PRIRODNA MEDICINA

Naslov originala: Natural Medicine by Donald Miller Copyright za Srbiju: Institut za prirodnu medicinu (IPM) Prvo izdanje: 2009. Izdava: Metaphysica, Beograd u saradnji sa IPM-om Prevod: Petar Kalezi Tehniko ureenje: Metaphysica Tira: 1000 tampa: Topalovi, Valjevo Distribucija: Metaphysica, Beograd, tel. 011/292-0062

Zahvaljujemo se Miljanu Todoroviu koji je pomogao objavljivanje ove knjige.

Dr Donald Miler

Prirodna medicina
Najbolje metode prirodnog leenja

Metaphysica

SADRAJ
I. LEKOVITE BILJKE . . . . . . . . . . . . . . 5 A. Saveti o nainu sakupljanja, suenja i korienja lekovitih biljaka . . . 6 1) Sakupljanje biljaka . . . . . . . . . . . . 6 2) Suenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7 3) Upotreba biljaka pri spravljanju razliitih preparata . . . . . . . . . . . . . . 8 - Infuzija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 - Dekokt . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 - Sve sok . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 - Macerat . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 - Kataplazma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 - Tinktura . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 10 - Vino (lekovito) . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 - Aromatino sire . . . . . . . . . . . . . . 11 - Lekovito ulje . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 - Inhalacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 - Gargarizma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 11 - Fitoterapeutske kupke . . . . . . . . . . 11 B. Lekovite biljke primenjene u terapeutici (vidi Dodatak: Opis lekovitih biljaka, str. 209) . . . . . . . . . . . . . . . . . 12 C. Pojedine kontraindikacije u korienju lekovitog bilja . . . . . . 12 II. NEKI BILJNI I PELINJI PREPARATI . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 16 - Osnovni praktini principi u pripremi ajeva . . . . . . . . . . . . . . . 16 - aj od ive trave . . . . . . . . . . . . . . . 16 - aj od hajduice . . . . . . . . . . . . . . . 17 - aj od alfije . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17 - aj za proiavanje bubrega . . . 17 - aj od crnog luka . . . . . . . . . . . . . . 17 - aj od jabukove ljuske . . . . . . . . . . 17 - aj za smirenje . . . . . . . . . . . . . . . . 17 - Mast od nevena . . . . . . . . . . . . . . . 18 - Mast od gaveza . . . . . . . . . . . . . . . . 18 - Mast od smole . . . . . . . . . . . . . . . . . 18 - Laneno ulje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 19 - Tinktura od lana . . . . . . . . . . . . . . . 19 - Voda od razlika (modrocveta) . . 19 4 - Sirup za srce . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 - Kaa sa peninim mekinjama . . 20 - Biljna kaa i oblog od listova kupusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 20 - Leenje uljem . . . . . . . . . . . . . . . . . 21 - Leenje bobicama kleke (Knajpova kura) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 - Sok od breze . . . . . . . . . . . . . . . . . . 22 - vedska tinktura . . . . . . . . . . . . . . . 22 APITERAPIJA (Leenje pelinjim proizvodima) . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 - Propolis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 - Pelinji polen . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 - Matini mle sa medom . . . . . . . . 24 - Preparat od aloje, meda i propolisa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 25 - Sirup od propolisa . . . . . . . . . . . . . 25 III. ISHRANA . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 A. Ishrana iz perspektive biblijskih naela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 26 B. Uvod u prirodni nain ishrane . 27 C. Leenje sokovima i presnom hranom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 30 - Opte napomene . . . . . . . . . . . . . . 30 - Prvi dan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 31 - Drugi dan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 - Trei i etvrti dan . . . . . . . . . . . . . . 32 - Peti dan . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 32 - Koliine sokova za dnevnu upotrebu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 33 - Mladi jeam (sok) . . . . . . . . . . . . . . 34 - Voda od peninih mekinja . . . . . 35 - Nekuvana svea kaa od itarica . 36 - Ista kaa pripremljena od itnih klica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 37 - Leenje voem . . . . . . . . . . . . . . . . 37 - Leenje jabukama . . . . . . . . . . . . . 38 - Leenje groem . . . . . . . . . . . . . . 38 - Leenje krukama . . . . . . . . . . . . . . 39 - Leenje bananama . . . . . . . . . . . . . 39 - Leenje limunovim sokom . . . . . . 39

- Leenje celim limunovim plodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 40 - Sirova ishrana za oporavak . . . . . . 40 - Presna depurativna ishrana . . . . . 41 - Leenje belim lukom . . . . . . . . . . . 41 - Predlog dnevnog jelovnika u periodu leenja sokovima i presnom hranom . . . . . . . . . . . . . . 43 - Jo neki predlozi dnevnog jelovnika u periodu leenja sokovima i presnom hranom . . . . . . . . . . . . . . 43 - Recepti koji se koriste tokom leenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45 - Recepti koji se koriste posle leenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 50 IV. ULOGA VODE U PREVENTIVI I LEENJU . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57 Jednostavni naini upotrebe vode kao terapijskog sredstva . . . . . . . . . . 59 - Kupka Vitalis . . . . . . . . . . . . . . . . 59 - Hladna kupka trupa . . . . . . . . . . . . 61 - Kupka polnih organa uz frikciju . 61 - Hladna kupka celog tela . . . . . . . . 62 - Hladna kupka donje polovine tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63 - Topla biljna kupka celog tela . . . . 63 - Topla kupka nogu . . . . . . . . . . . . . . 64 - Naizmenina kupka nogu . . . . . . . 65 - Topla kupka ruku i nogu . . . . . . . . 66 - Topla kupka razliitih delova tela, uz progresivan rast temperature vode . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66 - Kupka oiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 68 - Hidroterapija - tu . . . . . . . . . . . . . 68 - Hladno tuiranje gornjih ekstremiteta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69 - Hladno tuiranje cevanica . . . . . . 69 - Hladno tuiranje donjih ekstremiteta (stopala, cevanica, kukova, zadnjice) . . . . . . . . . . . . . . 70 - Parcijalno hladno tuiranje zadnje strane tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 70 - Hladno tuiranje zadnje strane tela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71 - Hladno tuiranje celog tela

(prednja i zadnja strana) . . . . . . . . 72 - Hladno tuiranje lica . . . . . . . . . . . 72 - Hladno tuiranje glave . . . . . . . . . . 72 - kotski tu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73 - Jednostavna fomentacija . . . . . . . 74 - Kompleksna fomentacija . . . . . . . 75 - Frikcija (trljanje) hladnom vodom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 76 Para kao terapeutsko sredstvo . . . . 77 - Parna kupka . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 - Parna kupka celog tela . . . . . . . . . . 77 - Parcijalna parna kupka . . . . . . . . . 79 - Inhalacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79 - Klizma (ispiranje debelog creva) 80 Oblog (kompresa) . . . . . . . . . . . . . . . 81 - Hladan oblog . . . . . . . . . . . . . . . . . . 81 - Topli oblog . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 82 - Naizmenini oblog . . . . . . . . . . . . . 82 - Derivativni oblog . . . . . . . . . . . . . . 82 - Kataplazma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83 - Frikcija (trljanje) solju . . . . . . . . . . 83 - Umotavanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84 - Umotavanje ruku i nogu . . . . . . . . 84 V. SUNCE KAO LEK . . . . . . . . . . . . . 85 VI. ULOGA VAZDUHA I FIZIKIH VEBI U LEENJU . . . . . . . . . . . . . . 89 VII. AGRILOTERAPIJA - UPOTREBA GLINE . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 Parcijalna kupka glinom (blatom) 93 - Kupka nogu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93 - Kupka ruku . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 94 - Lumbalno - abdominalna kataplazma od gline . . . . . . . . . . . . 94 VIII. DRVENI UGALJ . . . . . . . . . . . . . 96 - Nain prerade . . . . . . . . . . . . . . . . . 96 - Nain primene . . . . . . . . . . . . . . . . 97 a) Kataplazma od ugljenog praha . 97 b) Kataplazma od ugljenog praha i lanenog brana . . . . . . . . . . . . . . . 98 - c) U obliku viskoznije paste . . . . . 98 IX. Bolesti i njihovo leenje . . . . . . 102 Dodatak: Opis lekovitih biljaka . . 208 Indeks - Bolesti i njihovo leenje 331 Indeks - Bolesti po grupi organa . 335 5

Poglavlje I

LEKOVITE BILJKE

U arsenalu savremene medicine i preventivnog delovanja, fitoterapiju (leenje biljkama) treba ceniti prema njenim stvarnim vrednostima. Tradicija i delatnost fitoterapije potvruju injenicu da u prirodi ne postoji nijedna biljka koja nema lekovita svojstva za odreenu bolest. Terapeutska vrednost lekovitih biljaka zasniva se na vezi koja postoji izmeu hemijske strukture aktivnih supstanci biljaka i njihovog farmakoloko-dinaminog delovanja na organizam. Sloenost hemijskog sastava biljaka koje imaju od 2-3 pa i do 3040 identifikovanih elemenata kod pojedinih vrsta, objanjava terapeutsko delovanje jedne iste biljke kod razliitih bolesti. Efikasnost prirodnih sredstava, kada je u pitanju preventiva i samo leenje, kao u ostalom i u alopatskoj (zvaninoj) medicini, zavisi od kompletne i dobre dijagnoze. Mada izgleda jednostavna i svima razumljiva, fitoterapija je odreena pojedinim principima i ogranienjima. Treba je dobro upoznati i razumeti, kako ne bi dospeli u krajnost da je pretvorimo u lek sa udotvornim dejstvom - lek koji lei svaku bolest. Fitoterapiju moramo primenjivati struno i uz lekarsku asistenciju, da bi se ouvala njena vrednost i izbegle kompromitujue situacije. Upotrebu prirodnih lekova ne treba predstavljati kao zasebnu, izolovanu metodu koja se primenjuje nezavisno od drugih terapijskih sredstava. Fitoterapija sve vie upotpunjuje koncepte savremene terapeutike, potpomaui leenje razliitih bole7

sti. Ona olakava morfo-funkcionalnu regeneraciju organizma i uvruje njegov odbrambeni sistem. Priroda nam velikoduno nudi svoju saradnju, podrku i smernice u cilju obnove vitalnosti ljudskog organizma. Cenimo dakle prirodu i trudimo se da razumemo i prihvatimo njenu poruku oveanstvu: Vratite se prirodnoj ishrani i zdravlju koristei prirodne lekove.

A. Saveti o nainu sakupljanja, suenja i korienja lekovitih biljaka

1) Sakupljanje biljaka Sakupljanje podrazumeva dobro poznavanje lekovitog bilja, kako bi se izbegle zabune oko indikacija razliitih biljaka koje, iako veoma sline, mogu imati razliite i neeljene efekte. Sakupljanje treba vriti u nezagaenim sredinama, u najpogodnijem periodu razvoja biljke, kada je stepen koncentracije aktivnih supstanci najvii. Iskustvo je pokazalo da se najbolji rezultati postiu korienjem svee ubranih biljaka. Najpogodnije vreme za sakupljanje lekovitih biljaka zavisi od dela biljke koji koristimo: - Cvetovi - u vreme cvetanja; - Lie - pre i za vreme cvetanja; - Korenje - rano prolee ili kasna jesen; - Kora - samo u prolee kada poinje cirkulacija biljnih sokova; - Plodovi - kada su dovoljno zreli; - Semenje - posle sazrevanja ploda; - Pupoljci - u prolee, pre njihovog otvaranja. Napomene: - Beru se samo zdrave biljke, iste i nenapadnute tetoinama; - Suenje se vri po sunanom vremenu, poto rosa ili kinica ispari; - Zone gde se koristi vetako ubrivo, sredina u ijoj blizini se nalaze neiste i zagaene vode, nasipi eleznikih pruga, fab8

rike ili putevi sa gustim saobraajem, predstavljaju nepodesna, nezdrava, ak i opasna mesta za sakupljanje biljaka. Biljne vrste koje su kao raritet zatiene od strane drave ne treba ugroavati, budui da postoje nebrojene srodne vrste koje pripadaju istoj ili drugoj porodici sa podjednakim intenzitetom delovanja. Sakupljanje biljaka ne treba da se pretvori u njihovo unitavanje. Vie puta, prekomerno sakupljanje jedne biljke - npr. Gentiana lutea (lincura) - sa sobom povlai pretnju za nestanak iste. Potrebno je dakle sauvati primerke pomenute biljke, kako bi se obezbedilo produenje te vrste. - Ne treba gnjeiti cvetove i listove dok ih sakupljamo, niti koristiti plastinu ambalau za njihovo odlaganje, jer se na taj nain menjaju aktivne supstance u biljkama. 2) Suenje Da bi se odrale u duem vremenskom periodu, biljke i delovi biljaka koje smo sakupili, treba dobro osuiti. Korisno je jo jedanput napomenuti da se terapeutsko dejstvo lekovitog bilja sastoji u ouvanju aktivnih procesa koji se odvijaju unutar biljaka. U ostvarenju ovog cilja, vanu ulogu ima suenje biljaka u odgovarajuim uslovima, kako se ne bi izgubili prirodna boja i miris. Sakupljene biljke se reaju u tankom sloju na platno ili belu hartiju, na atorsko krilo ili ispletenu mreu od prua i sue se u to kraem vremenskom roku, u senci, ili u toplim dobro provetrenim prostorijama (40oC). Direktno izlaganje suncu primenjuje se pri suenju belih cvetova, korenja i kore. U senci se sue obojeni cvetovi, lie, pupoljci. Plodovi se obino brzo sue na visokim temperaturama (npr. u penicama). Za uvanje osuenog bilja koristi se samo papirna ili platnena ambalaa. Smatra se da je rok trajanja na ovaj nain osuenih biljaka otprilike 1-2 godine, posle ega one gube lekovita svojstva.

3) Upotreba biljaka pri spravljanju razliitih preparata Upotreba lekovitih biljaka u terapiji zasniva se na postojanju aktivnih supstanci kojima se ove odlikuju. Lekoviti sastojci se dobijaju ekstrakcijom iz biljaka korienjem rastvaraa kao to su: voda, alkohol, vino, ulje itd. Infuzija, dekokokcija i maceracija su neki od naina ekstrakcije (izvlaenja lekovitih sastojaka). INFUZIJA se dobija dranjem biljke u vreloj vodi, obino u vremenu od 2-3 minuta, posle ega se vri ceenje. Uobiajena mera je 1 kaiica na 250 ml vrele vode. Kod sveih i nekih suenih biljaka, vreme kontakta sa vodom je neto krae (videti posebne napomene uz dotinu biljku). Ova metoda se koristi uglavnom za cvetove i listove. DEKOKT se spravlja od usitnjene biljne materije (obino jedna kaiica), kojoj se dodaje vrela voda (obino 250 ml i kuva se 5-30 minuta. Dekokt se cedi u vrelom stanju, a ono to se izgubilo isparavanjem u toku kuvanja, nadoknauje se dolivanjem takoe vrele vode u potrebnoj koliini. Ova metoda se koristi uglavnom u cilju ouvanja aktivnog principa delovanja u onim delovima biljaka koje imaju drvenasto tkivo, npr. koren, kora. SVE SOK dobijen od biljke, koristi se interno (unutranja upotreba), u obliku kapi, ili spolja za masau. MACERAT se dobija dranjem isitnjene biljke u hladnoj vodi 1-12 asova. Primenjuje se u sluajevima kada izdvajanje aktivnih supstanci iziskuje vie vremena, kao npr. kod: imele, sleza, lana. Macerat se spravlja na sobnoj temperaturi. aj dobijen na ovakav nain (vodenom ekstrakcijom), koristi se za jednodnevnu upotrebu. Pije se nezaslaen ili zaslaen medom. KATAPLAZMA (oblog) je kaast preparat dobijen od usitnjene biljke koja se stavi u platnenu vreicu ili izmeu dve gaze, zatim se natopi vodom, alkoholom ili izloi dejstvu pare i stavi na obolelo mesto, posle ega se uvije toplom tkaninom. TINKTURA je alkoholni rastvor dobijen ekstrakcijom na sobnoj temperaturi. Koristi se etil-alkohol jaine 40-70%. Tinktura
10

je jaine 20% (20 g biljne materije na 100 ml alkohola). Usitnjena biljka se stavi u flau i dodaje se alkohol. Svakodnevno treba promukati, 10-14 dana, a posle toga procediti i uvati u dobro zatvorenoj flai tamne boje. Koristi se u obliku kapi rastvorenih u aju ili vodi. VINO (lekovito) se dobija potapanjem dobro usitnjene biljke u vino. Najee se na 1 litar vina dodaje 50-60 grama biljne materije koja stoji potopljena 10-14 dana, posle ega se procedi i uva u dobro zatvorenim flaama. Koristi se kao lek za stomane tegobe i pije se 30 minuta do 1 sat pre jela. Ne preporuuje se osobama koje boluju od gastritisa (upale eludane sluznice), hiperaciditeta (poveane kiselosti), ira, hipertenzije (povienog krvnog pritiska), oboljenja jetre. AROMATINO SIRE se priprema potapanjem biljke u vinsko sire u odnosu: 50 -100 grama usitnjene biljke na 1 litar sireta. Ovaj macerat stoji 10-14 dana, a zatim se procedi. Koristi se za masau. LEKOVITO ULJE se dobija iz dobro usitnjenih biljaka, potopljenih u jestivom ulju u trajanju 3-6 sedmica. INHALACIJA se vri pomou lekovitog bilja koje je bogato isparljivim uljima, ili korienjem samih isparljivih ulja koja se stavljaju u emajlirano posue, u posue od porcelana ili stakla otpornog na visoku temperaturu, a zatim se dodaje vrela voda. Para koja se oslobaa je bogata isparljivim uljima i blagotvorno deluje i kod oboljenja gornjih respiratornih (disajnih) puteva. GARGARIZMA (sredstvo za ispiranje grla i usta) - Koristi se u vidu infuzije ili biljnog dekokta za ispiranje kod tonzilitisa (upale krajnika), afti (oboljenja na sluzokoi usne duplje), dentalnih apscesa (otoka zuba). FITOTERAPEUTSKE KUPKE podrazumevaju spoljanju upotrebu lekovitog bilja. Kupka moe biti lokalna ili opta. Za ovu drugu koristi se 200 grama biljne materije potopljene u 5 litara hladne vode u trajanju od 12 asova, koja se zatim ugreje, procedi i sipa u vodu pripremljenu za kupanje.

11

U cilju jednostavnijeg odmeravanja koliine biljne materije potrebne za pripremu razliitih farmaceutskih preparata, dajemo pribline ekvivalente u gramima za jednu kaiicu razliitih delova usitnjene biljke i na vrh noa biljne meavine: 1 puna kaiica: - listova 2-3 g - cvetova 3-4 g - semenja 8-10 g - korenja i rizoma 5-7 g - kora 6-7 g - plodova 5-6 g - vazduastih delova 4-5 g - kukuruzne svile 1g Vrh noa biljne meavine od razliitih delova biljke 1 g

B. Lekovite biljke primenjene u terapeutici

Pogledati opis lekovitih biljaka na strani 209, kao i indeks na kraju knjige.

C. Pojedine kontraindikacije u korienju lekovitog bilja

ANIS - Ne preporuuje se osobama koje boluju od ira na elucu i kolitisa. Ne treba ga dugo uvati, jer plodovi ove biljke vremenom postaju otrovni. Pre svake upotrebe treba spremiti novu, sveu dozu aja (ne uvati za sledei dan). HAJDUICA - Prisustvo ahileina ima toksino dejstvo u sluaju predoziranja. Ahilein, pod uticajem jednog specifinog enzima, hidrolizuje se oslobaajui etarsko ulje i cijanovodoninu kiselinu, sa otrovnim dejstvom. Trovanje se manifestuje grevima, praenim stanjem uznemirenosti i nervoze. Ne koristi se za svee rane poto ih iritira. Preporuuje se za leenje starih i inficiranih rana.

12

BORANIJA - Nekuvana zrna su otrovna. Ako se uzimaju u presnom stanju, izazivaju upalu gastro-intestinalnog trakta ili eneritis praen krvarenjem. ZEJI KUPUS - Prekomerna upotreba dovodi do munine i povraanja. Oksalna kiselina se vezuje sa kalcijumom iz organizma (krvi) i izaziva krvarenja. LAZARKINJA - U velikim dozama dovodi do trovanja koje se manifestuje glavoboljom, nesvesticom i muninom, a u preterano velikim dozama je smrtonosna. MRTVA UTA KOPRIVA - Preporuuje se upotreba sveih cvetova, jer pri suenju gube aktivna dejstva. VRES - Sa biljkom treba rukovati veoma oprezno, jer su zabeleeni sluajevi trovanja kako ljudi, tako i ivotinja. NANA - Moe imati toksino dejstvo samo u sluaju predoziranja. ZEJA STOPA - Predoziranost izaziva muninu, povraanje, nadraenost gastro-intestinalnog trakta. PETOPRSTA - Kontraindikovana je kod oboljenja jetre i bubrega. Ne uzima se na prazan stomak, jer izaziva smetnje u elucu i crevima. MASLAAK - Mleni sok konzumiran u veim koliinama moe izazvati trovanje, muninu, povraanje, proliv, sranu aritmiju. PELIN - Nije preporuljiv za trudnice, dojilje i osobe koje pate od neuroza (nervnih oboljenja). Ne sme se predozirati, jer u suprotnom dovodi do trovanja, iji su simptomi nervna uznemirenost, halucinacije, grevi, trzanje miia, gubitak svesti i smrt. Tretman ne treba da traje due od 2 sedmice. Produena upotreba uzrokuje psihike poremeaje, drhtanje, hipomneziju (oslabljeno pamenje), muninu. RUSA - Treba je koristiti oprezno jer moe izazvati trovanje, povraanje, usporeno disanje, delirijum (buncanje, ludilo), halucinacije. KANTARION - Izaziva poveanu osetljivost na svetlost (fotosenzibilitet), to znai da osobe koje se lee kantarionom treba
13

da izbegavaju prekomerno izlaganje sunevim zracima (sunanje). Simptomi koji se manifestuju su: oteenost, svrab, otok na usnama i onim kapcima. DAN I NO - Ne treba prekoraivati odreenu dozu, jer u protivnom dolazi do nekontrolisanog ienja creva ili, i u krajnjem sluaju, do povraanja. PETROVAC - Predoziranost ima za posledicu bolne napade, a kod bilijarne i renalne litijaze (kamena u unoj kesi i bubregu) moe prouzrokovati naglo izbacivanje kamena, i kao rezultat toga zatvaranje unih ili bubrenih kanala. RUTA - Zahteva oprezno rukovanje, budui da je otrovna. Simptomi trovanja su: uznemirenost, disfagija (tegobe i jaki bolovi pri gutanju), suenje usana, osipanje koe, itd. ALFIJA - Ne preporuuje se dojiljama, jer smanjuje mlenu sekreciju. LAVANDA - Ne upotrebljava se u velikim, koncentrovanim dozama, jer dovodi do stanja poveane razdraljivosti, koju prate nervna i srana slabost, pospanost, hipotenzija (nizak krvni pritisak), hipotermija (sniena temperatura tela). PRESLICA - Prisustvo tijaminaze (enzima koji unitava vitamin B) uslovljava pojavu simptoma trovanja kao to su: nesvestica, munina, razdraljivost, miini grevi, hiporefleksija (usporenost refleksa). Pomenute komplikacije se spreavaju unoenjem vitamina B u organizam. HMELJ - Prisustvo lupulina moe, kod pojedinih osoba, izazvati alergiju, ekcem, dermitis. KLEKA - Preterana upotreba moe dovesti do krvarenja u crevima i mokranim kanalima (hematurija). BAGREM - U kori i semenu biljke nalaze se otrovne supstance. Trovanje se manifestuje u vidu kolika (bolnih napada), proliva, apatije. ZOVA - Nedozreli plodovi mogu izazvati trovanje, koje se ispoljava povraanjem i prolivom. HRAST - Prouzrokuje trovanja, i to najee kod dece koja, ako pojedu veu koliinu hrastovog ira, mogu osetiti posledice
14

u vidu apatije (stanja otupelosti, nezainteresovanosti), konstipacije (zatvora), potencirane diureze (poveanog mokrenja). IMELA - Imela sa nekih vrsta stabala sadri toksine supstance koje naroito remete rad srca, zbog ega se ne upotrebljava imela koja raste na hrastu (Larantus europeaus).

15

Poglavlje II

NEKI BILJNI I PELINJI PREPARATI

Osnovni praktini principi u pripremi ajeva Poeljno je da se ajevi pripremaju maceriranjem (potapanjem) biljke u hladnu vodu, u trajanju od 12 asova, nakon ega treba izvriti ceenje. Pre upotrebe treba ih (umereno) podgrejati. Pripremaju se u emajliranom posuu ili sudovima od stakla otpornog na visoku temperaturu. Nije preporuljivo koristiti posue od aluminijuma. Ceenje se vri kroz plastino cedilo, gazu ili platno. ajevi se uvaju u flaama tamnije boje. ajevi se mogu pripremati i u obliku infuzije: 1 punu kaiicu biljne meavine, ili neke odreene biljke, preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji poklopljeno 2 minuta, a zatim procediti. Kada su u pitanju zelene (svee) biljke, kontakt sa vrelom vodom u principu traje 30 sekundi, posle ega se aj procedi. ajevi se piju po sistemu rotacije. Obino se jedna meavina aja koristi 14 dana, nakon ega se prelazi na drugu meavinu. Treba ih piti na prazan stomak, lagano, u retkim gutljajima. Mogu se zasladiti medom. aj od ive trave (Geranium robertianum), priprema se po principu infuzije (potapanja), u trajanju od 3 minuta. Nezaobilazan je u leenju svih vrsta raka, zajedno sa gavezom, nevenom i crvenom detelinom (Trifolium pratense), naroito ako je bolesnik ve bio izloen radioterapiji.

16

aj od hajduice se preporuuje u sluajevima raka materice. Takoe je preporuljiv kod smetnji u toku menstrualnog ciklusa, kao i u menopauzi. aj od alfije, u svakodnevnoj primeni, veoma je koristan u cilju zatite od mnogih bolesti. On je takoe uspeno sredstvo protiv faringo-tonzilitisa (upale drela i krajnika). aj za proiavanje bubrega Preslica 15 g Kantarion 6 g Kopriva 15 g Troskavica 8 g Preliti jednu punu kaiicu meavine aja sa 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji 2 minuta. aj od crnog luka Preporuuje se protiv kalja. Nain pripreme: 2 glavice crnog luka sa ljuskom (veliine jajeta), 3 zdrobljena oraha, takoe sa ljuskom, kuvati u 1 litar vode 10-15 minuta. Procediti i zasladiti medom. Piti lagano, u retkim gutljajima, u toku jednog dana. aj od jabukove ljuske Ljuske od jabuke (mogu biti i osuene) kuvati 3-5 minuta (1 puna kaiica usitnjene ljuske na 250 ml vode). Procediti. Piti 3 olje na dan. Preporuuje se protiv insomnije (nesanice) i psiho-motornih tegoba. aj za smirenje Jagorevina 50 g (10 kaiica) Lavanda 25 g (5 kaiica) Kantarion 10 g (2 kaiice) iarke hmelja 15 g (3 kaiice) Koren valerijane 5 g (1 kaiica) Pomeati pomenute biljke. Uzeti 1 punu kaiicu ove meavine, preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti poklopljeno 3 minuta, a
17

zatim procediti. Pije se kao mlak aj, zaslaen medom, uvee pred spavanje. Mast od nevena Sve neven (stabljika, list, cvet) oprati, i poto se ocedi voda sa biljke, sitno iseckati noem. Dve pune ake ovako isitnjene biljke umeati u 500 g masnoe (npr margarina) koja se prethodno istopi. Meati drvenom kaikom, a zatim skloniti sa vatre i ostaviti poklopljeno 12 sati, posle ega treba ponovo podgrejati i procediti kroz platno ili gazu, u staklenu teglu. Ovu mast treba uvati u friideru. (PANJA: Na dnu tegle se taloi zelenkasta tenost, koja se baca). Ostatak biljke (ono to je preteklo od ceenja) moe se koristiti kao kaa za kataplazmu (oblog) i to dva puta, nakon ega se baca. Na slian nain se priprema mast od: hajduice, ivanjskog cvea, koprive, gaveza. Mast od gaveza - 25 g pelinjeg voska -100 g suncokretovog ili maslinovog ulja - 50 g suenog korena gaveza Gavez potopiti u hladnu vodu i ostaviti da odstoji 12 sati (voda treba da prekrije biljku). Vosak istopiti, zatim dodati ulje i na kraju koren gaveza. Ostaviti poklopljeno 6 sati, posle ega treba ponovo podgrejati i procediti. uva se na hladnom. Koristi se u sluaju varikoznog ira, zastarelih rana, hemoroida (uljeva). Moe se pripremiti i od sveeg korena i margarina, na isti nain kao i mast od nevena. Na 10 supenih kaika sitno izrendanog korena gaveza dodaje se 11 supenih kaika masnoe. Mast od smole Pelinji vosak Jelina smola Ulje Margarin
18

100 g 25 g 50 g 250 g

Istopiti zajedno vosak, smolu i margarin, i na kraju dodati ulje. Procediti i uvati na hladnom, u staklenoj posudi. Indikacije: Varikozni ir, post-trombozni sindrom, arteritis (upala arterija), rane koje tee zarastaju, reumatizam, Herpes zoster, tumorni vorovi. Nanosi se u tankom sloju na obolelu zonu, 2-3 puta dnevno. Laneno ulje U 1 litar hladne vode staviti 50 g lanenog semena. Ostaviti da kljua 2 minuta, a zatim skloniti sa vatre, pokriti i posle 10 minuta procediti. Indikacije: Pruritis (hronini svrab koe), ekcem. Ovo ulje, na isti nain pripremljeno, ali koncentrovanije (100 g semena na 500 ml vode), preporuljivo je u obliku kataplazme kod apscesa (zagnoja), ira, bronhitisa, neuritisa (upale nervnog vlakna), bolova u miiima i zglobovima, uboja. Tinktura od lana 20 g biljke potopiti u 100 ml alkohola jaine 90%. Ostaviti da odstoji 15 dana. Sadraj svakodnevno promukati, a nakon 15 dana procediti. Preporuuje se protiv pruritisa (hroninog svraba koe), ekcema, hemoroida, varikoznog ira. Previti obolelo mesto 2 puta dnevno, ujutru i uvee. Na isti nain se priprema tinktura od koprive (lia), koja je efikasna kod posekotina. Voda od razlika (modrocveta) Bokvica 10 g . Razliak 5g Kokotac 5g Meavini dodati 150 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 15 minuta, a zatim procediti. Dva do tri puta u toku dana primeniti kupku oiju (potopiti lice u topli aj pri emu su oi otvorene). Preporuuje se kod konjunktivitisa (upale sluzokoe oka), blefaritisa (upale onog kapka), problema sa vidom.

19

Sirup za srce 1 litar soka od groa (belog ili crnog) 10 stabljika zelenog peruna sa liem 2 supene kaike sireta Kuvati 10 minuta. Posle prvog kljuanja, dodati 300 g meda i kuvati jo 4 minuta. Odmah procediti i sipati u flae, koje potom treba dobro zatvoriti. uvati u friideru. Uzimati 1-3 supene kaike dnevno, ili u kriznim situacijama 1-2 supene kaike. Indikacije: Ishemina kardiopatija (nedovoljno snabdevanje srca kiseonikom) praena bolom, srana neuroza, srana insufijencija (slabo srce) i druge srane tegobe. (Napomena: Vidi poglavlje: Recepti koji se koriste posle leenja - Prerada ire, taka 34, str. 56) Kaa sa peninim mekinjama U 1 litar vrelog mleka dodati penine mekinje ili mekani deo (bez kore) crnog hleba (od celog zrna penice), kao i jedno umance jajeta. Dobija se kaa. Koristi se kao lokalni oblog protiv ireva (furunkula), apscesa (zagnoja), flegmona (zapaljenja elijskog tkiva izazvanog gnojenjem i praenog bolom), antraksa (crnog prita) delujui tako to sakuplja i odvodi gnoj, a takoe smiruje i bol u zglobovima (naroito kolenima). Kaa se moe dobiti i od: 5 izlupanih (izgnjeenih) listova kupusa, 2 glavice crnog luka (takoe izgnjeenog), 5 aka peninih mekinja i malo vode. Kuva se 20 minuta dok voda ne ispari i ne nastane itka masa. Ovu kataplazmu dok je jo vrua treba staviti na platno, obloiti obolelo mesto, i drati 2-4 sata. Biljna kaa i oblog od listova kupusa Na bolna mesta, tumore, noduse (tvrde otoke na zglobovima, tkivima i dr.), oiljke posle hirurkih intervencija, stavlja se: Nou: Kaa od gaveza ili nevena (sirov koren gaveza izrendati i dobro izmeati sa mlakom vodom). Staviti na komad platna i obloiti obolelo mesto. Danju: Na obolelu zonu moe se staviti izdrobljeni list belog kupusa ili mast od nevena.
20

Panja! Tumore i noduse ne masirati. Kae se mogu drati i po 4 sata danju i po 4 sata nou. Oblog od kupusovog lia se primenjuje na sledei nain: listovi se operu vodom, ocede, odstrani se centralna nervatura i izlupa drvenim (kuhinjskim) ekiem, tako da se iz listova iscedi sok. Listovi se mogu koristiti u mlakom stanju (potope se u kljualu vodu 2 sekunde ili se dre na pari). Na krevet staviti jedno vuneno presavijeno ebe (irine oko 50 cm), preko njega arav irine 25-30 cm, a preko arava komad platna sa rairenim listovima kupusa, koji treba da budu okrenuti glatkom stranom prema koi. Uviti oboleli deo i uvrstiti zavojem tako da se ne pomera, naroito kada se oblog stavlja preko noi. Ako oblog nije dobro fiksiran, pacijent ima oseaj hladnoe. Ujutro skinuti oblog, oprati mesto toplom vodom i dobro obrisati, a zatim namazati mau od nevena. Soba gde je bolesnik smeten, treba da bude dobro zagrejana. U sluaju ulceroznog tumora, listovi kupusa se mogu potopiti u maslinovo ulje i ostaviti da odstoje 30 minuta do jedan sat. Kada su rane inficirane sekretima (izluevinama), stavljaju se oblozi od kupusovog lia, i to jedan preko drugog (kao cigle), tako da se sekret moe lako eliminisati. Oblog od kupusovog lia je delotvoran u sluaju: kancera (raka), nekroze (izumiranja delova tkiva), opekotina, ekcema, akni, adenitisa (upale lezda), oboljenja krvnih sudova, limfangitisa (upale limfnih sudova), apscesa (otoka), flegmona, furunkula (ireva), panaricijuma (prita na prstu), reumatskih neuralgija, lumbaga, iijasa, facijalne neuralgije, bubrenih kolika (bolnih napada), migrene, promrzlina, uboja, rana, varikoznog ira. Leenje uljem Jedanput dnevno, ujutro pre jela, uzeti jednu nepunu (supenu) kaiku suncokretovog ulja (moe se pomeati sa uljem od soje) i mukati u ustima 20 minuta, a zatim izbaciti. Posle terapije uljem, usta dobro isprati (najbolje ajem od hajduice, nevena, alfije) kako bi se odstranile toksine materije. Pre nego to se uzme ulje, dobro oistiti nos, usnu duplju i drelo slanom vodom (1 kaiica soli na 500 ml mlake vode),
21

kako bi se izbeglo oticanje nosnih izluevina u usnu upljinu tokom tretmana. Treba disati na nos i duboko grgoljati slanom vodom 10 minuta. Leenje bobicama kleke (Knajpova kura) Terapija traje 23 dana. Bobice zdrobiti zubima, ivakati i progutati. Prvog dana uzimati 4 bobice, drugog 5, a svakog narednog po jednu vie, do dvanaestog dana, kada se uzima 15 bobica. Od trinaestog dana smanjiti koliinu za po 1 bobicu svakog dana, dok se ponovo ne doe na poetnih 4 (poslednjeg, 23. dana). Indikacije: Migrena, gastro-intestinalna oboljenja, bilijarna diskinezija (oteano i nepravilno pranjenje une kese), plune infekcije (ima baktericidno dejstvo - unitava bakterije), pluni TBC (tuberkuloza), disurija (oteano mokrenje), reumatizam, dismenoreja (bolna menstruacija), hormonalni poremeaji. Kao diuretik, koriste se bobice samlevene u prah (po 1 kaiica praha na 250 ml vrele vode; ostaviti da odstoji 5 minuta). Nije preporuljivo kod zapaljenskih oboljenja bubrega. Sok od breze Sakuplja se u rano prolee, pre otvaranja pupoljka. Napraviti na stablu (otprilike 50 cm iznad zemlje) rupu prenika 1 cm i dubine takoe 1 cm. U visini rupe uvrstiti komad drveta koji slui kao ljeb. Sok prikupljati u posudama od stakla, gline ili emajla. Sakupljeni sok treba uvati u friideru (ne u zamrzivau!). Uzimati 200-400 ml na dan, podeljeno u 2-3 doze. Starija deca uzimaju 1/2 doze predviene za odrasle, a mala deca 1/4 od ve napomenute doze. Sve brezin sok predstavlja prirodni regulator kod bubrenih oboljenja, alergija, kostobolje, reumatizma, u periodu oporavka od bolesti, kao remineralizant. vedska tinktura Aloja (listovi) Smola od jele afran (tukovi) ili perunika (koren) Bagrem (cvetovi)
22

10 g 5g 0,2 g 10 g

Lovor (list) ili cimet 10 g Troskavica ili koren rabarbare 10 g Lincura (koren) 10 g Beli jasen (lie) 10 g Kleka (drobljene bobice) 10 g Mora ili anis 4g Vilino sito (Carlina acaulis) 5g Anelika (koren) 10 g Nain pripreme: Ovu meavinu staviti u flau (2 litra) sa irokim grliem. Dodati 1,5 litar votke jaine 40% i zatvoriti. Flau ostaviti da odstoji na suncu (leti), ili u toploj sobi (zimi), 14 dana. Svakog dana treba promukati. Petnaestog dana procediti sadraj flae, a dobijenu tinkturu uvati u dobro zatvorenim, staklenim flaama, na hladnom mestu. Pre upotrebe promukati. Nain upotrebe: Spolja i iznutra. Obolela zona se namae mau od nevena (vidi str. 18), zatim se pekir umoi u toplu vodu, iscedi se, nakvasi vedskom tinkturom i stavi na obolelo mesto, gde treba da odstoji 4-6 sati. vedska tinktura se koristi kod sledeih oboljenja: - Kefaleja (jaka glavobolja), nesvestica, munina, poremeaji u pamenju. Oblog, umoen u tinkturu, stavlja se na elo i potiljak; - Neurastenija (slabost ivaca), depresivna stanja, psihoze, epilepsija, mucanje, kranio-cerebralni traumatizam (povreda lobanje i mozga). Oblog se stavlja na potiljani deo glave; - Mastoiditis (zapaljenje dela slepoone kosti koja se nalazi iza une koljke). Oblog sa tinkturom se stavlja na bolno mesto, a u ui tampon natopljen tinkturom. Efikasno je i kod poremeaja sluha posle preivele traume, kao i kod uroenih mana, bolova i brujanja u uima; - Srana oboljenja - stavlja se oblog sa tinkturom na predeo srca; - Aftoza (povrinsko zapaljenje sluznice usta sa plitkim ranicama), dentalna (zubna) neuralgija. Oblae se predeo usne upljine (spolja) tinkturom;

23

- Disfagija (potekoe i bolovi pri gutanju). Usna duplja se ispira tinkturom koja je razblaena u aju; - Oboljenja eluca i une kese, kolitis (upala debelog creva). Stavlja se oblog; - Hepatitis (upala jetre), crevne parazitoze. Stavlja se oblog na stomak; - Hemoroidi (uljevi), fistule (upalj, gnojni ir) u predelu (anusa) mara; - Kancer; - Opekotine, ir, crveni vetar (erizipel), oiljci od kile, rane, uboji, promrzline; - Reumatski bolovi. Interno: 1 kaiica vedske tinkture na 150 ml aja ili vode.

APITERAPIJA (Leenje pelinjim proizvodima)

Propolis Uzimati po 1 g dnevno, i to na sledei nain: pomeati sa malo polena dok se ne sjedini, i kao takav koristiti. Upotrebljava se do izleenja. Pelinji polen Delotvoran je u sluajevima: neuroze (nervnih oboljenja), hepatitisa (upale jetre), ciroze, kolitisa (upale debelog creva), ira. Uzimati 2-4 kaiice ujutro i u podne, pre jela. Moe se uzimati samo polen ili u kombinaciji sa medom. Leenje polenom traje mesec dana, nakon ega se pauzira 3 meseca, a posle se sve moe ponoviti. Na ovaj nain se mogu sprovesti 2-3 terapije. Matini mle sa medom Preporuuje se samo mukarcima. Uzimati po 1 kaiicu, ujutro, na prazan stomak. Lekovito deluje kod nervnih oboljenja. Ne treba ga upotrebljavati u sluaju raka, dijabetesa (eerne bolesti), hormonalnih poremeaja, i nikada ne treba da ga koriste ene.
24

Terapija traje mesec dana, a zatim se pauzira 3 meseca. Ovaj nain leenja se moe ponoviti 2-3 puta godinje. Preparat od aloje, meda i propolisa Pelinji med 1000 g Propolis 20 g (istrugan na plastino ili stakleno rende) Aloja 750 g (listovi, narendani na rende od plastike ili stakla) Biljka treba da je stara 3-5 godina. Pre branja listova, biljku ne treba zalivati 5 dana. Sve navedene sastojke staviti u staklenu teglu i ostaviti na hladnom 5 dana. Nakon ovoga, prvih 5 dana uzimati po jednu (supenu) kaiku ovog preparata ujutro i u podne, 2 sata pre jela, a od estog dana po 1 malu kaiicu, takoe 2 sata pre doruka i ruka. Ovaj tretman traje 3 sedmice do 2 meseca. Moe se ponoviti jo jednom, ali posle pauze od 7 dana. Preporuuje se protiv sledeih oboljenja: gripa, viroze disajnih organa (oboljenja disajnih puteva izazvan virusima), anoreksije, jakih glavobolja, faringo-tonzilitisa (upale drela i krajnika), bronhijalne astme (oteanog disanja usled suenja lumena bronhija), reumatizma, paralize, hronine infekcije koe, neurastenije (slabosti ivaca), ira na elucu, raka, plunog TBC (plune tuberkuloze). Napomena: Aloja se ne preporuuje u trudnoi i kod hormonalnih poremeaja. Sirup od propolisa Kuvati 1 kaiicu usitnjenog propolisa u 250 ml vode sve dok se poetna zapremina ne smanji na polovinu. Procediti i zasladiti sa 2 kaiice meda. Upotrebljava se protiv kalja, 3 kaiice dnevno.

25

Poglavlje III

ISHRANA

A. Ishrana iz perspektive biblijskih naela

Stvoren po Bojem obliju, nastanjen u prirodnom ambijentu - u Edenskom vrtu - gde je razvijao svoje aktivnosti, oveku je sam Bog odredio najzdraviji nain ishrane, koji u potpunosti omoguava dobro funkcionisanje ive mainerije. I jo ree Bog: Evo, dao sam vam sve bilje to nosi seme po svoj zemlji i sva drveta rodna koja nose seme; to e vam biti za hranu. (1. Mojsijeva 1,29) Nasuprot ovoj Bojoj tvrdnji, savremena medicina stavlja prigovor da je takva hrana jednolina i manjkava u kvalitativnom smislu. Zar Tvorac grei? Zar Bog nije znao na koji nain e snabdevati najkvalitetnijom energijom ivu maineriju koju je sam stvorio? Sa sigurnou moemo rei da je On to znao. Strogo potovanje zakona koji su vani za funkcionisanje organizma, garantuje zdrav i dugovean ivot, ak i posle ovekovog pada u greh. Dugovenost prvih generacija posle Adama, najbolje svedoi o ovome. Opisujui dugu istoriju Bojeg naroda, Biblija nas esto podsea i naglaava znaaj zdrave ishrane kao jednog od ciljeva, kojem bi trebalo da streme Njegova deca. Dugih 430 godina robovanja u Egiptu predstavljaju period fizikog, moralnog i duhovnog pada naroda, to je posledica idolopoklonike prakse i ishrane u kojoj preovlauju meso i nadraujua sredstva.
26

Posle izlaska iz Egipta, jedna od prvih mera koju je Gospod uveo kod svog naroda, jeste obnovljenje zdravlja koje sadri niz naela u pogledu ishrane, rada, odmora, leenja i veoma strogog pravilnika o zdravom ivotu. Ovakvo obnovljenje zdravlja je bilo neophodno da bi se narod pripremio za ulazak u Obeanu zemlju - zemaljski Hanan, iji je cilj bio i tada kao i danas, posveenje ivota. Pored materijalnih vrednosti ivljenja i nebrojenih privilegija u cilju ouvanja fizikog zdravlja, ovakvo obnovljenje zdravlja svojim uenjima omoguuje postizanje najvieg stepena mentalnog zdravlja i ouvanje duhovnog rasuivanja, neophodnog da bi se primile poruke Boje milosti u svetlosti sadanje istine. Fiziki, moralni i duhovni napredak Izrailjaca, kao i Boje prisustvo u njihovoj sredini, zavisilo je uvek od bezuslovnog pokoravanja ovim vitalnim principima.

B. Uvod u prirodni nain ishrane

Neka vaa hrana bude lek, i neka vai lekovi budu hrana. Hipokrat Civilizacija sa svojim tehnikim osavremenjavanjem izuzetno je doprinela utvrivanju novih, savrenijih principa ivljenja, kojih bismo se danas teko mogli odrei; ali istovremeno je izazvala i bujicu neprijatnosti. Izmeu ostalog, kao faktore rizika koji prouzrokuju mnogostruke negativne posledice po zdravlje, izdvajamo promenu naina ishrane, naviknutost na sedenje (zbog profesije ili iz navike), stres i zagaenost sredine. Nabrajamo najbitnije karakteristike ili odrednice u ishrani dananjeg civilizovanog drutva: 1) Zamena prirodne presne (sirove) hrane termiki obraenom hranom. 2) Zamena krupno mlevenih itarica (sa mekinjama), hlebom pripremljenim od belog brana. 3) Zamena vrstih namirnica, mekim. 4) Deficitarnost organizma vitaminima i auksinima (aktivnim supstancama koje uestvuju u regeneraciji elija).
27

5) Nedostatak mineralnih soli i oligo-elemenata. 6) Nedostatak zelenih biljnih pigmenata - hlorofila. 7) Nedostatak biljnih vlakana (celuloze) koja imaju ulogu u dinamici rada creva i regulisanju probave. 8) Prekomerna upotreba masti i proteina ivotinjskog porekla. 9) Prekomerna upotreba kuhinjske soli (natrijum-hlorida), zaina i hemijskih konzervanasa. 10) Konzumiranje rafinisanih slatkia (okolada, bombona, poslastiarskih proizvoda, itd.) Bez detaljnog objanjenja svake od nabrojanih taaka, moemo rei da obnova i ouvanje dobrog zdravlja podrazumeva najpre preispitivanje sopstvenog naina ishrane i ispravljanje greaka koje smo inili godinama, tako da su one postale naa svakodnevica. Treba da verujemo da se ovo moe postii, ako nain ishrane koji je ovek primenjivao u Edenu postane ponovo predmet naeg interesovanja i navika. Iako je meso kao hrana postalo sastavni deo kulinarstva irom sveta, bilo je vrlo uenih, uvenih ljudi koji su konzumirali iskljuivo biljnu hranu ili su, u najmanju ruku, svojim stavom svedoili u prilog blagotvornom dejstvu biljne ishrane. Meu ovima pominjemo imena koja sama za sebe govore: Pitagora, Plutarh, Sokrat, Seneka, Virdilije, Ovidije, Horacije, Leonardo Da Vini, Njutn, Frenklin, Lok, Ajntajn, Bajron, eli, Paskal, Bose, Tolstoj, Volter, an . Ruso, Bernard o, Didro, Lamartin, Miel, Vagner, itd. Govorei o mesnoj hrani, Pitagora koji je iveo sto godina kae: Klonite se, o smrtnici, skrnavljenja svoga tela hranom koja je tako rava! Plutarh kae: Govorite o adajama, panterima, lavovima, a niste nita manje svirepi od ovih zveri; jer za njih ubiti, znai prehraniti se, dok je za vas cilj ubijanja naslaivanje mesom, a da biste sakrili tu grozotu, svojim jelima dodajete razliite zaine. Ovidije, veliki pobornik biljne ishrane, pie: Nije bilo tako na poetku u onom srenom vremenu; zadovoljan biljkama i plodovima koje zemlja daje, ovek nije umrljao usta ivotinjskom
28

krvlju... Odbacite jedan tako zloinaki obiaj; sledite savete koje vam dajem i ne zaboravite da jedui meso vrednog vola koji je vukao u jarmu, jedete meso prijatelja koji vam je pomagao da obraujete zemlju. Kliment iz Aleksandrije napominje: uvajte se ove hrane. Zar da jo uvek pribegavamo ivotinjskom mesu, kada imamo na raspolaganju tako veliki izbor plodova? Neka oni koji sedaju za sto prepun raznovrsnih jela, ne gube iz vida da na taj nain podstiu bolesti, a svoj trbuh pretvaraju u sramnu neman, zvanu najvei neprijatelj. Slavni Bose potvruje fiziku i moralnu degeneraciju ljudskog roda objasnivi to kao rezultat ovekove ishrane mesom. On kae: Pre Potopa, hrana od Bogom danih plodova, koji su ljudima bili na dohvat ruke, predstavljala je trag prvobitne bezazlenosti... Danas, da bi se prehranili treba da prolijemo krv nevinih ivotinja; i pored uasa koji u nama prirodno izaziva klanje tih ivotinja, mi preraujemo meso i pripremamo od njega svoja jela, to teko moe da zataka predstavu da se leevima hranimo da bismo utolili glad. Lamartin, budui odmalena vaspitan po naelima biljne ishrane, napisao je upeatljive stihove: Nezadovoljni plodovima koje im je Bog dao Ljudi da utole svoju glad Zloinom prema Tvorcu, zloinom od kog zemlja podrhtava, U krvi sebi trae drugu hranu. U svakom naselju ljudskom, krv potokom tee. Tu su prava groblja poklanih Bojih stvorenja. Odvueno silom, sa cvetne livade, Tu nevino jagnje biva hrana svojih gospodara. Bernard o kae: Dokle god ljudi budu muili i ubijali ivotinje da bi se hranili njihovim mesom, dotle e stalno trajati rat. Verujem da svako razumno bie treba da ima isto miljenje. Sva deca iz moje kole, bila su na biljnoj ishrani, i to im nije smetalo da budu snani i lepi, hranei se povrem i voem.

29

Ponekad, u toku rata, sluajui krike ranjenika pomislio bi na krike ivotinja u klanicama i rekao bih sebi: Bog nas kanjava isto tako kao to mi kanjavamo ova bespomona stvorenja. Ko moe voleti neto tako tiransko, to se zove rat? Bez sumnje, samo oni koji jedu meso i koji, poto su jednom ubili, oseaju potrebu da stalno ubijaju ptice, ivotinje, da love lisice, da ubijaju koute. Mesar, pred tezgom oblivenom krvlju, izaziva bujanje ivotinjskih nagona i podstrek za ubijanje. Zar se moemo nadati vladavini mira na zemlji, dokle god od sebe inimo prave ive grobove za poklane ivotinje? Moj ivot Isidora Dankan, str. 228.

C. Leenje sokovima i presnom hranom

Opte napomene: 1. Sokovi se dobijaju centrifugiranjem u mikseru povra i voa koje je dobrog kvaliteta, dobro oprano i oieno. 2. Sokovi se pripremaju samo za jednodnevnu (ne za vie dana unapred) upotrebu; treba ih koristiti u sveem stanju i nerazblaene, kako bi ostvarili najbolji efekat. 3. Moe se odjednom pripremiti koliina potrebna za jedan dan. Sok se uva u dobro zatvorenim staklenim flaama i na hladnom, u friideru. Pola sata pre upotrebe, sok iz flae treba sipati u au (250 ml) koja se ostavi da odstoji na sobnoj temperaturi kako bi se sadraj ugrejao. Ne treba dnevno konzumirati vie od 1,5 - 2 litra soka. Sokovi se ne kuvaju i ne piju hladni, ve ugrejani do sobne temperature. 4. Pod izrazima svee i presno, podrazumeva se da biljne namirnice nisu kuvane, peene, prene ili na neki drugi nain termiki obraene. 5. Prilikom leenja ne treba unositi u organizam nita drugo od hrane izuzev sokova od voa i povra, i to u vremenskom periodu koji varira, od nekoliko dana do mesec ili dva meseca. Sokovi se piju naizmenino - jedan dan sok od voa, drugi dan sok
30

od povra - po 250 ml (2,5 dl) soka na svakih 2,5 sati (na primer izmeu 7 i 19 asova). U pauzi, izmeu dve terapije sokom, moe se piti voda ili aj po elji. 6. Dok traje terapija sokovima, svako jutro treba upranjavati klizmu (ispiranje debelog creva, vidi stranu 80) sa 1,5-2 litre mlakog aja od kamilice; za stariju decu koristiti 1/2 doze, a za manju 1/4 od doze propisane odraslima. 7. Posle leenja sokovima sledi prelazni period od nekoliko dana (5-10), kada se postepeno uvodi u ishranu voe i povre u sveem stanju (termiki neobraeno) i to u obliku salata ili nekih drugih kulinarskih formi. Istovremeno se postepeno smanjuje koliina sokova. Leenje presnom hranom se nastavlja, zavisno od bolesti, 1-12 meseci. Da bi se izbegli problemi sa probavom, prilikom prelaska sa sokova na presnu hranu u vrstom stanju, neophodno je potovati nekoliko osnovnih pravila koja se odnose i na zdrave osobe: a) Utvrditi stalno vreme obroka; b) Izbegavati unoenje vode u organizam za vreme obroka ili odmah nakon toga; preporuuje se uzimanje vode (ili neke druge nefermentisane tenosti) 30-60 minuta pre jela; c) Ujutru, 30-60 minuta pre doruka, preporuljivo je popiti mlaku vodu ili aj (zaslaen ili nezaslaen medom, po elji); d) Izbegavati uzimanje velike koliine hrane u vreme obroka i ne konzumirati previe vrsta jela odjednom; e) Ne konzumirati za isti obrok voe i povre; f) Ne jesti izmeu obroka; g) vakati polako i dobro; h) Ne konzumirati napitke i jela koji su vreli ili suvie hladni. Na primer, ishrana u prelaznom periodu (pored sokova koji se takoe uzimaju izmeu obroka, ali u sve manjoj koliini) sastoji se u sledeem: Prvi dan: Doruak: 1 jabuka ili drugo voe. Ruak: Malo salate od povra sa malo ulja. Veera: Sokovi.
31

Drugi dan: Doruak: 2 jabuke ili sueno voe (kruke, ljive, smokve...) koje se prethodno potopi da omeka. Ruak: Salata od povra; presna supa od povra sa pahuljicama od itarica (vidi: Recepti u toku leenja - br. 2, str. 45). Veera: Sokovi. Trei i etvrti dan: Isto kao i za drugi dan. Peti dan: Doruak: 2-3 jabuke, 2-4 oraha ili lenika, 1 kaiica meda. Ruak: Salata od povra; presna supa sa itnim pahuljicama, hleb (vidi: Recepti u toku leenja - br. 41, str. 49). Veera: 1 olja nekuvanog mleka, ili jogurt i hleb. U nastavku, jelovnik se proiruje. Mogu se koristiti ili recepti iz ove knjige (vidi: Recepti posle leenja, str. ), ili neki drugi koji podrazumevaju korienje presnih biljnih namirnica, ili delimino termiki obraenih. 8. Prelazak sa presnog jelovnika na ishranu koja ukljuuje i termiki obraene namirnice, takoe je postepen (5-10 dana) i vae ista pravila, kao i ona koja su izloena pod takom 7 (posle leenja sokovima). 9. Do kraja ivota treba iskljuiti sledee namirnice: - Prene na ulju (ulje se dodaje na kraju, posle peenja odnosno kuvanja); . - Meso i mesne preraevine bilo koje vrste; - eer (rafinisani - beli), ak i u demovima, kompotima, kolaima, okoladi, sladoledu, ajevima, mleku, koka-koli, itd.; - Sire (ukljuujui i jabukovo), biber, namirnice konzervisane siretom; - Kafu, crni aj, duvan, alkoholna pia svih vrsta; - Beli hleb, razna testa, prevreo sir, ovji sir, kakavalj, topljeni sir; - So u preteranim koliinama (naroito rafinisanu so, preporuuje se morska so); - Namirnice konzervisane hemijskim konzervansima; - Sodu bikarbonu, praak za pecivo.
32

10. Radi ouvanja dobre psiho-fizike kondicije, bolesnik treba da praktikuje etnje na sveem vazduhu uz duboko disanje. Ne preporuuje se psiho-fiziko naprezanje i iscrpljivanje u konfliktnim i depresivnim situacijama. Ovakvo ponaanje bi spreilo proces izleenja. 11. Kod malignih oboljenja (rak), preporuljivo je drati presnu ishranu (sirovu biljnu hranu) tokom celog ivota. 12. U sluaju oboljenja kod kojih je jedan od simptoma zadravanje tenosti u organizmu (ciroza jetre, srana i bubrena insuficijencija, povien krvni pritisak - hipertenzija itd.), treba biti veoma obazriv prilikom unoenja sokova i ajeva, kako bi se izbeglo preoptereivanje organizma tenou. U gore navedenim sluajevima patolokih stanja, leenje se obavlja pod nadzorom lekara. Koliine sokova za dnevnu upotrebu: Voe: Po 250 ml soka od sezonskog voa (jabuke, kruke, pomorande, groe, lubenica ...) na svaka 2,5 sata. Najvie se preporuuje sve sok od groa. Povre: 1. argarepa 250 - 500 ml soka 2. Celer 200 ml soka 3. Presan kupus 150 - 250 ml soka 4. Krastavac 90 ml soka 5. Pakanat (koren) 60 -150 ml soka 6. Zelen (perun - koren) 60 -150 ml soka 7. Keleraba 30 ml soka 8. Salata (loika) 50 ml soka 9. Cvekla 50 ml soka 10. Krompir 30 ml soka Napomene: - Sok od krompira se pije odmah po ceenju (ne uva se u friideru!) i ne mea se sa ostalim sokovima. - Sok od cvekle se takoe pije odmah nakon ceenja, i moe se kombinovati jedino sa sokom od argarepe.
33

- Sok od jabuka se pije izmeu obroka (na primer u 10:00 i u 16:00 asova). - U sluaju Hokinove bolesti i leukemije moe se poveavati koliina soka od cvekle dok se postepeno ne doe do 450 ml na dan. - Protiv oboljenja oiju, moe se dodati i sok od endivije 90 ml na dan. - Kod ira, gastritisa (upale eludane sluznice), kolitisa (upale debelog creva), sokovi se prave od endivije i povra oznaenih brojevima: 1, 2, 3, 4, 7, 10. - Kod nervnih oboljenja poveava se koliina soka od celera do 250-300 ml na dan. PANJA! Bolesnici sa metastazom i jakim bolovima treba da koriste samo sokove koje podnose. - Sokovi se piju u retkim gutljajima, dobro izmeani sa pljuvakom, pre jela. - Ne treba ih uvati za naredni dan. - Deci od 6-14 godina preporuuje se 1/2 doze predviene za odrasle, a mlaoj 1/4. Mladi jeam (sok) Jeam se potopi u vodu i ostavi da odstoji jedan dan, zatim se posadi u batu, saksiju, ili u neku drugu prikladnu posudu i zaliva se. Kada izdanak (koni) dostigne duinu od 15-20 cm, izvadi se, oisti od korena (koren se ne koristi), opere se u nekoliko voda i usitni (isecka). Zatim se potopi u vodu i odmah samelje u maini za meso, a posle toga se cedi u centrifugi (sokovniku). Ono to ostane na filteru ponovo se potopi u vodu i jo jednom centrifugira. Dobija se tamno-zeleni sok, blago-gorkog ukusa. Sok se uva na hladnim, u staklenim bocama. Moe se odjednom napraviti koliina od 1-2 litre. Prilikom upotrebe, 50 ml koncentrovanog soka se razblai sa 50-100 ml vode ili soka od jabuke. Sok treba ostaviti da se zagreje do sobne temperature i piti lagano, u retkim gutljajima.

34

Voda od peninih mekinja Priprema: Stavi se 5-10 supenih kaika sveih peninih mekinja u 1 litar hladne vode. Poto odstoji 12 sati, vodu treba procediti i piti u toku dana. Temperatura vode treba da odgovara sobnoj temperaturi (bez dodatnog podgrevanja). Ne treba je uvati za naredni dan. Namirnice koje 100% reaguju kao baze, i koje su korisne u ishrani bile bi: - Povre - Zelena hrana - Crni luk, krompir - Jestivo kestenje - Penine mekinje - Penine klice Namirnice koje stvaraju kiselinu u organizmu, i koje nisu preporuljive su: meso, masnoe ivotinjskog porekla, rafinisano ulje, belo brano, rafinisani eer, kuhinjska so (u prekomernoj upotrebi). Naroito su kodljivi poslastiarski proizvodi, kolai, okolade, slatkii spremljeni od belog brana i uz upotrebu velike koliine eera i masnoe. Neutralnim namirnicama pripadaju i: lubenica, paradajz, dobro sazrele jabuke. Kao zain za salate i jela moe se koristiti biljni prah od: - Lia ribizle - Bobica kleke - Listova mente - Bokvice - Kima - Anisa - Estragona - ubara (vriska) - alfije - Majorana - Hajduke trave.
35

Preporuuje se takoe i prah od sledeeg zelenia: - Iseckani i osueni perun i batenska potoarka - Iseckani i sueni miloduh - Kopriva, maslaak - Iseckano i osueno lie celera - Iseckana i osuena miroija (kopar). Namirnice koje se mogu koristiti u toku leenja sokovima i presnom hranom: Posle terapije sokovima, mogu se jesti semenke uljarica (suncokret, seme bundeve), koje nisu prene ve samo peene, zatim susam, orasi, lenici, naut (leblebija), svee penine mekinje, med, morska so, hladno ceeno ulje (maslinovo), i piti izvorska voda. Panja! Med treba da bude prirodan i da se pravilno uva (nikako u posudama od aluminijuma). Naroitu vrednost, kako za bolesne, tako i za zdrave osobe, imaju presne kae od itarica ili itnih klica. Nekuvana svea kaa od itarica Svee kae od penice, rai, jema poseduju pored prirodnih fermenata (enzima) i aktivna svojstva koja podstiu rast i regeneraciju elija. Odreene supstance koje kaa od itarica sadri, stimulativno deluju na varenje, podiu nivo radne sposobnosti, otklanjaju umor, skrauju period potreban za oporavak bolesnika, to sve zajedno olakava regeneraciju obolelog organizma. Sastojci za presnu kau od itarica (za 1 osobu): - 50 g krupno mlevene penice - 5 supenih kaika vode - 15 g slatkog suvog voa - 100 g jabuka ili drugog sveeg voa - 1 kaika putera od oraha Nain pripremanja kae od itarica: Krupno samlevenu penicu pomeati sa 5 kaika vode i ostaviti da odstoji 12 sati. U drugoj posudi potopiti sueno voe (u vodi). Posle 12 sati mea se potopljena penica sa potopljenim suvim voem i dodaju se orasi. Po ukusu se dodaje i limunov
36

sok. Na kraju treba izrendati jabuke (na plastino rende), umeati u kau i servirati. Umesto jabuka, zavisno od sezone, moe se koristiti i drugo voe. Preporuljivo je da se penica melje svaki put pre upotrebe, ili ako je ve samlevena ne treba da stoji due od 8 dana, kako ne bi izgubila aktivna svojstva. Topli napici se mogu koristiti 1-2 sata poto smo pojeli kau. Ista kaa pripremljena od itnih klica: Nain pripreme: Penica i ra (od poslednje etve) pomeaju se u jednakim razmerama. Stave se u sud, preliju vodom (tako da zrna budu prekrivena) i ostave da odstoje 12 sati - preko noi. Zatim se voda prospe, zrnevlje se stavi u sito i dobro opere u vodi, kako bi se otklonili fermentativni bacili koji menjaju njegov ukus. Nakon ovoga, ito treba ostaviti da odstoji ceo dan, bez dodavanja vode. Uvee ga treba ponovo oprati i potopiti u vodu da odstoji 12 sati. Ova procedura se ponavlja sve dok embrion ne dosegne duinu od 0,5 cm. Kada bi se proces klijanja i dalje nastavio, zrnevlje bi se pokvarilo. Preporuljivo je da se proces klijanja odvija na sobnoj temperaturi (oko 18oC). Ako penica sporije klija, treba je potopiti u vodu 24 sata pre rai. Prilikom klijanja zrna omekaju, tako da se mogu zgnjeiti pod prstima, lako se vau i prijatnog su ukusa. Ako je ukus kiseo, ne treba ih koristiti. Proklijala zrna se mogu jesti bez dodataka ili u razliitim kombinacijama sa ovsenim i kukuruznim pahuljicama, voem, orasima itd. Leenje voem Ova vrsta terapije veoma blagotvorno deluje na organizam zahvaljujui vou koje se lako vari i resorbuje, pri emu se postie izvanredan detoksikacioni i depurativni efekat (oslobaanje od otrova i preiavanje krvi). Tretman traje jedan ili nekoliko dana i sastoji se iskljuivo od vone ishrane, pri emu treba da se unese u organizam 2-4 kg voa na dan i to razdeljeno u 4-5 porcija.
37

Dnevna koliina voa se moe smanjiti na 1-2 kg kod odreenih bolesti: srana hronina oboljenja, hipertenzija (povien krvni pritisak), gojaznost, kostobolja. Ova terapija se preporuuje kod veine bolesti, a najbolji efekti se postiu ako se primenjuje u sklopu praktinih metoda leenja odreene bolesti. Leenje jabukama Traje 2 ili 3 dana, pri emu se ishrana sastoji samo od sveih, izrendanih jabuka. Dnevna koliina je 2 ili vie kilograma za odrasle i 1 kg za decu i to podeljeno u 5-7 obroka na dan. Kada su u pitanju deca 2-3 godine starosti, koriste se oljutene jabuke. Odstranjujui iz ishrane, tokom ishrane, namirnice koje sadre belanevine, spreava se proces truljenja u crevima jer se eliminiu patogene klice i njihovi otrovi. S obzirom da su bogate vitaminima i prirodnim kiselinama, jabuke deluju kao antidijareik (protiv proliva), antiputrid (protiv truljenja), antifermentativ (protiv rastvaranja organskih supstanci, vrenja), olakavaju razvoj normalne intestinalne (crevne) flore, istovremeno spreavajui stvaranje kamena iz mokrane kiseline. aj od jabuke (ljuska) je dobar depurativ (isti krv) i diuretik (pospeuje mokrenje). Svee isceen sok od jabuka se preporuuje protiv groznice. Leenje groem Primenjuje se, kao i leenje jabukama, u kratkom vremenskom periodu (2-3 dana), a u sluaju malignih oboljenja leenje traje 15-30 dana. Konzumira se samo pulpa (pihtijasta sr) groa, bez semenki i opne, ili se cedi sve sok. Tretman se zapoinje sa 1 kg groa. Koliina se postepeno poveava dok se ne doe na 2-3 kg dnevno. Bogato prirodnim eerima, mineralnim solima, vitaminima, auksinima (supstancama koje uestvuju u regeneraciji elija),
38

groe olakava metabolizam (promet materija u organizmu), uravnoteuje vitaminski balans, podstie eliminisanje mokrane kiseline, deluje dekongestivno (otklanja zastoj krvi). Kao i ishrana jabukama, leenje groem se preporuuje kod mnogih oboljenja, i to kao dodatak ve preispitanim metodama leenja odreene bolesti. Sve sok od groa ima efikasno depurativno, diuretino, tonino dejstvo, a preporuuje se naroito kod zaraznih oboljenja (arlah, rubeole, male boginje, difterija, grip, itd.), takoe i protiv malignih tumora. Leenje krukama Primenjuje se na isti nain kao i leenje jabukama. Naroito se preporuuje kod: ateroskleroze, hipertenzije, sranih oboljenja, hroninog nefritisa (hronine upale bubrega), edema (otoka), oligurije (smanjene sposobnosti mokrenja). Leenje bananama Traje nekoliko dana, pri emu se po 3-4 banane konzumiraju 4-5 puta dnevno. Na ovaj nain se stimulie varenje, posebno kod odojadi. Banane su bogate vitaminima i mineralnim solima i stoga se preporuuju aneminim osobama, kao i u sledeim sluajevima: skrofuloza (oteenost vratnih lezdi), TBC (tuberkuloza), kostobolja, bolesti jetre, renalna i bilijarna litijaza (kamen u ui i bubregu), oboljenja nervnog sistema. Leenje limunovim sokom Sok od limuna, zahvaljujui velikoj koliini vitamina C i mineralnih soli, deluje depurativno (oslobaa od otrova i preiava krv), neutralie kiselost krvi i normalizuje tonus (napetost) kapilarnih zidova. Prvog dana terapije pije se sok od jednog limuna. U nastavku leenja, poveava se doza svakog dana za po jedan limun, dok se ne doe do sedam plodova na dan. Od osmog dana, smanjuje se dnevna doza za po 1 limun sve dok se ne izjednai sa primarnom dozom (1 limun na dan).
39

Ovakav reim se primenjuje 14 dana, a posle pauze od 2 sedmice, moe se ponoviti isti postupak. Tretman je veoma efikasan kod kamena u bubregu, kostobolje, gojaznosti, angine, migrene, variksa (proirenih vena), iijasa, oboljenja jetre, oboljenja respiratornog trakta (disajnih puteva). (Podrazumeva se da se tokom tretmana konzumira i druga hrana). Leenje celim limunovim plodom Slino je kao i leenje limunovim sokom, s tim to se konzumira ceo plod, ukljuujui i koru. Ovo se praktikuje samo kada smo sigurni da plodovi nisu prskani insekticidima i pesticidima. Pre zapoinjanja tretmana, plod se dobro opere etkom pod mlazom vode. Prvog dana treba pojesti 1-2 limuna, a dalje se doza svakodnevno poveava za po 1 limun, dok se ne dostigne mera od 4-5 na dan. Ovu dnevnu dozu treba odravati u periodu od mesec dana, zatim napraviti pauzu od 2 sedmice, posle ega se tretman moe ponoviti. Najpre se pije sok, a nakon toga se izrenda pulpa i kora. Radi prijatnijeg ukusa, moe se pomeati sa izrendanom argarepom ili jabukama, dinjom ili nekim drugim voem. Sirova ishrana za oporavak Prednost ovog reima ishrane sastoji se u znaajnom doprinosu hranljivih komponenti: eera, proteina i lipida, vitamina, minerala, u njihovom prirodnom stanju, tako da ih organizam moe lako asimilovati. Primenjuje se u vidu reima u trajanju od 5-7 dana, tokom jednog meseca. Preporuuje se pri oporavku od akutnih oboljenja, zatim nakon konzumtivnih oboljenja (TBC - tuberkuloza, kancer - rak), kod fizike i intelektualne iscrpljenosti, karencijalnih bolesti (nedostatak hranljivih materija u organizmu). Evo jednog primera takve ishrane: - 08:00 - Proklijala penica; 250-300 ml sveeg soka od voa ili povra (jabuka, groe, kruke, slatka paprika, paradajz i krastavci), itd.
40

- 10:00 - Tanjir salate od povra: argarepa, celer, paradajz, kopriva, maslaak, kiselica, endivija, zelena salata, kupus, itd, emu se dodaju: limunov sok, malo ulja i prirodni zaini - 13:00 - Salata od povra po elji; uljasto voe (4-5 oraha, lenika, bundevinog semena, itd.), graham hleb ili crni hleb, dobro ispeen; - 17:00 - 1 olja biljnog mleka (aka oraha ili badema sa 2 dl vode izmiksani u blenderu) i sueno voe; - 19:00 - Voe po elji, graham ili crni hleb sa medom ili biljnim mlekom. Izmeu obroka piti aromatine ajeve (majina duica, ipak, kupina, jagoda, malina itd.), prema potrebi. Presna depurativna ishrana Preporuuje se najvie u prolee i u leto. Ovaj reim ishrane olakava odstranjivanje toksina i tetnih materija iz organizma, uz istovremeno postizanje uravnoteenog odnosa vitaminskih i mineralnih materija, to je organizmu koji je osiromaio u ovim vitalnim elementima tokom zimskog perioda itekako potrebno. Ovakva ishrana se praktikuje kao za izleenje od odreenih bolesti, u kratkim periodima, od 3-7 dana meseno. - 08:00 - 250 ml soka od paradajza ili celera; uljasto voe (orasi, lenici, bademi, masline...), graham hleb; - 12:00 - Tanjir salate od koprive, maslaka i vodopije, prelivene sokom od limuna i uz dodatak malo ulja i prirodnih zaina; nastrugana argarepa, endivija, celer, krastavac, slatka paprika, pargla, sa sokom od paradajza i prirodnim zainima; graham ili crni (dobro ispeeni) hleb; - 17:00 - Tanjir salate od presnog voa; - 19:00 - 250 ml soka od celera. Leenje belim lukom Upotreba ove udesne biljke, kako u vidu prehrambene namirnice, tako i kao lekovitog sredstva protiv mnogih bolesti, stara je koliko i istorija ljudskog roda.

41

Arheoloka otkria pokazuju da se ova biljka nalazila na spisku gastronomskih i terapeutskih receptura Vavilonaca, Kineza, Egipana, Feniana, Vikinga, Rimljana. Posle izlaska iz Egipta i tekog ropstva, tokom etrdesetogodinjeg lutanja pustinjom, izrailjski narod se sa enjom priseao namirnice koja je imala udesna lekovita svojstva. Dioskorid, lekar grkog porekla, koji je bio u pratnji rimskih legija tokom njihovih osvajanja, znao je za beli luk i koristio ga je sa velikim uspehom u leenju plunih oboljenja i bolesti organa za varenje. Istorija je zabeleila da je za vreme kuge u Srednjem veku, na hiljade ljudi podleglo ovoj nemilosrdnoj zarazi, dok su oni koji su koristili beli luk u svakodnevnoj ishrani, bili poteeni. Lekovita svojstva belog luka sadrana su u njegovom hemijskom sastavu, prvenstveno u derivatima koji sadre sumpor (npr. alicin je poznat po svom antibakterijskom dejstvu). Meu mnogobrojnim terapijskim svojstvima belog luka pomenimo sledea: diuretik (pospeuje mokrenje), ekspektorans (za iskaljavanje), antiateriosklerotik (protiv ateroskleroze), antiseptik (protiv klica), baktericid (ubija bakterije), antiparalitik (protiv paralize), hipotenzor (sniava krvni pritisak), hipoglikemijant (smanjuje nivo eera u krvi), normalizuje intestinalnu (crevnu) floru, poboljava apetit. Leenje belim lukom mogue je primenjivati na razliite naine, zavisno od vrste oboljenja: a) aj od belog luka kod oboljenja disajnih i probavnih puteva b) 2-3 enja pre jela kao okrepljujue sredstvo za ceo organizam, protiv ateroskleroze, bolesti digestivnog trakta (organa za varenje) c) Tinktura od belog luka, 3 x 20-30 kapi na dan, ili svei sok, 20 kapi dnevno razblaen sa malo vode protiv hipertenzije (povienog krvnog pritiska), kardiovaskularnih oboljenja (bolesti srca i krvnih sudova), ateroskleroze d) U vidu inhalacije, protiv oboljenja respiratornog trakta (disajnih puteva) - stavi se malo ara na jedan eanj belog luka.
42

Predlog dnevnog jelovnika u periodu leenja sokovima i presnom hranom A. Doruak moe da se sastoji od itne kae ili od sledee smese: 2 kaiice proklijale penice, 1 kaika meda, 3-6 oraha, 2 kaike peninih mekinja, 1 kaika lanenog semena, 1 kaika prosa. Pomeati i servirati. B. Ruak moemo pripremiti od sledeeg povra: paradajz, krastavac, keleraba, rotkvice, cvekla, zelena salata, beli i crveni kupus, karfiol, argarepa, celer, perun, pakanat, beli luk, crni luk, perunovo lie, miroija. Preko zime se moe koristiti povre u prahu (sueni perunov list, suena miroija, batenska potoarka, kopriva). Kao dodaci salati mogu se koristiti: maslinovo ulje ili drugo biljno ulje, limun. Tokom leenja treba koristiti samo morsku so. Oboleli od gastritisa (upale eluca, ira), kolitisa (upale debelog creva), hemoroida (uljeva) ne bi smeli u ishrani da koriste crni i beli luk. C. Veera se moe sastojati od: voa ili vone salate, biljnog mleka uz dodatak peninih mekinja, itd. Voe koje koristimo treba da je sasvim zrelo. Jo neki predlozi dnevnog jelovnika u periodu leenja sokovima i presnom hranom - Doruak Salata od celera sa biljnim majonezom ili biljnim puterom: 1 koren celera izrendati i pomeati sa malo majoneza ili putera. Salata od svee cvekle: Cveklu sitno izrendati, posuti nastruganim renom (kome ne kodi), limunom, uljem, kimom, ili sa malo nastruganog celera. Namaz od suncokreta: Oljutene semenke suncokreta samleti u mlinu za kafu. 2-3 kaike (supene) tako dobijenog suncokretovog brana pomeati sa 1 kaiicom biljnog putera, crnim lukom, malo belog luka, ubrom, samlevenim orahom, 2 kaiice ulja. Koristi se kao namaz ili kao nadev za sarme i paradajz.
43

Bouf salata: Sitno izrendati argarepu, perun (koren), celer (koren), iseckati crni luk i 1 eanj belog luka. Napraviti biljni majonez od 2 supene kaike ulja, 1 kaike biljnog putera, limuna. Pomeati sa povrem. - Ruak orba od povra: Iscediti sok od: argarepe, peruna, celera, slatkog kupusa itd. Dodati 1/2 ae mleka od oraha ili badema, sitno iseckani zeleni, pola glavice crnog luka. - Veera 1 porcija: 3 sitno izrendane jabuke ili 1 sve, sitno izrendani krompir, 1 kaiica meda, samleveni orah, 2 kaike proklijale penice. - Desert Krem: Med i suvo groe izmeati i staviti u olje, pa posuti orasima. Rolat: Samleti suvo groe (2 ake), dodati penino, ovseno brano (koje se moe samleti i u mlinu za kafu), napraviti testo i rastanjiti oklagijom (na ploi stola) tako da debljina bude 0,5 cm; isei trake irine 10 cm preko kojih onda treba staviti narendane jabuke, orahe i 1 kaiicu meda. Testo saviti u obliku rolata i uvaljati u samlevene orahe. Umesto jabuka rolat se moe filovati orasima. Moe se koristiti i brano od heljde. Bombone: Samleti suvo groe (1 aka). Napraviti smesu u vidu testa kojoj se dodaje orah i kora od limuna. Oblikovati male grudvice koje se zatim uvaljaju u samlevene orahe. Napomene: - Ne jesti izmeu obroka (najmanje 5 sati pauza izmeu obroka); - Ne meati za isti obrok voe i povre; -Pelinji med mogu koristiti i dijabetiari, ali u manjim koliinama. Saharin ne treba upotrebljavati;
44

- Ostatak od isceenog voa i povra moe se jesti posebno ili u kombinaciji sa orasima, bademima, mekinjama, po elji i ukusu; - Mladi, glatki listovi gaveza mogu se upotrebiti za salatu (ak i za decu). Sadre proteine i vitamin C; - Povre koje je preraeno u kau treba odmah konzumirati; - Za vreme leenja dozvoljeno je piti vodu.

Recepti koji se koriste tokom leenja

1) Presna supa od paradajza: 1 olja nekuvanog soka od paradajza, 3 kaike sitno iseckanog crnog luka, 2 kaike samlevenih oraha, zeleni arpadik (po ukusu). 2) Supa od povra: 1 mala olja povra, 2 enja belog luka, 1 olja mleka od oraha, 1-2 kaike suncokretovog semena ili oraha, malo ulja, zaini (perun, zelen). 3) Pateta od rotkvica kao namaz na hleb: 1 olja sira od soje, 1 kaika sitno iseckanog crnog luka, 2 kaike narendanih rotkvica, kim (po ukusu). 4) Paprike, paradajz, tikvice punjene sirom od soje: Sir od soje pomeati sa puterom od kikirikija, miroijom. Paprike isei na polovine ili etvrtine i napuniti ovom smesom. Zatim ukrasiti perunom i paradajzom. Isto vai za paradajz i tikvice. Njihov sadraj se izvadi, a zatim se filuju gore navedenom smesom. 5) Salata od paradajza: Paradajz, malo crnog luka, zelenu papriku i celer, isei sitno i pomeati. 6) Salata od celera I: 2 vea celera, 2 paradajza, 1 argarepa, 1 perun, 4 struka mladog crnog ili belog luka, 200 g spanaa, 1/4 cvekle, 3-4 struka estragona, 3-4 kaike ulja, 1 kaika limunovog soka. Celer, argarepu, perun i cveklu oistiti, oprati i izrendati. Spana se oisti, opere i isitni. Paradajz oprati i isei na kolutove. Sve sastojke staviti u odgovarajuu posudu, izmeati, poprskati limunovim sokom i posuti estragonom koji se prethodno sitno isecka. 7) Salata od celera II: 2 vea celera, 2 kaike ulja, 1 kaika limunovog soka, nekoliko listova zelene salate ili crvenog kupusa. Celer oprati, oistiti, izrendati i staviti u posudu za salatu.
45

Limunovim sokom preliti izrendani celer, i garnirati listovima salate ili crvenog kupusa, koji se sitno iseckaju. 8) Salata od celera III: 2 vea celera, 2 paradajza, 1 krastavac, 1 zelena salata, 1-2 kaike limunovog soka. Celer i argarepu oistiti, oprati i izrendati. Krastavac oistiti i rasei po duini na dva dela, a zatim na krike; takoe i paradajz. Nekoliko listova salate ostaviti za garniranje, a ostalo sitno iseckati. Sve sastojke staviti u posudu za salatu, politi limunovim sokom i izmeati sa pavlakom. Salata se garnira na listovima mlade salate. Odmah servirati. 9) Endivije (uanice) sa nadevom od sira od soje: 8-12 endivija, 200 g sira od soje, 2 kaiice aleve paprike (slatke), 2 kaiice soka od paradajza, lie peruna ili mirsfija. Sir od soje podeliti na 2 jednaka dela. Jedan deo pomeati sa sokom od paradajza, a drugi sa sitno iseckanim liem peruna i miroijom. Ovaj nadev servirati uz endivije, koje se prethodno oiste, operu i stave u posudu za salatu. 10) Endivija sa mlekom od oraha: Endivije oprati i isei na kolutove preko kojih treba staviti 3-4 kaike mleka od oraha. Dekorisati listovima peruna. 11) Salata od endivija I: 8-10 endivija, 2 kaike ulja, limunov sok. Endivije oistiti, oprati i isei na komadie (4-5 cm) i izmeati sa uljem i limunovim sokom. 12) Salata od endivija II: 8-10 endivija, 3 kaike ulja, 1 kaika limunovog soka. Endivije isei na vee komade, pomeati sa uljem i sokom od limuna, kao i sitno iseckanom zeleni. Garnirati zelenom salatom. 13) Salata od endivija III: 8-10 endivija, 1 manja cvekla, orasi, 1 kaika limunovog soka. Endivije oistiti, oprati i isei na krugove. Oienu i opranu cveklu isei na male kocke. Orasi se takoe sitno iseckaju. Sve sastojke izmeati i preliti sokom od limuna, po elji. 14) Salata od endivija IV: 6-8 endivija (veih), 1 celer, 1 argarepa. Povre oistiti i oprati. Endivije sitno isei, a celer (koren) i argarepu krupnije izrendati. Dobro izmeati i garnirati zelenom salatom.
46

15) Salata od argarepe i celera: 2 argarepe i 1 manji koren celera izrendati; 1 manju glavicu crnog luka sitno isei, dodati 2 kaike rena, 2 kaike peruna i miroije. Izmeati sa majonezom. 16) Aperitiv od praziluka: 4-5 strukova praziluka, sir od soje, miroija, 1/2 kaiice kima, 1 glavica zelene salate. Oprati praziluk i beli deo isei na komadie (4-5 st). Izvui sredinji deo, tako da se dobiju cilindri koji se pune meavinom dobijenom od: sira od soje, sitno iseckane miroije i semenki kima (po ukusu). Oprati listove zelene salate i poreati ih na posluavnik, a na njih u koncentrinim krugovima reati punjene komadie praziluka. 17) Salata od praziluka: 5 strukova praziluka, 2 kaike ulja, 12 kaike limunovog soka. Praziluk oistiti i oprati, a zatim isei na komade veliine 5-6 cm. Poprskati limunovim sokom i uljem. 18) Sir od soje sa lukom I: Sitno iseckati crni luk i izmeati sa 200 g sira od soje, staviti na posluavnik, a po ivicama ukrasiti paradajzom i listiima peruna. 19) Sir od soje sa lukom II: 3 kaike sira od soje, 3 kaike luka, 2 kaike peninih klica, samleveno seme lana, 2 kaike ulja, perun. Izmeati i servirati. 20) Sir od soje sa paradajzom: 100 g sira od soje, 1 kaika mleka, 1 paradajz ili paprika (babura), 1 kaiica meavine zelenia (zaina), nekoliko maslina. Sir izmeati sa mlekom, dodati zaine, paradajz (sitno iseen), iseckane masline i aranirati po elji. 21) Sir od soje sa argarepom: 100 g sira od soje, 100 g argarepe, so, nekoliko kapi limunovog soka, 1 kaiica meda. argarepu oistiti, sitno izrendati, dodati sir, limunov sok i 1 kaiicu meda. Dobro izmeati. Ovom pastom se mogu puniti babure, slatka paprika, paradajz. 22) Sir od soje sa zelenim povrem: 100 g sira od soje, 1 kaika zelenog meanog povra koje se sitno isecka, 1 manja glavica luka, limunov sok po ukusu. Izmeati sir od soje sa iseckanim lukom, limunovim sokom i zeleniem. Aranirati po ukusu. 23) Sir od soje sa orasima: 100 g sira od soje, 50 g oraha, 1 kaika mleka, 10 g meda. Sir izmeati sa mlekom i medom. Orasi se takoe pomeaju sa ostalim sastojcima.
47

24) Sir od soje sa jagodama i suvim groem: 150 g jagoda, kravlji sir, med, 1 kaika suvog groa. Izmeati sastojke i servirati. 25) Presno jelo od spanaa: 150 g spanaa, 1 umance, 50 g pavlake, limunov sok. Spana dobro oprati, a listove staviti u sito, kako bi se dobro ocedili. Pavlaku izmeati sa umancetom i limunovim sokom. 26) pargla: 1/2 kg pargle, 2 kaike ulja, 2 kaike limunovog soka. parglu oistiti, oprati i ocediti, zatim isei na komadie (2-3 cm), staviti u posudu za salatu i poprskati uljem i limunom. 27) Salata od kupusa, rotkvica i paradajza: 2 olje sitno iseckanog kupusa, 1/2 olje mladih iseckanih rotkvica, zelene paprike i praziluk - takoe sitno iseckati, 1 paradajz iseen na krike, 3 kaike usitnjenog peruna. Sve to izmeati sa majonezom. Garnirati perunom. 28) Maslaak sa sirom od soje: 500 g listova maslaka, 3-4 kaike sira od soje, 1 veza zeleni, limunov sok. Listove maslaka oistiti, oprati, ocediti; usitniti ili koristiti cele. Preko njih dodati sir od soje i posuti perunom. 29) Salata od maslaka: 500 g maslaka, 2 krastavca, limun, 23 kaike ulja, 2 enja belog luka, 1 veza miroije. Listove maslaka sitno isei, izmeati sa iseckanim krastavcem i belim lukom. Preko ovoga posuti sitno iseckanu miroiju. Zainiti uljem i limunom i odmah servirati. 30) Salata od koprive, maslaka i kiselice: Sastojke oprati, sitno iseckati i izmeati sa iseckanim lukom. Zainiti limunovim sokom. 31) Salata od kupusa: 1 glavica kupusa, 3 kaike ulja, 2 kaike limuna. Oistiti i oprati mlade listove. Sitno iseckati i staviti u posudu za salatu. Dodati limunov sok i ulje. Po elji se moe zainiti miroijom ili kimom. 32) Salata od kiseljaka (tavlja): 300 g kiseljaka, 1 manji luk, 1-2 kaike ulja, 1-2 kaike limunovog soka, miroija. Izabrati mlade listove kiseljaka, oprati, ocediti i sitno iseckati. Pomeati sa sitno iseckanim lukom, dodati ulje, sok od limuna i iseckanu miroiju. Moe se garnirati paradajzom, paprikama itd.
48

33) Soivo: 3 kaike natopljenog soiva, 3 kaike mekinja, 2 kaike samlevenog semena lana ili susama, 1 paradajz, 1 kaika ulja. Sve dobro izmeati, garnirati komadima paradajza. 34) Mleko od paradajza: 1 vei zreo paradajz, 1-2 kaike sira od soje, 1 olja mleka od oraha. Dobro izmeati mikserom. 35) Mleko od argarepe: 200 g argarepe, 1 kaiica limunovog soka, 1 kaiica meda. Dobro izmeati mikserom i postepeno dodavati 1 olju mleka od oraha, uz meanje mikserom. 36) Mleko od jabuka: 1 olja mleka od oraha, 1 kaiica meda, 1 kaiica limunovog soka, 1 izrendana jabuka. Sve dobro izmeati mikserom. 37) Krem od meda: 1/2 kg meda, 4 kaike sira od soje, 1 kaika mleka od oraha, 1 kaika oraha. Dobro izmeati i garnirati orasima ili borovnicama. 38) Krem od jabuka: 2 jabuke, 1 banana, 1 kaika suvog groa, 1-2 kaike oraha, malo meda, 1 olja mleka od badema. Izmiksati i garnirati krikama banane. Moe se koristiti i drugo voe. 39) Bundeva sa medom: 200 g bundeve krupnije izrendati i dodati 3-4 kaike meda. 40) Marmelada od jagoda: 1 olju urmi bez kotica i 1 olju suvog groa drati nekoliko sati u 2 olje zgnjeenih jagoda sa malo limunovog soka. Mogu se dodati i suve, natopljene smokve. Posle par sati stajanja, sve dobro meati dok ne postane kaasta masa. 41) Hleb: PANJA! Za vreme leenja ne treba jesti nikakav drugi hleb osim onoga koji se pravi po sledeem receptu: 300 g peninog zrna i 150 g pirina ili rai koji su 12 sati stajali u vodi, 1 kaiica semena anisa, 1 kaika maslinovog ili suncokretovog ulja, vrlo malo morske soli, svee penine mekinje (kako bi se dobilo gue testo). Moe se dodati i brano od heljde. Priprema: Penina i pirinana zrna (poto su prethodno natopljena u vodi) samleti u maini za mlevenje mesa, dodati ostale sastojke i tako izmeati da se dobije testo koje se zatim rastanji do debljine 3-5 mm. Testo se sui na dasci od stola ili na situ, i to sa obe strane.
49

Pre suenja, dok je testo jo meko, noem treba napraviti linije uzdu i popreko, kako bi se hleb kasnije lake lomio. Hleb uvati u plastinim kesama, u friideru. Zagreva se na suncu ili na toplom vazduhu npr. pomou kalorifera. Poto se zavri terapija sokovima i presnom hranom, moe se zapoeti sa uzimanjem crnog hleba, grahama, ili domaeg - hleba napravljenog od peninog ili raanog testa (sa branom od celog zrna, sa mekinjama), a postepeno se moe uvoditi i druga hrana u manjim koliinama. Takoe, u ovaj reim ishrane moe se u ogranienim koliinama ukljuiti i so, koja se upotrebljava za pripremanje zimnice (po ukusu).

Recepti koji se koriste posle leenja

1) Kavijar od soje: 250 ml vode, 4 kaike sojinog brana, malo soli, ulja, crnog luka, limuna. Samleti sueno zrnevlje soje tako da se dobije brano koje se pomea sa vodom i stavi na vatru. Meati dok se ne dobije homogena masa, i dok soja ne bude dobro skuvana. Poto se ohladi, dodati ulje, limun i luk po ukusu. 2) Puding od pirina: Dno posude za peenje posuti prezlom, potom preliti slojem kuvanog pirina, jabukama iseenim na komade, a preko toga ponovo pirinem. Na kraju preliti medom i pei u penici. 3) Puding od krompira I: Skuvati krompir i ostaviti da se ohladi. Oistiti i krupno iseckati, a zatim poreati u sud od stakla otpornog na visoku temperaturu. Preliti sa smesom od veze sitno iseckane miroije, malo ulja i soli. Staviti u penicu i kad porumeni izvaditi. Ponovo dodati malo ulja nakon to se masa prohladi. Ovo jelo moe se pripremati i sa sirom od soje. Krompir i sir od soje reati u slojevima, a na kraju sve posuti miroijom. 4) Puding od krompira II: Skuvati krompir sa ljuskom, ostaviti da se ohladi, a zatim oistiti i isei na tanke krike. Namazati pleh uljem i poreati jedan sloj krompira, a preko toga staviti

50

drugi sloj od sledee meavine: sir od soje i so. Zatim poreati jo jedan sloj krompira. Malo poprskati uljem i staviti u penicu. 5) Puding od karfiola: 2 karfiola skuvati uz dodatak malo soli. Staviti u sud od stakla otpornog na visoku temperaturu i dodati sitno iseckanu miroiju. Ostaviti u penici 10-15 minuta. 6) Puding od povra: 4 sitno iseckana luka, 2 izrendane argarepe, sitno iseckan slatki kupus, keleraba - sitno izrendana; sve to kuvati u malo vode uz dodatak soli. Takoe dodati 1-2 kaike pirina (da se kuva zajedno sa ostalim namirnicama) i kad je skoro gotovo, dodati malo soka od paradajza, miroiju, listove lovora, perun. Podmazati sud za peenje i staviti u njega obareno povre. Kad skoro porumeni, posuti sa malo brana i ponovo vratiti u penicu. 7) Sote od argarepe: argarepe izrendati ili isei na kolutove i dinstati na 1/2 ae vode i malo ulja dok ne omekaju. Dodati malo meda (1-2 kaiice). Servirati uz pire od krompira. 8) Paprike punjene patlidanom: 6 paprika, 500 g paradajza, 2 vea patlidana, 2 luka, 2 kaiice brana (koristiti iskljuivo integralno brano), ulje, 1 kaiica miroije i peruna. Izdubiti paprike i oistiti ih od semenki. Zreli patlidan oistiti, sitno iseckati i sa 2 glavice luka skuvati u malo vode, a zatim dodati: ulje, so, brano i sve izmeati. Ovom smesom napuniti paprike i zatvoriti paradajzom, a zatim poreati u sud za peenje i preliti sosom od kuvanog i proceenog paradajza. Posuti miroijom i perunom i pei dok paprike ne omekaju. Kada je gotovo, dodati ulje. 9) Biljni protein: 1 kg brana pomeati sa hladnom vodom (postepeno) i mesiti dok se ne dobije vre testo. Testo staviti u sud sa hladnom vodom tako da ga ova prekrije i ostaviti da stoji preko noi, ili 4-5 sati u toku dana; zatim vodu odliti, a testo ponovo mesiti uz stalno dodavanje hladne vode, sve dok se dobro ne ispere i dok se ne izdvoji amidin (sastojak skrobnog brana). Elastini deo koji je preostao predstavlja gluten (bogat belanevinama). Po elji dodati beli luk, crni luk, miroiju, perun, itd. Ponovo umesiti testo i kuvati u obliku knedli ili ufti. Ovo jelo ne kodi ni dijabetiarima.
51

10) Karfiol sa paradajzom i paprikama: 2-3 karfiola, 1 luk, 12 paprike, 3 paradajza, ulje, perun, so. Odvojiti cvetove karfiola, oprati i obariti u slanoj vodi. Zatim kuvati zajedno sa isitnjenim crnim lukom. Kada je jelo upola kuvano dodati iseckanu papriku, a na kraju paradajz oien od ljuske i zeleni. Kad je jelo gotovo dodati ulje. 11) Punjena keleraba: 2 manje kelerabe, 100 g argarepe, crni luk, ulje, sitno iseckan perun, so. Kelerabe oistiti od kore, na svakoj napraviti otvor i izdubiti unutranjost. Staviti u sud sa kljualom vodom i odmah izvaditi. Odvojeno dinstati sitno iseckane argarepe pomeane s lukom, uljem, perunom, uz dodatak soli. Ovom smesom, napuniti kelerabe i staviti u penicu. Servirati uz pire od krompira. 12) Punjeni celer: Izabrati manji celer, oistiti ga, oprati i kuvati 15 minuta u kljualoj vodi. Zatim ga izvaditi iz vode, odsei poklopac i izdubiti sredinu. Sredinu celera pomeati sa iseckanim lukom i perunom. Dodati malo soli. Ovom smesom napuniti celer i staviti u penicu. Kada je jelo gotovo, dodati malo ulja i servirati uz pire od krompira i salatu od paradajza. 13) Paprika sa krompirom: Krompir oistiti i isei na krike, zatim staviti u malo vode i kuvati sa 1 glavicom iseckanog luka. Kada je jelo skoro gotovo, dodati sok od paradajza ili kuvan i proceen paradajz. Ako je potrebno, doliti jo malo vrele vode i ostaviti na vatri dok ne prokljua. Na kraju dodati perun i miroiju. Poto se skloni sa vatre, dodati i ulje. 14) Jelo od kupusa I: Iseckati kupus i kuvati u malo vode. Kada je delimino skuvan, dodati paradajz - sitno iseckan, i papriku. Kuvati na tihoj vatri. Kada je jelo gotovo, dodati i ulje. 15) Jelo od kupusa II: Potrebno je 700 g kupusa, so i ulje. Kupus oistiti, oprati i skuvati u malo vode. Ocediti i staviti u sud od stakla otpornog na visoku temperaturu. Posoliti i preliti sa malo ulja, a zatim staviti u penicu. 16) Janija od pasulja: Uvee ostaviti da omeka i nabubri oko 200 g pasulja. Sledeeg dana odliti vodu, a pasulj staviti da se kuva u novoj vodi. Nakon 10 minuta kuvanja, vodu ponovo treba odliti i zameniti je novom, kljualom vodom. Kada je pasulj delimino skuvan, dodati, sitno iseckani crni luk. Pasulj ostaviti jo
52

malo na tihoj vatri a zatim dodati sitno iseckan paradajz. Kad je jelo gotovo dodati malo ulja. Priprema se na tihoj vatri. 17) Keleraba sa paradajz sosom: Keleraba se oisti i isee na komade. Dinsta se u malo posoljene vode. Kada omeka, dodati ispasirani paradajz (kuvan i proceen sok) i brano. Ostaviti jo malo da provri, a kada je jelo gotovo, dodati ulje. 18) Jelo od plavog patlidana: 3-4 patlidana srednje veliine, paradajz, perun, so, ulje, beli luk. Patlidan isei na kockice ili komadie 2 cm debljine, kuvati u malo vode, dodati sitno iseen paradajz, perun, 2-3 enja belog luka, so. Kuvati dok ne prokljua nekoliko puta. Kada je jelo gotovo, dodati ulje. 19) Jelo od spanaa: 500 g spanaa obariti u malo vode. Vodu zatim odliti, a odvojeno kuvati 1-2 glavice sitno iseckanog luka i dodati obareni spana. Takoe treba doliti i malo vrele vode. Poto luk i spana dobro omekaju, dodati 2 sitno iseena i zasebno skuvana paradajza. Kada je jelo gotovo zainiti uljem i limunovim sokom, po elji. 20) Jelo od kiseljaka (tavlja): 500 g kiseljaka obariti, ocediti i staviti u teflonsku ili neku drugu posudu za peenje. Dodati malo soli. Ostaviti na tihoj vatri uz lagano meanje. Kada je jelo gotovo, dodati ulje. 21) Jelo od bundeve: 2-3 glavice crnog luka kuvati u 150 ml vode. Bundevu isei na kockice ili komadie (3-4 cm debljine). Dodati malo pirina, a vode koliko je potrebno. Ostaviti da se kuva, a kada je bundeva delimino skuvana, dodati 2-3 iseena paradajza i malo limuna. Pri poslednjem kljuanju dodati i sitno iseckan perun, a nakon kuvanja i ulje. 22) Jelo od luka i paradajza: Sitno isei luk i kuvati u malo vode i na tihoj vatri. Kada je dobro skuvan, dodati sitno narezan i posebno skuvan paradajz i so. Zatim jo malo kuvati do kljuanja, a na kraju, kada je jelo gotovo, dodati i ulje. 23) Janija od argarepe: 1 kg argarepe, 2 luka, paradajz, ulje, so, perun. Isei argarepu i kuvati zajedno sa usitnjenim lukom u malo vode. Kada je argarepa skoro gotova, dodati i sitno iseen paradajz, koji je zasebno skuvan, kao i isitnjeni perun. Posle kuvanja dodati ulje.
53

24) uve od povra: Krompir, argarepa, paprika, plavi patlidan, bundeva, zeleni pasulj, graak, crni luk, karfiol, paradajz, beli kupus, ulje, so (koliine po elji). Povre se opere, oisti i porea u lonac. Kada se skuva, dodati ulje. 25) Jelo od praziluka sa maslinama: 2 glavice crnog luka pirjati na malo vode (1/2 ae). Kada omeka, dodati praziluk iseen na komade (3-4 cm). Naliti jo malo vrele vode i ostaviti da se sve zajedno kuva. Dodati 2-3 sitno iseena i posebno skuvana paradajza. Kuvati jo malo i kada je jelo gotovo dodati ulje i masline. 26) Jelo od graka sa paradajzom: 800 g zelenog graka (mladog), 4-5 paradajza, 1 glavica luka, 1 kaika usitnjene miroije. Sitno iseckati luk i pirjati u malo vode (1/2 ae). Dodati graak i paradajz (odvojen od ljuske i sitno iseen). Kuvati na tihoj vatri, a zatim dodati i miroiju. Kad je jelo gotovo, zainiti uljem. 27) Jelo od boranije: 1 glavica luka, 500 g boranije, paradajz. Luk sitno iseckati i pirjati na malo vode (1/2 ae). Kada omeka dodati i boraniju (iseenu na komade 3-4 cm duine) i ostaviti da se kuva. Kada je jelo skoro gotovo, dodati paradajz (2-3), sitno iseen i posebno skuvan, 1 vezu peruna, 2-3 enja belog luka. Ostaviti da se kuva jo neko vreme. Kada je jelo gotovo, dodati ulje. 28) Pilav sa argarepom: 500 g argarepe, 1 aa pirina, 2 vee glavice luka, so, ulje. Peurke oprati i isei na sitne komade. Staviti u posudu za peenje zajedno sa lukom koji je prethodno iseckan i izdinstan na malo vode (1 aa vode). Ostaviti da se kuva 15 minuta. Dodati pirina i so. Dalje kuvati na tihoj vatri. Kada je jelo skoro skuvano, zapei ga u penici 15-20 minuta. Na kraju dodati ulje. Moe se servirati toplo i hladno. 29) Sarma od slatkog kupusa: 5-6 glavica luka, 2 argarepe, 12 veze peruna, 1 manji celer, 1/2 kg pirina, 1 aa ulja, 3 krompira, 1 aa soka od paradajza. Iseckati luk, staviti u obian tiganj i dodati 1 au vode (kuvati 20 minuta). Dodati narendanu argarepu, celer, perun i krompir. Ostaviti da se kuva i kada je jelo skoro gotovo, skloniti sa vatre. Poto se malo ohladi, dodati 100 g samlevenih oraha, ulje i po 1 kaiicu iseckanog peruna i miroije. Sarme se prave od obarenih listova slatkog kupusa.
54

Poto se poreaju u sud, nalije se voda tako da prekrije sarme i sve se stavi u penicu. Na kraju dodati limunov sok, po ukusu. 30) Dunje sa belim sosom: Dunje oprati, isei na komade, a zatim kuvati u kljualoj vodi uz dodatak malo soli, ulja i brana. Kada je jelo gotovo, dodati jo ulja i meda po ukusu. 31) Knedle od sira od soje: 250 g sira od soje, 30 g brana, so, na vrh kaiice izrendane limunove kore, 30 g prezli, malo ulja, med. Sir od soje izgnjeiti i pomeati sa nastruganom korom od limuna, branom, tako da se sve dobro sjedini. Ovu smesu treba staviti na najlon koji se prethodno pospe jednom punom kaikom brana, a moe se ostaviti i u posudi u kojoj je pripremljena. Od smese treba uzimati po 1/3 kaiice i uz pomo brana oblikovati knedlice (jedna treina kaiice = 1 knedla). Lonac (2-2,5 litra) napuniti vodom iznad polovine i sipati 1 kaiicu soli. Kada prokljua, stavljati knedle i kaikom ih odvajati ako su se zalepile za dno posude na koju se, zatim stavi poklopac. Kada voda ponovo prokljua, smanjiti vatru i ostaviti da se kuva jo 9-10 minuta. Potom se skloni lonac sa vatre, i ostavi da stoji poklopljen jo 10 minuta. Za ovo vreme knedle postanu veoma mekane i lagane. Vade se po 2-3 odgovarajuom kaikom i kada se dobro ocede, stave se u toplu posudu u kojoj e se servirati. Prezle se preliju sa malo ulja, a onda se ovom smesom prekriju knedle. Serviraju se tople, kao desert sa medom i pavlakom. 32)Mleko od soje: 500 g soje staviti u posudu i dodati toliko vode da pokrije soju. Ostaviti da odstoji 12 sati, zatim dobro oprati i dodati sveu vodu. Posle toga soju treba kuvati (nikako u aluminijumskom sudu). Radi odstranjivanja ukusa soje iz mleka, za vreme kuvanja treba dva puta promeniti vodu. Poto se kuva najmanje 2 sata na tihoj vatri, procedi se voda, a soja se melje na maini za meso. Potom se stavi u daki od gaze (kao kada se pravi sir), koji se ostavi u vei sud gde se nalije 2 litra mlake vode. Daki sa sojom treba vie puta dobro izmesiti (izgnjeiti). Dobijenu tenost staviti u drugu posudu. Dodati jo 2 litre mlake vode u sud sa dakiem u kojem je soja i ponoviti prethodni postupak. Dobijenu tenost pridodati ranije dobijenoj i kuvati 20 minuta uz stalno meanje drvenom kaikom (var55

jaom), kako se ne bi uhvatilo za dno posude. Skloniti sa vatre i zasladiti medom. Servirati kao i obino mleko. Ceo postupak dobijanja mleka od soje moe biti bri i jednostavniji uz pomo blendera, na sledei nain: Poto soja odstoji u vodi preko noi, izmiksa se u blenderu i procedi kroz gazu. Od 500 g soje dobija se 3 / mleka. Proceeno mleko kuvati 30 minuta uz stalno meanje. 33) Namaz od soje: 2 kaike sojinog brana, 250 ml vode, 500 ml biljnog ulja (od soje, suncokreta, maslina). Pomeati brano i vodu i kuvati sve dok se ne dobije pasta. Skloniti sa vatre i ostaviti da se ohladi. Zatim dodati ulje, i to postepeno uz stalno meanje, kao kada se pravi majonez. 34) ira od groa: Svee isceeni sok od groa kuvati dok ne prokljua. Odstraniti penu sa povrine, a zatim sipati u zagrejane flae. Treba voditi rauna da boce budu dobro napunjene sokom, kako ne bi ostalo vazduha. Zatvoriti ih celofanom. Moe posluiti kao zimnica. 35) Hleb: Da bi bio zdrav, hleb treba da je dobro peen i bez vlage u sebi. Hleb star 2-3 dana, mnogo je zdraviji od sveeg. Kako bi se uklonio svaki trag vlage iz hleba, pre upotrebe ga, celog ili iseenog na krike, treba zagrejati u penici. Prilikom pravljenja hleba nije preporuljivo koristiti praak za pecivo, kvasac, sodu bikarbonu. Najbolji je graham ili integralni hleb. Recept za hleb: 1 kg brana sa mekinjama, 1 kaiica izrendanog korena gaveza (bez kore), mlaka voda, so. Umesiti i ostaviti da testo malo naraste. Oblikovati male kifle i staviti u sud za peenje, koji se pre toga pospe branom (bez upotrebe ulja). Moe se pripremati i bez gaveza, uz dodatak narendane argarepe, krompira i brana od heljde.

56

Poglavlje IV

ULOGA VODE U PREVENTIVI I LEENJU

Spoljanja upotreba vode predstavlja jedno od najjednostavnijih i najdelotvornijih sredstava za regulisanje krvotoka. Hladna ili osveavajua kupka predstavlja odlino sredstvo za jaanje tela. Topla kupka otvara pore na koi i na ovaj nain pomae izluivanje neistoe iz organizma. Tople i mlake kupke deluju umirujue na ivce i ujednauju krvotok. - Dr Don Smit. Voda - element od vitalnog znaaja za ivot - nezaobilazan je inilac u prirodnoj terapiji. Tolika zastupljenost vode predstavlja jo jedan dokaz u nizu velikodunosti saveznika i prijatelja prirode. Od obine mineralne i termalne vode, od kristalnih vodenih izvora koji se obruavaju na hladne divovske stene, do najmodernijih bolnikih kompleksa, voda protie, znali mi to ili ne, kako bi obogatila lepezu prirodnih lekova. Zaustaviemo se, dakle na trenutak, kako bismo odgonetnuli i rastumaili apat divnog vodenog uma koji nam se pridruuje na putu do potpunog isceljenja: VODA. To je poruka prirode oveku. Opte napomene o pripremi pacijenta i kontroli mikro-klimatskih uslova u cilju postizanja maksimalnog terapijskog efekta vode, upotrebljene na razliite naine: 1) Pre i posle odreenog tretmana, telo treba dobro utopliti (pacijent treba da bude 10-15 minuta dobro pokriven u krevetu, ili da radi jednostavnije gimnastike vebe). Ako posle kupke pacijent osea hladnou (drhtavicu), treba da ostane u krevetu, pokriven, a na bokove treba staviti flae sa

57

vruom vodom, ili neko drugo sredstvo pomou kojeg se moe zagrejati. 2) to je temperatura vode nia, a povrina tela koja se kvasi vea, to je vreme kontakta sa vodom krae. Na primer, hladno tuiranje, pri emu se delovanju vode izlae celo telo, traje 30 sekundi do 3 minuta, sa izuzetkom kupke Vitalis gde se kvasi ograniena zona tela (kontakt sa vodom se moe produiti na 25-30 minuta, pa i vie). 3) Pacijenti koji su jae i otpornije telesne grae mogu primenjivati od samog poetka kupku sa hladnom vodom u duem trajanju. Anemine, stare, debilne osobe i oni koji su osetljivijeg zdravlja, upranjavae ovu kupku u kraem vremenskom trajanju (5-10 minuta). Temperatura vode treba da je u poetku neto via, a zatim se postepeno sniava do one koja je odreena za hladnu kupku. Takoe se produava i vreme kontakta sa vodom. 4) Pacijenti sa sranim i bubrenim oboljenjima kada zapoinju tretman hladnom vodom, treba konstantno da prate reakciju svog organizma. U poetku, kontakt sa vodom treba da traje 5-10 minuta, a zatim se postepeno produava na 20-30 minuta, opet u zavisnosti od reakcije organizma. 5) Ako se upranjavaju kupke sa toplom vodom ili parom, pacijenti koji boluju od sranih oboljenja i hipertenzije (visokog krvnog pritiska), treba da se to krae izlau ovakvom tretmanu (5-10 minuta), u zavisnosti od zdravstvenog stanja svakog od njih. U toku primene toplih kupki (vodenih i parnih), stavljaju se hladni oblozi na zonu iznad srca i na elo, i menjaju se svakih 13 minuta. U ovu svrhu se takoe moe primeniti i kesa sa ledom. 6) Delove tela koji su bili izloeni dejstvu tople vode ili pare, posle ovakvog tretmana treba masirati platnenom krpom natopljenom u hladnoj vodi, ili ih tuirati hladnom vodom. Na taj nain se zatvaraju pore na koi i spreava se prehlada. U nastavku tretmana, pacijent treba da radi jednostavnije gimnastike vebe, ili da ostane pokriven u krevetu (15-30 minuta) dok ne oseti prijatnu toplotu.

58

7) Kupku je najbolje primenjivati 15-20 minuta pre jela. Moe se praktikovati i 1 sat posle jela, ako je obrok bio umeren, ili 4 sata posle jela, ako je obrok bio obilniji. 8) Prostorija u kojoj se obavlja kupka treba da je dobro zagrejana i ne sme biti promaje. 9) U toku menstruacije, ene ne treba da primenjuju vodene i parne kupke. 10) Tople kupke treba paljivo primeniti kod osoba sa poveanom termikom osetljivou. U ovu svrhu se preporuuje upotreba termometra kako bi se izmerila temperatura vode. 11) U sluaju poodmaklog dijabetesa (pri emu nastaju problemi sa mikrocirkulacijom, a kasnije i sa veim arterijama), kao i u sluaju drugih oboljenja koja za sobom povlae i tegobe u perifernoj cirkulaciji (hronina ateroskleroza sa zakreenjem krvnih sudova donjih ekstremiteta, Burgerova bolest), ne preporuuje se preterano vrua voda (npr. temperatura vode za kupku treba da varira u rasponu od 30-40oC). 12) Tokom tretmana, okruenje i atmosfera treba da budu prijatni, uz muziku koja relaksira (klasina ili duhovna muzika). 13) Sve napomene opisane u ovom poglavlju, uz malo mate i dobre volje primenjive su i delotvorne i u najjednostavnijim kunim uslovima.

Jednostavni naini upotrebe vode kao terapijskog sredstva

Kupka Vitalis (slika 1, na sledeoj strani) Napomena: Pacijenti sa proirenim venama, izlau samo tabane delovanju tople vode, ili umesto direktnog kontakta sa toplom vodom pribegavaju korienju boca sa vrelom vodom, koje se stavljaju pod tabane radi zagrevanja. Neophodni rekviziti: 1) Jedan sud (lavor ili kada), u koji se sipa hladna voda (1920C); 2) Stoliica koja se postavlja u sud sa hladnom vodom, tako da nivo vode bude ispod sedala; kod odreenih bolesti (navede59

Slika 1 Kupka Vitalis

nih u kasnijim napomenama), nivo vode treba da bude iznad sedala za 1-2 cm; 3) Jedan sud sa toplom vodom za noge (zagrejanom do odreene temperature u zavisnosti od izdrljivosti organizma). Nivo vode treba da je iznad lanaka. Pored ovoga, potreban je jo jedan sud iz kojeg e se dolivati topla voda, kako bi se odrala temperatura vode; 4) Komad mekanog platna za trljanje; 5) Pekir. Nain primene: 1) Pacijent se skine tako da telo bude otkriveno od nivoa pupka nadole. 2) Sesti na stolicu koja je postavljena u kadi, odnosno u sud sa hladnom vodom, a noge prebaciti preko ivice i drati u sudu sa toplom vodom. 3) Umoiti platno u hladnu vodu i bez ceenja lagano trljati deo tela u vidu trougla, koji se picasto zavrava u predelu genitalija (ukljuujui testise ili labije - usmine), a bazalni deo se prostire do nivoa pupka. Trlja se naizmenino s desna na levo i suprotno, s tim to se svaki put platnena krpa umoi u hladnu vodu. Bolesnici koji pate od reumatizma ili kostobolje, u cilju izbega60

vanja kontakta sa hladnom vodom, mogu koristiti, na primer, komad drveta za koje se privrsti platno. 4) Trajanje kupke: 5-30 minuta, ili due. Kupka se primenjuje 1-3 puta dnevno, a u sluaju febrilnih stanja (groznice) i ee. Hladna kupka trupa (slika 2) Neophodni rekviziti: Isto kao i za kupku Vitalis, uz napomenu da se koristi sud ili kada, zapremine 25-30 litara, dok hladna voda treba da bude temperature 25-28C.

Slika 2 Kupka trupa

Nain primene: 1) Pacijent, bez odee od nivoa pupka nadole, treba da sedne na stolicu koja je postavljena u sud sa hladnom vodom koja dosee do nivoa pupka. Noge su prebaene preko kade i dre se u sudu sa toplom vodom. 2) Trljati lagano mekom krpom predeo pupka u pravcu levodesno, sve dok traje kupka. 3) Ako se tokom kupke oseti hladnoa (drhtanje), pacijenta treba pokriti ebetom (od nivoa vrata pa nadole, ukljuujui i sudove sa vodom). 4) Trajanje kupke: 25-60 minuta, ili due. Primenjuje se jedanput ili dva puta dnevno. Kupka umirujue deluje na nervni sistem i predstavlja odlian lek protiv groznice. Takoe daje izvanredne rezultate u leenju hroninih oboljenja. Kupka polnih organa uz frikciju (slika 3, na sledeoj strani) Neophodni rekviziti: Isti kao i za kupku Vitalis, s tim to je temperatura vode nia Nain primene: Pacijent zauzima isti poloaj kao i kod kupke Vitalis. Nakon ovoga, umoiti platnenu krpu u hladnu vodu i bez ceenja laga61

Slika 3 Kupka polnih organa

no trljati vrh penisa. Kod ena se lagano trljaju iskljuivo usmine, i to odozdo nagore. Hladna kupka celog tela Neophodni rekviziti: 1) Kada napunjena vodom ija je temperatura 5-10C; 2) arav za kupanje; 3) Pekir za kupanje. Nain primene: 1) Uvee, pred spavanje, pacijent postepeno ulazi u kadu, potpuno svuen. Najpre sedne, zatim isprui noge, i onda spusti gornji deo tela tako da mu voda doe do vrata. Ako je kada suvie kratka, treba presaviti kolena. 2) Trajanje kupke: 3 sekunde (broji se jedan i dvadeset, dva i dvadeset, tri i dvadeset). 3) Posle 3 sekunde, pacijent izlazi iz kade i ne briui se, umota se u arav do ispod pazuha pokrivajui i noge do stopala. arav treba fiksirati na gornjem kraju tako da ne spada. 4) Pekirom se prekriju ramena, a zatim se legne u krevet. Pacijent treba da bude dobro pokriven. 5) Ako pacijent ne moe da zaspi posle 30 minuta, ponoviti kupku po istom redosledu objanjenom pod takama 1, 2, 3, 4. Svaku fazu treba obaviti to je mogue bre.

62

Hladna kupka donje polovine tela Neophodni rekviziti: Isti kao i za hladnu kupku celog tela uz dve napomene: 1) Gornja polovina tela treba da je dobro utopljena odeom; 2) Sedi se u kadi tako da voda doe do nivoa pupka. Nain primene: 1) Pacijent treba da je dobro zagrejan pre kupke. Gornji deo pidame i pulover treba da se presaviju do iznad pupka, a donji deo tela ostaje otkriven (bez odee). 2) Odmah se ulazi u kadu, s tim to se telo kvasi postepeno. 3) Trajanje kupke: 10 sekundi. 4) Brzo se izae iz kade, i bez brisanja telo se umota u arav (od bedara nadole). 5) Pacijent treba da ostane 1 sat u krevetu, dobro pokriven, a nakon toga moe da nastavi sa uobiajenim aktivnostima. Topla biljna kupka celog tela Neophodni rekviziti: 1) olja tople vode ili aja (piti pre i za vreme kupke); 2) Platneni daki napunjen sa 100 g (dve pune ake) bilja, koje se prethodno usitni (najbolje je koristiti cvetove sena sa cvetne livade); 3) Pekir za kupanje. Nain primene: 1) Daki sa biljem kuvati 5 minuta u 2 litra vode. 2) Ovaj dekokt, zajedno sa dakiem sipati u vodu za kupanje (u kadu). Temperatura vode u kadi treba da bude to via (koliko pacijent moe da podnese), obino 45C (uzimajui u obzir da je temperatura usne duplje 41C). 3) Pacijent ulazi u kadu potpuno nag i legne tako da mu voda doe do vrata. 4) Trajanje kupke: 15-30 minuta. 5) Posle kupke, treba se tuirati naizmenino: toplom i hladnom (obavezno zavriti hladnom) vodom u trajanju od 1-2 minuta, a zatim se obrisati pekirom. 6) Pacijent treba da ostane u krevetu pokriven 30-60 minuta.
63

Topla kupka nogu Ovaj postupak je veoma jednostavan, ali efikasan i podrazumeva dranje nogu u toploj vodi (do granice izdrljivosti), posle ega se noge umotaju u arav, a telo se dobro pokrije ebetom, to izaziva obilno znojenje. U nastavku dajemo razliite varijante primene ovog postupka, uzimajui u obzir opte stanje bolesnika: a) Kada pacijent nije u stanju da sedi, treba ga postaviti u leei poloaj (na lea). Kolena treba da su presavijena. - Deo kreveta na kome su smetene noge treba zatititi plastinom folijom (muemom) na koju se stavlja sud sa vruom vodom. b) Ako opte stanje bolesnika doputa sedenje, onda treba uraditi sledee: pacijent neka skine svu odeu i umota se u arav preko kojeg treba da ogrne jedno ili dva ebeta, a noge neka potopi u sud sa toplom vodom. Neophodni rekviziti: 1) Kada ili bilo koji drugi sud u koji se sipa voda (ija temperatura odgovara granici izdrljivosti pacijenta), tako da bude iznad glenjeva 20-30 cm; 2) Jo jedan sud sa toplom vodom iz kojeg e se u glavni sud dolivati pomalo vode, kako bi se konstantno odravala temperatura; 3) Jedan arav i 1-2 ebeta za umotavanje pacijenta; 4) Plastina folija ili muema, ukoliko se postupak primenjuje u leeem poloaju (u krevetu); 5) Dva pekira za kupanje; b) Jedan pekir za hladnu kompresu - na glavi; 7) Sud sa hladnom vodom (u koji se mogu dodati i kocke leda); 8) Ljuta aleva paprika ili semenje goruice u prahu, koji se dodaju u vruu vodu, u razmeri: 1 kaiica na 3 litre vode. Nain primene: 1) Pacijent se sasvim svue i umota u arav i ebad. Oko vrata se moe uviti jedan pekir kako bi se upijao znoj koji curi sa glave i lica.
64

2) Pre nego to se otpone sa kupkom, treba popiti 1/2 olje toplog aja koji podstie znojenje. 3) Stavi se hladna kompresa na elo i menja svakih 1-3 minuta. 4) Kad pacijent pone da se znoji, ponovo mu treba dati aj. 5) Trajanje kupke: 20-60 minuta, ili due ako je neophodno. 6) Kupka se zavrava trljanjem nogu kompresom umoenom u hladnu vodu, ili polivanjem nogu hladnom vodom, osim u sluaju menstruacije kod pacijentkinja, ili ako se posle kupke vri masaa nogu. Treba izbegavati dodir tabana sa hladnom podlogom posle frikcija (trljanja), odnosno polivanja hladnom vodom. 7) Obrisati noge pekirom. 8) Pacijent treba da odlei u krevetu, pokriven, 30-60 minuta. Kupka, izmeu ostalih, ima i sledea svojstva: - Antispastik (protiv bolnih napada ui i bubrega - kolika); - Analgetik (protiv glavobolje, bolova u uima, bolnog menstrualnog ciklusa, itd.); - Dekongestiv (otklanja zastoj nagomilane krvi u sluaju cerebralne kongestije - navale krvi u mozak, kao i kod navale krvi u organe trbune duplje i organe u karlinoj zoni); - Antiinflamator (protiv angine, upale krajnika, itd.); - Sudorifik (podstie znojenje); - Sedativ, relaksacija. Naizmenina kupka nogu (slika 4) Neophodni rekviziti: 1) Dva vea suda od kojih svaki ima zapreminu od 10 litara; - jedan sa vruom vodom (zagrejanom do temperature koju pacijent moe da izdri); - drugi sa hladnom vodom (temperatura od 5 10C).

Slika 4 Naizmenina kupka nogu

65

Kada se noge potope, voda treba da doe do polovine cevanica. 2) Pepeo sagorelog drveta (100 g) ili 50 g u prah samlevenog semenja goruice koje se dodaje u sud sa toplom vodom. Nain primene: Naizmenino se potapaju obe noge: - u sud sa toplom vodom 4 minuta; - u sud sa hladnom vodom 1 minut. Ovaj postupak ponoviti 4 puta uzastopno. Dakle, kupka poinje toplom vodom a zavrava se hladnom. Topla kupka ruku i nogu Neophodni rekviziti: 1) Dva lonca (za svaku ruku po jedan) ija je zapremina srazmerna duini podlaktice (podrazumevajui i lakat); 2) Sud ili lavor sa toplom vodom za noge (vidi: Napomene za kupku Vitalis) Voda koju koristimo za ruke i noge treba da je zagrejana do one temperature koju organizam moe podneti; 3) olja (250 ml) aja koji deluje kao sudorifik (podstie znojenje). Nain primene: 1) Pre tretmana pacijent treba da popije 1/2 olje aja; 2) Pacijent treba da sedne na manju stolicu i da, dok dri noge u lavoru sa toplom vodom, sa leve i desne strane ima po jedan lonac sa toplom vodom u kojoj e drati ruke i podlaktice; 3) Tokom kupke treba da ispije preostali deo aja; 4) Trajanje kupke: 15 minuta; 5) Posle kupke, delove tela koji su bili u kontaktu sa toplom vodom treba trljati platnenom krpom umoenom u hladnu vodu, 30-60 sekundi. Nakon ovoga, pacijent se obue i nastavlja sa uobiajenim aktivnostima. Topla kupka razliitih delova tela, uz progresivan rast temperature vode Ovaj tretman podrazumeva upotrebu tople vode ija je temperatura u poetku umerena (srazmerna telesnoj), a kasnije, do66

davanjem sve toplije vode, postepeno se poveava do granice izdrljivosti pacijenta. Ova kupka postie dobre rezultate u leenju aneminih osoba, osoba sa izraenom slabou organizma, kao i kod onih koji teko podnose dodir sa hladnom vodom, ili pritom imaju negativne reakcije. Kupka traje 5-15 minuta, a u nekim sluajevima 30 minuta. Ako pacijent osea hladnou, treba da se pokrije ebetom od vrata nadole (ukljuujui i rekvizite za kupku). Ako se u toku kupke javi oseaj malaksalosti, postupak treba prekinuti. Posle kupke, delove tela koji su bili u dodiru sa toplom vodom, treba trljati platnenom krpom, umoenom u hladnu vodu, posle ega pacijent treba da legne u krevet i da se dobro pokrije. U krevetu treba ostati sve dok se pacijent potpuno ne ugreje. Ovaj postupak se najee koristi kad je u pitanju kupka trupa, ili sedea kupka, kupka ruku i nogu. Tople kupke trupa, kao i sedee, najefikasnije deluju kod hroninih oboljenja bubrega, kamena u bubregu (renalne litijaze), bilijarne litijaze (kamena u unoj kesi), renalnih i bilijarnih kolika (bolnih napada bubrega i ui), diskinezije digestivnog trakta (oteanog pranjenja organa za varenje). Topla kupka ruku (ake i podlaktice do lakta) pomae u sluaju upala gornjih disajnih puteva, koje su kasnije praene sekrecijom (luenjem) sluzi i sluzavog gnoja, zatim kod angine, tonzilitisa (upale krajnika), hroninih oboljenja sa smetnjama u cirkulaciji krvi. Ova kupka deluje dekongestivno (otklanja zastoj nagomilane krvi) kada su u pitanju plua. Takoe, deluje umirujue kada nastupi kriza kod obolelih od bronhijalne astme. Kupke nogu su preporuljive kod poremeaja periferne cirkulacije (hladnih nogu), bronhitisa (upale bronhija - dunica), cerebralne kongestije (prepunjenosti mozga krvlju), plune i karline kongestije, reumatskih bolova u zglobovima.

67

Kupka oiju Neophodni rekviziti: 1) Posuda od emajla, stakla ili plastike, dovoljno velika da se u nju moe potopiti celo lice; 2) Biljke koje se dodaju vodi za kupku: aloja, vidac (vidovaa) - (Euphrasia rostkoviana), pelen, majina duica, kamilica; 3) Oblog od gaze; 4) Suvi pekir. Nain primene: 1) Pripremiti vodu za kupku: 1/2 kaiice bilja (jedne vrste ili meavine), treba da odstoji 5 minuta u 250 ml vrele vode. Procediti i staviti u sud predvien za kupku; veoma blagotvorno deluje aj od razlika, primenjen kao kupka za oi. 2) Zaroniti lice i oi u mlaku kupku, trepnuti 5-6 puta, a zatim podii glavu i treptati 20-30 puta. Postupak se uzastopno ponovi 4 puta. Hidroterapija - tu Tuiranje je veoma efikasan terapeutski postupak u leenju niza oboljenja. Pored termikog efekta ono deluje i mehaniki zbog pritiska vodenog mlaza. Ovaj terapijski postupak podrazumeva upotrebu hladne ili tople vode, ili naizmenino i jedne i druge u okviru istog tretmana. Praktikuje se generalno tuiranje (celog tela), ili pojedinih delova tela. Radi ostvarivanja maksimalne efikasnosti pri sprovoenju ove terapije, treba se pridravati optih principa koji su izloeni na poetku ovog poglavlja. Tuiranje hladnom vodom obavlja se uglavnom bez levka (nastavka u vidu drke koje se navre na crevo). Pri tom se tu (crevo) dri na razdaljini 6-10 cm od koe. Ako tu nije dostupan, moe se koristiti obino crevo za zalivanje bate, ili ak kanta za zalivanje bez nastavka za razbijanje mlaza. Ako je pacijent nepokretan, umesto tuiranja moe se primeniti frikcija (trljanje) hladnom vodom, pri emu treba pratiti pravac delovanja prikazan na slikama u narednim primerima.
68

Hladno tuiranje gornjih ekstremiteta (slika 5) Kada smo nagnuti nad kadom ili koritom, poinjemo tuiranje od prstiju ake i postepeno usmeravamo mlaz prema ramenima. Ovo ponavljamo, ali u suprotnom smeru (od ramena ka prstima). Isti postupak treba primeniti i na drugoj ruci. Ovo se ponavlja naizmenino 30-60 sekundi. Nakon toga, bez brisanja ruku (s tim da se svaka posebno umota u pekir), Slika 5. Hladno tuiranje lei u krevet 30-60 minuta i gornjih ekstremiteta dobro se pokriti. Na ovaj nain postie se dekongestivni efekat (odvodi se suvina krv) kod organa smetenih u grudnom kou (srce, plua itd.) Hladno tuiranje cevanica (slika 6) Postupak poinje tuiranjem zadnje strane desne noge. Poevi od pete, mlaz tua se usmerava na gore i to bonom (spoljanjom) stranom cevanice. Zatim se ide u suprotnom smeru (od kolena prema peti), ali sada unutranjom stranom cevanice. Isti postupak se primenjuje i za drugu, levu nogu, s tim to se poinje sa unutranje strane cevanice, a zavrava se sa spoljanje strane (vidi strelice). Ovaj postupak ponoviti 4-5 puta.

Slika 6. Hladno tuiranje cevanica 69

Kad je zavreno sa zadnjom stranom cevanice, prelazi se na prednju. Takoe se tuira najpre desna, a potom leva cevanica, na nain koji je prikazan strelicama na slici 6. Ponavlja se 4-5 puta. Ceo postupak izvesti brzo. Posle tuiranja, bez brisanja, umotati noge u arav i leati dobro pokriven u krevetu 30-60 minuta, nakon ega se uobiajene aktivnosti mogu normalno nastaviti. Hladno tuiranje donjih ekstremiteta (stopala, cevanica, kukova, zadnjice) - (slika 7) Procedura je slina onoj koja vai za tuiranje cevanica, uz napomenu da se putanja kojom se kree mlaz vode, produava do visine stranjice (desna i leva strana), uzimajui u obzir naznaene strelice na slici.

Slika 7. Hladno tuiranje donjih ekstremiteta

Posle tuiranja bez brisanja, uviti donje ekstremitete u arav, lei u krevet, dobro se pokriti i ostati u tom poloaju 60 minuta. Pacijenti koji su osetljiviji na hladnou mogu biti obueni do pola (gornja polovina). Parcijalno hladno tuiranje zadnje strane tela - (slika 8) Umotati pekir oko struka (gornji deo tela je bez odee). Na glavu staviti kapu za kupanje ili neto slino, kako bi se izbeglo kvaenje kose.
70

Pacijent treba da bude nagnut nad kadom, a tuiranje se obavlja u smeru strelica koje su naznaene na slici. Kada se doe do nivoa struka, tu se zadri 30 sekundi u ovoj zoni. Na kraju treba istrljati prednji deo grudnog koa platnenom krpom koja se umoi u hladnu vodu, ili brzo istuirati istu zonu, ukljuujui i lice. Obrisati lice, a gornji deo tela umotati u arav. Na ramena staviti pekir i ostati dobro pokriven u krevetu 1 sat.

Slika 8. Parcijalno hladno tuiranje zadnje strane tela

Slika 9. Integralno hladno tuiranje zadnje strane tela

Hladno tuiranje zadnje strane tela (slika 9) Obavlja se u smeru strelica naznaenih na slici i to brzo. Ponavljati 2-3 puta. Treba izbegavati kvaenje prednje strane grudnog koa. Nakon toga telo bez brisanja umotati u arav i leati u krevetu, dobro pokriven oko 30 minuta. Posle ovoga, nastaviti sa uobiajenim aktivnostima.

71

Hladno tuiranje celog tela (prednja i zadnja strana) - (slika 10) Hladno tuiranje zadnje strane tela je ve opisano (slika 9). Hladno tuiranje prednje strane izvodi se u smeru strelica sa slike 10. Tuiranje treba brzo obaviti, jedanput sa zadnje strane, a zatim sa prednje. Posle tuiranja telo ne treba brisati, ve samo umotati u arav i utopliti ga u narednih 30 minuta. Zatim ukloniti arav i ostati dobro pokriven u krevetu. Posle ovoga pacijent moe nastaviti sa uobiajenim aktivnostima.

Slika 10 Generalno hladno tuiranje

Hladno tuiranje lica (slika 11, na sledeoj strani) Treba pratiti smer strelica prikazanih na slici. Postupak ponoviti 4-5 puta, a zatim obrisati lice. Hladno tuiranje glave (slika 12, na sledeoj strani) Izvodi se na nain prikazan krunim strelicama na slici. Ponoviti 3-5 puta, a zatim obrisati glavu, a kosu osuiti.
72

Slika 11. Hladno tuiranje lica

Slika 12. Hladno tuiranje glave

kotski tu (slika 13) Ovaj postupak predstavlja kombinaciju termikog dejstva vode i mehanikog dejstva mlaza. Slikom 13 predstavljen je nain izvrenja ovog postupka. Preporuuje se upotreba vode pod jakim pritiskom (mlazom). Tretman se zavrava tuiranjem lea.

Slika 13. kotski tu 73

Radi poboljanja efekta koristi se naizmenino: topla voda (15-20 sekundi) - hladna voda (15-20 sekundi), uzastopno 5-7 puta. Ponavljati 2-3 puta dnevno. kotski tu se preporuuje u periodu oporavka, protiv anemije, iijasa, hroninih oboljenja, a takoe i kao efikasno sredstvo za jaanje organizma.

Fomentacija
Ovaj terapeutski postupak je jednostavan i sastoji se u primeni toplih obloga na obolelu zonu i to u kombinaciji sa hladnim frikcijama (trljanje hladnom vodom). Moe se primeniti u sklopu drugih kompleksnijih terapeutskih metoda. Jednostavna fomentacija Neophodni rekviziti: 1) Deblji komad pamune tkanine ili frotira (pekir). Veliina ove tkanine zavisi od dimenzija zone tela na koju se primenjuje. Obino se koristi materijal: 42 cm duine, 36 cm irine. Kada se presavije, treba da se dobije komad veliine 14 cm x 36 cm. Ivice presavijene tkanine mogu se zaiti. Treba imati pripremljene 34 ovakve komprese. 2) Deblji materijal (npr. vuneno ebe), takvih dimenzija da moe pokriti kompresu i prei njene ivice za 2-3 cm; 3) Sud sa toplom vodom (temperatura vode - koliko se moe izdrati); 4) Sud sa hladnom vodom u koju se mogu staviti kocke leda; 5) Pekir koji se koristi za trljanje hladnom vodom; 6) Plastina folija ili muema, kao zatita kreveta od vlaenja. Nain primene: 1) Pacijent lei u krevetu, u poloaju koji je podesan za stavljanje obloga. 2) Kompresa se umoi u toplu vodu i ocedi tako da voda ne curi iz tkanine. 3) Osoba koja izvodi postupak testira temperaturu komprese na koi, odmah ispod lakta, kako bi se izbegle opekotine kod pacijenta.
74

4) Staviti kompresu na obolelu zonu, a zatim prekriti materijalom, kako je gore opisano. 5) Posle 3-4 minuta odstraniti oblog, a mesto trljati 20-30 sekundi pekirom koji je umoen u hladnu vodu. Na kraju obrisati kou suvim pekirom, pa ponovo staviti topli oblog. Ovaj redosled postupaka naizmenino ponavljati 15-60 minuta. 6) Tretman se zavrava trljanjem hladnom vodom. 7) Treba paziti da se telo ne hladi izmeu hladne i tople faze (trljanja hladnom vodom i pripreme novog obloga). Za to vreme telo treba da je pokriveno ebetom. 8) Pre poetka tretmana, pacijent treba da popije 1 olju aja koji podstie znojenje. 9) Ako tokom tretmana pacijent pone da se znoji, treba ga dobro obrisati pekirom. Kompleksna fomentacija Ova procedura, pored ve opisanog, sadri i sledee elemente: 1) Pacijent lei u lenom poloaju; 2) Pripremi se sud sa toplom vodom za noge. Ako opte stanje pacijenta ne doputa leanje na leima tako da nije mogua kupka nogu, onda treba umotati noge u toplu kompresu, ili staviti boce sa toplom vodom, ili tople cigle; 3) Naizmenini oblog se stavlja na grudi. U poetku se menja 3 puta uzastopno: 4 minuta toplo, 1 minut hladno, a na kraju se zadrava topli oblog, za vreme trajanja kompleksne fomentacije; 4) Jednostavna fomentacija sa zadnje strane (lea); 5) Kesa sa ledom ili hladan oblog koji se stavlja na potiljak; 6) Ako pacijent pati od sinuzitisa (upale frontalnih i maksilarnih sinusa primenjuje se topli oblog u obliku obrnutog slova U, tako da nos ostane otkriven. Posle 3 minuta, topli oblog zameniti hladnim i drati 30 sekundi. Ovu promenu izvesti 3 puta uzastopno; 7) Ceo postupak se zavrava hladnim tuiranjem celog tela, ili generalnom frikcijom (trljanjem) pekirom koji je umoen u hladnu vodu;
75

8) Dobro obrisati celo telo i ostati u krevetu, dobro pokriven, 30 - 60 minuta. Kompleksna fomentacija ima sledee dejstvo: - Tonik, kao postupak koji stimulie cirkulaciju pri uzastopnim promenama ekstremnih temperatura u kratkim vremenskim intervalima; - Sedativ, antispastik, kod primene obloga umerene temperature (temperature tela); - Analgetik (protiv bolova); - Sudorifik (podstie znojenje). Frikcija (trljanje) hladnom vodom (slika 14) Jednostavna metoda sa dvostrukim delovanjem: termikim (vodom) i mehanikim (trljanjem). Pekir se umoi u hladnu vodu i blago iscedi. Ovim pekirom, koji se presavije ili umota oko ake (kao rukavica), treba trljati snanim pokretima tela poev od prednje strane: gornje ekstremitete, grudni ko, stomak, donje ekstremitete. Nakon ovoga, pacijent treba da legne na stomak. Sada se trljaju isti delovi tela, samo sa zadnje strane. Za svaki deo tela (npr. desna ruka), potrebno je ponovo umoiti pekir u hladnu vodu. Treba trljati sve dok koa ne pocrveni. Posle ovoga, telo istrljati suvim pekirom, pa pokriti deo tela koji smo zavrili, a zatim prei na sledei deo tela. Svaki put postupiti na isti nain. Ovaj tretman deluje kao tonik i poveava otpornost organizma na hladnou, fiziki napor. Isti tako, stimulie metabolizam unuSlika 14. Frikcija hladnom vodom tranjih organa.
76

Tretman moe sprovoditi i sam pacijent u stojeem poloaju (slika 14), ako mu to njegovo zdravstveno stanje dozvoljava.

Para kao terapeutsko sredstvo

Parna kupka (slike 15,16) Ovaj terapijski postupak se bazira na lekovitom dejstvu pare koja isparava iz vode u fazi kljuanja. Moe se koristiti: obina voda, tenost dobijena kuvanjem biljki (cvetova sena sa cvetnih livada, nane, itd.), ili se u vodu koja kljua dodaju uljni ekstrakti iz biljaka (nana, lavanda, jela), u razmeri: 1 kaiica na 2 litra vode. Generalna kupka parom podrazumeva izlaganje celog tela, s tim to se glava zatiti, dok se parcijalna kupka primenjuje samo na pojedine delove tela (slika 16). Parna kupka celog tela (slika 15) Neophodni rekviziti: 1) Stolica sa ili bez naslona, s tim to je sedalo zamenjeno reetkom; 2) Sud (zapremine 2 - 3 litre) sa vodom iz koje izlazi para; 3) Uljni ekstrakt bilja (nana, lavanda itd.);
Slika 15. Generalna parna kupka (razliiti naini sprovoenja)

Slika 16. Parcijalna parna kupka 77

4) arav, ebe ili plastina folija, koji se koriste kao pokriva u obliku atora; 5) Elektrini reo; 6) Dva ili tri pekira za kupanje; 7) Hladni oblog ili kesa s ledom, umotana u pekir; 8) olja (250 ml) toplog aja; 9) Sud sa toplom vodom za noge, ili sud sa vodom za naparavanje nogu. Nain primene: 1) Postaviti reo sa sudom u kojem je voda ispod stolice. 2) Pacijent, bez odee, seda na stolicu. Jedan od pekira spremljenih za kupku, presaviti po duini tako da se dobije oblik ala i umotati oko bolesnikovog vrata. 3) Pacijent stavlja noge u sud sa toplom vodom (nivo vode treba da bude 10 - 20 cm iznad glenjeva). 4) Jedan kraj arava, ebeta ili plastine folije, fiksirati oko vrata, a donju osnovicu rairiti tako da se dobije oblik atora, koji e pokriti telo pacijenta i rekvizite. 5) Pre poetka kupke pacijent treba da popije 1/2 - 1 olju toplog aja koji deluje kao sudorifik (podstie znojenje). Tokom kupke, kao i posle nje, treba piti mlak aj, po izboru. 6) Ukljuiti reo. 7) Trajanje kupke: 15 - 30 minuta. 8) Kupka se zavrava frikcijom (trljanjem) hladnom vodom. 9) Posle kupke, pacijent treba da lei u krevetu, dobro pokriven 30-60 minuta. Potom, ako je neophodno, moe se oprati sapunom. Napomene: 1) Treba voditi rauna o doziranju pare, kako ne bi nastale opekotine. 2) Ne treba primenjivati kupku kod debilnih i jako asteninih (slabih, onemoalih) osoba. 3) Terapija se primenjuje veoma oprezno u sluajevima kardio-vaskularnih oboljenja. Kod ovakvih pacijenata, tokom kupke neophodno je drati kesu sa ledom ili hladan oblog iznad predela srca.
78

4) Treba pratiti puls pacijenta (koji ne bi trebalo da premai 130-135 otkucaja u minuti). 5) Ako tokom tretmana pacijent oseti malaksalost, kupku treba odmah prekinuti. Parcijalna parna kupka (slika 16, strana 77) Postupak je slian kao i kod prethodne kupke (parna kupka celog tela), s tim to se dejstvu pare izlau odreene regije ili manji delovi tela. Na ovaj nain se obavljaju: kupka donjih ekstremiteta (slika 16), parna sedea kupka, parna kupka glave, oiju, uiju, parna kupka ruku, nogu, itd. Kompleks rekvizita je slian onom koji je ve opisan kod parne kupke celog tela, s tim to se prilagoava potrebama i poloaju dela tela koji se izlae dejstvu pare (kao to je objanjeno slikom 16). Inhalacija (slika 17) Jedna od varijanti parcijalne parne kupke je i inhalacija, postupak koji se koristi u leenju oboljenja respiratornog trakta (disajnih puteva), sinusa, itd. Postupak podrazumeva udisanje pare koja isparava iz vrelog aja od kamilice ili neke druge biljke koja sadri etarsko ulje. Na sud sa vrelom tenou se postavi sito sa krupnijom solju i sitno iseckanim crnim lukom. Umesto ovoga, luk i so se mogu staviti u sud sa ajem, ija se para udie, ili jo jednostavnije, u pripremljen aj se sipa nekoliko (3-4) kapi uljnog ekstrakta nane ili neke druge biljke.

Slika 17. Inhalacija 79

Pacijent treba da je nagnut licem iznad suda sa ajem. Pekirom treba pokriti glavu i sud. Trajanje postupka: 10-15 minuta, posle ega lice treba istrljati krpom koja je prethodno umoena u hladnu vodu ili ga istuirati, takoe hladnom vodom. Preporuljivo je da pacijent posle ovakve inhalacije izbegava u naredna 2-3 sata kontakt sa hladnim vazduhom. Klizma (ispiranje debelog creva) Ovaj postupak ima za cilj ienje debelog creva od fekalnih materija. Kao sredstvo za ienje koristi se obina voda, vodeni rastvori raznih supstanci, biljno ulje (ricinusovo) ili mineralno ulje (parafinsko). Zavisno od namene, klizma moe biti niska (za pranjenje) ili visoka (za ienje). Za prvu je potrebno 250-500 ml rastvora, a za drugu 1500-2000 ml rastvora (starija deca koriste 1000 ml, a manja 250-500 ml). Neophodni rekviziti: 1) Irigator (zapremine 2 litre); 2) Gumeno crevo; 3) Levkasti deo od plastike ili ebonita sa slavinom; 4) Rastvor za klizmu: obina voda ugrejana do temperature tela; voda sa dodatkom sapuna ili glicerina (2-4 supene kaike na 2 litre vode); voda sa ugljenim prahom (2-5 kaika na 2 litre vode); infuzija ili dekokt od biljaka; biljno ili mineralno ulje. Nain primene: 1) Pacijent treba da lei na leima ili bono, u krevetu ili kadi. 2) Irigator treba privrstiti na zid ili stativ, ili ga moe drati druga osoba na visini od 50 cm od analnog otvora. 3) Plastini, levkasti zavretak creva namazati sapunom ili uljem, a slavina treba da je zatvorena. 4) Paljivim pokretima uvui plastini zavretak u anus (analni otvor). 5) Lagano otvoriti slavinu na plastinom zavretku, kako bi se izbeglo naglo irenje debelog creva pri prodiranju tenosti iz irigatora.
80

6) Kod visoke klizme, kada se klistira celo debelo crevo, irigator se postavlja na veoj visini (1 m) od nivoa analnog otvora. 7) Kada tenost iz irigatora dospe u debelo crevo, stezanjem analnog miia se zadrava u organizmu 3-5 minuta. Za to vreme pacijent se okree po uzdunoj osi, npr: iz lenog leeeg poloaja na desni bok, zatim na trbuh, pa na levi bok i opet u poetni leni poloaj. Ovom rotacijom se postie temeljno ispiranje nabrane sluzokoe debelog creva, usmeravajui tenost prema analnom otvoru u cilju eliminisanja fekalnih ostataka, nagomilanih u naborima sluzokoe debelog creva. 8) Posle 3-5 minuta, tenost pomou koje je obavljana klizma se isputa iz organizma u toalet, ili ako to nije mogue zbog zdravstvenog stanja bolesnika, onda se tenost isputa u odgovarajui sud.

Oblog (kompresa)
Predstavlja jedan od terapeutskih naina korienja obine vode (hladne ili tople), aja (infuzije) ili dekokta od biljaka u lokalnoj primeni na odreene delove tela. Hladan oblog Neophodni rekviziti: 1) Komad deblje krpe (frotir ili pekir) koji se presavije u dva ili etiri sloja; 2) Sud sa hladnom vodom. Nain primene: Umoiti krpu u hladnu vodu i iscediti tek toliko da ne kaplje voda iz nje, a zatim staviti na obolelu zonu. Kada se oblog ugreje, ponovo ga treba rashladiti umakanjem u hladnu vodu i staviti na bolno mesto. Postupak se ponavlja 1-3 puta. Umirujue deluje kod inflamacija (upala), bolova, sranih palpitacija (lupanja srca), a dekongestivno na mozak (rastereuje krvne sudove mozga od nagomilane krvi). Primenjena na donji deo stomaka, zamenjuje kupku Vitalis kada opte stanje bolesnika ne doputa primenu kupke.

81

Topli oblog Postupa se na isti nain kao i kod hladne komprese, samo to se u ovom sluaju koristi topla voda. Preko vlanog obloga staviti drugi, suv, a preko njega bocu sa toplom vodom ili daki sa ugrejanom solju ili peskom. Drati na bolnom mestu 30-60 minuta ili due, zavisno od stanja pacijenta i dalje terapije. Ovaj oblog dekongestivno deluje na mozak, kada se primenjuje na odreenoj distanci od modane regije. Takoe, poseduje antispastino dejstvo (protiv greva) kod bubrenih i unih kolika (bolnih napada). Umiruje reumatske bolove i kostobolju. Naizmenini oblog Ovaj postupak se zasniva na principu toplo-hladno. Efikasnost se postie dranjem toplog obloga 4-8 minuta i hladnog obloga 1-4 minuta. Derivativni oblog Slian je hladnom oblogu, s tim to se posle oblaganja obolele zone, preko obloga stavlja plastina folija iji su krajevi za 2-3 cm dui od hladnog obloga (koji je ispod). Sve zajedno se na kraju prekrije mekanom, vunenom tkaninom ili debljim alom kako bi se spreilo hlaenje i uvrsti kaiem ili neim slinim. Dimenzije derivativnog obloga variraju, zavisno od povrine zone na koju se primenjuje. Oblog se stavlja na oboleli deo tela 3-4 puta u toku dana, ili se dri preko noi, bez prekida. Ovaj oblog ima blago i prijatno dejstvo. U poetku se javlja oseaj hladnoe koji kasnije prelazi u ugodan oseaj toplote. Oblog se ne menja tokom jednog tretmana. Ako se osui, treba ga zameniti. Ukoliko se usled pogrene primene oblog ne zagrejava, odnosno, ako ostane hladan, treba ga odmah ukloniti. Ovaj oblog ima dekongestivno dejstvo na unutranje organe (spreava prekomerno nadiranje krvi i sokova), a takoe i na druge delove tela na koje se primenjuje. Posle svakog tretmana, oblog treba dobro oprati.
82

Kataplazma (slika 18) Kataplazma je oblog pripremljen od biljne kae, dobijene usitnjavanjem biljke i potapanjem u vodu, alkohol ili izlaganjem dejstvu pare. Sitno iseckana biljka se stavi izmeu dva pareta gaze ili platna, a zatim se time pokrije obolela zona. Sve ovo treba uviti u toplu tkaninu.

Slika 18. Kataplazma

Frikcija (trljanje) solju Ovaj terapeutski postupak objedinjuje toplu kupku nogu i trljanje krupnom solju. Obavlja se u kadi, tako to pacijent sedi na stolicu i dri noge u sudu sa toplom vodom. Ako bolesnik nije u stanju da sedi, frikcija se moe primeniti i u krevetu (vidi: Kompleksna fomentacija, str. 75). Staviti 1 olju soli u sud (npr. tanjir), i nakvasiti hladnom vodom. Osoba koja obavlja frikciju, uzima po malo soli u obe ruke i trlja najpre ekstremitete - ruke. Trljanje se vri lakim i brzim pokretima gore-dole. Nakon ovoga se trljaju donji ekstremiteti, grudni ko (prednja i zadnja strana), trbuni deo i donji deo lea. Frikcija se zavrava tuiranjem kako bi se sprala so. Posle ovoga, bolesnik treba da se obrie pekirom i da lei u krevetu
83

30-60 minuta. Ovo ponavljati jednom dnevno, u periodu od 2-3 sedmice, a zatim pauzirati 2-4 sedmice. Ovaj postupak se ne primenjuje kod bolesnika sa oteenom i povreenom koom. Frikcija solju deluje kao tonik (osveavajue), stimulie cirkulaciju krvi, rad miia, nerava i uglavnom se primenjuje kod opte slabosti organizma, febrilnih stanja (groznice), malignih (zloudnih) tumora, epilepsije (padavice), hroninih oboljenja. Umotavanje Neophodni rekviziti: 1) arav, jedanput ili dvaput presavijen; 2) ebe, jedanput presavijeno; 3) Plastina folija (da bi se zatitio krevet); 4) Infuzija (aj) od cvetova sena sa cvetnih livada, eukaliptusa, kamilice ili hajduice. Nain primene: 1) Krevet pokriti najpre plastinom folijom, a zatim ebetom. 2) arav umoiti u toplu infuziju i lagano iscediti, a zatim prostrti preko ebeta. 3) Pacijent treba da legne na lea preko pripremljene podloge. arav i ebe se zatim umotaju oko bolesnika od pazuha do kolena. Bolesnika treba dobro pokriti do nivoa vrata i ostaviti ga da lei 40-50 minuta. 4) Nakon 60 minuta, arav se ponovo umoi u sada ve hladnu infuziju i ponovi se postupak opisan pod takom 3. Treba voditi rauna da se pacijent ne prehladi prilikom promene arava. 5) Ukloniti vlaan arav, a pacijent treba da ostane u krevetu, dobro pokriven jo 30-40 minuta. Umotavanje ruku i nogu Postupak je slian prethodno opisanom, uz prilagoavanje specifinostima odreenih delova tela.

84

Poglavlje V

SUNCE KAO LEK

Jedan od monih efekata ovog uarenog nebeskog tela jeste, pre svega, ultraljubiasto zraenje, koje sa sobom donosi toplotu i svetlost, uslovljavajui ivot na Zemlji. Znanje o izvanrednom dejstvu ultraljubiastih zraka, koji doprinose zdravlju nije tekovina i doprinos moderne civilizacije. Ono je plod vekovnog iskustva koje je odolelo zubu vremena. Delotvornost ultraljubiastih zraka na organizam ogleda se u stimulisanju proizvodnje melanina, pigmenta koji nagomilan u bazalnom sloju koe, daje tenu bronzani odsjaj to predstavlja zatitu od jakog ultraljubiastog zraenja. Pomenuto zraenje naroito utie na metabolizam organizma, a u najveoj meri na metabolizam minerala. Na ovaj nain se ergosterol pod dejstvom ultraljubiastih zraka, transformie u vitamin B, koji ima znaajnu ulogu u metabolikim procesima fosfora i kalcijuma, bitnih faktora u sistemu zatite i leenja rahitisa. Takoe, ovaj vid zraenja povoljno utie na rad endokrinih lezda (sa unutranjim luenjem), nervnog sistema, respiratornog, digestivnog i kardio-vaskularnog aparata. Intenzitet UV (ultra-violetnih) zraka varira u zavisnosti od razliitih faktora: - Godinjeg doba - zraenje je jae leti nego u zimskom periodu; - Geografske irine - to je sunce vie, to zraci vertikalnije padaju i shodno tome imaju i jae dejstvo; kada je u pitanju na
85

geografski prostor smatra se da je u mesecu junu najintenzivnija UV zraenje; - Nadmorske visine - UV zraenje je jae na planini nego na moru; - Doba dana - najvei intenzitet je od 9:00-12:00; - Fenomena refleksije i refrakcije - mnogo je vei intenzitet zraenja na svetlim povrinama (sneg, pesak), kao i na sjajnim povrinama (led, voda); - Stepena zagaenosti atmosfere - to je vazduh zagaeniji, zraenje je slabije. Osetljivost organizma takoe zavisi od niza razliitih faktora: - Tokom leta osetljivost ljudskog organizma na UV-zrake je smanjena u odnosu na zimski period; - Starije osobe i deca su manje osetljivi nego ostale starosne kategorije; - ene su za 20% osetljivije nego mukarci; - Kod ena je osetljivost na UV zraenje izraenija u predmenstrualnom periodu; - Bolesnici sa hiperfunkcijom tiroidne (titne) lezde (Bazedovljeva bolest), ili hipertenzijom (povienim krvnim pritiskom), sa ekcemom, pokazuju izrazitu osetljivost na UV zrake; - Negroidna rasa poseduje samo 10% osetljivosti bele rase. Infracrveni zraci (toplotni zraci), zahvaljujui svom termikom delovanju, uslovljavaju odravanje ivota na Zemlji. Poznato je da bi bez Sunca Zemlja bila okovana ledom. Takoe, ovi zraci (IC), viestruko utiu na organizam, olakavajui njegov metabolizam, elijsku razmenu, cirkulaciju. to se tie svetlosnih zraka, njihovo dejstvo je sveobuhvatno, od fotosinteze u svetu biljaka, pa do sloenih metabolikih procesa koji se odvijaju unutar nervne elije, uslovljavajui, na ovaj nain, vitalne procese. Nedovoljno izlaganje uticaju ovih zraka negativno utie na rad centralnog nervnog sistema, ostavljajui posledice na ponaanje i psihiku strukturu oveka. Uticaj sunevih zraka na psihiki sklop ogleda se u karakteristikama nordijskog i mediteranskog tipa, kao i u razliitom poimanju ivota jedinki ova dva tipa.
86

Iako nam je sunce veliki prijatelj, trebalo bi da uvaavamo nekoliko praktinih saveta u pogledu sunanja kao prirodnog lekovitog sredstva: 1) Mada nam se ini poznatim, sunanje ipak treba obavljati po preporuci lekara; 2) S obzirom da je svaki ovek jedinka za sebe, tako i kada je u pitanju reakcija na suneve zrake, helioterapiju (terapiju sunanjem) treba prilagoditi individualnim potrebama i staviti pod nadzor lekara; 3) Kod primene ovog terapijskog metoda, treba imati u vidu starosno doba, opte zdravstveno stanje, vrstu bolesti i stepen otpornosti organizma na suneve zrake; 4) Najpogodnije vreme za sunanje tokom dana je izmeu 9:00-12:00 u jutarnjim i 15:00-17:00 u veernjim asovima. 5) Treba se sunati pre obroka, ili 1-2 sata nakon toga; 6) Sunanje treba prekinuti ako se javi oseaj malaksalosti, munine, povraanja, groznice, glavobolje, upale oiju (crvene oi), i drugi simptomi koji ukazuju na sunanicu; , 7) Tokom sunanja treba izbegavati direktno izlaganje glave sunevim zracima. Glavu treba zatititi eirom od slame, od platna ili od nekog drugog materijala. Takoe, neophodno je zatititi oi naoarima za sunce, naroito ako je u pitanju plava boja oiju; 8) Izlaganje tela sunevim zracima treba da bude postepeno, vodei rauna o duini izlaganja, kao i o povrini tela koju treba sunati. Onaj deo tela koji se ne suna, treba pokriti belim aravom; U nastavku, predlaemo jedan od moguih naina primene helioterapije: Dan Prvi dan Drugi dan Trei dan etvrti dan Peti dan esti dan Vreme izlaganja Deo tela 5 minuta donja polovina cevanice; 10 minuta od kolena nadole; 15 minuta od kukova nadole; 20 minuta od pupka nadole; 30 minuta od polovine grudnog koa nadole; 60 minuta od vrata nadole.
87

U narednim danima nastaviti sa po 60 minuta sunanja svakodnevno. 9) Posle svakog tretmana (sunanjem), treba praktikovati trljanje hladnom vodom, ili hladno tuiranje, ili neku od derivativnih kupki (kupka Vitalis, kupka trupa); 10) Kod zastarelih rana (ulceracija) i drugih povreda sa usporenim procesom regeneracije (zarastanja), moe se primeniti lokalno sunanje uz upotrebu lupe. Svetlost se fokusira na povrinu rane, a lupa se pomera tako da svetlosni zrak pree preko cele povrine rane. Treba paziti na opekotine. Praktikuju se kratki tretmani u trajanju 5-10 minuta, 2-3 puta dnevno; 11) Kod odreenih bolesti (gojaznosti, upale zglobova, nefritisa - upale bubrega, hidropsije - vodene bolesti), preporuljivo je sunanje uz transpiraciju (znojenje), to olakava eliminisanje otrovnih materija iz organizma kroz pore na koi. Ovaj vid sunanja se sprovodi tako to telo umotamo u arav i izlaemo ga suncu 3 sata dnevno. Za vreme tretmana moe se piti hladna voda (ili aj). Slino ovome je sunanje kada se kao pokriva za telo koriste listovi kupusa ili ika.

88

Poglavlje VI

ULOGA VAZDUHA I FIZIKIH VEBI U LEENJU

Navikli smo da naem sistemu za varenje nudimo iste i zdrave namirnice koje e zadovoljiti kako elje, tako i potrebe organizma za regeneracijom i energijom. Ako bi nas neko pozvao na veeru i posluio pokvarenom hranom, mi bismo je sigurno odbili. Meutim, ini se da ne postupamo tako kada je u pitanju na disajni aparat, prema kojem se esto odnosimo kao da nam i ne pripada, pa nas i ne zanima ta ulazi u njega. Moderna civilizacija je prilino olakala ivot ljudima, ali je i zagadila izvor njihovog opstanka - vazduh. ak i vie od toga, mnogo puta mi sami oteujemo na disajni aparat udiui dim cigarete, i na taj nain remetimo i unitavamo finu strukturu alveo-kapilarnih membrana, kao i ceo kardio-vaskularni sistem. Zar smemo da budemo tako ravnoduni prema sopstvenom zdravlju? U hemijskom sastavu vazduha postoje dve kategorije elemenata: jedni su stalno prisutni, dok su drugi periodino zastupljeni i kao takvi su od sporednog znaaja. Konstantni elementi vazduha: kiseonik (20,95%), ugljen-dioksid (0,03%) i azot (78,09%) su u gotovo stalnom odnosu, dok se ozon (1-2 mg na 100 m3), vodena isparenja, retki gasovi (helijum, argon, neon, ksenon, itd.), amonijak, (1-15 mg/m3), mogu nai u varijabilnim proporcijama. Ovome treba dodati i dim, kao i fine estice praine koji deluju nadraujue i traumatski na sluzokou disajnih puteva, naroito ako su nosioci razliitih patogenih klica.
89

Meu svim elementima koji sainjavaju hemijsku strukturu vazduha, kiseonik, ozon i negativni joni imaju naroiti znaaj, jer od njihovog prisustva i ravnotee u vazduhu koji udiemo, u krajnjoj meri zavisi i ono za ime ovek veoma udi: zdravlje i dugovenost. Krepkost i dugovenost prvih generacija ljudskog roda, kao i postepeno slabljenje ovejeg organizma i skraivanje ivotnog veka pod uticajem vetakog ambijenta koji kreira moderna civilizacija, mogu se sasvim sigurno objasniti i razlikom u kvalitetu vazduha koji se udisao nekada i koji se udie sada. Kiseonik, bezbojan gas bez mirisa i ukusa, predstavlja najrasprostranjeniji element u atmosferi, vodi i zemlji koji je neophodan za ivot. On uestvuje u sloenim metabolikim procesima kod ivih bia putem oksidacionih reakcija, koje su uslovljene prisustvom kiseonika i omoguavaju organizmu najvaniji izvor energije. Patologija respiratornog (disajnog) aparata, kao i eksperimentalna istraivanja u ovoj oblasti, ukazuju na injenicu da dui boravak u sredini sa znaajno povienom koncentracijom kiseonika u odnosu na uobiajenu, izaziva poremeaje u funkcionisanju i strukturi respiratornog aparata, to na kraju moe dovesti i do smrti. Ako razmotrimo ovu injenicu, shvatiemo da vazduh koji udiemo sa kratkim prekidima, a koji se bazira na principu razmene 16-18 kratkih udisaja u minutu, nije i ne moe biti sluajno nastala formula, ve je ona Bogom dana i savreno prilagoena, kako potrebama ljudi, tako i biljnom i ivotinjskom svetu. Ozon, plaviasti gas otrog mirisa, blagotvorno deluje na ljudski organizam. Koncentracija ovog gasa u atmosferi varira u zavisnosti od nadmorske visine. Tako se u planinskim predelima nalazi vea koliina ozona nego u ravniarskim. Maksimalna koncentracija ozona je zabeleena na oko 30-35 km, gde je formirana ozonosfera, pravi zatitni filter nae planete. Vazduh bogat ozonom u planinskim predelima, stimulativno deluje na organizam, poveavajui otpornost organizma na hladnou i toksine supstance; istovremeno on pokazuje oksidativne i baktericidne efekte, to predstavlja argument vie za
90

primenu terapije planinskim vazduhom kada su u pitanju oboljenja respiratornog aparata, kao i kardio-vaskularnog i nervnog sistema. U prirodi, vazduh se jonizuje pod uticajem kosmikog zraenja, radio-aktivnosti tla i elektrinog pranjenja iz atmosfere, pod ijim dejstvom molekuli razliitih supstanci u vazduhu, gubei ili primajui naelektrisanje, postaju negativni, odnosno pozitivni joni. Danas je dobro poznato da negativni joni koji nastaju kao rezultat prirodnog procesa jonizacije vazduha, blagotvorno deluju na zdravlje i vitalnost organizma. Efikasnost negativnih jona ogleda se u tome to oni olakavaju proces hematoze (nastajanja krvi) na nivou alveo-kapilarnih membrana, a pored toga povoljno utiu na metabolizam nervnih elija, to omoguava mirniji san i relaksaciju, a na taj nain obnovu i stabilnost psihikog i fizikog stanja organizma. U uslovima dananje moderne civilizacije, ovek provodi vie od polovine svog ivota u zatvorenom prostoru, dok su putevi kojima vazduh dospeva u ove prostorije takvi da veoma remete i obezvreuju terapijsko delovanje sveeg vazduha. Poznato je da u planinskoj zoni broj negativnih jona varira od 1000-1500 po cm3, a pri sputanju ka ravniarskim predelima opada broj negativnih jona, dok u urbanim, prenaseljenim i zagaenim lokalitetima broj pomenutih jona je 150 po cm3 i manji. ivei dinaminim i razarajuim tempom koji je praen stalnim nedostatkom vremena, zaboravljamo da za krepko zdravlje nije dovoljno samo da jednostavno diemo, ve i da nekoliko puta dnevno praktikujemo vebe dubokog disanja, 10-15 minuta, u to manje zagaenoj sredini. Vebe disanja se mogu praktikovati u pauzi (za vreme odmora), dok se nalazimo u prirodi, uz duboko disanje, ili u vidu blokvebi koje su jednostavne i imaju za cilj jaanje miia koji uestvuju u disanju, kao i celokupne muskulature tela (slika 19, na sledeoj strani).

91

Slika 19. Skup jednostavnih telesnih vebi

92

Poglavlje VII

AGRILOTERAPIJA UPOTREBA GLINE

Poznata od prastarih vremena, koriena kao lekovito sredstvo kod Inka, Grka, Rimljana, afrikih i azijskih naroda, glina je odolela zubu vremena, sauvavi zapaeno mesto u terapeutici. ovek je od davnina nasluivao terapeutsku vrednost gline nastojei da testira njeno lekovito dejstvo i da je koristi na razliite naine u borbi protiv raznih bolesti. Terapijska svojstva gline potvrena su njenim hemijskim sastavom u koji ulaze: silikati, soli aluminijuma, kaolin, oligoelementi, itd. Ovakva sloena hemijska kompozicija delimino objanjava terapeutsku mo gline: antitoksinu, antiseptinu, baktericidnu, antiinflamatornu (protiv zapaljenskih procesa), cikatrizantsku (pomae zarastanje rana), apsorbentnu (apsorbuje toksine iz organizma) i remineralizantnu.

Parcijalna kupka glinom (blatom)

Kupka nogu U sudu (moe i kofi) zapremine 10 l, rastvoriti glinu u vodi, u razmeri 1:1 (pola suda gline, pola suda vrue vode i izmeati da se masa homogenizuje). Staviti noge u sud do nivoa kolena. Kupka traje 30 minuta. Posle kupke treba istuirati donje ekstremitete, a zatim ih obrisati pekirom. Leati u krevetu 30 minuta ili raditi gimnastiku.
93

Kupka ruku Rekviziti i nain primene kupke su isti kao u prethodno opisanom. U sud sa toplom vodom izmeanom sa glinom, umoiti ruke do laktova. Napomena: Izbegavati kupke glinom kod pacijenata sa poveanom sedimentacijom krvi. Lumbalno - abdominalna kataplazma od gline (slika 20) (Terapija slabinskog i stomanog dela) Neophodni rekviziti: 1) Plastina folija kojom se pokriva krevet iz higijenskih razloga, a ije dimenzije treba da prelaze dimenzije slojeva koji slede; 2) Jedan arav; 3) Topla tkanina; 4) List hartije; 5) Krpa od pamuka; 6) Homogena pasta od gline debljine 2 cm. Glina se uzima sa mesta koje je najmanje zagaeno, sa dubine od 50-100 cm. Koristi se bez obzira na boju (crvena, uta, crna, itd.) i to samo ona glina koja je, kada se izmea, lepljiva pod prstima. Posle vaenja iz zemlje, glina se sui na suncu i uva u platnenoj ili papirnoj ambalai. Za kataplazmu, glina se potopi u hladnu vodu i ostavi da odstoji 1-2 sata. Zatim se mea sa vodom dok se ne dobije homogena masa, nalik na puter, a onda se rasporedi po poslednjem sloju kataplazme (pamuna krpa). Ovakva kataplazma se primenjuje na slabinski deo i trbuh. Pomenuti materijali u takama 2-5 se reaju tako da donja ivica kataplazme bude 3-4 cm iznad zone preponske kosti prekrivene dlaicama, a gornja ivica u visini ksifoidne kosti (ispupenja na grudnom kou). Slojevi kataplazme se reaju prema pomenutom redosledu, i sa izuzetkom plastine folije (br. 1) koja ostaje na krevetu iz higijenskih razloga, kataplazma se umota oko tela pacijenta koji se nalazi u lenom poloaju. Poto je kataplazma stavljena, boles94

nika treba pokriti ebetom, ili ako je prostorija dovoljno zagrejana, moe leati i otkriven. Pod stopala se stavljaju flae sa toplom vodom, termofor ili zagrejane cigle. Kataplazma se dri 3 sata, a kod teih oboljenja i do 8 sati. Ako se ugreje, kataplazmu treba zameniti novom. Jednom iskoriena glina vie se ne upotrebljava. Maska od gline koja se stavlja na glavu, ili kataplazme od gline za druge delove tela, pripremaju se na isti nain kao i lumboabdominalna kataplazma, uz izvesno prilagoavanje osobenostima onog dela tela o kojem je re. Za primenu maske od gline, preporuljivo je da kosa bude sasvim kratka, ili da se ak obrije kosmati deo glave.

95

Poglavlje VIII

DRVENI UGALJ

Rasprostranjen svuda, ovaj tako poznat proizvod dobijen sagorevanjem drveta, svakome je dostupan. Ugalj se kao lek protiv mnogih bolesti odavno ubraja u sredstva kojima se slui prirodna medicina. Lekovita svojstva uglja baziraju se na izvanrednoj sposobnosti njegovih estica da apsorbuju bakterijske toksine, toksine supstance koje su unete u organizam ili su proizvod metabolikih procesa. Drveni ugalj se upotrebljava kao osveiva i prostorija, friidera, sudova, cevi, itd. Nain prerade Biljni ugalj se dobija sagorevanjem razliitih drvenastih materija pri emu se proces sagorevanja prekida u fazi ara. Ovo se moe izvesti stavljanjem ara u sud, koji se moe hermetiki zatvoriti (kako ne bi prodirao vazduh koji odrava sagorevanje), ili tako to se uareno drvo pokrije limenom ploom (tablom) preko koje se naspe zemlja. Ovako se dobija tzv. aktivni ugalj, koji se dalje prerauje u prah uz pomo avana, elektrinog ili runog mlina za kafu. Ugljeni prah je delotvorniji, to je sitnije preraen. uva se u papirnoj ili platnenoj ambalai. Kao sirovina za dobijanje uglja, moe se koristiti drvo eukaliptusa, lipe, stablo voke (orah, trenja, jabuka), ili neko drugo drvo.

96

Nain primene Interno: Kod probavnih smetnji, neprijatnog zadaha iz usta, ira na elucu, akutnog i hroninog enteritisa (upale creva, crevnog katara), kolitisa (upale debelog creva), usled fermentacije, putrifakcije (truljenja), iktera (utice), kancera (raka), sluajne akutne intoksikacije (trovanja) medikamentima ili drugim hemijskim supstancama, ili namerne intoksikacije - pokuaja samoubistva, itd. Uzimati 1-2 supene kaike ugljenog praha razmuenog u malo vode, 2-3 puta dnevno, pre jela. Kod akutnih intoksikacija uzima se vea koliina i u to kraem roku od unoenja otrovne materije u organizam. Preporuljivo je, ako je mogue, da se odmah po unoenju otrova u organizam, izvri ispiranje eluca vodom i ugljenim prahom. Deca i osobe sa osetljivim probavnim aparatom mogu da upotrebljavaju ugljeni prah na sledei nain: prah pomeati sa vodom i ostaviti da stoji preko noi. Piti tenost koja se izdvaja iznad taloga u ai. Kod novoroenadi sa poveanim vrednostima bilirubina, terapija se primenjuje oralno (na usta) sa rastvorom ugljenog praha u vodi, u kombinaciji sa helioterapijom (sunanjem) ultravioletnim zracima. Spolja: Kod rana, uboda insekata, ujeda zmija, celulitisa (upale potkonog elijskog tkiva), potkonog ira, stomanih ili drugih bolova, upale oiju i drugih upala, povrede zglobova, ekcema, itd. Primenjuje se u obliku obine kataplazme (obloga) - ugljenog praha sa toplom ili hladnom vodom, ili sa ajem od ljute aleve paprike (ili ljutih paprika) - ili kao kataplazma pripremljena od meavine ugljenog praha i lanenog semena ili neke druge biljke. a) Kataplazma od ugljenog praha U zavisnosti od dimenzija obolele zone na koju se primenjuje kataplazma, razmutiti 5-10 kaika uglja u prahu u obinoj vodi, toploj ili hladnoj, ili u aju od ljute aleve paprike (protiv povrede zglobova, artritisa - upale zglobova, reumatizma itd.),
97

da se dobije malo rea jednolina masa. Ovu masu staviti izmeu dva tanja sloja gaze, tako da debljina same paste bude oko 0,5-0,6 cm. Ova prva faza pripreme kataplazme moe se obaviti tako to se napravi daki od gaze (ija e veliina odgovarati dimenzijama obolele zone) i napuni ugljenim prahom, a zatim se umoi u toplu tj. hladnu vodu, ili u aj od ljute aleve paprike. Preko gaze se oblae plastina folija, a preko nje deblji vuneni materijal. Vieslojnu kataplazmu treba fiksirati za kou zavojem, ili umotati pekirom koji se uvrsti zihernadlama (pribadaama). Ako je stavljen topli oblog, preko njega treba drati neto toplo (flau sa toplom vodom,) termofor ili elektrino jastue. Kataplazmu drati na bolnom mestu 1-8 sati. Poto se oblog odstrani, treba trljati kou obolele zone komadom krpe umoenim u hladan alkoholni rastvor (npr. piritus) ili neto slino. Ova kataplazma se moe primeniti u kratkim naizmeninim intervalima (po principu: toplo - hladno), na primer: 8 minuta toplo - 4 minuta hladno, i tako 4-6 puta uzastopno. b) Kataplazma od ugljenog praha i lanenog brana Samleti seme lana (moe i u mlinu za kafu) tako da se dobije brano koje se zatim izmea sa ugljenim prahom u razmeri 1:1 (npr. na 1 kaiku ugljenog praha doda se 1 kaika lanenog brana). Sipati vodu u razmeri 1:3 (npr. na 1 kaiku gore pomenute meavine dodati 3 kaike vode). Kuvati uz stalno meanje, sve dok ne nastane lepljiva masa. Dalje postupati na prethodno opisani nain. c) U obliku viskoznije paste (koristi se vie ugljenog praha i lanenog brana, a manje vode) Primenjuje se intravaginalno kod leukoreje (belog pranja) sa neprijatnim mirisom, trihomonijaze, vaginalne kandidoze; dri se intravaginalno, 1-3 sata u toku dana, ili u toku noi. Napomena: Kod otvorenih rana koje su zahvatile i dublje slojeve koe (derm, hipoderm) postoji rizik od posledica tetovae (bojenja koe) koje se mogu javiti nakon primene ugljenog praha na tu zonu.
98

U nastavku, citiramo nekoliko odlomaka iz spisa jednog lekara, koji opisuju njegova iskustva u primeni drvenog uglja u terapeutske svrhe: Jedno od najefikasnijih lekovitih sredstava je ugljeni prah, pripremljen kao oblog. Na ovaj nain se postiu najbolji rezultati, a ako je oblog pripremljen sa ajem od ljute aleve paprike, onda je jo delotvorniji. Ja sam to primenjivao u sluajevima kada su bolesnici oseali veliki bol, i kada bi ih drugi lekari poslali meni pruajui im na taj nain poslednju ansu. Ja bih tada predlagao tretman drvenim ugljem, posle ega bi pacijent zaspao i posle kritine faze usledio bi oporavak. Studentima koji su imali kontuzije ili su patili od upala, savetovao sam da koriste ovo jednostavno lekovito sredstvo, koje je davalo savrene rezultate. Otrovi koji su posledica zapaljenskih procesa su neutralizovani, bol se vie ne bi oseao, a ozdravljenje je bilo na vidiku. Najtee upale oka mogu se izleiti kataplazmom od ugljenog praha, koji se stavlja u daki od gaze i potapa u toplu ili hladnu vodu zavisno od sluaja. Ovaj lek ima udesno dejstvo. Pretpostavljam da ete se nasmejati ovome to sam napisao, ali kada bih ovom lekovitom sredstvu dao neko strano ime, a da pri tome samo ja znam na koji se preparat odnosi, verujem da bi to ostavilo jai utisak... Ali i najjednostavnija lekovita sredstva mogu pomoi organizmu, budui da ne ostavljaju tetne posledice nakon upotrebe... Nedavno sam bio pozvan da pregledam deaka koji je bio star svega osamnaest meseci. Ve nekoliko dana dete je imalo bolnu oteklinu na kolenu za koju se pretpostavljalo da je posledica ujeda nekog otrovnog insekta. Ugljeni prah pomean sa lanenim semenom stavljen je na oteklinu, i ova kataplazma je ubrzo malom bolesniku donela olakanje. Pre toga dete je vritalo od bolova tokom cele noi; meutim, kada je kataplazma primenjena, on je zaspao. Danas sam iao da posetim maliana dva puta. Probuio sam otok na dva mesta, i odatle je potekla velika koliina ukaste tenosti i krvi. Dete je osloboeno velikih patnji. Postoje mnoge jednostavne biljke koje bi se u leenju pokazale kao vrlo efikasne i koje bi mogle da zauzmu mesto lekova,
99

kada bi nae medicinske sestre znale da cene njihovu vrednost. Vie puta sam dolazio u situaciju da budem upitan za savet ta treba uiniti u sluaju izvesnih oboljenja ili nesrenih sluajeva, i ja sam tada preporuivao neke od ovih jednostavnih lekovitih sredstava, koji su se pokazali od velike pomoi i koristi. Jednom prilikom me je posetio lekar koji je bio izuzetno uzbuen i uznemiren. Bio je pozvan da obie mladu enu koja je bila ozbiljno bolesna. Mlada pacijentkinja je dobila groznicu sa grevima dok je boravila u kampu, tako da su je odmah prebacili u nau kolu koja se nalazila blizu Melburna (Australija). Meutim njoj je bivalo sve gore, tako da se strahovalo da nee preiveti. Lekar je doao do mene i zapitao me: Ima li neki savet za mene u ovom sluaju? Ukoliko ne ukaemo adekvatnu pomo ovoj devojci, ona e iveti svega nekoliko sati. Odgovorio sam: Idite kod kovaa i nabavite ugljeni prah; napravite od njega kataplazmu koju ete staviti na njen stomak i bokove. Doktor nije oklevao da poslua moja uputstva. im se vratio rekao mi je: Olakanje je nastupilo za manje od pola sata posle primene kataplazme. Ona sada sasvim normalno spava, prvi put posle nekoliko dana. Slian tretman sam preporuivao i drugima koji su patili od jakih bolova; taj tretman bi im doneo olakanje i predstavljao je sredstvo koje im je spasilo ivot. Ujedi zmija i ubodi otrovnih insekata mogu biti uspeno izleeni primenom kataplazme od ugljenog praha. Dok su radili na zemljitu u Ejvondejlu, (Australija), radnici su esto ozleivali ruke ili noge, to bi u mnogim sluajevima dovelo do tekih upala i znailo bi da radnik mora da napusti za izvesno vreme svoj posao. Jedan od njih je doao pridravajui ruku koja je bila privrena zavojem. On je bio zabrinut, jer je znao da je njegova pomo neophodna u raiavanju zemljita. Rekao sam mu: Idi do mesta gde ste spaljivali drvenu grau i donesi ugljenog praha od eukaliptusovog drveta, i ja u ti previti ruku. To je i uinjeno, a sledeeg jutra radnik me obavestio da ga je bol minuo. Uskoro je bio spreman da se vrati na posao. Sve ovo piem kako biste znali nismo ostavljeni u neznanju u pogledu primene jednostavnih sredstava, koja ne ostavljaju
100

organizam u slabom i bolesnom stanju kao to je to esto sluaj posle upotrebe klasinih lekova. Potrebno je da imamo dobro obuene medicinske radnike koji e znati da koriste jednostavna sredstva koja nam priroda obezbeuje za oporavak, i koji e pouavati one koji prestupaju zakone zdravlja kako da koriste ova jednostavna ali efikasna sredstva.

101

Poglavlje IX

BOLESTI I NJIHOVO LEENJE

Jedina nada za isceljenje je vaspitavanje naroda u duhu ispravnih principa. Lekari treba da poue ljude da se energija istinskog ozdravljenja ne nalazi u medikamentima, ve u prirodi. Bolest predstavlja napor prirode da oslobodi organizam stanja koje je nastalo naruavanjem zdravstvenih naela. U sluaju bolesti treba potraiti i utvrditi uzroke njenog nastanka. Nezdrave uslove treba promeniti, loe navike odbaciti. Zatim, treba pomoi prirodi u njenom nastojanju da ukloni tetne uticaje i povrati vitalnost organizmu. - Dr Don Eton

Adenitis (upala limfnih vorova) 1) Ishrana: - 5-7 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru, ajem od kamilice, 5-7 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku sledi leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca; - Sok od mladog jema 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C); - Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II). 2) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, jedanput dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV).
102

4) Lokalna kataplazma (na obolelo mesto) sa kaom od gaveza i listovima kupusa (vidi poglavlje II - Biljna kaa i oblog od listova kupusa). 5) Lumbalno-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i stomak) i lokalna kataplazma od gline, 3 puta dnevno (vidi poglavlje VII). 6) Lokalni oblog od ugljenog praha na obolelo mesto (vidi poglavlje VIII). 7) Sunanje (vidi poglavlje V). 8) Derivativni oblog (lokalna primena), tokom noi. 9) Hladno tuiranje gornjih, donjih ekstremiteta, zadnje strane tela, zavisno od lokalizacije zapaljenskog procesa, jedanput dnevno. Akne (bubuljice) 1) Ishrana: - 5-10 dana leenje sokom od groa ili sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutro sa mlakim ajem od kamilice (vidi poglavlje IV); - U nastavku sledi leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III) 2 meseca; - Presna depurativna ishrana 5-7 dana meseno (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C); - Leenje bobicama kleke (Knajpova kura - vidi poglavlje II); - Sok od breze (vidi poglavlje II); - ajevi: Recept: alfija Dimnjaa Dan i no Modrocvet (razliak) Orah Sladi Mora Verbena Hajduica Kopriva Grko seme Beli jasen (list)

103

Biljke pomeati u jednakim razmerama. Jednu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2 olje dnevno uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II). 2) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Parna kupka - glava i grudi, jednom dnevno, 15 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Naizmenini kotski tu 2-3 puta dnevno, koji se zavrava hladnim tuiranjem lica (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje celog tela 3 puta sedmino. 6) Sunanje uz transpiraciju (vidi poglavlje V), jedanput dnevno. 7) Mlaki oblog natopljen u aju od iarki hmelja i grkog semena (stavlja se nou na mesta zahvaena aknama). 8) Oblog od sireta (koje se dobija od rena), 10 minuta dnevno. Sire se dobija na sledei nain: koren rena, opran i usitnjen, sipati do polovine flae. Dodati vinsko ili jabukovo sire, tako da se napuni flaa. Ostaviti da stoji na sobnoj temperaturi 10-14 dana, uz svakodnevno mukanje. Angina pektoris (Vidi: Kardio-vaskularna oboljenja) Anemija (malokrvnost) 1) Ishrana: - 3 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavljeIII); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litre mlakog aja od kamilice, 3 dana; - U nastavku sledi leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C) 2 meseca - preteno koristiti namirnice bogate vitaminima i gvoem (kopriva, salata, spana, integralni hleb, med, groe, lenici, orasi, jaja); - ajevi: Recept I: Grko seme 30 g Islandski liaj 10 g Morska trava 20 g Modrocvet (razliak) 20 g Pelen 10 g Hajduica 20 g Viri 20 g
104

Kopriva (list) 20 g Matinjak 20 g Zova 20 g Imela 20 g Glog 20 g Gavez 20 g Anelika 20 g Oba aja pripremati u vidu infuzije (vidi poglavlje II) i koristiti naizmenino. - Leenje maslakom (jesti drku biljke); - Prolena kura sa salatom od koprive, maslaka, zlatice, itd.; - Leenje bobicama kleke (Knajpova kura, vidi poglavlje II), - Izmeu obroka piti biljno mleko (1/2 olje vode i 1 kaiku meda, staviti u mikser); - Posle podne popiti 1/2 olje soka od lista maslaka (izmiksati u blenderu 2-3 lista u 100-150 ml mlake vode); - 2 x 2 kaiice polena dnevno (ujutro, u podne, pre jela) u periodu od mesec dana; u toku godine 3 puta primeniti ovu terapiju, sa pauzama od 3 meseca izmeu svake terapije; - Sok od mladog jema 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C); - 2 x 2 kaike peninih mekinja dnevno. 2) 3 kupke Vitalis dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) kotski tu (naizmenino) 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Jedna lumbo-abdominalna kataplazma od gline (na slabinski deo i stomak), dva puta dnevno (vidi poglavlje VII). 5) Sunanje jedanput dnevno (vidi poglavlje V). 6) Vebe disanja i gimnastika, prema linim mogunostima. Apsces, flegmona (gnojno zapaljenje rastresitog vezivnog tkiva), furunkul (ir) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 5 dana - 1 klizma ujutro, ajem od kamilice (vidi poglavlje IV); - U nastavku biljna ishrana uz presnu depurativnu ishranu 57 dana i povremenu vonu ishranu u trajanju 1-2 dana sedmino (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C); - Leenje bobicama kleke (Knajpova kura - poglavlje II);
105

Recept II:

- Tinktura od ika 3 x 15 kapi dnevno; - ajevi: Recept: Dimnjaa 10 g Dan i no 10 g Orah (list) 10 g Sladi 5g Mora 5g Modrocvet (razliak) 10 g Preliti 1 kaiicu meavine sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti 3 olje dnevno sa vedskom tinkturom. 2) Zavisno od naina ispoljavanja bolesti, primenjivati hladno tuiranje donjih, zatim gornjih ekstremiteta, zadnje strane tela, celog tela 2 puta dnevno (npr. ujutro i uvee), tokom jedne sedmice, a u nastavku jedanput sedmino (vidi poglavlje IV). 3) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Lokalna parna kupka (uticaju pare se izlae samo oboleli deo tela), jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Lokalna kataplazma od uglja (poglavlje IX), od gline (vidi poglavlje VII) ili od grkog semena, rendanih jabuka, lana. 6) Lokalna kataplazma od belog luka, soli i limuna, 2 puta dnevno. 7) Lokalno sunanje, pomou lupe, ujutro (vidi poglavlje V). 8) Lokalna derivativna kompresa, u toku noi (vidi poglavlje IV). 9) Ako apsces (zagnoj) curi na povrini koe, treba vriti ispiranje vie puta u toku dana ajem od pelena, vuje jabuke (Aristolachia clematitis), hajduice, cveta deteline, mijaka (Cynoglossum officinale), zatim dekoktom od hrasta, ruzmarina, grkog semena, ruse, gaveza itd. 10) Kod dentalnog apscesa pripremiti meavinu od sledeih biljaka: Recept: Kamilica 30 g Neven 10 g Hajduica 10 g alfija 10 g Kantarion 10 g Tri kaiice meavine dodati na 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta, poklopljeno. Ispirati usnu duplju 3-4 puta dnevno po 3 minuta. - Piti po olju aja od korena gaveza. Pripremiti ga u obliku dekokta (poglavlje I), uz dodatak vedske tinkture.
106

- Na desni obolelog zuba, odnosno izmeu desni i zida obraza, staviti pare lista (prvog sloja posle ljuske) od glavice crnog luka. Ovo drati tokom noi ili preko dana 3-4 sata. Moe se primeniti i kataplazma od sirovog korena gaveza koji se prethodno izrenda, ili oblog sa vedskom tinkturom. Ateroskleroza 1) Ishrana: - 10-15 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - Sok od 2 limuna razblaen sa malo vode, piti ujutro pre jela; - Jedna jutarnja klizma sa 1,5 - 2 litre mlakog aja od kamilice, 10-15 dana; - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C) 2 meseca; - Leenje bobicama kleke (Knajpova kura - vidi poglavlje II); - Leenje ajem od imele; - Leenje maslakovom stabljikom; - Sok od mladog jema (vidi poglavlje III/C) 3 x 50 ml dnevno; - ajevi: Recept I: Preslica 40 g Kopriva 15 g Rusomaa (hou-neu) 15 g Matinjak 10 g Hajduica 15 g Glog 20 g Recept II: Maslaak 30 g Menta (nana) 20 g Lavanda 20 g Divlja rua (ipak) 30 g Imela 10 g Ruzmarin 30 g Zimzelen 10 g Dimnjaa 10 g ajevi se pripremaju tako to se 1 kaiica meavine prelije sa 250 ml vrele vode. Piti 1-2 olje aja dnevno uz dodatak vedske tinkture. Ove dve meavine aja se piju u naizmeninim kurama (14 dana jedna, 14 dana druga). 2) Izlaganje sveem vazduhu, gimnastika i vebe disanja zavisno mogunostima bolesnika. 3) Kupka Vitalis (vidi poglavlje IV), 2 puta dnevno po 25 minuta. 4) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta.
107

5) kotski naizmenini tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Sunanje (vidi poglavlje V). 7) Lumbo-abdominalna kataplazma od gline (slabinski deo i stomak), jedanput dnevno, 30 minuta (vidi poglavlje VII). 8) Parna kupka celog tela, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 9) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). Atrofija miia (suenje miia) (Vidi: Multipla skleroza) Afte (ustobolja) (Vidi: Stomatitis) Bilijarna litijaza (kamen u ui) Kura za izbacivanje kamena 1) Ishrana: - Kura kojom se postie izbacivanje kamena, moe se primeniti na 2 naina: a) Primeniti klizmu sa ajem od kamilice, uvee; -12 sati ne unositi hranu; - Ujutru popiti 250 ml aja - meavine gaveza, kamilice, kantariona, nevena, hajduice, koprive, preslice (pomeati u jednakim razmerama; 1 kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da stoji 2 minuta); - Zatim, na svakih 15 minuta piti po 50 ml maslinovog ulja, pomeanog sa 40 ml soka od limuna: ovaj postupak primenjivati 2 sata; - Narednog jutra, ponoviti ceo postupak; - Po potrebi koristiti vedsku tinkturu (vidi poglavlje II). b) Prvi dan: - Piti samo vone sokove; - U 19:00 napraviti klizmu sa 1/2 litre aja od sleza (Malva vulgaris); - U 20:00 piti sledeu meavinu:
108

Maslinovo ulje 10 ml Sok od limuna 4 limuna Med 1 supena kaika Homogenizovati ovu masu zagrevanjem na sledei nain: sud sa meavinom staviti u drugi sud sa vodom koja kljua i drati dok se sadraj lagano ne ugreje. Drugi dan: - U 7:00 popiti 60 ml ricinusovog ulja, pomeanog sa 3 kaike limunovog soka; - U 7:30 popiti 1/2 olje aja od nane i kamilice; - Tokom celog dana piti sokove od voa i aj. Trei dan: - Jesti samo rendane jabuke. Posle kure za izbacivanje kamena sledi: - Leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca; 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C); - Leenje limunovim sokom (vidi poglavlje III/C); - Preparat od aloje (vidi poglavlje II). 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Naizmenini oblog na zonu jetre i une kese, 4 promene (toplo - hladno), jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 7) Derivativni oblog na trbuh tokom noi (vidi poglavlje IV). 8) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII). 9) Kod bolnih napada ui primeniti toplu sedeu kupku, sa temperaturom vode u postepenom porastu. 10) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika (vidi poglavlje VI).

Recept:

109

Blefaro-konjuktivitis (zapaljenje onih kapaka i sluzokoe oka) 1) Presna ishrana bogata vitiminima, enzimima, auksinima (materijama koje deluju na rast elija). 2) Mlaka kupka oiju (vidi poglavlje IV), svakodnevno 10-15 minuta, sa: Recept I: Aloja Vidiak Ruta (rutvica) alfija Kamilica Slez (cvet) Uzeti po 1 kaiku od svake biljke, izmeati i preliti sa 500 ml vrele vode. Poto odstoji potopljeno 5 minuta, procediti, a kada se malo ohladi primeniti kupku, uz treptanje pod vodom (vidi poglavlje IV). Takoe, 2-3 puta dnevno obaviti kupku oiju u vodi od razlika (modrocveta): Recept II: Bokvica (list) 10 g Razliak (cvet) 5g Kokotac (cvetonosna grana) 3 cm ili 5 g Preko ove meavine dodati 150 ml vrele vode. Kada odstoji 15 minuta, procediti kroz 3-4 sloja gaze. 3) Parna kupka glave: kamilicom, hajduicom, majinom duicom, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Obloge natopljene u aju od vidika, kamilice i hajduice, staviti na oi, 30 minuta, 2-3 puta dnevno. 5) Derivativni oblog od infuzije (aja) vidika, staviti na oi u toku noi (vidi poglavlje IV). 6) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 7) Kataplazmu od gline staviti na oi, 2 puta dnevno (vidi poglavlje VII). 8) Kataplazma od ugljenog praha koji se stavi u daki i umoi u toplu vodu. Stavlja se na oi jedanput dnevno (vidi poglavlje VIII). 9) Hladno tuiranje lica, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).

110

Bronhiektazija (deformacija bronha koju karakterie proirenje lumena disajne cevi) 1) Ishrana: -10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 2 meseca; za to vreme 1-2 dana sedmino primenjivati vonu ishranu (vidi poglavlje III/C - Leenje voem), i presnu ishranu za oporavak, 5-7 dana meseno (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C - Mladi jeam), - Preparat od aloje (vidi poglavlje II); - Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II); - ajevi (vidi: Akutni bronhitis, faza kokcije). 2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Topla kupka ruku i nogu (vidi poglavlje IV), jedanput dnevno po 15 minuta, uz istovremeno dranje hladnog obloga sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II) na potiljku. 4) Parna kupka (glava i grudi) sa senom, jelom (iglicama) i uljem od mente, 15-30 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) kotski tu (naizmenino), 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Jedan tretman sunanja dnevno (vidi poglavlje V). 8) Izlaganje istom i sveem vazduhu, vebe disanja i gimnastike vebe, u skladu sa mogunostima pacijenata. 9) Bolesnika soba treba da je dobro provetrena. Bronhijalna astma i hronini bronhitis 1) Ishrana: - 10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
111

- 1 klizma dnevno sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku sledi biljni nain ishrane (hrana biljnog porekla i jaja, mleko i mleni proizvodi), prevashodno presne namirnice; 1-2 dana sedmino leenje voem i presna depurativna ishrana, 5-7 dana u mesecu (vidi poglavlje III/C); - 1 kura preparatom od aloje (vidi poglavlje II); - Sok od mladog jema 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C); - Sok od breze (vidi poglavlje II); - ajevi: S obzirom da su astmatini bolesnici alergijski osetljivi (to predstavlja osnovu za obolevanje od astme), obino se bolest manifestuje slinim simptomima u vidu alergija na razliite supstance, pa se terapija biljem u obliku ajeva izvodi veoma oprezno. Nije preporuljivo upotrebljavati biljne meavine, ve jednu odreenu vrstu biljke, u kurama od 10-14 dana, ispitujui prethodno osetljivost pacijenta. Takoe, treba voditi rauna o upotrebi meda kojim se neki ajevi zaslauju, jer on sadri odreenu koliinu polena koji je poznat kao alergijska supstanca i koja moe izazvati alergiju kod nekih osoba. Meu biljkama sa blagotvornim dejstvom u sluaju bronhijalne astme izdvajamo one sa: - Antialergijskim i depurativnim dejstvom: dan i no; - Sa sluzastim sadrajem koji istovremeno deluje i kao sedativ za bronhijalno stablo (iri disajne puteve): divizma, plunjak, gavez, podbel, bokvica, islandski liaj; - Sa umirujuim dejstvom kod napada kalja sa povremenim guenjem: lavanda; - Kod suvog kalja: estoslavica, glatki kotrljan (Eryngium planum), grko seme; - Sa antiseptikim i antispastikim dejstvom: majina duica, hajduica, neven. ajevi se pripremaju u vidu infuzija ili macerata (vidi poglavlje I) i koriste se naizmenino 10-14 dana, 2-3 olje aja dnevno. Kada nastupi kriza, uzimati mora kuvan u mleku od oraha (1 kaiica na 250 ml mleka od oraha).
112

2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Parna kupka (glava i grudi), 3 puta sedmino, 15-30 minuta (vidi poglavlje IV). 5) Naizmenina kupka nogu, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Jedanput dnevno topla kupka nogu i ruku (vidi poglavlje IV) u trajanju od 15-20 minuta, uz istovremeno dranje hladnog obloga sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II) na potiljku. 7) Derivativni oblog na grudni ko u toku noi (vidi poglavlje IV). 8) Sunanje jedanput dnevno (vidi poglavlje V). 9) Izlaganje sveem vazduhu, vebe disanja i gimnastika prema mogunostima pacijenta. 10) Kada nastupi kriza, primeniti tuiranje potiljka i lea hladnom vodom. 11) Parcijalno hladno tuiranje zadnje strane gornje polovine tela (vidi poglavlje IV) jedanput sedmino, a potom 3 puta u toku 4 sedmice. 12) Hladno tuiranje cevanica 3-4 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 13) Izbegavati zone zagaene prainom, gasovima, itd. 14) Bolesnikova soba treba da bude dobro provetrena. Bronhitis (akutni) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - Jedna klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice (vidi poglavlje III); - U nastavku, ishrana biljnog porekla - prvenstveno presne namirnice; 1-2 dana sedmino - vona ishrana (vidi Leenje voem, poglavlje III/C); - Jedna kura preparatom od aloje (vidi poglavlje II), - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje II Mladi jeam),
113

- ajevi: U prvoj fazi iritacije praene suvim kaljem, preporuuje se: Recept I: Crni luk (vidi poglavlje II) Recept II: Podbel (list) 30 g Bokvica (list) 30 g Preslica 40 g Lipa 20 g Islandski liaj 20 g Ljubiica 10 g Isop 10 g Glatki kotrljan (Eryngium planum) 20 g Jednu punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta, a zatim procediti. Piti 2 olje dnevno, toplo, zaslaeno medom. Protiv kalja: 3 kaiice razblaene tinkture propolisa ili malo podgrejanog meda sa 2-3 kapi ulja od eukaliptusa. U fazi kokcije, kada se stvara i iskaljava sekret, piti sledei aj: Recept III: Gavez (list i koren) 40 g Matinjak 40 g Majina duica 10 g Preslica 40 g Beli slez 20 g Bokvica 30 g Crvena detelina (cvet) 30 g Divizma 20 g Islandski liaj 10 g alfija 20 g Jagorevina 20 g 1 punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrue vode. Procediti i piti 3 olje dnevno, toplo, zaslaeno medom. Moe se uzimati i ueereni med (3 kaiice dnevno) i vedska tinktura (vidi poglavlje II) kao dodatak aju. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Topla sedea kupka, jedanput dnevno, sa senom, mentom, podbelom. 5) Topla kupka ruku i nogu, jedanput dnevno po 15 minuta; za to vreme, na potiljku drati hladan oblog sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje IV). 6) Dve inhalacije dnevno po 15-30 minuta sa kamilicom, solju, lukom, uljem mente i lavande (vidi poglavlje IV).
114

7) etiri tople kataplazme od semenja lana tokom dana; oblau se grudi i lea i to 4 puta uzastopno. Pri svakom tretmanu, priprema se nova kataplazma kuvanjem semena lana 10-15 minuta (vidi: Laneno ulje - poglavlje II). 8) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela, jedanput dnevno u toku prve sedmice, a zatim 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 9) Hladno tuiranje cevanica, 3 puta sedmino u periodu od 3-4 sedmice (vidi poglavlje IV). 10) U toku oporavka od bolesti, jedno sunanje dnevno (vidi poglavlje V). 11) Bolesnika soba treba da bude dobro provetrena. Cervicitis (upala materice) Pored ve navedenog u vezi leenja upale jajnika, jajovoda i materice, treba primeniti i vaginalno ispiranje sledeim ajem: Recept: Neven 20 g Mrtva bela kopriva 10 g Orah (list) 10 g alfija 10 g Preslica 10 g Hajduica 10 g Hrast (kora) 10 g Kupina (list) 10 g Anelika 10 g Ovu meavinu kuvati u 1 litar vode 10 minuta, zatim skloniti sa vatre i ostaviti da stoji pokriveno 10 minuta. Jednom dnevno vriti vaginalno ispiranje.Takoe su blagotvorna vaginalna ispiranja ajem od crvene deteline. Ciroza (Vidi: Oboljenja jetre i ui) Cistitis (upala mokranog mehura) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - Jedna klizma ujutro sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 5 dana; - U nastavku, biljni reim; prevashodno presne namirnice; 12 dana sedmino vona ishrana (vidi: Leenje voem - poglavlje III/C); - Sok od 2 limuna, piti ujutro pre doruka, 7-10 dana;
115

- Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C), 3 x 50 ml dnevno; - ajevi: Recept I: Preslica 30 g Viri 30 g Kamilica 30 g Mleika 15 g Kleka (bobice) 20 g Viri 30 g Kukuruzna svila 10 g Pupoljci bora (omorike) 10 g Recept II: Gavez (koren) 20 g iak (koren) 10 g Zeji trn (Ononis spinosa - koren) 30 g Ove dve meavine aja, kombinovano koristiti na sledei nain: preko biljne meavine II sipati 1 litar hladne vode i kuvati dok ne prokljua, a zatim odmah skloniti sa vatre i dodati 4 pune kaiice meavine I i ostaviti da stoji poklopljeno 3 minuta. Piti u retkim gutljajima dobijenu koliinu aja u toku jednog dana. Ovaj postupak ponavljati 2 sedmice, a zatim nastaviti sa upotrebom aja dobijenog od sledee meavine: Recept III: Kopriva 30 g Maslaak 20 g Mleika 30 g alfija 30 g Pelen 10 g List breze 20 g Hajduica 30 g Pupoljci bora 10 g Vres (Calluna vulgaris) 30 g 1 punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta. Piti 3 olje dnevno, a u svaku olju dodati vedsku tinkturu (vidi poglavlje II). 2) Sedea kupka sa preslicom, sa temperaturom koja se postepeno poveava. Primenjuje se jedanput dnevno 20 minuta, 710 dana (vidi: Preslica). 3) Parna kupka donje polovine tela, 15 minuta, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Hladna kupka donje polovine tela, 2-3 puta sedmino. 5) Umotavanje, jedanput sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta 2 - 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Topli oblog, umoen u vodu i sire, na predeo mokrane beike (mehura), jedanput dnevno; naizmenino sa kataplazmom od uglja i lana (vidi poglavlja - V, IX, II - Laneno ulje).
116

8) Derivativni oblog (vidi poglavlje IV) u obliku slova T na trbuh i perineum (sedalni deo - izmeu genitalija i anusa). 9) U hroninom stadijumu bolesti praktikuje se sunanje, jedanput dnevno (vidi poglavlje V). 10) Kod tegoba pri mokrenju (zastoja mokrae), primenjuje se topla kataplazma sa cvetovima sena (sa cvetnih livada) ili sa lanenim branom na donji deo trbuha, 1-2 sata, 2-3 puta dnevno. Cistina mastoza (otok dojke) 1) Ishrana: - 7 -10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi poglavlje III/C); - 1 - 2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Svakodnevno piti aj od sledee meavine: Recept: Hajduica 40 g Neven 40 g Preslica 40 g Kantarion 20 g Gavez 40 g Kopriva 30 g Viri 30 g Crvena detelina 40 g 1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje dnevno sa vedskom tinkturom. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Parna kupka (vidi poglavlje IV) grudi sa preslicom, nevenom, 15 - 20 minuta dnevno. 4) Kupka polnih organa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Derivativni oblog na dojku, u toku noi (vidi poglavlje IV).
117

8) Lokalna kataplazma (na obolelo mesto) sa ugljem, 1 sat dnevno (vidi poglavlje VIII); za kataplazme koristiti takoe i kae od gaveza, preslice. 9) Mesto namazati nevenovom mau (vidi: Neven) i stavljati oblog od vedske tinkture (vidi poglavlje II). Crevna oboljenja 1) Ishrana: - 10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III) - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litre mlakog aja od kamilice, 10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1 - 2 meseca (vidi poglavlje III/C); - 2-5 dana u sedmici presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); - 4-6 kaika peninih mekinja dnevno, potopljenih u mleku od oraha, aju itd. - 6 kaika aja od iirota (vidi: Iirot); - Polen, 2 x 2 kaiice dnevno, pre jela (ujutro i u podne - vidi III); - Preparat od aloje (vidi poglavlje II); - Leenje belim lukom (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam III/C); - 3 x 1 kaika uglja od lipe, dnevno (vidi poglavlje VIII); - ajevi: Recept: alfiJa 10 g Razliak 10 g Hajduica 20 g Kantarion 20 g Neven 20 g Bobice kleke 10 g Kim 10 g Stea (Potentilla anserina) 10 g Kuvati 1 kaiicu nastruganog drveta rujevine u 300 ml vode. Ovom dekoktu dodati 1 punu kaiicu gore opisane meavine i ostaviti da stoji 2 minuta. Piti 2 olje dnevno, naizmenino sa ajem II. U svaku olju aja dodati 1 kaiicu vedske tinkture (vidi poglavlje II).
118

Nana 20 g Dunja (list) 10 g tavalj (kiseljak - Rumex crispus) 15 g 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2 olje aja dnevno. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline sa iseckanim crnim lukom, 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII). 7) Derivatni oblog na trbuh u toku noi (vidi poglavlje IV). 8) Kod hroninog oboljenja, sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 9) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika (vidi poglavlje VI). Crevna parazitoza (paraziti u crevima: oksiuroza - oboljenje prouzrokovano belom glistom; askaridoza - prisustvo glista u stolici) 1) Ishrana: - 1 - 2 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutro ili uvee sa 250 - 500 ml aja od pelena, valerijane, belog luka, 4-5 dana (vidi: Klizma - poglavlje IV); - U nastavku, depurativna presna ishrana, 3-4 dana (vidi poglavlje III/C); - Preparat od aloje (vidi poglavlje II); - Penine mekinje potopljene u aju ili soku, 2 x 2 kaiice dnevno; - 3 x 1 kaika uglja od lipe, dnevno (vidi poglavlje VIII); - Ujutro uzimati 3 kaike narendane argarepe, izmeane sa 3 enja iseckanog belog luka.
119

Recept II:

Recept I: 3 g semenja bundeve (oienog i izdrobljenog) izmeati sa 10 ml aja od pelena i 250 ml hladne vode. Ova smesa se ostavi da odstoji 12 sati, a zatim se procedi. Preko taloga (dobijenog ceenjem) sipati 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji 1 sat, a zatim procediti. Dobijenu tenost pomeati sa prethodno dobijenim maceratom (bundevino seme, aj od pelena i hladna voda). Piti u toku dana, u retkim gutljajima - pre jela, ujutro, u podne i uvee. Recept II: Usitniti 150 g bundevinih semenki i izmeati ih sa 200 ml mleka od oraha ili badema. Ovu kau pojesti u intervalu od 3 sata, ujutro, pre doruka, a nakon isteka napomenutog vremena, uzeti 2 kaike ricinusovog ulja. Protiv dejih glista, primenjuje se sledei tretman: crni luk srednje veliine ostaviti da odstoji u hladnoj vodi (250 ml) 12 sati, zatim procediti i piti po 50 ml na 30 minuta. Nakon ovoga, popiti 1 olju aja od pelena (1/2 kaiice pelena ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode). Ovaj postupak ponavljati 3 dana uzastopno. Recept III: Pelen 20 g Borovnica (list) 20 g Vrati (Tanacetum vulgare) 20 g 1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode, pa procediti. Piti po 1 olju aja uvee, pre spavanja i ujutro na prazan stomak. Semenke bundeve, 10 g na godinu starosti (npr. za 3 godine starosti - 30 g) izmeati sa medom i uzimati svako jutro, 7 dana. Posle 7 dana pauze, kura se moe ponoviti, zatim sledi pauza od 3 sedmice, i nova sedmodnevna kura. Semenke se ne moraju oljutiti, ve se mogu zajedno sa ljuskom sitno samleti. - vedska tinktura (vidi poglavlje II) -15 kapi, 30 minuta pre jela. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 7) Derivativni oblog na trbuh, preko noi (vidi poglavlje IV).
120

8) Higijena ruku (naroito posle svakog odlaska u kupatilo). Nokte treba podsei. miak (Vidi: Blefaro-konjunktivitis) Dijabetes (eerna bolest) 1) Ishrana: - Leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 2 meseca, a zatim samo presnom hranom 6 -12 meseci; - Preporuljive namirnice: a) Povre i lekovito bilje u obliku salate - zelena salata, karfiol, plavi patlidan, crni luk, ren, artioka (list), cvekla, beli luk, kupus, maslaak, argarepa, krastavac, soja; b) Voe: jabuke, kruke, orasi, breskve, kupine, banane, pomorande, lubenice, dinje, mandarine; c) Biljni proteini (vidi poglavlje III/C - Recepti koji se koriste posle leenja, recept br. 9); - Izbegavati jako slatko voe; - Leenje maslakom (stabljika, vidi Maslaak); - 3 x 50 ml na dan - sok od mladog jema (vidi. poglavlje III/C - Mladi jeam); - 3 x 1 kaika dnevno uglja od lipe (vidi poglavlje VIII); - 3 x 15 kapi tinkture valerijane (odoljena) dnevno; - ajevi: Recept I: Zeja stopa 40 g Kupina 10 g Troskavica 20 g Borovnica (list) 10 g Petoprsnica 30 g Kuvati 30 g mahuna pasulja u 1 litar vode, 30 minuta, zatim skloniti sud sa vatre i dodati 1 kaiku ove meavine. Ostaviti da odstoji 3 minuta i piti po 3 olje dnevno uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II). Recept II: alfija 20 g Hajduica 20 g Borovnica (list) 10 g Zova 10 g 1 punu kaiicu korena gaveza kuvati u 250 ml vode. im prokljua, skloniti sa vatre i dodati 1 kaiicu meavine II. Ostaviti
121

da odstoji 2 minuta. Piti 3 olje dnevno sa dodatkom vedske tinkture. Ako se upotrebljavaju u ishrani u sveem stanju, celer, sok od krastavaca, sok od presnog kupusa, praziluk, pargla, sok od argarepe, crni i beli luk i kopriva, pomau normalizaciju nivoa eera u krvi. - aj od iirota (vidi: Iirot) - 6 kaika dnevno. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, jedanput dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Sunanje, jedanput dnevno (vidi poglavlje V). 5) Parna kupka celog tela, 2-3 puta sedmino po 15-20 minuta (vidi poglavlje IV). 6) Kataplazma sa ugljenim prahom (vidi poglavlje VIII), naizmenino (toplo-hladno), na trbuni zid u predelu eluca i pankreasa: - 8 minuta - toplo - 4 minuta - hladno Ovu izmenu (toplo - hladno) ponoviti 5 puta uzastopno, jedanput dnevno. 7) Naizmenina kupka nogu, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 8) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 9) kotski tu - naizmenian, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 10) ist vazduh, vebe disanja, gimnastika prema linim mogunostima. Dijareja (proliv) 1) Ishrana: - U teim sluajevima, 1-2 dana ne unositi hranu i piti odgovarajue ajeve; - Kod lakih oblika - leenje rendanim jabukama (vidi poglavlje III/C);
122

- U nastavku, 4-5 dana reim ishrane prilagoen prelaznom stadijumu bolesti, sa supom od itarica, pirinanom vodom, supom od vriska sa belim lukom, krompir-pireom, supom od povra; - Leenje belim lukom (vidi poglavlje III/C); - 3 x 1 kaika dnevno samlevenog uglja od lipovog drveta (vidi poglavlje VIII), - ajevi: Recept I: alfija 10 g Razliak (modrocvet) 10 g Hajduica 20 g Kantarion 20 g Bobice kleke 10 g Neven 20 g Kim 10 g Stea (Potentilla tormentila - koren protiv proliva) 10 g Kuvati 1 kaiicu nastruganog drveta rujevine (Rhus cotinus) u 300 ml vode. U ovaj dekokt dodati 1 punu kaiicu meavine I. Ostaviti da stoji poklopljeno 2 minuta. Piti 2 olje dnevno, naizmenino sa ajevima II i III. U svaku olju dodati po 1 kaiicu vedske tinkture (vidi poglavlje II). Recept II: Nana 20 g Dunja (list) 10g tavalj (Rumex crispus) 15 g Jednu punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrue vode i ostaviti da odstoji 2 minuta. Piti 2 olje dnevno. Recept III: Hrast (kora) 40 g Bela vrba (kora) 40 g Rujevina (nastrugano drvo) 40 g Jednu kaiku meavine kuvati 3 minuta u 300 ml kljuale vode. Skloniti sa vatre i ostaviti poklopljeno 10 minuta. Piti 2 olje dnevno naizmenino sa ajevima I i II. 2) Kupka trupa 3 puta dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka Vitalis, jedanput dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) Hladna kupka donje polovine tela, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Mlak oblog od vode i sireta (u razmeri 1:1) staviti na trbuh, 1 sat u toku dana.
123

7) Lumbo-abdominalna kataplazma (slabinski deo i trbuh) od gline 3 puta dnevno (vidi poglavlje VII). 8) Derivativni oblog staviti na trbuh u toku noi (vidi poglavlje IV ). Disgravidija (poremeaj u trudnoi) Ishrana: - 2-3 dana leenje iskljuivo sokovima od voa i povra koji se piju kaiicom (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 2-3 dana; - U nastavku, ishrana bogata vitaminima, proteinima, prirodnim eerom, mineralima (vidi: Recepti koji se koriste posle leenja); - Penine klice; - Leenje polenom (vidi poglavlje II); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - ajevi: Recept I: Kopriva alfija Rusomaa (hou-neu) Preslica Viri Odoljen (valerijana) Biljke pomeati u jednakim razmerama; jednu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti 1-2 olje dnevno, lagano, u retkim gutljajima. 2) Hladna kupka donje polovine tela (od pupka na dole), 2 sekunde. Ovo ponavljati svaki drugi dan. Pripremiti kadu sa vodom ija temperatura treba da bude 8C. Brzo ui u kadu sa hladnom vodom (s tim to gornja polovina tela treba da je dobro utopljena i pokrivena - do iznad pupka). Doticaj sa vodom traje svega 2 sekunde; zatim brzo izai iz kade i bez brisanja vlani deo tela umotati u arav. Posle ovoga, pacijentkinja treba da ostane u krevetu dobro pokrivena 1 sat. 3) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta. 4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, 2 puta dnevno (vidi poglavlje VII).
124

5) Kupka polnih organa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje IV). 6) Topla sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica), jedanput sedmino, 10 minuta. 7) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, 2 puta sedmino. Dismenoreja (poremeaj u menstrualnom ciklusu) Napomena: U toku menstrualnog ciklusa ne primenjivati vodene i parne kupke. 1) Menstruacija sa obilnim odlivom a) Ishrana: - 5 - 20 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavljeIII); -1 klizma ujutru mlakom kamilicom, 5-20 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 2 meseca, penine klice; - Sok od mladog jema 3 x 50 ml na dan (vidi poglavlje III/C Mladi jeam); - Leenje polenom (vidi poglavlje II); - Leenje bobicama kleke (vidi: Knajpova kura - II); - ajevi: Recept I: Matinjak 10 g Oman (Inula helenium) 10 g Kopriva 20 g Hajduica 20 g Neven 10 g Rusomaa (hou-neu) 30 g Preslica 20 g Vinova loza 10 g Jednu punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji 2 minuta. Piti 3 olje aja dnevno, toplo, zaslaeno medom, uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II). b) Kupka Vitalis, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje IV). c) Sedea topla kupka sa preslicom (vidi Preslica), rusom, ruzmarinom, senom, uz stalno poveavanje temperature vode, 2-3 puta sedmino, po 10 minuta. d) Hladna kupka trupa, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV).
125

e) Naizmenini oblog na donji deo stomaka, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). f) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, 2 puta dnevno; oblog staviti i na predeo jajnika, glinu kombinovati sa iseckanim crnim lukom (vidi poglavlje VII). g) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje IV). h) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). i) Sunanje, jedanput dnevno (vidi poglavlje V). j) Kupka tabana sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II), 15 minuta dnevno. Oba stopala se dre u sudu sa vedskom tinkturom i to tako da se tabanima dodiruje povrina tenosti. k) Derivativni oblog na trbuh tokom noi (vidi poglavlje IV). 2) Bolna menstruacija a) Ishrana (vidi: Menstruacija sa obilnim odlivom). b) Kupka Vitalis, jedanput dnevno po 25 minuta. c) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline pomeane sa usitnjenim crnim lukom (vidi poglavlje VII), na zonu jajnika, 3 puta dnevno; takoe, kataplazma od uglja (vidi poglavlje VIII), kada nastupe jaki bolovi. d) Topla sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica), ruzmarinom, rusom, senom, 2-3 puta sedmino. e) Sunanje, jedanput dnevno (vidi poglavlje V). f) Derivativni oblog na trbuh, tokom noi (vidi poglavlje IV). g) Kupka stopala u vedskoj tinkturi. h) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). i) Umotavanje, jedanput sedmino (vidi poglavlje IV). Ekcem 1) Ishrana: -10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru, mlakim ajem od kamilice, 10 dana; - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 2 meseca;
126

- Depurativna presna ishrana, 5-7 dana meseno, leenje voem, 1-2 dana meseno (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi poglavlje III/C); sok od breze (vidi poglavlje II); - Knajpova kura (vidi poglavlje II); - Leenje maslakom (stabljikom) - vidi: Maslaak; - ajevi: (vidi: Psorijaza). 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, 25 minuta dnevno. 4) Hladno tuiranje celog tela 3 puta sedmino - tri sedmice, potom 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) kotski naizmenini tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Umotavanje, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, 2 puta dnevno (vidi poglavlje VII). 8) Kupka obolelih delova tela u toplom dekoktu (vidi poglavlje I - Dekokt) od oraha i hajduice dva puta dnevno po 15 minuta. 9) Lokalni oblozi (na obolelo mesto) od majine duice i zavoji natopljeni sokom nevena i uvarkue. 10) Lokalni oblozi sa uljem kantariona, majine duice, vranilovke, majorana, lana ili masline. 11) Derivativni oblog na obolelu zonu, tokom noi (vidi poglavlje IV). 12) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 13) Lokalni oblozi, jedanput dnevno, od mente samlevene u prah (vidi: Kataplazma - poglavlje I). Enureza (nesposobnost zadravanja mokrae) 1) Ishrana: - hrana bogata vitaminima (vidi: Anemija) - ajevi: Recept I: Preslica 20 g Hajduica 30 g Kantarion 20 g Glog 30 g Kopriva (koren) 20 g Meje groe 10 g
127

Na 1 kaiicu ove meavine dodati 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta. Piti 2 olje dnevno. Preslica 2 kaike Kantarion 2 kaike alfija 2 kaike Kuvati 1 kaiicu hrastove kore 10 minuta u 1/2 litre vode, a zatim skloniti sa vatre i dodati preslicu, kantarion i alfiju. Ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti 2 olje dnevno, uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II). Recept III: Mleika Jednu (ravnu) kaiicu biljke dodati na 125 ml vode. Ostaviti da odstoji 30 sekundi. Piti 1 olju dnevno (pola olje ujutro, a ostatak posle podne). Za manju decu se preporuuje 1/2 predviene doze za odrasle. ajevi se piju ujutro i u 16:00. Posle 18:00, ne bi trebalo unositi tenost. Recepti I, II, III, koriste se po principu rotacije (svaki po 14 dana). 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, jedanput dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Hodanje u vodi (to hladnijoj) do kolena, 1 minut prvog dana, a kasnije sve due (postepeno produavati boravak u hladnoj vodi) do 5 minuta. Ako tokom hodanja pacijent oseti toplotu u nogama, terapiju treba prekinuti. Praktikuje se jedanput dnevno, i to uvek pre spavanja. 5) Sedee kupke (vidi: Preslica) sa majinom duicom, hajduicom i kantarionom, jedanput sedmino. 6) Trljanje i masaa kimenog stuba uljem od kantariona ili kamilice pre spavanja. 7) Hladno parcijalno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela, jedanput dnevno - prve sedmice, a zatim 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). Recept II:

128

8) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). Epilepsija (padavica) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru, sa mlakim ajem od kamilice, 5 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 2 meseca; 5-7 dana u mesecu - presna depurativna ishrana (vidi poglavlje III/C); penine klice; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Leenje limunovim sokom, 20 dana; Prvog dana piti sok od jednog limuna, a svakog narednog dana doza se poveava za po jedan limun, do desetog dana. Od jedanaestog dana, smanjuje se doza za po jedan limun, sve dok se ne doe do poetne doze (1 limun dnevno). Posle ove kure, napraviti pauzu od 10 dana, a zatim ponoviti ceo postupak. Potom sledi pauza od 25 dana, pa jo jedna kura limunovim sokom. - ajevi: Recept I: Preslica 30 g Kopriva 30 g Ivanjsko cvee 30 g Viri 30 g 1 punu kaiicu ove meavine preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji 2 minuta. Piti 3 olje dnevno. Recept II: Majina duica 1 punu kaiicu preliti sa 250 ml vrele vode. Poto odstoji 30 sekundi, procediti i piti 2 olje dnevno, 3 sedmice, pa pauzirati 10 dana. Kura se nastavlja do godinu dana. Recept III: Odoljen (valerijana) 30 g Ruzmarin 20 g Lipa 30 g estoslavica 20 g Jagorevina 20 g 1 kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta, a zatim procediti i piti 3 olje dnevno (piti naizmenino sa ajem po Rp. I, po 3 sedmice, svaki).
129

2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh), zajedno sa maskom od gline koja se primenjuje na glavu, 3 sata (vidi poglavlje VII). 5) Naizmenina kupka nogu, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 8) Sunanje, jedna kura dnevno (vidi poglavlje V). 9) Trljanje solju (vidi poglavlje IV). 10) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika (vidi poglavlje VI). 11) Ukoliko bolesnik oseti pribliavanje krize treba da primeni toplu kupku ruku i nogu (vidi poglavlje IV). 12) Kada nastupi kriza (napad), bolesniku treba staviti drvenu kaiku izmeu vilica, kako bi se izbeglo povreivanje jezika ugrizom. Bolesniku se daju 3 kaiice vedske tinkture (vidi poglavlje II) odjednom, razreene sa malo vode. Epistaksis (curenje krvi iz nosa) Recept I: Preslica 20g Neven 20g Rusomaa (hou-neu) 20g Mijak (Cynoglossum officinale) - koren 10 g Priprema se u vidu infuzije (vidi poglavlje I). Piti 3 olje dnevno. Stavlja se na nazalni (nosni), kotani deo, oblog od hladnog dekokta preslice, a istovremeno se dri hladan oblog na potiljku 15-30 minuta. U nos staviti tampon, prethodno natopljen u dekoktu od rusomae ili u svee isceenom soku ove biljke. 2) Napraviti slani rastvor od 1/2 litre mlake vode i 1 kaiice soli. Ovom tenou ispirati nos, 5-10 minuta svaku nozdrvu, a takoe i usnu duplju i drelo, to je mogue dublje. Ispiranje nosa se moe obaviti i ajem od preslice.
130

3) Na 100 g preslice dodati 500 ml vode. Kuvati 2 minuta, zatim skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 10 minuta, pa procediti. Ovim ajem se takoe ispira nos. Nakon temeljnog ispiranja nosa i grla, piti 1 olju aja od preslice i kamilice (biljke izmeati u jednakim razmerama). 4) Moe pomoi i kratka kupka ruku ili nogu u veoma hladnoj vodi. 5) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). Erizipel (crveni vetar) 1) Ishrana: - Kod febrilnih stanja (groznice) - vidi: Groznica; - Posle groznice, presna ishrana za oporavak 5-7 dana (vidi poglavlje III/C); u nastavku, reim ishrane sa prevashodno presnim namirnicama, namirnicama bogatim vitaminima, mineralima, auksinima, enzimima (biljno mleko, vitamini, penine klice, salate itd); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml/dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Knajpova kura (vidi poglavlje II); - 3 x 15 kapi tinkture od ika; - ajevi: Recept I: Neven 30 g estoslavica 30 g Jagorevina 20 g Lipa 20 g Kopriva 30 g Hajduica 20 g Dan i no 30 g 1 punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta. Piti 3 olje dnevno, uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II). 2) Odmaranje u krevetu, u kritinoj fazi. 3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Lokalna parna kupka (izlaganje dejstvu pare onog dela tela gde se bolest ispoljila - najee lica), jedanput dnevno (vidi poglavlje IV).
131

5) Lokalne kataplazme (vidi poglavlje I) sa liem od uvarkue, podbela ili kupusa (lie se prethodno izgnjei); takoe stavljati obloge sa ajem od preslice, hajduice, pelena, bokvice, majine duice, mijaka (Cynoglossum officinale). 6) Obolelu zonu pokriti oblogom natopljenim u sok od biljke uvarkue. 7) Derivativni oblog na obolelo mesto, u toku noi (vidi poglavlje IV). 8) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 9) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 10) Parcijalno hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino, naizmenino sa postupkom pod takom 9. 11) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 12) Bolna mesta mazati mau od gaveza (vidi: Gavez). 13) Lokalna kataplazma od uglja samlevenog u prah, koji se stavi u daki od gaze, a zatim umoi u toplu vodu i dri na obolelom mestu 1 sat u toku dana (vidi poglavlje VIII). Facijalna paraliza 1) Ishrana: - 5 - 7 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice (vidi pogl. IV); - U nastavku, biljna ishrana, i to presna, 1- 2 meseca; depurativna presna ishrana, 3-5 dana u sedmici (vidi poglavlje III/C); - 250 - 300 g salate od maslaka (koren i list), kao i od koprive (takoe 250 - 300 g), dnevno; - Penine klice; - Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); -aj: Recept: Vilino sito (koren) Anelika (koren) Maslaak (koren) Gavez (koren)
132

Pomeati u jednakom odnosu (po 1 kaiica od svake biljke). Meavinu kuvati u 300 ml vode 5 minuta, zatim skloniti sa vatre i ostaviti poklopljeno 10 minuta. Piti 3-4 olje dnevno uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II). 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi pog. IV). 3) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Parna kupka glave i grudi, 2-3 puta dnevno po 10-15 minuta (vidi poglavlje IV). 5) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Lokalna kataplazma na paralizovanu stranu lica, ukljuujui i koati deo iza aurikule - uvca (deo uha na koji se obino kae minue), od meavine gline i iseckanog crnog luka, naizmenino sa oblogom od toplog voska, po 30 minuta u toku dana. 8) Oblog sa ajem od ljutih suenih paprika (2 kaiice samlevenih paprika ostaviti da odstoje 5 minuta u 250 ml vrele vode). 9) Masaa paralizovanog dela lica uljem od mente i lavande. 10) Oblog sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II), na obolelu stranu lica, 30 minuta dnevno. 11) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). Flebitis (upala vena) 1) Ishrana: - U toku groznice, 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 1 mesec; - Sledi: biljni reim ishrane; prevashodno presne namirnice (voe, povre, itarice); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - ajevi: Recept: Bela vrba 30 g Gavez 20 g Vilino sito 20 g
133

1 kaiicu meavine kuvati 5 minuta u 300 ml vode. Ostaviti da odstoji 10 minuta. Piti 2-3 olje dnevno i u svaku olju dodati po 1 kaiicu vedske tinkture (vidi poglavlje II). 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Kupka donje polovine tela, jedanput dnevno tokom prve sedmice, a zatim 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) Derivativni oblog na obolela mesta, tokom noi (vidi poglavlje IV). 6) Kataplazma od gline na obolela mesta, 2 sata dnevno (vidi poglavlje VII). 7) Kataplazma sa cvetovima sleza na upaljenu zonu, 1 sat dnevno. Frigiditet 1) Ishrana: - 10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 1-2 meseca; 3-5 dana meseno presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); 1-2 dana meseno leenje voem (vidi poglavlje III/C); penine klice; - Sok od mladog jema 3 x 50 ml na dan (vidi poglavlje: Mladi jeam III/C); - Leenje polenom (vidi poglavlje II); - aj: Recept: alfija 10 g Menta 20 g Ruzmarin 20 g Hajduica 10 g Rusomaa 20 g Prolevak (Gratiola officinalis) 20 g Meja apa (Heracleum sphondylium) 20 g

134

1 punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta. Piti 3 olje aja dnevno (poslednja olja pred spavanje), zaslaenog medom i uz dodatak vedske tinkture. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi pog. IV). 3) kotski naizmenini tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) Topla sedea kupka (vidi: Preslica), 2 puta sedmino po 25 minuta. 6) Hladna kupka trupa, jedanput dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 7) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 8) Kupka tabana vedskom tinkturom, 15 minuta dnevno (vidi: Dismenoreja). Gastritis (akutni) 1) Ishrana: - 2 dana leenje postom (sa ajevima i sokom od limuna); -1 klizma ujutru sa 1,5-2 litra mlakog aja od kamilice, 2 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, u ishranu ukljuiti vone sokove, mleko od oraha, kae od itarica; poto se pobolja apetit i nestanu bolni simptomi, postepeno prelaziti na biljni reim ishrane; obroci treba da budu manji i ei (4-5 puta dnevno); hranu treba dobro savakati; 1-2 dana u sedmici drati vonu dijetu (vidi: Leenje voem - poglavlje IV/C); - 3 x 50 ml na dan sok od kupusa, 30 minuta pre jela; - 3 x 50 ml na dan sok od krompira, 1 sat posle jela; - Leenje preparatom od aloje (vidi poglavlje II), - 3 x 50 ml na dan, sok od mladog jema (vidi poglavlje: Mladi jeam - III/C); - ajevi: Recept I: Beli slez 20 g Matinjak 20 g alfija 30 g Neven 30 g Gavez 30 g Troskavica (troskot) 20 g Kleka 20 g Vranilovka 10 g Rujevina (Rhus cotinus) 20 g
135

Isop 20 g Kopriva 30 g Nana 20 g Bokvica 20 g Razliak 20 g Anis 10 g Pelen 10 g Kamilica 20 g Stea (Potentilla anserina) 20 g ajevi I i II se pripremaju na isti nain: 1 punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji 2 minuta. Piti 3 olje dnevno, naizmenino (jedan dan aj I, drugi dan aj II). Moe se svakodnevno piti i mleko od heljde (2 kaike brana od heljde na 150 ml tople vode, uz dodatak meda). U sluaju gastroenteritisa (upale eluca i creva), piti sledei aj: Recept I: Beli slez (koren) 30 g Borovnica 10 g Kamilica 10 g Zimzelen (Vinca minor) 10 g 1 kaiicu meavine potopiti u 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta, pa procediti. Piti 2 olje dnevno, 30 minuta pre jela. Recept II: Penica (brano) 100 g Ovas (brano) 100 g Jeam (brano) 100 g 4 kaike meavine kuvati u 1,5 litre vode dok ne ostane 1 litar tenosti. Procediti i dodati 1 kaiku meda. Mlaa deca uzimaju po 1 kaiicu 4 puta dnevno, pre jela. Starija deca i odrasli piju 2 olje dnevno. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje celog tela, 2 puta sedmino (vidi pog. IV). 6) Derivativni oblog na trbuh, u toku noi (vidi poglavlje IV). 7) Jednostavna fomentacija na gornji deo trbuha (vidi poglavlje IV), ili sedea topla kupka sa temperaturom vode koju treba postepeno poveavati (trajanje kupke 20 minuta), radi suzbijanja bolova. 8) Kod hroninog gastritisa, preporuuje se sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).
136

Recept II:

Gastrina hiperhlorhidrija (Poveana eludana kiselina - vidi: Gastritis) Gastro-duodenalni ir (ir na elucu i dvanaestopalanom crevu) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra koje nije kiselo (kupus, krompir, argarepa, maslaak, cvekla, krastavac, spana). -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1-2 meseca (vidi poglavlje III/C), izbegavati crni i beli luk u akutnoj fazi; - 3 x 1 kaika uglja od lipe, dnevno (vidi poglavlje VIII); - Preparat od aloje (vidi poglavlje II); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Polen, 2 x 2 kaiice, pre jela (ujutro i u podne - vidi poglavlje II); - ajevi: Recept: Neven 20 g Troskavica (troskot) 20 g Gavez 20 g Vranilovka 10 g Petoprsta 20 g Matinjak 10 g Majoran 10 g Kuvati 1 kaiku strugotina drveta rujevine (Rhus cotinus) u 300 ml vode, 2-4 minuta. Potom dodati 1 punu kaiicu gore navedene meavine i ostaviti da stoji 2 minuta, pa procediti. Piti 3 olje aja dnevno, toplog i zaslaenog medom. Na svaku olju dodati po 1 kaiicu vedske tinkture (vidi poglavlje II). 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV).
137

6) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII - na zonu eluca stavljati meavinu gline i crnog luka). 7) Biljna topla kupka celog tela, jedanput sedmino, 15 minuta, sa rusom, matinjakom, ruzmarinom, senom (vidi poglavlje IV). 8) Parna kupka donje polovine tela, 2-3 puta sedmino po 1015 minuta (vidi poglavlje IV). 9) Topla kataplazma sa preslicom i liem gaveza (vidi poglavlje I) na predeo eluca, posle jela. 10) Sunanje, 1 tretman dnevno (vidi poglavlje V). 11) Derivativni oblog na trbuh, u toku noi (vidi poglavlje IV). 12) U sluaju hematemeze (povraanja krvi) treba uiniti sledee: - odmarati u krevetu; - drati kesu sa ledom na stomaku; - izbaciti iz jelovnika vrstu hranu, piti hladne napitke u retkim gutljajima (voda sa kockama leda, ajevi koji deluju hemostatiki - odnosno koji zaustavljaju krvarenje: preslica, rusomaa, itd); - posle zaustavljanja krvarenja, postepeno uvoditi u ishranu kae od itarica, sokove od voa i povra itd. Gojaznost 1) Ishrana: - 10 - 20 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 1itra mlake kamilice, 10-20 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2-6 meseci (vidi poglavlje III/C); 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C); - 3 x 1 kaika uglja od lipe - dnevno; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam III/C); sok od breze (vidi poglavlje II); - Knajpova kura (vidi poglavlje II); - ajevi:
138

Mora 10 g Maslaak 20 g Sladi 10 g Kukuruzna svila 10 g Kopriva 10 g Viri 20 g Bela breza (list) 10g Vodopija (cvet i stabljika) 20 g 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3-4 olje dnevno nezaslaenog aja. 2) Leenje od oboljenja koja su uzrok gojaznosti, 3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25-40 minuta (vidi poglavlje IV). 5) Parna kupka celog tela, 3 puta sedmino, 15-20 minuta (vidi poglavlje IV). 6) Hladno tuiranje zadnje strane tela, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 7) Naizmenini kotski tu, 3 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 8) Kratko umotavanje, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 9) Sunanje sa transpiracijom, jedanput dnevno (vidi poglavlje V). 10) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika, u zavisnosti od linih mogunosti pacijenta (vidi poglavlje VI). Grip 1) Ishrana: - U fazi groznice (vidi: Groznica); - Sledi ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Leenje bobicama kleke (vidi: Knajpova kura - poglavlje II); - Leenje belim lukom (vidi poglavlje III/C), - ajevi: Recept I: Majina duica 20 g Bela vrba 10 g Vranilovka 20 g Isop 20 g Jagorevina 10 g Divizma 10 g Bora (Borago officinalis) 10 g
139

Recept:

1 kaiica meavine treba da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode; potom procediti. Piti 3-4 olje aja dnevno, zaslaenog medom i uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II), 1 kaiku peninih mekinja kuvati 5 minuta u 1 litar vode, a zatim ostaviti da odstoji poklopljeno 10 minuta. Poto se procedi, dodati 2 kaike meda i piti 3-4 olje dnevno. 2) Parna kupka za grudi i glavu uz istovremenu inhalaciju, 23 puta dnevno po 10-15 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Hladna kupka donjeg dela tela, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Topla kupka ruku i nogu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Topla kupka celog tela sa uljem od mente ili lavande. U kadu sa toplom vodom dodati 1/2 kaiice ulja od mente ili lavande (vidi poglavlje IV). 7) Trljanje i masaa celog tela sa alkoholnim rastvorom ulja od mente i lavande (vidi: Groznica). 8) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta. 9) U fazi oporavka, sunanje i naizmenini kotski tu. Groznica 1) Ishrana: - Leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III), biljno mleko, limunade - u periodu groznice; - U periodu leenja sokovima, praktikovati svako jutro klizmu (vidi poglavlje IV) od sledee biljne meavine: Recept: Preslica Hajduica Kamilica Neven Izmeati u jednakim razmerama. 6 kaika sipati u 1,5 litar vrele vode i ostaviti da odstoji 5 minuta; na sve to dodati 1 kaiku masti od nevena. Na kraju procediti i napraviti klizmu koristei mlaku tenost. - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam III/C); - ajevi: Bela vrba 1 supena kaika Crvena detelina 1 supena kaika
140

Kuvati koru bele vrbe u 300 ml vode 5 minuta, zatim skloniti sa vatre i dodati crvenu detelinu. Ostaviti da odstoji 3 minuta, procediti, pa dodati 1 kaiicu vedske tinkture (vidi poglavlje II). Piti mlak aj, po 1 kaiicu na svakih 10-15 minuta. 2) Topla kupka nogu, 3-4 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa hladnom vodom, 4 puta na dan po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Trljanje i masaa celog tela sa alkoholnim rastvorom ulja od mente i lavande. Recept: Alkohol (piritus - 30-40%) 100 ml Ulje od mente 3g Ulje od lavande 3g Rastvor izmukati, a zatim ga koristiti za trljanje i masau. 5) Lumbo-abdominalna kataplazma od gline (na slabinski deo i trbuh), 2 sata dnevno (vidi poglavlje VII). 6) Hladan oblog na stomak i na glavu. 7) Umotavanje (hladan panski ogrta - vidi poglavlje IV) do kolena 1 sat; od kolena nanie primeniti oblog umoen u topli rastvor vode i sireta, u jednakim razmerama, i menjati ga im se ohladi. Ukoliko groznica ne popusti, ponoviti postupak. Na stopala navui arape umoene u rastvor sireta i hladne vode (u jednakim razmerama). 8) Hladna kupka celog tela na svaki sat po jedna (vidi poglavlje IV). 9) Derivativni oblog na trbuh, u toku noi (vidi poglavlje IV). 10) Ako bolesnik ima drhtavicu, postupiti na sledei nain: - Topla sedea kupka, 1 sat sa temperaturom koju treba postepeno poveavati, ili umotavanje u ebad i stavljanje flaa sa toplom vodom du bonih strana tela; - Jednostavna fomentacija (vidi poglavlje IV) na kimeni stub; - Piti tople ajeve od lipe, alfije, zove, crvene deteline, nane, razlika. Guta (kostobolja) 1) Ishrana: -10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III);
141

-1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 2 meseca; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); sok od breze (vidi poglavlje II); - ajevi: Recept I: Preslica 20 g Breza 20 g Vres (Calluna vulgaris) 10 g Kukuruzna svila 10 g Crna ribizla (list) 20 g Vijonica (Perietaria officinalis) 10 g Recept II: alfija 20 g Kopriva 30 g Preslica 20 g Kleka 10 g Zeja loboda (Hieracium pilosela) 20 g Recept III: Pelen 10 g Troskavica (troskot) 20 g Preslica 20 g Razliak 20 g Svi ajevi se pripremaju na isti nain: 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Svaki od ajeva piti po 10 dana po principu rotacije (10 dana po Rp. I, 10 dana po Rp. II, 10 dana po Rp. III, pa ponovo krenuti od Rp. I). 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, istovremeno i na obolele zglobove, 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII). 7) Umotavanje, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 8) Sunanje uz transpiraciju (znojenje - vidi poglavlje V), jedanput dnevno.

142

9) Parna kupka celog tela, 3 puta sedmino po 15 minuta (vidi poglavlje IV). 10) Derivativni oblog na obolele zglobove, 1-3 sata preko dana ili u toku noi (vidi poglavlje IV). 11) Kataplazma od uglja i lana na bolna mesta, jedanput dnevno. 12) Jastui sa preicom, kao oblog za obolele zglobove. 13) ist vazduh, vebe disanja, gimnastika (vidi poglavlje VI). 14) U kriznoj fazi kostobolje piti sok od voa, vodu sa limunom i sledeu meavinu: Recept: Preslica Zova Beli jasen Kopriva Breza Kantarion Maslaak Svi sastojci se meaju u jednakoj srazmeri. 1 kaika meavine treba da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2-3 olje dnevno. - Na obolele zglobove stavljati kataplazmu od gline (vidi poglavlje VII); -Lokalna parna kupka (na bolna mesta) sa sladiem (Glycyrhhiza glabra), 2 puta dnevno. Hemoroidi (uljevi) 1) Ishrana: - 5-10 dana sokovi od voa i povra (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5-10 dana; - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 2 meseca; zatim biljni reim ishrane; 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C), - Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C), 3 x 50 ml na dan; - 2 x 2 kaike dnevno peninih mekinja potopljenih u aj, supu ili mleko; - ajevi: Recept I: Kopriva 20 g Preslica 20 g Podbel 20 g Hajduica 15 g
143

Bobice kleke 20 g Gavez 30 g Vinova loza (list) 20 g Mijak (Cynoglossum officinalis - koren) 20 g Recept III: Razliak 20 g Hajduica 15 g alfija 20 g Kamilica 10 g Crvena detelina 20 g ajevi se pripremaju na isti nain: 1 punu kaiicu meavine dodati na 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti 3 olje dnevno. Recepte koristiti naizmenino, u kurama od po 14 dana. 2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (hladna voda nad kojom pacijent sedi treba da dodiruje analnu zonu - vidi poglavlje IV). 3) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 4) Lumbo-abdominalna kataplazma (vidi poglavlje VII) postavljena u obliku slova T, tako da prekrije zonu genitalija i anusa. Sam anus zatititi gazom. 5) Derivativni oblog (vidi poglavlje IV) na zadnju (lenu) stranu tela, od potiljka do bedara. Pripremiti rastvor tople vode (temperatura vode treba da odgovara izdrljivosti pacijenta) i sireta u jednakim razmerama. Umoiti oblog u ovaj rastvor, staviti na lea, kao i derivativnu kompresu. Posle 50 minuta umoiti oblog u isti rastvor koji se ve ohladio (u meuvremenu se moe dodati i led), i drati na leima narednih 50 minuta. Posle uklanjanja obloga ostati u krevetu jo 30-60 minuta. 6) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 7) Dve tople sedee kupke dnevno (vidi: Preslica) po 10 minuta, sa rusom, grkim semenom, preslicom, nevenom, alfijom, bokvicom, klekom. Iste biljke se koriste za obloge i primenjuju se u obliku dekokta 2 minuta, u razmeri: 100 g biljke na 500 ml vode (vidi: Dekokt - poglavlje I). Komprese se stavljaju hladne. Takoe su delotvorne i komprese sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II). 8) Lokalno ispiranje dekoktom od hrastove kore.
144

Recept II:

9) Kada nastupe bolovi, praktikovati masau uljem od divizme: Recept: Divizma (cvet) 50 g Ulje 10 g Ova meavina se stavi u pogodan sud, a ovaj sud u drugi vei, sa kljualom vodom i tako se greje 30 minuta. Procediti ulje i uvati ga u staklenoj flai. 10) Lokalni oblozi sa mau od gaveza (vidi: Gavez). Herpes (Vidi: Herpes Zoster) Herpes Zoster (Pojava sitnih mehuria na zapaljenoj koi du ivaca samo sa jedne strane tela, praena jakim bolovima i peenjem) (Vidi: Ekcem) Pored navedenog za ekcem, praktikovati i vrele kupke, 20 minuta dnevno, sa uljem od lavande i mente. Hidrocela (vodena kila) (Vidi: Zapaljenje semnika i pasemnika) Hipertenzija (povien krvni pritisak) 1) Ishrana: -10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi pogl. III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, 2 meseca leenje sokovima i presnom hranom; 1-2 dana sedmino leenje krukama (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Leenje bobicama kleke (vidi: Knajpova kura - pogl. II); - Leenje ajem od imele (vidi: Imela); - 3 x 1 eanj belog luka dnevno, 30 minuta pre jela; - ajevi: Recept: Glog 30 g Hajduica 20 g Imela 10 g Isop 10 g Bela vrba (kora) 10 g
145

1 punu kaiicu meavine sipati u 250 ml hladne vode i ostaviti da odstoji 12 sati. Piti jednu olju aja ujutro, jednu uvee, pre jela, mlakog, zaslaenog medom. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi pogl. IV). 3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi pogl. IV). 4) Naizmenina kupka nogu, 2 puta dnevno (vidi pogl. IV). 5) Topla sedea kupka (vidi: Preslica) sa dodatkom bilja, jedanput dnevno, 10 minuta. 6) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 7) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 8) Sunanje sa transpiracijom (preznojavanjem - vidi poglavlje V) pri emu se glava pokrije, 1 kura dnevno. 9) Izlaganje istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika, u zavisnosti od izdrljivosti pacijenta (vidi poglavlje VI). Hiperholesterolemija (viak holesterola u krvi) (Vidi: Oboljenja jetre i ui) Hipotenzija (snien krvni pritisak) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 1 mesec; -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 dana (vidi poglavlje IV); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Leenje ajem od imele (vidi: Imela); - ajevi: Recept: Ruzmarin 20 g Matinjak 30 g Sladi 50 g Jagorevina 20 g alfija 30 g areni kalj (Silybum marianum) 30 g 1 kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta. Piti 2 olje dnevno. Zasladiti medom i u svaku olju dodati vedsku tinkturu (vidi poglavlje II).
146

2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Hodanje u kadi sa hladnom vodom i kameniima, 5 minuta, ujutro. 4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 7) Vebe disanja na istom vazduhu, gimnastika (vidi poglavlje VI). Impotencija 1) Ishrana: - 5-7 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5-7 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 2 meseca; 5-7 dana u mesecu - presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); penine klice; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C - Mladi jeam); - Leenje limunom (vidi poglavlje III/C); - 6 kaika dnevno peninih mekinja; - Leenje polenom (vidi poglavlje II); - Knajpova kura (vidi poglavlje II); - ajevi: Recept: Preslica 20 g alfija 20 g Kopriva 20 g Ruzmarin 10 g ubar 10 g Crvena detelina 30 g Meja apa (Heracleum sphondylium) 30 g 1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje dnevno uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II). - aj od preice, 1 olja dnevno. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV)
147

3) Kupka polnih organa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Naizmenino tuiranje sa jakim mlazom vode usmeriti na trbuh i noge, 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) kotski tu, uvee (vidi poglavlje IV). 6) Topla sedea kupka (vidi: Preslica) uz postepeno povienje temperature (primeniti u sluaju upale polnih organa). 7) Hladno tuiranje zadnje strane tela, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 8) Sunanje (vidi poglavlje V). 9) ist vazduh, vebe disanja, gimnastika (vidi poglavlje VI). 10) Izbegavanje stresa. Inapetencija (nedostatak apetita) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku biljni reim ishrane, prevashodno presne namirnice; penine klice; 5-7 dana presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C); - Preparat od aloje (vidi poglavlje II); - ajevi (u jednakim razmerama): Recept I: Lincura (koren) Anelika (koren) 1 kaiicu meavine kuvati 3 minuta u 250 ml vode, zatim skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji poklopljeno 10 minuta. Procediti i piti 2-3 olje dnevno, pre jela. Recept II: Razliak (modrocvet) 20 g Pelen 20 g Crvena detelina 30 g 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 1-2 olje dnevno, naizmenino sa meavinom I. U svaku olju dodati po kaiicu vedske tinkture (vidi poglavlje II). 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV).

148

3) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) Vebe disanja na istom vazduhu, gimnastika, u zavisnosti od izdrljivosti pacijenta (vidi poglavlje VI). Insomnija (nesanica) 1) Ishrana: - Vidi: Neuroza - aj: Recept I: Jagorevina 50 g Lavanda 25 g Hmelj (iarka) 15 g Kantarion 10 g Koren odoljena (valerijane) 5 g 1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji u 250 ml vrele vode, 2 minuta. Piti 3 olje dnevno uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II). Poslednju olju popiti uvee pred spavanje. 2) Kupka polnih organa 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 3) Biljna topla kupka celog tela sa ruzmarinom, majinom duicom, lipom, matinjakom, 2 puta sedmino po 12 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, 2 sata dnevno (vidi poglavlje I). 5) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 15-20 minuta (vidi poglavlje IV). 7) Hladna kupka celog tela, uvee, pred spavanje (vidi poglavlje IV). 8) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika (vidi poglavlje VI). Insuficijencija jetre (slabost jetre) (vidi: Oboljenja jetre i ui) Insuficijencija srca (slabost srca) (vidi: Kardio-vaskularna oboljenja)
149

Interdigitalna epidermofitija (kona infekcija izmeu nonih prstiju) 1) Ishrana: (vidi: Anemija) - ajevi: Recept I: Kopriva 20g Razvodnik (Solanum duclamera) 10 g Preslica 30g Jagorevina 20 g estoslavica 20g Dan i no 30g Priprema se u vidu infuzije (vidi poglavlje I). Piti 3 olje dnevno. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). Umesto tople vode, za tretman nogu treba koristiti vodu od kuvane ovsene slame. 3) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 4) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) kotski naizmenini tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Kupka nogu, jedanput dnevno -15 minuta, u dekoktu od sledeih biljki: Recept II: Hajduica Preslica Rusa Kopriva Vuja jabuka (Aristolochia clematitis) Izmeati po 1 kaiicu od svake biljke i kuvati u 1 litar vode, 1 minut. 7) Oblagati inficirana mesta tinkturom od nevena, a zatim mazati melemom od gaveza (vidi: Gavez). Kandidoza (Vidi: Stomatitis) Kancer (rak) Kancer, ta opaka neman, vekovima je izazivala i danas izaziva interes mnogobrojnih istraivaa iz razliitih oblasti nauke. Da li je re o izleivoj ili neizleivoj bolesti? Odgovor na ovo pitanje podrazumeva dobro poznavanje etiopatogenije (uzronika) oboljenja i veoma strunu osposoblje-

150

nost u domenu dijagnostike, kao i nadzora bolesnika i praenja razvoja bolesti. Razmatrajui uzrok bolesti, nemamo nameru da se uputamo u mnogobrojne hipoteze iza kojih stoji veliki broj istraivaa ove tematike. elimo da istaknemo samo jedan od aspekata uzroka kancera, i to u veoma saetoj formi, uvereni da e to privui makar i trenutnu panju. Bolesniku sa, na primer, oboljenjem lokalizovanim u predelu digestivnog trakta, pored propisanih medikamenata, preporuuje se i lagana dijeta za relaksaciju probavnog sistema, uz popis, s jedne strane, namirnica koje bolesnik moe konzumirati, a s druge, namirnica koje ne treba da koristi jer negativno utiu na razvoj bolesti. U ovu poslednju grupu namirnica, zavisno od patolokog stanja pacijenata, ubrajaju se: prena hrana bilo koje vrste, svinjsko meso, sosovi, zaini, konzervisana hrana, dimljeno meso, prevreo sir, proizvodi sa velikim procentom eera, alkohol, duvan, kafa, itd. Pravilno osmiljen reim ishrane, prividno zdrav ovek obino igorie, ali bie primoran da ga usvoji kada njegov organizam postane prebivalite nepoeljnog i neprijatnog posetioca zvanog bolest. Pored ve pomenutih, podseamo na jo jedan nepobitan faktor istaknut od strane mnogih istraivaa i dijetetiara - rafinisana hrana, nerazdvojni saveznik modernog oveka, podvrgnuta dugotrajnom procesu termike obrade, izaziva stvaranje kiseline u organizmu, naruava njegovu celovitost i ubrzava degenerativne procese unutar ive mainerije, zvane ovekov organizam. Uzimajui u obzir injenicu da je nama nepoznat do kraja mehanizam reakcija i odbrambeni sistem organizma kada su u pitanju pomenuti prehrambeni i toksini artikli nepreporuljivi pacijentima, zato ne bismo spreili nastajanje bolesti njihovim iskljuivanjem ili bar redukovanjem u ishrani, i to dok jo moemo da uivamo u sopstvenoj vitalnosti, ak i onda kada je samo prividna. Ako se ovo moe primeniti kao preventiva za oboljenja koja obino smatramo benignim (bezopasnim), zato se ne bismo rukovodili istim principom kada je u pitanju zatita i leenje malignih oboljenja?
151

1) Ishrana: - 30 dana leenje sokovima od voa (naroito od groa) i povra (vidi: Leenje groem - poglavlje III/C); - 1 klizma ujutru, sa mlakom kamilicom, 30 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom do izleenja; presna ishrana za oporavak i depurativno presna ishrana 57 dana u mesecu, naizmenino (jedan mesec prva, drugi mesec druga ishrana - vidi poglavlje III/C); - 3 x 1 supena kaika biljnog uglja u vidu praha, u kurama od 3 sedmice, sa pauzama 1-2 sedmice (vidi poglavlje VIII); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); sok od breze (vidi poglavlje II); - Leenje preparatom od aloje (vidi poglavlje II); - Leenje bobicama od kleke (vidi: Knajpova kura - II), - ajevi: Recept I: Neven 40 g Preslica 40 g Rusa 20 g alfija 20 g Kopriva 30 g Gavez 40 g iva trava 20 g Troskavica (troskot) 20 g Hajduica 40 g Crvena detelina (cvet) 40 g Jednu punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta. Piti 3 olje dnevno, u retkim gutljajima. - 6 kaika dnevno aja od iirota (vidi: Iirot); - Kod bronho-pulmonalnog raka (bronhija i plua), piti 2 olje aja dnevno, po prvom receptu i 2 olje po sledeem receptu: Recept II: Crvena detelina (cvet) 40 g Hajduica 40 g Bokvica 40 g Podbel 40 g Islandski liaj 30 g Divizma 40 g Plunjak 30 g Mijak (Cynoglossum officinale) 20 g Jednu punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Poto odstoji 2 minuta, procediti i piti 2 olje dnevno, uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II).

152

- Kada je u pitanju rak prostate piti 2 olje aja po recepturi I i 2 olje aja od mleike (Epilobium parviflorum). 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa hladnom vodom, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i stomak) od gline, 3-6 sati dnevno. Menjati glinu na svakih 1-2 sata (vidi poglavlje VII). 5) Lokalna parna kupka (oboleli deo tela), 15 minuta, sa senom i ruzmarinom (vidi poglavlje IV). 6) Lokalna kataplazma na obolelo mesto i na ganglije (ivani centri) od grkog semena, narendanog korena gaveza, ili listova gaveza (vidi: Gavez), preslice, bokvice, kupusa itd. 7) Oblog, 2-3 puta dnevno po 20-30 minuta sa vedskom tinkturom staviti na obolelo mesto, a potom isto mesto namazati mau od nevena (vidi: Neven). 8) Trljanje (frikcija) solju (vidi poglavlje IV). 9) Kura sunanja, dnevno (vidi poglavlje V). 10) kotski naizmenini tu, 2 - 3 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 11) Kod raka materice, jajnika i rektuma (zadnjeg creva) treba primenjivati vaginalna ispiranja, odnosno niske klizme (vidi poglavlje IV) i to ajem od crvene deteline, nevena, preslice, viria, hajduice; dekoktom (vidi poglavlje I) od rujevine (Rhus cotinus), kore hrasta, gaveza. Takoe sedea kupka (vidi: Preslica) sa hajduicom i preslicom, 2 - 3 puta sedmino. 12) U sluaju raka koe i tumora sa ulceracijama, treba primeniti oblog sa sokom od nevena, sokom od ruse, tinkturom od tuje, s tim to se prethodno opere zona zahvaena tumorom ajem od preslice, hajduice, crvene deteline, sleza itd. Na ulceroznu zonu, staviti oblog od ugljenog praha (vidi poglavlje III) kao i kau od gaveza (vidi poglavlje II - Biljna kaa i oblog od listova kupusa).

153

Kardio-vaskularna oboljenja (oboljenja srca i krvnih sudova) 1) Ishrana - uglavnom hiposodina (sa smanjenom koliinom soli): - 3 - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - Jedna klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 7 dana (vidi poglavlje IV); - Paljivo pratiti diurezu (koliinu izluene mokrae) na 24 sata u odnosu na koliinu unete tenosti, zatim puls, krvni pritisak, razvoj edema (oteklina) sa prateim simptomima (na povrini donjih ekstremiteta), kao i opte stanje; - U nastavku, 2 meseca leenje sokovima i presnom hranom, a istovremeno 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C) - Leenje bobicama kleke (vidi: Knajpova kura - poglavlje II); - 3 x 1 kaiica soka od groa za srane tegobe (vidi: Sirup za srce - poglavlje II); - 3 x 1 eanj belog luka dnevno; - Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam, poglavlje III/C), 3 x 50 ml dnevno; - ajevi: Recept I: Gavez 30 g Maslaak 10 g Imela 20 g Petoprsta 10 g Srdaica 10 g uta metla (Sarothamnus scoparius) 10 g Recept II: Glog 30 g Odoljen 10 g Dimnjaa 10 g Matinjak 10 g Srdaica 20 g Crvena detelina 20 g Recept III: Branka 10 g Rutvica (ruta) 10 g Hajduica 10 g Preslica 10 g Lincura 10 g Recept IV: Rusomaa (hou-neu) 10 g Zeji trn (Ononis spinosa) 10 g Krvara (Sanguisorba officinalis) 10 g Bela vrba (kora) 10 g Svi ovi ajevi se pripremaju na isti nain: 1 punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml hladne vode i ostaviti da odstoji 12 sa154

ti, zatim procediti i podgrejati. Piti 2 olje aja dnevno, zaslaene 1 kaiicom meda, ujutru i uvee. Recepti za aj se koriste naizmenino, u kurama od po 14 dana (14 dana prvi, 14 dana drugi, itd.). Recept V: Glog (plod ili samleveni list i cvet) 20 g ipak (divlja rua) 20 g Preko meavine uvee naliti 300 ml mlake vode. Sledeeg dana procediti i popiti u toku jednog dana. 2) Kupka Vitalis 3 puta dnevno po 15 - 20 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Hladan oblog drati na predelu iznad srca, 15-20 minuta kada nastupe bolovi (vidi poglavlje IV - Hladna kompresa). 4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i stomak) od gline, jedanput dnevno, 3 sata (vidi poglavlje VII). 5) Derivativni oblog na stomak, tokom noi (vidi pogl. IV). 6) Hodanje bosim nogama po travi, dok jo ima rose. 7) Hladno tuiranje gornjih ekstremiteta, jedanput dnevno - 2 sedmice; zatim 3 puta sedmino - 4 sedmice, a na kraju 2 puta sedmino - 1 sedmica (vidi poglavlje IV). 8) Hladno tuiranje zadnje strane tela (vidi poglavlje IV) sa naizmeninim hladnim tuiranjem gornjih ekstremiteta (jedan dan jedno, drugi dan drugo). 9) Izlaganje dejstvu istog vazduha, vebe disanja i lagana gimnastika, u zavisnosti od izdrljivosti bolesnika (vidi poglavlje VI). Konstipacija (zatvor) 1) Ishrana: - 10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi pogl. III); - Jedna klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice ili crvene deteline; - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 2 meseca; - Preparat od aloje (vidi poglavlje II); - 4-6 kaika peninih mekinja dnevno, potopljenih u: aj, sok, mleko od oraha ili badema;
155

- 6-8 suvih ljiva koje treba potopiti preko noi u hladnu vodu, a ujutro ih malo podgrejati i pojesti pre doruka; - 6 kaika aja od iirota (vidi: Iirot); - 3 x 1 kaika dnevno uglja od lipovog drveta; - ajevi: Recept I: Vodopija 30g Neven 30g Hajduica 30g Bokvica 20g Kruina (Rhamnus frangula) 20g Razliak (modrocvet) 20g Crvena detelina (cvet) 20g Recept II: Anis 20g Bokvica 10 g Crni slez 20g Zova 20 g Kamilica 20g Beli jasen (list) 20 g Ljoskovac (Physalis alkekengi) 10 g Ovi ajevi se pripremaju na isti nain. Uzeti po 1 punu kaiicu meavine i preliti sa 250 ml vrele vode. Poto odstoji 2 minuta, procediti i piti 2 olje dnevno sa dodatkom vedske tinkture (vidi poglavlje II). ajevi se piju naizmenino. - aj od breskvinog lista je naroito preporuljiv protiv zatvora kod dece. Recept: Potopljeno semenje lana 1 kaiica Penine mekinje 1 kaika Heljda ili seme suncokreta 1 kaika Narendana argarepa 5 kaika Usitnjen crni luk 1/2 kaike Maslinovo ulje 2 kaike Sastojci se izmeaju i uzimaju ujutro, 30 minuta pre jela. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi pog. IV). 4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i stomak) od gline, 3 puta dnevno (vidi poglavlje VII). 5) Hladno tuiranje celog tela - 2 puta sedmino, a zatim jedanput sedmino u naredne 2 sedmice (vidi poglavlje IV). 6) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino - 2 sedmice, potom 2 puta sedmino - 2 sedmice (vidi poglavlje IV).
156

7) Derivativni oblog na stomak, u toku noi (vidi poglavlje IV). 8) Sunanje, jedanput dnevno (vidi poglavlje V). 9) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika prema mogunostima pacijenta (vidi poglavlje VI). Kosa (opadanje) 1) Ishrana koja podrazumeva korienje presnih namirnica bogatih vitaminima, enzimima, auksinima (organskim materijama koje deluju na rast elija), penine klice; - Sok od mladog jema (vidi poglavlje III/C - Mladi jeam), 3 x 50 ml dnevno. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Parna kupka glave, 3 puta sedmino po 15 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Prati kosu sa: Recept: Mlada kopriva (koren) 20 g iak (koren) 20 g Meavinu kuvati 10 minuta u 11 vode. Procediti i ovim oprati kosu. Potom masirati kou kosmatog dela glave sledeom meavinom: Recept: iak (koren) 100 g Mlada kopriva 50 g Pupoljci breze 50 g Alkohol (40 - 70%) 200 ml Ostaviti da stoji u flai 10 - 14 dana, uz svakodnevno mukanje. Potom procediti sadraj flae i tenou masirati kou glave. Ovaj vid masae suzbija perut. 5) Masirati kou glave 10 dana maslinovim uljem. Recept: Crni luk (usitnjen) 50 g Beli luk (sok) 30 g Gavez 50 g 1 jaje (izmueno) Ove sastojke izmeati i koristiti kao pakovanje za kosu koje treba dobro utrljati u kou glave i kosu, i pokriti platnenom krpom. Pakovanje drati na glavi tokom noi. Ujutro oprati kosu. Preporuuje se i kao lek protiv peruti. 7) Da bi se sauvao sjaj kose, moe se prati surutkom jedanput sedmino. 8) Svakodnevno masiranje koe glave sokom od belog luka.
157

9) Svakodnevno tuiranje kosmatog dela glave hladnom vodom, posle ega treba da usledi energino eljanje radi spreavanja pojave peruti. 10) Uvee masirati kou glave sokom od aloje. Ujutro oprati kosu, bez sapuna ili ampona. 11) Hladno tuiranje glave 2 puta sedmino (vidi pog. IV). 12) Hladna kupka donje polovine tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 13) Hladno tuiranje cevanica, 3 puta sedmino (vidi pog. IV). Laringitis (upala grkljana) 1) Ishrana: - 3 - 5 dana leenje sokovima od voa i povra; - 1 klizma ujutru, 1/4 litre za decu i 1,5 - 2 litra za odrasle mlakog aja od kamilice, 3 - 5 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, biljni reim ishrane, prevashodno presne namirnice; 1 - 2 dana sedmino leenje voem (vidi pogl. III/C); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C - Mladi jeam); - 2 kaiice anisa kuvati 5 minuta u 100 ml vode. Procediti i dodati 2 kaike meda. Uzima se po 1 kaika na 30 minuta; - Leenje bobicama kleke (vidi: Knajpova kura - pogl. II); - Leenje belim lukom (vidi poglavlje III/C); - ajevi: Recept 1: Ivanjsko cvee 40 g alfija 40 g Podbel 30 g Neven 30 g Kamilica 20 g Gavez 30 g Bokvica 40 g Lipa (cvet) 20 g Recept II: Petrovac 10 g iva trava 20 g Kamilica 20 g Beli slez 20 g Vranilovka 20 g Crvena detelina 20g Kopriva 10 g ajevi I i II mogu se pripremati u vidu infuzije, ili kao dekokt (vidi poglavlje I). Piti 2 olje aja dnevno sa vedskom tinkturom, a 2 olje mlakog aja koristiti za duboko ispiranje. Ostatke biljaka, nakon ceenja, ne bacati, ve ih koristiti kao kataplazmu (mlaki oblog) za prednju stranu vrata.
158

2) Parna kupka - grudi i glava, jedanput dnevno, sa kamilicom, uljem od mente i lavande (vidi poglavlje IV). 3) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 4) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV - ovaj postupak se primenjuje u danima kada izostaje hladna kupka donje polovine tela vidi taka 3). 5) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 15 - 20 minuta (vidi poglavlje IV). 6) Ispiranje grla ajevima koji su preporuljivi i za konzumiranje. 7) Topli oblog od aja preslice, ili od vode i sireta (pomeati u jednakom odnosu sire i toplu vodu), na predeo vrata. 8) Derivativni oblog na vrat, u toku noi (vidi poglavlje IV). 9) Topla kupka nogu (vidi poglavlje IV). 10) Odravanje vlanosti vazduha u bolesnikoj sobi stavljanjem suda sa vodom, ili vlanih pekira na grejno telo. Leukoreja (belo pranje kod ena) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1 - 2 meseca; 5-7 dana meseno depurativna presna ishrana; 1-2 dana u mesecu leenje voem (vidi poglavlje III/C); - Preparat od aloje (vidi poglavlje II); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II); - aj: Recept: Viri 30 g Neven 30 g Vodopija 20 g Mrtva bela kopriva 40 g Hajduica 30 g Rusomaa (hou-neu) 20 g alfija 20 g Rujevina (Rhus cotinus - kora) 20 g
159

1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji u 250 ml vrele vode, 3 minuta. Piti 2 olje toplog aja dnevno, zaslaenog medom, u periodu od 1 sedmice. 2) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Topla sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica), uz postepeno poveanje temperature. 4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Vaginalno ispiranje, jedanput dnevno, 7-14 dana sa: Recept: Rujevina (kora) Hrast (kora) alfija Preslica Kamilica Neven Mrtva bela kopriva Sastojci se meaju u jednakim razmerama: 4 kaike meavine kuvati 3 minuta u 1 litar vode. Ostaviti da stoji pokriveno 5 minuta, a zatim procediti. 8) Ugljeni prah, za vaginalno ispiranje (vidi poglavlje VIII). Limfangitis (upala limfnih sudova) (vidi: Adenitis - upala limfnih vorova) Litijaza bubrega i mokrane beike (kamen u bubregu i mokranoj beici) Kura za izbacivanje kamena, moe se primenivati na 2 naina: 1) Ne unositi hranu 3 dana. Za to vreme, prvog dana (od 8:00 - 20:00), na svaka 2 sata piti po 2 ae soka od jabuke. Drugog dana, postupati na isti nain. Treeg dana, u 8:00, popiti 1 au soka od jabuke, a posle 30 minuta popiti 200 ml maslinovog ulja i odmah nakon toga jo jednu au jabukovog soka, bez unoenja bilo kojih drugih hranljivih materija do 20:00. 2) a) Prvi dan: - Piti samo vone sokove (ili sok od lubenice), po 250 ml na svakih 2,5 sata;
160

- 3 x 1/2 olje aja od ruse i kukuruzne svile. b) Drugi dan: - Uzimati po kaiicu maslinovog ulja na svakih 15 minuta, od 6:00 do 18:00; U 12:00 - primeniti sedeu toplu kupku (vidi: Preslica) sa senom, kukuruznom svilom. Kupka traje 40 minuta; U 20:00 - popiti 1/2 olje aja od kamilice; c) Trei dan: - Ponoviti ceo postupak primenjen prethodnog dana. d) etvrti dan: - Jesti samo voe, i to u 3-4 obroka. e) Peti dan: - 3 x 1/2 olje aja od ruse i kukuruzne svile; - Ujutru - voni obrok; - U podne - krompir pire, svea salata od povra; - Uvee - jabuke, integralni hleb, med, aj od kamilice. U nastavku, videti ishranu kod: Oboljenja bubrega. Zavisno od hemijskog sastava kamena, redukovati ili izostaviti iz ishrane namirnice koje potpomau stvaranje odreene vrste kamena. a) Kod kamena koji potie od soli mokrane kiseline: - Ne konzumirati meso i mesne preraevine; - Smanjiti upotrebu suvih leguminoza: pasulja, graka, soje, boba itd. b) Kod kamena koji potie od soli oksalne kiseline: - Smanjiti koliinu povra koje sadri oksalnu kiselinu (cvekla, spana, kiselica - kiseljak, perun, paradajz, pargla); c) Kod kamena koji potie od kalcijum-fosfata: - Iskljuiti iz ishrane: jaja, mleko i mlene proizvode, graak i boraniju, orah, badem, bob, itd, do odstranjivanja kamena; - ajevi: Za meovitu litijazu: Recept I: Preslica 30 g iva trava 20 g Ljubiica 10 g Meje groe 10 g Vijopica (Parietaria officinalis) 10 g Kukuruzna svila 30 g ipak (divlja rua) 10 g
161

Za litijazu mokrane beike: Recept II: Zlatnica 30 g Verbena 20 g Petrovac 20 g Breza (list) 30 g Kukuruzna svila 30 g Rusomaa (hou-neu) 20 g Za litijazu prouzrokovanu oksalatima (kamen koji potie od soli oksalne kiseline): Recept III: Gavez 40 g Ivanjsko cvee 40 g Kleka 10 bobica Preslica 40 g Mrtva uta kopriva 40 g Crvena detelina 40 g Svi ajevi se pripremaju na isti nain: 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3-4 olje toplog aja dnevno, zaslaenog medom. 3) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Topla sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica). Temperatura vode treba da postepeno raste. Kupka traje 30 minuta. Primenjuje se 3 puta sedmino. 5) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Umotavanje, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta (vidi poglavlje IV), 3 puta sedmino, naizmenino sa hladnim tuiranjem celog tela (taka 5). 8) Parna kupka za trbuh i noge, 2 puta sedmino po 15 minuta (vidi poglavlje IV). 9) Sunanje sa transpiracijom (preznojavanjem), 2 puta sedmino (vidi poglavlje V). 10) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 11) Trljanje hladnom vodom i naizmenini kotski tu, svakodnevno, 1-2 puta (vidi poglavlje IV). Luksacija (uganue, iaenje) 1) Lokalna kataplazma (na bolna mesta) sa narendanim korenom gaveza (vidi: Gavez - oblog), 2-3 sata dnevno.
162

2) Trljanje i lagana masaa bolnog mesta tinkturom od nevena, rastvorenom u vodi, u razmeri 1:2 (1/3 tinkture, 2/3 vode), tinkturom od branke (Arnica montana), tinkturom od kantariona, majine duice, kleke. 3) Hladan oblog sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II), 23 puta dnevno, na bolno mesto. 4) Derivativni oblog (vidi poglavlje IV), u toku noi, na uganut zglob. 5) 3 x 25 kapi dnevno, tinktura od nevena ili tinktura od branke. 6) Imobilizacija povreenog zgloba, u teim sluajevima gips. 7) Lokalna kupka u blatu, 20 minuta dnevno (vidi poglavlje VII). 8) Hladno tuiranje kolena, jedanput dnevno. Lumbago, iijas 1) Ishrana: - 10 dana - sokovi od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca; 5-7 dana u mesecu depurativna presna ishrana (vidi poglavlje III/C); penine klice; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C - Mladi jeam); - ajevi: Kamilica 30 g Jagorevina 20 g Verbena 30 g alfija 20 g Preslica 20 g Majina duica 20 g Kopriva 20 g Divizma 10 g Kokotac 10 g Bela rada 20 g 1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje dnevno, zaslaenog medom, uz dodatak vedske tinkture. 2) Parna kupka donje polovine tela (vidi poglavlje IV) sa senom, jedanput dnevno, 7-10 dana, a zatim 2-3 puta sedmino.
163

3) Kupka trupa (vidi poglavlje IV) u toploj vodi (ija se temperatura postepeno poveava) sa sladiem, brankom, senom, zovom, uljem od mente, 20 - 30 minuta dnevno, 7-10 dana; u toku kupke piti 1-2 olje limunade. 4) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, 3 puta sedmino, 7 10 dana nakon zapoinjanja terapije (vidi poglavlje IV). 6) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Derivativni oblog (sire i voda) - (vidi: Hemoroidi). 8) Topla lokalna kataplazma (na bolno mesto) sa voskom ili parafinom, 20 - 30 minuta dnevno; posle ovoga masirati mesto tinkturom od majine duice, kantariona, sokom od ljutia (Ranunculus acer). 9) Topla kataplazma sa semenom goruice ili cvetovima sena (sa cvetne livade), kantariona, preslicom, 20 - 30 minuta dnevno (vidi: Kataplazma - poglavlje I). Menjati kataplazmu nekoliko puta tokom primene, radi odravanja temperature. 10) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 11) Bolno mesto mazati mau od nevena (vidi: Neven) i oblagati jastuiem od preice (vidi: Preica). Menopauza (prestanak menstrualnog ciklusa) 1) Ishrana: - Biljni nain ishrane, prevashodno sokovi i presne namirnice; 5-7 dana u mesecu depurativna presna ishrana (vidi poglavlje III/C); penine klice; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam III/C); - Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II); - aj: Recept: Srdaica 25 g Hajduica 20 g Matinjak 25 g Preslica 20 g alfija 25 g Rusomaa 10 g Glog 10 g Viri 20 g Kantarion 10 g
164

1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode, zatim procediti. Piti 2 olje aja dnevno, ujutru i uvee, zaslaenog medom, uz dodatak vedske tinkture (1 kaiica na 1 olju - vidi poglavlje II), 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Topla sedea kupka, 2 puta sedmino, sa preslicom (vidi: Preslica). 4) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Kratko umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 8) ist vazduh, vebe disanja, gimnastika (vidi poglavlje VI). Meteorizam (nadimanje) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice ili crvene deteline (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1-2 meseca; 1-2 dana u sedmici, leenje voem (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam III/C); - Preparat od aloje (vidi poglavlje II); - 3 x 1 kaika uglja od lipe, dnevno (vidi poglavlje VIII); - ajevi: Jednu kaiicu semena miroije kuvati 15 minuta u 250 ml vode, zatim procediti. Piti toplo. aj od pupoljaka breze: Recept: Anis 20 g Matinjak 10 g Vranilovka 10 g ubar 20 g Mora 10 g Kim 10 g Isop 10 g
165

1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2-3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 1 - 2 olje aja dnevno sa 1 kaiicom vedske tinkture (vidi poglavlje II). 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Naizmenini kotski tu, 3 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Kataplazmu od ugljenog praha koji se stavi u daki i umoi u toplu vodu, naneti na trbuh, 1 sat dnevno (vidi poglavlje VIII). 8) Derivativni oblog na predeo trbuha, u toku noi (vidi poglavlje IV). 9) Kretanje i vebe disanja na istom vazduhu, gimnastika (vidi poglavlje VI). Migrena (Vidi: Epilepsija) Modani udar 1) Ishrana: - 5-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra aja od kamilice, 5-10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C); 2 meseca, 1-2 dana vona ishrana (vidi poglavlje III/C - Leenje voem); proklijala penica; 5-7 puta meseno primenjivati presnu depurativnu ishranu (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C); - 3 x 15 kapi dnevno tinkture od lukovice visibabe, prvih 7-10 dana, a zatim smanjiti dozu na 3 x 10 kapi dnevno; - ajevi (vidi: Kardio-vaskularna oboljenja).

166

2) Krai odmor (leanje u krevetu) i kesa sa ledom koja se stavlja na glavu. 3) Topla kataplazma sa samlevenim semenom goruice, primenjena na noge 3-4 puta dnevno, po 20-30 minuta. 4) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline koja se stavlja istovremeno sa maskom od gline na glavu, 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII). Pod stopala se stavljaju boce sa toplom vodom. 5) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 6) Parna kupka donje polovine tela (vidi poglavlje IV), 3 puta sedmino. Staviti i kesu sa ledom na glavu. 7) Topla kupka nogu; na elo i potiljak staviti kesu sa ledom (vidi poglavlje V). 8) Naizmenina kupka nogu 2-3 puta dnevno prvih sedam dana, a zatim jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 9) kotski tu - naizmenino (vidi poglavlje IV), 2 puta dnevno, od tree sedmice (nakon modanog udara). 10) Hladno tuiranje celog tela 3 puta sedmino, od etvrte sedmice (vidi poglavlje IV). 11) Specijalna gimnastika za oporavak (po preporuci lekara). 12) Izbegavanje dekubitusa (rana koje se javlja usled dugotrajnog leanja) korienjem gumenog podmetaa za sedenje kao naslona za lea; trljanje i masaa tela alkoholnim rastvorom sa mentom i lavandom. Mononukleoza (zarazna) (Vidi: Ospice i Herpes zoster) Multipla skleroza i paraliza 1) Ishrana: - 30 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi pogl. III); - 1 klizma ujutru sa mlakim ajem od kamilice, 10-20 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 6-12 meseci; 5-7 dana meseno, depurativna presna ishrana (vidi poglavlje III/C), penine klice;
167

- Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II); - ajevi: Recept I: Viri 40 g alfija 30 g Hajduica 30 g Preslica 40 g Jagorevina 20 g Kopriva 30 g Majina duica 30 g Kantarion 20 g 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 4 olje dnevno, uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II -kaiica na 1 olju aja). 5 kapi svee isceenog soka od zeje soce (Oxalis acetosella), sipati u svaku olju aja. Recept II: Gavez 30 g Crvena detelina 30 g Kantarion 20 g estoslavica 10 g Lavanda 10 g Matinjak 20 g Ruzmarin 10 g alfija 20 g Isop 10 g Pripremati kao i Rp. I. Piti 2 olje dnevno sa vedskom tinkturom, i to 1 olju ujutro, 1 uvee, naizmenino sa prvim ajem. 2) Kupka trupa, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka Vitalis, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Topla kupka celog tela u blatu, 3 puta sedmino, po 15-30 minuta (vidi poglavlje VII). 5) Topla sedea kupka (vidi: Preslica), jedanput sedmino, sa pupoljcima omorike, kantarionom, alfijom, kamilicom, majinom duicom, preslicom, koprivom. 6) Hladno tuiranje celog tela ili trljanje hladnom vodom, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 8) Naizmenini oblog, jedanput dnevno, na grupe miia koji se gre (vidi poglavlje IV). 9) Oblog sa vedskom tinkturom, jedanput dnevno, 30 minuta, na kimeni stub. 10) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, 3 puta dnevno (vidi poglavlje VII).
168

11) Oblog od preice na bolna mesta (vidi: Preica). 12) Trljanje obolelih udova tinkturom od branke (Arnica montana), kantariona, majine duice, rusomae, 2-3 puta dnevno. 13) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 14) Gimnastika za oporavak, preporuena od strane lekara. Neuralgija (meurebarna) (Vidi: Lumbago, iijas) Neuralgija trigeminalna (Oboljenje trogranog ivca lica i vilica - trigeminusa) 1) Ishrana (vidi: Lumbago, iijas). 2) Parna kupka glave i grudi kamilicom, uljem od mente i lavande jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3-4 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Topla kompresa sa kamilicom, lanom, kantarionom, jedanput dnevno. 7) Lokalna (na mestu ispoljavanja bolesti) kataplazma od uglja u prahu (vidi poglavlje VIII). 8) Masaa bolnog mesta tinkturom od majine duice, uljem od kantariona, mente - jedanput dnevno. 9) Oblog od vedske tinkture (vidi poglavlje II), 1-2 puta dnevno. 10) Maska od gline, 2 puta dnevno (vidi poglavlje VII). 11) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). Neuroza 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 1itra mlake kamilice (vidi poglavlje IV);

169

- U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca; presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); penine klice; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam III/C); - Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II); - ajevi: Kopriva 30 g Kamilica 30 g ubar 30 g Glog 20 g Matinjak 40 g Hajduica 30 g Kantarion 20 g alfija 20 g Kupina (list) 15 g Cvet hmelja 15 g Preslica 30 g Nana 20 g Branka (Arnica montana) 30 g 1 punu kaiicu meavine staviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje aja dnevno uz dodatak 1 kaiice vedske tinkture (vidi poglavlje II) u svaku olju. 2) Kupka Vitalis, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 3) Kupka polnih organa, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Topla sedea kupka sa majinom duicom, preslicom, 2 puta sedmino (vidi: Preslica). 5) Biljna topla kupka celog tela sa matinjakom, ruzmarinom i senom, jedanput sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Trljanje hladnom vodom, ujutru (vidi poglavlje IV). 7) Hodanje kroz hladnu vodu, 3 minuta dnevno, 3-4 puta sedmino. 8) Hladno tuiranje kolena, 2-3 sekunde dnevno (vidi poglavlje IV). 9) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 10) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 11) Hladna kupka celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV), naizmenino sa hladnim tuiranjem (taka 10 - jedan dan kupka, drugi dan tuiranje). 12) Hodanje bez obue, leti. 13) Sunanje (vidi poglavlje V).
170

14) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika (vidi poglavlje VI). 15) Potpuna relaksacija (oputanje), 2-3 puta dnevno po 15 minuta - leati na leima i duboko disati uz potpuno psihiko izolovanje od ambijenta. Oboljenja bubrega 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 1itra mlakog aja od kamilice (vidi poglavlje IV); - U nastavku, biljni reim ishrane; 1-2 dana sedmino leenje voem; 5-7 dana u mesecu presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); - Leenje limunovim sokom (vidi poglavlje III/C); - ajevi: Recept I: Ivanjsko cvee 40 g Zlatnica 40 g Breza 40 g Mrtva kopriva 40 g Gavez (list) 40 g Recept II: Meje groe 40 g Vres (Calluna vulgaris) 40 g Kukuruzna svila 20 g Crvena detelina 20 g Troskavica (troskot) 30 g Recept III: Mleika (vidi: Mleika) ajevi se pripremaju u vidu infuzije (vidi poglavlje I). Piti ih naizmenino, u krug, u kurama od 7-14 dana. 1 kaiica meavine treba da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2-3 olje dnevno. U svaku olju aja dodati 1 kaiicu vedske tinkture (vidi poglavlje II). - Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C), 3 x 50 ml na dan; - Sok od 3 limuna, ujutru, pre jela; - Tinktura od mejeg groa i vresa po 30 kapi, 2 puta dnevno. 2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV).

171

3) Topla sedea kupka (vidi: Preslica) uz postepeno rastuu temperaturu, sa rusom i kukuruznom svilom, 2 puta sedmino po 10 minuta. 4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII). 8) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 9) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika, u skladu sa linim mogunostima (vidi poglavlje VI). Oboljenja jajnika 1) Ishrana: - 5-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 5-10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi poglavlje III/C); - Penine klice; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C - Mladi jeam); - Knajpova kura (vidi poglavlje II); - aj (vidi: Dismenoreja). 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII). 4) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Topla sedea kupka sa preslicom, rusom, senom, 2 puta sedmino (vidi: Preslica). 6) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 7) Naizmenino kotsko tuiranje, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV).
172

8) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 9) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 10) Kupka tabana u vedskoj tinkturi (vidi poglavlje II), 15 minuta dnevno (vidi: Dismenoreja). Oboljenja jetre i ui 1) Ishrana: U prva dva dana primeniti sledeu kuru: prvog dana - post (nita ne jesti niti piti, npr. post moe poeti uvee u 20:00 i zavriti sledeeg dana, uvee u 20:00). Poto se post zavri, treba popiti lagano, u retkim gutljajima, 2 kaike mlakog ricinusovog ulja u koje se doda limunov sok. U toku noi ne treba unositi hranu niti tenost. Ujutru, u 7:00, pojesti porciju griza (oko 300 g), kuvanog u vodi bez soli (da bude gust kao kaa). Svakih 10 minuta, do 12:00, na zonu une kese treba stavljati tople obloge od 250 g cveta kamilice kuvanog u vodi dok se ne pretvori u kau. Polovinom ove kae napuniti daki od platna ili gaze, a drugom polovinom drugi daki. Pripremljene obloge stavljati na zonu une kese (regija ispod desnog rebarnog luka) i to tako da na pomenutoj zoni uvek bude po jedan topli oblog (daki). U 12:00 pojesti jo jednu porciju griza, kuvanog u vodi. Od 12:00 do 19:00 primenjuju se komprese od lana, kuvanog 1 sat u vodi, tako da se dobije sluzasta masa. Ovu masu rasporediti u 2 dakia i svakih 10 minuta njome oblagati zonu une kese (na gore opisan nain). U 17:00, 18:00, 19:00 piti po 100 ml mlakog maslinovog ulja, u koje treba dodati sok od jednog limuna (za svaku dozu posebno). Do 20:00 ostati u leeem poloaju i to na desnom boku. Od 20:00 do 21:00 etati po sobi koja treba da je dobro ugrejana. U 21:00 uzeti 2 kaike mlakog ricinusovog ulja sa dodatkom limunovog soka. Po potrebi, moe se uzeti i vedska tinktura (vidi poglavlje II). Prva bolesnikova stolica trebalo bi da sadri pesak i kamenje mekeg sastava.
173

Do prekosutra ujutro (raunajui od prvog dana kada se posti), ne jesti nita. U 7:00 piti aj od kamilice. U toku dana jesti presnu hranu, piti sokove i aj - meavinu: kamilice, kantariona, preslice, pelena, hajduice - u jednakim razmerama. Priprema se tako to se 1 kaiica meavine ostavi da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Popiti 1 litar aja dnevno. - U nastavku, leenje sokovima od voa i povra, 5-10 dana (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5-10 dana (vidi poglavlje IV); - Sokovi i presna hrana (vidi poglavlje III/C), 2 meseca; - 4-5 dana u mesecu - presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C); - Penine klice; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml/dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Knajpova kura (vidi poglavlje II); - Leenje maslakom (stabljikom - vidi: Maslaak); - Leenje limunovim sokom ili celim limunom (vidi poglavlje III/C); - Preparat od aloje (vidi poglavlje II); - 3 x 1 kaiica dnevno samlevenog semena arenog kalja (Silybum marianum); - 3 x 1 kaiica uglja od lipe, dnevno (vidi poglavlje VIII); - ajevi: Recept I: Hajduica 40 g Gavez 10 g Petrovac 20 g Kamilica (cvet)10 g Kukuruzna svila 40 g Menta 15 g Preslica 20 g Neven 10 g Ruzmarin 10 g Recept II: Rusa 10 g Bokvica 20 g Maslaak (list) 30 g Vodopija 20 g Crvena detelina 30 g Razliak 30 g

174

Recept III: estoslavica 20 g Preslica 10 g alfija 20 g Kantarion 10 g Maslaak 10 g Preica 10 g Rusomaa (hou-neu) 20g 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, jednom dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Naizmenini kotski tu (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Naizmenini oblog: topli (8 minuta) - hladni (4 minuta); 4 puta uzastopno ponoviti ovu promenu (toplo-hladno), na predeo jetre, jedanput dnevno. U toplu vodu dodati aj od ruzmarina i ruse. 7) Parna kupka sa ruzmarinom, 2-3 puta sedmino po 20 minuta (vidi poglavlje IV). 8) Derivativni oblog na zonu jetre, tokom noi (vidi poglavlje IV). 9) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 10) Lumbo-abdominalna kataplazma (na predeo slabina i trbuha) od gline, 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII). 11) Topla sedea kupka (vidi: Preslica) sa rusom, ruzmarinom i senom. 12) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika, u zavisnosti od izdrljivosti bolesnika. U sluaju akutnog hepatitisa (upale jetre), izbegavati vee fizike napore 6-12 meseci. Oboljenja prostate 1) Ishrana: - U fazi groznice (vidi: Groznica); -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 7 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1-2 meseca; 1-2 dana u mesecu - leenje voem (vidi poglavlje III/C); - Semenke bundeve, 50-200 g dnevno;
175

- Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje III/C - Mladi jeam); - Preparat od aloje (vidi poglavlje II); - Knajpova kura (vidi poglavlje II); - ajevi: Recept I: Meje groe 30 g Gavez 20 g Dan i no 20 g alfija 10 g Mrtva kopriva 20 g Preslica 20 g Vinova loza (list) 10 g Neven 20 g Hajduica 30 g Pupoljci bora (omorike) 10 g 1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje toplog aja dnevno, sa medom i vedskom tinkturom (vidi poglavlje II), Recept II: Mleika (vidi: Mleika) Recept III: aj od omorike U sluaju zadravanja mokrae, piti vodu od kuvanog ita: 250 g ita kuvati 20 minuta u 1 litar vode na tihoj vatri, zatim ostaviti da stoji 10 sati, pa procediti. Tretman traje 3 sedmice i treba ga primenjivati 2 puta tokom godine. Za vreme kure piti 100 ml vode od ita, svako jutro pre jela. U akutnom stanju, doza se poveava na 150 ml, takoe pre jela. 2) Izbegavati intimne odnose tokom leenja. 3) Topla sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica) uz postepeni porast temperature, 20 minuta, 3 puta sedmino. 4) Parna kupka donje polovine tela, 2 puta sedmino po 1520 minuta (vidi poglavlje IV). 5) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 6) Derivativni oblog u obliku slova T, na trbuh i perineum (prostor izmeu genitalija i anusa), tokom noi (vidi poglavlje IV). 7) Kataplazma od gline, u obliku slova T, lumbo-abdominalna i perinealna (na slabinski deo, trbuh i perineum), 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII).
176

8) Kod hroninih oboljenja, posle akutne faze praktikovati sunanje, hladne kupke trupa, kupku polnih organa jedanput dnevno (vidi poglavlja IV i V). 9) U akutnoj fazi, praenoj bolovima i tegobama pri mokrenju, obaviti tuiranje toplom vodom ili staviti topli oblog sa ajem od grkog semena i kamilice na zonu ispod eluca (donji trbuh), nekoliko puta dnevno. 10) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 11) Naizmenini kotski tu (vidi poglavlje IV). 12) Odravanje uredne stolice (probave). 13) Izbegavati padove, jahanje, stres itd. Oboljenja rektuma i anusa (Rektitis - upala zavrnog dela debelog creva, anitis - upala mara, fistule i pukotine oko mara, analni svrab, crvenilo, ekcem) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma (vidi poglavlje IV) ujutru sa 0,5 - 1 litra aja od sledee meavine: Preslica 30 g Slez 20 g Hajduica 30 g Neven 30 g Crvena detelina 30 g Kupina (list) 30 g Mijak (Cynoglossium officinale) - list 20 g - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1-2 meseca; 4-5 dana u mesecu presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C), - 3 x 1 kaika uglja od lipe, dnevno (vidi poglavlje VIII), - ajevi: Recept: Slez 20 g Neven 30 g Hajduica 20 g Kopriva 30 g Viri 30 g Pripremiti u vidu infuzije (vidi poglavlje I). Piti 3 olje dnevno. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (voda treba da bude 3-4 cm iznad sedala stolice - vidi poglavlje IV).
177

3) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Sunanje, 1 tretman dnevno (vidi poglavlje V). 7) Derivativni oblog u obliku slova T na abdomen i perineum (vidi IV). 8) Lokalno ispiranje creva (vidi: Klizma - poglavlje IV) i anusa posle svake stolice kamilicom, crvenom detelinom, slezom, bokvicom. 9) Topla sedea kupka (vidi: Preslica) sa temperaturom koja postepeno raste, preporuljiva protiv gra rektalne muskulature (miia zadnjeg creva). 10) Mazati obolelo mesto mau od gaveza (vidi: Gavez). Oboljenja timusa (grudne lezde) Ishrana: - 5-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi pogl. III); - 1 klizma ujutru sa 250-300 ml mlake kamilice, 5-10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1-2 meseca (vidi poglavlje III/C); - Leenje limunovim sokom (1/4 doze - vidi poglavlje III/C); - Presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Voda od peninih mekinja (1/4 doze - vidi poglavlje III/C); - ajevi (vidi: Oboljenja tiroidne lezde -1/4 doze). 2) Kupka Vitalis 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV), 3) Hladna kupka celog tela, jedanput dnevno - 2 sedmice, a zatim 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 4) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV).
178

6) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline (vidi poglavlje VII) i istovremeno na vrat i grudi, 3 sata dnevno. 7) Derivativni oblog na vrat i prednju stranu grudnog koa, tokom noi (vidi poglavlje IV). 8) Sunanje, svakodnevno, 1 tretman (vidi poglavlje V). 9) Nadzor lekara. Oboljenja tiroidne (titne) lezde 1) Ishrana: - 10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III), - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi poglavlje III/C), potom presna hrana 6 meseci; - Leenje limunovim sokom (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - ajevi: Recept I: Ivanjsko cvee 40 g Preslica 40 g Neven 20 g Rusomaa 20 g alfija 20 g Jagorevina 30 g Gavez 30 g Crvena detelina 30 g Kopriva 20 g 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje aja sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II). Recept II: Anelika (koren) 1 kaiicu dodati na 250 ml hladne vode. Ostaviti da odstoji 12 sati. Piti 1 olju dnevno. Recept III: 1 olja dnevno aja od jelinih iglica. Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII); stavljati istovremeno ovu kataplazmu u kombinaciji sa iseckanim crnim lukom, na zonu titaste lezde.
179

3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Sunanje, 1 tretman dnevno (vidi poglavlje V). 7) Oblog sa dekoktom od jelinih iglica, tokom noi (4 kaike jelinih iglica kuvati 5 minuta u 500 ml vode i ostaviti da se ohladi). 8) Duboko ispiranje grla, naizmenino, ajem od ivanjskog cvea i crnog sleza. Ostatak biljke lagano podgrejati, izmeati sa branom od jema i rairiti na komad platna. Ovaj oblog se stavlja na vrat i dri u toku noi. Od sveih biljaka: ivanjskog cvea, sleza ili preslice (dobro usitnjenih) mogu se praviti topli oblozi. Osobe sa obolelom tiroidnom lezdom, ne treba da konzumiraju lan. 9) Boravak na istom planinskom vazduhu, vebe disanja, gimnastika, u zavisnosti od linih mogunosti (vidi poglavlje VI). Oboljenja uretre (mokranog kanala) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice (vidi poglavlje IV); - U nastavku, biljni nain ishrane 1-2 meseca; 5-7 dana meseno presna depurativna ishrana; 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II); -aj: Recept: Gavez (list) 20 g Neven 20 g Hajduica 10 g Preslica 20 g Meje groe 10 g umske jagode (koren) 20 g Vres (Calluna vulgaris) 20 g Pupoljci bora (omorike) 10 g

180

1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje toplog aja dnevno, zaslaenog medom. 2) Izbegavati intimne odnose tokom leenja. 3) Hladno tuiranje zadnje strane tela, jedanput dnevno tokom prve sedmice, a kasnije 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Lumbo-abdominalna i perinealna kataplazma (na slabinski deo, trbuh, polne organe i prostor izmeu genitalija i anusa), 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII). 6) Topla sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica) sa temperaturom u postepenom porastu, 3 puta sedmino po 20 minuta. 7) Parna kupka donje polovine tela, 10 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 8) Posle akutnog stadijuma, uvesti u leenje: - Kupku Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). - Sunanje, 1 tretman dnevno (vidi poglavlje V). Oboljenja uiju 1) Ishrana bogata sokovima i presnom hranom. - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C), - aj: Recept: Preslica 20 g alfija 30 g Bokvica 20 g Neven 20 g 1 kaiica meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2 olje dnevno uz dodatak vedske tinkture. 2) Ispiranje uiju sledeom meavinom: Recept: Dobriica 20 g alfija 20 g Hajduica 20 g Neven 30 g Gavez 30 g Crvena detelina 30 g Pripremiti toplu infuziju (vidi poglavlje I) kojom se ispiraju ui. 3) Jednom u 2 dana sipati u ui po 3 kapi uljnog macerata od majine duice, belog luka, kamilice, uz naizmeninu kombina181

ciju (jedan dan jedno, drugi dan drugo) sa po 3 kapi soka od uvarkue. 4) Parna kupka uiju sa koprivom, uvee, 10 minuta (vidi poglavlje IV), a posle ovoga u ui staviti tampon natopljen vedskom tinkturom (za vedsku tinkturu vidi poglavlje II). 5) Kataplazma sa glinom i naseckanim crnim lukom, na ui i vrat, 2 sata dnevno (vidi poglavlje VII), ili kataplazma od uglja (vidi poglavlje VIII). 6) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 7) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 8) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino. Orhiepididimitis (upala semnika i pasemnika) 1) Ishrana (vidi: Oboljenja prostate). 2) Izbegavati intimne odnose tokom perioda leenja. 3) Nositi suspenzor. 4) Kupka Vitalis, 2-3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 5) Lumbo-abdominalna i perinealna kataplazma, (na slabinski deo, trbuh, polne organe i perineum - prostor izmeu genitalija i anusa) u obliku slova T, 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII). 6) Parna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Derivativni oblog u obliku slova T na trbuh i perineum, u toku noi (vidi poglavlje IV). 8) Naizmenini kotski tu, nekoliko puta dnevno (vidi poglavlje IV). 9) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta - jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). Pavor kod dece (nemiran san) (Vidi: Insomnija - nesanica) Palpitacije (lupanje, iganje srca) (Vidi: Kardio-vaskularna oboljenja)
182

Parkinsonova bolest 1) Ishrana: -10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi poglavlje III/C); penine klice; 5-7 dana u mesecu - presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C), - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi poglavlje: Mladi jeam -poglavlje III/C); - Leenje polenom (vidi poglavlje II); - ajevi: Recept: Preslica 40 g Hajduica 40 g Kantarion 20 g Majina duica 40 g Kopriva 30 g Jagorevina 30 g Crvena detelina 40 g Jednu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje aja dnevno. 2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Topla sedea kupka (vidi: Preslica) sa senom, rusom, ruzmarinom, lucerkom, 10 minuta dnevno. 4) Biljna topla kupka celog tela, jedanput sedmino, 12 minuta, sa rusom, ruzmarinom, lucerkom (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 7) Lumbo-abdominalna kataplazma od gline, 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII). 8) Urtikacija (ibanje koprivom) svaki drugi dan, do izbijanja ospica, posle ega treba praktikovati hladno tuiranje ili trljanje uz primenu hladne vode. 9) Trljanje kimenog stuba uz primenu tinkture od hajduice. 10) Trljanje solju (vidi poglavlje IV). 11) Kupka tabana u vedskoj tinkturi (vidi: Dismenoreja).
183

Parotitis (zauke) 1) Ishrana (vidi: Ospice) - Smanjiti upotrebu masnoa i slatkia u ishrani. 2) Odmaranje u krevetu; izbegavati fizike napore 10 -14 dana. 3) Deaci treba da nose suspenzor. 4) Parna kupka glave i grudi, i istovremeno inhalacija (posle faze groznice), 2 puta dnevno po 10 -15 minuta (vidi poglavlje IV). 5) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV) 6) Derivativni oblog na zonu zahvaenu zaukama i na vrat, u toku noi (vidi poglavlje IV), ili kataplazma od uglja (vidi poglavlje VIII). 7) U sluaju orhitisa (upale testisa), praktikovati parnu kupku donje polovine tela (vidi poglavlje IV - ovo vai u sluaju ako je groznica prola); primeniti i kataplazmu od gline, 3 puta dnevno (vidi poglavlje VII). 8) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 9) Kataplazma od gline na zonu zahvaenu oboljenjem - vidi poglavlje VII). 10) Mazati zauke mau od nevena (vidi: Neven) i stavljati oblog od vedske tinkture (vidi poglavlje P). Perut (Vidi: Opadanje kose) Plantarna hiperhidroza (prekomerno znojenje nogu) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), 2 meseca; 5-7 dana meseno presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C);
184

- Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C), 3 x 50 ml dnevno, sok od breze (vidi poglavlje II); - Knajpova kura (vidi poglavlje II); -aj: Recept: alfija 20 g Viri 10 g Preslica 30 g Lavanda 10 g 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti ujutro pre jela sa dodatkom vedske tinkture (vidi poglavlje II). 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Parna kupka, a posle hladno tuiranje nogu, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Naizmenina kupka nogu, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Hladna kupka nogu, 15 minuta, 2 puta dnevno, u rastvoru vode i sireta, u jednakim razmerama. 6) Kupka tabana (vidi: Dismenoreja) sa vedskom tinkturom, jedanput dnevno, 15 minuta. 7) Hladna kupka donje polovine tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 8) Napraiti arape i obuu prahom od cink-oksida. 9) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 10) Kupka nogu sa preslicom, uvee. 11) Hodanje bez obue, leti. Pleuritis (zapaljenje plune maramice) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 5 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, biljna ishrana, prevashodno presna hrana; 1-2 dana u sedmici leenje voem (vidi poglavlje III/C); u fazi groznice iskljuivo hidrosaharizovani reim ishrane (bez vrste hrane -voni sokovi, limunada, ajevi zaslaeni medom); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml (vidi: Mladi jeam - III/C); - Preparat od aloje (vidi poglavlje II).
185

2) Odmaranje u krevetu, izbegavanje veih fizikih napora, promaje. 3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Derivativni oblog (vidi poglavlje IV): - u toku dana na grudi, 2 - 3 sata; - u toku noi, na trbuh i bubrege. 5) 3 - 4 jednostavne fomentacije (vidi: Fomentacija - poglavlje V) na plunu zonu (sa lene strane). 6) 3 parne kupke sedmino sa senom - oblast grudi i glave (u zavisnosti od zdravstvenog stanja pacijenta - vidi poglavlje IV). 7) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 8) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela (vidi poglavlje IV). 9) Protiv bolova: lokalni topli oblozi, elektrino jastue ili parna kupka. 10) Nakon prestanka bolova i groznice, praktikuje se lagana gimnastika i vebe disanja. 11) Posle akutnog stadijuma, 1 kura sunanja dnevno (vidi poglavlje V). 12) Bolesnika soba treba da bude provetrena. 13) Strogi nadzor lekara. Pluna tuberkuloza (TBC) 1) Ishrana: - 5-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi pogl. III); -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5-10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi poglavlje III/C); potom biljni reim ishrane, prevashodno presna hrana; 1-2 dana sedmino leenje voem; 5-7 dana meseno, presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); - Leenje preparatom od aloje (vidi poglavlje II); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Ugljeni prah.
186

1 kaiku uglja dodati na 150 ml tople vode. Piti 2 puta dnevno. Koristi se drveni ugalj, najbolje od lipovog drveta, koje se zapali i izvue iz vatre kada je dobro ugljenisano. Zdrobiti i samleti u prah. Preporuuje se kod oboljenja plua, jetre i eluca. - Sok od breze (vidi poglavlje II); - ajevi: Recept I: Podbel 20 g Crvena detelina 20 g Preslica 20 g alfija 20 g Bokvica 10 g Pelen 10 g Jagorevina 20 g Recept II: Hrastova kora 20 g alfije 20 g Kleka 10 g Gavez (koren) 30 g Oman (Inula helenium) - koren 20 g Recept III: Divizma 30 g Preslica 30 g Hajduica 30 g Kopriva 20 g Ljubiica 10 g ajevi po Rp. I i III pripremaju se na isti nain: 1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2-3 olje dnevno. aj po Rp. II, priprema se u obliku dekokta: 1 kaiicu meavine kuvati 5 minuta u 300 ml vode, a potom ostavi da odstoji poklopljeno 10 minuta. Piti 2-3 olje dnevno. Recepte koristiti naizmenino (u krug), po 12 dana. 2) Izlaganje uticaju istog vazduha, najbolje planinskog (bogatog ozonom), vebe disanja, lake gimnastike vebe, peaenje. 3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela (vidi poglavlje IV), naizmenino sa tuiranjem cele zadnje strane tela (taka 4). 6) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V), s tim to glava i grudi treba da budu pokriveni.

187

7) Derivativni oblog na zonu plua, u toku noi (vidi poglavlje IV). 8) Odravati konstantnu vlanost vazduha. 9) Izbegavati uticaj isparavanja, hladan vlaan vazduh, nagle promene temperature, velike vruine. 10) Bolesniku sobu dobro provetravati. 11) Ako doe do hemoptizije (iskaljavanja krvi) treba preduzeti sledee: - Ishrana sa vonim sokovima; sisati kocke leda; posle zaustavljanja hemoptizije, jesti ee ali u manjim koliinama; obroci treba da budu hladni; - Koristiti biljke sa hemostatikim dejstvom (koje potpomau proces zaustavljanja krvarenja): preslica, rusomaa, imela. Povrede (spoljanje) 1) Ishrana (vidi: Ekcem). 2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Hladno tuiranje gornjih ili donjih ekstremiteta, ili hladno tuiranje zadnje strane tela, zavisno od mesta povrede (vidi poglavlje IV). 4) Ispiranje rane ajem od ruse, pelena, grkog semena, majine duice. 5) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) i lokalno (na povreeno mesto), poto se rana prethodno ispere, 3 sata dnevno (vidi poglavlje VII). 6) Lokalna parna kupka povreenog dela tela sa senom, uljem mente i lavande, jedanput dnevno, 10-15 minuta. 7) Oblog sa ajem od grkog semena, jedanput dnevno, 30 minuta. 8) Kataplazma od narendane jabuke, na povreeno mesto, 30 minuta dnevno. 9) Lokalna kura sunanja, uz upotrebu lupe (vidi poglavlje V). 10) Povredu mazati mau od gaveza (vidi: Gavez). 11) Kataplazma od uglja (prah se stavi u daki, koji se potopi u toplu vodu), na povreeno mesto, 1 sat dnevno. 12) Nadzor lekara.
188

Promrzline 1) Ishrana: - 2-3 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi pogl. III); - 1 klizma ujutro mlakom kamilicom; - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 1-2 meseca i depurativna presna ishrana 5-7 dana meseno (vidi poglavlje III/C); vitaminski kompleks (skup razliitih vitamina), penine klice. . 2) Naizmenina kupka (vidi poglavlje IV) promrzlih delova tela, 2-3 puta dnevno (u toplu vodu sipati dekokt od hrasta, listova oraha, nevena, pitomog kalja, majine duice). 3) Mlaka kupka promrzlih delova tela sa iirotom: - Recept: Iirot 20 g Ostaviti da odstoji u 4 litre hladne vode, 12 sati. Zatim zagrejati vodu do kljuanja. Ostaviti da odstoji jo 5 minuta, a zatim procediti. Dobijenom mlakom tenou obaviti kupku promrzlih delova tela, u trajanju od 20 minuta. Voda za kupanje moe se 3 puta koristiti. 4) Kupka promrzlih delova sa dekoktom od divljeg kestena: 20 divljih kestenova dobro smrviti i kuvati u 5 litara vode, 1 sat. U dobijenoj pasti obaviti kupku promrzle zone jedanput dnevno u trajanju od 30 minuta. U teim sluajevima, primenjuje se kura od 12 kupki (1 kupka dnevno), a kod lakih promrzlina - kura od 4 kupke. Obolela mesta mazati melemom od nevena i mau koja sadri 20% propolisa. 5) Lokalne frikcije (trljanje) uljem od mente i lavande, tinkturom od branke, limunovom korom. 6) Mlaka kataplazma od sveih listova divizme, koji se kuvaju 5 minuta u vodi. Oblog drati 30 minuta dnevno. 7) Derivativni oblog (vidi poglavlje IV) sa dekoktom (vidi poglavlje I) od hrastove kore. Stavlja se u toku noi na promrzlinu. 8) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). Pruritis (hronini svrab koe - naroito kod starih osoba) (Vidi: Urtikarija)
189

Psihomotorna usporenost i amnezija (slabost, gubitak sposobnosti pamenja) 1) Ishrana: - Leenje sokovima i presnom hranom (vidi poglavlje III/C), dva meseca; - Presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C), 3-5 dana meseno; - Penine klice; - Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C) 3 x 50 ml dnevno; - Leenje polenom (vidi poglavlje II); - aj: Bokvica 30 g Kopriva 20 g Hajduica 30 g Nana 10 g Gavez 30 g Vodopija (Cichorium intybus) 20 g Bela rada (Bellis perennis) 40 g Ostaviti 1 punu kaiicu meavine da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2 olje aja zaslaenog medom, dnevno. 2) Za dalje leenje vidi: Multipla skleroza i paraliza. Psorijaza 1) Ishrana (vidi: Ekcem) - Leenje sokovima i presnom hranom, 6-12 meseci (vidi poglavlje III/C); - ajevi: Recept I: Preslica 40 g Bela vrba (kora) 30 g Kopriva 50 g estoslavica 10 g Dimnjaa 20 g Neven 30 g Hajduica 20 g Hrastova kora 10 g Gavez 30 g Crvena detelina 40 g 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 12 sati u 250 ml hladne vode (vidi poglavlje I - Macerat). Piti 2-3 olje dnevno sa vedskom tinkturom. Recept II: iak 20 g Bela breza 20 g Dan i no 20 g Bela vrba 20 g

190

1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2-3 olje dnevno. 2) Pored pomenute terapije za ekcem, koriste se sledei ajevi: Spolja: Kr. I: iva trava Preslica Hajduica Neven Slez Rusa Izmeati u jednakim razmerama. Meavina (200 g) treba da odstoji u 5 litara hladne vode 12 sati. Zatim lagano podgrejati i obaviti kupku u trajanju od 20 minuta. Posle kupanja, namazati mesto zahvaeno psorijazom mau od nevena, gaveza (vidi: Neven; Gavez) ili tinkturom od lista mijaka (Cynoglossum officinale). Receept II: estoslavica 20 g Lavanda 10 g Beli slez (koren) 20 g Pripremiti u vidu macerata (vidi poglavlje I); staviti 1 kaiicu na 250 ml hladne vode. Primenjuje se u vidu toplog obloga na obolelu zonu. Svakodnevno masirati kosmati deo glave maslinovim uljem. Zone zahvaene jakim svrabom prekrivati oblozima natopljenim u sok od nevena ili uvarkue. U sluaju alopecije, preporuuje se terapija za Opadanje kose. Pulmonalna kongestija i pneumonija (navala krvi u plua i upala plua) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 dana; - U nastavku, biljna ishrana, prevashodno presna hrana; 1-2 dana u sedmici vona ishrana (vidi: Leenje voem) i 5-7 dana meseno presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C), 3 x 50 ml na dan; - Preparat od aloje (vidi poglavlje II); - 3 x 50 -100 ml na dan soka od crnog luka sa medom; - ajevi (vidi recepte: Bronhitis - akutni).
191

2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 20 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Hladna kupka celog tela jedanput dnevno - prve sedmice, a zatim 3 puta sedmino - 2 sedmice. 4) Kataplazma od mladog nefermentisanog sira na obolelu zonu grudnog koa, jedanput dnevno, u 4 uzastopne seanse, po 20 minuta svaka. Nain pripremanja kataplazme: Mladi sir (1-2 kg zavisno od dimenzija povrine na koju se primenjuje oblog) isprati kroz sito, a zatim razdeliti na etiri jednaka dela neophodna za etiri kataplazme koje se stavljaju jedna za drugom. Uzeti komad sira predvien za jednu kataplazmu i izmeati sa malo hladne vode tako da se dobije gusta, homogena pasta nalik na kremu. Ovu pastu treba rairiti u jednakom sloju debljine 3 cm na pare pamune tkanine i obloiti obolelo mesto (grudni ko), tako da sir bude u direktnom dodiru sa koom. Preko obloga umotati deblji pekir i fiksirati ga uz telo. Pacijent treba da ostane u krevetu dobro pokriven. Posle 20 minuta, kataplazma se brzo zameni sveom. Postupak se ponavlja 4 puta. 5) etiri tople kataplazme dnevno od lana (vidi poglavlje II Laneno ulje), uzastopno primenjene (kao i one od sira) po 10 minuta svaka. Stavljaju se na grudi i lea. Kataplazmu upotrebljenu jedanput ne treba koristiti u narednim kurama. Svaki put se priprema nova, kuvanjem semenja lana 10-15 minuta. 6) Dve inhalacije dnevno, po 15 minuta, sa senom, kamilicom i uljem od mente - lavande (vidi poglavlje IV). 7) Derivativni oblog 3 puta u toku dana na grudi, a u toku noi na stomak (vidi poglavlje IV). 8) Kod febrilnih stanja (groznice) trljanje i generalna masaa sa alkoholnim rastvorom mente i lavande (za nain dobijanja rastvora, vidi: Groznica). 9) Bolesnika soba treba da je dobro provetrena. Ragades (pukotine na koi) (Vidi: Stomatitis)

192

Rahitis 1) Ishrana: - Biljna ishrana, prevashodno sokovi od voa i povra, svee salate, penine klice, penine mekinje; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - 2 x 1 kaiica dnevno preslice, samlevene u prah; - aj: Recept: Hrastova kora 30 g Hajduica 20 g Gavez 30 g Preslica 20 g Jagorevina 10 g Pripremiti u vidu macerata (vidi poglavlje I); 1 punu kaiicu meavine dodati na 250 ml hladne vode. Piti 3 olje dnevno. 2) Kupka Vitalis, 2-3 puta dnevno po 10-20 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, 10-20 minuta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Hladna kupka donje polovine tela, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Sunanje ili helio-marinski tretman (sunanje i kupanje u morskoj vodi). 8) Masaa miinih grupa sa tinkturom od viria, rusomae, preslice. Reumatizam 1) Ishrana: - 10 - 20 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 10-20 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca; 5-7 dana meseno depurativna presna ishrana; 1-2 puta sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C);
193

- Sok od breze (vidi poglavlje II); - Knajpova kura (vidi poglavlje II); - Svaki dan piti 250 ml soka od celera, ujutro, pre jela, u periodu od 3 sedmice (21 dan); - Leenje limunom (vidi poglavlje II); - ajevi: Recept I: Crvena detelina 20 g Preslica 30 g alfija 20 g Kleka 10 g Kopriva 20 g Recept II: Pelen 10 g Troskavica 20 g Breza 30 g Recept III: Preslica 30 g Vrba (kora) 20 g Razliak (modrocvet) 20 g Recept IV: Crna ribizla 10 g Kleka 10 g Kiselica 10 g Gavez 10 g Razvodnjak (Solanum duclamera) 10 g ajevi se pripremaju na isti nain: 1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje dnevno. Recepte koristiti naizmenino, u kurama od po 10 dana. ajevi se piju u kombinaciji sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II). 2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Hladno tuiranje gornjih ili donjih ekstremiteta, ili celog tela, zavisno od lokalizacije zapaljenskog procesa; jedanput dnevno - prve sedmice, a zatim 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 4) Kataplazma od gline na bolna mesta (ako se ne radi o povienoj sedimentaciji krvi - vidi poglavlje VII). 5) Parna kupka celog tela sa sladiem (Glycyrrhiza glabra) i senom (vidi poglavlje IV). 6) Biljna topla kupka celog tela, 2 puta sedmino po 15 minuta, sa senom, sladiem, preslicom (vidi poglavlje IV). 7) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 8) ibanje koprivom, jedanput dnevno (vidi: Parkinsonova bolest). 9) Oblog od preice (vidi: Preica) na bolne zglobove.
194

10) Lokalna kompresa (na bolna mesta) sa ajem od ljutih, suenih paprika (1 kaika samlevene paprike na 250 ml vrele vode), ili kataplazma od uglja i aja od ljute aleve paprike (vidi poglavlje VIII). 11) Trljanje bolnih zglobova tinkturom od majine duice, kleke, gaveza, rusomae. Rubeole 1) Ishrana: - U fazi groznice - vidi: Groznica; - Posle stiavanja groznice i izbijanja ospica, biljni reim ishrane; svee salate od povra i voa, itd.; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam III/C); - Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II); - aj: Vidi: Grip. 2) Protiv groznice - vidi: Groznica. 3) Kupka Vitalis, 2-3 puta dnevno po 15-20 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Kupka donje polovine tela, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Umotavanje tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Parna kupka celog tela, 3 puta sedmino (posle groznice i pojave osipa), kao i parna kupka glave i grudi sa inhalacijom, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 7) Ispiranje oiju ajem od kamilice i vidca (Euphrazia rostkoviana), 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 8) Derivativni oblog na vrat, tokom noi (vidi poglavlje IV). 9) Kod angine i faringitisa - vidi: Tonzilitis i Laringitis. 10) Redovno provetravanje bolesnike sobe. Sinuzitis (upala sinusa) 1) Ishrana: - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 5 dana (vidi poglavlje IV);
195

- U nastavku, biljni reim ishrane; prevashodno presne namirnice; 1-2 dana sedmino vona ishrana (vidi: Leenje voem - III/C); - Klice itarica; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Knajpova kura (vidi poglavlje II); - Sok od 3 limuna sa mlakom vodom, ujutro, pre jela, 3-5 dana; - vakati sae meda, 15 minuta dnevno, 3 dana; - aj: Recept: ubar 30 g Kleka 20 g Hajduica 20 g Gavez 20 g Kamilica 20 g alfija 20 g Omorika (pupoljci) 20 g 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje mlakog aja zaslaenog medom, dnevno. 2) Inhalacija sa crnim lukom, solju, ruzmarinom, uljem od mente i lavande, 2 puta dnevno, po 10 minuta (vidi poglavlje IV), 3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi pog. IV). 4) Topla sedea kupka (vidi: Preslica), sa senom, 2 puta sedmino. 5) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi pog. IV). 7) Kompleksna fomentacija, jedanput dnevno (vidi pog. IV). 8) Naizmenina kupka nogu, jedanput dnevno (vidi pog. IV). 9) Hladan oblog na zonu sinusa, sa iseckanim crnim lukom, u naizmeninoj kombinaciji sa oblogom od grkog semena, po 15 minuta svaki, jedanput dnevno. 10) Ispiranje nosa mlakom, slanom vodom (1 kaiica soli na 500 ml vode). Zonu sinusa masirati uljem od majorana. 11) Pomenutu zonu mazati mau od nevena (vidi: Neven), naizmenino sa kaastim oblozima (kataplazmama) od gaveza i preslice.

196

Spazmofilija (sklonost grevima) 1) Ishrana - Leenje sokovima i presnom hranom 2 meseca; 5-7 dana meseno presna ishrana za oporavak (vidi poglavlje III/C); penine klice; - 6 kaika dnevno peninih mekinja; - Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - poglavlje III/C), 3 x 50 ml dnevno; - Preslica, samlevena u prah (uzimati 2 x 1 kaiku dnevno, ujutro i uvee), sa malo vode; - Leenje polenom (vidi poglavlje II); - ajevi: Recept: Odoljen (valerijana) 20 g Preslica 20 g Gavez 20 g Srdaica 10 g Hajduica 20 g Kopriva 20 g Pitomi kalj (Cnicus benedictus) 20 g 1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje dnevno. 2) Kupka Vitalis, 3 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Kupka trupa, jedanput dnevno, 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje celog tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 7) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika (vidi poglavlje VI). Sterilitet (Napomena: Leenje je usmereno ka uzroku steriliteta) Stomatitis (upala sluzokoe usne duplje) 1) Ishrana: - 2 - 3 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 2-3 dana (vidi poglavlje IV);
197

- U nastavku, biljni reim ishrane; prevashodno presna hrana; - Leenje bobicama kleke (vidi poglavlje II); - ajevi: Recept: alfija 20 g Ivanjsko cvee 20 g Hajduica 20 g Neven 10 g Preslica 20 g Kantarion 10 g Gavez 30 g Crvena detelina 20 g Pripremati u obliku infuzije (vidi poglavlje I). Piti 2 olje dnevno. 2) Parna kupka glave i grudi, udisati na usta (vidi poglavlje IV). 3) Ispiranje usne duplje sa: - eludnjakom (srenjakom - Poligonum bistorta) - koristi se rizom biljke, na sledei nain: 1 kaiku usitnjenog rizoma kuvati 3 minuta u 250 ml vode. Kada se skloni sa vatre, dodati po 1 kaiku alfije i ivanjskog cvea. Ostaviti da stoji poklopljeno 10 minuta. Procediti i ispirati usnu duplju i drelo kada aj postane mlak, 3-4 puta dnevno. 4) Tinktura od nevena, propolisa, bokvice i aloje. Napraviti vodeni rastvor tinkture u razmeri 1:2 (1/3 tinkture, 2/3 vode) i vriti ispiranje 2-3 puta dnevno. 5) vedska tinktura (vidi poglavlje II) u obliku vodenog rastvora, u srazmeri 1:6 - za ispiranje. 6) Hidrogen u vidu vodenog rastvora, 1:2 - za ispiranje. 7) Voda sa ugljem (vidi poglavlje VIII) - za ispiranje. 8) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 9) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). Tahikardija (ubrzan rad srca) (Vidi: Kardio-vaskularna oboljenja) Ten (za odravanje istog, barunastog tena) Tinktura od sveih krastavaca: Isei krastavac na male komade i staviti u flau. Preko ovoga preliti alkohol (jaine 50%) i uvati na toplom mestu ili na suncu
198

14 dana. Nakon ovoga tenost procediti, a krastavac baciti. Obloge od ove tinkture stavljati na lice 2 puta dnevno. Maska za otklanjanje bora (I): 1 svee jaje dobro umutiti i pomeati sa 1 kaikom meda i 1 kaikom biljnog ulja ili glicerina. Ovom smesom namazati lice i drati 2 sata, a zatim lice oprati toplom vodom. Ovaj postupak ponavljati 3 puta sedmino. Posebno blagotvorno dejstvo postie se kada se lice opere prvo toplom, a zatim hladnom vodom, posle ega se masira grubljim pekirom, sve dok se ne oseti toplina. Svakodnevno ujutru, pre jela, konzumirati meavinu: - 1 kaiku limunovog soka; - 1 kaiku toplog meda; - 1 kaiku maslinovog ulja. Sve sastojke dobro izmeati. Maska za lice: 1 kaiicu limunovog soka pomeati sa 3 kaike peninih mekinja, prethodno potopljenih u mleku. Naneti na lice i ostaviti da se osui, zatim oprati. Maska za otklanjanje bora (II): Izrendati nekoliko sveih krompira (bez kore) i staviti na lice, kao masku; drati 1 sat, za to vreme korom od krompira oblagati nos. Tonzilitis (upala krajnika) 1) Ishrana: - 3 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutro sa 1,5 - 2 litra mlakog aja od kamilice, 3 dana; - 4 dana presna depurativna ishrana (vidi poglavlje III/C); - U nastavku sledi biljni reim sa uvoenjem vone ishrane (vidi poglavlje III/C - Leenje voem) 1-2 dana meseno; - Leenje bobicama kleke (Knajpova kura - vidi poglavlje II); - 1 terapija preparatom od aloje (vidi poglavlje II);

199

alfija 30 g Podbel 30 g Bokvica 30 g Preslica 40 g Kantarion 20 g Hajduica 30 g Kamilica 30 g Jednu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji poklopljeno 2 minuta, a zatim procediti. Piti 2-3 olje dnevno uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II). 2) Dva puta dnevno po 25 minuta kupka Vitalis. 3) Jedna kupka trupa dnevno, u trajanju od 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Kataplazma od gline i naseckanog crnog luka na prednju stranu vrata, 2 puta dnevno (vidi poglavlje VII). 5) Topla kupka nogu, jedanput dnevno, 30 minuta (vidi poglavlje IV) 6) Parna kupka glave i grudi sa ajem od kamilice i uljem od mente i lavande (vidi poglavlje IV). 7) Hladna kupka donje polovine tela, jedanput dnevno 4-5 dana, a zatim dva puta sedmino, 4-5 sedmica (vidi poglavlje IV). 8) Derivativni oblog na predeo vrata, preko noi (vidi poglavlje IV), ili kataplazma od izrendanog krompira, kaa od gaveza, grkog semena i listova kupusa (vidi poglavlje II - Biljna kaa i oblog od listova kupusa). 9) Dva puta dnevno ispiranje usta i grla (grgljanje) meavinom belog i crnog luka, limuna i ulja, u intervalima od 3-5 minuta. Kod dece, oblae se zona krajnika tamponom natopljenim u pomenutu meavinu. - Jedno ispiranje dnevno sledeom ajnom meavinom: Recept I: Slez 20 g Kamilica 20 g Neven 30 g Ivanjsko cvee 40 g Preslica 30 g alfija 30 g Majina duica 40 g aj se priprema u obliku infuzije (1 supena kaika meavine na 250 ml vrele vode); - 1 ispiranje dnevno: !
200

- aj: Recept:

Recept II: Dekokt od kore hrasta 1 kaiku kore hrasta dodati na 350 ml vode kuvati 20 minuta, zatim procediti. Moe se primeniti i kao mlaki oblog, oko vrata, u toku noi. 10) Masaa tela alkoholnim rastvorom ulja mente i lavande u toku febrilnih stanja i kurbature (oseaj bola i umora u svim grupama miia). Traheitis (zapaljenje dunika) (Vidi: Laringitis) Ulceracije (potkoni ir) (Vidi: Varikozni ir) Upala jajnika, jajovoda i materice 1) Ishrana: - U fazi groznice, vidi: Groznica; - 5 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi poglavlje III/C); - Depurativna presna ishrana, 5-7 dana u mesecu (vidi poglavlje III/C); penine klice; - Sok od mladog jema (vidi: Mladi jeam - III/C), 3 x 50 ml na dan; - Knajpova kura (vidi poglavlje II); - Preparat od aloje (vidi poglavlje II); - ajevi (vidi: Dismenoreja). 2) Izbegavati intimne odnose tokom leenja. 3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Parna kupka sa senom, donja polovina tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Derivativni oblog (vidi poglavlje IV) u obliku slova T, na predeo trbuha i perineuma (prostor izmeu genitalija i anusa).
201

7) Lumbo-abdominalna kataplazma (na slabinski deo i trbuh) od gline, 2 sata dnevno (vidi poglavlje VII). 8) Naizmenini kotski tu, 2-3 puta dnevno (vidi pogl. IV). Urinarna infekcija koli-bacilom (Vidi: Oboljenja bubrega) Urtikarija (koprivnjaa) 1) Ishrana - vidi: Ekcem; - aj: Recept: Razliak 10 g Dimnjaa 20 g Dan i no 20 g Bela breza 20 g Rusa 20 g Zlatnica 20 g 1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje toplog aja, zaslaenog medom. - Penine mekinje, 6 kaika dnevno. 2) Parna kupka celog tela, 3 puta sedmino, sa senom i uljem od mente (vidi poglavlje IV). 3) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Umotavanje tela, 2 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 7) Ispiranje i oblozi na zone zahvaene ospicama ajem od sledee meavine: Recept: iak (Arctium lappa) 50 g Zova 50 g Oman (Inula helenium) 50 g Ovu meavinu kuvati 4 minuta u 1 litar vode, zatim skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 10 minuta. Toplim ajem ispirati obolele zone, 2 puta dnevno. 8) Kod pruritisa (svraba), piti 3 x 10 kapi tinkture od korena ika, a obolelu zonu sa osipom oblagati alkoholnim rastvorom ulja od mente i lavande (vidi: Groznica). 9) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V).

202

Vaginitis (upala vagine) (Vidi: Cervicitis - upala materice) Varikozni ir (rana na koi usled proirenih vena donjih ekstremiteta) 1) Ishrana: -10 dana leenja sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca; 1-2 dana meseno leenje voem (vidi poglavlje III/C); - Zatim, biljni nain ishrane; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - ajevi: Recept: Gavez 30 g alfiJa 20 g Kopriva 10 g Maslaak 20 g Preslica 20 g 1 kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2 olje dnevno sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II). 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Lokalna kura sunanja (vidi poglavlje V) sa lupom (zraiti mesta na kojima se pojavio ir). 4) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 6) Lokalno ispiranje ajem od nevena, pelena, alfije, bokvice, kantariona, majine duice, crvene deteline, ika (Arctium 1appa), gaveza, preslice, mijaka (Cyznoglossum officinale), dekoktom od hrastove kore (vidi Dekokt - poglavlje I), - Posle ispiranja ira, naneti u tankom sloju mast od voska i gaveza (vidi poglavlje II). Po gore navedenim receptima za ajeve, mogu se pripremati i oblozi.
203

7) Kataplazma sa narendanom argarepom. 8) Oblog od sveih, usitnjenih listova podbela, bokvice, troskavice. 9) Oblozi sa sokom od korena gaveza, 1 sat dnevno. Varikocela (Otok monica usled proirenja vena oko semevoda) Napomena: Primeniti leenje pomenuto kod: Orhiepididimitisa - zapaljenja semnika i pasemnika. Ovome pridodati i 1 kuru sunanja dnevno (vidi poglavlje V). Variks (Proirene vene) 1) Ishrana: - 5-10 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); - 1 klizma ujutru sa 1,5-2 litra mlake kamilice, 5-10 dana (vidi poglavlje IV); - U nastavku, leenje sokovima i presnom hranom, 2 meseca (vidi poglavlje III/C); - Posle 2 meseca, biljni nain ishrane, prevashodno presna (termiki neobraena) hrana; 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C); - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml dnevno (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C); - Knajpova kura (vidi poglavlje II), - ajevi: Recept I: Gavez 20 g Preslica 20 g Hajduica 20 g Pelen 10 g Ruzmarin 10 g Recept II: Kopriva 20 g Preslica 20 g Podbel 10 g Glog 10 g Recept III: Hrastova kora 20 g Kleka 10 g alfija 20 g Recept IV: Razliak 20 g Hajduica 30 g Bokvica 20 g Crvena detelina 30 g Kopriva 30 g
204

Sve ajeve pripremati u obliku infuzije (vidi poglavlje I): 1 punu kaiicu meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Piti 3 olje dnevno, naizmenino, u kurama od po 14 dana. 2) Kupka Vitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Hladno tuiranje donjih ekstremiteta, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Hladno tuiranje zadnje strane tela, 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 5) Hladna kupka donje polovine tela, jedanput dnevno tokom 1 sedmice, zatim 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 6) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V), uz hladno tuiranje ili trljanje hladnom vodom, 3-4 puta tokom sunanja. 7) Derivativni oblog na trbuh, tokom noi (vidi poglavlje IV). 8) Hladno tuiranje obolelih delova tela, 4-5 puta dnevno po 3-4 minuta (voda treba da navire u jakom mlazu, izazivajui pritisak na kou) - (vidi poglavlje IV). 9) Hladni oblog sa dekoktom (vidi poglavlje I) od cvetova sena (sa cvetnih livada), ili hrastove kore, na zonu sa proirenim venama, 30 minuta, svakog drugog dana. 10) Parna kupka donje polovine tela sa cvetovima sena (sa cvetnih livada), 3 puta sedmino (vidi poglavlje IV). 11) Nositi elastini zavoj na nogama, odnosno na zoni sa proirenim venama, ukoliko profesija zahteva vieasovno stajanje. 12) Boravak na istom vazduhu, vebe disanja, gimnastika za trbune i none miie. Variele (Male boginje) (Vidi: Ospice - rubeole) Veliki (magarei) kaalj 1) Ishrana: - 2 - 3 dana leenje sokovima od voa i povra (vidi poglavlje III); -1 klizma ujutru sa 1,5 - 2 litra mlake kamilice, 2-3 dana (vidi poglavlje IV);

205

- U nastavku, biljni nain ishrane, prevashodno presna hrana; 1-2 dana sedmino leenje voem (vidi poglavlje III/C), a takoe treba uzimati i biljno mleko, penine klice; - Sok od mladog jema, 3 x 50 ml na dan (vidi: Mladi jeam poglavlje III/C), - Preparat od crnog luka i mleka od oraha: 10 glavica luka sitno isei, takoe i 1 glavicu belog luka. Sve kuvati u 1 litar mleka od oraha 5 minuta, a zatim procediti i zasladiti medom. Uzimati po 1 kaiku na svaka 2 sata tokom jednog dana. Ovaj preparat se koristi kod velikog kalja, kao i kod bronhitisa. - Preparat od aloje (vidi poglavlje II); - ajevi: Recept I: Ljubiica 1 kaiicu samlevenog lista ove biljke, ostaviti da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Piti toplo, zaslaeno medom. Recept II: Bokvica 20 g Hajduica 20 g Lipa 20 g Islandski liaj 10 g Podbel 20 g Majina duica 20 g Mijak - koren 10 g Glatki kotrljan (Eryngium planum) 20 g 1 punu kaiicu meavine ostaviti da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 2 olje dnevno sa vedskom tinkturom (vidi poglavlje II). Piti 250 ml mleka od oraha ili badema skuvanog sa 1 kaiicom kima, ili malo ugrejanog meda sa 2 - 3 kapi ulja od eukaliptusa. Ovo primenjivati pre spavanja. 2) KupkaVitalis, 2 puta dnevno po 25 minuta (vidi poglavlje IV). 3) Naizmenini kotski tu, 2 puta dnevno (vidi poglavlje IV). 4) Parcijalno hladno tuiranje gornje polovine zadnje strane tela, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 5) Mlaka kataplazma sa smolom od jele, primenjena na grudi, 2 puta dnevno po 30 minuta. 6) Kupka trupa, 25 minuta dnevno (vidi poglavlje IV).

206

7) Topla kupka ruku i nogu, jedanput dnevno (vidi poglavlje IV). 8) Parna kupka glave i grudi sa senom, podbelom, uljem od mente i lavande (vidi poglavlje IV). 9) Sunanje, 1 kura dnevno (vidi poglavlje V). 10) Boravak na planinskom vazduhu, vebe disanja, gimnastika, u skladu sa linim mogunostima. 11) Bolesniku sobu treba redovno provetravati. 12) Ako kaalj izaziva povraanje, uzimati 3 kaiice dnevno sirupa od propolisa i sledei aj: Recept: Kopriva 20 g Dobriica 20 g Lavanda 20 g Majina duica 20 g Ljubiica (cvet) 20 g Islandski liaj 10 g Divizma 10 g Pitomi kalj (Cnicus benedictus) 10 g Priprema se u obliku infuzije (vidi poglavlje I). Piti 3 olje dnevno, uz dodatak vedske tinkture (vidi poglavlje II). Protiv kalja praenog povraanjem preporuljivo je koristiti aj od crnog luka, 2 olje dnevno i sirup od propolisa, 3 kaiice dnevno (vidi poglavlje II).

207

Dodatak

OPIS LEKOVITIH BILJAKA

- ANELIKA (Angelica arhangelica) . . . . . . . . . . . . 211 - BAGREM (Robina pseudacacia) . . . . . . . . . . . . . .212 - BELA BREZA (Betula pubescens) . . . . . . . . . . . . . 213 - BELA VRBA (Salix alba) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 214 - BELI JASEN (Fraxinus excelsior) . . . . . . . . . . . . . . 215 - BOKVICA (Plantago lanceolata) . . . . . . . . . . . . . . 216 - BOROVNICA (Vaccinium myrtillus) . . . . . . . . . . 219 - CRVENA DETELINA (Trifolium pratense) . . . . . 220 - CRNI SLEZ (Malva vulgaris) . . . . . . . . . . . . . . . . . 221 - ESTOSLAVICA (Veronica officinalis) . . . . . . . . 223 - IAK (Arctium lappa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 224 - UVARKUA (Sempervivum tectorum) . . . . . . 226 - DIVIZMA (Verbascum phlomoides) . . . . . . . . . . 226 - DIMNjAA (Fumaria officinalis) . . . . . . . . . . . . . 227 - DOBRIICA (Glechoma hederaceum) . . . . . . . . 229 - GAVEZ (Symphytum officinale) . . . . . . . . . . . . . . 230 - GLOG (Crataegus monogyna) . . . . . . . . . . . . . . . . 233 - GRKO SEME (Trigonella foenum graecum) . . 234 - HAJDUICA (Achillea millefolium) . . . . . . . . . . . 236 - HMELJ (Humulus lupulus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 238 - HRAST (Quercus robur) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 - IVANJSKO CVEE (Galium verum) . . . . . . . . . . . 242 - IIROT (Acorus calamus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 244 - IMELA (Viscum album) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246 - ISLANDSKI LIAJ (Cetraria islandica) . . . . . . . . . 248 - ISOP (Hysopus officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 249 - JAGOREVINA (Primula officinallis) . . . . . . . . . . 250 - JEAM (mladi - Nordeum vulgare) . . . . . . . . . . . 252 - KAMILICA (Matricaria chamomilla) . . . . . . . . . . 258 - KANTARION (Hypericum performatum) . . . . . 260 - KAUN (Orchis morio) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 263 - KLEKA (Juniperus communis) . . . . . . . . . . . . . . . 263 - KOKOTAC (Melilotus officinalis) . . . . . . . . . . . . . 264 - KOPRIVA (Urtica doica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 264 - KUKURUZ (Zea Mays) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 268 - KUPINA (Rubus fructicosus) . . . . . . . . . . . . . . . . . 269 - LAVANDA (Lavandu1a angustifolia) . . . . . . . . . . 270
208

- LAZARKINJA (Asperula odorata) . . . . . . . . . . . . . 271 - LINCURA (Gentiana lutea) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 272 - LJUBIICA (Viola odorata) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 274 - MAJINA DUICA (Thymus serpillum) . . . . . . . 275 - MASLAAK (Taraxacum officinale) . . . . . . . . . . . 277 - MATINJAK (Melissa officinalis) . . . . . . . . . . . . . 279 - MEJE GROE (Arctostaphylos uva ursi) . . . . 281 - MLEIKA (sitnocvetna) (Epilobium parviflorum) . 282 - MORA (Foeniculum vulgare) . . . . . . . . . . . . . . . 283 - MRTVA BELA KOPRIVA (Lamium album) . . . . . 284 - MRTVA UTA KOPRIVA (Lamium galeobdolon) . 285 - NEVEN (Calendula officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . 286 - ODOLJEN (Valeriana officinalis) . . . . . . . . . . . . . 289 - ORAH (Juglans regia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 290 - PELEN (Artemisia absinthium) . . . . . . . . . . . . . . . 292 - PERUNIKA (Iris germanica) . . . . . . . . . . . . . . . . . 293 - PETOPRSNICA (Potentilla reptans) . . . . . . . . . . . 295 - PETROVAC (Agrimonia eupatoria) . . . . . . . . . . . 295 - PLUNJAK (Pulmonaria officinalis) . . . . . . . . . . 297 - PODBEL (Tussilago farfara) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 298 - PRESLICA (Equisetum arvense) . . . . . . . . . . . . . . 300 - PREICA (Lycopodium clavatum) . . . . . . . . . . . . 304 - RABARBARA (Rheum officinale) . . . . . . . . . . . . . . 306 - REPUH (Petasites officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . . 307 - RUSA (Chelidonium majus) . . . . . . . . . . . . . . . . . 308 - RUSOMAA (Capsella bursa posteris) . . . . . . . . 310 - RUTA (Ruta graveolens) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 312 - SRDAICA (Leonarus cardiaca) . . . . . . . . . . . . . . 313 - AFRAN (Crocus sativus) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 314 - TROSKAVICA (Polygonum aviculare) . . . . . . . . . 315 - VERBENA (Verbena officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . 316 - VIDAC (Euphrasia rostkoviana) . . . . . . . . . . . . . . 317 - VILINO SITO (Carlina acaulis) . . . . . . . . . . . . . . . 318 - VIRI (Alchemilla vulgaris) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 319 - VRANILOVKA (Origanum vulgare) . . . . . . . . . . . . 321 - ZEJA SOCA (Oxalis acetosella) . . . . . . . . . . . . . . 322 - ZEJA STOPA (Geum urbanum) . . . . . . . . . . . . . 323 - ZEJI TRN (Ononis spinosa) . . . . . . . . . . . . . . . . . 324 - ZLATNICA (Solidago virgaurea) . . . . . . . . . . . . . . 325 - ZOVA (Sambucus nigra) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 326 - ALFIJA (Salvia officinalis) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 328 - IVA TRAVA (Geranium robertianum) . . . . . . . . 330
209

210

ANELIKA (Angelica arhangelica) Fam. Apiaceae Popularni nazivi: angelika, siri, aneoski koren, kravajac Opis: Zeljasta ivopisna biljka sa kratkim, zadebljalim, lepezastim rizomom i razgranatim korenom vretenastog oblika. Rizom je dug 8-12 cm i debljine 1-3 cm. Na gornjem delu rizoma uoljivi su ogranci bazalnih delova listova, koji su se razvili u prvoj godini ivota ove biljke. Boja korena je tamno-smea sa spoljanje strane, a mleno-bela sa unutranje. Korenje koje izrasta iz rizoma je smee sa uzdunim brazdama do 15 cm duine. Stablo biljke je snano, visine 1-2 m, cilindrino, slojevito, crvenkasto, uplje u sredinjem delu i slabo izbrazdano u gornjem delu, izrasta na povrinu tek posle dve godine razvoja. Biljka je izbrazdana popreno. Listovi su naizmenino rasporeeni, veliki, nazubljeni na ivicama, sa lisnicama, ovalno-srcastog oblika, nejednako mesnato nazubljeni, i imaju u osnovi veliki kanal izrazito proiren (sa karakteristinim proirenjem u osnovi drke). Cvetovi su brojni, belo-zelenkasti, i rasporeeni u obliku tita. Cveta od maja do avgusta. Plod je bobica jajastog oblika, uglasta pri vrhu. Plodovi su ulubljeni, duine oko 1 cm. Stanite: Samonikla biljka koja raste u blizini potoka, reka, planinskih ili alpskih uma. U mnogim predelima se i kultivie. Upotrebljivi delovi: Korenje, odnosno rizomi sa korenjem. Nakon suenja, ovaj deo ima karakteristian miris i gorak aromatian ukus. Takoe se u medicinske svrhe koristi i semenje. Gajenje: Razmnoava se putem semenja posejanog direktno u zemlju. Sejanje treba da se obavi odmah po prikupljanju semenja, jer ono veoma brzo proklija. Biljka se bolje razvija na mestima gde je donji sloj zemljita vlaan i peskovit. Sakupljanje korenja se obavlja u septembru - novembru ili martu - aprilu. Kada je re o kultivisanoj biljci, sakupljanje sledi u prvoj, drugoj, treoj, etvrtoj ili tek petoj godini. Korenje koje je prethodno oprano i iseeno na vee komade irine 1-3 cm i duine 10-15 cm, sui se na suncu, ili u blago zagrejanim prostorijama.
211

Uslovi za upotrebu: Koren treba da bude suv, bez plesni, i bez stabla i mora imati karakteristinu boju. Semenje se sakuplja nakon sazrevanja. Aktivna svojstva - Eterina ulja: terpen, etar, estri, etil-sulfat i etil-polisulfat, alkohol, fenoli, ketoni, aldehidi. Farmakoloko dejstvo: Sedativ, stomahik (protiv stomanih tegoba), holagog (pomae izluivanje ui), karminativ (sredstvo protiv nadimanja), ekspektorans (sredstvo koje pomae iskaljavanje), antireumatik, antiaritmik (normalizuje rad srca), galaktogen (pomae stvaranje mleka). Terapeutske indikacije: Psiho-vegetativna oslabljenost, dispepsija (poremeaj u organima za varenje - eludac i creva), povraanje, bilijarna diskinezija (oteano pranjenje une kese), flatulencija (nadutost trbuha usled gasova), hronini bronhitis (hronina upala bronhija - dunica), bronhijalna astma (oteano disanje usled suenja lumena bronhija - kao sedativ), ekstrasistolna aritmija (poremeaj u pravilnosti sranog rada), palpitacije (lupanje srca), hipogalakcija (smanjeno luenje mleka kod dojilja), menstrualni bolovi. Nain upotrebe: Dekokt -1 kaiicu dodati na 250 ml vode, kuvati 4 minuta i ostaviti da odstoji 10 minuta. Piju se 2 olje dnevno, zaslaene medom. Semenje se koristi u obliku dekokta: 1 kaiica semenja kuva se 4 minuta i ostavi da odstoji 10 minuta. Piti dve olje dnevno, zaslaene medom. BAGREM (Robina pseudacacia) Fam. Fabaceae Popularni nazivi: beli bagrem, kraljevo drvo, hacija, belo drvo, morska draa, sinojka, draa Opis: Pravo drvo, visoko 10 -25 m, sa trnovitim granama i listovima, koji su nepravilno rasporeeni, po 9-27 u grupi, sa kratkom drkom, duguljasto-ovalnog oblika, potpuni, bez vlakana. Cvetovi su veoma miriljavi, rasporeeni u dugake cvasti, imaju dugaku drku i vise nadole. Plodovi sadre bezbroj semenki. Upotrebljivi delovi: Kora i cvet.
212

Aktivna svojstva: Flavonski glikozid, robinin, akacin, etarsko ulje. Sakupljanje: Kora se skida samo sa mladih grana, u maju i septembru, a sui se na suncu ili na toplom vazduhu. Cvetovi se sakupljaju kada su potpuno formirani, ali pre nego to ponu da venu, u maju - junu, a njihovo suenje se obavlja u senci. Terapeutske indikacije: Pripremljen kao aj suzbija reumatske bolove i zubobolju, bolove u stomaku (antispastik), smanjuje poveanu kiselinu, pomae kod migrene. Efikasno deluje kod gastritisa (upale sluznice praene poveanjem kiseline), piroze (goruice), ira na elucu i na dvanaestopalanom crevu. Nain upotrebe: 1 puna kaiica dodata na 250 ml vrele treba da odstoji 3 minuta. Piti 2-3 olje dnevno. BELA BREZA (Betula pubescens) Fam. Betulaceae Popularni nazivi: breza crepua, alosna breza, metla, metlovina Opis: Visoko drvo, sa tom korom. Mlade grane i listovi su kadifasto-vlaknasti. Stanita: Raste divlje po umama, vlanim mestima, breuljkastim i planinskim predelima. Upotrebljivi delovi: Pupoljci, listovi, kora i sokovi. Aktivna svojstva: Flavonozid, etarsko ulje, triterpenski derivati. Sakupljanje: Listovi se beru u maju - junu, pupoljci u martu, kora se skida u martu - aprilu i to samo sa mladih grana. Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), protiv kostobolje, antireumatik. hipotenzor (lek za sniavanje krvnog pritiska), protiv ira, antiflamator (protiv zapaljenja). Terapeutske indikacije: Oligurija (tegobe pri mokrenju), kardio-renalni edem (otok usled oboljenja srca i bubrega), kamen u bubregu, bubrene kolike (bolni napadi), reumatizam, kostobolja, hipertenzija (povien krvni pritisak), hronini cistitis (upala mokranog mehura), celulit.

213

Nain upotrebe: - Infuzija: 1 puna kaiica lia dodata na 250 ml vrue (kljuale) vode treba da odstoji 3 minuta. Piti 3-4 olje na dan. - Dekokt: 1 kaiica (puna) u prah samlevene kore, kuva se u vodi 4 minuta, a zatim se ostavi da stoji 10 minuta. Piti 2-3 olje na dan. - Sok od breze (vidi: Poglavlje II) BELA VRBA (Salix alba) Fam. Salicaceae Opis: Drvo, visoko do 20 m, sa bogatom kronjom formiranom od tankih grana, koje su gipke, mlade i imaju uto-zelenu boju. Listovi su linearno-kopljasti, zailjeni na vrhu, fino nazubljeni po obodu. U poetku su prekriveni vlaknima sa obe strane, to im daje srebrnasto-belu boju, dok kasnije vlakna ostaju samo sa nalija. Cvetovi su jednopolni, grupisani u ute rese, skupove sitnih cvetova, poreani u linearno-paralelnom nizu, i mogu biti muki (ute boje) i enski (zelene). Stanita: Vlani sprudovi, umarci pored voda, jezera, reka. Upotrebljivi delovi: Kora sa grana. Sakuplja se u martu-aprilu. Uzima se kora sa grana koje su stare 2-3 godine (mlae grane). Preparat koji se dobija posle suenja je trakastog ili ljebastog izgleda, gladak se spoljne strane, sivkasto-zelene do uto-zelene boje, gorkog ukusa sa svojstvom adstrigensa (koji skuplja usta). Kora se moe uzeti i od drugih vrsta ovog drveta i to pod istim uslovima: Salix fragilis (zelena vrba) i Salix purpurea (crvena vrba) - koje imaju iste karakteristike. Kod zelene vrbe, grane se lome vrlo lako, nisu elastine, ve krte po emu se lako prepoznaju. Sakupljanje se vri u periodu mart-maj. Suenje se obavlja u senci, u ugrejanim prostorijama ili na pei. Aktivna svojstva: Salikozid, populozid, meoviti tanini, flavonozid. Farmakoloko dejstvo: Analgetik (protiv bolova), antitermik (protiv poviene temperature), tonik (osveavajue sredstvo), anti-reumatik (protiv reume), adstrigens (stee povrinu sluzo214

koe i povreene koe), antiseptik (protiv klica), sedativ (umirujue sredstvo), blagi hemostatik (zaustavlja krvarenja). Terapeutske indikacije: Akutni reumatizam zglobova i kostobolja, grip, bronhitis (upala bronhija - dunica), hiperhlorhidrija (poveana eludana kiselina, dispepsija (poremeaj u varenju), insomnija (nesanica). anksioznost (uznemirenost). Nain upotrebe: 1 punu kaiicu kore staviti u 250 ml hladne vode, kuvati 5 minuta, ostaviti da odstoji 10 minuta, a zatim procediti. Piti 2 olje dnevno, zaslaene medom. Moe se koristiti i u vidu praha, pripremljenog od kore; 2 g praha uzimati sa medom ili irom pre jela, 3 puta dnevno. Takoe se moe pripremiti i macerat (otopina) od praha: 50 g kore u vidu praha sipati u 1 litar soka od groa i ostaviti da odstoji 15 dana. Piti 2 olje dnevno. Infuzija od listova: Staviti 1 kaiicu na 250 ml vrele vode da odstoji 5 minuta; piti 3 puta dnevno po 250 ml pre jela, u sluajevima polne razdraljivosti, anksioznosti, nesanice. BELI JASEN (Fraxinus excelsior) Fam. Oleaceae Popularni nazivi: veliki jasen, obian jasen, poljski jasen Opis: Drvo visoko 10-30 m sa listovima rasporeenim u parovima (sa leve i desne strane i jednim neparnim na vrhu); koji se sastoje od 7-13 listia bez drke. Cveta pre nego to se listovi razviju, u aprilu-maju. Cvetovi su bez cvetnog omotaa. Plod je u obliku semenke. Stanita: Raste po umama, livadama, vlanim mestima. Upotrebljivi delovi: Kora i listovi. Aktivna svojstva: Manitol, inozitol, kvercetol, jabuna kiselina, gume, isparljivo ulje. Sakupljanje: Kora sa mladih grana (do etiri godine starosti) i korenja se skida u aprilu-maju. Lie se sakuplja u maju-junu. Ako se koristi odmah, svee lie se moe brati u bilo koje doba godine. Suenje se vri u senci. Nain delovanja: Sudorifik (pospeuje znojenje), holagog i holeretik (sredstva koja pomau stvaranje i luenje ui), cikatrizant (za zarastanje rana), laksativ (sredstvo za pranjenje creva),
215

intestinalni antiinflamator (protiv zapaljenskih procesa u crevima), protiv kostobolje, reume, diuretik (izaziva mokrenje), adstrigens (stee sluzokou). Terapeutske indikacije: Holecistitis (upala unog mehura), upala unih kanala, ir, crevna oboljenja, dijareja (proliv), bubrena oboljenja, kostobolja, reumatizam, kone bolesti. Nain upotrebe: - Infuzija: 1 kaiicu lia dodati na 250 ml vrue vode i ostaviti da odstoji 3 minuta, a zatim procediti. Piti 2-3 olje na dan. - Dekokt: 50 g kore dodati na 1 litar vode; kuvati 4 minuta, a zatim ostaviti da odstoji 10 minuta. Piti 3 olje dnevno. Dekokt je veoma delotvoran kod kostobolje, reume i dijareje. BOKVICA (Plantago lanceolata) Fam. Plantaginaseae Popularni nazivi: muka bokvica, muki ilnik, muki tarpudac Opis: Jedna od najrasprostranjenijih biljaka. Cenjena je od davnina. Postoje jo dve sorte ove biljke: enska bokvica (Plantago major), koja ima istu lekovitu vrednost i koristi se u iste svrhe, i glatka bokvica (Plantago media). Sve tri vrste su zeljaste, ivopisne, viegodinje, samonikle. U zemlji imaju kratak rizom, iz kojeg izrastaju osnovni listovi oblikujui rozetu. Listovi su glatki. Takoe iz rizoma se formira i cvetonosna stabljika na ijem vrhu se nalaze mali cvetovi grupisani u klas, kompaktno-ovalan, ili ovalno-cilindrian. Oblik lista varira u zavisnosti od sorte: kod muke bokvice (Plantago lanceolata) oni su sa dugom drkom i otrim (zailjenim) vrhom lisnog jezika; stablo je sa uzdunim brazdama; kod glatke bokvice listovi su elipsasti, sa kratkom i irokom drkom i zailjenim lisnim jezikom; enska bokvica takoe ima listove sa drkom, irokoovalne, glatke ili pomalo vlaknaste, rasporeene u rozetu iznad zemlje. Stabljika je cilindrina bez listova, visoka 10-15 cm. Cvetovi su veliine do 2 mm, roze boje, grupisani u kompaktnom klasu. Cvetovi se sastoje od 4 aina i 4 krunina listia, smee boje kod muke bokvice, bele kod glatke bokvice, beliasto-ute boje
216

kod enske bokvice, a takoe poseduju i androceum od 4 pranika. Plod je aura jajastog oblika, sa 8-16 semenki. Cveta od maja do septembra. Stanita: Moe se nai od doline do podalpskih zona, po ravniarskim mestima i jo vie pored prometnih puteva, staza, puteljaka. Uslovi za upotrebu: Sakupljaju se listovi u periodu april-septembar i sue se raireni u tankim slojevima. Osueni listovi treba da zadre prirodnu boju. Ne koristi se pocrnelo ili poutelo lie. enska bokvica se koristi cela, sa korenom - bez cvetnog izdanka. Poto se korenje dobro opere, biljka se sui, rairena u tankim slojevima u prostorijama koje su dobro provetrene. Posle suenja se uva u dakovima ili u gomilama pokrivenim hartijom u suvim prostorijama. Aktivna svojstva: Sluzaste materije, pentozan, tanini, glikozidi (aukubin), alantoin, vitamin K, triozid, filokinon, pektin, karotin, planteoza. Farmakoloko dejstvo: - Interno: Antidijareik (protiv proliva), emoliens (sredstvo za omekavanje koe) hemostatik (zaustavlja krvarenje), baktericid (unitava bakterije), cikatrizant (za isceljenje rana), sniava nivo holesterola u krvi, hipotenzor (smanjuje krvni pritisak). - Spolja: Antiseptik (protiv zaraznih klica). Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica), bronhijalna astma (oteano disanje usled suenja lumena bronhija), dijareja (proliv), ir na elucu i dvanaestopalanom crevu (gastro-duodenalni ir), hipertenzija (povien krvni pritisak), hiperhole-sterolemija (povien holesterol u krvi). - Spolja: Varikozni ir (deluje kao antiseptik) potkoni irevi (primenjuje se kupka), laringitis (upala grkljana), traheitis (upala dunika), blefaritis (upala onih kapaka), konjunktivitis (upala konjunktive), veliki kaalj, bronhijalna astma, TBC plua (tuberkuloza plua).

217

Ima depurativno dejstvo (preiava krv) i zato je dragocena za osobe koje pate od plune i bubrene insufijencije (redukovane funkcije plua i bubrega), ekcema, herpesa (groznice). Kod bronhijalne astme, majina duica i bokvica, kombinovane u jednakim koliinama, predstavljaju dobar lek. U sluajevima bronhitisa i bronhijalne astme, aj se priprema na sledei nain: 1 olja hladne vode, krika limuna (bez kore) i kaiica meda se ugreju do kljuanja. Odmah poto ugasimo vatru i prestanemo s kuvanjem, dodajemo 1 kaiicu gore pomenute meavine (majina duica i bokvica) i ostavimo da odstoji pola minuta. Kod teih sluajeva, priprema se sve aj 4 puta dnevno i pije se u retkim gutljajima. Sirup od bokvice proiava krv od toksina (otrovnih materija). Uzima se po 1 kaiica pre jela u periodu od 3 sedmice. Svei, oprani i izgnjeeni listovi se stavljaju na posekotine, ogrebotine (povrinske povrede koe i sluzokoe), na mesto ujeda otrovnih insekata, pasa i zmija. Za spreavanje stvaranja uljeva na nogama, u toku duge etnje, moe se staviti u cipele nekoliko listova. Efikasna je i kod malignih oboljenja lezda: vranilova trava (mravinac), svea ili osuena se stavi u maslinovo ulje. Flaa se napuni biljkom i preko nje se sipa ulje. Ostavi se da odstoji 10 dana na toplom mestu. Dobijeno ulje se stavlja na obolelo mesto, a preko toga se oblae bokvica. Kod guavosti: Listove izgnjeiti, pomeati sa solju i staviti na obolelo mesto. Oblaganje lia u vidu kataplazme na otvorene rane ubrzava njihovo zarastanje, ak i kod starijih osoba. Kada na nogama pored otvorenih rana postoje i mesta zahvaena upalom, potrebno je drati ih najpre u hladnom aju (infuzija) od sleza, ili u dekoktu od preslice (rastavia). Oko rana treba namazati mast od nevena. Listovi bokvice su preporuljivi i u leenju tromboze. Nain upotrebe: - Infuzija: 1 punu kaiicu listova dodati na 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji pola minuta i procediti.
218

- Meavina za aj: Pomeati jednake koliine bokvice i majine duice; 1 kaiicu meavine dodati na 250 ml vrele vode. - Kataplazma: Oprane i usitnjene svee listove staviti na obolelo mesto. - Sirup: Dve pune ake opranog i iseckanog lia se potopi u toliko vode tako da, kada se stavi na vatru, lie ne zagori. Takoe, treba dodati i 30 g meda. Masu treba zagrevati na tihoj vatri uz stalno meanje, dok ne postane gua i lepljiva. Dobijenu smesu sipati u flau. BOROVNICA (Vaccinium myrtillus) - Fam. Ericaceae Opis: Borovnica je mali bun sa iljastim granama. Lie je ovalno, nazubljeno, zelenkasto sa obe strane. Cvetovi su zelenkasto-crvenkasti, rasporeeni 1-2 u korenu lista sa unutranje strane. Cveta u maju - junu. Plod se formira u obliku plave bobice sa ljubiastim sokom. Stanite: Raste u planinskim predelima, etinarskim umama, po panjacima, na stenovitom i silikatnom zemljitu, do 2500 m nadmorske visine. Upotrebljivi delovi: Lie i plodovi. Sakupljanje: Lie se zajedno sa granama sakuplja po sunanom vremenu, u periodu od maja do septembra, a plodovi kada su sasvim zreli od jula do septembra. Aktivna svojstva - Listovi sadre: tanin, arbutin, hidrokinin, mirtilin. Plodovi sadre: tanin, pektin, mirtilin, eere, provi-tamin A, vitamin C, organske kiseline (limunska, jabuna, oksalna, ilibarna, mlena). Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje), baktero-statik (zaustavlja razvoj bakterija), hipoglikemik (sniava nivo eera u krvi), antidijareik (protiv proliva), diuretik (pospeuje mokrenje), poboljava vid, antihelmintik (protiv glista). Terapeutske indikacije: Dijabetes melitus (eerna bolest), reumatizam, kostobolja, enterokolitis (upala tankog i debelog creva), intestinalne parazitoze (crevni trakt zahvaen parazitima), urinarne infekcije, uremija (poveanje azotnih materija u krvi).
219

Nain upotrebe: Kao infuzija, (vidi poglavlje I/a/3) - koja se dobija iz listova. Piju se 2-3 olje dnevno. Plodovi se koriste u presnom stanju, osueni ili pripremljeni u obliku sirupa ili slatkog. Takoe se ferment, dobijen od plodova (1 kaiku plodova dodati na 250 ml kljuale vode i kuvati 5 minuta), koristi za ispiranje usne duplje kod upale sluzokoe usana. CRVENA DETELINA (Trifolium pratense) Fam. Fobaceae Opis: Zeljasta viegodinja biljka sa stabljikom od 15-40 cm. Lie je trolisnato, sa lisnicama ovalnog ili elipsastog oblika, mogu biti potpunih ili blago nazubljenih ivica. Cvetovi su crvenopurpurni, ree beli, rasporeeni u pojedinane, loptaste, cvetne glave. Stanita: Raste po livadama i panjacima. Upotrebljivi delovi: Cvetne glave. Sakupljanje: U vreme cvetanja u periodu maj-septembar i sui se u senci. Farmakoloko dejstvo: Depurativ (za preiavanje, naroito krvi), dezinficijens (dezinfekciono sredstvo), sedativ (umirujue dejstvo). Terapeutske indikacije: Kancer (rak), bronhijalna astma (oteano disanje usled suenja lumena bronhija - dunica), stalni kaalj, veliki kaalj, kolike, leukoreja (belo pranje), dismenoreja (menstruacija praena bolovima), sifilis. Crvena detelina, kombinovana u istoj razmeri sa ikom, tavljem, korenom maslaka, utom ruicom, je veoma efikasno sredstvo u leenju kanceroznih tumora i lepre. Naroito se preporuuje u sluaju kancera (raka), bez obzira gde je ovaj lociran. Kod raka grkljana koristi se jai aj (koncentrovaniji) i to kao rastvor za ispiranje grla, 4-5 puta na dan. Deo ovog aja treba progutati. Kod rana se koristi kao sredstvo za zaleenje, i to u obliku kupke sa dodatkom aja od crvene deteline. Kupka traje 15 minuta i treba da bude mlaka.

220

U sluaju raka zadnjeg creva, prave se klizme ajem od crvene deteline, 2 puta dnevno. Kod raka genitalija, vre se vaginalna ispiranja, tako da grli materice bude dobro naliven tenou, koju treba drati u vaginalnoj upljini nekoliko minuta, a zatim izbaciti. CRNI SLEZ (Malva vulgaris) Fam. Malvaceae Popularni nazivi: dobri slez, slezovina Opis: Slez sa malim listovima - mali (crni) slez - raste po ruiniranim zidinama, pored puteva, na naputenim terenima, pored ograda. To je jednogodinja biljka sa delimino puzaviastim stablom. Listovi su skoro okrugli, nazubljeni, a cvetovi roze boje su smeteni pojedinano ili grupno u bazalnom delu sa unutranje strane lista. Plod je aurast, pomalo nalikuje na grumen sira. Sakupljaju se listovi, cvetovi i vazduasta stabljika u periodu jun-septembar. Budui da se suenjem gube lekoviti sokovi, najbolje je slez koristiti u to sveijem stanju, ali i suena biljka ima svoju vrednost. Beli slez (Althae officinalis) je zeljasta ivopisna biljka, visoka 80-150 cm, razgranata i prekrivena mekanim, sitnim dlaicama. Koren je debeo, vretenast, ukast spolja i beo iznutra, sa uzdunim brazdama. Listovi su naizmenino rasporeeni, ovalni, punog oblika ili renjasti. Gornji imaju po tri renja, a donji po pet renjeva. Mekani su, mesnati, sa dugim drkama. Stablo je kao i listovi kadifno belo zahvaljujui malim, finim trepljama. U osnovi listova i njihovih straninih delova nalaze se veliki cvetovi sa dugakom drkom, bele ili svetlo roze boje (2,5 - 3 cm u preniku), sa laticama malo okrnjenim na vrhu. Cvet ima duplu spoljanju aicu, sa 6-9 renjeva. Cvetovi su pravilni, sa po pet latica. Plod u vidu aure je ulubljen. Listovi, kao i koren imaju slab, karakteristian miris i sluzav ukus. Cveta od jula do septembra. Raste na vlanim mestima, ponekad ubrenim, na navodnjavanim poljima, na obalama reka, najvie u dunavskom regionu. Sakupljanje: Beru se cvetovi, listovi, sakuplja se i oguljeni koren.

221

Cvetovi i listovi se beru bez drke u periodu jun-avgust. Sue se u senci, u provetrenim prostorijama, rasprostrti u tankom sloju. Posle suenja, cvetovi se uvaju u papirnim kesama (dakovima), ili fiokama obloenim hartijom, a listovi u dakovima od platna. Koren se vadi kada dostigne duinu od 10-15 cm, dakle najranije u drugoj godini ivota biljke. Ovo se obavlja u periodu mart-april ili oktobar-novembar. Posle sakupljanja, koren se oguli (do belog sloja), zatim isee na male komade koji se sue na suncu ili u ugrejanim prostorijama na 40C. Pre suenja ih ne treba prati. Posle suenja, korenje se uva u dakovima od platna ili hartije, u suvim prostorijama. Aktivna svojstva: U korenu - sluzaste materije, amidin, uronske kiseline, eeri, asparagin, pektin, betain, tanin, rezinozne supstance; u cvetu i listu - flavonoid, tanin i sluzaste materije. Uslovi za upotrebu: Cvetovi treba da budu rozikasto bele boje i da imaju aicu. Listovi treba da imaju zelenu boju i drku ne duu od 2 cm. Ostatak stabljike se ne koristi. Oguljen koren treba da bude bele boje. U istu svrhu i sa istim svojstvima se koristi i list i cvet kultivisanog sleza. Farmakoloko dejstvo: Sekretolitik (pospeuje luenje sluzi), emoliens (sredstvo za omekavanje), ekspektorans (za iskaljavanje), anti-inflamator (protiv zapaljenja disajnih organa, bubrega, eluca i creva). Terapeutske indikacije: Glositis (upala jezika), akutni laringitis (akutna upala grkljana), bronhitis (upala bronhija), traheitis (upala dunika), infekcije bubrega, rane, ir, tonzilitis (upala krajnika). Kod otvorenih rana, kupka od sleza i sveih listova bokvice moe da bude delotvorna. U sluaju raka grkljana, ak i kad doe do afonije (gubitka glasa), slez moe da ima veoma efikasno lekovito dejstvo. Mlakim ajem od sleza se ispira grlo u toku dana, a ostatak aja se pomea sa jemenim branom i dri se u vidu obloga u predelu grkljana u toku noi. Dnevna koliina aja koju treba upotrebiti je 2,5 litra. Biljka se usitni i preko noi dri u hladnoj vodi (1 puna kaiica biljke na olju od 250 ml). Ujutro se procedi i blago
222

ugreje, i to tako to se olja stavi u drugi, vei sud sa toplom vodom. Tenost uvati u termos-boci. Piju se 4 olje dnevno. Sa ostatkom aja ispirati grlo (gargarizma). U sluaju smanjenog luenja pljuvake (suva usta), aj od sleza treba esto koristiti za ispiranje usta. Nain upotrebe: - Infuzija: Jednu punu (supenu) kaiku dodati na 250 ml hladne vode; ostaviti da odstoji tokom noi, a zatim ujutru blago podgrejati (30-40C). - Kupka ruku i nogu: Jedna puna aka sleza se potopi u sud sa 5 litara hladne vode. Poto odstoji 12 sati, sledeeg dana se malo zagreje (30-40C). Kupka traje 20 minuta. - Oblog: Talog (ostatak) koji ostane od aja se malo zagreje u vodi, pomea se sa jemenim branom i stavi na komad platna kojim se oblae obolelo mesto. ESTOSLAVICA (Veronica officinalis) Fam. Scrophulariaeae Popularni nazivi: razgon, propinjaa, trava od ljame, veronika Opis: Raste na suvim terenima, po umama, grmovima, na periferiji umovitih oblasti i pored puteva. Ima puzaviasto stablo, od 20-45 cm, sa sitnim fino nazubljenim listiima, srebrnaste boje. Ako se dodirnu, lako padaju. Cvetovi su mali, svetloplavi, ljubiasti ili roze-beli. Cveta od maja do avgusta. Sakuplja se procvetali deo stabljike. Najveu lekovitu vrednost imaju biljke koje rastu na periferiji uma i pod hrastom. Terapeutske indikacije: Hronini bronhitis (hronina upala bronhija - dunica), gastritis (upala eludane sluznice), hepatitis (upala jetre), reumatizam, neurastenija (preterana nervna napetost), depresija, problemi sa pamenjem i nesvesticom (piju se 2 olje meavine preslice i estoslavice, u jednakim koliinama), zastarele rane, varikozni ir. Sve sok od procvetale estoslavice je preporuljiv protiv hroninih oboljenja koe.

223

Nain upotrebe: - Infuzija: 1 punu kaiicu dodati u 250 ml vrele vode, ostaviti da odstoji poklopljeno 30 sekundi, a zatim procediti. - Sve sok: Svee cvetne vrhove oprati i dok su jo vlani, staviti u sokovnik. Sok se sipa u flaice i uva u friideru. Primenjuje se spolja. - Tinktura: 1 puna aka cvetnih vrhova fino se isitni i ostavi da odstoji u 1 litar votke jaine 40%, i to ka suncu ili pored pei, 14 dana. Koristi se protiv reumatizma i kostobolje, interno, 15 kapi, 3 puta dnevno, kao dodatak aju ili sa vodom. Spolja se primenjuje za frikciju (trljanje) bolnih mesta. Protiv senilnog pruritisa (hroninog svraba koe kod starijih osoba) i hroninih ekcema, koristi se dekokt dobijen od 25 g biljke dan i no i 25 g estoslavice. Ova meavina se kuva 3 minuta u 1 litar vode, a zatim odstoji 10 minuta. Dobijenom tenou se vre ispiranja i koristi se u vidu obloga na obolela mesta. Oblog se dri 10 minuta. IAK (Arctium lappa) Fam. Asteraceae Popularni naziv: veliki iak, aspuh, oviji iak, repuina Opis: Dvogodinja zeljasta biljka sa mesnatim korenom, tamno-smeim spolja i bledo-ukastim iznutra. Stablo je razgranato, visine 25-65 cm. Listovi su naizmenino rasporeeni, donji su veeg prenika, sa dugakim peteljkama, zaokrugljeni u bazalnom delu ili srcastog oblika, a gornji su mali i ovalni. Cvetovi hermafroditi (koji poseduju muke i enske reproduktivne organe unutar istog cveta) su cevasti, pravilnog oblika, purpurni. i formiraju glavice duine 3-4 cm, titastog oblika. Brakteje lisnatog dela cvetne glave su zelene, skoro glatke i povijene na vrhu u obliku udice, premaujui duinu cvetnih latica. Plodovi su ahenije dugake oko 6 mm. Stanite: Raste na neobraenom zemljitu, pored puteva, ograda, zidova, ruevina, itd. Upotrebljivi delovi: Koren, ree listovi i plodovi.

224

Aktivna svojstva: Inulin, kalijumove soli, isparljivo ulje, supstance sa antibiotikim dejstvom. Sakupljanje: Korenje se sakuplja u martu, aprilu i septembru ili oktobru. Sui se u zagrejanim prostorijama ili na suncu. Listovi koji se upotrebljavaju u sveem stanju, mogu se sakupljati tokom celog leta, a one koje treba osuiti, sakupljae se od juna do avgusta, u vreme cvetanja. Sue se u hladovini. Plodovi se sakupljaju tek kada su dovoljno sazreli, i sue se na suvom i dobro provetrenom mestu. Farmakoloko dejstvo: Depurativ (za proiavanje), antiseptik (protiv klica), antireumatik (protiv reume), kao lek protiv kostobolje, holagog (sredstvo koje pomae stvaranje ui), i holeretik (sredstvo koje pomae luenje ui), antiaterosklerotik (protiv zakreavanja arterija masnim naslagama), antidijabetik (protiv dijabetesa), antisifilistik (protiv sifilisa). Terapeutske indikacije: Ekcem, psorijaza, impetigo (kono oboljenje praeno mehuriima sa bistrom tenou), akne, iravost, upala krajnika, upala desni, alveo-dentalna pioreja (isticanje gnoja iz zubnih upljina), reumatizam, kostobolja, bilijarna diskinezija (oteano i nepravilno pranjenje une kese), ateroskleroza, dijabetes, rubeola, sifilis. Nain upotrebe: Dekokt od korena - 20 g na 1 litar vode, kuva se 4 minuta i ostavi se da odstoji 10 minuta. Ovaj dekokt moe biti za internu upotrebu i tada se piju 2-3 olje dnevno, ili za spoljanju upotrebu kao rastvor za ispiranje. U sluaju rubeole (osipa) priprema se dekokt na ve opisan nain, s tim to se koristi pola doze. Dobijenom dekoktu se dodaju 2 kaiice meda. Uzima se po 1 kaiica na svakih 5 minuta, 2-3 sata, to e izazvati rasprostranjenost osipa i kao posledicu toga krae trajanje bolesti, pospeujui ozdravljenje. Neophodno je da bolesnik ostane da lei do potpunog ozdravljenja. Svei listovi se koriste u sluaju reumatizma, u vidu obloga, kojima se prekrivaju obolela mesta. Listovi, na ovaj nain korieni, imaju blagotvorno dejstvo i kod solarne terapije (sunanje).
225

UVARKUA (Sempervivum tectorum) Fam. Crassulaceae Popularni nazivi: uvarka, pazikua, grlua Opis: Viegodinja, mesnata biljka (razmnoava se bez naroite nege), visoka 10-60 cm, ima stabljiku koja je razgranata u gornjem delu, dok u osnovi ima rozetu od debelog, mesnatog lia, prepunog biljnog soka. Cvetovi roze ili crvene boje su rasporeeni u obliku tita na vrhu biljke. Plod je u obliku aure. Stanita: Samonikla biljka koja raste na planinskim krenjakim stenama, a ponekad i na krovovima kua. Upotrebljivi delovi: Cela biljka bez korena. Sakupljanje: U periodu jun - avgust. Aktivna svojstva: Jabuna kiselina, alkaloidi. Farmakoloko dejstvo: Analgetik (protiv bolova), adstrigens (izaziva skupljanje), vulnerant (pomae zarastanje rana). Terapeutske indikacije: Otalgija (bolovi u uima), zagnojene rane, hemoragija (krvarenje), opekotine, bolovi u oima, herpes zoster. Nain upotrebe: Sve sok dobijen od mesnatih listova stavlja se na rane, opekotine, unutar une koljke. Nain dobijanja soka: Kada se list prelomi, stavi se u olju sa vruom vodom da odstoji 2-3 sekunde. Zatim se izvadi i rukom istisne sok. Za ovo se moe koristiti i sokovnik. DIVIZMA (Verbascum phlomoides) Fam. Scrophulariaceae Popularni nazivi: divizija, beloterka, volovrat, iroki lopuh Opis: Dvogodinja biljka sa zeljasto-drvenastim stablom, visoka 60-150 cm, jednostavna ili razgranata, pepeljasto-sive boje. Listovi su veliki, elipsasti ili duguljasti, sa zupcima, i mekim vlaknima sa obe strane. Sitna vlakna su ukasta i gusto izrasla. Cvetovi su veliki, ute boje i formiraju dugaak i zbijen klas. Biljka cveta u periodu jun-oktobar. Stanita: Raste na suvim brdacima i ravnicama, po peskovitim, neobraenim, ljunkovitim poljanama, na periferiji uma i u renim dolinama. Upotrebljivi delovi: Cvet i ree listovi.
226

Aktivna svojstva: Sluzaste materije, eeri, tanin, etarsko ulje, saponin, karotinoidi, aukubozid. Sakupljanje: Ne otvaraju se svi cvetovi biljke odjednom, ve naizmenino, poev od osnove ka vrhu. Njihovo zatvaranje se obavlja istim redosledom, postepeno i samo u vreme cvetanja, u periodu jun-oktobar. Beru se po lepom vremenu, iskljuivo zlatno-ute latice cvetova i sue se u senci, u veoma dobro provetrenim prostorijama, ili na vruem vazduhu pri temperaturi od 35-40C. Listovi se sakupljaju u maju-avgustu i sue se na isti nain kao i cvetovi. Farmakoloko dejstvo: Ekspektorans (sredstvo za iskaljavanje), antiinflamator (protiv zapaljenja), sudorifik (podstie znojenje), antiastmatik (protiv astme), protiv hemoroida. Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija), kijavica, astma (sipnja), promuklost, tuberkuloza, gastro-enteritis (upala eluca i creva), panaricijum (prit na prstu, kukac), apsces (zagnoj), irevi, potkoni ir, hemoroidi (uljevi), promrzline. Nain upotrebe: - Infuzija: 1 kaiicu cvetova dodatih na 250 ml vrele vode, ostaviti da odstoji 3 minuta i piti 2-3 olje dnevno. - Dekokt: 30 g cvetova i listova kuvati 3 minuta, a zatim procediti. Koristi se kao gargarizma (za ispiranje usta), svakih 30 minuta, kod promuklosti. Listovi, kuvani 5 minuta u mleku, stavljaju se u obliku kataplazme u sluaju panaricijuma, ireva, potkonog ira, hemoroida, promrzlina. Priprema se i dekokt od 60 g lia koje treba potopiti u 1 litar vode. Kuvati 5 minuta. Primenjuje se u obliku komprese kod oboljenja kao to su: impetigo (vrsta konog oboljenja), opekotine, bolni potkoni irevi. DIMNjAA (Fumaria officinalis) Fam. Fumariaceae Popularni nazivi: dimica, rosno zelje, rosnica, rosopas, runjavac Opis: Jednogodinja zeljasta siuna biljka, visoka 20-70 cm, glatka, sivkaste boje. Listovi su karakteristini (teko uporedivi),
227

delimino kopljasti, bledo-zeleni. Cvetovi su ruiasti, purpurni, svetlo-ljubiasti, u osnovi beli, na vrhu crveni, rasporeeni u grozdaste cvasti na krajevima. Cveta u periodu maj - septembar. Plodovi su oraice zrnastog oblika. Stanita: Kultivie se ili raste na ljunkovitom tlu. Upotrebljivi delovi: Cela biljka bez korena, ubrana za vreme cvetanja. Aktivna svojstva: Fumarna kiselina, fumarin, alkaloidi, kalijum, tanin. Farmakoloko dejstvo: Sedativ (umirujue dejstvo), depurativ (sredstvo za ienje, naroito za ienje krvi), tonik (osveavajue dejstvo), holagog i holeretik (sredstva za luenje i stvaranje ui), laksativ (olakava pranjenje creva), febrifuga (protiv groznice), aperitiv (poboljava apetit), umirujue sredstvo, hipnotik (za uspavljivanje). Terapeutske indikacije: Astenija (nemo, slabost), diskinezija (oteano i nepravilno pranjenje une kese), bolovi u unoj kesi (kolike), jake, teke glavobolje, oboljenja jetre, zatvor, gojaznost, amenoreja (izostanak menstrualnog ciklusa), arterioskleroza, febrilno stanje (groznica), hipotenzija (nizak krvni pritisak), bubrena oboljenja, oligurija (smanjeno mokrenje), ekcem (patoloka promena na koi), akne (bubuljice), artritis (upala zglobova). Nain upotrebe: - Infuzija: Priprema se slaba infuzija od 3 g biljke i 1 olje vrue vode. Treba da odstoji 3 minuta pre nego to se procedi. Piti 2 olje dnevno. - Jai aj. Ukoliko se konzumira u duem vremenskom periodu, moe da deluje uspavljujue i da dovede do gubitka telesne teine. Treba ga piti obazrivo, jer moe imati i neeljeno hemolitiko dejstvo (da razlae eritrocite - crvena krvna zrnca), ukoliko se pije due i u veim koliinama. M. Mulot napominje da nain delovanja biljke zavisi od duine korienja iste u terapeutske svrhe. Ako se koristi svakodnevno, prvih osam dana, dimnjaa deluje kao tonik (okrepljujue), aperitiv (poboljava apetit), i depurativ (za preiavanje, naroito krvi). Praktikuju se 2-3 terapije
228

od po 8 dana, sa pauzama od 10 dana. Ako produimo vreme leenja od 8 na 20 dana, delovanje ove biljke postaje hipnotiko (uspavljujue), uslovljavajui pospanost i usporenu cirkulaciju krvi. Dekokt: Priprema se od 60 g biljke koja se kuva 4 minuta u 1/2 litre vode, a zatim se ostavi da odstoji 10 minuta. Premazuje se predeo zahvaen ekcemom ili aknama 2 puta dnevno. DOBRIICA (Glechoma hederaceum) Fam. Labiatae Popularni nazivi: dobriavka, prednjak, groi, brtan trava, brtan Opis: Zeljasta, puzaviasta, viegodinja biljka. Listovi imaju drku, bubreast ili srcolik izgled, sa nazubljenim stranicama. Cvetovi su plavi ili ljubiasti, rasporeeni po 2-6 sa unutranje strane listova. Stanita: ume, estari, livade. Upotrebljivi delovi: Nadzemni delovi biljke. Aktivna svojstva: Gorka supstanca, holin, tanin, kalijum, vitamin C. Farmakoloko dejstvo: Antiinflamator (protiv zapaljenja), anti-spazmolitik (ublaava greve), ekspektorans (za iskaljavanje), emoliens (sredstvo za umekavanje), analgetik (ublaava bolove u elucu), antipiretik (smiruje groznicu). Terapijske indikacije: Rinitis (upala nosne sluznice - kijavica), hronini bronhitis (upala bronhija - dunica), astma, emfizem plua (preterano proirenje plunih mehuria praeno oteanim disanjem), kaalj, apsces (zagnoj), furunkul (ir), migrena, oboljenje jetre i urinarnog trakta, gastritis (upala eludane sluznice), enteritis (upala creva, crevni katar). Nain upotrebe: Interno: - Infuzija: 8 g dobriice treba da odstoji 3 minuta u 250 ml kljuale vode. Piti 2-3 olje dnevno, zaslaene medom. Protiv bronhijalne astme, gastritisa, enteritisa, smetnji u radu jetre i bubrega, priprema se jai aj od 50 g dobriice na 1 litar vrele

229

vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta, a zatim piti 3 olje dnevno, zaslaene medom. Sirup od ove biljke efikasno deluje u leenju bronhitisa i kijavice. Priprema se na sledei nain: 100 g dobriice preliti sa 250 ml hladne vode, posle ega se ostavi da macerira 10 sati. Zatim procediti, dodati 250 g meda i ostaviti na vatri tako da nekoliko puta prokljua. uva se u friideru, u dobro zatvorenim flaama. Uzimati 3-4 kaike dnevno. Spolja: - Infuzija i inhalacija dobriicom imaju blagotvorno dejstvo kod rinitisa (upale nosne sluzokoe). U sluaju stomatitisa (upale usne sluzokoe), vri se ispiranje usne duplje ajem od dobriice. - Sok koji se iscedi iz presne biljke i unosi u organizam putem nazalne aspiracije (umrkivanje), veoma je delotvoran lek protiv migrene. - Ulje od dobriice (10 aka dobriice potopiti u 1 litar maslinovog ulja; ostaviti da odstoji mesec dana na suncu); koristi se u vidu obloga kod rana, ozleda, zapaljenskih promena na koi. Ako se nekoliko kapi ovog ulja stavi u unu koljku, ublaava se otalgija (bol u uima). GAVEZ (Symphytum officinale) Fam. Boraginaceae Popularni nazivi: voluj, crni koren, vrani gavez, klinjak, gavezina Opis: Ova lekovita biljka je jedna od najdragocenijih koje nam priroda nudi. Raste po vlanim panjacima, pored ograda i cveta celo leto. To je zeljasta, ivopisna biljka, prekrivena otrim maljama, sa uspravnim razgranatim stablom od 1,20 m. Listovi su ovalni i sueni prema drci, rasporeeni su naizmenino. Cvetovi su roze-purpurni, ljubiasti, ree beli i ine kratke cvasti. Koren je vretenast, razgranat, spolja crne, iznutra bele boje (posle suenja postaje ukast). Cveta od maja do kraja avgusta. Upotrebljivi delovi: Sakuplja se gornja polovina stabljike - u vreme i posle cvetanja, u periodu april-septembar.
230

Listovi se sue u senci. Koren - sakuplja se od marta do aprila, ili od septembra do novembra. Koren se oisti od vorova i nadzemnih delova, opere se i isee na komade, duine 10-15 cm. Deblji komadi se raseku vertikalno. Pripremljen na ovaj nain, koren se sui u najkraem vremenskom roku to spreava proces fermentacije. Suenje se vri na suncu, na tavanu, ili u suarama. Osueno korenje se uva u suvim prostorijama, bez vlage. Uslovi za upotrebu: Koren treba da je ist, da ima sjajno-crnu boju spolja i belo-ukastu iznutra. Treba ga usitniti na komade od 10-15 cm. Takoe je potrebno odstraniti sve nadzemne delove biljke. Aktivna svojstva: Etarsko ulje, alantoin, tanin, sluzi, holin. Farmakoloko dejstvo: Interno: Antiinflamator (protiv zapaljenja), adstrigens (izaziva skupljanje), emoliens (sredstvo za umekavanje), ekspektorans (za iskaljavanje), hemostatik (za zaustavljanje krvarenja), cikatrizant (za isceljenje rana), antimikotik (protiv gljivica). Spolja: Dekongestiv (sanira nagomilavanje krvi i drugih telesnih tenosti u organizmu), adstrigens, cikatrizant. Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica), furunkul (ir), kancer (rak). Spolja: Opekotine, varikozni ir, hemoroidi (uljevi), u vidu obloga i kupki. Takoe se priprema i oblog od lia gaveza, koje se potopi u vrelu vodu, a zatim samelje. Dobijenu kau treba staviti na bolno mesto ili na predeo zahvaen tumorom; ista kaa se dobija od sveeg korena koji se izrenda, pomea sa vrelom vodom i obloi se obolelo mesto. Kaa se moe dobiti i od suvog korena koji se zdrobi i pomea sa mlakom vodom. Izmean sa kamilicom, hajduicom i pelinom, koristi se za ispiranje usne duplje kod stomatitisa (upala sluzokoe usne upljine i dentalnog apscesa - zubnog zagnoja). - Tinktura od gaveza je veoma delotvorna. Osobe koje boluju od reumatizma i artritisa (upale zglobova) mogu koristiti ovaj preparat za masau.
231

Oblog u vidu kae od lia gaveza, preporuuje se kod paralize i stavlja se na obolele udove. Sueni koren se moe izgnjeiti ili istucati i pomeati sa mlakom vodom pri emu se dobija kaa koja se stavlja na obolelo mesto. Topli oblozi su veoma korisni kod varikoznog ira, reumatizma, bolova u grlu, bolova u amputiranim udovima, periostitisa (zapaljenja kostiju, pokosnice). - aj je efikasan lek kod bronhitisa, oboljenja digestivnog trakta (organa za varenje), i hemoragija u digestivnom tubusu. Piti 2-3 olje dnevno. Protiv ira na elucu preporuuje se aj od: 100 g gaveza, 100 g nevena, 50 g troskavice (Polygonum aviculare). Tinktura od gaveza je dobra protiv rana, uboja, ehimoza (krvnih podliva) i fraktura (preloma kostiju). Lie gaveza se koristi i kao dodatak za kupku kod reumatskih bolova, kostobolje, diskopatije i slabe cirkulacije. U ovom sluaju (slaba cirkulacija) naroito kad su u pitanju hladne noge, treba primenjivati kupke od koprive i gaveza. Nain upotrebe: - Infuzija: 2 kaike korena (fino usitnjenog) ostaviti preko noi u 250 ml hladne vode; ujutru malo ugrejati, procediti i piti u retkim gutljajima. - aj za ir na elucu: 1 puna kaiica listova stavi se u 250 ml vrele vode; ostaviti da odstoji pokriveno 3 minuta, a zatim procediti. Piti 3-4 olje u retkim gutljajima, u toku jednog dana. - Oblog: Dobro osueno korenje sitno se samelje, odmah se pomea sa toplom vodom i nekoliko kapi jestivog ulja, a zatim se rairi na platnu. Oblae se dok je toplo na obolelu zonu i privrsti zavojem. - Primena sveeg lia: Svee lie oprati i usitniti u avanu dok se ne pretvori u kau koja se stavlja na obolelo mesto. - Dodatak za kompletnu kupku: 500 g sveeg ili suenog lia, potopiti u 5 litara hladne vode. Sledeeg dana ugrejati do kljuanja, a tenost dodati u vodu za kupanje.

232

- Sedea kupka: Isti postupak kao i za kompletnu kupku, s tim to se uzima 200 g lia (vidi poglavlje: Sedea kupka - Preslica). - Tinktura od gaveza: Korenje gaveza se opere, oisti etkom, fino se usitni, stavi u flau bez nabijanja, prelije votkom jaine 40% i dri na suncu ili pored pei 14 dana, posle ega se procedi. - Mast od gaveza: 4-6 sveih korena, poto se dobro operu i usitne, dodati u 250 g otopljene biljne masti ili margarina. - Drugi nain: 10 kaika rendanog korena pomeati sa 11 kaika masnoe. Sud sa ovom smesom pokriti i ostaviti da odstoji 12 sati, posle ega se ponovo ugreje i procedi kroz platno. Proceeni sadraj odmah presuti u teglu i uvati u friideru. Koristi se kod varikoznog ira, manjih povreda, hemoroida (uljeva). GLOG (Crataegus monogyna) Fam. Rosaceae Popularni nazivi: pasji trn, crveni glog, beli trn Opis: bun od 2-5 m, trnovit, drvenast, razgranat. Listovi su razliiti, meusobno nejednako renjasti ili rasporeeni u parove. Cvetovi su beli, formiraju tit i sainjeni su od 5 ainih, stalnih listia, 5 latica bele boje, 20 jajolikih pranika. Cveta u majujunu. Stanita: Na periferiji uma i ledina, u niim i brdovitim predelima. Aktivna svojstva: Flavonski sastojci, leukoantocijanidin i triterpenski derivati. Upotrebljivi delovi: Cvetovi i plodovi. Sakupljanje: Cvetovi se beru u aprilu-junu, kada su sasvim otvoreni, po suvom vremenu i sue se samo u senci, raireni u tankom sloju. Plodovi se sakupljaju pre sazrevanja, kada dobiju crvenu boju. Sue se na 60-70C. Da bi bili delotvorni, plodovi treba da imaju tamno-crvenu boju. Smei i crni plodovi nisu za upotrebu. Terapeutske indikacije: Ekstrasistolna aritmija (nepravilnosti u ritmu - preskakanje srca), tahikardija (ubrzan rad srca), palpitacije (lupanje srca), angina pektoris, arteritis (upala arterija),
233

variks (proirene vene), hipertenzija (povien krvni pritisak), anksioznost (razdraljivost), insomnija (nesanica), prekomerna emotivnost, vrtoglavica, komarni snovi, neuro-vegetativna distonija u predklimakterijumu (poremeaj normalnog miinog tonusa nerava i krvnih sudova), albuminurija (belanevine u mokrai), kuproza (bubuljice, bubuljiavost), dijareja (proliv), kamenje u bubregu, enureza (nesposobnost zadravanja mokrae). Nain upotrebe: - Infuzija: 1 puna kaiica cvetova na 250 ml vrele vode, treba da odstoji 3 minuta, a zatim se procedi. Piti 3 olje dnevno. - Dekokt od voa: 5 g usitnjenog voa kuvati tri minuta u 1 litar vode. Procediti i piti u toku jednog dana. Protiv kuproze (bubuljica, bubuljiavosti): 20 g cvetova i plodova kuvati 3 minuta u 500 ml vode. Poto se procedi, koristi se u vidu obloga. Protiv cirkulatornih smetnji i greva u udovima, pripremiti infuziju od 20 kaiica na 1 litar vrue vode. Treba obaviti 2 kupke dnevno u trajanju od po 20 minuta. Kupke su delimine i odnose se na udove u kojima oseamo greve i slabu cirkulaciju. Kod angine pektoris i infarkta, oblog potopljen u ovu infuziju, stavlja se na zonu. GRKO SEME (Trigonella foenum graecum) Fam. Fabaceae Popularni nazivi: piskavica, svinda, kozji rog, rogaii, grko seno Opis: Viegodinja, samonikla biljka, visoka 60 cm sa zailjenim listovima i belim cvetovima. Cveta u periodu jun-avgust. Moe se nai u suvim, sunanim dolinama sa krenjakom podlogom. Aktivna svojstva: Saponin. Seme sadri fosfor, gvoe, kalcijum, mangan, esencijalno masno ulje (lecitin), trigonelin, holin, kumarin i sluzaste materije. Upotrebljivi delovi: Seme - sakupljeno u periodu jun-avgust.

234

Farmakoloko dejstvo: Emoliens (sredstvo za umekavanje), tonik za optu upotrebu (osveavajue dejstvo na ceo organizam), digestivni stimulans (poboljava varenje), pospeuje eritropoezu (stvaranje crvenih krvnih zrnaca), galaktogen (hranljivi preparat od mlenog kazeina), antiinflamator (protiv zapaljenja). Terapeutske indikacije: Zapaljenje usne sluzokoe, vagine, astenija (slabost organizma), denutricija (neuhranjenost), anemija (malokrvnost), hipogalaktija i agalaktija (redukovana koliina mleka kod dojilja ili bezmlenost), sinuzitis (upala sinusa), celulit (potkoni masni sloj), lezije (povrede). Nain upotrebe: - Dekokt od semenja: 15 - 20 g na 1 litar vode kuvati 2 minuta i ostaviti da stoji 10 minuta. Procediti i piti 2-3 olje dnevno. U sluaju zapaljenja vagine, vre se vaginalna ispiranja ovim dekoktom. Koristi se i u obliku kataplazme koja se dri 15 minuta na obolelom mestu. Takoe se primenjuje i kod celulita, sinuzitisa, furunkula, apscesa, rana, raka. Ako se veoma sitno samleveno semenje prokuva u sojinom mleku, dobija se kaa izuzetne hranljive vrednosti. HAJDUICA (Achillea millefolium) Fam. Asteraceao Popularni nazivi: hajduka trava, stolisnik, ranjenik, arvanj, kunica Opis: Zeljasta ivopisna, miriljava biljka, visoka 20-70 cm sa pomalo vlaknastom stabljikom. Poseduje dve vrste nadzemnih stabljika, jedne su deblje, sa cvetovima i listovima, razgranate u gornjem delu i zavravaju se kapitelom (glavom) formiranim od malih cvetova, a druga vrsta stabljike je nerodna i ima samo listove. Listovi su naizmenino poreani, bez drke, kopljastog izgleda, podeljeni u zasebne grupe listia, manje ili vie vlaknasti, prijatnog mirisa i gorkog ukusa koji stee sluzokou usne duplje. Cvetovi formiraju ovalne kapitele (glave), sjedinjene po parovima u obliku tita, na krajevima stabljika. Svaki kapitel ima 5-6 marginalno postavljenih cvetova, koji poseduju po pet latica,
235

koje su uzdune, trodelno nazubljene, bele, ponekad ruiaste do crvene boje. Takoe postoje unutranji cvetovi koji su pravilni, cilindrini sa 5 pranika. Plodovi su u obliku ahenije. Cveta od juna do septembra. Upotrebljivi delovi: Od ove biljke se uzimaju cvetovi sakupljeni u podne, bez drke, u vreme cvetanja, ili se koristi cela biljka, bez korena. Sue se na senovitim mestima, u dobro provetrenim prostorijama, na otvorenom, ili na ramovima pokrivenim hartijom. Uslovi za upotrebu: Cvetovi se ne smeju koristiti ako biljka pokazuje znake zrenja i beru se bez drke. Cvetovi bi trebalo da imaju belo-ukastu boju posle suenja. Aktivna svojstva: Etarsko ulje, cineol, borneol, pinen, limonen, kariofilin, azulin, ahilein, ahileinska kiselina, organske kiseline: mravlja, siretna, valerijanska, projonska, etil-alkohol, metil-alkohol. Farmakoloko dejstvo: Unutranja upotreba: Bronhodilatator (iri bronhije), ekspektorans (za lake iskaljavanje), protiv spazmi (grenja) bronhija, smanjuje eludane sokove, dezinfikuje i umiruje gastrointestinalni trakt, uni antispastik (ublaava greve), dekongestiv za hemoroide (otklanja zastoj u hemoroidalnim venama), analgetik (protiv bolova), hemostatik (za zaustavljanje krvarenja). Spoljna upotreba: Umirujue sredstvo, antiinflamator spreava zapaljenske procese, dezinfekciono sredstvo (kupka ili kompresa). Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani), enterokolitis (upala tankog i debelog creva), gastritis (upala eludane sluznice), kolike (bolovi) jetre, bronhitis (upala bronhija - dunica), hipermenoreja (obilna krvarenja tokom menstrualnog ciklusa), dismenoreja (umiruje menstrualne bolove), hemoroidi (uljevi), cistitis (upala mokranog mehura). Kao antihelmintik (protiv crevnih glista): Infuzija od 10 g biljke na 100 ml vode. Pije se ujutro pre doruka. Preporuuje se i protiv alergija. Spoljna upotreba: Kod opekotina, zagnojenih rana, varikoznog ira, ekcema, u vidu kupke ili kompresa; a kod dentalnog
236

apscesa (gnojenja zuba), kao rastvor za ispiranje usne duplje i drela. Za kupku je potrebno: 30-60 g biljke na 1 litar vode. Dodaje se i koren gaveza. Ima svojstvo regeneracije (obnavljanja) tkiva. U sluaju uljeva, preporuuje se meavina hajduice sa liem koprive, u vidu aja koji treba piti u koliini od 2-3 olje na dan. Biljka je od velikog znaaja za leenje obolelih enskih genitalija (polnih organa). Preporuuju se terapije ajem od hajduice. Proirena materica se uspeno lei sedeom kupkom sa ekstraktima hajduice. Koristi se i kod: Enurezis leukoreje (belog pranja kod ena) preporuuju se 2 olje aja dnevno. Za fibrom materice (dobroudni tumor u vidu otoka miinih vlakana), treba pripremiti sedeu kupku sa ajem od hajduice. Mlade devojke koje jo nemaju menstruaciju, treba da piju po olju aja od hajduice, na prazan stomak ujutro pre doruka, sve dok se ne uspostavi ciklus. U menopauzi kod ena aj deluje umirujue. Kod neuritisa, upranjava se kupka gornjih i donjih ekstremiteta (ruku i nogu) sa ekstraktima hajduice. aj od hajduice ima lekovito dejstvo i kad je u pitanju nesvestica, munina, gaenje, bolovi u oima, suzenje oiju, kefalija (jaka, teka glavobolja). Migrena, prouzrokovana promenama vremena esto se ublaava posle samo jedne olje aja od hajduice koji se pije vru, u retkim gutljajima. Ako se aj pravilno i redovno pije, migrena moe potpuno da nestane. Deluje direktno na kotanu sr stimuliui obnavljanje krvi, zbog toga se preporuuje kod oboljenja kotane sri, leukemije. Pije se aj, upranjava se kupka i frikcija tinkturom od hajduice. Kod raka plua se preporuuje aj od hajduice, ujutru i uvee, a preko dana aj od meavine iste biljke i korena iirota.
237

aj se pokazao kao uspean i kod hemoroida koji krvare, hematemeze (melene - crne bolesti, crnog proliva, crne boljke), piroze (goruice). Ovaj aj otklanja nedostatak apetita, nadimanje i greve u stomaku, a koristi se i kod oboljenja jetre, upala gastro-intestinalnog trakta i regulie probavu. Uzimajui u obzir injenicu da hajduica pomae kod oteane cirkulacije i grenja krvnih sudova, preporuuje se u leenju ishemije srca (angina pektoris). Koristi se i kod oboljenja bubrega. Mast napravljena od hajduice, koristi se za uljeve. Sedee kupke ili ispiranje dekoktom od ove biljke neutraliu u potpunosti vaginalni svrab (vulvo-pruritis). Nain upotrebe: Infuzija: 250 ml vrue vode preliti preko 1 pune kaiice biljke. Ostaviti da odstoji pola minuta, a zatim se procediti. Tinktura: Cvetove hajduice, prikupljene po sunanom vremenu, staviti u staklenu bocu i preko njih sipati votku jaine 40%. Zatim bocu zatvoriti i ostaviti na suncu 14 dana, nakon ega treba procediti. Mast od hajduice: 90 g putera ili margarina zagrejati i dodati 15 g cveta od hajduice, svee ubranog i fino, sitno iseckanog, kao i 15 g usitnjenih listova maline. Meati se sve dok se masnoa ne istopi, a zatim skloniti sa vatre. Ostaviti da odstoji 12 asova pokriveno. Sledeeg dana ponovo ugrejati, procediti kroz pare platna ili gaze i sipati u istu teglu. uvati u friideru. Sedea kupka: 100 g hajduice (cela biljka), ostaviti da odstoji 12 sati u hladnoj vodi (macerat), a zatim zagrejati do kljuanja i sipati u vodu za kupanje. HMELJ (Humulus lupulus) Fam. Cannabaceae Popularni nazivi: hmelina, falon, kudiljica, hmeljevina, kuke, blust Opis: ivopisna puzaviasta biljka. Raste po umarcima, estarima, umama, vrbacima (pored vode), du zidova, ograda itd. Njeno stablo je hrapavo, puzaviasto sa petljama, dok su listovi
238

sa drkama rasporeeni u paru, naspramno okrenuti na svakom lanku i sa 3-5 renjeva, kao i listovi vinove loze, izreckani i srcastog oblika u bazalnom delu. Ima dve vrste cvetova (muke i enske). enski cvetovi su formirani od mnotva uto-zelenkastih listia, poreanih u krug oko ose. Ovi listii su tako grupisani da daju cvetu ovalni (kupast ili iarkast) oblik, duine 2-3 cm. Muki cvetovi su zeleni, dioini (koji poseduju oba pola, ali na razliitim delovima postavljenim), rasporeeni u grozdove. Plodovi su zrnasti, malo ulegnuti, svetlosmee boje, debljine oko 2 mm. U bazalnom delu brakteja (listia) i na povrini listova, uoljive su mnogobrojne lezde uto-narandaste boje, koje sadre jedno smolasto ulje karakteristinog mirisa. Sakupljaju se vegetativni vrhovi i enski cvetovi (iarke). Sakupljanje: Vri se u vreme cvetanja, u periodu juli-avgust. Pri sakupljanju, biljke se odlau u korpe ili torbice, kako se ne bi nagnjeile ili omekale usled previsoke temperature. Posle sakupljanja treba ih izvaditi iz korpe ili torbice i drati u hladovini, u istoj prostoriji kako bi povratile sveinu. Poto se ohlade, enske cvetove treba poreati u tankom sloju radi suenja. Vano je da sakupljene delove veoma dobro osuimo. Nikako ih ne treba suiti pre nego to povrate sveinu i prirodan izgled. Biljke se osveavaju tako to se izlau dejstvu vazduha, a moemo ih hladiti i rukom. U suprotnom, dobijaju braon boju i gube lekovita svojstva. Na ovaj nain osuene cvetove treba uvati u sanducima obloenim hartijom, u kojima e biti dobro pritisnuti, a sanduci treba da budu smeteni u suvim i mranim prostorijama. Uslovi za upotrebu: Dolaze u obzir jedino enski cvetovi, koji posle suenja imaju uto-zelenkastu boju. Neophodno je da cvetovi ostanu celi, a brakteje ne bi trebalo odvajati od cvetova, jer se u protivnom gubi deo aktivne supstance - lupulina. Drka ne treba da bude dua od 1 cm. Aktivna svojstva: Cvetovi sadre isparljivo ulje, seskviterpen, valerijanski estar, lupulin, mineralne supstance, tanin, estrogene supstance, flavonske derivate. Farmakoloko dejstvo: Antispastik (sredstvo protiv greva), podstie luenje eludanih sokova, diuretik (pospeuje mokre239

nje), lek protiv tuberkuloze, bakteriostatik (zaustavlja razvoj bakterija u organizmu), umirujue deluje kod poremeaja genitalnih funkcija: blenoragije (kapavca), onanije, spermatoreje (neprekidnog curenja semena) - zahvaljujui lupulinu. - Spolja: Kao antiseptik (unitava zarazne mikroorganizme). Terapijske indikacije: Insomnija (nesanica), tuberkuloza, anoreksija, nervoza praena anksioznim stanjem (oseanjem uznemirenosti), trihomonas vaginalis (zarazno oboljenje enskih polnih organa izazvano bakterijom trihomonas), akne (bubuljice), seboreja. Nain upotrebe: - Interna upotreba: - Infuzija: Deluje kao sedativ - 1,5 kaika enskih cvetova na 200 ml vrue vode ostaviti da odstoji 2 minuta. Pije se podeljeno u tri doze u toku dana. Isti postupak se primenjuje i kod pripremanja uspavljujueg sredstva: 1 kaika enskih cvetova na 200 ml vrue vode. Treba da odstoji 2 minuta. Pije se uvee pre spavanja. - Tinktura: 10 g enskih cvetova, potrebno je da odstoji u 90 ml alkohola jaine 90%. Uzima se 2-4 g dnevno. Spoljna upotreba: - Infuzija: Za akne i seboreju, koristi se 4 g biljke na 100 ml vode, u vidu obloga; za vaginalno ispiranje: 8 g na 100 ml vode. Mladi izdanci ili vegetativni vrhovi poseduju lekovito svojstvo u sluaju skorbuta, a takoe deluju i kao diuretik (sredstvo koje pospeuje mokrenje). U ishrani se priprema kao povre, slino pargli (viline metle - veoma cenjeno povre). Na enskoj cvasti - iaricama, nalaze se lezde, koje se mogu paljivo odvojiti od biljke, i od kojih se moe dobiti fini, uti prah lupulin, koji se koristi kao lek. Deluje kao tonik (osveavajue), stomahik i diuretik. HRAST (Quercus robur) Fam. Fagaceae Opis: Visoko, vrlo razgranato drvo. Listovi imaju kratke peteljke i renjeve po obodu sa irokim polukrunim ivicama. Muki cvetovi su u obliku dugih resa, dok su enski cvetovi gru240

pisani po 3-5. Plod je u obliku oraha, sa kupolastim omotaem na kojem se nalaze sitne krljuti. Stanita: Hrastove ume se najee nalaze u ravniarskim brdskim predelima. Upotrebljivi delovi: Kora sa mlaih grana (2-4 godine) i plod, koji je ispren i samleven. Regulie funkciju intestinalnog trakta (creva) kod proliva. Sakupljanje: Kora se skida martu-aprilu, ree u jesen, u oktobru - novembru i sui se u senci ili u penici. Aktivna svojstva: Tanin, kvercinska kiselina, elagna i galna kiselina, gorke supstance - kvercin i floroglucin, pektin, kalcijum-oksalat. Farmakoloko dejstvo: Antidijaretik (protiv proliva), hemostatik (zaustavlja krvarenje), antisudorifik (protiv znojenja), tonik (osveavajue dejstvo na kou), adstrigens (izaziva stezanje), antiinflamator (protiv zapaljenja). Terapijske indikacije: Hronina dijareja (hronini proliv), metroreja (curenje krvi, sluzi iz materice), hemoptizija (iskaljavanje sukrviavog ispljuvka), hematurija (mokrenje krvi - kao lek koji otklanja simptome), enteritis (upala creva), hemoroidi (uljevi), analne fistule (zagnoji na analnom otvoru - maru), gingivitis (upala desni), faringitis (upala drela), opekotine, leukoreja (belo pranje), impetigo (kono oboljenje), intertrigo (ojedine). Nain upotrebe: Interno: - Dekokt: 1 kaiicu sitno samlevene kore, kuvati 5 minuta u 250 ml vode do kljuanja, a zatim ostaviti da odstoji 10 minuta. Procedi se i pije po 2 olje dnevno, zaslaeno medom, u mlakom stanju. Spolja: - Koncentrovani dekokt: 10 g lia i kore na 1 litar vode (ponavlja se isti princip). Upotrebljava se kao sredstvo za ispiranje usne duplje, vagine i kao kupka za noge. - Oblog: Prekrivaju se delovi zahvaeni hemoroidima (uljevima). - Prah: Zaustavlja krvarenje iz nosa, a takoe se osuena i samlevena kora upotrebljava kao oblog za isceljenje dekubitusa (rana usled dugotrajnog leanja).
241

IVANJSKO CVEE (Galium verum) Fam. Rubiaceae Popularni nazivi: ivan-cvet, broac, dremovka, jovanova trava Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, sa jakom etvrtastom ili oblastom stabljikom. Visoka je 20-80 cm. Listovi su uzani, pravi (dugaki 15-25 cm, a iroki svega 0,5-2 mm), zailjeni i imaju povijene ivice. Sa unutranje strane su pokriveni kratkim, mekanim vlaknima. Listovi (8-12) su kruno rasporeeni oko stabljike. Cvetovi su mali, zlatno-uti, prijatno miriu na med. Rasporeeni su tako da formiraju bogate ansamble cvetova u obliku piramide. Cvetovi su koncentrisani u zavrne cvasti. Svaki cvet ima po 4 latice. Plodovi su mali, suvi i glatki. Stanita: Veoma esto se moe nai na livadama, proplancima, panjacima, pored puteljaka, a u vreme cvetanja je povijena nadole. Postoji vie vrsta: Galium aparine i Galium mollago. Druga vrsta od pomenute dve biljke raste po umarcima (estarima) i ima zlatno-ute cvetove, jak, medni miris. Moe se nai i ispod osuene trave u zimskom periodu. Sve tri vrste imaju slina lekovita svojstva i koriste se na isti nain. Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena. Sakupljanje: Obavlja se u toku cvetanja, u periodu maj-septembar i sui se u senci. Aktivna svojstva: Tanin, limunska kiselina, enzimi. Farmakoloko dejstvo: Depurativ (za preiavanje), diuretik (pospeuje mokrenje), sedativ, regulator metabolizma tiroidne lezde. Terapeutske indikacije: Anemija (malokrvnost), akne (bubuljice), oboljenja uterusa (materice), hidropsija (vodena bolest), oboljenja mokrane beike i bubrega, histerija, epilepsija (padavica), ir (furunkul), lezije (povrede), gojaznost, insomnija (nesanica), vrtoglavice. Protiv izbijanja osipa, moe se koristiti i u obliku kupke. Ispiranje rana dekoktom od ove biljke podstie proces zarastanja.

242

Sve sok od ove biljke se moe naneti direktno na kou obolelog tj. povreenog mesta, a zatim ga treba ostaviti da se osui. Osnovna namena ivanjskog cvea kao lekovitog bilja je leenje oboljenja tiroidne lezde. U ovom sluaju se koristi vru aj za ispiranje grla, to je mogue dublje i ee, a takoe se moe i piti. Predeo tiroidne lezde se mae mau od ivanjskog cvea. Kod oboljenja glasnica, preporuuje se ispiranje usne duplje i drela ajem napravljenim od ove biljke. U sluaju kancera jezika i grkljana, takoe se vri ispiranje ajem od ivanjskog cvea i pije se 4-6 olja dnevno aja od sledee meavine: 300 g nevena, 100 g hajduice, 100 g koprive. Jednu punu kaiicu ove meavine preliti sa 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta i procediti. Piti po 1 kaiku na svakih 20 minuta. Kod kancera koe primenjuje se mast od ivanjskog cvea i pije se aj od ove biljke, koprive i hajduice. Protiv oboljenja bubrega i mokrane beike, priprema se meavina ivanjskog cvea, mrtve bele koprive (Lamium album) i zlatnice (Solidago virgaurea). Ova ajna meavina e veoma uspeno regulisati funkciju preostalog bubrega u sluajevima gde je jedan bubreg odstranjen operacijom. Treba piti 3-4 olje pomenute meavine u toku dana. Kod renalne insuficijencije (smanjene funkcije bubrega), koja podrazumeva dijalizu, blagotvorno deluje ista meavina aja, 4 olje dnevno. Piti 1 olju aja pre doruka, a ostale 3 olje u toku dana. Nain upotrebe: - Infuzija: 250 ml kljuale vode preliti preko 1 kaike bilja i ostaviti da odstoji 30 sekundi (ako je biljka svea) ili 2 minuta (ako je biljka osuena). - Mast: 1) Sveu biljku oprati i dok je jo vlana, iz nje iscediti sok pomou sokovnika. Puter se topi tako to se stavi u manji sud, koji se postavi unutar vee posude sa kljualom vodom i dri se sve dok se puter lagano ne istopi, a zatim se dobijena smesa sipa u
243

tegle i ostavi da odstoji dok ne ovrsne. Na ovaj nain se postie odvajanje masnoe od vode. 2) Masnoa koju smo dobili na opisan nain, malo se zagreje tako da se moe pomeati sa sokom od ivanjskog cvea. Dobro se promea dok masa ne postane kompaktna. 3) Mast koju smo na ovaj nain dobili, treba ostaviti da se ohladi i uvati u friideru. IIROT (Acorus calamus) Fam. Araceae Popularni nazivi: sabljar, vodeni bour, kalmus, uti ljiljan, miriljava trska, tatarsko zelje Opis: Zeljasta biljka visoka 60-150 cm, sa listovima koji su punog oblika, pravi, kopljasti i lie na listove rogoza. Cvast je grozdasta, u obliku mamuze. Rizom je lankovit, mesnat, poloen horizontalno u mulju na obalama voda. Pljosnata stabljika, visoka do 1,5 m, razdeljena je na etiri ruba koji nose samo jedan list dugaak 20-80 cm. Stablo ima na sredini jedan mali konus (klip) zelenkaste do uto-kestenjaste boje. Klip nosi mnogobrojne hermafroditne cvetove koji imaju perigon (unutranji cvetni veni) formiran od 6 zelenih delova i muke polne organe - 6 pranika. Plod je crvenkasta bobica. Koren je debljine jednog prsta i duine do 1 m, otrog i gorkog ukusa kada je u sveem stanju. Kada je osuen, kora je bez ukusa. Raste na obalama reka, bara, jezera ili uz tekue vode gde je ljunkovito tlo. Upotrebljivi delovi: Rizom. Sakupljanje: Koren se vadi u rano prolee (mart-april) ili u kasnu jesen (septembar-oktobar). Cveta u maju i junu. Koristi se koren koji je prepoznatljiv po trouglastim mrljama na svojoj povrini. Spolja je tamno-crvene i beliasto-roze boje, ponekad ukaste, a iznutra aromatinog je mirisa i gorkog ukusa. Nakon sakupljanja se opere hladnom vodom, oisti od vlakna i kore, a zatim se sui. uva se u platnenim dakovima. Aktivna svojstva: Etarsko ulje, azaron, aracilni aldehid, eugenol, ugljeni hidrati, triterpenski alkoholi, gorke supstance, tanin, dekstrin, kolin, vitamin S, amidon.

244

Farmakoloko dejstvo: Stomahik (za eludac), aromatizant (zain za jelo), sredstvo za umirenje bolova, antispastik (protiv greva), analgetik (protiv bolova), karminativ (protiv nadimanja i gasova), sedativ (umirujue dejstvo), depurativ (za preiavanje krvi). Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani), trbune kolike (bolni napadi u predelu trbuha), neuroza, nadimanje, dispepsija (loe varenje usled poremeaja luenja eludanih sokova), enterokolitis (upala tankog i debelog creva), gastritis. U obliku vodenog macerata se koristi da podstakne rad eluca i probavu (s obzirom na svoja gorka svojstva). Koren stimulie usporeni metabolizam i lekovit je u sluaju gastritisa sa smanjenim luenjem kiseline, sputenog eluca, gubitka telesne teine. Takoe blagotvorno deluje u sluajevima opte rehabilitacije bolesnika. Iirot pozitivno deluje na ceo gastro-intestinalni trakt (organe za varenje), kao i na lezde: jetru, slezinu, uni mehur, pankreas. Kod dijareje (proliva) i dizenterije, 6 kaika (supenih) na dan i 2 olje aja od nevena normalizuju rad creva. Sueno korenje, kada se vae polako, pomae puaima da ostave duvan. U sluajevima raka creva i plua, kod pacijenata koji gube telesnu teinu, iirot u kombinaciji sa ajem od hajduice daje dobre rezultate. Protiv promrzlina pomau tople kupke sa iirotom. Korenje se ostavi da stoji tokom noi u hladnoj vodi. Narednog dana zagrejati do kljuanja, a zatim se skloni sa vatre i ostavi pokriveno 5 minuta. Ovu infuziju moemo podgrevati poto se ohladi i ponovo koristiti do etiri puta. Ovakve kupke, zajedno sa kupkama od koprive pomau kod slabe periferne cirkulacije (hladne ruke i noge). U ovom sluaju kupka treba da je to toplija. Nain upotrebe: 1 ravna kaiica korena se stavi u 250 ml hladne vode i ostavi da stoji 12 sati. Zatim se malo zagreje i procedi.
245

Pije se 1 (supena) kaika pre jela i jedna posle jela, ujutro, u podne i uvee, (ukupna dnevna koliina je 6 kaika). Ovo vai za odrasle, dok deca uzimaju (3 puta dnevno) po 1 (kafenu) kaiicu na isti nain kao i odrasli. - Kompletna kupka: Oko 200 g korena iirota ostaviti preko noi (12 sati) u 5 litara hladne vode, a zatim ugrejati do kljuanja i ostaviti 5 minuta na stranu. Dobijena tenost se dodaje u vodu za kupanje. IMELA (Viscum album) Fam. Loranthaceae Popularni nazivi: melina, veska, visk, omelj Opis: Poluparazitska biljka koja se razvija na granama voaka (jabuke, ljive), ili stabala (breza, topola) kao i na boru i omoriki. Raste kao lisnati grm sferinog oblika. Ima kratke, cilindrine, glatke i debele stabljike koje su ravasto razgranate. Grane su okruglaste, markantne, a u osnovi imaju par paperjastih brakteja uto-zelenkaste boje. Ima stalne listove koji su rasporeeni po dva na voru, bez drke, tupi, iri u gornjoj polovini, koasti, izbrazdani sa 5-6 paralelnih nervura zelene boje. Listovi ne opadaju, a sa unutranje strane osnovice lista kao i na vrhu grana, rastu uti ili uto-zelenkasti cvetovi, rasporeeni u bone gomilice, odnosno po 2-3 na gornjem delu grane. Cvetovi su hermafroditni (muki na jednoj strani, enski na drugoj), sa po 4 latice. Plodovi su loptastog oblika, beli, transparentni, sazrevaju zimi i sadre lepljiv i sladak sok. Ptice se hrane sokom i pritom prenose seme na susedno drvo. Cela biljka se fiksira za domaina preko haustorija. Ovu vrstu imele (Viscum album) ne treba meati sa imelom hrasta (Lorantus europaeus) iji listovi imaju tamno- zelenu boju i nisu stalni (opadaju). Cvast je grozdasta, a sama biljka parazitira na hrastu. Kod imele, plod sazreva u jesen i ostaje na grmu do prolea. To je bela bobica sa samo jednim semenom. Od ove biljke se koriste mlade grane sa liem, ili lie, ili samo grane. Sakupljanje lia se obavlja od oktobra do decembra i od marta do aprila, sa jabuke, kruke, ljive itd. Ne sakuplja se sa vrbe, hrasta, lipe, etinara koji su otrovni.
246

Suenje se obavlja u dobro provetrenim i suvim prostorijama. Aktivna svojstva: - Lie: Triterpenski saponini, oleanolinska kiselina, acetilholin, holin, inozin. - Lie i mlade grane: Triterpenski saponini, oleanolinska kiselina, acetil-holin, inozitol, viscin, viskotoksin, mineralne materije, slobodne aminokiseline, viscinska kiselina, polisaharid, vitamini C i E. Uslovi za upotrebu: Biljka ne treba da sadri grane deblje od 0,5 cm. Farmakoloko dejstvo: Koronarni i periferni vazodilatator (iri arterije srca i olakava njegovo snabdevanje krvlju; takoe iri i periferne krvne sudove), bradikardizant (usporava rad srca), hipotenzor (sniava krvni pritisak), kardiotonik (okrepljujue dejstvo na srani mii), diuretik (pospeuje mokrenje), antimitotik (protiv tumora). Terapeutske indikacije: Arterioskleroza, srana oboljenja, hipotenzija i hipertenzija (snien i povien krvni pritisak), oboljenja bubrega, veliki kaalj, stalno tucanje, astma, epilepsija (padavica), histerija, dijabetes (eerna bolest). Lie i grane imele nisu otrovni. Jedino je plod otrovan kada se unosi u organizam. Ako se primeni spolja, oblog od plodova imele u sluaju promrzlina daje vrlo brzo rezultate. Ustanovljeno je da postoji veza izmeu toksinosti (otrovnosti) biljke i njenog porekla (drveta na kojem raste). Najvie lekovitih svojstava sadri imela koja raste na jabuci, kruki, ljivi. Ova biljka uestvuje u regulisanju metabolizma. Osobe koje pate od hroninih poremeaja metabolizma, treba da piju redovno aj od imele, u periodu od 6 sedmica. U ovom sluaju neophodno je piti 2 olje aja dnevno, jednu ujutru i jednu uvee. Imela je delotvoran lek, kako protiv arterioskleroze, tako i kao preventiva infarktu. Posle infarkta, piju se 3 olje aja na dan - 6 sedmica, 2 olje - 3 sedmice i 1 olja dnevno - 2 sedmice. Treba uzimati po pola olje pre i posle obroka (doruka, ruka i veere). Budui da sadri aktivne supstance koje normalizuju ceo
247

cirkulatorni sistem, ova biljka uzrokuje pad visokog krvnog pritiska i normalizuje nizak pritisak. Inae, aj od imele treba piti 6 sedmica, jedanput godinje: 3 olje dnevno - 3 sedmice, 2 olje - 2 sedmice, 1 olja -1 sedmica; dalje je dobro nastaviti sa po 1 oljom aja ujutru, tokom cele godine. ak i kada je re o hipertenziji koja se ve due vremena ispoljava, imela daje dobre rezultate. enama se preporuuje ovaj aj u sluaju menstrualnih smetnji, naroito kod obilnih krvarenja, kao i krvarenja posle poroaja i u klimaksu. Kod epistaksisa (krvarenja iz nosa), aj od imele se koristi za ispiranje nosne upljine. Nain upotrebe: - aj pripremljen u vidu hladnog macerata: 1 puna kaiica imele treba da odstoji u 250 ml hladne vode 12 asova, zatim se malo zagreje i procedi. Ako je potrebna vea koliina u toku dana, aj se uva u termostatu. - Sve sok: Svee lie i stabljike treba oprati, i dok su jo mokri staviti ih u centrifugu sokovnika i ostaviti da se ocede. - Mast: Svee bobice imele se pomeaju sa hladnom masnoom (margarinom). Koristi se protiv promrzlina. ISLANDSKI LIAJ (Cetraria islandica) Fam. Parmeliaceae Popularni nazivi: islandska mahovina, islandska lihena, islandska pletika, ertanska trava Opis: Liaj sa pranikom, visine 10 cm, podeljenim u nejednake renjeve, lepog talasastog izgleda sa trepljama na krajevima. Kada je pranik vlaan, ima tamno-maslinastu boju sa belim flekama. U suvom stanju je hrskaviav. Stanita: U planinskim predelima, na velikim nadmorskim visinama i stenovitom zemljitu. Upotrebljivi delovi: Ceo liaj. Aktivna svojstva: eeri (lihenin, izolihenin), gorka materija (cetrarinska kiselina), gume, ursinina kiselina, estri, lakton, triterpenske supstance.

248

Farmakoloko dejstvo: Tonik (sredstvo za osveavanje), stomahik (za eludac), febrifuga (protiv groznice), antivomitiv (protiv povraanja), ekspektorans (za izbacivanje sluzi iz grudi). Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija), povraanje (munina), febrilna stanja (groznica i poviena telesna temperatura). Nain upotrebe: Dekokt: 1 kaiica biljke treba da odstoji u hladnoj vodi nekoliko sati. Zatim se voda baci i odaspe se nova voda u kojoj se biljka kuva 5 minuta, kako bi se odstranila gorka supstanca (cetrarin). Kod oboljenja respiratornog trakta (disajnih organa), preporuuju se 2-3 olje dnevno mlakog aja, zaslaenog medom. Protiv povraanja pije se hladan aj. Takoe, postiu se vrlo dobri rezultati u leenju bronhitisa i velikog kalja korienjem dekokta dobijenog kuvanjem 1 kaiice biljke u 250 ml mleka, u trajanju 10 minuta. U toku leenja treba koristiti i druge biljke koje sadre tanin. Ne koriste se koncentrovani preparati, jer mogu prouzrokovati gubitak ula dodira i paralizu centralnog nervnog sistema. Nikako ne upotrebljavajte ovu biljku (islandski liaj) ako imate ir na elucu ili na dvanaestopalanom crevu. Tinktura: 20 g liaja treba da odstoji 10 dana u 100 ml alkohola jaine 70%. Uzima se 15-20 kapi dnevno. ISOP (Hysopus officinalis) Fam. Lamiaceae Popularni nazivi: hisop, blagovanj, blagoran, pravi vrisak, vuzak Opis: Mali grm sa drvenastim stablom, visine 30-80 cm. Listovi su punog oblika, na krajevima uzani i kopljasti. Cvetovi su plavi, ree bele boje, rasporeeni u vertikalnom nizu, tako da formiraju jednostrano klasje. Cveta u julu, avgustu. Stanita: Ukrasna biljka, raste u blizini obradivog zemljita. Aktivna svojstva: Isparljivo ulje, heterozid, guma, gorke supstance, sterolni sastojci, triterpenski sastojci, hisopin, saponin, holin, tanin, mineralne soli.
249

Sakupljanje: Pre ili za vreme cvetanja. Suenje se vri u senci. Farmakoloko dejstvo: Behik (protiv kalja), ekspektorans (za iskaljavanje), diuretik (pospeuje mokrenje), holagog (pomae luenje ui), digestiv (olakava varenje, a takoe i izluivanje gnoja), vulnerarija (sredstvo za isceljenje rana), revulzija (odvoenje suvine krvi), tonik (osveavajue dejstvo). Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija), astma, dispneja (oteano disanje), bubrena oboljenja, diskinezija (oteano luenje ui), dispepsija (poremeaj u varenju), aerofagija (gutanje vazduha), abdominalni meteorizam (nagomilavanje vazduha u elucu, nadimanje), entorzije (uganua), povrede. Nain upotrebe: - Infuzija: 1 punu kaiicu dodatu na 250 ml vrele vode treba ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti 2-3 olje na dan, zaslaene medom. Za osobe poveane nervne razdraljivosti, kao i za decu, preporuuju se manje doze. U obliku komprese (obloga od vie puta presavijenog platna ili gaze), koristi se u sluaju uganua. Takoe se koristi u vidu rastvora za ispiranje usne duplje i drela, kod angine. Sirup od isopa: Na 100 g isopa, sipati se 1 litar vrele vode i ostaviti da odstoji dok se ne ohladi. Zatim procediti i dodati se 1600 g meda. Ova smesa se zagreva i pre nego to provri, skloni se sa vatre. Ponovo se ohladi i uzima 4-6 kaika (supenih) na dan u sluaju obolenja respiratornog trakta (disajnih organa). JAGOREVINA (Primula officinallis) Fam. Primulaceae Popularni nazivi: jaglika, jagorika, kunjavac, jaglac, galina Opis: U prvim danima prolea kod ove biljke se moe primetiti rozeta ovalnih, naboranih, vlaknastih i u osnovi jako suenih listova. Iz sredine ove lisnate rozete u aprilu pojavljuje cvetonosno stablo, ponekad prekriveno nenim trepljama, visoko do 20 cm, bez listova, koje se zavrava ansamblom sitnih cvetova u obliku tita. Cvetovi imaju po pet spojenih latica uto-zlatne boje, sa mirisom meda, koji su priklonjeni i tako meusobno

250

rasporeeni da podseaju na jedan mali buket na vrhu stabla, bez lia. Stanita: Po poljanama i proplancima, u brdskim predelima sve do podalpskih zona, ree u dolinama. Cveta u rano prolee. Sakupljanje: Sakupljaju se kako cvetovi, tako i korenje. Korenje se sakuplja pre nego to biljka sasvim uvene, u periodu apriloktobar, ili u kasnu jesen, septembar-oktobar, dok se cvetovi beru u aprilu-maju. Koren se opere i to pre sui, bilo na suncu, bilo u dobro provetrenim prostorijama. Cvetovi se sakupljaju kada su potpuno oformljeni, u aprilu-maju, sa ili bez aice. Treba ih paljivo odlagati u korpe i suiti rasporeene u tankom sloju na hartiji, u tamnim i provetrenim prostorijama. Cvetovi treba da budu dobro osueni, jer e se u protivnom uplesnjaviti. Posle suenja se uvaju u vreama, daleko od svetlosti i vlage. Aktivna svojstva: Saponozid, triterpen, flavonoid (vitamin C). Uslovi za upotrebu: Cvetovi treba da budu odvojeni, svetloute boje i bez drke. aica bi trebalo da ima karakteristinu zelenu boju. Korenje je upotrebljivo kada ima belo-ukastu boju, karakteristian miris i ne treba ga meati sa ostacima stabla. Farmakoloko dejstvo: Ekspektorans (za izbacivanje sluzi iz grudnog koa, za iskaljavanje), emetik (izaziva povraanje), sekretolitik (zaustavlja izluivanje sluzi), sedativ (umirujue sredstvo protiv bolova). Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica), pneumonija (upala plua), nervna oboljenja, insomnija (nesanica), reumatska oboljenja, srana oboljenja. Za nesanicu se priprema meavina aja od: 50 g jagorevine, 25 g lavande, 10 g kantariona, 15 g hmelja, 5 g korena valerijane. Na punu kaiicu biljke sipati se 1/4 litre vrele vode i ostaviti da odstoji 3 minuta. Ovaj aj treba piti dok je veoma vru, gutljaj po gutljaj, pre spavanja, ako je neophodno moe se zasladiti sa malo meda. Preporuljiv je u sluaju migrene, sranih oboljenja, ishemine kardiopatije (nedovoljna snabdevenost srca kiseonikom), izbacivanja bubrenog kamenca.
251

Za proleni period se preporuuje sledei aj: 50 g jagorevine, 50 g pupoljaka cveta od zove, 15 g koprive, 15 g korena maslaka. Pupoljci zovinog cveta predstavljaju drke cveta u zelenom, neotvorenom stanju. Staviti jednu punu kaiicu ove meavine na 1/4 litre vrele vode, i ostaviti da odstoji 3 minuta. Moe se zasladiti medom. Za srana oboljenja se preporuuje vino od jagorevine koje se moe pripremati u prolee. Flaa od 2 litra se napuni sveim cvetovima jagorevine, bez pritiskanja odozgo, a zatim se preko toga nalije beli nerazblaeni sok od groa. Cvetovi treba da budu prekriveni tenou. Flaa koja je nehermetiki zatvorena dri se na suncu, 14 dana. Za vreme srane krize, po potrebi uzimati se po gutljaj ovog vina. U sluaju sranih tegoba treba uzimati 3 kaike dnevno. Nain upotrebe: - Infuzija: 1 puna kaiica na 1/4 litre kljuale vode, ostavi se da odstoji kratko (1/2 - 2 minuta). JEAM (mladi - Nordeum vulgare) Fam. Poaceae Popularni nazivi: arpa, belo ito, jemiak, jemak Mladi jeam, kao biljka sa izvanrednim dejstvom na ceo organizam, naroito u vidu zelenog soka od jema, otkrie je doktora Joihide Hagivare (Yoshihide Hagiwara), doktora medicine, na Univerzitetu Kumamoto. Za svoja istraivanja ideje i otkria u oblasti ishrane i farmakologije, dr Hagivara je dobio bezbroj priznanja i nagrada od strane guvernera Osake, Udruenja za pronalazatvo, Farmaceutskog udruenje Japana, a takoe i od mnogobrojnih profesora medicinskih nauka iz Japana. On je jedan od osnivaa "Kompanije zdravlja" u Japanu. Doktor Joihide Hagivara je ve od svoje dvadesete godine bio oduevljen i preokupiran farmacijom, pripremajui vitamine, analgetike i druge biljne preparate. Njegova istraivanja i napori da pronae izvor zdrave hrane sa enzimskim dejstvom u cilju spreavanja prevremenog i naglog starenja i oboljenja, potvreni su od strane Meunarodne Fondacije za preventivnu medicinu, na drugom godinjem simpozijumu: "Zaustavljanje proce252

sa starenja", odranom u novembru 1981. godine, u Felt Forumu. Poto je otkrio udotvorno dejstvo soka od mladog jema, doktor Hagivara osniva "Udruenje zelenih", koje se bavi promovisanjem i propagiranjem soka od mladog jema. U sledeoj eksperimentalnoj studiji koja je obuhvatila 150 biljnih sorti, doktor Hagivara je otkrio da mladi jeam sadri supstance sa najveim lekovitim dejstvom koje su neophodne organizmu. Otkria doktora Hagivare - efikasnost soka od mladog jema u leenju bolesti i odravanju zdravlja - rezultat su trinaestogodinjeg istraivanja na planu ljudske ishrane, sa ciljem da se pronau posrednici koji uestvuju u procesu rehabilitacije obolelog organizma, kao i u zaustavljanju razgradnje i starenja elija. Mladi jeam je potvrdio svoje lekovito dejstvo. Kada mlada biljka jema dostigne visinu od 20-30 cm, tada sadri maksimum hranljivih sastojaka potrebnih ljudskim elijama. U ovoj fazi razvoja, listovi jema sadre najvie vitamina iz grupe B (B1, B2, B6, B12), nikotinsku kiselinu, vitamin E, vitamin C i velike koliine gvoa, kalcijuma, mangana, magnezijuma, molibdena, germanijuma, cinka, bakra, litijuma, bioflavonoida, polisaharida i polipeptida. Biohemijski sastav mladog jema daje ovoj biljci izuzetna terapijska svojstva, naroito sposobnost usporavanja starenja elija. Izuzetna zastupljenost proteina, vitamina, minerala i enzima doprinosi veoma dobrom funkcionisanju ljudskog organizma. U poreenju sa ostalim biljkama, mladi jeam sadri: - preko 250 puta vie vitamina A od zelene salate; - preko 25 puta vie kalijuma od banane; - preko 11 puta vie kalcijuma od mleka; - preko 11 puta vie gvoa od celera; - preko 7 puta vie vitamina C od pomorande; - preko 10 puta vie vitamina B1 od spanaa; - preko 23 puta vie biotina (faktor iz grupe vit. B) od mleka. - 2000 mikrograma aktivne SOD (superoksid dismutaze) u porciji od 2 g mladog jema u prahu.
253

Superoksid dismutaza je aktivni proteinski enzim sa izvanrednim efektom u leenju bolesti, revitalizaciji organizma i usporavanju procesa starenja. Ovaj enzim spreava dejstvo slobodnih radikala. Dr Miltron Fried potvruje da ovi slobodni radikali potpomau starenje elija i pojavu bolesti. Mladi jeam je, do sada, najbogatiji poznati izvor SOD. Ova supstanca bi mogla ublaiti patnje miliona bolesnih ljudi. Koristei mladi jeam svakodnevno, u obliku soka, pacijenti zapaaju izvanredne rezultate u pogledu energije i vitalnosti. U nastavku dajemo rezultate postignute upotrebom soka od jema, na nain kako ih je predstavio dr J. Hagivara. 1) Potreba za kraim snom: "Budim se dva sata ranije", "Od totalne iscrpljenosti, do potpune vitalnosti za kratko vreme", "Ponovo posedujem mladalaku snagu". 2) Vie energije kod fizikih i intelektualnih napora, poboljanje pamenja, bistrina uma: "Ukoliko je vitalnost organizma opala, potrebno je due spavati", "Zahvaljujui mladom jemu, spavam dva sata manje u toku noi, i na taj nain poinjem posao ranije, sa vie energije. Imam vie vremena za rad i za svoju porodicu." 3) Regulisanje krvnog pritiska: "Dvadeset pet godina sam bolovao od hipertenzije (visokog krvnog pritiska). Sada je on normalizovan, zahvaljujui mladom jemu." 4) Zamenjuje pilule za umirenje bolova: - smiruje bolove i upale zglobova (artritis). "Dvanaest godina sam oseao bolove u predelu glenjeva. Mladi jeam me je oslobodio ovih tegoba i uzimanja lekova." "Prestao sam da uzimam medikamente protiv upale zglobova. S radou oekujem vie energije." "Skoro potpuno eliminie bolove u kolenima, i apsolutno vraa savitljivost vratnim prljenovima. "Spasao sam se bolova u ramenu, a vrat je ponovo postao normalno pokretljiv. Ne oseam vie ni bolove u zglobovima." 5) Eliminisanje vika telesne teine, kod gojaznosti. 6) Reavanje problema akni: "Mladi jeam je reio problem akni kod nae dece, a meni u velikoj meri povratio sveinu."
254

255

Tabela 1: Sadraj soka od zelenog jema u poreenju sa ostalim namirnicama

"Ponovo zraim mladalakom energijom i nemam vie akne." 7) Antiinflamatorno dejstvo (protiv upala). 8) Revitalizacija koe, putem rehidratacije isuenog epiderma (gornji sloj koe) koji prati proces starenja. 9) Poveava potenciju (seksualnu mo). Kao zamenu za biljke u sveem stanju (u zimskom periodu), dr Hagivara je predloio "sok od mladog jema u prahu", koji sadri enzime sline onima koji postoje u elijama ljudskog organizma. Superoksid dismutaza (SOD) preventivno deluje kod starenja elija, kolagenih bolesti (zapaljenja vezivnog tkiva i sitnih krvnih sudova: lupus, perniciozna anemija, sklerodermija, dermatomiozitis, poliarteritis) i leukemije. Treba znati da peena riba i meso sadre supstance sa kancerogenim dejstvom, mnogo jaim nego to je to sluaj sa benzopirenulom, koji se nalazi u duvanu i koji poseduje toksina svojstva. Neutraliui otrovno dejstvo pomenutih supstanci mladi jeam spreava nestanak raka. Sok od mladog jema poseduje jae antiinflamatorno dejstvo (sanira zapaljenske procese), od kortizona i fenil-butazona, bez prateih komplikacija. Po svom hemijskom sastavu, mladi jeam je jedna od najvrednijih zelenih namirnica, koja obezbeuje organizmu vitamine, minerale, enzime, hlorofil i ostale esencijalne nutritivne elemente koji ostaju dezintegrisani i u aktivnom stanju (u soku, i u vidu praha). Prah od mladog jema (Barley Green) se dobija dehidratacijom sveeg soka od mladog jema, na snienim temperaturama, tako da enzimi ostaju aktivni. Ne sadri nesvarljive supstance. Prilikom uzgajanja jema od kojeg se dobija sok, ne treba koristiti pesticide ili hemijske supstance. Terapeutske indikacije: Leenje sokom od mladog jema je delotvorno kod sledeih oboljenja: anoreksije (odbojnosti prema hrani), stomatitisa (infekcije usne duplje), oboljenja oiju, gastritisa (upale eludane sluznice), ira, kancera (raka), kolitisa (upale debelog creva), pankreatitisa (upale pankreasa),
256

oboljenja jetre (hepatitisa, ciroze, holecistitisa), ishemine kardiopatije (nedovoljnog snabdevanja srca kiseonikom), cerebralne ateroskleroze (zakreenja arterija mozga), infarkta (sranog udara), hipertenzije i hipotenzije (povienog i snienog krvnog pritiska), bronhijalne astme (oteanog disanja usled suenja lumena bronhija), bronhitisa, fipa, plunih zaraznih bolesti izazvanih virusom, tuberkuloze plua, alergijske kijavice, hormonalnih poremeaja, dijabetesa melitusa (eerne bolesti), gojaznosti, psiho-motorne retardiranosti (usporenosti psiho-fizikih funkcija), neurastenije (slabosti ivaca), insomnije (nesanice), izofrenije (psihikih poremeaja), epilepsije (padavice), neuralgije trigeminusa (bolova petog modanog ivca), facijalne neuralgije, akutnog reumatizma u zglobovima, lumbalnog iijasa, artritisa (upale zglobova), akni (bubuljica), efelida (pegi), dermatitisa (upale koe), ekcema, varikoznog ira (rana usled proirenih vena donjih ekstremiteta), tromboflebitisa (upala vena usled zakreenja trombom - usirenom krvlju), hemoroida (uljeva), analnog ira (ira u predelu anusa - mara), hemoragija (krvarenja), dismenoreje (menstruacije praene bolovima), osteoporoze (upljikavosti kotanog tkiva), fraktura (preloma), avitaminoze (nedostatka vitamina), opadanja kose, steriliteta (neplodnosti), impotencije (seksualne nemoi). Nain upotrebe: 1 kaiicu praha od mladog jema sipati u 150-200 ml vode ili vonog soka (1 kaiica praha = 2 g). Ne rastvara se u vruim napicima. Sok se pije u retkim gutljajima, pre jela. Kada se uzimaju dve porcije dnevno (0,5 g - 2 g za porciju), ujutro i uvee, pre jela, one predstavljaju za zdravog oveka izvor energije i sveine. U sluaju bolesti, pacijent treba da konzumira po 3 porcije dnevno (ujutro, u podne i uvee). Sve sok od mladog jema: 50 ml sveeg soka se pomea sa 150 ml vode ili soka od jabuka.

257

KAMILICA (Matricaria chamomilla) Fam. Asteraceae Popularni nazivi: kamomila, materinjak, carev cvet, popadika, romanika Opis: Zeljasta samonikla jednogodinja biljka, sa stablom koje se grana pri vrhu, i visoko je 20-30 cm. Listovi su glatki, rasporeeni u po dve grupe, sa paralelnim linearnim segmentima. Sitni cvetovi su grupisani u cvetne glave na vrhovima grana. Boni cvetovi su beli, a njihove latice su sjedinjene u obliku jezika, dok su centralni cvetovi uti i zaobljeni, sa laticama koje su nazubljene sa spoljne strane (po 5 zubaca). Lekovita kamilica ima karakteristian, prodoran miris i razlikuje se od drugih vrsta koje su joj srodne po cvetnoj glavi koja je okruglasta, kupasta, iznutra prazna, dok meu cvetovima koji se polako otvaraju sa cvetnice, ne postoje brakteje ili priperci (listovi u ijem se pazuhu nalazi cvat). Plodovi su ahenije bez latica. Kamilica raste kako na obraenom, tako i na neobraenom tlu. Cveta od maja do septembra. Upotrebljivi delovi: Cvetovi, bez drke, i to sakupljeni u periodu maj-avgust. Sakupljanje se vri po suvom vremenu, poto se povue rosa. Uvenuli cvetovi se ne beru. Sakupljanje se obavlja rukom ili specijalnim eljem, uz zahvatanje samo cvetnih glava. Cvetove treba poreati u senci kako bi povratili sveinu, a zatim ih provejati kako bi se odstranila praina i druge nepoeljne estice. Posle ovoga, cvetovi se proputaju kroz reeto radi selekcije i ujednaavanja. Na ovaj nain se izdvajaju mali cvetovi i oni koji su ubrani sa drkom. Proces odstranjivanja ovih drugih (sa drkom) se obavlja paljivo, pokretima gore-dole pri emu se cvetovi sa drkom izbacuju na povrinu, a zatim se odstranjuju rukom. Suenje cvetova se vri u suarama, ili dobro provetrenim tavanima. Cvetovi se raire na hartiji u veoma tankom sloju. Ako ih suimo na tavanu, treba ih okretati kako se ne bi uplesnjavili. Ovo meutim, treba raditi veoma paljivo, kako bi se izbeglo drobljenje cvetova.

258

Aktivna svojstva: Etarsko ulje, azulin, kamazulun, flavonozid, holin, matricin, epigenin, umbeliferon, salicilna kiselina, fitosterin, supstance kumarinske prirode sa spazmolitikim dejstvom. Farmakoloko dejstvo: Anestetik - neutralie bol, dezinficijens (unitava zarazne mikroorganizme), antiinflamator (spreava zapaljenja), antiseptik (protiv trovanja), bakteriostatik (zaustavlja razvoj bakterija u organizmu), baktericid (unitava bakterije), sedativ (umirujue sredstvo), karminativ (protiv nadimanja i vetrova), antispastik (protiv greva u elucu i crevima), cikatrizant (za isceljenje rana), sudorifik (podstie znojenje), antidijareik (protiv proliva). Kamilica nije uzalud smatrana "univerzalnim lekom", naroito kada su deca u pitanju. Terapeutske indikacije: Gastritis, enterokolitis (upala tankog i debelog creva), dijareja (proliv), nadimanje, crevne kolike (bolni napadi), dismenoreja (menstruacija praena bolovima), amenoreja (izostanak menstruacije), insomnija (nesanica), orhitis (zapaljenje monica), nefritis (upala bubrega), konjunktivitis (upala sluzokoe oka), gangivitis (upala desni), apsces (gnojno zapaljenje tkiva, zagnoj). Kupke i ispiranje kamilicom umirujue deluju kod stanja iscrpljenosti. Kamilica stimulie peristaltiku (aktivnost) creva, a da pri tome ne izaziva njihovo pranjenje (putem stolice), i zato je preporuljiva je kod hemoroida (uljeva) kako za internu upotrebu u obliku aja, tako i spolja u vidu masti od kamilice. Kod sinuzitisa (upale sinusa) se vri inhalacija parom od kamilice, dok se neuralgija (bolest ivaca koja se manifestuje u naletima u odreenim delovima tela, a nije izazvana nekim vidljivim anatomskim, promenama) lei utrljavanjem ulja od kamilice. Ona otklanja umor u udovima, a kuvani cvetovi pripremljeni u obliku kae i primenjeni na predeo obolele mokrane beike umanjuju bolove. Takoe, kod bolova u uima blagotvorno deluje toplo ulje, 23 kapi, 2 puta dnevno. Ulje od kamilice se koristi i za masau paralizovanih udova.
259

Nain upotrebe: - Infuzija: 1 puna kaiica na 250 ml vode. - Kompresa: 250 ml vrueg mleka se prelije preko 1 pune (supene) kaike kamilice i ostavi da odstoji 30 sekundi do 2 minuta. Procedi se i koristi u mlakom stanju u vidu obloga za oi (protiv bolova). - Inhalacija: 1 litar kljuale vode se prelije preko 4 pune kaike kamilice, a zatim se vri inhalacija (udie se para ispod pekira). - Ulje od kamilice: Flaa se napuni cvetovima kamilice koji su sakupljeni po sunanom vremenu. Pri tom, cvetove ne treba nabijati. Preko njih se sipa maslinovo ulje i to tako da prekrije cvetove u sloju od 2 cm. Flaa se zaepi i uva na suncu 14 dana, zatim se procedi i sipa u manje flaice, koje se uvaju na hladnom. - Mast od kamilice: Priprema se na isti nain kao i od nevena (vidi: Neven). - Dodatak za kupku: Za kompletnu kupku koriste se 2 pune ake kamilice. Za umivanje i pranje kose -1 puna aka kamilice stavljena u kljualu vodu. KANTARION (Hypericum performatum) Fam. Hypericaceae Popularni nazivi: kantarion, uta metlica, bogorodina ruka, bljuzga, zvonac, gorac Opis: Zeljasta, ivopisna biljka. Ima pravu, razgranatu i glatku stabljiku, visoku 30-60 cm, sa vorovima i dva ruba. Listovi su mali, naspramno rasporeeni u paru (na svakom voru, bez drke), glatki, duguljasto-ovalnog oblika, sa sitnim providnim takama. Cvetovi imaju zlatno-utu boju i grupisani su u obliku tita na vrhu stabljike i grana. Imaju zailjene aine listie, latice sa crnim takicama, najvie po ivicama, i mnogobrojne pranike. Raste po panjacima, estarima, umovitim terenima, kao i pored puteva. Cvetovi ove biljke su rasporeeni tako da formiraju tit, a mogu se prepoznati po crvenom soku koji se dobija kada pritisnemo cvetove prstima. Sakupljaju se cvetovi, kao i cela biljka, u junu-julu, kada pupoljci ponu da se otvaraju. Ako bi
260

se sakupljali kasnije, cvetovi bi pocrneli u toku suenja, to ih ini nepodesnima. Cvetovi kao i biljka se sue u senci, raireni u tankim slojevima, treba ih uvati od svetlosti kako ne bi pocrneli. Posle suenja se uvaju u suvim prostorijama, u dakovima od platna. Stanita: Raste po suvim livadama i glogovcima. Uslovi za upotrebu: Cvetovi posle suenja moraju zadrati svoju zlatno-utu boju i treba da budu bez drke. Doputeno je prisustvo listia pomeanih sa cvetovima. Biljka ne treba da bude dua od 20 cm. Aktivna svojstva: Tanin katehinske prirode, male koliine etarskog ulja smetenog u providnim takicama listova, flavonski glikozidi kao hiperin, rutin, kvercetin, lokalizovani u laticama i epidermu stabljike i listova, obojene materije (hipericin) koje se nalaze u crnim takama na povrini biljke, karotin, saponin, askorbinska kiselina, nikotinska, valerijanska kiselina, galaktoza, holin. Farmakoloko dejstvo: Interno: Antiseptik (protiv zaraznih klica), antiinflamator za jetru i creva, holeretik (sredstvo koje pomae luenje ui), adstrigens (izaziva stezanje), cikatrizant (za isceljenje rana). Spolja: Trofik i analgetik kod opekotina (nutritivno i umirujue dejstvo), antiinflamator, gingival (protiv upala desni), cikatrizant (za isceljenje rana). Terapeutske indikacije: Akutni hepatitis i progresivni hronini (akutna upala jetre i hronina, sa tendencijom irenja zapaljenskog procesa), hronini kolitis (upala debelog creva), ir na elucu, holecistitis (upala unog mehura), insomnija (nesanica), somnambulizam (mesearstvo), enurezis (nekontrolisano mokrenje), pavor nokturn (nemiran san), reumatizam. Kantarionovo ulje je najbolje meu uljima za isceljenje rana: umiruje bolove, deluje antiinflamatorno i sanira ozledu. aj se koristi kod nervnih oboljenja, neuralgije trigeminusa (trogranog ivca na licu). Piju se 2-3 olje dnevno, u retkim gutljajima, a bolna zona se masira kantarionovim uljem.

261

Spolja: Rane, uboji, dekubitus (rane usled dugotrajnog leanja). Protiv opekotina, cvetovi maceriraju u ulju od lanenog semena. Primenjuje se u sluaju crvenila koe posle sunanja. Nain upotrebe: - Infuzija: 1 punu kaiicu dodati na 250 ml vrele vode, treba da odstoji 30 sekundi (svea biljka) ili 2 minuta (suena biljka). - Ulje: Cvetove sakupljene po sunanom vremenu staviti u flau, a preko njih naliti maslinovo ulje. Cvetovi treba da budu potpuno prekriveni uljem. Dobro zatvorena flaa se stavi na sunce ili pored pei, nekoliko sedmica (4-6). Posle odreenog vremena ulje e postati crveno. Procedi se kroz platno, a ostatak cvetova kantariona se dobro iscedi i dobijeno ulje se uva u boci tamnije boje. U ovom postupku moemo koristiti umesto maslinovog, suncokretovo ulje, a protiv opekotina, treba upotrebiti laneno ulje. Kantarionovo ulje zadrava svoja lekovita svojstva do dve godine ako se uva u friideru. Drugi nain pripreme: 20 g suenog kantariona nakvasiti sa 20 ml koncentrovanog alkohola i posle 12 sati dodati 200 ml suncokretovog ulja. Ova meavina se dri u vatrostalnoj posudi i zagreva 3 sata pomou kljuajue vode (vatrostalni sud sa meavinom je u drugom - veem sudu delimino potopljen u kljuajuu vodu), uz povremeno meanje. Posle 2-3 dana se procedi kroz platno. Posle jednog dana ponovo se procedi pri emu se dobija bistro ulje, crvenkaste boje. Ulje se uva na tamnom i hladnom mestu. - Tinktura: 2 olje cvetova, skupljenih po sunanom vremenu, ostaviti da odstoje u 1 litar votke jaine 40% 3 sedmice, na suncu ili na toplom mestu, a zatim procediti. - Sedea kupka: 1 kofa puna kantariona (stabljika, listovi, cvetovi) ostavi se da odstoji u hladnoj vodi preko noi. Sledeeg jutra se ugreje do kljuanja, a tenost se dodaje u vodu za kupanje. Kupka traje 20 minuta. Blagotvorno deluje kod nervnih oboljenja (vidi: Preslica - sedea kupka).

262

KAUN (Orchis morio) Fam. Orchidaceae Popularni nazivi: kaunak, vranak, gorov cvet, svraji luk Opis: Zeljasta viegodinja biljka, visoka 25-40 cm, sa dobro razvijenom lukovicom. Stabljika je jednostavna, uspravna, listovi su duguljasti i kopljasti. Cvetovi su ljubiasti i rasporeeni u cvast na kraju stabljike. Stanita: Livade, panjaci, estari. Upotrebljivi delovi: Lukovica. Aktivna svojstva: Sluzaste materije. Sakupljanje: U jesen ili u prolee. Farmakoloko dejstvo: Emoliens (za umekavanje), antiinflamator (protiv zapaljenja), antidijareik (protiv proliva). Narodna medicina pripisuje ovoj biljci svojstvo afrodizijaka, preporuujui je kod smetnji u seksualnoj dinamici. Terapijske indikacije: Katar creva, kolitis (upala debelog creva), dijareja (proliv), oporavak posle bolesti. Nain upotrebe: Dekokt: 2 g lukovice kuvati 3 minuta u 250 ml vode ili mleka. Zatim ostaviti da odstoji 10 minuta. Piti po 23 olje dnevno. KLEKA (Juniperus communis) Fam. Cupressaceae Popularni nazivi: smreka, venja, borovnica, klekinja, smrekinja Opis: Grm visine 1-2 m, sa po tri igliasta, uvek zelena lista, rasporeena du stabljike. Cvetovi su razliitog pola (mukog i enskog) i otvaraju se u aprilu-maju. Plod je bobica nepravilnog oblika crne boje, veliine zrna graka na kojoj se odozgo moe videti trostruki nabor. Sazreva tek u drugoj godini ivota. Stanita: Po panjacima, stenovitim mestima, vrbacima, umama, uglavnom u planinskim predelima. Upotrebljivi delovi: Plodovi. Vreme sakupljanja: Kad su zreli plodovi, od septembra do decembra. Boja bobica treba da bude crna. Sakupljanje i suenje: Ukoliko je mogue, beru se normalno razvijeni, zreli plodovi, koji se zatim proseju kroz sito. Suenje se obavlja na suncu ili u dobro zagrejanim prostorijama.
263

Farmakoloko dejstvo: Aperitiv (za poboljanje apetita), analgetik (protiv bolova), diuretik (pospeuje mokrenje), protiv kostobolje, antiseptik (ubija zarazne mikroorganizme), emenagog (izaziva izostalu menstruaciju). Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani), artritis (upala zglobova), reumatizam, kostobolja, infekcija unih kanala, prostatitis (upala prostate), hronini bronhitis (hronina upala bronhija - dunica), kamen u ui, poremeaji u menstrualnom ciklusu, leukoreja (belo pranje kod ena). Nain upotrebe: - Infuzija: 5 g samlevenih bobica treba da odstoji 5 minuta u 250 ml vrele vode. Piti 3 olje dnevno. - Tinktura: 100 g samlevenih bobica ostaviti da omeka u 1/2 litre alkohola jaine 45-50%, u trajanju od 4-5 dana, a zatim procediti. Uzimati 15 kapi dnevno, u aju ili supi. Spolja se primenjuje kod reumatizma, u obliku frikcija (trljanja obolelih mesta). Knajpova kura (vidi: Poglavlje II). Esencija kleke moe da deluje kao droga ili kao uspavljujue sredstvo. KOKOTAC (Melilotus officinalis) Fam. Fabuceae Popularni nazivi: draljika, dralika, konjska detelina, velika detelina Opis: Zeljasta, dvogodinja, medonosna biljka sa uspravnom stabljikom, visokom 80-200 cm. Lie je trolisnato, ima ovalan ili elipsast oblik (sa gornje strane vie zaobljen, nalik na jaje) i bono je nazubljeno. Cvetovi su mali, uti, rasporeeni u dugake cvasti. Cvetonosne stabljike polaze iz bazalnog dela lista, sa unutranje strane. Cveta u periodu maj-avgust. Stanita: Raste po livadama, usevima. Upotrebljivi delovi: Cvetonosne grane koje se sakupljaju u vreme cvetanja (maj - avgust). Sue se u senci. Aktivna svojstva: Kumarin-glikozidi, melilotizid, glukoza, tanin, etarsko ulje. Farmakoloko dejstvo: Periferni vazodilatator (iri periferne krvne sudove), antispastik (protiv greva), antikoagulant (spre264

ava zgruavanje krvi), hipotenzor (sniava krvni pritisak), diuretik (pospeuje mokrenje), ekspektorans (za iskaljavanje), antiseptik (protiv klica), umirujue dejstvo (u vidu kupke), antiinflamator (protiv zapaljenja), vulnerarija (za izleenje rana). Terapeutske indikacije: Hipertenzija (povien krvni pritisak), bubrena oboljenja, one bolesti, hronini hepatitis (hronina upala jetre), bronhijalna astma (oteano disanje usled suenja lumena bronhija), dentalni apsces (zagnoj zuba), gingivitis (upala desni), lezije (povrede), reumatizam, flebitis (upala vena), arterioskleroza, insomnija (nesanica), neuralgija. Nain upotrebe: Interno: - Infuzija: 1 kaiica cvetova dodati na 250 ml vrele vode, treba da odstoji 2 minuta. Piti 2 olje aja dnevno. Spolja: - Rastvor za ispiranje ili oblog: kod oboljenja oiju, za ispiranje rana, dentalnog apscesa, gingivitisa, afti, laringitisa (upala grkljana). - Kataplazma: protiv zapaljenja. KOPRIVA (Urtica doica) Fam. Urticaceae Popularni nazivi: obina kopriva, pitoma kopriva, arulja, egavica Opis: Zeljasta, ivopisna biljka sa bodljikavim trepljama. Ima listove u obliku srca, bono nazubljene, ovalne i kopljasto-zailjene. Cvetovi su rasporeeni u paru i smeteni su u zadebljanjima listova sa njihove unutranje strane, dui su od drke lista. Plod je ahenija. Cveta od juna do kasne jeseni. Raste kako na obraenom, tako i na neobraenom zemljitu. Upotrebljivi delovi: Listovi sakupljeni u periodu maj-novembar i koren sakupljen u jesen. Sakupljanje koprive na veim povrinama se vri kosidbom i otkidanjem listova sa stabljike, i to odozdo nagore. Otkidanje se obavlja jo dok je biljka u sveem stanju. Pre odvajanja listova na ovaj nain, odstrane se pouteli listovi i vrhovi. Listovi se sue u senci, prostrti u tankom sloju.

265

Uslovi za upotrebu: Proizvod ne sme da sadri ostatke stabljike, kao ni pocrnele listove. Aktivna svojstva: Provitamin A, vitamin B2, C i K, hlorofil, flavonoid i sluzaste materije, esencijalne kiseline, esencijalno ulje, masno ulje. Farmakoloko dejstvo: Interno: Hemostatik (zaustavlja krvarenja), emoliens (sredstvo za umekavanje), ekspektorans (za iskaljavanje), trofik (nutritivno dejstvo), aktivira cirkulaciju krvi uz oslobaanje histamina, eliminie mokranu kiselinu i hlorate, adstrigens (izaziva stezanje), antiseptik (protiv klica), diuretik (pospeuje mokrenje), antidijareik (protiv proliva), hipoglikemijant (smanjuje nivo eera u krvi). Spolja: Cikatrizant (stimulie regeneraciju tkiva). Terapeutske indikacije: Kefaleja (teke glavobolje), anemija (malokrvnost), dijabetes melitus (eerna bolest), gojaznost, renalna litijaza (kamen u bubregu), reumatizam, kostobolja, hemoragija postpartum (krvarenje posle poroaja), dizenterija, zastarele rane, varikozni ir, hronini ekcem. Protiv hemoroida koji krvare preporuuje se sledei aj: list koprive 20 g, cvet hajduice 20 g, kora kruine (Rhamnus frangula) 60 g. Izmeati i od ovoga uzeti po jednu (supenu) kaiku preko koje se prelije 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta, a zatim procediti. Pije se jedna i po aa pred spavanje. U sluaju avitaminoze (nedostatka vitamina) terapija koprivom okrepljujue deluje na ceo organizam. Cela biljka - stabljika, list, cvet i koren, ima lekovita svojstva. Kopriva je efikasan lek kod oboljenja urinarnog trakta (mokranih puteva). Takoe, stimulie peristaltiku creva (rad creva) i preporuuje se u okviru terapije svakog prolea. Dobro je piti aj pripremljen od vrhova svee koprive, u trajanju od 4 sedmice, u prolee i u jesen. Pije se po olja aja 30 minuta pre doruka, a zatim 1-2 olje u toku dana, polako, u retkim gutljajima. aj se pije nezaslaen. Moe se kombinovati sa nanom i kamilicom. Preporuuje se terapija ajem (kao napitak) u periodu od mesec dana kod oboljenja jetre, une kese, slezine, u sluaju tu266

mora, ira, kolitisa (upale debelog creva), pulmonalne kongestije (nadiranja krvi u plua). aj ne treba kuvati, jer se na taj nain unitavaju aktivna svojstva. Kopriva je uspena u leenju virusnih i bakterijskih oboljenja. Starenjem telo gubi gvoe i pojavljuju se simptomi umora i iscrpljenosti. ovek osea slabost i redukovanu mo aktivnog delovanja. Kopriva, zahvaljujui gvou koje poseduje, u opisanom sluaju deluje veoma uspeno, a posle odreenog vremena, organizam se oporavlja. aj od koprive se primenjuje u sluaju hidropsije (vodene bolesti), budui da deluje kao diuretik (pospeuje mokrenje), zatim kod anemije (malokrvnosti), hloroze (bledila usled izostajanja menstruacije) kod mladih devojaka, leukemije. Kad su u pitanju alergije, aj treba piti due vremena. Protiv iijasa koristi se kupka od koprive (200 g koprive za 1 kupku). Za spreavanja opadanja kose, prilikom pranja treba koristiti sledeu meavinu: dekokt od korena koprive kojem se dodaje infuzija od lista koprive. Kou kosmatog dela glave treba masirati tinkturom od koprive koja se priprema od korenja sakupljenog u prolee ili u jesen. Koa se svakodnevno masira ovom tinkturom. Kopriva je veoma delotvorna kod periferne arteriopatije (oboljenja perifernih, tj. krvnih sudova ekstremiteta). Mnoge osobe bi mogle izbei amputaciju noge primenjujui "kupku nogu" ajem od koprive. U ovom sluaju se koristi topla kupka u dekoktu od koprive. Trajanje kupke -10 minuta. Tegobe prouzrokovane perianalnim irom (na maru) otklanjaju se upotrebom 3 olje aja od koprive dnevno uz dodatak 1 kaiice vedske tinkture na svaku olju aja. Kod astenije (slabosti organizma), ekcema, mikotinih oboljenja (gljivinih oboljenja) nogu, piti 3 olje aja od koprive dnevno, a noge drati u aju od ruse i mejeg groa (Arctostaphylos uva ursi).

267

Protiv raka na elucu, takoe je preporuljiv aj od koprive. Inae, upotrebom ovog aja, deluje se preventivno u procesu stvaranja malignih tumora. J Nain upotrebe: - Infuzija: 1 puna kaiica koprive dodate u 250 ml vrele vode, treba da odstoji 30 sekundi i da se potom procedi (kada je u pitanju svea biljka); suena kopriva stoji 2 minuta u vruoj vodi. - Tinktura: Korenje prikupljeno u prolee ili u jesen, usitniti i sipati u flau, do vrha. Preko toga dodati votku jaine 40%, tako da biljka bude prekrivena alkoholom. Zatvorenu flau treba ostaviti na suncu ili na zagrejanim mestima 14 dana, posle ega se procedi. - Kupka nogu: 1 puna aka korenja, koje je dobro oprano i aka koprive (list i stabljika), ostavi se da odstoji u hladnoj vodi (5 litara) 12 sati, zatim se ugreje i koristi za kupku u trajanju od 20 minuta. Iste biljke se mogu koristiti 2-3 puta. - Za pranje kose: Sud od 5 litara napuniti sveom ili suenom koprivom i kuvati na tihoj vatri do kljuanja, a zatim skloniti u stranu i ostaviti da odstoji poklopljen 5 minuta. Ako se koristi koren koprive, 1 puna aka macerira (odstoji) u hladnoj vodi 12 sati, posle ega se ugreje do kljuanja, skloni sa vatre i ostavi poklopljeno 10 minuta. Za pranje kose se koristi domai sapun. KUKURUZ (Zea Mays) Fam. Poaceae U naoj zemlji se uzgajaju na velikim povrinama mnogobrojne sorte kukuruza. Upotrebljivi delovi: U terapiji se koriste tukovi, poznati i pod nazivom - kukuruzna svila, koja se sakuplja u vreme cvetanja, ili najkasnije dok je kukuruz jo nedozreo, odnosno pre nego to polen pone da se istresa iz cvetova. Sui se u senci. Kukuruzna svila, suena u tankim slojevima lii na vlakna dugaka i do 20 cm, debljine oko 0,5 mm, tamno-ute ili smee boje, bez ukusa i sa karakteristinim mirisom. Aktivna svojstva: Kalijumove soli, kalcijumove soli, silicijum dioksid, saponin, etarsko ulje, alantoin, vitamini C, E, K.
268

Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), hemostatik (zaustavlja krvarenje), antiinflamator (protiv zapaljenskih procesa), holagog (za bolje luenje ui). Ako vam nedostaje diuretik (sredstvo koje izaziva mokrenje), onda pijte aj od kukuruzne svile koji je takoe dobar i za mravljenje (protiv gojaznosti). Ako se kukuruzna svila nepotpuno osui i u tom stanju uva, ona gubi svoje diuretiko svojstvo i postaje laksativ (sredstvo za proiavanje creva). Terapijske indikacije: Artritis (upala zglobova), diskinezija (oteano i nepravilno pranjenje une kese), holecistitis (upala une kese), hronina upala jetre, kamen u ui i bubregu, nefritis (upala bubrega), cistitis (upala mokranog mehura), kostobolja, reumatizam, gojaznost, enureza (nesposobnost zadravanja mokrae), dismenoreja (bolna menstruacija), hemoragija (izliv krvi). Kod bubrenih napada i enureze uzima se po kaika aja na svaka 3 sata. Nain upotrebe: Infuzija: 250 ml vrele vode preliti preko 1 kaiice kukuruzne svile i ostaviti da odstoji 30 sekundi. Ne zaslauje se. Piti 3-4 olje na dan. KUPINA (Rubus fructicosus) Fam. Rosaceae Popularni nazivi: kupinjaa, ostriga, murga Opis: Grm zatien pravim ili zakrivljenim trnjem. Stablo je rogljasto, uspravno ili povijeno, sa listovima koji su prstenasto rasporeeni i imaju sitna vlakna sa unutranje strane. Beli ili roze cvetovi su rasporeeni u obliku tita i otvaraju se u junu-julu. Mesnati, jedri, crni plodovi, prijatnog su, slatko-kiselkastog ukusa. Stanita: esto se nalazi po umama, estarima, neograenim mestima, itd. Upotrebljivi delovi: Listovi i plodovi. Sakupljanje: Listovi se beru u maju-junu i sue se u senci. Plodovi se konzumiraju zreli. Aktivna svojstva: Vitamin C, tanin, flavon, organske kiseline.

269

Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (stee sluzokou), antiseptik (protiv trovanja), antidijareik (protiv proliva), hemostatik (zaustavlja krvarenje), diuretik (pospeuje mokrenje), vulnerarija (za isceljenje rana), antiinflamator (spreava upale). Terapeutske indikacije: Dijareja (proliv), kolitis (zapaljenje debelog creva), gingivitis (upala desni), gastro-enteritis (upala eluca i creva), analni ir (ir na anusu), leukoreja (belo pranje), oboljenja bubrega i mokrane beike. Nain upotrebe: - Interno: - Infuzija: 1 kaiica na 250 ml vode. - Spoljanja upotreba: - Rastvor za ispiranje usta i drela (gargarizma): uzima se koncentrovanija infuzija (2 kaiice na 1 olju vode), 2-3 puta dnevno. U obliku kataplazme, koristi se kod uljeva ili analnog ira. Kod leukoreje se preporuuje vaginalno ispiranje koncentrovanijom infuzijom, pripremljenom od kupinovog lia. Plodovi su jestivi i bogati prirodnim eerima i vitaminom C. LAVANDA (Lavandu1a angustifolia) Fam. Lamiaceae Popularni nazivi: lavandula, marijanac, levanda, despik, trma Opis: Prizemna zeljasta biljka, visoka 30-100 cm, bogato razgranata. Iz drvenastog etvorouglastog stabla niu zeljaste jednogodinje grane. Listovi su uzani, duguljasto-kopljastog izgleda, bez drke, u poetku zlatne boje, a kasnije zeleni. Cveta u periodu jun - avgust. Cvetovi su ljubiasto-plavi i rasporeeni u vidu tankog, isprekidanog klasa. Stanita: U naoj zemlji jedino kao kultivisana (gajena) biljka. Upotrebljivi delovi: Vrhovi biljke i cvetovi. Sakupljanje: Vrhovi (cvetne krunice) se sakupljaju u junu-avgustu u vreme cvetanja i to poev od druge godine ivota biljke. Takoe se u istom periodu sakupljaju i izdvojeni cvetovi sa vrhovima i granama. Aktivna svojstva: Alkoholi, linalol, borneal, geraniol, cineol, kumarini derivati.

270

Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), antispazmolitik (protiv greva), sudorifik (podstie znojenje), tonik (osveavajue dejstvo), dezinfekciono sredstvo, febrifuga (protiv groznice), blagi hipnotik (sredstvo za uspavljivanje). Terapeutske indikacije: Oligurija (smanjeno izluivanje mokrae), uremija (poveanje azotnih materija u krvi), astenija (slabost), bolesti zavisnosti, preterana nervna razdraljivost, kijavica, laringitis (upala jednjaka), bronhitis (upala bronhija), veliki kaalj, astma (sipnja), grip, insomnija (nesanica), migrena (teke glavobolje), leukoreja (belo pranje kod ena), pruritis (svrab koe), lezije (povrede). Nain upotrebe: - Infuzija: 5 g biljke ostaviti da odstoji 3 minuta u 1 litar vrele vode. Piti 2-3 olje dnevno. Ovaj aj ima umirujue dejstvo. Ako koristimo koncentrovaniju infuziju (20-30 g biljke na 1 litar vrue vode, 3 minuta), imae nadraujue, diuretiko, dezinfekciono i tonizirajue dejstvo, a moe se koristiti i kao sudorifik (podstie znojenje). - Tinktura: 100 g cveta drati 15 dana u 1/2 litra alkohola. Zatim procediti i uvati u dobro zatvorenoj flai. Koristi se za trljanje kosmatog dela glave jer uvruje vlasi kose. Oblog koji se dri 10 minuta na bolnim mestima, ublauje i sanira bolove kod reumatizma i kontuzija. Kao gargarizma (nekoliko kapi na 1 au mlake vode), preporuuje se u sluaju ranica na sluzokoi usana i jezika. Panja! Ne upotrebljavati u velikim dozama jer dovodi do prerazdraljivosti, praene nervnom i sranom slabou, pospanou, padom telesne temperature. LAZARKINJA (Asperula odorata) Fam. Rubiaceae Popularni nazivi: mirisni bro, crvenac, lazarica Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, sa razvijenim i razgranatim korenom. Stabljika je jednostavna, visoka 10-25 cm i ima etiri ivice. Listovi su kopljasti, sjajni, glatki (bez vlakana), sa hrapavim ivicama i sredinjom nervaturom, prekriveni otrim dlaicama, kruno rasporeeni oko stabljike (po 6-8 u grupi).
271

Cvetovi su beli, sa drkom, titasto rasporeeni na krajevima stabljike i imaju zvonastu krunicu, (duine 3-5 mm), po emu se razlikuje od ivanjskog cvea (Galium verum). Imaju veoma prijatan miris. Suvi plod je pokriven vrstim i povijenim trepljama. Stanita: Raste na senovitim mestima, po umama, naroito bukovim. Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena. Sakupljanje: Sakuplja se u vreme cvetanja, maj-juni, a sui se u senci, ali to je pre mogue. uva se u suvim prostorijama. Treba je suiti zajedno sa belim cvetovima. Aktivna svojstva: Glikozid, esencijalno ulje, vitamin C. Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva), sedativ (umirujue dejstvo), tonik (osveavajue sredstvo), digestiv (pomae varenje), diuretik (pospeuje mokrenje), antiseptik (protiv klica). Terapeutske indikacije: Izraena psiho-vegetativna labilnost, insomnija (nesanica), palpitacije (lupanje srca), anksioznost (uznemirenost, ojaenost), neuralgija (bolest nervnog sistema), dispepsija (oteano varenje), insuficijencija jetre (redukovana funkcija jetre), ikter (utica), renalna litijaza (kamen u bubregu), hidropsija (vodena bolest), edem (otok). Nain upotrebe: - Infuzija: 1 puna kaiica treba da odstoji 3 minuta u 250 ml vrele vode. Procediti i piti po 3 olje aja na dan, zaslaene medom. Spolja: - Kao rastvor za ispiranje vaginalne upljine i rana. LINCURA (Gentiana lutea) Fam. Gentianaceae Popularni nazivi: sranik, srenjaa, gore, gencijan, koutina brada Opis: Zeljasta viegodinja biljka, visoka 40-140 cm, sa listovima postavljenim jedan naspram drugog, koji su iroki i elipsastog oblika. Stablo je prepuno utih cvetova, koji su smeteni u bazalnom delu listova. Plod je aurast. Biljka se razvija polako, poinjui da cveta tek u treoj, a ponekad ak i u desetoj godini
272

ivota. Rizom se razvija iz dela stabla koji je pod zemljom, zadebljao je i duine do 1 m. Na povrini je naboran i crvenosmee boje, dok je iznutra uto-crvenkast, ak narandast. Stanita: Raste po livadama i panjacima, od planinske do podalpske zone, Budui da je retka biljka, pod zatitom je drave. Upotrebljivi delovi: Rizom i koren. Aktivna svojstva: Gorki heterozidi, genciopikrin, gencioamarin, tanin, holozid, gencijanin, obojene materije. Sakupljanje: Obavlja se u martu-aprilu ili septembru-oktobru. Poto se dobro oisti od zemlje i odvoji tanje korenje, sakupljeni materijal se sui ili se isee na manje komade veliine 2-3 cm. Ne pere se, jer bi pranje otealo suenje, koje treba da bude u senci, u suprotnom se umanjuju njegova lekovita svojstva. Farmakoloko dejstvo: Stomahik (lek za eludac), gorki tonik (sredstvo za osveenje), holagog (sredstvo za luenje ui), helmintik (protiv glista), febrifuga (protiv groznice). Terapeutske indikacije: Diskinezija (oteano i nepravilno pranjenje une kese), parazitoze creva, anoreksija (odbojnost prema hrani), oporavak od bolesti, astenija (nemo, slabost organizma), febrilno stanje (groznica). Nain upotrebe: - Dekokt: Kuva se kaiica praha dobijenog od korena u 1/2 litre vode, 15-20 minuta. Procediti i piti 3 puta dnevno pre jela. - Prah (od samlevenog korena): uzimati na vrh noa, 3 puta dnevno. - Tinktura: 2 kaike praha od korena drati u flai (tamnije boje) uz dodatak alkohola jaine 40-70%. Ostaviti da odstoji 1014 dana uz svakodnevno mukanje. Pije se 10-15 kapi na dan. Delotvorna je kod povraanja, munine pri putovanju, umora, depresije, stresnih stanja. Osobama koje oseaju tegobe pri putovanju, preporuuje se 5-10 kapi pre putovanja. - Vino-tonik: Osveavajue sredstvo koje se priprema meanjem 3 (supene) kaike praha od korena, sa 60 ml alkohola jaine 40-70%. Ostavi se da odstoji jedan dan, a zatim se doda 1 litar soka od groa. Svakodnevno se promuka 3-6 puta u periodu
273

od 10-14 dana. Uzima se po jedna kaika pre jela, kao aperitiv. Isto farmakoloko dejstvo imae: Gentiana pannonica, (sa tamno-purpurnim cvetovima), kao i Gentiana punctata (sa utim, otvorenim cvetovima pokrivenim purpurnim takicama), Gentiana asclepiadea (koja raste po umama) i Gentiana cruciata (koja je veoma rasprostranjena i ima je po ravnicama, poljima). Ne preporuuje se predugo korienje ove biljke, jer bi mogla izazvati smetnje u probavi, povraanje, nesvesticu i muninu, konvulzije (grenje, trzaje), obnubilacije (pomraenje vida, uma). LJUBIICA (Viola odorata) Fam. Villaceae Popularni nazivi: violeta, viola, ljubica, ljubina Opis: Mala, zeljasta viegodinja biljka bez stabljike, sa dugakim korenom. Listovi su ovalni, bubreasto-srcoliki. Cvetovi su mirisni, ljubiasti, crvenkasti ili beli, sa dugakim drkama, pojedinano izdvojeni i povijeni nadole. Plod je aura sferinog, tetraedarskog ili heksaedarskog oblika. Stanita: Raste po vrbacima, livadama, proplancima, estarima, na periferiji uma. Upotrebljivi delovi: Listovi, cvetovi i korenje. Uslovi za upotrebu: Listovi se sakupljaju u martu-aprilu, a cvetovi u aprilu-maju. Suenje se vri u senci ili toplom vazduhu. Koren se vadi u martu-aprilu, ili septembru-oktobru, oisti se od zemlje (moe se oprati), odseku se nadzemni delovi i sui se u toplim prostorijama ili suarama. Aktivna svojstva: Sluzaste materije, salicilna kiselina, alkaloid, saponin, etarsko ulje. Farmakoloko dejstvo: Behik (za smirivanje kalja), ekspektorans (za iskaljavanje), emoliens (za umekavanje), cikatrizant (za isceljenje rana), revulzija (odvodi suvinu krv od obolelog organa), antireumatik, diuretik (pospeuje mokrenje), laksativ (za preiavanje creva).

274

Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica), gastroduodenalni ir (ir na elucu i dvanaestopalanom crevu), reuma, kostobolja, bubrena oboljenja, konstipacija (zatvor). Nain upotrebe: - Dekokt: 10 g korena koji se samelje u prah kuvati u 300 ml vode, dok se zapremina ne smanji na 100 ml. Piti u toku jednog dana, zaslaeno medom. - Infuzija: 1 kaiicu cvetova dodatu na 250 ml vrele vode, ostaviti da odstoji 2 minuta. Procediti. Piti 3 olje aja, zaslaenog medom. Lie prokuvano u siretu, primenjuje se kao kataplazma (oblog) na bolna mesta u sluaju kostobolje, i deluje kao analgetik (sredstvo protiv bolova). Sve sok od ove biljke uzima se kao diuretik (sredstvo koje pospeuje mokrenje) - 3 do 4 kaike na dan. MAJINA DUICA (Thymus serpillum) Fam. Lamiaceae Popularni nazivi: bakina duica, divlji bosiljak Opis: Miriljava biljka, polu-zeljasta, polu-drvenasta, sa puzaviastim stablom duine 10-15 cm. Listovi su linearni, ili okruglo-elipsasti. Cvetovi su ruiasto-purpurni, rasporeeni oko stabljika tako da obrazuju grozdove. Gornji deo krunice je skoro etvrtastog oblika. Stanita: Raste po panjacima, suvim breuljcima, stenovitim terenima, na periferiji uma, po livadama i blizu mravinjaka. Cveta od juna do septembra. Sakupljanje: U periodu cvetanja i to samo zeljasti deo biljke. Sui se u senci ili u dobro provetrenoj prostoriji na temperaturi ne vioj od 40C, kako bi se izbeglo isparavanje aromatinih supstanci koje biljka sadri. Posle suenja, biljku treba uvati u platnenim vreama smetenim u suvim prostorijama. Uslovi za upotrebu: Lek pripremljen (u bilo kojem obliku) od ove biljke, ne treba da sadri koren i drvenaste delove. Aktivna svojstva: Isparljivo ulje (koje sadri karvakrol i timol), kofeinska i ruzmarinska kiselina, tanin, i jo jedna gorka materija (serpilin).
275

Farmakoloko dejstvo: Holagog (sredstvo koje pomae luenje ui), holeretik (sredstvo koje pomae stvaranje ui), helminitik (protiv glista), sedativ (umirujue dejstvo), antiseptik (protiv klica), diuretik (pospeuje mokrenje). Pomenuto isparljivo ulje ima svojstvo da olakava iskaljavanje i umirujue deluje na respiratorni trakt kod velikog kalja, bronhitisa (upala bronhija - dunica), promuklosti, astme. U sluaju bronhitisa i astme, priprema se meavina ove biljke sa liem podbela, bokvice, sleza i jagorevine. aj ima jako antiseptiko dejstvo i delotvoran je kod zapaljenja jetre i bubrega. Kultivisane biljke ove vrste (Thymus vulgaris) dostiu visinu i do 50 cm. Sve podvrste imaju ista lekovita svojstva. Interna upotreba: Kod oboljenja respiratornog trakta (disajnih puteva), koristi se meavina majine duice i bokvice, od koje se pravi aj (u jednakim koliinama). Preporuuje se u sluajevima velikog kalja, bronhijalne astme, produktivnog kalja (sa iskaljavanjem). aj treba piti 4 puta dnevno i to uvek svee pripremljen. Kod upale plua uzima se po 1 kaika na svaki sat. Spoljna upotreba: U sluaju facijalne neuralgije (bola u predelu lica), naini se jastuk od osuenih biljaka (kamilice, majine duice i hajduice) i ostavi se preko noi da deluje na obolelo mesto, dok se u toku dana konzumiraju po 2 olje aja koje se ispijaju u intervalima (da bi se osetilo njegovo blagotvorno dejstvo). Ako se pojave grevi, koristi se i jastuk ispunjen preslicom. U periodu rekonvalescencije (oporavka) od tifusne groznice i zaraznih oboljenja, priprema se kupka sa ekstraktima majine duice, ijem delovanju pacijent treba da bude izloen 20 minuta. Ulje od majine duice se koristi kod paralize, infarkta, multipla skleroza, muskularne atrofije (suenja miia), reumatizma, luksacija (uganua), trbunih poremeaja. Tinktura od majine duice se koristi pri masai, u cilju jaanja udova kod debilne dece. Delotvorna je u sluajevima paralize i multipla skleroza.
276

Kupka sa majinom duicom se preporuuje nervoznoj deci, kao i osobama koje pate od depresije i razdraljivosti. Majina duica se takoe preporuuje u sluajevima kriznih stanja epileptinih bolesnika - konzumiraju se 2 olje na dan 3 sedmice. Sa prekidima od 10 dana izmeu kura nastaviti tretman godinu dana. Nain upotrebe: - Infuzija: 1 puna kaiica majine duice potopi se u 250 ml kljuale vode i ostavi da odstoji pola minuta, a zatim se procedi. - Kupka: 250 g majine duice za kompletnu kupku. - Tinktura: Zeljasti deo biljke (stabljike i listovi), prikupljen u podne po sunanom vremenu, stavi se - bez pritiskanja - u flau i preko toga se sipa votka jaine 40% , a flaa se dri na suncu ili u dobro zagrejanoj prostoriji. Ovom tinkturom se vri masaa miia udova i kimenog stuba. MASLAAK (Taraxacum officinale) Fam. Asteraceae Popularni nazivi: italijanska salata, mlei, maslanik, mleac, loboda Opis: Mala, zeljasta, ivopisna biljka. Koren joj je vretenast, malo razgranat, dostie ponekad i duinu od 20 cm i debljine je 1-2 cm. Iznutra je beo, a spolja tamnosme. Listovi su kopljasti, nazubljeni, rasporeeni u rozetu. Iz sredine ove rozete, od lia se uzdie cevasta stabljika, koja na svom vrhu nosi cvetnu glavu veliine 2-2,5 cm, zlatno-ute boje. Cvetovi su okruglasti. Plod je ahenija sa kljunom, 2-3 puta duim od njega i nosi belu dugaku pufnu koja se razvija u periodu sazrevanja u obliku glave loptastog oblika. Cela biljka sadri mleni sok - lateks. Cveta od aprila do septembra. Stanita: Raste svuda, od ravniarskih do planinskih predela, po livadama, panjacima, pored puteva. Upotrebljivi delovi: - Listovi - koji se sakupljaju u prolee, kada su najizraenija aktivna svojstva; - Drka (sakuplja se i u vreme cvetanja);

277

- Koren - vadi se u rano prolee (mart-maj) ili u jesen (septembar-novembar); - Cela biljka, zajedno sa korenom, bez cvetova i plodova. Sakuplja se u prolee, pre ili u vreme formiranja cvetnog pupoljka, u periodu april-septembar. U ovom periodu, odnosno u prolee pre cvetanja, biljka sadri najveu koliinu lateksa (mlenog soka). Korenje koje smo skupili, treba oistiti od zemlje i rasei po duini. Suenje se vri u senci, u zagrejanim prostorijama ili na suncu, tako to se ovaj deo biljke rairi u tankim slojevima. Moemo ih odravati i u sveem stanju, u podrumima, u pesku. Osueno korenje lako moe upiti vlagu, ili biti napadnuto od insekata, zato ga treba zatititi i uvati na suvom. Laboratorijska istraivanja pokazuju da u julu-avgustu, koren ove biljke sadri poveanu koliinu gorke materije (taraksacin), koja dostie maksimum u novembru. U avgustu koren sadri oko 40% inulina, drugog osnovnog aktivnog sastojka. U prolee se ova supstanca moe nai u koliini od 1-2%, dok koren u istom periodu sadri vie holina i mlenog soka. Sakupljeno korenje se ostavi 2-3 dana na suncu radi suenja i sanacije oteenih delova prouzrokovanih seenjem lukovice i tankog korenja. Pri vaenju iz zemlje, treba posebno voditi rauna da koren ostane ceo (ne skraivati niti kidati ilice), jer u protivnom mleni sok iscuri, to smanjuje terapijsku vrednost biljke. Aktivna svojstva: Gorka materija - taraksacin, pektin, vitamin i B i C i steroli. Hemijska struktura korena: Triterpenski alkoholi, fitos-teroli, vitamini B1, S i V, inulin, tanin, holin, taraksacin, nikotinska kiselina. Farmakoloko dejstvo: Holagog (pospeuje izluivanje ui), holeretik (pomae stvaranje ui), alkalizant (deluje bazno), laksativ (za preiavanje creva), diuretik (pospeuje mokrenje), veno-tonik, adstrigens (izaziva stezanje). Terapeutske indikacije: Hiperacidni gastritis (upala eludane sluznice praena pojaanim luenjem kiseline), bilijarna diskinezija (oteano pranjenje une kese sa crevnim poreme278

ajima), gojaznost, kostobolja, reumatizam, ateroskleroza, variks (proirene vene), varikozni ir. U prolee je preporuljivo primeniti terapiju sa sveim drkama maslaka u trajanju od 14 dana, po 6 drki na dan. Cvetna glava se odstranjuje tek posle pranja drke cveta. Ona u poetku ima gorak ukus, da bi on kasnije postao soan i prijatan. U periodu cvetanja biljke, dijabetiarima se preporuuje da jedu 10-15 drki cveta na dan. Ovaj tretman omoguuje eliminisanje unog kamenca, to podstie rad une kese. Nain upotrebe: 1 puna kaiica korena se stavi u 250 ml hladne vode; ostavi se da odstoji 12 sati, a ujutro se zagreje do kljuanja i procedi. Ova tenost se pije pomalo, u retkim gutljajima, 30 minuta pre i 30 minuta posle doruka. Salata: Sprema se od sveeg korenja i listova. Drke: Po 6 drki cveta dnevno se jede u periodu od 2 sedmice. MATINJAK (Melissa officinalis) Rat. Ratgaseae Popularni nazivi: melisa, matrik, pelinja trava, pelinjak Opis: Zeljasta, vlaknasta, viegodinja, aromatina i miriljava biljka. Ima pravu stabljiku prekrivenu vlaknima, etvrtastog je oblika, visoka 30-80 cm. Gornji listovi su ovalni, upljikavi, bono nazubljeni, paralelno postavljeni, dok su donji skoro srcoliki u osnovi. Cvetovi su belo-ukasti ili belo-ljubiasti, rasporeeni u gornjem delu stabla u jednom vertikalnom nizu. Cveta u periodu jun - avgust. Pre cvetanja cela biljka iri prijatan miris limuna koji kasnije postaje neugodan. Ako se uzgaja, trai lagano zemljite, zaklonjeno od vetra. U nekim sluajevima se moe sejati direktno u zemlju, u prolee ili u jesen. Sigurnije se razmnoava putem rasada. Rasad se moe pripremiti u februaru - martu, ili u junu - avgustu. Presaivanje na konano stanite se vri kada biljka dostigne visinu oko 10 cm. Seme, budui da je malo, mea se sa peskom ili finijom zemljom i ukopa se veoma malo u zemljite. Sejanje, u prvoj fazi, obavljeno je na

279

sunom terenu, a poto se biljka presadi na konano stanite, treba je zalivati dok se ne primi. Upotrebljivi delovi: U periodu cvetanja listovi, koji se sue u tankim slojevima na dobro provetrenom tavanu. Proizvod ima prijatan miris na limun, koji postaje jai ako listove izmrvimo prstima. Sakupljanje: Biljka se sakuplja po lepom vremenu (ak i rosa moe da umanji lekovitu vrednost). Aktivna svojstva: Etarsko ulje, citrol, citronel, geraniol, linalol, tanin, kofeinska kiselina, gorka materija. Uslovi za upotrebu: Listovi i biljka moraju zadrati prirodnu boju. Biljka se koristi bez ostatka korenja. Sui se u senci. Ako svee biljke ostavimo na suncu, izgubie svoju vrednost. Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva), sedativ (umirujue sredstvo), karminativ (protiv nadimanja, gasova), bakteriostatik (zaustavlja razvoj bakterija), holeretik (pomae stvaranje ui), antiseptik (protiv klica), poveava luenje eludanih sokova, antiemetik (protiv povraanja), hipertenzor (podie krvni pritisak), cikatrizant (za isceljenje rana). Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani), eludane kolike (bolni napadi), dispepsija (poremeaj luenja sokova u elucu), hronini kolitis (hronina upala debelog creva), glositis (upala jezika), faringitis (upala drela), laringitis (upala grkljana), bronhitis (upala bronhija - dunica), kijavica, dijareja (proliv), konvulzije i spazme (trzaji tela i grevi miia), sinkope (srani zastoji praeni nesvesticom), nesvestica i munina, horeja (nervno oboljenje praeno neobinim pokretima glave, vrata i udova), palpitacije (lupanje srca), slabost, nemo, intelektualni premor, neuro-vegetativne smetnje, hipotenzija (nizak krvni pritisak), konjunktivitis (upala konjunktive - onih kapaka). Kataplazma od matinjaka ublaava bolove prouzrokovane kostoboljom. Nain upotrebe: Interno: - Infuzija: 1 puna kaiica na 250 ml vrue vode treba da odstoji 30 sekundi - 2 minuta.
280

Spolja: - Infuzija: Udvostruuje se koliina biljke i koristi se u obliku kataplazme i kupke. - Koncentrovana infuzija od 200 g biljke na 1 litar vrue vode, koristi se za ispiranje usne duplje (gargarizma). MEJE GROE (Arctostaphylos uva ursi) Fam. Ericaceae Popularni nazivi: divlja maganja, vuja jabuka, medvee uvo, medvedica Opis: Mali grm sa puzaviastim stablom koje se privija, visine 30-100 cm. Listovi su mali, koasti, duguljasto-ovalni. Cvetovi su crvenkasti. Plod je sjajno-crvena bobica. Stanita: Samonikla biljka, raste u planinskoj zoni. Upotrebljivi delovi: Listovi. Aktivna svojstva: Arbutin i metil-arbutin, flavon. Sakupljanje: Listovi se sakupljaju u maju-junu, zajedno sa granama, i sue se u senci ili na toplom vazduhu. Farmakoloko dejstvo: Diuretik (podstie mokrenje), urinarni antiseptik (protiv infekcija mokranih puteva), adstrigens (izaziva stezanje). Terapeutske indikacije: Pijelonefritis (gnojno zapaljenje bubrega i bubrenog levka), renalna koli-baciloza (infekcija bubrega kolibacilom), cistitis (upala mokrane beike), uretritis (upala uretre - mokrane cevi), nekontrolisano mokrenje, hipertrofija prostate (uveanost prostate), dijareja (proliv), hemoragije uterusa (krvarenje materice). Nain upotrebe: Interno: - Infuzija: 1 punu kaiicu biljke dodatu na 250 ml vrele vode, ostaviti da odstoji 3 minuta a zatim procediti. Piti 3 olje aja dnevno, zaslaenom medom. aj se priprema samo u emajliranim ili staklenim posudama. - Tinktura: 20 g biljke dodaje na 100 ml alkohola jaine 70%, ostaviti da odstoji 10-14 dana. Efikasno deluje kod infekcija urinarnog trakta. Uzima se 20-25 kapi, 3 puta dnevno.

281

MLEIKA (sitnocvetna) (Epilobium parviflorum) Fam. Onargaceae Popularni nazivi: ruiasta mleika Opis: Postoje vie vrsta ove biljke to izaziva potekoe kod pojedinih osoba prilikom razlikovanja onih koje imaju lekovita svojstva. Zbog toga pominjemo vrste koje se mogu koristiti u terapijske svrhe: ruiasta mleika (Epilobium parviflorum), planinska mleika (Epilobium montanum), tamno-zelena mleika (Epilobium obscurum), mleika sa kopljastim listom (Epilobium lanceolatum), brdska mleika (Epilobium collinum), movarna mleika (Epilobium palustre), mleika koja raste na ljunkovitom terenu (Epilobium fleischeri) i alpska mleika (Epilobium anagallidifolium). Mleika raste po brdacima, pored tekuih voda, u batama. Vrste ove biljke koje se mogu upotrebiti kao lek, prepoznaju se po svojim cvetovima. Boja je crvenkasta, bledo-ruiasta, skoro bela. Cvetovi se nalaze na vrhu perikarda (semenog omotaa mahunastog tipa). Mahune se otvaraju doputajui da iz njih izlaze mnogobrojne svilenkasto-bele trepljice u kojima se, umotane, nalaze male semenke. Kod pomenutih vrsta se sakuplja cela biljka, dakle stabljika sa listovima i cvetovima, ali treba paziti da se stabljika lomi od sredine, kako bi se omoguilo formiranje novih bonih izdanaka. Biljka se see u sveem stanju. Postoje dve vrste mleike koje se ne koriste: velika, vlaknasta, sa pet puta veim cvetovima nego kod ruiaste mleike sa mesnatim liem i stabljikom, i Epilobium angustifollium koja raste po estarima, na skoro ogoljenim terenima, po periferiji uma i dostie visinu od 150 cm. Bledo-crvenkasta stabljika se zavrava dugakim lepim klasom ruiasto-purpurne boje. Mleika sa malim cvetovima (Epilobium parviflorum) lei hipertrofiju prostate (uveanje prostate), adenome (lezdaste izrataje), tumor prostate, oboljenja mokrane beike i bubrega. Kod disurije (tegoba pri mokrenju), olja ovog aja izaziva lake pranjenje. Treba ga piti u duem periodu, radi potpunog izleenja.
282

U sluaju raka mokrane beike, piti se 2 olje dnevno. Mnoge osobe koje pate od obolele prostate mogle bi se izleiti uz pomo mleike. Ipak, preporuljivo je konsultovati lekara radi lakeg utvrivanja terapije. Ako je bolesnik operisan, aj od mleike sniava telesnu temperaturu i ublauje druge tegobe koje prate postoperativno stanje. Nain upotrebe: Infuzija: 1 puna kaiica biljke dodata na 250 ml vrele vode, ostavi se da odstoji kratko (pola minuta) i piju se dve olje dnevno, jedna ujutro i jedna uvee, na prazan stomak. MORA (Foeniculum vulgare) Fam. Apiaceae Popularni nazivi: divlja miroija, slatki mora, komora, slatki kopar Opis: Zeljasta, viegodinja biljka. Ima pravu stabljiku, visoku i do 2 m, cilindrinu, fisguloznu i blago uzduno izbrazdanu do same osnovice. Bazalni listovi imaju dugaku drku. Puni su, okruglasti, bubreastog oblika. Listovi drke su od vrha nadole trolistasti. Cvetovi su uto-zlatasti, mali, pravilni sa pet latica, i rasporeeni u obliku velikih draa u vidu tita. Plodovi su jajoliki, malo ulubljeni na bokovima. Kada su zreli, imaju sivu ili zelenkastu boju, karakteristian, aromatian, prijatan miris i slatkast, blago ljut ukus. Stanita: Kultivisana biljka (gaji se u batama). Upotrebljivi delovi: Plodovi obrani kada su sasvim zreli. Aktivna svojstva: Etarsko isparljivo ulje (anetol), estragal, lipidi, aleuroni, eer, gorke materije. Farmakoloko dejstvo: Antiinflamator (protiv zapaljenja), antiseptik (protiv infekcija), karminativ (protiv nadimanja), sedativ (umirujue sredstvo), galaktogog (sredstvo koje pomae luenje mleka), ekspektorans (za iskaljavanje), sudorifik (podstie znojenje), antispastik (protiv greva). Panja! U veim koliinama, kod ena prouzrokuje vaginalnu hemoragiju (krvarenje).

283

Terapeutske indikacije: - Interna (unutranja) upotreba: Bronhijalna astma (oteano disanje usled suenja lumena bronhija), bronhitis, veliki kaalj, anoreksija (odbojnost prema hrani), abdominalne kolike (bolni napadi u predelu trbuha), dispepsija (poremeaj u varenju), enterokolitis (upala tankog i debelog creva), insuficijencija pankreasa (slab rad pankreasa), hipogalakcija (smanjena koliina mleka kod dojilja). - Spoljna upotreba: Laringitis (upala jednjaka), faringitis (upala drela), tonzilitis (upala krajnika), one infekcije, hematom (krvni podliv). Nain upotrebe: Za decu 5-6 zdrobljenih plodova, a za odrasle 1/2 kaiice plodova na 200 ml vrele vode. Treba da odstoji 30 sekundi, a zatim se procedi. Kod anoreksije (odbojnosti prema hrani), priprema se sledea meavina: mora 2 g, majoran 2 g, nana 2 g. Ova meavina treba da odstoji 3 minuta u 1 litar vrele vode, a zatim se procedi. Pije se u tokom jednog dana. - Spolja: Infuzija, koja se dobija od 2 kaiice semenja, koje treba da odstoje 2 minuta u 250 ml vrue vode, koristi se kao rastvor za ispiranje usne duplje i drela u sluaju faringitisa, tonzilitisa, ili u vidu kataplazme, kao oblog za isceljenje povreda. MRTVA BELA KOPRIVA (Lamium album) Fam. Lamiaceae Popularni nazivi: mrtva bela kopriva, medi Opis: Listovi imaju drku srcasto-ovalnog oblika, zailjeni su na vrhu, nejednako stranino nazubljeni, rastu u paru na stablu (jedan naspram drugog). Cvetovi su beli, ili belo-ukasti i rastu iz unutranjeg bazalnog dela lista. Biljka cveta u periodu apriljun. Raste na vlanim mestima, pored ograda, u jarku, u brdskim planinskim predelima. To je zeljasta, ivopisna biljka sa etvoro-renjastom stabljikom, visokom 20-40 cm, vie ili manje vlaknastom. Sakuplja se cela biljka ili samo cvetovi bez aice u vreme cvetanja. Sakupljanje se obavlja po suvom vremenu, jer u protivnom cvetovi potamne (u periodu april-avgust). Suenje sakupljenih
284

delova treba da je u senci, u dobro provetrenim prostorijama ili na otvorenom, na specijalnim ramovima prekrivenim hartijom. Osueni cvetovi se stave u dakove od hartije, ili ladice obloene papirom, i uvaju se od svetlosti i vlage. Ako je u pitanju cela biljka, treba je uvati u dakovima od platna. Aktivna svojstva: Sluzaste materije, flavonozid, saponozid, tanin, kalijumove soli, etarsko ulje. Uslovi za upotrebu: Cvetovi treba da su belo-ukasti, bez aice; biljka ne sme imati ostatke korena. Farmakoloko dejstvo: Emoliens (sredstvo za umekavanje), ekspektorans (za iskaljavanje), vazo-konstrigent (stee, skuplja krvne sudove), adstrigens (izaziva stezanje), sedativ (umirujue dejstvo), diuretik (pospeuje mokrenje), blagi antidijareik (protiv proliva). Terapeutske indikacije: Jake glavobolje, insomnija (nesanica), bronhitis (upala bronhija - dunica), gastro-intestinalne smetnje (tegobe u predelu eluca i creva), smetnje u klimaksu, hipertrofija prostate (uveana prostata), leukoreja (belo pranje) - kako interno tako i spolja (aj se pije i vre vaginalna ispiranja, uvee, pred spavanje), ekcem. Nain upotrebe: Interno: - Infuzija: 1 puna kaiica dodata na 250 ml vrue vode, treba da odstoji 3 minuta i da se potom procedi. Piti 3 olje dnevno. Spolja: - Koncentrovaniji (jai) aj, priprema se od 50 g biljke i 1 litar vode. Vre se vaginalna ispiranja i kupke onih delova koji su zahvaeni ekcemom, itd. MRTVA UTA KOPRIVA (Lamium galeobdolon) Fam. Lamiaceae Opis: Raste u vlanim umama, senovitim estarima, po zaputenim mestima, kamenolomima itd. Iz razgranatog rizoma raste uspravna stabljika, do visine od 50 cm. Par ovalnih, nazubljenih listova se nalazi tano pod pravim uglom u odnosu na par listova iznad i ispod.
285

uti cvetovi rastu sa unutranje strane bazalnog dela lista, i to tako da ine obru oko stabljike. Upotrebljavaju se cvetovi i listovi. uta kao i bela mrtva kopriva (Lamium album) su vredne lekovite biljke. Sakupljaju se listovi, a naroito cvetovi. Indikacije: aj deluje blagotvorno kod stomanih i menstrualnih tegoba (bolova) - 2 olje dnevno. aj se takoe koristi kao depurativ (preiava krv) i protiv insomnije (nesanice). Mrtva uta kopriva preporuuje se i u sluajevima: disurije (oteanog mokrenja), oboljenja mokrane beike i bubrega. Cvetovi se koriste u leenju konog ekcema. Pije se 1 olja aja ujutro. Protiv variksa (proirenih vena) i varikoznog ira, stavljaju se oblozi umoeni u infuziju (aj). Kod cistitisa (upale mokrane beike), nefritisa (upale bubrega), primenjuju se sedee kupke (vidi: Preslica) sa dekoktom. Nain upotrebe: - Infuzija: 1 puna kaiica dodata na 250 ml vrele vode, ostavi se da odstoji 30 sekundi. - Oblog: 3 pune kaiice dodate na 1/2 litre vode, treba da odstoje 5 minuta. Gaza se umoi u infuziju i obloi vrua, na obolelo mesto. - Sedea kupka: Koristi se cela biljka (vidi: Preslica). U sluaju dijalize (postupak kojim se zamenjuje rad bubrega), moe se koristiti meavina aja: mrtva uta kopriva, zlatnica (Solidago virgaurea) i ivanjsko cvee (Galium verum). Pomeaju se jednake koliine; 1 puna kaiica meavine dodaje se na 250 ml vrue vode. Piti 3 olje aja dnevno. NEVEN (Calendula officinalis) Fam. Asteraceae Opis: Zeljasta jednogodinja biljka sa razgranatim, bunastim stablom, visine 20-70 cm. Donji listovi su pomalo loptasti, a gornji, duguljasti, kopljasti, sueni u osnovi, dugaki 15-20 cm, delimino vlaknasti sa obe strane, na obodu malo nazubljeni ili ravni (bez zubaca). Cvetovi su uto-narandasti ili uto-crvenkasti, rasporeeni u velike cvetne glave na krajevima stabljike,
286

koje se sastoje od cvetova sa trozubastim laticama u obliku jeziaka, na marginalnim delovima uto-narandaste boje, centralnih cvetova cilindrinog oblika. Cveta od maja do septembra. Koren je iljast. Biljka se moe nai u batama, kao i na neobraenim povrinama. Upotrebljivi delovi: Koriste se marginalni (ivini) cvetovi ili cela cvetna glava. Oba dela biljke imaju slabo aromatian miris i gorko-slani ukus. Sakupljaju se i stabljike i listovi. Sakupljanje se obavlja po sunanom vremenu, kada lekovita svojstva biljke najvie dolaze do izraaja. Postoje i drugi oblici ove biljke, sa kapitelima (cvetnim glavama), koje su potpuno pokrivene laticama, sa pranicima svetle i tamne boje. Njihovo lekovito dejstvo je na istom nivou. Mogu se ubrati u bati i iskoristiti u sveem stanju. Sakupljaju se od juna do kasne jeseni. Aktivna svojstva: Saponin, karoten, flavonoid, gorke materije, gume, sluzaste materije, isparljivo etarsko ulje. Farmakoloko dejstvo: Sudorifik (podstie znojenje), holagog, holeretik (sredstvo za luenje i stvaranje ui), cikatrizant (za isceljenje rana), sedativ (umirujue sredstvo), antiinflamator za gastro-intestinalne tegobe (sredstvo koje spreava zapaljenske procese u probavnim organima), emoliens (sredstvo za umekavanje), baktericid (unitava bakterije), antitrihomonijazik (protiv trihomonijaze). Terapeutske indikacije: Diskinezija (oteano pranjenje une kese), ir na elucu i dvanaestopalanom crevu, dismenoreja (nepravilan menstrualni ciklus), enterokolitis (upala tankog i debelog creva). Budui da aj deluje kao depurativ (proiava krv), moe biti od velike koristi kod akutnog virusnog hepatitisa (akutnog zapaljenja jetre izazvanog virusom), i to ako se pije 2-3 olje dnevno. Kancerozni irevi, kancerozni tumori, zagnojene rane koje teko zarastaju, ispiraju se ajem od meavine nevena i rastavia, u istim koliinama. Stavlja se 1 puna kaiica ove meavine na 1/2 litre vode. aj takoe blagotvorno deluje u sluaju urinarnih infekcija.
287

Kod zapaljenja gastro-intestinalnog trakta (zapaljenja eluca i dvanaestopalanog creva, kolitisa - upale debelog creva, zapaljenja slepog creva, ireva), treba piti po 3 olje aja dnevno. aj, pripremljen od sveih cvetova nevena je pomono sredstvo u leenju paratifusne groznice i dugotrajnog zapaljenskog oboljenja mozga sa trajnim oteenjima. Nain upotrebe: - Infuzija: 1 puna kaiica na 250 ml vode. Piti 4 olje dnevno. - Spolja: Sedea kupka - 2 pune ake biljke u sveem stanju, ili 100 g osuene biljke za sedeu kupku (vidi: Preslica). - Ispiranje: Vaginalno ispiranje kod infekcija izazvanih trihomonasom (Trichomonas vaginalis) i kao sredstvo za zarastanje rana, antiinflamator u leenju povreda, opekotina, promrzlina i ulceracija (zagnojavanja, izbijanja ira). Jednu punu kaiicu biljke staviti u 1/2 litre vrue vode, pokriti i ostaviti da odstoji 2 minuta; koristiti kada je umerene temperature (38C). - Mast: 500 g margarina ili neke druge masnoe, 2 pune ake biljke (cvet, stabljika, listovi) sitno iseckane noem. Biljka sa stablom i cvetovima se dobro opere, ocedi od vode i stavi u istopljenu masnou (mlaku, ne vruu). Izmea se drvenom kaiicom i ostavi da odstoji van dometa vatre, 12 asova. Drugog dana se ponovo ugreje i procedi kroz platno ili gazu. Ovako dobijena mast se stavi u teglu i uva u friideru. Ostatak biljke (ono to je preteklo od ceenja), stavi se u drugu teglu takoe i u friider, a koristi se u obliku kataplazme i to 3-4 puta. Mast se koristi u sluajevima: Kontuzija (udaraca, nagnjeenja), entorzija (iaenja), variksa (proirenih vena), flebitisa (upala vena), varikoznog ira (rana na koi usled proirenih vena donjih ekstremiteta), hemoroida (uljeva), tekih povreda (smrskanosti), post-operativnih oiljaka, tumora, adenopatije (bolesti endokrinog sistema), fistula (gnojnih otvora unutar koe), promrzlina, opekotina, uveanih ganglija, ulceracija na dojci (gnojnih procesa unutar dojke), ak i ako su maligne. - Sve sok: Listovi, stabljika i cvetovi se operu i mokri se stave u centrifugu sokovnika. Dobijeni sok se dri u flaici, u friideru
288

i koristi se za mazanje koe u sluaju pruritisa (svraba koe usled upale) i uge. Sa uspehom se koristi i kod raka koe. Pomou masti se sa lakoom mogu otkloniti kraste u nosu. U svim sluajevima primene komprese (obloga) sa vedskim aperitivom (vedska tinktura, vedska granica), najpre se koristi mast od nevena. Kod tumora, moe se prethodno naneti mast u debelom sloju. Gljivine infekcije u predelu genitalija (polnih organa), praene jakim svrabom, lee se kupkom od dekokta, pripremljenog od biljke u sveem stanju: 5 kaika suene biljke ili 2 pune ake svee biljke za kupku stave se u vodu za kupanje i ostave da odstoje 10 minuta. Biljke se mogu koristiti 3-4 puta. ODOLJEN (Valeriana officinalis) Fam. Valerianaceae Popularni nazivi: valerijana, macina trava Opis: Zeljasta ivopisna biljka sa dobro razvijenim vertikalnim rizomom oko 2-5 cm duine, okruenim mnogobrojnim konastim korenjem. Ono je uto-smee boje spolja i belo iznutra. Kada je u sveem stanju nema mirisa, a posle suenja dobija veoma jak i neprijatan miris. Stabljika je prava, upljikava iznutra, ima uzdune brazde i visoka je 50-100 cm. Listovi su nepravilno rasporeeni, duguljasti i kopljasti, obino potpunih ivica ili na gore nazubljeni. Cvetovi su roze ili beli, obrazuju titaste cvasti, sa vrhova biljke se osea prijatan miris vanile. Plod je u obliku oraice sa perastim dodatkom. Cveta u periodu junseptembar. Stanita: Ovo je samonikla biljka koja raste po livadama, pored potoka, na vlanim mestima, po ravnicama, na brdovitom terenu i u planinskoj zoni, a takoe se i kultivie. Upotrebljivi delovi: Koren. Sakupljanje: Koren se vadi u prolee, u martu-aprilu, ili u jesen, septembru-oktobru. Prilikom sakupljanja treba birati jae, razvijenije biljke, jer njihov koren ima veu lekovitu vrednost. Koren se isee na male komade, oisti se dobro od zemlje i ostataka upljeg stabla, a zatim se dobro opere i osui. Moe se

289

suiti u slojevima debljine 2-3 cm, na suncu, toplom vazduhu, ili u senci, na suvim i dobro provetrenim mestima. Korenje koje je sakupljeno sa suvih stanita ima veu vrednost od onog sa vlanih terena. Aktivna svojstva: Etarsko ulje, bornilski valerijan, bornilski formijat, borneol, alkaloidi, valerijan, bornilski buterat, mravlja i siretna kiselina, tanin, glikoza, izovalerijanska kiselina. Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva), sedativ (umirujue dejstvo), antiemetik (spreava povraanje), vulnerarija (za isceljenje rana), lokalni analgetik (protiv bolova, neuralgija), neurotonik (jaa nervni sistem), antidijabetik (protiv eerne bolesti). Terapeutske indikacije: Anksioznost (uznemirenost), palpitacije (lupanje srca), ekstrasistolna aritmija (nepravilnost u ritmu, preskakanje srca), tahikardija (ubrzano kucanje srca), konvulzije kod dece (deji fras), histerija (neurotina anksioznost), epilepsija (padavica), astma, neuro-vegetativna distonija (funkcionalni poremeaj neuro-vegetativnog sistema, praen ubrzanim ili usporenim pulsom, znojenjem, poremeajem u probavi, glavoboljom, razdraljivou) u predklimakterinom periodu, dijabetes melitus (eerna bolest), lezije (povrede), kontuzije (uboji). Nain upotrebe: - Dekokt: 1 punu (supenu) kaiku kuvati 2 minuta u 250 ml vrue vode, a zatim skloniti sa vatre i ostaviti da odstoji 10 minuta. Piti 2 olje dnevno. Kao sredstvo za isceljenje rana i protiv neuralgija, koristi se u obliku kupke za obolele delove tela. U takvim sluajevima se za kupku upotrebljava dekokt, spravljen na gore opisan nain. ORAH (Juglans regia) Fam. Juglandaceae Popularni nazivi: kraljevsko stablo Opis: Od ovog drveta se u medicinske svrhe koriste listovi i zelena kora plodova. Stanita: Plodonosno drvo. Kultivie, se ali raste i divlje.

290

Listovi se sakupljaju u junu-julu i sue se na senovitom mestu, rasporeeni u tankom sloju. Treba ih uvati od svetla da ne bi pocrneli. Kore plodova se sakupljaju kada orasi potpuno sazru i sue se poreani u tankom sloju. Uslovi za upotrebu: Osueni listovi treba da sauvaju svoju boju, da nikako ne pocrne i da budu bez peteljke. Ljuske ne bi smele da imaju mrlje ili da potamne (sakupljaju se pre nego to dobiju kestenjastu boju). Aktivna svojstva: Tanini, male koliine etarskog ulja, gorke supstance, juglandin i oksinaftokinon, juglon, vitamin C, karotin, tirozin, tanin, galni alkohol i elagna kiselina, mineralne supstance. Farmakoloko dejstvo: Depurativ (za preiavanje krvi), adstrigens (izaziva stezanje), antileukoreik (protiv belog pranja), hipoglikemikant (sniava nivo eera u krvi), antiekcemik (protiv ekcema), antiinflamator (protiv upala), antiseptik urinarnog trakta (spreava infekcije mokranih puteva). Terapeutske indikacije: Interno: Akutni enteritis (upala creva, crevni katar), hepatitis (upala jetre), dijabetes melitus (eerna bolest), dijareja (proliv), renalne infekcije (bubrene infekcije), ekcemi, furunkuloza (iravost), tonzilitis (upala krajnika), osteomijelitis (upala kimene sri), panaricijum (prit na prstu, kukac). Kod dijareje se preporuuje 1 kaiica lia koja se prelije sa 250 ml vrele vode, a zatim odstoji pola minuta, i procedi se. Spolja: - Dekokt: 15 g lia na 200 ml vode; koristi se za ispiranje usne duplje i drela u sluaju stomatitisa (zapaljenje sluzokoe usne duplje). - Mast za rane: 15 g usitnjenog lia se macerira (odstoji) u 100 ml suncokretovog ulja na sobnoj temperaturi. Posle 7 dana se sud u kojem se nalazi ova meavina, stavi u drugu, veu posudu u kojoj se ve kuva voda, i ostavi se da tako odstoji naredna 3 sata. Nakon ovoga se tenost (ulje) procedi kroz gazu od platna, doda se 15 g pelinjeg voska i ponovo zagreva na isti nain kao i prvi put (u drugom, veem sudu sa vodom) 30 minuta. Skloniti sa vatre i meati dok se ne ohladi.
291

U vidu obloga se koriste listovi kod osoba koje imaju mastan ten. Protiv svraba (ak i uge) i peruti korisno je ispiranje dekoktom od sveih listova. Kao rastvor za ispiranje usne duplje, koristi se u sluaju stomatitisa, gingivitisa (zapaljenja desni), infekcija grla i grkljana. Kada se koncentrovaniji dekokt od listova doda u vodu za kupanje, deluje blagotvorno u leenju promrzlina. Protiv opadanja kose preporuuje se dekokt od orahovog lia, koji treba to ee utrljavati u kou kosmatog dela glave. Nain upotrebe: - Infuzija: 250 ml vrele vode preliti preko 1 pune kaiice sitno iseckanog lia i ostaviti da odstoji pola minuta. - Dodatak za kupku: 100 g lia za kupku, a za ispiranje 1 puna kaiica isitnjenog lia na 1 olju kljuale vode (vidi poglavlje: o kupkama). Ako elimo da dobijemo koncentrovaniji dekokt, koristi se dupla koliina. Tonik od zelenih oraha: Oko 20 nesazrelih oraha isei na etvrtine i staviti u flau sa irokim grliem. Zatim dodati 1 litar votke jaine 40% tako da prekrije orahe. Dobro zaepljenu flau treba drati na suncu 2-4 sedmice, ili pored pei. Tenost se procedi i sipa u flau. PELEN (Artemisia absinthium) Fam. Asteraceae Popularni nazivi: pelin, beli pelen, vermut, gorika Opis: Zeljasta, viegodinja, samonikla biljka sa jakim mirisom i stablom koje je drvenasto u osnovi. Bazini listovi su trolano podeljeni, dok se oni na stablu, prema vrhu, postepeno pojednostavljuju i imaju srebrnastu boju. Cvetovi su veoma mirisni, ute boje, i javljaju se kao male cvetne glave okruglastog oblika, grupisane na krajevima grana u grozdaste cvasti. Cveta u periodu jul-septembar. Plod je ahenija. Cela biljka ima jednu svetlu, srebrnastu nijansu, gorak ukus i jak miris. Stanita: Raste na neobraenom suvom zemljitu, livadama, poljanama, brdacima, pored naseljenih mesta, ograda, puteva.
292

Upotrebljivi delovi: Listovi i cvetonosni vrhovi stabljike. Aktivna svojstva: Etarsko ulje - azulin, tujon, tujol, gorke supstance, artamarin, artamarinin, artamaridinin. Sakupljanje: Lie se bere pre cvetanja, u maju-junu, a cvetne granice u julu-avgustu kada se sasvim rascvetaju. Suenje se vri u senci, u tankim slojevima, na suvim i dobro provetrenim mestima. Farmakoloko dejstvo: Tonik (osveavajue dejstvo), aperitiv (pospeuje apetit), antispastik (protiv greva), antipiretik (spreava, smiruje groznicu), antidijareik (protiv proliva), helmintik (protiv glista), regulator menstruacije. Terapeutske indikacije: Anemija, oporavak od bolesti, dijareja (proliv), febrilno stanje (groznica), oksiuroza i askaridoza (gliste u stolici), menstrualni problemi. Nain upotrebe: - Infuzija: 1 kaiica biljke treba da odstoji u 250 ml vrele vode 3 minuta. Procedi se i pije 2 olje dnevno, zaslaene medom. - Praak protiv glista i groznice: Pelen 2g Matinjak 2 g Anis 0,5 g Dva puta dnevno pripremiti sve aj i piti. Upotreba pelena u leenju razliitih bolesti je ograniena na kratke kure od po 8 dana. Panja pri doziranju! Predoziranje moe dovesti do migrene, munine i nesvestice, upale sluzokoe organa za varenje. Trudnice, ene koje doje, irai ne treba da koriste pelen. PERUNIKA (Iris germanica) Fam. Iridaceae Popularni nazivi: batenska perunika, boica, modra perunika Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, sa debelim i mesnatim rizomom (sa mirisom trave) iz kojeg polazi cilindrino stablo koje se zavrava mnogobrojnim cvetovima. Listovi su izdueni, pomalo zailjeni, imaju oblik sablje i rasporeeni su po 4-6 u buketu. Cvetovi su veliki, tamno ljubiasti, slabog mirisa. Formirani
293

su od 3 spoljanje latice, savijeni nadole, pokriveni na gornjim ivicama utim dlaicama. Sledee tri latice su uspravne. Imaju 3 pranika i jedan tuak, smeten ispod latice. Plod je u vidu aure. Cveta u maju-junu. esto se gaji u batama kao ukrasna biljka. Pored ove vrste postoji i perunika sa belim cvetovima, koji su izbrazdani plaviastim linijama (Iris florentina) kao i ona sa svetlo-ljubiastim mirisnim cvetovima (Iris pallida). Sakupljanje: Rizomi se sakupljaju (ukljuujui sve tri vrste) tek u drugoj, treoj godini vegetacije, i to poev od jula, pa do kasne jeseni (oktobra). Izvade se iz zemlje, otresu i operu, a zatim se oiste od korenja. Mali rizomi i njihovi vegetirajui (ivi) izdanci se zakopaju, kako bi se obezbedilo razmnoavanje biljke. Previe debeli rizomi se raseku da budu 5-10 cm debljine. Ponekad je neophodno da budu sa korom. Odstranjivanje kore se obavlja pre suenja, i to dobro naotrenim noem. Poto se ogule, rizomi se stavljaju u sud sa vodom da ne bi potamneli u dodiru sa vazduhom. Kada se izvade iz vode, treba ih odmah staviti na mesto pogodno za suenje. Rizomi bez kore treba da imaju belo-ukastu boju. Suenje: Dobro je da se obavi na sunanim mestima. Ovo e dovesti do odreenih hemijskih promena unutar rizoma. Neprijatan miris, svojstven ovom delu biljke nestaje i zamenjen je prijatnim mirisom ljubiice. Miris se pojaava ako se ovaj produkt (osuen rizom) uva najmanje dve godine posle suenja. Ovaj proces se moe obaviti i na vetaki nain, na temperaturi od 30-40C. Vea temperatura bi prouzrokovala isparavanje prijatnog mirisa ljubiice. Upotrebljivi delovi: Koriste se rizomi debljine 5-10 cm, spljoteni, tamno-smee obojeni spolja i beliasti iznutra. Na donjem delu se mogu zapaziti okruglasti oiljci tamne boje, koji su posledica odstranjivanja korena. Na gornjem delu se nalaze nepravilna zadebljanja praena poprenim nizovima taaka koja predstavljaju tragove nekadanjih listova. Miris je primamljiv, a ukus elatinasto sladak. Koristi se u obliku dekokta kao ekspektorans (za iskaljavanje), i diuretik (podstie mokrenje).
294

PETOPRSNICA (Potentilla reptans) Fam. Rosaceae Popularni nazivi: petolista, abnik, trava od groznice, elaica Opis: Zeljasta, puzaviasta, viegodinja biljka, koja ima lie u obliku prstiju, sastavljeno od 5 listia bez drke. Cvetovi su uti. Cveta od maja do avgusta. Stanita: Samonikla biljka koja obino raste na vlanom tlu. Upotrebljivi delovi: Cela biljka. Sakupljanje: Od maja do septembra. Farmakoloko dejstvo: Antidijaretik (sredstvo protiv proliva), antitermik (protiv poviene temperature), antireumatik, antiinflamator (sredstvo protiv zapaljenskih procesa), antihemoragik (protiv krvarenja). Terapeutske indikacije: Dijareja (proliv), febrilno stanje (groznica), reuma, gingivitis (upala desni), hemoragija (krvarenje, npr. iz nosa). Nain upotrebe: U vidu infuzije, uzima se interno (unosi se u organizam), 2-3 olje na dan, ili spolja, kao rastvor za ispiranje usne duplje i drela. PETROVAC (Agrimonia eupatoria) Fam. Rosaceae Popularni nazivi: ovji iak, ranjenik, kostolom, trava od poseke Opis: Zeljasta, viegodinja vlaknasta biljka, visoka 30-100 cm. Cela biljka je pokrivena finim trepljama, a listovi koji su blie zemlji, imaju esto duinu od 10 cm i grupisani su po 5-9 listova, nazubljeni na obodu. Biljka ima kratak rizom - puzavac. Nadzemni deo stabljike je prav, cilindrian i zavrava se jednostavnom, nerazgranatom cvau. Cvetovi su hermafroditni, pravilnog oblika sa po 5 latica uto-zlatne boje, grupisani u dugake cvasti, u osnovi prekrivene bodljama. Svaka aica ima po 5 listia, krunica, a takoe i po 5 latica; androceum (muki polni aparat) se sastoji se od 6 pranika. Plod je ahenija koja lii na krunicu od bodlji koje su savijene na vrhu. Biljka cveta od juna do septembra.

295

Stanita: Samonikla biljka, raste po estarima, umarcima, livadama, na suvim i sunanim mestima, terenima sa bodljikavim rastinjem, od ravnice do planinske zone. Upotrebljivi delovi: Cela biljka bez korena sakupljena u vreme cvetanja. Proizvod ima slab miris i gorkast ukus koji deluje adstrigentski. Uslovi za upotrebu: Biljka ne treba da je dua od 25 cm i ne treba da sadri drvenaste delove stabljike. Cvetovi moraju imati karakteristinu utu boju. Aktivna svojstva: Gorke supstance, tanin, etarsko ulje, silicijum dioksid, askorbinska kiselina, nikotinska kiselina, vitamin K, kvercitrin. Farmakoloko dejstvo: Holagog (pomae luenje ui), stomahik (lek za eludac), antidijareik (protiv proliva), depurativ (za preiavanje, naroito krvi), litolitik (razlae kamen), antidijabetik (protiv dijabetesa), antiinflamator (spreava upalu), cikatrizant (za isceljenje rana). Terapeutske indikacije: Hepatitis (upala jetre), bilijarna diskinezija (oteano pranjenje une kese), kamen u unoj kesi (litijaza), dijareja (proliv), anoreksija (odbojnost prema hrani), reumatizam, astma, hemoptizija (iskaljavanje krvi), dijabetes melitus (eerna bolest). Biljka ima snano terapijsko dejstvo u sluaju upale grla i sluzokoe usne duplje. Preporuuje se protiv: tonzilitisa (upale krajnika), afti (oboljenja sluzokoe usne duplje), zatim osobama koje preoptereuju glasne ice (pevaima, profesorima). Sredstvo za ispiranje usne duplje i grla napravljen od ovog aja zajedno sa ivanjskim cveem proiava glas. Listovi su odlini za zaleenje rana. Za decu sa upaljenim krajnicima preporuljiva je kupka od petrovca. Mast od petrovca koristi se na isti nain kao i mast od nevena. Blagotvorno deluje u sluaju hemoroida (uljeva) i flebitisa (upale vena).
296

Nain upotrebe: - Infuzija: 1 kaiica biljke dodata na 250 ml vrele vode, treba da odstoji 2 minuta (suena biljka) ili 30 sekundi (svea biljka), zatim se procedi. Spolja: Infuzija se koristi za ispiranje ili kao oblog za ranu. Panja! Piti 2 olje dnevno. Predoziranje prouzrokuje jake greve, naglo izbacivanje kamena, blokadu mokranih i unih kanala. Kod zapaljenja sluzokoe usne duplje, angine, faringitisa (upale drela), koristi se za ispiranje usne duplje i drela. PLUNJAK (Pulmonaria officinalis) Fam. Boraginaceae Popularni nazivi: plunica, medunjak, digerinjak, gruanka, kudravac Opis: Zeljasta, viegodinja biljka. Listovi su ovalni ili elipsasti, ponekad sa belim mrljama. Cvetovi su u poetku crveni, zatim ljubiasti, a na kraju cvetanja plavi. Cveta u martu - aprilu. Ovo je medonosna biljka. Stanita: Raste po umama, vlanim i senovitim mestima. Upotrebljivi delovi: Cela biljka bez korena. Aktivna svojstva: Kalijumove soli, salicilna kiselina, tanin, spuzaste materije, saponin, alantoin. Sakupljanje: U vreme cvetanja. Listovi se mogu prikupljati i posle cvetanja. Dobro je da se suenje obavi to pre, na suncu ili vruem vazduhu. Farmakoloko dejstvo: Emolijens (sredstvo za umekavanje), ekspektorans (za iskaljavanje), diuretik (podstie mokrenje), adstrigens (izaziva stezanje sluzokoe i koe), hemostatik (zaustavlja krvarenje), sudorifik (podstie znojenje), vulnerarija (sredstvo za isceljenje rana). Terapeutske indikacije: Grip, faringitis (upala drela), akutni i hronini bronhitis (akutno i hronino zapaljenje bronhija dunica), pluni TBC (tuberkuloza), hemoragija (jako krvarenje), febrilna stanja (groznica), dijareja (proliv), oboljenja urinarnog (mokranog) trakta, lezije (povrede).

297

Nain upotrebe: 1 kaiicu (punu) dodati na 250 ml kljuale vode. Ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti 3 olje dnevno. PODBEL (Tussilago farfara) Fam. Asteraceae Popularni nazivi: konjski lopuh, bjeluina, repuina, marta, spodbel Opis: Kada se na panjacima i brdacima ne nazire nijedan vesnik prolea, dok oko jedva moe zapaziti izlazak prvih vrbinih pupoljaka, podbel ve pokazuje svoj uti cvet iznikao na vrhovima stabljike. Vlani tereni, nagibi i kamenjari su pokriveni cvetovima podbela, koji se pojavljuju mnogo ranije od listova. Veoma dobro uspeva na glinenom zemljitu. Ovo su prvi cvetovi koji se u toku godine mogu sakupiti, suiti i uvati. Podbel je zeljasta, mala, ivopisna biljka, visoka 10-20 cm. Ima dugaak rizom koji prezimi ispod zemljine povrine, debljine je olovke, a iz njega izrasta u februaru-martu vie stabljika crvenkaste boje, prekrivenih uzduno sitnim listiima. Ove stabljike nose na svom vrhu po jednu cvetnu glavu zlatno-ute boje. Cvetovi su prijatnog mirisa i neodreenog ukusa, otvaraju se samo po lepom vremenu, a kada je vreme loe, zatvaraju se i povijaju nadole. Cveta od februara do aprila. uti cvetovi veoma rano nagovetavaju dolazak prolea, a stranini cvetii ostaju usamljeni na stablu, slino kao kod maslaka, ali oni zapravo podseaju na krljuti i purpurne su boje. Poetkom maja se pojavljuju i osnovni listovi sa dugom drkom, zaobljeni i srcoliki, nazubljeni po ivicama. Listovi sa gornjeg dela biljke su zelene boje, a donji su beliasti. Plodovi su ahenije, cilindrinog oblika. Sakupljanje: Od ove biljke se sakuplja cvet i list. Cvetovi se beru jo u fazi pupljenja, bez drki i to u prolee pre nego to se sasvim razviju. Sakupljeni cvetovi se stavljaju u korpe, da se ne bi izgnjeili. Suenje treba to pre obaviti, u tamnim prostorijama sa jakim strujanjem vazduha, jer se presporim suenjem cvetovi jako brzo razviju pretvarajui se u pufne (paperijaste loptice). Iz istih razloga temperatura u prostorijama za suenje ne sme biti previsoka.

298

Posle suenja, cvetovi se uvaju u papirnim dakovima (kesama) ili u fiokama, obloenim hartijom. Cvetovi bez drke se u prvoj fazi cvetanja sakupljaju u martu-aprilu. Listovi se sakupljaju posle cvetanja, u periodu maj-avgust. Sue se u tankim slojevima, u senci. Beru se mladi, ali ipak formirani listovi. Odlau se naslagani jedan preko drugog u paketima, da se ne bi izlomili. Pre suenja, listovi se proveju. Osueno lie se uva u dakovima od jute. Aktivna svojstva: Sluzaste materije, inulin, tanini, gorka supstanca (tusilagin), galna kiselina, kalijumove soli, cinkova jedinjenja. Uslovi za upotrebu: Cvetovi moraju imati prirodnu utu boju i drku dugaku najvie 1 cm. Cvetovi sa paperijastom glavom nisu za upotrebu. Listovi treba da su tamno-zelene boje. Pocrvenele listove, umrljane rom ili napadnute insektima ne treba koristiti. Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), emoliens (sredstvo za umekavanje), antispastik (protiv greva). Terapeutske indikacije: Bronhitis (upala bronhija - dunica), laringitis (upala grkljana), faringitis (upala drela), bronhijalna astma (oteano disanje), pleurezija (zapaljenje plune maramice), tuberkuloza plua. aj od podbela sa medom predstavlja pomono sredstvo u leenju upornog kalja i promuklosti, i treba ga piti u mlakom stanju tokom celog dana. Oprani i svei listovi, kao i njihov sok, primenjeni u vidu obloga, pomau kod pneumonije (upale plua), erizipela (crvenog vetra) i kontuzija. Oblozi nainjeni od koncentrovanog dekokta od lia, koriste se protiv tonzilitisa (upale krajnika). Stabljika cvetova i listova se koristi u inhalaciji (nekoliko puta dnevno), kod hroninog bronhitisa i insuficijencije respiratornog trakta (smanjene funkcije disajnih organa). Otoci na nogama se lee dekoktom od lia podbela. Za astmu i bronhitis kod puaa, uzima se po 2-3 kaiice sveeg isceenog soka iz listova, koji se pomea sa oljom supe ili mleka. Kod bolova u uima, kapne se nekoliko kapi sveeg soka od lista u unu koljku. Protiv upale vena, priprema se kataplazma od ugnjeenog lia i svee pavlake, i stavlja se na upaljena mesta, a zatim
299

se umota zavojem i platnom. Blagotvorno deluje i meavina lista i cveta od podbela, bokvice i gaveza: 2 kaiice ove meavine dodaju se na 250 ml vrele vode (infuzija). Piti 3 olje ovog aja dnevno, zaslaenog medom. Nain upotrebe: Infuzija: 1 punu kaiicu lista i cveta, staviti u 250 ml vrele vode; treba da odstoji kratko (30 sekundi do 2 minuta). Kataplazma: Izgnjee se svei listovi i stave na obolelo mesto. Inhalacija: 1 puna (supena) kaika cvetova i listova se potopi u toplu vodu i vri se inhalacija (ispod pekira). Ovo ponavljati vie puta u toku dana. Kupka nogu: Puna aka listova se ostavi da odstoji kratko u odgovarajuoj koliini vrele vode, a zatim se primenjuje u obliku kupke. Sve sok: Svee i oprane listove staviti u sokovnik. Uzimati 23 kaiice dnevno, zajedno sa oljom mleka, u sluaju astme i bronhitisa. Nekoliko kapi ovog soka unetih u unu koljku, neutralizuju bolove kod otitisa (upale uiju). PRESLICA (Equisetum arvense) Fam. Equisetaceae Popularni nazivi: rastavi, borska jela, konjogriz, rastavie, vretenka, hvast. Opis: Viegodinja zeljasta biljka, oskudna u listovima, sa dve vrste stabljika. U prolee se razvijaju jednostavne, smee, plodne (imaju na vrhu klasje sa sporama) stabljike, visoke oko 40 cm. Odmah nakon stvaranja ploda, ova plodonosna stabla se raspadaju i na njihovom mestu izrastaju nerodne stabljike duine 60 cm, neto tanje, zelene boje, veoma razgranate, stranino rasporeene u obliku kruga. Neplodne stabljike niu poetkom leta. Oko vorova neplodnih stabljika razvijaju se krljutasti, smei listii u obliku okovratnika, igliaste granice sline borovim iglicama. Ove grane su due u bazalnom delu stabljike, suavaju se pri vrhu, ali ne premauju razmak izmeu vorova, to celoj biljci daje izgled iarke. U zemlji ima usaen rizom koji raste ukoso, nosei na vorovima neno korenje kao i neke izrasline.
300

Stanita: Livade, doline, glinaste i vlane ledine, obale sa estarima. One biljke koje rastu na blatnjavom zemljitu imaju najefikasnija lekovita svojstva. U zavisnosti od mesta na kojem raste, biljka moe da sadri od 3-16% salicilne kiseline, supstance koja je ini tako dragocenom. Biljke koje se razvijaju na terenima gde je korieno vetako ubrivo, ne treba upotrebljavati. Preslica sa najfinijim granicama - umska preslica (Equisetum sylvaticum) koja raste na periferiji uma, u estarima i u umarcima, ima slina lekovita svojstva. Upotrebljivi delovi: Zelene, nerodne stabljike sakupljene u leto, u julu - avgustu. Suenje se vri u senci. Posle sakupljanja treba najpre odstraniti oteene, pocrnele delove biljke, zatim se ona sui, rasporeuje u tankim slojevima, na otvorenom prostoru, u senci, ili u suvim i dobro provetrenim prostorijama, tavanima. Slojeve osuenih biljaka treba svakodnevno prevrtati. Uslovi za upotrebu: Osuena biljka mora da ima svetlo-zelenu boju bez uvelih i potamnelih delova, bez plodne stabljike i bez stranih tela. Proizvod nema mirisa, a ukus je sladunjav. Aktivna svojstva: Isparljivo ulje, silicijum dioksida, kalijumove soli, salicilna kiselina. Farmakoloko dejstvo: Bronho-dilatator (iri bronhije - dunice) antibiotik, urinarni antiseptik (protiv infekcija urinarnog trakta), remineralizant (uspostavlja balans mineralnih sastojaka u organizmu), diuretik (pospeuje mokrenje), ekspektorans (za iskaljavanje). Terapeutske indikacije: Unutranja upotreba: Srana insuficijencija (oslabljenost sranog miia), angina pektoris, dijareja (proliv), nefritis (upala bubrega), tuberkuloza, bronhitis (upala bronhija - dunica), anemija, kostobolja, holecistitis (zapaljenje une kese), reumatizam, gastrointestinalni ir (na elucu ili dvanaestopalanom crevu). Spoljna upotreba: Gingivitis (upala desni), epistaksis (krvarenje iz nosa).
301

Za koagulaciju krvi (zaustavljanje krvarenja), je "nezamenljiv", a takoe je delotvoran i kod hemoptizije (iskaljavanja sukrviavog sputuma - sluzi) i hemoragije (jakog krvarenja). Za pesak i kamen u beici i bubrezima koriste se kupke. Sedea kupka u vreloj vodi se upranjava uz istovremenu upotrebu aja od preslice. Na ovaj nain se potpomae izbacivanje kamenca. Pomae u sluajevima skupljanja vode u perikardu (sranoj kesi), pleuri (plunoj maramici), kao i kod infektivnih oboljenja sa retencijom (zadravanjem) vode. Velika ili rena preslica (Equisetum maximum), koja raste na renim obalama i ima stabljiku debljine prsta, koristi se samo za sedeu kupku. Poljska ili umska preslica se upotrebljava za ajeve koji se piju. Za otklanjanje bolova kod katara mokrane beike, kao uspeno sredstvo se koristi dekokt od preslice: bolesnik se umota u bade-mantil i namesti se tako da vrua para dekokta deluje na mokranu beiku u trajanju od 10 minuta. Ovaj postupak se ponavlja vie puta. Kupke sa vodenom parom i ekstraktima preslice su delotvorne i kod starijih osoba koje oseaju tegobe prilikom mokrenja. Kod osipa i pruritisa (hroninog svraba koe koji se javlja u poodmaklim godinama) su od velike pomoi kupke i oblozi sa dekoktom od preslice. Ispiranje i kupka sa preslicom su korisni u sluaju panaricijuma (prita na prstu), karijesa (kvarenja zuba), starih zagnojenih rana, zadebljanja na petnim kostima (mamuza), fistula (gnojnih ireva), sikozisa (smokvaste bradavice), podbratka, herpesa (groznice). Za bolne hemoroide (uljeve) i hemoroidne vorove koristi se kaa. U sluaju epistaksisa (jakog krvarenja iz nosa), stavlja se oblog natopljen u hladan dekokt od preslice. U veini sluajeva treba dodati 1 punu kaiicu na 250 ml vode, ali kod krvarenja je potrebno staviti 2-3 pune kaiice u 250 ml vode.
302

Preslica zajedno sa estoslavicom je odlino sredstvo za spreavanje ateroskleroze i amnezije. Tinktura od preslice je efikasno sredstvo protiv znojenja nogu. Ovom tinkturom se trljaju stopala koja se prethodno operu i osue, a pored toga se pije i aj od preslice, 1 olja ujutru, 30 minuta pre doruka. Protiv peruti, kosa se svakodnevno pere dekoktom od preslice, a nakon toga se koa kosmatog dela glave masira maslinovim uljem. Kod enureze (nesposobnost zadravanja mokrae) koristi se aj od preslice i kantariona. Piju se po 2 olje dnevno. aj za ispiranje usne duplje i grla, koristi se kod tonzilitisa (zapaljenja krajnika), adenoidnih vegetacija (upale treeg krajnika), stomatitisa (zapaljenja sluzokoe usne duplje), gingivitisa (upale desni), fistula (gnojnih ireva). Leukoreja (belo pranje kod ena) se lei sedeom kupkom. Preslica je efikasno sredstvo i kod hroninog bronhitisa i plune tuberkuloze. Rezultati poslednjih istraivanja su u saglasnosti sa tvrdnjama austrijskog biologa Riharda Vilforta (Richard Willfort) i potvruju pretpostavku da se upotrebom aja od preslice u jednom duem vremenskom periodu zaustavlja rast elija tumora koje se na kraju potpuno unitavaju. Takoe se koriste i kataplazme od preslice, koje se podgrevaju na pari i stavljaju na predeo zahvaen tumorom. U sluaju ukoenosti kimenog stuba usled kontrakcije (grenja) paravertebralnih miia, sedea kupka blagotvorno deluje. Kod depresija, manija, razdraljivosti, preporuuje se sedea kupka 3 puta sedmino. U ovim sluajevima pomau i ajevi od hajduke trave i koprive, ali ujutru i uvee treba piti po olju aja od preslice. Nain upotrebe: Infuzija: 250 ml kljuale vode preliti preko 1 pune kaiice preslice. Ova meavina treba da odstoji 2 minuta. Oblog: Jedna puna aka preslice se stavi u cediljku koja se dri iznad posude sa kljualom vodom. Kad se biljka dosta zagreje i omeka, umota se u komad platna i stavi na obolelo mesto.
303

Potrebno je da oblog bude topao. Preko obloga se stavi plastina folija i sve se to umota u vuneni al. Oblog od pulpe (mesnatih delova) preslice: Svea preslica se dobro opere i izgnjei drvenim avanom. Sedea kupka: 100 g preslice treba da odstoji u vodi 12 asova (macerat), zatim se podgreje, procedi i sipa u vodu za kupanje. Za jednu kupku je potrebna posuda od 5 litara, puna sveih biljaka. Kupka traje 20 minuta. Moe se koristiti vei lavor ili manje korito. Predeo srca treba da bude izvan vode. Vano je da bolesnik bude obuen. Gore se oblai bademantil ili deblji pulover, a na noge se navuku debele vunene arape. Deo tela koji je u vodi, masira se lagano 2-3 sata, trbuna zona odozgo nadole, zatim od bubrenih loa na dole prema mokranoj beici. Posle kupke nemojte se brisati, ve tako mokri, obueni u bademantil leite u krevetu 1 sat, dok se ne preznojite. Voda u kojoj ste se kupali moe se upotrebiti jo dva puta, poto se ugreje. Tinktura: 10 g preslice u sveem stanju treba da odstoji u 50 ml votke jaine 40%. Dri se na suncu ili na toplom mestu 14 dana uz svakodnevno mukanje, a zatim se procedi. Moe se dodati i hajduica, neven, gavez, hou-neu, po aka od svake biljke ali na 1 litar votke. PREICA (Lycopodium clavatum) Fam. Lycopodiaceae Popularni nazivi: crvotoina, vuja noga, zmijina mahovina, samolja Opis: Zimzelena biljka, nalik na mahovinu, raste u jelovim i bukovim umama. Ima puzaviasto stablo koje se uzemljuje razgranatim korenjem. Iz stabljike vertikalno rastu plodonosne grane, visoke 7-10 cm, koje su mekane pod prstima i zavravaju se uglavnom sa po dva klasa. Na ovom klasju su smetene spore koje sadre uti prah i predstavljaju organe za reprodukciju. Listovi su mali i pravi, ima ih svuda oko stabljike i rasporeeni su u 5-8 redova. Tokom jeseni ne opadaju i imaju na vrhu beliasto, dugako vlakno.

304

Sakupljanje: Od ove biljke se koristi i sakuplja cela stabljika sa listovima i spore (prah iz klasja). Sakupljanje se vri u junuavgustu, pre potpunog dozrevanja klasja. Posle sakupljanja, klasje se odvaja (sui se zasebno), a ostatak biljke se oisti od korenja i od pocrnelih i poutelih delova, sui se na tamnim, dobro provetrenim mestima i porea u tankim slojevima. Biljka se uva u mraku da ne bi izgubila boju. Sakupljeno klasje se rairi na suncu, na istoj hartiji i u veoma tankim slojevima. Posle suenja, klasje se protrlja izmeu prstiju, kako bi se sakupio prah, koji se zatim propusti kroz fino sito radi odstranjivanja drugih delova biljke. Prah je tamno-ute boje, veoma sitan, bez ukusa, blagog smolastog mirisa. Stavljen u vodu, pliva na povrini, jer se teko natapa. Ako se zapali, gori veoma svetlim plamenom. Prah od preice se uva u kesama (od masne hartije ili od pergamenta), koje se uredno slau u manje dakove od platna ili daane kutije. Uslovi za upotrebu: Biljka treba da zadri zelenu boju i posle suenja, i ne bi smelo da bude delova sa izmenjenom bojom, kao ni korenja i stranih tela. Preica je biljka koja sadri hemijski element - radijum. Terapeutske indikacije: aj se koristi protiv kamena u bubregu. kolika (bubrenih bolnih napada), hepatitisa (upala jetre), ciroze jetre, oboljenja polnih organa, artritisa (upale zglobova), orhitisa (upale testisa), hroninog kolitisa (upala debelog creva), hemoroida (uljeva), reumatizma. U sluaju luksacija (uganua i iaenja), bolova pri kretanju ili u miiima, stavlja se jastuk od preice. U sluaju prestanka mokrenja (anurije), stavlja se oblog u obliku dakia u predelu mokrane beike. Kod hipertenzije (povienog krvnog pritiska), oblae se lumbalni deo tela (oko bubrega i krsta). Protiv bilo koje vrste bola moemo primeniti daki sa preicom, pokrivajui obolela mesta. Prah od preice lei otvorene rane. Nain upotrebe: - Infuzija: 1/4 litre vrue vode preliti preko 1 ravne kaiice preice, pokriti i ostaviti da odstoji 30 sekundi, a zatim procediti.
305

Panja! Ne drati da stoji vie od 30 sekundi i nikako ne kuvati, ve samo preliti vodu preko biljke. Za sve vrste pomenutih oboljenja (vidi poglavlje X) pije sa samo 1 olja aja dnevno, osim u sluaju ciroze jetre kada treba piti po dve olje na dan. - Jastue od preice: Suenom preicom (100 g, 200 g ili 300 g zavisno od prenika obolele zone) napuniti jastue i povremeno (uz kratke prekide da se ne bi iritirala koa), stavljati na bolno mesto dok bolovi ne prestanu. Ovo jastue je delotvorno godinu dana. RABARBARA (Rheum officinale) Fam. Polygonaceae Popularni nazivi: ravel Opis: Poreklom iz Kine, kod nas opstaje kao kultivisana biljka. ivopisna je, zeljasta, visoka do 3 m, sa velikim listovima (1 m), izduenog srcolikog oblika sa 5-7 renjeva. U zemlji ima osnovu levkastog oblika (rizom), debljine 3-6 cm iz kog izrasta mesnato i dugako korenje prenika do 5 cm. U prvoj godini vegetacije formira se rozeta od lia sa glatkom i cilindrinom drkom. Listovi se razvijaju vie u irinu nego u duinu, na svakom renju ima mnogo zubaca na obodu. Stabla, visoka do 2,5 m, pojavljuju se u drugoj godini ivota biljke i cilindrinog su oblika, uplja, razgranata i sa malim listovima na kojima se pored mahune mogu videti i razvijene ohreje. Cvetovi su mali, grupisani u cvasti u osnovi unutranjih listova stabla; imaju cvetni venac koji se sastoji od 6 delova i semenika od 9 pranika obojenih u belo-zelenkasto. Cveta u maju - junu. Plod je ahenija sa 3 opnasta krila smee-crvenkaste boje. Rabarbara se gaji na peskovitom zemljitu. Seje se u jesen ili u prolee, u razmacima od 80 cm. Upotrebljivi delovi: Rizom biljke stare 4 - 8 godina se u prolee ili jesen opere pod mlazom hladne vode, oguli se (skine se kora), isee na male cilindrine ili pljosnate komade i na kraju sui na suncu ili u vetakim suarama na 40C. Dobijeni proizvod bi trebalo da ima uto-narandastu boju, karakteristian miris, gorak ukus koji stee sluznicu usta i boji pljuvaku u uto.
306

Aktivna svojstva: Reoantracenazid sa aglikonima i taninima reotanoid. Farmakoloko dejstvo: Reotanoidi, kada se unose u malim koliinama, deluju tonino (osveavajue), jer podstiu luenje eludanih sokova. Reoantracenazidi i aglikoni u umerenim dozama deluju kao laksativ (sredstvo za preiavanje creva), a u velikim dozama kao purgativ. Terapeutske indikacije: Kolitis (upala debelog creva), parazitoza creva, astenija (iscrpljenost, oslabljenost organizma). - Tonik, doza: 0,05 - 0,10 g dnevno - Laksativ, doza: 0,25 - 0,50 g dnevno - Purgativ, doza: 1 - 3 g dnevno Moe se konzumirati sa hlebom, mlekom, medom, vodom. Staviti 5 g korena u 250 ml vode i ostaviti 4 sata da macerira dok se voda ne oboji u uto. Od peteljki listova se pravi kompot. Mladi listovi i stabljike se mogu koristiti u ishrani u presnom ili kuvanom stanju. Nije preporuljivo za osobe sa hemoroidima (uljevima) i cistitisom (upalom mokranog mehura). REPUH (Petasites officinalis) Fam. Compositae Popularni nazivi: veliki podbel Opis: Zeljasta, viegodinja miriljava biljka sa dugim, snanim i mesnatim korenom. Stablo joj je pravo, jednostavno, prekriveno sitnim, mekim vlaknima i na sebi nosi male listie (nalik na krljuti) crvenkaste boje. Bazalni listovi su rasporeeni u rozeti, irine do 1 m u preniku: imaju srcasto-bubreast oblik, nejednako su nazubljeni kratkim trouglastim zubcima, na poleini su vlaknasti, a kasnije glatki. Cvetovi su cilindrinog oblika, prljavo-bele do ruiasto-ljubiaste boje, rasporeeni u vidu ansambla sitnih cvetia na gornjem delu drke i to tako da podseaju na klip kukuruza. Smeteni su ispred listova. Crvenkasti, purpurni, roze (boja mesa) cvetovi nam pomau da razlikujemo ovu biljku od drugih vrsta, koje imaju sline listove, a pre cvetanja ih prepoznajemo po cevastoj, obloj peteljci, za razliku od podbela kao i od belog repuha (Petasites albus), koji imaju rizome bez vorova i tanke, cilindrine peteljke.
307

Petasites kabikianus, koji se takoe ubraja u lekovite biljke, prepoznaje se po svojim vlaknastim listovima sa donje strane i cevastim peteljkama. Korenje se sakuplja pre cvetanja. Stanite: Raste pored potoka, izvora, na vlanim mestima, periferiji uma i u jarku. Upotrebljivi delovi: Listovi i koren. Sakupljanje: Lie se bere od maja do jula, kada je potpuno oformljeno. Korenje se bere od marta do aprila, a najbolje je u septembru - oktobru. Poto se oisti od zemlje, tanko korenje se isee na male komade, ako je neophodno, rasee se i po duini, i sui se na suncu ili toplom vazduhu. Aktivna svojstva: Kalijumove soli, inulin, isparljivo ulje, baktericidne supstance (supstance koje unitavaju bakterije). Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), sudorifik (podstie znojenje), adstrigens (izaziva stezanje), antiseptik (protiv klica). Terapeutske indikacije: Grip, akne, furunkuloza (iravost), ekcem (pojava crvenila, otoka i malih mehuria na koi), respiratorna insuficijencija (slabost organa za disanje), kostobolja, epilepsija, dismenoreja (bolna menstruacija), disurija (oteano mokrenje). Veliki i mesnati listovi se koriste u sveem stanju kao oblog kod luksacija (uganua), edema (otoka), opekotina, malignih ulceracija (zloudnog defekta koe i sluzokoe), povreda, ireva. Nain upotrebe: 1 ravna kaiica korenja se ostavi da odstoji u vodi 12 sati; ujutru se malo zagreje i procedi. Oblog: Svee i oprane listove izgnjeiti drvenim avanom i koristiti u vidu obloga nekoliko puta tokom dana. RUSA (Chelidonium majus) Fam. Papaveraceae Popularni nazivi: trava od rosopasa, rusavela, rusiva, zmijino mleko Opis: Rusa, koja po boji cvetova podsea na zlaticu (Ranunculus ficaria), ipak nema nikakve veze sa ovom biljkom. Rusa je zelena, uspravna viegodinja biljka, veoma rasprostranjena u
308

okolini kua, ruevina, senovitim umama, estarima i junim padinama bregova. Cela biljka sadri mleko (lateks) uto-narandaste boje, koje je kiselo i otrovno. Stabljika je visoka 30-80 cm, veoma razgranata i nosi velike listove, gusto, naizmenino rasporeene, zelene sa spoljne strane i plaviastih nijansi sa unutranje. Osnovni, nie postavljeni listovi imaju drku, dok su gornji bez drke. Lie je pomalo nalik na hrastovo. Cvetovi su uti, pravilnog oblika i ujedinjeni u bukete titastog oblika, na krajevima veih grana. Svaki cvet ima dva aina i etiri krunina listia i mnogo pranika. Plod je u obliku aure. ak i kad je leto suno, a zemlja suva, ako prelomimo stablo iz njega e potei uto-narandasti sok. Zimi se ova biljka moe nai ispod snega. Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena (nadzemni delovi). Sakuplja se u periodu maj-avgust. Cveta od aprila do septembra. Sakupljanje: Uoi cvetanja (maj - avgust). Biljke ubrane sa sunanih mesta su bogatije lekovitim svojstvima od onih koje rastu u senci. Posle suenja se odstranjuju krupniji delovi stabljike, a suenje se obavlja u senci. Uslovi za upotrebu: Preparat treba da sauva prirodnu boju biljke. Drvenasti, kao i podzemni delovi biljke se ne koriste. Aktivna svojstva: Alkaloidi (helidonin, spartein, protopin, hemohelidonin), heleritin, sangvinarin. Farmakoloko dejstvo: Anti-spastik papaverinskog tipa (sredstvo protiv greva koje sadri jednu od biljnih baza koje se nalaze u opijumu), budui da je manje otrovan, antimitotik (protiv tumora), analeptik (za jaanje i okrepljenje disajnih organa), koronarni vazodilatator (iri krvne sudove srca), sedativ (umirujue dejstvo). Rusa je otrovna biljka, stoga je treba koristiti samo po preporuci lekara! Terapeutske indikacije: Interno: Oboljenja jetre i ui, holecistitis (upala unog mehura), srana insuficijencija (redukovan rad srca), angina pekto309

ris, tahikardija (ubrzan rad srca), tumori, arteritis (upala arterija), neuroza, veliki kaalj. Zajedno sa koprivom i pupoljcima cveta zove, koristi se u leenju leukemije. Spolja: Sok se koristi kod malignih oboljenja koe (rak), uljeva, uboja, bradavica, teeg oblika herpesa. Na obolelo mesto se stavlja oblog natopljen uto-narandastim sokom biljke, 5-6 puta dnevno. Malje na licu, kao i njihov preterani rast na rukama i nogama kod ena, ukazuju na oboljenje nadbubrene lezde. Sok od ruse (koji se moe drati u friideru i do mesec dana) se stavlja na obolela mesta. Oblog se dri nekoliko sati kako bi delovao potkono, a zatim se ispere blaim sapunom, a kad je koa skoro suva mae se mau od nevena, uljem od kamilice, ili kantarionovim uljem. Panja! Sok je iskljuivo za spoljnu upotrebu. Kao dopunsko sredstvo se koristi aj od koprive, 3-4 olje dnevno i sedea kupka sa preslicom (vidi: Preslica). Nain upotrebe: - Infuzija: 250 ml vrele vode se prelije preko 1 ravne kaiice biljke. Ostavi se 1 minut da odstoji, a zatim se procedi. RUSOMAA (Capsella bursa posteris) Fam. Brassioceae Popularni nazivi: hou-neu, pastirska torbica, rosomaa, torbiica, makino srce, babine gnjide, krvavka Opis: Jednogodinja zeljasta biljka, sa rozetom oformljenom od bazalnih delova koji su izdeljeni na listove. Gornji listovi su potpuni dok su donji nejednako nazubljeni. Stabljika je prava, visoka 10-40 cm. Cvetovi su mali, belo-sive boje, rasporeeni u bone cvasti, dok su donji formirani od semenog omotaa i lie na kesice u obliku srca, tvrde pri dodiru. Stanita: Raste na obradivom i neobraenom terenu. Sakupljanje: Cela biljka se koristi. Sakuplja se u vreme cvetanja. Cveta od maja do septembra.

310

Suenje se obavlja u senci, u tankim slojevima. Aktivna svojstva: Amini (holin, acetil-holin), fenolini derivati, glikozidi, tiramin, kalijumove soli, glikozid. Uslovi za upotrebu: Biljka treba da zadri prirodnu boju posle suenja. Neupotrebljive su biljke sa izmenjenom bojom, kao i one napadnute parazitima. Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje), koronarni vazodilatator (iri krvne sudove srca), uterotonik (za ispiranje i dezinfekciju materice), hemostatik (zaustavlja krvarenje), hipotenzor (sniava krvni pritisak), analgetik (ublaava bolove). Terapeutske indikacije: Angina pektoris, hipertenzija (povien krvni pritisak), mastitis (upala dojki - leenje u vidu komprese), atrofija miia (suenje miia), unutranje hemoragije (krvarenja), menometroragija (pojaano menstrualno krvarenje), dismenoreja (menstruacija praena bolovima). U vreme menopauze, preporuljivo je piti 2 olje dnevno u toku 4 sedmice, zatim se pauzira 3 sedmice, posle ega se ponavlja tretman. Protiv hemoroida (uljeva) koji krvare, primenjuju se klizme, ispiranja i sedea kupka uz upotrebu mlakog dekokta od ove biljke. Rusomaa, slino imeli, normalizuje cirkulaciju krvi. Preporuuje se kako protiv povienog, tako i protiv snienog krvnog pritiska. Poput imele, rusomaa je uspeno sredstvo protiv krvarenja materice. Ova biljka se koristi u sluaju rektalnog prolapsusa (ispadnutosti zadnjeg creva). Pije se po 4 olje dnevno aja od viria (Alchemilla vulgaris), a spolja se primenjuje masaa tinkturom od biljke rusomae; takoe po 10 kapi ove tinkture uzima se kao dodatak jednoj olji aja i to treba piti 3 puta dnevno. Za 10 dana, koliko je potrebno da se pripremi tinktura, preporuuje se oblog od vedskog aperitiva (veden bitner, vedska granica). Nain upotrebe: - Infuzija: 1 punu kaiicu biljke dodatu na 250 ml vrele vode, ostaviti da stoji poklopljeno 30 sekundi i procediti. - Sedea kupka: Vidi - Preslica.
311

- Oblog: 1 puna kaika biljke, ako je mogue svee, stavi se u gazu i obloi obolelo mesto. - Tinktura: Svee ubrana biljka: listovi, stabljika i cvetovi, kao i kesice sa semenom, fino se isitne i sipaju u flau bez nabijanja, zatim se preko toga doda alkohol jaine 40% (biljka treba da bude prekrivena) i ostavi se na suncu ili toplom vazduhu 10 dana. Procediti i presuti u tamniju flau. uva se na hladnom. Ako se koristi suena biljka, stavi se u sito koje se postavi iznad vode koja kljua. Biljka se oblae na obolelo mesto u obliku kataplazme. RUTA (Ruta graveolens) Fam. Rutaceae Popularni nazivi: rutvica, vrtna rutvica, sedefi, petoprsnik Opis: Poludrvenasta biljka, visine 40-70 cm, sa razgranatim stablom. Listovi su bez drke i tako rasporeeni da lie na sjedinjena krilca. Cvetovi su mali, uti i ine cvast u obliku tita. Plod je aura koja se sama otvara kada sazri. Stanita: Kultivie se kao aromatina, medonosna i lekovita biljka. Bere se u junu. Upotrebljivi delovi: Listovi i stabljika. Aktivna svojstva: Etarsko ulje (Oleum rutae), ketoni, alkoholi, estri, terpeni, glikozid (rutin). Sakupljanje: Listovi i stabljike se sakupljaju pre cvetanja, poevi od druge godine ivota biljke. Suenje se obavlja na toplom vazduhu ili u senci. Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva), emenagog (izaziva menstruaciju), vermifuga (protiv glista), diuretik (pospeuje mokrenje), vulnerant (za zaleenje rana), stimulans (nadraujue sredstvo). Terapeutske indikacije: Oboljenja eluca, kolitis (upala debelog creva), konvulzije (grenja, grevi, trzanje miia), menstrualne tegobe, histerija, parazitoza creva. Nain upotrebe: Panja! Budui da spada u otrovne biljke, koristi se veoma oprezno i iskljuivo pod nadzorom lekara.

312

- Infuzija: 1 kaiicu biljke dodati na 250 ml vrele vode. Treba da odstoji 2 minuta. Piti 2 olje dnevno. - Spolja: - U vidu kataplazme kod kostobolje, iijasa, artroze (zglobobolje). SRDAICA (Leonarus cardiaca) Fam. Lamiaceae Popularni nazivi: kopriva od srca, srdaac, srenica, sranik Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, visine 50-150 cm, razgranata, obino vlaknasta. Listovi su popreno rasporeeni. Gornji imaju po 3 renja, a donji bazini su u obliku ake. Cvetovi su mali, ruiasti. Vie cvetova ini grupu koja je rasporeena kruno oko stabljika i grana, i to na mestima gde niu listovi (odnosno u bazalnom delu). Ove grupe cvetova ine vertikalne nizove. Biljka cveta u periodu jun-septembar. Plod je u obliku oraha, smeten u aici bazalnog dela cveta i poseduje 5 trnastih, vrstih zubaca. Stanita: Raste pored puteva, ograda i na neobraenom zemljitu. Upotrebljivi delovi: Cvetni vrhovi i listovi. Aktivna svojstva: Alkaloidi, etarsko ulje, saponin, tanin, sterol, glukozidna gorka supstanca, leonurin, heterozid, vit. A, C, E. Farmakoloko dejstvo: Interno: Sedativ (umirujue sredstvo) za tegobe nervnog sistema i srca, hipotenzor (sniava krvni pritisak), periferni vazodilatator (iri periferne krvne sudove). Spolja: Cikatrizant (za isceljenje rana) i antiinflamator (protiv zapaljenja), vulnera (sredstvo za leenje rana). Terapeutske indikacije: Depresivna neurastenija (prevelika ivana napetost), neuro-vegetativna distonija (funkcionalni poremeaj neuro-vegetativnog sistema), arterijska hipertenzija (povien krvni pritisak u arterijama), smetnje u klimaksu, povrede. Nain upotrebe: Interno: - Infuzija: 1 kaiica na 250 ml vrele vode. Ostaviti da odstoji 2 minuta. Piti 2-3 olje dnevno.
313

- Tinktura: 20 g biljke potopiti u 100 ml alkohola jaine 70%. Ostaviti da odstoji 10-14 dana. Uzimati 15-20 kapi, dva puta na dan. - Spolja: - Dekokt se primenjuje kao kataplazma kod oteklina i rana. AFRAN (Crocus sativus) Fam. Iridaceae Popularni nazivi: avran, krok, savran, cafran, afran Opis: To je biljka poreklom iz Persije, veoma nalik mrazovcu (Colchicum autumnale). Mnogobrojni listovi se razvijaju zajedno sa cvetovima i esto ih prevazilaze u duini. Perigon (unutranji cvetni veni) je bledoljubiaste boje i elipsastog oblika. Tukovi su podeljeni u 3 stabljike kopljastog oblika, od 1-4 cm duine, nejednako nazubljene. Plod je trouglasto-ovalna aura. Upotrebljivi delovi: Tukovi narandaste boje. Sakupljanje i suenje: Cvetovi ne traju due od 2-3 dana. Za ovo vreme treba sakupiti tukove i suiti ih na situ, u toploj prostoriji. Terapeutske indikacije: Antispastik (protiv greva) kod astme, histerije, velikog kalja. TRAVA OD SRDOBOLJE (Potentilla erecta) Fam. Rosaceae Popularni nazivi: srenjak, srenjaa, sitni sranik Opis: Mala, zeljasta, viegodinja puzaviasta ili uspravna biljka, sa dobro razvijenim rizomom i mnogobrojnim, tankim stabljikama. Lie stabljika je trolisno, sa ili bez kratke drke. Cvetovi su mali, uti sa po 4 latice. Plodovi su mali u obliku oraha. Cveta od maja do septembra. Stanita: Samonikla biljka, raste po umskim puteljcima, estarima, vlanim panjacima itd. Upotrebljivi delovi: Rizom i korenje. Sakupljanje: U periodu septembar-novembar, a nakon pranja sui se na suncu ili u toploj prostoriji. Farmakoloko dejstvo: Antidijareik (protiv proliva), antihemoragik (zaustavlja krvarenje), antiinflamator (protiv zapaljenja).
314

Terapeutske indikacije: Dijareja (proliv), hemoragija (obilno krvarenje), enureza (nesposobnost zadravanja mokrae), stomatitis (upala sluzokoe usne duplje). Nain upotrebe: - Dekokt: 1 kaiku korenja kuvati 2 minuta u 250 ml vode. Ostaviti da odstoji 10 minuta, a zatim procediti i piti 2-3 olje dnevno. Dobijeni dekokt se koristi za ispiranje usne duplje. U obliku praha (dobijenog mlevenjem), uzima se 2-3 g dnevno. TROSKAVICA (Polygonum aviculare) Fam. Polygonaceae Popularni nazivi: troskot, truskavac, svinjara, kozjavka, ivinska trava, puckavica, kokoara, divlji slak Opis: Zeljasta jednogodinja biljka delom poloena na zemlju, veoma razgranata, sa tankim granicama, uzduno prekrivenim liem, raste na neobraenom tlu i pored puteva. Listovi su potpuni (bez zubaca), elipsasti, kopljasto-zailjeni na oba kraja, bez drke, smeteni su na vorovima stabljike, koje na tim mestima imaju neku vrstu opnastog, beliastog omotaa. Cvetovi su crvenkasti, zeleni ili beli, rasporeeni pojedinano, ili po 2-4 u osnovici unutranjeg dela listova. Na krajevima, cvetovi su beloroze boje. Svaki cvet ima 5 odeljaka koji zamenjuju aine i krunine listie. Zatim sledi 8 pranika koji okruuju 1 jajnjak sa 5 stubia. Cveta od juna do septembra. Stanita: Raste po neobraenim povrinama, pored puteva itd. Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena. Sakupljanje: Sakupljanje se obavlja u maju-julu, kad je biljka u cvatu. Sui se na tavanu ili u suarama (40C). Pri sakupljanju, biljka se otrese od praine i odstrane se deblji delovi stabljike. Uslovi za upotrebu: Biljka ne sme imati deblje delove stabljike, kao ni strana tela, treba da sauva svoju prirodnu zelenu boju, da bude bez mirisa, a ukus da deluje kao adstrigens (skuplja usta). Aktivna svojstva: Flavonozid (avikularozid), tanin i supstance bogate salicilnom kiselinom, vitamin C.
315

Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), depurativ (izaziva ienje creva), adstrigens (izaziva skupljanje), hipotenzor zahvaljujui flavonozidu i mineralizand (kao pomono sredstvo u leenju plune tuberkuloze), uzimajui u obzir nevezanu salicilnu kiselinu i kombinaciju jedinjenja, hemostatik (zaustavlja krvarenje), antiinflamator (protiv upala). Terapeutske indikacije: Povien krvni pritisak (hipertenzija), enteritis (upala creva), dijareja (proliv), dizenterija, zapaljenska oboljenja respiratornog trakta (disajnih organa) kao i urinarnog trakta (mokranih puteva), kostobolja, reumatizam, artritis (upala zglobova), anemija (malokrvnost), oporavak posle bolesti, hemoragija (krvarenje), variks (proirene vene), flebitis (upala vena), hemoroidi (uljevi). Nain upotrebe: Interno: - Infuzija: 20 g biljke potopljene u 1 litar vode, ugrejati i ostaviti da jedanput provri, nakon ega treba da odstoji 3-5 minuta. Piti u toku jednog dana. Spolja: - Kataplazma: Stavlja se na rane. Biljka se popari, a zatim se napravi kaa koja se stavlja na ranu. Ne preporuuje se pacijentima koji su pod tretmanom antikoagulanata (sredstava za spreavanje zgruavanja krvi) VERBENA (Verbena officinalis) Fam. Verbenaceae Popularni nazivi: vrbpca, vrbina, jeziar, bori, brstica Opis: Jednogodinja, zeljasta biljka, visoka 30-60 cm, sa uspravnim stablom. Listovi imaju drku, rastu u paru (jedan naspram drugog); gornji su ovalno-trouglasti, a donji su manje razdeljeni. Cvetovi su mali, imaju 5 sjedinjenih latica, skoro dvousneni, bledo-crveni ili bledo-ljubiasti, ree beli, rasporeeni u dugo klasje. Cveta u periodu jun - septembar. Plodovi su u obliku oraha. Stanita: Raste na ledinama, livadama, brisanim terenima. Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena.

316

Aktivna svojstva: 2 glikozida - verbenalin i verbenin, etarsko ulje, gorke supstance. Sakupljanje: U vreme cvetanja -period jun-septembar. Farmakoloko dejstvo: Sedativ (umirujue dejstvo), antispastik (protiv greva), stimulie kontrakcije mokranog mehura, galaktogen (pomae stvaranje mleka), hipotenzor (sniava krvni pritisak), vulnerant (za zaleenje rana), diuretik (pospeuje mokrenje), febrifuga (protiv groznice). Terapeutske indikacije: Gastralgija (bol, gr u elucu), neuralgija trigeminusa (bolest petog modanog ivca koji inervie lice i vilice), migrena, nedostatak mleka u organizmu kod ena, hipertenzija (povien krvni pritisak), rane, uganua, celulit. Nain upotrebe: Interno: - Infuzija: 1 kaiicu dodatu na 250 ml vrue vode, treba da odstoji 3 minuta. Piti 3 olje dnevno. - Dekokt: 20 g biljke kuvati 5-10 sekundi u 11 vode. Zatim ostaviti da odstoji 10 minuta. Piti 4 olje dnevno. Spolja: - Dekokt: Koristi se za ispiranje rana, kao efikasan cikatrizant (za isceljenje rana), kao rastvor za ispiranje usne duplje i grkljana kod upale usne duplje. U vidu kataplazme uspeno deluje kod uganua, celulita, migrene. VIDAC (Euphrasia rostkoviana) Fam. Scrophulariaceae Popularni nazivi: vidovaa, vidova trava Opis: Mala, zeljasta, jednogodinja biljka. Vlaknasta je i ima razgranatu i uspravnu stabljiku. Listovi nemaju drku, ovalni su, kratko nazubljeni sa obe strane. Cvetovi su plave ili ljubiaste boje, smeteni 2-6 u bazalnom delu sa unutranje strane listova. Stanita: Raste po panjacima, livadama, naroito u planinskim predelima. Upotrebljivi delovi: Cela biljka, bez korena. Sakupljanje: Obavlja se u vreme cvetanja, u periodu jun-septembar. Sui se u senci. Aktivna svojstva: Tanin, pigmenti. Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje), antiinflamator (protiv zapaljenja), stimulator rada jetre.
317

Terapeutske indikacije: Alergijski rinitis (upala nosne sluznice), hiperlakrimacija (preterano suzenje oiju), konjunktivitis (upala sluzokoe oka), blefaritis (upala onog kapka), minorna insuficijencija jetre (neznatan poremeaj koji uslovljava slabiji rad jetre). Nain upotrebe: Interno: - Infuzija: 1 kaiicu biljke preliti sa 250 ml vrele vode i ostaviti da odstoji 3 minuta. Piti 2 olje dnevno. Spolja: - Rastvor za ispiranje oiju i nosa. - Oblog (vidi: Konjunktivitis). VILINO SITO (Carlina acaulis) Fam. Asteraceae Popularni nazivi: kompava, kravljak, reetka, kraljevac, belotrn, pupavac Opis: Mala, trnovita, zeljasta biljka bez stabljike (ili sa veoma kratkom stabljikom). Listovi su glatki, paralelno rasporeeni, sa dubokim korenom i sa rogljasto-renjastim i trnovitim segme-ntima. Cvetovi su beliasti i formiraju cvetnu glavu, okruenu ovojkom koji se sastoji od priperaka poreanih u vie redova. Ovi priperci su iroki 2-4 mm, pravi do sredine, kopljasto-zailjeni na vrhu. Spoljanji priperci su trnasto nazubljeni, a unutranji su izdueni, opnasto-suvi, sjajno-bele boje. Otvorena glava ima izgled srebrnaste zvezde. Stanita: Raste po suvim padinama i kamenitim planinskim panjacima. Upotrebljivi delovi: Koren. Sakupljanje: U martu-aprilu ili u septembru-oktobru. Oprano i od prljavtine oieno korenje suiti u senci, u toplim prostorijama ili na suncu. Aktivna svojstva: Esencijalno ulje (karlin), tanin, inulin. Farmakoloko dejstvo: Holagog (sredstvo koje pomae luenje ui), diuretik (podstie mokrenje), depurativ (za preiavanje krvi), sudorifik (podstie znojenje), aperitiv (poboljava apetit), digestiv (pomae varenje), tonik (osveavajue sredstvo
318

za kou), vulnerarija (za bre zarastanje rana), febrifuga (lek protiv groznice). Terapeutske indikacije: Oboljenja jetre, bilijarna diskinezija (oteano pranjenje ui), oboljenja bubrega, hidropsija (vodena bolest), ekcem, dispepsija (poremeaji u organima za varenje), rane, kancer (rak) jezika. Nain upotrebe: Dekokt: 10-20 g korena kuvati 5 minuta u 1 litar vode. Ostaviti da odstoji i procediti. Piti 2 olje dnevno izmeu obroka. VIRI (Alchemilla vulgaris) Fam. Rosaceae Popularni nazivi: biserak, vrkuta, rosanica, zvizdenjak, govea trava Opis: Zeljasta ivopisna biljka, sa okruglastom, mekanom i pomalo vlaknastom stabljikom. Raste po panjacima poev od brda pa sve do alpskih predela (po livadama i umarcima). U zemlji je usaen rizom od kojeg se formiraju bazalni listovi sa dugakim peteljkama i renjastom, lisnom povrinom u obliku ake. Na obodu su nazubljeni, a na njihovoj povrini se ujutru mogu videti kapi rose. Listovi su naizmenini, dijagonalno postavljeni, veliki, beliasti odozdo sa nadzemnim stablom visokim 10-30 cm, tankim i cilindrinim, sa plavim nijansama, koji nosi mnogo manje listove (za razliku od osnovnih koji potiu od rizoma), bubreastog oblika i renjaste. Stabljika (nadzemna) se zavrava velikim brojem malih, uto-zelenih cvetova, koji su grupisani u svenjeve na vrhovima grana. Cvetovi nemaju krunice, ve dva reda ainih listia. U unutranjosti se nalaze etiri pranika. Plod je u obliku ahenije. Sakupljaju se nadzemni delovi biljke u periodu cvetanja, od maja do septembra. Sakupljeni delovi se sue u senci i uvaju u vreama od platna, daleko od vlage. Aktivna svojstva: Tanin. Uslovi za upotrebu: Biljka treba da ima specifinu zelenu boju i da bude bez delova korena.

319

Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje sluzokoe), antidijareik (protiv proliva), tonik (osveavajue dejstvo na kou) i hemostatik (zaustavlja krvarenje). Terapeutske indikacije: Nedavna istraivanja su otkrila znaaj ove biljke u procesu odravanja trudnoe. Pomae kod menstrualnih tegoba, leukoreje (belog pranja), neuro-vegetativnih tegoba u klimaksu, na poetku puberteta, a zajedno sa hajduicom regulie menstruaciju. Kada kod mladih devojaka izostaje menstruacija, umesto klasinih lekova, viri pomean sa hajduicom u jednakim razmerama, moe da otkloni navedene smetnje i tegobe. Viri celuje adstrigentski i veoma efikasno, a koristi se kao diuretik (pospeuje mokrenje) i kao sredstvo za jaanje srca. Posle ekstrakcije (vaenja) zuba, aj od viria moe posluiti kao jedno od najlekovitijih sredstava. Usna duplja se vie puta ispira njim. aj pomae i u sluaju anemije (malokrvnosti). Za povrede posle poroaja, oputenost trbunih miia kod ena koje su vie puta raale, za jaanje fetusa (ploda u prenatalnom periodu), viri je od velike pomoi. ene koje su sklone spon-tanim pobaajima, takoe treba da primenjuju terapiju ajem od viria. Trudnice bi trebalo da ponu sa pijenjem aja od treeg meseca trudnoe. To je univerzalno sredstvo za enske tegobe i zajedno sa rusomaom (Capsella bursa pastoris), pomae ak i kod sputene materice i hernije (kile), kada treba piti po 4 olje aja od viria dnevno, pripremljenog, ako je mogue od svee biljke. aj se pije u veoma retkim gutljajima. Preporuuje se takoe i kod leuka (bele gube). Oboleli delovi se masiraju tinkturom od rusomae. U sluaju sputene materice, masira se nagore, od pubisa (stidne kosti) do rebara. Pored toga, upranjava se i sedea kupka od hajduice (aja) -100 g biljke za jednu kupku, 3 puta sedmino. Voda se, poto se ponovo podgreje, moe koristiti za kupku jo dva puta (vidi: Poglavlje III). Nai preci su koristili ovu biljku (viri) kao lek protiv rana iznutra i spolja - i protiv epilepsije. Vrlo sitno izgnjeene i obloene spolja, lee rane, ubode i posekotine.
320

Na nadmorskoj visini od preko 1000 m raste umski ili alpski viri (Alchemilla alpinae) i to na krenim kao i na bazaltnim stenama. Ima listove koji su srebrnasti odozdo. U sluaju gojaznosti treba piti 2-3 olje na dan. Koristi se i kod insomnije (nesanice) i dijabetesa (eerne bolesti). Za jaanje dece osetljivog zdravlja, u vodu za kupanje treba dodati viri, najbolje planinski. Za kupku je potrebno 200 g biljke. U kombinaciji sa rusomaom pomae kod atrofije (suenja) miia, miastenije (slabosti miia), multipla skleroza, miokarditisa (upale miokarda - srednjeg miinog sloja). Pije se aj, ili se nanosi spolja u vidu kataplazme (vidi poglavlje Ia) koja se upotrebljava u obliku zavoja. Nain upotrebe: - Infuzija: 1/4 litre vrele vode preliti preko 1 pune kaiice biljke i ostavi da odstoji kratko vreme (1,5 - 2 minuta), a zatim procediti. - Oblog: Odgovarajua koliina ove biljke u sveem stanju se opere i izdrobi, a zatim se stavi na obolelo mesto. - Kupka: Za optu kupku, potrebno je 200 g osuene ili nekoliko punih aka svee biljke, koje se ostave da odstoje u kofi hladne vode u trajanju od 12 asova, a poto se ta masa ugreje, dodati u vodu za kupanje (vidi poglavlje: "Uloga vode u preventivi i leenju"). VRANILOVKA (Origanum vulgare) Fam. Lamiaceae Popularni nazivi: vranilova trava, crnovrh, mravinjac Opis: Zeljasta, aromatina, viegodinja biljka sa vrstom stabljikom. Visoka je 20-50 cm i razgranata u gornjem delu, crvenkaste ili zelene boje. Listovi su ovalni, zailjeni, skoro glatki, nazubljeni. Cvetovi su purpurno-crveni, ree beli, rasporeeni u klasje, koje se sjedinjuje u tit. Cveta u periodu jun-avgust. Stanite: Raste po livadama, na periferiji uma, po estarima, u ravniarskim krajevima pa sve do podalpskih zona, a takoe i na suvim i kamenitim mestima. Upotrebljivi delovi: Cela procvetala biljka.

321

Sakupljanje: Sakuplja se u vreme punog cvetanja u periodu jun-avgust. Sui se u senci. Aktivna svojstva: Etarsko ulje, timol, karvakrol, tanin, gorke supstance. Farmakoloko dejstvo: Antispastik (protiv greva glatkih miia), bronhodilatator (iri bronhije), ekspektorans (za iskaljavanje), diuretik (pospeuje mokrenje). Terapeutske indikacije: Anoreksija (odbojnost prema hrani), veliki kaalj, bronhitis (upala bronhija - dunica), bronhijalna astma (oteano disanje usled zakreenja lumena bronhija), gastritis (upala eludane sluznice) praen smanjenom koliinom eludane kiseline, dizenterija, dijareja (proliv), hloroza (bledilo lica usled izostanka menstruacije), otalgija (bolest uiju), odonatalgija (zubobolja), astenija (slabost, iscrpljenost), reumatizam, ekcem. Za astmu i bronhitis, priprema se meavina: 10 g vranilovke, 20 g lia podbela, 20 g sleza (Malva vulgaris). Od ove meavine uzeti 2 kaiice i preliti sa 250 ml vrele vode; ostaviti da odstoji 2 minuta, a zatim procediti i piti 2-3 olje dnevno. Esencija ove biljke (osnovna supstanca u tenom stanju, dobijena destilacijom) koristi se u obliku kreme, koja se primenjuje lokalno kod ekcema: - Esencija vranilovke 20 kapi - Cink oksid 10 g - Vazelin 10 g - Lanolin 10 g ZEJA SOCA (Oxalis acetosella) Fam. Oxalidasceae Popularni nazivi: uta detelina, kiseljaa, cecelj, zeji kiseljak Opis: Ova biljka raste u izobilju po umama gde svojim tamno-zelenim listovima i lepim, belim cvetovima pokriva zemljite. To je mala biljka sa puzaviastim stablom. Lie je trolisno. Cvetovi imaju belu boju i kratku drku, a rasporeeni su u kapitele (cvetne glave) gotovo loptastog oblika. Kapiteli su suk-

322

cesivno vezani; svaki od njih je smeten na vrhu unutranje strane peteljke. Terapeutske indikacije: Parkinsonova bolest. Pije se sok (2-3 kapi biljnog ekstrakta u aju od hajduice), u retkim gutljajima. Masira se kimeni stub. Nain upotrebe: - Infuzija: 1 kaiica svee nabranog lia dodati na 1/2 litre kljuale vode. Ostaviti da odstoji 30 sekundi, zatim procediti. - Svei sok: Listovi se operu i propuste kroz sokovnik. ZEJA STOPA (Geum urbanum) Fam. Rosaceae Popularni nazivi: zeja noga, blaenak, konac Opis: Zeljasta viegodinja biljka, visoka 20-100 cm. Ima zlatno-ute cvetove. Gornji listovi su detelinasti, dok su donji sa peteljkom, od kojih je 1-3 para nejednako izbrazdano. Plodovi su prekriveni vlaknima i smeteni su na vrhu biljke. Stanita: Raste po estarima, livadama, pored ograda, na senkovitim i vlanim mestima. Upotrebljivi delovi: Koren i procvetali vrhovi. Sakupljanje: Procvetali vrhovi se sakupljaju od maja do jula, a korenje u septembru-oktobru. Procvetali vrhovi se sue u senci. Korenje, poto se opere, moe se suiti i na suncu. Aktivna svojstva: Glikozid, esencijalno ulje (eugenol), tanin, gumirezin, gorke materije. Farmakoloko dejstvo: Adstrigens (izaziva stezanje), antidijareik (protiv proliva), dezinficijens (dezinfekciono sredstvo), umirujue sredstvo za intestinalne tegobe, febrifuga (sredstvo protiv groznice), hemostatik (zaustavlja krvarenje), tonik (osveavajue dejstvo), analgetik (protiv bolova). Terapeutske indikacije: Dijareje (prolivi), oboljenja eluca, aerogastrije (nadimanja eluca), groznica, hemoragije (izliv krvi), hemoptizija (iskaljavanje ispljuvka sa primesama krvi), bolne menstruacije, tonzilitis (upala krajnika), gingivitis (upala desni), dentalni apsces (gnojenje zuba), gubitak semena. Nain korienja: Dekokt dobijen iz korena - 1 kaiica vrlo sitno samlevenog korena kuva se u 250 ml vode, 4 minuta. Zatim
323

se skloni sa vatre i ostavi 10 minuta da odstoji. Piti 2-3 olje dnevno. Za spoljanju upotrebu priprema se koncentrovaniji dekokt. Koristi se za ispiranje grla i usne duplje, za lokalnu terapiju, kao i u vidu obloga. Preterana doza moe izazvati oseaj munine i povraanje. Ne preporuuje se kod hroninih oboljenja jetre i bubrega. ZEJI TRN (Ononis spinosa) Fam. Fabaceae Popularni nazivi: vuji grm, bode, vuji trn, milotrn, vodotirka Opis: ivopisna biljka, polu zeljasta, polu-drvenasta, trnovita, razgranata, visoka 20-60 cm, sa debelim korenom, dugim oko 60 cm. Ima dve vrste listova: donji su trolisni, dok su gornji jednostavni, ovalni, glatki ili pomalo vlaknasto nazubljeni na ivicama. Cvetovi su purpurno-roze boje, smeteni po 1-2 u osnovi unutranjeg dela lista, za razliku od trnastih vrhova grana. Lie na cvetove graka, ali su neto manji. Plod je ovalna mahuna sa tri semenke. Stanita: Samonikla biljka, raste po livadama i panjacima, pored puteva. Cveta od juna do septembra. Upotrebljivi delovi: Koren. Sakupljanje: Obavlja se u martu, aprilu ili u periodu septembar-novembar. Posle sakupljanja, korenje se opere od zemlje, isee na komadie, a zatim se sui na suncu ili uz dejstvo toplog vazduha (na tavanu ili u suarama). Lek se uva na suvom i tamnom mestu. Uslovi za upotrebu: Lek ne sme da sadri isueno korenje. Aktivna svojstva: Glukoza, onopsin, omonin (flavonski derivat), onocerin (triterpenski derivat), fitosterol, tanin, masno ulje, limunska kiselina. Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), depurativ (sredstvo za preiavanje krvi). Terapijske indikacije: Cistitis (upala mokranog mehura), kamen u bubregu, reumatizam, bubreni edemi (otoci), kijavica.

324

Nain upotrebe: 1 kaiicu fino iseckanog korena dodati na 250 ml hladne vode. Ostavi se da odstoji 12 sati. Ujutro se malo ugreje i procedi. Piti 2-3 olje dnevno. ZLATNICA (Solidago virgaurea) Fam. Asteraceae Popularni nazivi: zlatna iba, tapika, elebi, solidanka Opis: Zeljasta, viegodinja biljka, razgranata, visoka 20 -100 cm, sa grozdastim vrhom. Gornji listovi su kopljasti ili elipsasti, skoro bez drke, sa nazubljenim ivicama ili potpunog oblika. uti cvetovi su sakupljeni u cvasti, koje su grupisane u jednostavan ili razgranat grozd. Plod je u obliku ahenije. Stanita: Raste po umama, estarima, brdima, padinama, po livadama, proplancima, uzviicama i stenama, od ravniarskih do planinskih predela. Sakupljanje: Gornji delovi biljke sa cvetovima u vreme cvetanja u periodu jul - avgust. Sui se u senci. Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), antiseptik urinarnog trakta (protiv infekcija mokranih puteva), adstrigens (izaziva stezanje), hipoholesterolemijant (smanjuje nivo holesterola u krvi), vulnerarija (sredstvo za isceljenje rana). Terapeutske indikacije: Renalna litijaza (kamen u bubregu), pijelo-nefritis (gnojno zapaljenje bubrega i bubrenog levka), hronini nefritis (hronina upala bubrega), infekcija mokranih puteva koli-bacilom, albuminurija (izluivanje belanevina mokraom), cistitis (upala mokranog mehura), hiperholesterolemija (povien nivo holesterola), enteritis (upala creva), dijareja kod odojadi u periodu izbijanja zuba, kolitis (upala debelog creva), insuficijencija jetre (smanjena funkcija jetre), afte (oboljenja na sluzokoi usne duplje), ekcem, gojaznost, za isceljenje zastarelih rana, ulceracija (zagnoja, ira) usne duplje. Nain upotrebe: Interno: - Infuzija: 1 kaiica biljke dodati da odstoji 2 minuta u 250 ml vrele vode, a zatim procediti. Piti 3-4 olje dnevno. Primenjuju se tretmani od 8 dana, sa pauzama od takoe 8 dana.

325

Spolja: - Dekokt: 40 g biljke kuvati u 1 litar vode. Procediti. Ovaj dekokt se koristi za ispiranje starih rana, ekcema i usne duplje kod ulceracija. Takoe se preporuuje sledei recept protiv proliva kod odojadi u periodu izbijanja zuba: - zlatnica 100 g - voda 1000 ml - med 1500 g Ova smesa se kuva 15 minuta, a zatim se skloni sa vatre i ostavi da odstoji 10 sati. Procedi se i zasladi. Sirup se uzima vie puta u toku dana s tim to je ukupna dnevna doza 100-200 ml. ZOVA (Sambucus nigra) Fam. Sambucaceae Popularni nazivi: baz, belika, crna zova, boovina Opis: Visoko, razgranato drvo 1-8 m, koje ima belu sr i sivu koru. Listovi su glatki, naspramni, neparno perasto rasporeeni u grupe od po 3-7, ovalnih ili kopljastih, pravilno nazubljenih listia. Cvetovi su mali, beli ili zeleno-uti sa po 5 latica, 5 ainih listia i 5 pranika. Grupisani su u razgranate cvasti i imaju jak miris. Plod je crna, sjajna bobica sa purpurno-ljubiastim sokom i 2-3 jezgre. Stanita: Raste po umama, pored ograda, bodljikavog bilja. Upotrebljivi delovi: Cvetovi, plodovi i kora. Sakupljanje: Cvetovi se beru u maju-junu, kada su potpuno formirani. See se cela cvast, sui se u senci ili na suncu, pokrivena hartijom, a zatim se cvetovi otresu i proseju u situ. uvaju se u sanducima obloenim hartijom i daleko od vlage. Plodovi se beru zreli, u septembru-oktobru i sue se u zagrejanim prostorijama. Suenje se moe obaviti i u penici. Kora se skida u septembru-oktobru. Aktivna svojstva: Plodovi: glikozid, sambunogrozid, kalijumnitrat u velikim koliinama, karotin, jabuna kiselina, limunska kiselina, taninska kiselina, pigment sambukozid. Cvet: esencijal-

326

no ulje, terpen, sluzaste materije, tanin, kalijum-nitrat, holin, glukozid. Kora: tanin, valerijanska kiselina. Farmakoloko dejstvo: Diuretik (pospeuje mokrenje), sudorifik (izaziva znojenje), antireumatizmatik (ublaava reumatske bolove), laksativ (podstie pranjenje creva), emoliens (sredstvo za umekavanje), antiinflamator (protiv zapaljenja), galaktogen (sredstvo koje pomae stvaranje mleka), behik (smiruje kaalj). Terapijske indikacije: Edem (otok), ascites (trbuna vodena bolest), hronini nefritis (hronina upala bubrega), litijaza (kamen u mokranoj beici), cistitis (upala mokrane beike), kostobolja, reumatizam, konstipacija (zatvor), konjunktivitis (upala sluzokoe oka), blefaritis (upala onih kapaka), miak, ekcem, urtikarija (koprivnjaa), furunkul (ir), bronhitis (upala bronhija - dunica), astma, rubeole (ospice), arlah, grip. Nain upotrebe: - Infuzija: 1 kaika cvetova treba da odstoji u 250 ml vrele vode 3 minuta. Piti 3 olje aja dnevno, zaslaene medom, uvek posle jela kod bronhitisa, rubeola, arlaha, reumatizma, kostobolje. Spolja: - Rastvor za ispiranje kod onih infekcija, a u sluaju rinitisa (upale nosne sluznice, kijavice) - za inhalaciju. Pripremanje: 50 g cveta kuvati 3 minuta u 1 litar vode, zatim ostaviti da odstoji 10 minuta i procediti. - Sok, dobijen od 20 g plodova, zaslaen jednom kaikom meda, preporuuje se kao laksativ. Pije se ujutru, u mlakom stanju. - Kora sadri supstance koje imaju laksativno i diuretino dejstvo. U terapeutske svrhe se priprema u obliku dekokta: kuvati koru (2 ake) u 1 litar vode dok tenost upola ne ispari. Ostatak se pije 3 puta dnevno: ujutru, u podne i uvee. Ujutru se pije odvojeno na prazan stomak. Uspeno deluje kod hidropsije (vodena bolest), zadravanja mokrae, nefritisa sa edemima (upale bubrega praene otocima), kolika (bubrenih napada), reumatizma, kostobolje.

327

ALFIJA (Salvia officinalis) Fam. Lamiaceae Popularni nazivi: kadulja, slavulja, crni kaloper, beli diger Opis: Polu-drvenasta, polu-zeljasta biljka sa uspravnim stablom (30-70 cm). Raste do 70-80 cm, u svojoj osnovi ima jeziaste izdanke i veoma je razgranata. Stabljika i grane su prekriveni belim vlaknima. Listovi, koji na stablu rastu u parovima, imaju zeleno-sivkastu ili srebrnastu boju, ovalno-kopljast oblik i pomalo su nazubljeni. Imaju aromatian ukus, blago gorak. Cvetovi su ujedinjeni u cvast koji ima oblik klasa. Takoe, cvetovi imaju zaobljenu aicu koja je zeleno-ljubiaste boje, zatim dvo-usnenu krunicu koja je dua od aice. Gornji deo krunice je prav, dok je donji neto dui i ima tri renja, a srednji je istaknut i savijen na dole. Krunica cveta je plavo-ljubiasta, ree bele boje. Androcel (muki polni aparat), sastoji se od 4 dela od kojih su samo prva dva pranici u pravom smislu, dok su druga dva transformisana u staminodijume (sporedne, neplodne pranike). Obino su cvetovi plavi i ljubiasti, ponekad beli i grupisani (6-12) u vertikalnom nizu. Cela biljka ima jak miris i otar, ljut ukus. alfija se moe kultivisati samo u bati. Treba je saditi na sunanom tlu, ali ipak zatienom od zagrevanja. Cveta u junu-julu. Sakupljanje: Listovi, krunice, ili cela biljka sa cvetovima. Listovi se sakupljaju pre cvetanja biljke, u podne, po jakom suncu, dok se cvetovi i biljka sakupljaju u vreme cvetanja. Sakupljanje se obavlja koenjem, posle ega se odvajaju listovi, cvetne krunice i drvenasti delovi biljke. Listove treba sakupljati dok su jo zeleni. Suenje svih delova treba obaviti u senci, u dobro provetrenim prostorijama, na temperaturi od najvie 40C. Aktivna svojstva: Etarsko ulje, tujon, cineol, terpen, gorke supstance, estrogene supstance, kalijumove soli, borneolski kamfor, acetat linalila i bornil. Uslovi za upotrebu: Listovi treba da imaju prirodnu boju, dok cvetni vrhovi ne smeju imati nita drugo sem cvetnu drku, duine do 2 cm. Farmakoloko dejstvo: Antisudorifik (protiv znojenja).
328

Preporuuje se kod TBC (tuberkuloze) u cilju spreavanja nonog znojenja (pije se hladan aj). Nije preporuljiv kod dojilja, jer redukuje koliinu mleka tokom laktacije; depurativ (preiava krv), antiinflamator (protiv zapaljenja), antiseptik (protiv zaraznih klica), karminativ (spreava nadimanje), sedativ (umirujue dejstvo), hipoglikemijant (smanjuje nivo eera u krvi), antitermik (smanjuje temperaturu), ekspektorans (za iskaljavanje), antispastik (protiv greva), venotonik, bakteriostatik (zaustavlja razvoj bakterija), emenagog (pomae menstrualni ciklus), afrodizijak. Terapeutske indikacije: Bilijarna diskinezija (oteano pranjenje une kese), kolitis (upala debelog creva), hronini bronhitis (hronina upala bronhija - dunica), dijabetes (eerna bolest), variks (proirene vene), atrofini vaginitis (upala vaginalne sluznice praena izumiranjem tkiva), reumatizam. alfija, zajedno sa lavandom pomae kod nonog znojenja. aj od alfije i zeje stope (Geum urbanum) se preporuuje kod oboljenja usne sluzokoe i usne duplje (afte), dentalnog apscesa (zubnog zagnoja), gingivitisa (upala desni), faringitisa (upala drela), tonzilitisa (upale krajnika). U vidu rastvora za ispiranje: aj pomeati sa kamilicom; 5 g lia na 100 ml vode. Kod facijalne seboreje stavljaju se oblozi od aja. aj od alfije, ukoliko se esto pije, daje energiju, spreava infarkt i blagotvorno deluje u sluaju paralize. alfija se koristi kod oboljenja kimene modine, poremeaja endokrinog sistema (lezda), podrhtavanja udova. Piti 2 olje dnevno. Dekokt od alfije i ive trave (Geranium robertianum) se koristi u obliku rastvora za ispiranje (grgorenje) u sluajevima paradentoze i gingivalnih ulceracija (gnojenja i deformiteta desni). Nain upotrebe: - Infuzija: 250 ml vrele vode preliti preko 1 kaiice alfije. Ostaviti poklopljeno 2 minuta i procediti. - Sedea kupka: 2 pune ake lia ostaviti u hladnoj vodi preko noi, 12 sati, zatim zagrejati do kljuanja i dodati u vodu za kupanje. Preporuuje se kod nervnih oboljenja.
329

IVA TRAVA (Geranium robertianum) Fam. Geraniaceae Popularni nazivi: krvnica, pastirska iglica Opis: Zeljasta jednogodinja biljka koja po srodnosti i slinim svojstvima podsea na dralicu (zdravac - Geranium macrorrhizum) visine je 30-40 cm i ima crvenkasto stablo. Listovi su grupisani po 3-5, zajedno sa drkama, nalikujui po rasporedu na aku. Cvetovi su crvenkaste boje, postavljeni u paru na vrhu drke. Plod je picast, duine oko 2 cm. Stanita: Raste po vlanim mestima, umama, pored stena. Upotrebljivi delovi: Cela biljka. Sakupljanje: Sakuplja se u vreme cvetanja, u periodu junavgust. Aktivna svojstva: Gorka supstanca (geranilin), esencijalno ulje, vitamin C. Farmakoloko dejstvo: Hemostatik (zaustavlja krvarenje), antidijareik (protiv proliva), antispastik (ublaava greve), diuretik (pospeuje mokrenje), antidijabetik (regulie nivo eera u krvi), antiinflamator (protiv upala), vulnerarija (za isceljenje rana), antikancerozno dejstvo (zaustavlja proces bujanja elija raka). Terapeutske indikacije: Interne hemoragije (unutranja krvarenja), dijareja (proliv), hronini nefritis sa oligurijom (hronina upala bubrega uz redukovano mokrenje), renalna litijaza (stvaranje kamena u bubregu), dijabetes melitus (eerna bolest), kancer (rak), gingivitis (upala desni), tonzilitis (upala krajnika), angina, inflamacije (upale oka). Nain upotrebe: Interno: - Infuzija: 1 punu kaiicu biljke dodati na 250 ml vrue vode. Ostaviti da stoji 3 minuta. Piti 2 olje dnevno. Spolja: - Infuzija: 30 g biljke dodati na 1 litar vrue vode; ostaviti da odstoji 10 minuta. Koristi se za ispiranje usne duplje i drela.

330

INDEKS - BOLESTI I NJIHOVO LEENJE

- Adenitis (upala limfnih vorova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Akne (bubuljice) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Angina pektoris . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Anemija (malokrvnost) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Apsces, flegmona (gnojno zapaljenje rastresitog vezivnog tkiva), furunkul (ir) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Ateroskleroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Atrofija miia (suenje miia) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Afte (Ustobolja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Bilijarna litijaza (kamen u ui) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Blefaro-konjuktivitis (zapaljenje onih kapaka i sluzokoe oka) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Bronhiektazija (deformacija bronha koju karakterie proirenje lumena disajne cevi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Bronhijalna astma i hronini bronhitis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Bronhitis (akutni) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Cervicitis (upala materice) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Ciroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Cistitis (upala mokranog mehura) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Cistina mastoza (otok dojke) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Crevna oboljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Crevna parazitoza (paraziti u crevima: oksiuroza - oboljenje prouzrokovano belom glistom; askaridoza - prisustvo glista u stolici) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - miak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Dijabetes (eerna bolest) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Dijareja (proliv) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Disgravidija (Poremeaj u trudnoi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Dismenoreja (poremeaj u menstrualnom ciklusu) . . . . . . . . . . . . -- 1) Menstruacija sa obilnim odlivom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . -- 2) Bolna menstruacija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Ekcem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Enureza (nesposobnost zadravanja mokrae) . . . . . . . . . . . . . . . . - Epilepsija (padavica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Epistaksis (curenje krvi iz nosa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Erizipel (crveni vetar) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Facijalna paraliza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Flebitis (upala vena) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Frigiditet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Gastritis (akutni) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Gastrina hiperhlorhidrija . (Poveana eludana kiselina) . . . . . - Gastro-duodenalni ir (ir na elucu i dvanaestopalanom crevu) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Gojaznost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Grip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 102 103 104 104 105 107 108 108 109 110 111 111 113 115 115 115 117 118

119 121 121 122 124 125 125 126 126 127 129 130 131 132 133 134 135 137 137 138 139

331

- Groznica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 140 - Guta (kostobolja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 - Hemoroidi (uljevi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143 - Herpes . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 - Herpes Zoster . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 - Hidrocela (vodena kila) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 - Hipertenzija (povien krvni pritisak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 145 - Hiperholesterolemija (viak holesterola u krvi) . . . . . . . . . . . . . . . . 146 - Hipotenzija (snien krvni pritisak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 146 - Impotencija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147 - Inapetencija (nedostatak apetita) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 148 - Insomnija (nesanica) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 - Insuficijencija jetre (slabost jetre) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 - Insuficijencija srca (slabost srca) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 - Interdigitalna epidermofitija (kona infekcija izmeu nonih prstiju) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 - Kandidoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 - Kancer (rak) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 - Kardio-vaskularna oboljenja (oboljenja srca i krvnih sudova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 - Konstipacija (zatvor) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155 - Kosa (opadanje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 - Laringitis (upala grkljana) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 158 - Leukoreja (belo pranje kod ena) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 - Limfangitis (upala limfnih sudova) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 - Litijaza bubrega i mokrane beike (kamen u bubregu i mokranoj beici) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 - Luksacija (uganue, iaenje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 162 - Lumbago, iijas . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 163 - Menopauza (prestanak menstrualnog ciklusa) . . . . . . . . . . . . . . . . 164 - Meteorizam (nadimanje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 165 - Migrena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 - Modani udar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 - Mononukleoza (zarazna) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 - Multipla skleroza i paraliza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 - Neuralgija (meurebarna) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 - Neuralgija trigeminalna (Oboljenje trogranog ivca lica i vilica - trigeminusa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 - Neuroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 169 - Oboljenja bubrega . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 - Oboljenja jajnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 - Oboljenja jetre i ui . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 - Oboljenja prostate . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 - Oboljenja rektuma i anusa (Rektitis - upala zavrnog dela debelog creva, anitis - upala mara, fistule i pukotine oko mara, analni svrab, crvenilo, ekcem) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 177 - Oboljenja timusa (grudne lezde) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 178 - Oboljenja tiroidne (titne) lezde . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 179 - Oboljenja uretre (mokranog kanala) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 - Oboljenja uiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 181

332

- Orhiepididimitis (upala semnika i pasemnika) . . . . . . . . . . . . . . . . 182 - Pavor kod dece (nemiran san) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 - Palpitacije (lupanje, iganje srca) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 182 - Parkinsonova bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 183 - Parotitis (zauke) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 - Perut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 - Plantarna hiperhidroza (prekomerno znojenje nogu) . . . . . . . . . . . 184 - Pleuritis (zapaljenje plune maramice) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 185 - Pluna tuberkuloza (TBC) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 186 - Povrede (spoljanje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 188 - Promrzline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189 - Pruritis (hronini svrab koe - naroito kod starih osoba) . . . . . . . 189 - Psihomotorna usporenost i amnezija (slabost, gubitak sposobnosti pamenja) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 - Psorijaza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 - Pulmonalna kongestija i pneumonija (navala krvi u plua i upala plua) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 - Ragades (pukotine na koi) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 192 - Rahitis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 - Reumatizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 - Rubeole . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 - Sinuzitis (upala sinusa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 - Spazmofilija (sklonost grevima) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 - Sterilitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 - Stomatitis (upala sluzokoe usne duplje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 - Tahikardija (ubrzan rad srca) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 - Ten (za odravanje istog, barunastog tena) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 - Tonzilitis (upala krajnika) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 199 - Traheitis (zapaljenje dunika) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 - Ulceracije (potkoni ir) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 - Upala jajnika, jajovoda i materice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 201 - Urinarna infekcija kolibacilom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 - Urtikarija (koprivnjaa) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 - Vaginitis (upala vagine) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 - Varikozni ir (rana na koi usled proirenih vena donjih ekstremiteta) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 - Varikocela (Otok monica usled proirenja vena oko semevoda) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 - Variks (Proirene vene) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 - Variele (Male boginje) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 - Veliki (magarei) kaalj . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205

333

INDEKS - BOLESTI PO GRUPI ORGANA

eludac i dvanaestopalano crevo Kosa - Opadanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 157 - Zapaljenje eluca . . . . . . . . . . . . . . . . . . 135 - Perut . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 - Poveana eludana kiselina . . . . . . . 137 - ir . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137 Lice - Bubuljice . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103 Creva - Paraliza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 132 - Oboljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Ten . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 - Zatvor . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Nadimanje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Oko - Zapaljenje kapaka i sluzokoe . . . . . . 110 - Paraziti . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - miak . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121 - Proliv . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - uljevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Usta - Zapaljenje zavrnog dela debelog - Ranice na sluzokoi . . . . . . . . . . . . . . . . 108 creva . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Zapaljenje sluzokoe . . . . . . . . . . . . . . . 197 - Zapaljenje anusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . Uho, grlo, nos - Fistule i pukotine (irii) na anusu . . - Oboljenja uiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 332 - Analni svrab, crvenilo . . . . . . . . . . . . . . - Zapaljenje grkljanja . . . . . . . . . . . . . . . . 158 - Ekcem na anusu . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Zapaljenje krajnika . . . . . . . . . . . . . . . . 199 Krv - Krvarenje iz nosa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 130 - Malokrvnost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Zapaljenje sinusa . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 - Viak holesterola . . . . . . . . . . . . . . . . . . Disajni organi - Proirenje lumena disajne cevi . . . . . 111 - Bronhijalna astma . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 - Bronhitis-hronini . . . . . . . . . . . . . . . . . 111 - Bronhitis - akutni . . . . . . . . . . . . . . . . . 113 - Zapaljenje plune maramice . . . . . . . 185 - Pluna tuberkuloza . . . . . . . . . . . . . . . . 186 - Zapaljenje plua . . . . . . . . . . . . . . . . . . 191 - Navala krvi u plua . . . . . . . . . . . . . . . . 191 - Zapaljenje dunika . . . . . . . . . . . . . . . . 158 118 155 165 119 122 143 177 177 177 177 177 104 146

Srce i krvni sudovi - Slabost srca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 - Lupanje, iganje srca . . . . . . . . . . . . . . 182 - Bolno stezanje u predelu srca (angina pektoris) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 104 - Ubrzan rad srca . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 198 - Oboljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 154 - Zakreenje arterija . . . . . . . . . . . . . . . . . 107 - Proirene vene . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 - Proirene vene sa ranama . . . . . . . . . . 203 Limfni organi i lezde sa unutranjim - Zapaljenje vena . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 133 luenjem - Povien krvni pritisak . . . . . . . . . . . . . . 145 - Zapaljenje limfnih vorova . . . . . . . . . 102 - Snien krvni pritisak . . . . . . . . . . . . . . . 146 - Zapaljenje limfnih sudova . . . . . . . . . . 160 Bubrezi, mokrani mehur, mokrani - Oboljenja grudne lezde . . . . . . . . . . . 178 kanali - Oboljenja titne lezde . . . . . . . . . . . . . 179 - Oboljenja bubrega . . . . . . . . . . . . . . . . . 171 Jetra - Slabost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 - Oboljenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 - Ciroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 - Kamen u bubregu . . . . . . . . . . . . . . . . . 160 - Kamen u mokranoj beici . . . . . . . . . 160 - Nesposobnost zadravanja mokrae 127 - Oboljenja mokranog kanala (uretre) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 180 uni mehur i kanali - Kamen u ui . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 - Infekcija mokranih puteva - Oboljenja ui . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 173 koli-bacilom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202

334

enske bolesti - Zapaljenje vagine . . . . . . . . . . . . . . . . . . 203 - Poremeaj u menstrualnom cilusu . . 125 - Belo pranje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 159 - Prestanak menstrualnog ciklusa . . . . 164 - Oboljenja jajnika . . . . . . . . . . . . . . . . . . 172 - Upala jajnika, jajovoda i materice . . . 201 - Zapaljenje materice . . . . . . . . . . . . . . . . 115 - Gljivina infekcija polnih organa (kandidoza) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 - Poremeaj u trudnoi . . . . . . . . . . . . . . 124 - Umanjena polna osetljivost (frigiditet) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 134 Muke polne bolesti - Oboljenje prostate . . . . . . . . . . . . . . . . . 175 - Zapaljenje semnika i pasemnika . . . . 182 - Vodena kila (voda u semenjacima) . . 145 - Otok monica usled proirenja vena oko semevoda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 204 - Polna nemo (impotencija) . . . . . . . . . 147 Nervna oboljenja - Epilepsija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 129 - Nesanica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 149 - Nemiran san kod dece . . . . . . . . . . . . . 182 - Glavobolja (migrena) . . . . . . . . . . . . . . 166 - Multipla skleroza . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 - Parkinsonova bolest . . . . . . . . . . . . . . . 183 - Zapaljenje velikog ivca (iijas) . . . . . 163 - Neuralgija - meurebarna . . . . . . . . . . 169 - Slabost, gubitak sposobnosti pamenja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 190 Kosti, zglobovi - Kostobolja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 - Rahitis . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 - Reumatizam . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 193 - Uganue, iaenje . . . . . . . . . . . . . . . . 162 Miii - Suenje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 108 - Grevi . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 Koa - Ekcem . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Kona infekcija izmeu nonih prstiju . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Svrab . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Promrzline . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Povrede . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . - Ljuskavica (psorijaza) . . . . . . . . . . . . . . - Pukotine na koi . . . . . . . . . . . . . . . . . . 126 150 189 189 188 190 192

- Potkoni ir (ulceracija) . . . . . . . . . . . . 201 - Koprivnjaa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 202 - Kosopasica, liaj (herpes) . . . . . . . . . . . 145 Infektivee bolesti - Male boginje . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 205 - Grip . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 139 - Mononukleoza . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 167 - Zauke . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 184 - Ospice (rubeole) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195 - Veliki (magarei) kaalj . . . . . . . . . . . . . 205 - Crveni vetar (erizipel) . . . . . . . . . . . . . . 131 Razno - Gnojno zapaljenje tkiva, zagnoj (apsces) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 - Bolno zapaljenje rastresitog vezivnog tkiva (flegmona) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105 - Gojaznost . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 138 - Groznica . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 141 - Modani udar . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 166 - Rak (kancer) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 150 - Sterilitet . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 197 - eerna bolest . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 121

335

Preporuujemo vam najbolja svetska izdanja:

Popularna medicina: - Mo zdravlja, Dr Hans Dil - Mo ishrane, Dr Kolin Kembel - Najbolje o zdravlju - osam najboljih knjiga, grupa autora - Kako unaprediti mozak, Dr Elden almers - Tehnologija samounitenja, Dr Marijan Jot - Seme unitenja - okantna otkria o GMO, Defri Smit - Zakoni zdravlja i izleenja, Dr Nil Nidli - Izlaz iz depresije, Dr Nil Nidli Popularna nauka: - Nauka i problem smrti, Miroljub Petrovi - Tajna srenog ivota, Miroljub Petrovi - Brak i porodica, Miroljub Petrovi - Osnovi teokratije, Miroljub Petrovi - Dinosaurusi - neverovatna otkria, Dr Djuen Gi - Tajne Biblije, Aleksandar Medvedev - Kumranski spisi - dokaz verodostojnosti Biblije, eljko Stanojevi Opasnosti okultizma: - Masonerija - zavera protiv hrianstva, Ralf Eperson - Skrivene tajne masonerije, Dr Keti Barns - Ko vlada svetom, Miroljub Petrovi - Ispovest biveg jezuite, Dr Alberto Rivera - Vavilonska misterijska religija, Ralf Vudrou - Masonski i okultni simboli, Dr Keti Barns - Moj beg od demona, Roder Norn - Poslednji dani planete Zemlje, Tom Hartman - Mistina medicina - kakve opasnosti kriju akupunktura, akupresura, homeopatija, iridologija, radiestezija, refleksologija i druge vetine, Dr Voren Piters - Obmana evolucije, Harun Jahi - Strahote koje je darvinizam doneo oveanstvu, Harun Jahi Video izdanja: - Zakoni zdravlja (8 emisija), Dokazi stvaranja (30 emisija) i jo mnogo toga. Distibucija: Metaphysica 011/292-0062 www.zakonizdravlja.com, www.creation6days.com
336