Está en la página 1de 2

Fridrih Engels Pismo J.

Blohu
... Prema materijalistikom shvatanju istorije, odreujui momenat u istoriji je u poslednjoj instanci produkcija i reprodukcija stvarnog ivota. Ni Marks ni ja nismo nikada tvrdili neto vie. Ako pak neko to izvre u tom smislu kako je ekonomski momenat jedino odreujui momenat, onda on pretvara ovu postavku u apstraktnu, apsurdnu frazu koja nita ne kazuje. Ekonomsko stanje je osnova, ali na tok istorijskih borbi vre svoj uticaj, i u mnogim sluajevima preteno odreuju njihov oblik i razni momenti nadgradnje - politiki oblici klasne borbe i njeni rezultati - ustavi koje donosi pobedilaka klasa posle dobijene bitke itd. - pravni oblici, a pogotovo odrazi svih ovih stvarnih borbi u mozgu uesnika, politike, pravne, filozofske teorije, verska shvatanja i njihov dalji razvitak u sisteme dogmi. Postoji uzajamno dejstvo svih tih momenata, u kojem na kraju krajeva ekonomsko kretanje kao nunost probija sebi put kroz beskrajno mnotvo sluajnosti (tj. stvari i dogaaja, ija je unutranja uzajamna povezanost tako daleka, ili se tako teko moe dokazati, da je moemo smatrati kao da ne postoji, zanemariti je). Inae bi primena te teorije na bilo koji istorijski period bila laka negoli reenje proste jednaine prvog stepena. Mi sami stvaramo svoju istoriju, ali, prvo, pod veoma odreenim pretpostavkama i uslovima. Meu njima su ekonomski uslovi ti koji konano odluuju. Ali i politiki i drugi uslovi, pa i tradicija, koja jo ivi u glavama ljudi, igraju ulogu, mada ne odluujuu. Pruska drava je takoe nastala i razvijala se zahvaljujui istorijskim, u poslednjoj instanci ekonomskim uzrocima. Ali teko da bi se bez pedanterije moglu utvrditi da je izmeu mnogih dravica Severne Nemake upravo Bradenburg bio odreen ekonomskom nunou da postane velika sila u kojoj se ovaplotila ekonomska, jezika, a od Reformacije i verska razlika izmeu severa i juga, a da pritom nisu uticali i drugi momenti (pre svega to to je posedovanjem Pruske doao u dodir s Poljskom, a time i s meunarodnim politikim odnosima, koji su se pokazali kao odluujui i pri moi austriske kue). Teko da bi polo za rukom, a da ovek ne ispadne smean, da se ekonomskim uzrocima objasni postojanje svake nemake dravice u prolosti i sadanjosti, ili poreklo visokonemakog pomeranja glasova, koje je geografska pregrada, koju je obrazovalo gorje od Sudeta do Taunusa, proirila do prave podele Nemake. A drugo, istroija se stvara tako da konani razultat proizilazi uvek iz sukoba mnogih pojedinanih volja, pri emu svaka od tih volja, opet, zahvaljujui mnotvu naroitih uslova ivota, postaje ono to jest. Postoje, dakle, bezbrojne sile koje se meusobno ukrtaju, beskrajna grupa paralelograma snaga, i iz toga proizilazi rezultanta - istoriski dogaaj. Ta se rezultanta, opet, moe smatrati proizvodom jedne sile, koja, uzeta kao celina, deluje

nesvesno i bezvoljno. Jer, ono to hoe svaki pojedini to mu spreava svaki drugi, i to iz toga izae jest neto to niko nije hteo. Tako je dosadanja istorija tekla slino prirodnom procesu i podvgnuta je, u sutini, istim zakonima kretanja. Ali na osnovu toga to volje pojedinaca - od kojih svako hoe ono na ta ga gone telesna konstitucija i spoljne, u poslednjoj instanci ekonomske prilike (njegove line ili opte drutvene) - ne postiu ono to hoe, ve se slivaju u neto srednje, u zajedniku rezultantu, - na osnovu toga se ipak ne sme zakljuivati da su te volje ravne nuli. Naprotiv, svaka doprinosi toj rezultanti, i za toliko je u njoj sadrana. Dalje bih Vas zamolio da ovu teoriju izuavate na originalnim izvorima, a ne iz druge ruke - to je doista mnogo lake. Marks nije nita napisao u emu ona ne bi igrala ulogu. A naroito je Osamnaesti brimer Luja Bonaparte izvanredan primer njene primene. Isto tako se na nju esto ukazuje i u Kapitalu. Zatim bih Vas mogao uputiti i na moje spise:Prevrat u nauci koji je izvrio gospodin Diring i L. Fojerbah i kraj klasine nemake filozofije, gde sam izloio istorijski materijalizam podrobnije nego to je to, koliko je meni poznato, uinjeno ikada ranije. Mora da smo Marks i ja delimice i sami za to krivi to mladi marksisti ponekad pridaju ekonomskoj strani veu vanost nego to joj pripada. Mi smo prema protivnicima morali isticati glavni princip koji su oni osporavali, i tu je nije uvek bilo vremena, mesta i prilike da se u dovoljnoj meri uzmu u obzir i ostali momenti koji imaju udela u uzajamnom dejstvu. Ali im je trebalo izlagati neki istoriski period, im je dakle trebalo teoriju praktino primenjivati, stvar se menjala i zabluda tu nije bila mogua. Naalost, i suvie se esto deava da ljudi veruju da su potuno razumeli jednu novu teoriju i da bez daljega mogu njome operisati, im su nauili njene osnovne principe, pa ni to ne uvek tano. A od ovog prekora ne mogu potedeti mnoge od novijih marksista, za mnoge besmislice koje su tu uinjene