Está en la página 1de 1058

MILAN VUJAKLJA

leksikon
STRANIH REČI I
IZRAZA
REDAKTORI
Dr SVETOMIR RISTIĆ i dr RADOMIR ALEKSIĆ

DOPUNILI, PROŠIRILI I REDIGOVALI Š IZDANjE Dr RADOMI R


ALE KSI Ć i RE DAKCIJ A »P ROSVET E «

PROSVETA-BEOGRAD
PREDGOVOR OVOM IZDANjU
Prvo izdanje Leksikona stranih reči i izraza Milana Vujaklije
objavljeno je 1937. godine. Drugo izdanje, u redakciji dr Svetomira
Ristića i dr Radomira Aleksića, izišlo je 1954. godine i štampane, do
danas, u tiražu od preko 200.000 primeraka. Dobar prijem na koji
je Leksikon naišao u najši-rim krugovima korisnika podstakao je
Redakciju Prosvete da pripremi ovo novo, popunjeno i ažurirano
izdanje Leksikona M.
t-G . . !^>feA 5*>G'7^G^£~ .4 - ^&;.m/^
VuJaklije.
U razdoblju od pojave drugog izdanja Leksikona M. Vujaklije
do danas razvoj nauke dostigao je velike razmere i stvoren je niz novih
reči i izraza koji je ušao u upotrebu. Kao plod naučne, tehničke i
kulturne saradnje u svakodnevni govor svih naroda postepeno
prodire nova terminologija, pa je osavremenjavanje i obogaćivanje
Leksikona M. Vujaklije rečima iz najnovijih tekovina tehnike,
medicine, ekonomije, političkih nauka kao i novih naučnih oblasti i
grana bilo neminovno. Stoga je dr Radomiru Aleksiću, koji sada nije
više meñu živima, povereno da sačini izbor dopuna i obradi nove
reči i izraze, što je on većim delom obavio. Ovo izdanje bogatije je
od prethodnoga za

svežinu. Pri tom nisu izostavljene stare reči, koje danas nisu više u
upotrebi, ali se nalaze u literaturi.
Posebna pažnja posvećena je turskim i madžarskim rečima, kao i
rečima iz drugih istočnih jezika. One su ponovo ulete, u većem
broju nego što ih je bilo u prvom izdanju, znatno savremenije i
odreñenije objašnjene. Iako su one odomaćene u našem jeziku, ima
krajeva na srpskohrvatskom jezičkom području u kojima ta
terminologija nije tako dobro poznata, i posveći-vanje pažnje tim
rečima, jedna je od posebnih vrednosti dopuna.
Radi lakše upotrebe i praćenja porekla raznih oblika jedne
iste reči, kod prvog objašnjenja u nizu dato jedpdžJIrnije
ayeae te reči v jeziku iz kojeg je preuzeta. Grčka ortgrafija
f anskribovana Je latinicom, što je danas u rečnicima takve
Prilikom rada na ovom, trećem, dopunjenom izdanju Redakcija
se služila, pre svega, novim rečnicima i priručnicima koji su joj bili
dostupni: Rječnik stranih riječi Bratoljuba Klaića (Zagreb, 1978),
Turcizmi u srpskohrvatskom-hrvat-skosrpskom jeziku Abdulaha
Škaljića (Sarajevo, 1973), Rečnik stranih reči i izraza Radomira
Aleksića (Beograd, 1978), Mala enciklopedija Presveta (Beograd,
1978) i dr.
Radom na ovom izdanju rukovodio je, rano preminuli,
urednik, književnik Momčilo Milankov.

1980. godine REDAKCIJA


SKRAĆENICE
A geograf. — geografije ind. — indijski
avij. — avijacija — geol. — geologija — indijan. — indijanski —
agr. agronomija — geom. geometrija — instr. ir. instrumental —
adm. administracija — germ. germanizam — isl. irski — islandski
ak. akustika gl. glagol
akuz. — akuzativ god. — godina ist. — istorija
akc. — akcenat — got. — gotski — ital. itd. — italijanski —
alb. albanski grañ. grañevinarstvo i tako dal,e
alhem. — alhemija — gram. — gramatika
amer. američki graf. — grafika J
amh. — amharski grč. — grčki
znat. — anatomija jav. — javanski
angls. — anglosaksonski D jal. — japanski
antrop. — antropologija — dan. — danski — jah. — jahanje —
aram. aramejski — dem. deminutiv — jevr. jevrejski —
arap. arapski — dijal. dijalekat — jedi. jednina
vrh. arhitekture — dipl. diplomatika — K
arheol. arheologija — DR- drugo
astr. astronomija
astrol — astrologija kavk. — kavkaski
astron. — astronautika E kald. — kaldejski
kg — kilogram
eg. — egipatski kelt. — keltski
B ekon. — ekonomija kin. — kineski
bank. — bankarstvo — el. eng. — elektrotehnika — kip. km — kiparstvo —
bask. baskijski — est. etim. engleski — estetika kozm. kilometar —
beng. bengalski — etiop. etn. — etimološki — kor. kozmetika —
berz. berza — euf. etiopski — kosmogr. koreografija —
biol. biologija — etnologija — kuv. kosmografija —
bot. botanika — broj eufemizam kuvarstvo
br.
braz. — brazilski L
brod. — brodarstvo 3 1 _ L ITZ D
bug. — bugarski zam. — zamenica l. — lice
zan. — zanatstvo lat. " — latinski
v zast. — zastarelo lingv. — lingvistika
zb. — zbirno lit. — literatura
v. — vidi; vek zend. — zendski litv. — litvanski
vaj. — vajarstvo zool. — zoologija lov. — lovački
vet. — veterina log. — logika
voj. — vojska lok. — lokativ
BOK. — vokativ
vulg. — vulgarno i d. — i dal>e
* i dr. — i drugo, M
g
i
i drugi m — metar
izg. — izgovor mañ. — mañarski
g — gram mzr. — izraz mal. — malajski
g. — godina im. — imenica mat. — matematika
gal. — galski imp. — imperativ mač. -- M^-IS.H.0«^
medicina predl. — predlog tzv. — takozvani
meksički prez. — prezrivo tip. — tipografija
meteorologija prel. — prelazak tj. — to jest
metrika glagol trg. — trgovina
mehanika privr. — privreda tur. — turski
minut pril. — prilog
mineralogija psih. — psihologiji u
mitologija
mletački uza. — uzvik
milimetar um. — umetnost
množina rab. — rabinistički UP. — uporedi
moda rad. — radno
mongolski ret. — retorika F
moreplovstvo rib. — ribarstvo —
muzika rim. starorimski fam. — familija,
rlg. — religija familijarno
rom. — romanski farm. — farmacija,
N rsl. — ruskoslovenski farmakologija,
naročito RUD- — rudarstvo fig. — figurativno
novovisokone- rum. — rumunski fiz. — fizika
mački RUS- — ruski fiziol. — s daziologija
novogrčki fil. — s filozofija
nemački filol. — filologija
neprelazan fin. — finansije
glagol s — sekunda fine. — s danski
nepromenljiv svrš. — svršeni glagol — fon. fort. — s >onetika —
novolatinski sem. semitski fortifikacija
novinarstvo sijam. — sijamski fot. — fotografija
nominativ sin. — sinonim fr. — francuski
norveški sing. — singular
nordijski sir. — siriJski
numizmatika skand. — skandinavski
skr. — skraćenica h — sat, čas
P sl. — slično hald. — haldejski
w slik. — slikarstvo hebr. — hebrejski
onomatopeja slov. — slovenski hem. — hemija
optika soc. — sociologija hig. — higijena
orijentalski sp. — sport hip. — hipokoristika,
sskr. — sanskrt odmila
p st. — stari hir. — hirurgija
stvnem. — starovisokone- hol. — holandski
paleontologija mački hotent. — hotentotski
paleografija sten. — stenografija
pedagogija stil. — stilistika
pejorativno stnem. — staronemački C
peruanski stnord. — staronordijski — st crksl. — centimetar —
persijski stpers. stol. staropersijski — crkvenosloven-
plural staroslovenski
pogrdno stfr. — starofrancuski ski
poetika supr. — suprotno
pozorište SC. — scilicet, Č
pokrajinski to jest
politika češ. — češki
polinezijski T
poljski š
poljoprivrede t — tona
pomorstvo tat. — tatarski šatr. — šatrovački
portugalski tahit. — tahićanski šv. — švedski
poslovica tek. — tekstil švajc. — švajcarski
pridev teol. — teologija šp. — španski
pravo teh. — tehnika štamp. — štamparstvo
praznoverje tehnol. — tehnologija šum. — šumarstvo
A
A, a prvo slovo latinske, ćirilske i grčke azbuke; abalijenacija (lat. abalienatio) prav. otuñivanje,
kao skraćenica: a = godine (lat. appo), pre otuñenje, odstranjivanje, odstra-njenje.
(lat. ante), alt, ar; a. na menicama= abalijenirati (lat. abalienare) prav. lišiti, otuñiti,
akceptirana; a. a.= ad akta; A.. a. S. = až? ante otuñivati; fig. odvratiti koga od nekoga,
Hristum; A. Ch. n. = ante Hristum natum; čuz. otuñiti.
šesti ton osnovne lestvice; mag., fiz. pravac (a), abanacija (lat. ab od, annus godina) prav.
tačka (A), amper (A); hen. Ag= argentum progonstvo iz zemlje na jednu godinu.
(srebro), A1 = aluminijum, At = americijum, abandon (fr. abandon) odstupanje, odricanje od
Ag = argon, As= arsen, At=iacrar, svog prava; pravo osiguranika da osigu-raču
\l=aurum (zlato), As = aktinijum. ustupi robu ili brod i sve na njemu uz isplatu
a- (grč. a -) tzv. alpha steretikon, lat. alpha iznosa na koji su roba ili brod' bili osigurani.
privatum=onpe4Ho alfa (ili a); u slože- abas (pere.) jedinica za merenje bisera u Persiji,
nicama označava lišenost čega, nemanje čega, nešto manja od harata=OD458 g.
kadšto i suprotnost onome sa čim je složene, a abasimento (ital. abassimento) snižavanje,
prevodi se sa: bez-, ne-, npr.: amorfan smanjivanje, obaranje, spuštanje.
bezobličan, apetalan bezlisni, amoralan abasimento di voče (ital. abassimento di
nemoralan, abulija bezvoljnost, lišenost voće) muz. spuštanje glasa.
sposobnosti htenja; kad se složi s rečju koja abasimento di mano (ital. abassimento di
počinje samoglasnikom. umeće se n, npr. mano) muz. spuštanje ruke pri udaranju
analfabet (a-n-alphabet) nepismen. takta; metanje jedne ruke pod drugu (pri
a (fr. a) za, po (tu i tu cenu). sviranju na klaviru).
A=A u logici: zakon (princip) identiteta po kome abasimento di preco (ital. abassimento di
se jedan pojam mora u toku jedne misaone prezzo) trg. spuštanje cene, obaranje cene.
celine upotrebl>avati u istom značenju; up. abat (ital. abate), opat, iguman, starešina
principijum identitatis. manastira; up. abe.
ab (hebr.) jedanaesti (po starom računanju peti) abataža (fr. abbattage) seča drva; klanje ili
mesec jevrejske godine; pada u mesece juli— ubijanje stoke; fig. oštar ukor.
avgust. abaton (grč. abatos nepristupačan) deo hrama,
ava (arap. 'aba, tur aba) gruba vunena tkani-na; svetilišta ili crkve u koji ne smeju ući obični
gornja haljina, bez rukava, od takve tkanine. vernici, inoverci i svetovnja-ci; up. aditon.
a ba! (fr. a bas) dole! ua! a batuta (ital. a battuta) muz. prema udaru
abažur (fr. abat-jour) štit na lampi od hartije, takta, po tempu.
tkanine i dr. za zaklanjanje očiju od svetlosti. abapi (tur. abaci) mesec avgust kod Turaka, po
sirijskom kalendaru.
abazija (grč. a- ne, basis korak) ned. abadžija (tur. abaci) zanatlija koji izrañuje
nesposobnost hodanja. odeću od abe, grube vunene tkanine.
abakus (lat. abacus, grč. abaks) l. svečani sto abviljen (fr. abbevillien) najstarija faza
za skupoceno posuñe kod starih Rimljana; 2. paleolitika (naziv prema franc. gradu
daska za igru; 3. sto posut peskom za Abvilu).
matematičke crteže i radove, daska na kojoj abgregacija (lat. abgregatio) izdvajanje,
se računa, računaljke; 4. u kat. crkvi: sto isključivanje, isključenje.
pored oltara; 5. arh. četvrtasta ploča koja abd (arap.) u arapskim složenim osobnim
pokriva glavicu (kapitl) stuba. imenima: sluga, rob, npr. Abd-alah sluga
abakcija (lat. abactio partus) med. pobačaj, Alahov; Abd-el-kader sluga svemogućeg
pobacivanje, pomet; up. abortus. boga; Abd-el-medžid sluga preslavnog
(boga); Abd-ur-rahman sluga milosrdnog itd.
abderitizam abisodinamika

abderitizam glupost, ograničenost, budalaština; aberacio kriminis (lat. aberratio criminis) prav.
up. Abderićani. zabluda u izvršenju zločina, npr. kad se utvrdi
Abderićani (grč. Abderitai) stanovnici starog da je zločin koji je izvršio Edip bio, u
trakijskog grada Abdere, koji su bili čuveni stvari, ocoubistvo, a ne ono što je on želeo
sa svoje ograničenosti i gluposti; otuda: glupi, da učini.
ograničeni ljudi. aberdar v. haberdar.
abdest (pere. abdest) muslimanski verski aberirati (lat. ab-errare) odlutati, zablude-ti,
običaj da pre svake molitve peru ruke, lice i skrenuti, skretati; varati se, prevariti se.
noge; pranje vodom. abest (lat.) koji nije došao, odsutan.
abdikacija (lat. abdicatio) davanje ostavke na ab eterno (lat. ab eterno) oduvek, od iskona, od
položaj ili zvanje, odricanje. pamtiveka.
abdicirati (lat. abdicare) odreći se nečega, abeceda 1. sva slova u našoj latinici pore-ñana
po utvrñenom redu; naziv je dobiven
zahvaliti se na čemu, podneti ostavku na neki objedinjavanjem imena za prva četiri slova, s
položaj ili zvanje. tom razlikom što je poslednji član, koji je
abdomen (lat. abdomen) aiat. trbuh, stomak; ušao u sastav naziva, dobio završetak a: a-be-
zool. zadak, zadnji deo tela (kod insekata). ce-d(a) = abeceda, umesto završetak e(a-be-
abdominalan (lat. abdominalis) aiat. trbušni; ce-de); azbuka, alfabet; Z. fig. osnova,
abdominalna trudnoća vanmaterična osnovna znanja iz neke nauke ili veštine.
trudnoća. abecedar (reč sa latinskim oblikom, sastavljena
abdominale (lat. abdominales) pl. zool. ribe od prva četiri glasa latinske azbuke a, b, c, d)
mekoperke, slatkovodne i morske, npr. početnik u nekoj struci; bukvarac.
somovi, šarani, štuke, pastrmke, sleñevi abzac (nem. Absatz) u proznom i pesničkom
(haringe) i dr. tekstu: počinjanje nove rečenice novim
abdominoskopija (lat. abdomen stomak, grč. redom tako da se prva reč te rečenice uvlači
skopeo gledam, posmatram) med. ispitivanje malo udesno; stav, stanka, usek, odsek;
stomaka radi utvrñivanja uzroka oboljenju. prelom, cezura (u stihu); up. ali-neja.
abduktor (lat. abductor) anat. mišić odmi-cač. abijetin (lat. abies jela) nem. smolasta materija
abdukcija (lat. abductio) l. odvoćenje, odvla- koja se dobiva iz terpentina.
čenje, odstranjenje; 2. Log. silogizam čiji je ab inicio (lat. ab initio) od početka.
drugi sud (premissa minor) samo verovatan, te ab inkunabulis (lat. ab incunabulis) od
je i zaključak verovatan; hir. razmicanje kolevke, od ranog detinjstva, od malih nogu,
zglobova. odmalena.
abe (fr. abbe) spat, sveštenik; up. abat. ab instancija (lat. ab instantia) prav. v. pod
abevakuacija (lat. ab od, evacuatio pražnje-nje) instancija.
delimično pražnjenje, ispražnjiva-nje. ab intestato (lat. ab intestato) prav. bez
abela (lat. albellus beličast) vot. bela topola testamenta.
(Populus alba). abiogeneza (grč. a- bez, ne, bfos život, gene-sis
abelardizirati uškopiti, ujaloviti (po slučaju koji postanak) biol. postajanje živoga od nežive
se desio čuvenom sholastiča-ru Pjeru materije (spontana generacija; uveo prof.
Abelaru, 1079—1142, od roñaka njegove Haksle).
ljubaznice Eloize). abioenergija (grč. a-, bios, ergon delo)
abelmošus (arap. abu-el-misk) mošusna zrna nedostatak ishrane.
jedne orijentalne biljke, upotrebljavaju se u abioza (grč. a-, bios) nesposobnost za život.
parfimerijama. abiologija (grč. a-, bios, logfa nauka) nauka o
a beneplačito (ital. a beneplacito) kuz. po volji. mrtvoj, anorganskoj prirodi.
aber v. haber. abiostatika (grč. a-, bios, statika, v.) nauka o
aberacija (lat. aberrare odlutati, aberratio) 1. beživotnim telima.
opt. nesticanje svetlosnih zrakova u jednu abiotrofija (grč. abios bez -sredstava za život,
žižu; sferna ili monohromatska aberacija oskudan, trophe hrana) nemanje sposobnosti
nesticanje svetlosnih zrakova u jednu tačku pri za život, prevremeno nestajanje, prevremeno
odbijanju o loptno izdube-no ogledalo ili pri izumiranje.
prelamanju kroz sočivo loptnog oblika; abiritacija (vlat. abirritatio) «ed. smanjenost
hromatska aberacija nesticanje u jednu tačku nadražljivosti (tkiva).
bele svetlosti usled različite prelomljivosti abisal (grč. abyssos bezdan) zona najvećih
raznobojnih svetlosti koje sačinjavaju belu morskih i okeanskih dubina (preko
svetlost, prolaskom kroz sočivo; 2. astr. 1000—1200 t).
prividno pomeranje nebeskog tela kao abisodinamika (grč. abyssos, dynamis sila)
posledica kretanja Zemlje i netrenutnog pro- grana geologije koja proučava unutrašnjost
stiranja svetlosti; 3. fig. skretanje, odstupanje Zemlje i istražuje sile koje u njoj dejstvuju,
od normalnog tipa, lutanje, zabluda. kao posledice delanja tih sila.
abisopelagijal abordaža

abisopelagijal (grč. abyssos, pelagos more) zona naročito posle gangrene, lupusa, tumora i dr.
slobodne vodene mase otvorenog mora koja se ozleda).
prostire ispod dubine od 1000 m (ali i ispod ablokacija (lat. ab-locatio) davanje pod zakup,
1500, odnosno 2000 t). u najam, iznajmljivanje.
abiturijeng (lat. abire otići, odlaziti) onaj koji abluirati (lat. ab-luere) oprati, ispirati, isprati,
namerava da ode, naročito sa niže škole na oprati, očistiti.
višu posle položene g ispita zrelosti (mature). ablutomanija (lat. abluere spirati) med. bolesni
abiturij(um) (nlat. abiturium) ispit zrelosti na nagon za stalnim pranjem i kupa-njem.
srednjoj školi, viši tečajni ispit, matura. ablucija (lat. ab-lutio) pranje, umivanje, či-
abjudi kapija (lat. ab-judicatio) prav. pori- p!ćenje; običaj katoličkih sveštenika da posle
canje, odricanje, nepriznavanje. abjudicirati pričešća peru ruke; ispiranje pu-tira posle
(lat. abjudicare) ne priznati, ne priznavati, pričešća.
poricati. abnsgacija (lat. ab-negatio) poricanje,
abjuracija (lat. abjuratio) prav. odricanje pod odricanje, odbijanje.
zakletvom. abnormalan v. abnorman.
abjurirati (lat. abjurare) prav. pod zakletvom abnormaliost v. abnormitet.
odricati, odreći. abnorman (lat. ab-normis) nepravilan,
ablaktacija (nlat. ablactatio) med. odbijanje neobičan, koji odstupa od običaja, reda ili
deteta od sise; fig. odvikavanje. pravila; neobičan, neprirodan; koji
ablaktirati (lat. ablactare) odbiti (ili: odbijati) predstavlja, izuzetak; bolestan, nezdrav;
od sise, dojenja; bog. kalemiti jedno abnormalan.
plemenito drvo na drugo obližnje bez abnormitet (nlat. abnormitas) odstupanje od
odsecanja kalema. pravila, neprirodnost, nepravilnost,
ablata (lat. ablatus odnesen) pl. prav. oduzete neobičnost; tih. veći stepen odstupanja od
(ili: otete, ukradene) stvari. uobičajenog ponašanja s obzirom na neki
ablativ (lat. aufferre odnositi, odvajati, abstuli, kriterijum; abnormalnost.
ablatum) gram. padež odvajanja, kretanja ab ovo (lat. ab ovo od jajeta) ispočetka,
odnekud, poticanja; v. ablativni. sasvim ispočetka, iznova, iz osnova.
ablativni (lat. ablativus koji odnosi, odvaja) gran. abolirati (lat. abolere uništiti) prav. prekinuti nad
koji se tiče ablativa ili pripada ablativu: nekim sudski postupak bez ikakvih posledica
ablativni genitiv genitiv kojim se kazuje po optuženoga; ukinuti, ukidati, poništiti,
otkuda nešto potiče, ili, od čega se rastavlja ili poništavati.
udaljava, npr.: Treba se kloniti rñavih abššcija (lat. abolitio uništenje) prav. oproštaj
prijatelja; Srećno smo se oslobodili kazne, pomilovanje; ukidanje, uki-nuće,
neprijatelja. poništenje.
ablaut (nem. Ablaut) liži. promena samoglasnika abolicionizam (lat. abolitio) pokret kome je cilj
u sklopu istog korena ili osnove koja se abollcija, tj. ukidanje nekog običaja,
javlja kao unutrašnja fleksija, prevoj vokala: sudskog postupka i uopšte nekog zlog
plesti — plot, rañati — rodi sl.; up. stanja; naročito, ranije: pokret za ukidanje
apofonija. ropstva u Severnoj Americi; pokret za
ablacija (nlat. ablatio odnošenje, uklanjanje) hir. ukidanje državnog nadzora i za priznanje
odsecanje, odrezivanje; geol. odnošenje (ili: prostitucije.
skidanje) lednika ili stene to-pljenjem ili abolicionisti (lat. abolitio) pl. politička stranka u
dejstvom vode. Sev. Americi koja je radila na ukidanju
ablegat (lat>. ablegatus) poslanik drugog reda, ropstva; pristalice pokreta za ukidanje
naročito papin za pojedinačne slučajeve (za nadzora nad prostitucijom i javnim kućama.
razliku od delegata); u Mañarskoj: zamenik abominalan (lat. aboroinalis) odvratan, mrzak.
jednog magnata u parlamentu; prognanih, lice abominacija (nlat. abominatio) gnusoba,
koje je negde poslato da bude uklonjene s užas, gadost, sramno delo, skvrnavno delo;
položaja. skrnavljenje, oskvrnjenje. abondandija (fr.
abondance, lat. abundantia) izobilje, obilnost,
ablegacija (lat. ablegatio) prav. progonstvo, obilatost; fig. bogatstvo reči, rečitost. abovent
udaljivanje na jednu godinu. (fr. abonner pretplatiti, pretpla-
ablegirati (lat. ablegare) odaslati, oda-šiljati, ćivati), pretplatnik na hranu. abovirati (fr.
udaljiti, udaljivati; prognati na godinu dana. abonner) pretplatiti, pret-
ablendati (nem. abblenden) zaseniti svetlo, plaćivati, pretplatiti se. abovman (fr.
podesiti jačinu svetlosti na farovima. abonnement) pretplate. abonos (pere. ebonos,
ablepsija (grč, ablepsfa) duhovno slepilo, ebenus) vot. v. ebenos. abordaža (fr. abordage)
zaslepljenost. napad (na neprijateljsku lañu); sudar dveju
ablefarija (grč. a-, blepharon očni kapak) »ed. laña; fig. oslo-vljavanje.
nemanje očnih kapaka (posledica kon-
genitalnih poremećaja u razvitku oka,
aboriginalan

aboripšalan (vlat. aboriginalis) prvotni, abrevijacija (nlat. abbreviatio) skraćenica,


prvobitan; starosedelački, domaći, samo- kratica; skraćivanje, skraćenje (naročito
nikao. knjige, spisa, članka itd.); abrevijatura.
aboripši (nlat. aborigines, lat. ab od, origo abreže (fr. abrege) izvod, kratak sadržaj
poreklo, početak) pl. starosedeoci, pra- (naučnog ili umetničkog dela), sažet sadržaj.
stanovnici, uroñenici (za razliku od abritirati (fr. abrutir) poživotinjiti, za-glupiti,
kolonista). izjednačiti sa stokom; ubiti u nekome svako
abortiva (lat. abortiva) pl. med. v. abortivum. moralno osećanje.
abortivan (nlat. abortivus) prevremen, nezreo, abrihtovati (nem. abrichten) obučiti, obuča-vati,
nedozreo; med. koji izaziva pobaci-vanje, izvežbati, doterati, izmupggrati; up. dresirati.
pobačajni; fig. skraćen, brzo završen, ugušen abrogacija (lat. abrogatio) opozivanje, uki-
u samom začetku, u k lici; zakržljao, danje, ponipggenje, ponipggaj.
neplodan, jalov; abortivni postupak skraćeni abrogirati (lat. abrogare) ukinuti, ukidati,
postupak, skraćivanje. opozvati; trg. poništiti, povući nalog.
abortivno lečenje med. lečenje kod koga se abruptav (lat. abruptus otkinut) strm, odsečen;
prouzrokovač bolesti uništava u samom nagao, iznenadan.
početku bolesti (naročito pri lečenju abruptiv (lat. abruptus) odsečeni suglasnik, tj.
veneričnih bolesti). takav koji je artikulisan s istovremenim, ili
abortivum (lat. abortivum) med. pobačajno približno istovremenim gr-kljanskim
sredstvo, sredstvo za izvršavanje pobača-ja; zatvorom (npr. u kavkaskim jezicima).
al. abortiva. abrupcija (lat. abruptio) otkidanje, otpa-danje,
abortirati (lat. abortare) izvršiti abor-tus, npr. početnog ili poslednjeg sloga ili dela
pobaciti, pobacivati, pometnuti, po-metati; reči; jedan od načina skraći-vanja reči.
bog. ne doneti plod. abs ... v. pod aete. . .
aborticidij(um) (nlat. aborticidium) ubijanje abuzemzem (pere. ab voda, arap. Zamzam ime
ploda u materino] utrobi; nasilno ili veštačke izvora u blizini Ćabe u Meki) voda sa izvora
izbacivanje začetka (zametka) iz materice. Zemzem; fig. dragocene, retka, stvar.
abortus (lat. abortus) pobacivanje, pobačaj. abuzivan (lat. abusivus) sklon zloupotreba-ma,
aboco (ital. abozzo) prvi nacrt, skida jedne sklon da se ogreši o postojeće zakone i
slike; ebot. običaje, protivpravan.
abradirati (lat. abradere) ostruga™, sastru-gati; abuzija (lat. abusio) pogrepša upotreba reči; up.
odnositi tarenjem, odroniti, odro-njavati. katahreza.
abuzus (lat. abusus) prav. zloupotreba, pogreška,
abrazivi (lat. abrasio) materije velike tvrdoće zabluda; rñava upotreba.
koje služe kao sredstvo za brušenje, poliranje abulija (grč. abuHa) bezvoljnost, odsustvo volje.
i čišćenje tvrdih površina, npr. korund, abuna (arap.) „naš otac", najviši crkveni
dijamant, kvarc. dostojanstvenik u Etiopiji, poglavica
abrazija (lat. abrasio) sastrugavanje, čišćenje hrišćanske koptske crkve.
struganjem; med. čišćenje nagriz-nim abundantan (lat. abundans) bogat, obilan,
sredstvima; geod. odnošenje tarenjem, obilat; preteran.
odronjavanje. abundancija (lat. abundare obilovati) 1. obilje,
abrakadabra (hebr.) mañijska reč, bez obilnost, bogatstvo. 2. lingv. sup-stantiva
značenja, koja se, napisana na jednom ravno- abundancija imenice koje se menjaju po
stranom trouglu u jedanaest redaka (svako različitim deklinacijama (npr. u lat.
slovo u jednom redu), nosila oko vrata kao jeziku: plebs, -is i plebes, -en); imenice
amajlija protivu groznice; danas se koje u množini imaju dva roda ili drukčiji rod
upotrebljava samo u šali, kao i , „hokuspo- nego u jednini (npr. u lat.: loci, -orummesta u
kus". knjigama: loca, -orum mesta na zemlji);
abrahija (grč. a- ne, brachfon ruka) ned. pleonazam.
bezrukost, nedostatak ruku od roñenja. ab hink (lat. ab hine) prav. otada, počevši od
abraš (tur. abras, šaren, pegav) 1. čovek toga dana, od toga vremena.
pegava lica; 2. konj sa belim pegama na ab hodierno (lat. ab hodierno) od danas, od
gubici ili ispod repa; 3. vet. ospa po koži kod današnjeg dana.
nekih domaćih životinja. ABH rat (eng. skrać. za atomic, biologieal,
ab re (lat. ab ge od stvari) bez uzroka, bez chemical) skraćeni naziv za rat u kome bi se
razloga. upotrebljavale atomsko, biološko i hemijsko
abrevijator (nlat. abbreviator) skraćivan, oružje.
skratilac, npr. nečije knjige, nečijeg spisa; ava v. haaa.
papinski pisar koji izrañuje papinske breve.
abrevijatura (nlat. abbreviare skratiti, nem.
Abrewiatur) v. abrevijacija.
avidan

aval (fr. aval) trg. menično jemstvo, potpis me je glavna stvar opisivanje neobičnih
jemca na menici. avalirati (fr. avaler) doživljaja i podviga glavnog junaka. avanco
potpisati menicu (ital. avanzo) trg. pretek, dobitak,
kao jemac. avalist(a) (fr. avaliste) trg. potpisnik, zarada; predujam; up. avans. avarija (fr. avarie,
jemac ital. avaria) kvar; trg. šteta pretrpljena na brodu
na menici. avalit mineral koji se nalazi na prilikom bure; obalarina; avarirana roba
brdu roba oštećena na brodu usled bure i dr.; up.
Avali, kod Beograda. havarija.
avan (tur. havan, pere. hewen) metalan sud sa avgust (lat. augustus uzvišen) v. august. avdes(t)
tučkom za tucanje kafe, bibera, šećera i DR- v. abdest. ave (lat. ave) zdravo, pomozi bog;
avangarda (fr. avant-garde, avant napred, zbogom,
garde straža) 1. voj. prethodnica, izvidnica; u zdravlju!
prvi borbeni red jedne vojske; 2. ono što krči Avelj (asirski habal sin) rlg. mlañi sin Adama
put, što prednjači nekoj ideji, .pokretu i sl. i Eve (I Moje., 4) koga je iz zavisti ubio brat
avangvardija (ital. avanguardia prethodnica) u Kain; fig. nevino ubijen čovek. Ave-Marija (lat.
Italiji, u vreme Musolinijeve dik-tature: Ave-Maria „zdravo da si, Marijo!") reči kojima
fašistička omladinski organi-zacija, čiji su je anñeo pozdravio Mariju nagoveštavajući joj
članovi (avangvardisti) bili omladinci-ke od da će roditi Isusa; u katoličkoj crkvi: početak
14—18 god. avanzirati (fr. avancer) molitve „Bogorodice devo"; večernje zvonjenje
napredovati, ići napred; biti unapreñen; u katoličkoj crkvi.
unaprediti, una-preñiveti; dati (ili: uzeti) avenije (fr. avenue) pristup, prilaz; drvored;
predujam, predujmiti, predujmljivati; o staza, velika široka ulica oivičene drvećem i
časovniku: ići napred, izmicati. cvećem. a verbis ad verbera (let. a verbis ad
avanzman (fr. avancement) unapreñenje, verbera)
napredovanje u službi; napredak, od reči na batine (preći). averzija (lat. aversio)
napredovanje: isplate unapred, plaćanje odvratnost, gnušanje, mržnja; pet. figure koja se
unapred. avanzovati v. avanzirati. ananija (fr. sastoji u tome da govornik polako odvrati onoga
avanie, ital. avania) uvreda, poniženje, kome govori od glavne stvari, ali tako da ove j
sramota; iznuñavanje novca, naročito to ne primeti.
globljenje hrišćanskih trgovaca u bivšoj averziovalna suma (lat. aversus licem okrenut
Turskoj; trg. smenjivanje dobitka, zarade u od, ostrag, summa svota) trg. v. averzio-nalni
nekom poslu. avankor (fr. avant-corps) voj. kvantum.
prethodnica, predstraža; arh. istaknuti deo averziovalni kvantum (lat. quantum količina,
grañevine. avans (fr. avance) predujam, iznos) trg. suma novca kojom se ñuture plaća, a
isplate unapred, pozajmica; arh. istaknuti deo ne po pojedinačnoj proceni svake stvari koja
kuće, ispust, izbočenje; preimućstvo, prednost; se prodaje.
prvi korak, pokušaj; izlaženje u susret. averziova trgovina (lat. emtio per aver-
avansen (fr. avent-scene) poz. prednji deo sionem) kupovine ili prodaja odoka, ñuture.
pozornice (izmeñu zavese i orkestra). avantaža averoizam med., fil. pravac koji je osnovao
(fr. avantage) vajda, dobitak, korist; arapski mislilac Averr(h)oes u HP v.; njegovo
nadmoćnost, prevaga, preimućstvo, predaosg, učenje naginje materijalizmu i patžteizmu i
fora Vs vtrpw\ -UA. ^ljetdaaa. avantažer (fr. odriče besmrtnost duše, zbog čega ga je osudila
avantageur) onaj koji ima prednost, prevagu: Rimska kurija. avers (lat. adversus okrenut ka,
voj. onaj koji čeka da bude unapreñen za spreda, ital. awerso) nuh. gleva, lik, lice
oficira, zastavnik. avantura (fr. aventure, nlat. (kovanog) novca; supr. revera.
adventura) redak doživljaj, pustolovina; smelo avet (arap. aft, tur. afet nesreća, mitološko biće
preduzeće, smeo trgovački pokušaj. u obliku krilatog leve) sablast, priviñenje,
avanturizam (nlat. adventura, fr. aventure) utvara, prikaza. Ave Cezar (Imperator),
sklonost pravljenju avantura, ljubav prema morituri te salu-tant (lat. Ave Caesar
pustolovinama. (Imperator), morituri te salutant) zdrevo
avanturisati (fr. aventurer) živeti kao pustolov, Cezare (care) pozdravljaju te oni koji_će
stavljati na kocku, oslanjati se na sreću, umreti. Reči kojima su rimski gladijatori
izlagati se opasnostima, usuditi se, usuñivati pozdravljeli cara prolazeći ispred njegove
se. lože u ereni, pre nego što će započeti borbu. a
avanturist(a) (fr. aventurier) pustolov, lovac na vi (fr. e vue) trg. v. a vista. avivirati (fr. aviver)
sreću. oživiti, oživljava-
avanturistički (fr. aventureux) pustolo-van, ti, osvežiti boje.
koji stavlja sve na kocku, ostavljen sreći ili avidan (lat. avidus) lakom, gramžljiv; žu-den,
slučaju, smeo, drzak, odvažan; avanturistički željan; pohlepan; proždrljiv.
roman vrsta romana u ko-
arap-agar

aviza (ital. awiso, lat. ad za, visus gledanje, avoar (fr. avoir, ital. a vere, lat. habere imati)
pogled) trg. izveštaj o poslatoj robi ili novcu; kao imenica, u francuskim trg. knjigama:
avizna laña poštanska laña za brzo potraživanje, aktiva.
prenošenje važnih vesti. avokado (šp. avocatero) bog. tropsko drvo i
avizacio de perjurio vitando (nlat. avisatio de plod iz familije Lauraceace; gaji se i kao
perjurio vitando) prav. opomena sudije kojom ukrasno drvo; plodovi se jedu sveži ili
se nekome savetuje da se kloni polaganja prerañeni naročito kao salata (Persea
lažne zakletve. gratissima).
avizirati (nlat. avisare, ital. awisare, fr. aviser) avokatorijum (nlat. avocatorium) naredba
izvestiti, izveštavati, obavestiti, kojom se pozivaju podanici jedne države da
obaveštavate, javiti, javljati. napuste službu stranoj državi.
avizo (ital. awiso) lañica (ili: čamac) za avokacija (lat. avocatio) opozivanje, odazi-
izvepggavan>e, izvidnički brod, avizna laña; vanje; prav. zahtev da se akta vrate od nižeg
v. aviza. suda višem.
avijarij(um) (dat. aviarium) ptičnjak, kavez za avocentur akta (lat. avocentur acta) prav.
ptice, krletka. neka se traže spisi, akta.
avijatika (nlat. aviatica) v. avijacija. avocirati (lat. avocare) odazvati, odaziva-ti,
avijatičar (nlat. aviaticus, fr. aviateur) vaz- opozvati, opozivati; tražiti da se nešto
duhoplovac, zrakoplovac, letiličar. pošalje, npr. spisi.
avijacija (fr. aviation, lat. a vis ptica) kretanje a voče sola (ital. a voće sola) muz. samo za
po vazduhu pomoću aparata koji su teži od jedan glas.
vazduha (avion, helikopter i sl.); vazdušna avulzija (lat. avulsio) ned. vañenje, čupanje
flota, vazdušne snage. zuba; prav. komad zemljišta koji reka otrgne i
avikultura (lat. avis ptica, cultura gajen>e) odnese na drugu obalu.
gajenja ptica, gajenje živine. aga (tur. aga) l. vlasnik zemlje (nekada u
avilirati (fr. avilir, lat. vilis jevtin) trg. pobiti Turskoj); 2. vojni starešina (u nekadašnjoj
vrednost (robi), pojevtiniti, po-jevtinjavati. Turskoj); 3. titula kod muslimana; gospodin,
aviobiologija (lat. avis ptica, biologija, v.) grana gospodar, gazda.
biologije koja proučava mogućnosti života na agava (grč. agauos, nlat. agave americana) bog.
velikim visinama. tropska biljka, poreklom iz Juž. Amerike,
aviokonstruktor (lat. avis, constructio grañenje) stablo joj izraste do 10 m visine; upotrebljava
stručno lice koje se bavi gradnjom aparata za se, naročito lišće, u narodnoj medicini.
letenje. agalaktija (grč. a- bez, gala mleko) «ed. bez-
aviomehaničar (lat. avis, grč. mechanikos) mlečnost dojke, oskudica u mleku kod
stručno lice koje sklapa i popravl>a aparate za matere.
letenje. agalma (grč. agalma) lik, kip, slika, ukras,
avion (fr. avion, lat. avis ptica) naprava za naročito u hramu.
letenje teža od vazduha; aeroplan. a ga lu k (tur. agirlik) dostojanstvo agino.
aviopark (lat. avis, eng. park) svi avioni neke agame (grč. a- bez, gamos brak) pl. vot. biljke
vazduhoplovne institucije, gimnospore čije se ćelijice razmnožavaju
aviostrada (lat. avis, ital. strada put, drum) samostalno, bez uticaja drugih oplodnih
vazdušni put (koridor). ćelija.
aviofon (fr. avion, grč. phone glas) ani/ telefon Agamemvon (grč. Agamemnon) mit. sin Atri-jev,
od gumenih cevi koji služi, kad je avion u unuk Pelopsov, vrhovni zapovednik grčki pod
letu, za vezu izmeñu pileta i izviñača. Trojom, posle povratka ubijen od Egksta,
a vista (ital. a vis ta) trg. po viñenju (na ljubavnika svoje žene Klitem-nestre.
menicama); a vi. agamija (grč. a- bez, gameo ženim se)
bezbračnost; bog. bespolnost cvetova, krip-
avitaminoza (grč. a- bez, lat. vita život, amini, togamija; zool. partenogenetično raz-
v.) pl. med. bolesti koje dolaze usled nedostatka množavanje.
vitamina u hrani: skorbut, pelagra, beriberi, agamist (a) (grč. a- gameo) neženja, momak,
engleska bolest (rahi-tis) i dr. bećar.
avitum bonum (lat. avitum bonum) prav. de- agamogoneza v. agamogonija.
dovsko, tj. porodično imanje. agamogonija (grč. a- bez, gamos brak, gone
aviceptologija (lat. avis ptica, capio hvatam, rañanje) biol. rañanje bez oploñavanja, tj.
grč. logfa nauka) veština hvatanja ptica. putem poprečne deobe (način razmnoža-
avlija (tur. avli) l. kućno dvorište ograñeno vanja, kod praživotinja); supr. gamogoiija.
zidom. agape (grč. agape ljubav) pl. večere ljubavi
avlija (tur. havh u brus) 2. velika bela kod prvih hrišćana kao znak opšteg bratstva
marama kojom žene pokrivaju lice; čaršav; i ljubavi; sit-, hrišćanska ljubav.
ubrus, peškir. agar-agar (mal.) vrsta algi u kineskim i
japanskim morima; pomešana sa vodom
Agarjani aglomeracija

daje bezbojnu pihtijastu masu koja se ageuzija (grč. a- bez, geusia ukus) med.
upotrebljava u kuvarstvu, u apreturi (kao odsustvo ili oštećenje čula ukusa.
sredstvo za lepljenje) i u bakteriologiji (kao ageustija v. ageuzija.
hranljiva podloga za gajenje bakterija). agijazma (grč. agiasma) osvećena voda, vodica.
Agarjani (hebr.) pl. naziv za Turke i muslimane agilan (lat. agilis) brz, lak, hitar, spretan,
u starim srpskim spomenicima, po imenu okretan; živ, preduzimljiv, ustalački,
jednog arapskog plemena koje je, prema St. pregalački, vredan.
zavetu, stanovalo u doba jevrejskih careva u agilitet v. agilnost.
Arabiji i napadalo susedna jevrejska plemena. agilnost (lat. agilitas) brzina, okretnost, hitrost,
agastronomija (grč. a- bez, gaster trbuh, po- lakoća; preduzimljivost, usta-laštvo,
mos zakon) med. uzetost stomačnih živaca. pregalaštvo.
agatobiotika (grč. agathos dobar, bios život) fil. aginija (grč. a- gyne »sena) neženjenost, život
učenje o dobrom i pravilnom ži-vljelju. bez žene.
agatodemon (grč. agathos dobar, daimćnion aginičan (grč. a- gyne) ne(o)ženjen.
duh) mit. dobri duh, duh zaštitnik. agirati (lat. agere) raditi, poslovati, trgovati;
agatologija (grč. agathćs dobar, logfa nauka) fil. glumiti na pozornici.
deo etike koji uči o najvipJem dobru. agitakl (nlat. agitaculum) farm. štapić ili batić za
agevda (lat. agenda) dnevnik, beležnik; spisak mešanje pri spravljanju raznih hemikalija ili
stvari koje treba obaviti; knjiga koja sadrži lekova.
bogoslužbene obrede evangelističke crkve, agitata res (lat. agitata res) stvar o kojoj se
zbornik propisa koji se odnose na vršenje često govori ili raspravlja, koja je često na
službe božije. dnevnom redu; svršena stvar, rešena stvar.
agenezija (grč. a- brz, genesis rañanje) »seneka agitato (ital. agitato) muz. užurbano, uzrujano.
neplodnost, nesposobnost za rañanje; fiziol. agitator (lat. agitator) čovek koji se revnosno
nepotpune embrionalna razvijenost ili zauzima i radi za neku ličnost, stranku ili
nedostatak izvesnog dela organizma; teol. ideju, ili protiv neke ličnosti, stranke ili ideje;
učenje hrišćanske crkve, po kome bog nema buntovnik, bundžija, podbadač, podstrekač,
početka, bespočetnost boga. smutljivac.
agens (lat. agens) fil. delotvorni, radni princip, agitacija (lat. agitatio) pokret, kretanje, nemir;
ono što je uzrok nečemu, snaga; pokretna revnosno zauzimanje i rad u jednoj užoj ili
sila. široj sredini za neku ličnost, stvar ili protiv
agent (lat. agens koji dela, radi) poslovoña; neke ličnosti ili stvari; podbadanje,
posrednik; predstavnik firme, zastupnik; podstrekavanje.
potajnik, tajni policajac. apggirati (lat. agitare podsticati) revnosno raditi
agent provokator (lat. agens, provocator za neku ličnost, stvar, ili protiv neke ličnosti,
izazivač) plaćeni izazivač nereda, stvari, naročito u političkom smislu;
podstrekač nemira, buškaralo za tuñ račun, podsticati, podstrekava-ti, buniti,
plaćeni bukač; naročito: tajni policijski podbunjivati; farh. mešati, mućkati.
organ kome je zadatak da stekne poverenje agitovati v. agitirati.
politički sumnjivih ili nepovolj-nih osoba, pa agitolalija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč.
da ih onda navede na vršenje kažnjivih dela. laleo brbljam) v. agitofazija.
agentura (nlat. agentura) posao; poslovna agitofazija (lat. agito pokrećem, podstičem, grč.
oblast jednog agenta; biro jednog agenta, phasis govor) zbrkan i preterano brz govor sa
poslovnica. glasovima nejasno izgovorenim, ispuštenim,
agencija (lat. agentia) poslovnica nekog ili izopačenim; agitolalija.
većeg preduzeća čiji je delokrug ograničen; agitprop (rus. skrać. od reči: agitacija i
novinarske preduzeće za davanje novosti propaganda) odeljenje za agitaciju i pro-
dnevnim listovima. pagandu pri političkim i drugim
ager (lat. ager) polje, oranica; ager publikus (lat. organizacijama.
ager publicus) 1. zemljište koje pripada aglobulija (grč. a- ne, bez, lat. globulus
državi i služi za javnu upotrebu; 2. osvojena loptica) med. siromaštvo, nedovoljnost krvnih
zemlja koja se poklanjala isluže-nim zrnaca.
vojnicima. aglomerat (lat. agglomeratum) l. skupina
agerasija (grč. ageraos koji ne stari) nesta- raznorodnih elemenata; 2. gusto naseljeno
renje, izgledanje mladim, staračke svežina. mesto, mesto gde je mnogo osoba na okupu; 3.
ageracija (lat. aggeratio) nagomilavanje, go- min. slepljen kamen.
milanje. aglomeracija (nlat. agglomeratio) skupljanje,
agestija (lat. aggestio) dovlačenje na gomilu, gomilanje, nagomilavanje raznorodnih
gomilanje, nagomilavanje. elemenata.
aglomerirati agrarac

aglomerirati (lat. agglomerare) gomilati. agnosticizam (grč. agnostos nepoznat; nesa-


nagomila(va)ti, skupljati. znatljiv) izraz koji obuhvata veoma različite
aglosija (grč. a- bez, glossa jezik) ned. nemost, pravce (transcendentalni idea-lizam,
mutavost; aglosostomija. pozitivizam i dr.) koji zastupaju gledište da je
aglosostomija (grč. aglossos nem, stoma usta) nemogućno stvarnost saznati.
med. v. aglosija. agnostičar (grč. a- ne, gnosis saznanje,
aglutinancije (nlat. agglutinantia) pl. med. lekovi spoznaja) fil. pristalica agnosticizma.
koji pomažu brzo zarappšvanje rana; agnoscirati (lat. agnoscere) priznati (npr. potpis,
sredstva za slepljivanje. menicu i sl.).
aglutinativan (lat. agglutinare prilepiti) koji agnus Dei (lat. agnus Dei) jagnje božije, jedno od
srašćuje, koji zarašćuje, koji zaleči; koji se imena Hristovih (Jov. 1,29).
prilepljuje, prilepni, s pri-lepcima; agogika (grč. ago vodim) muz. nauka o muzič-
aglutinativni jezici liigv. jezici kod kojih se kom tempu, tj. o postupnim modifikacija-ma u
grañenje reči vrši doda-vanjem gradivnih cilju što življeg i plastičnijeg izvoñenja
elemenata na koren reči, npr. turski i dr. muzičkog dela.
aglutinacija (lat. agglutinatio, nem. Ag- agometar (grč. ago vodim, metron mera) fiz. v.
reostat.
glutination) zgomilavanje, čisto spoljašnje
spa j anje; fil. najniži stepen aper-ceptivnog agon (grč. agon borba) megdan, takmičenje u
spajanja predstava, pri čemu, doduše, nastaje viteškim igrama kod starih Grka.
jedna nova zbirna predstava, ali njeni agona (grč. agonos jalov, neplodan) geogr. linija
sastavni delovi ipak ostaju samostalne na karti koja spaja mesta čija je magnetska
predstave, npr. vojskovoña; med. svojstvo deklinacija jednaka nudi.
imunogkrvnog seruma da skuplja bakterije u agonizam (grč. agon) borba, utakmica.
gomilice (npr. kod tifusa); slepljivanje rana agonija (grč. agom'a borba) samrtna borba;
pomoću tečnosti koja ponovo spaja rasečene samrtne muke, izdisaj, ropac, sve pojave
delove (limfa); gram. dodavanje gradivnih koje sačinjavaju laganu smrt i prethode joj;
elemenata na koren reči. samrtni strah, očajanje.
agonist(a) (grč. agonistes) borac, megdandžija,
aglutinini (lat. agglutinare prilepiti) pl. med. takmičar u viteškim igrama starih Grka.
tvari koje nastaju u krvi pod uticajem bakterija agonistarh (grč. agonistes, archos) nadzornik na
i koje krvnom serumu daju sposobnost da viteškim utakmicama (megdanima) kod starih
izaziva aglutinaciju. Grka.
aglutinirajući jezici pl. liigv. jezici kod kojih se agonistika (grč. agon borba) nauka o borenju,
grañenje reči vrši dodavanjem gradivnih takmičenju; boračka, gimnastičke, rvačka
elemenata na koren reči, npr. turski i dr.; veština.
aglutinativni jezici. agonografija (grč. agon borba, graphia opis)
aglutinirati (lat. agglutinare) slepiti, prilepiti, opis(ivanje) borbe.
prilepljivati, sastaviti, spolja spojiti, srasti. agonotet (grč. agonothetes) relitelj vite-ških
agluticija (nlat. aglutitio) med. v. aglucija. utakmica i megdana kod starih Grka,
aglucija (nlat. aglutio) med. nemogućnost gu- sudija u borbi.
tanja; agluticija. agora (grč. agora trg) 1. u starogrčkim
agnat (lat. agnatus) srodnik s očeve strane, gradovima: glavni trg; 2. narodna skupština
srodnik po krvi. starih Atinjana; mesto gde se ta skupština
agnatija (grč. a- bez, gnathos vilica) nedostatak sastajale.
vilice, bezviličnost. agorafobija (grč. agora trg, phobeo bojim se)
agnatičan (lat. agnatus) srodan po očevoj strani, med. nervozni strah od prelaženja preko
po ocu. trgova, ulica i uopšte praznih prostora.
agnacija (lat. agnatio) krvno srodstvo, srodstvo agravacija (lat. aggravare otežati) oteža-vanje,
po ocu. otežanje, pogoršanje; uvećanje, po-
agnec (stsl.) jagnje; u pravoslavnoj liturgiji opggrenje, npr. kazne.
parče hleba koje se prinosi kao žrtva. agrama (tur. ograma) velika, teška bolest.
Agni (sskr. Agni) mit. staroindijski bog vatre. agramatizam (grč. a- ne, gramma slovo)
agnozija (grč. a- bez, gnosis saznanje, nesposobnost stvaranja ili razumevanja
spoznaja) psih. nesposobnost raspoznavanja, rečenica.
razumevanja i označavanja pojmovima onoga agramatist(a) (grč. a-grammatos) onaj koji ne
što se oseti pomoću čula, npr. kada bolesnik zna pisati, nenaučenjak.
predmete vidi, ali ih ne raspoznaje i dr.; fil. agrar (grč. a groš, lat. ager njiva, polje) opšti
polazna tačka Sokratove filozofije: Znam da izraz za pojmove koji obuhvataju
ništa ne znam. poljoprivredu, zemlju, zemljišne odnose,
agnominacija (lat. agnominatio) v. anomina-cija. zemljišne reforme, zakone ii dr.; Lasti pod
agrar biti obuhvaćen odredbama zakona o
agrarnoj reformi.
agrarac (lat. agrarius) zemljoradnik; pristalica
zemljoradničke politike.
agrarizam agrobiologija

agrarizam (grč. agros, lat. ager njiva, polje) agreman (fr. agrement pristanak) pristanak
ekonomsko-politički pokret kome je cilj jedne države da primi izvesno lice za
unapreñenje i zaštita poljoprivrede i diplomatskog predstavnika druge neke
poljoprivrednika od drugih grana proizvodnje države.
(industrije i dr.). agrergografija (grč. agrćs njiva, ergon delo,
agrarije (lat. ager njiva, polje, agraria) pl. graphia pisanje) opisivanje poljoprivrednih
poljoprivredni proizvodi. sprava.
agrarni (lat. agrarius) koji se tiče zemlje, agresivan (lat. aggressivus) nasrtljiv, nale-tljiv,
zemljoradnički, poljoprivredni; agrarna kidisav, koji kidiše, sklon da napada,
reforma reforma kojoj je zadatak da napadan.
izmeni, iz socijalnih i nacionalnih obzira, agresija (lat. aggressio) napad, napadanje,
srazmeru malih i velikih poseda parcelacijom kidisanje; nasrtljivost; neizazvan napad u
ovih poslednjih, i da ukloni preostatke cilju potčinjavanja, osvajanja.
feudalnog zemljišnog ureñenja, tj. da agresini (lat. aggredi) pl. ned. neotrovne materije
pomogne onima koji nemaju svoje zemlje da kojima bakterije, proizvodeći ih, savlañuju
doñu do nje; agrarni zakoni zakoni kojima je otpornost organizma.
cilj popravke društve-no-privrednog položaja agresor (lat. aggressor) nasrtljivac, napa-dač,
zemljoradničkog staleža. napadačka ili izazivačka strana.
agrarni protekcionizam skup zakonskih i agrest (lat. agrestis divlji) sok isceñen od
drugih mera koje država preduzima radi nezrelog grožña, upotrebljava se za sirće,
zaštite i razvijanja domaće poljoprivrede limunadu i dr.
(kreditna politika, visoke carine ili zabrana agrestan (lat. ager njiva, polje, agrestis)
uvoza poljoprivrednih proizvoda, garantovane seljački, seoski; poljski; fig. geački, grub,
cene itd.). neuglañen, neobrazovan.
agrafa (grč. agraphos nenapisan) 1. pl. teol. agrestija (lat. agrestis poljski, seoski) seljaštvo,
pojedine rečenice koje se navode kao božje prostota; grubost, neuglañe-nost,
reči, ali ih nema u kanonskim izvorima; neobrazovanost.
takoñe: reči Hristove kojih nema ni kod agrikultura (lat. agricultura) zemljoradnja,
jednog od četiri evanñelista, ali ih navode ratarstvo, zemljodelstvo.
drugi apostoli i crkveni oci (npr. Djela agrikulturni (lat. agricultura) koji se tiče
apostolska XX, 35). zemljoradnje, poljoprivredni; agrikulturni
agrafa (fr. agraffe) 2. kopča, spojka (kao sistem v. fiziokratski sistem; agri-kulturna
nakit). hemija deo primenjene hemije koji se bavi
agrafija (grč. a- bez, grepho pišem) med. hemijskim uslovima života korisnih biljaka
gubljenje sposobnosti pisanja, bolest koja se (žitarice) i domaćih životinja; agrikulturna
javlja usled izvesnih oboljenja mozga. fizika fizika primenjena na zemljoradnju;
agracijacija (nlat. aggratiatio) pomilovanje. agrikulturne države države u kojima su
agracijacio publika (lat. aggratiatio publi-sa) zemljoradnja i stočarstvo glavna privredne
pomilovanje koje daje vladar o velikim grana (supr. industrijske države).
državnim praznicima i proslavama, opšta agriotimija (grč. agrios divlji, thymos duše)
amnestija. divlještvo, divlječnost, divlja ćud; ludačka
agreaža (fr. agreage) trg. posredničke, sen-zalska sklonost ubistvu.
nagrada; up. kurtaža. agriofag (grč. agrios divlji, phagem jesti)
agregat (lat. aggregatum skupina) kič. masa divljak koji se hrani sirovim mesom
koja je nastala putem sjedinjavanje više životinja, naročito divljači.
jednovrsnih stvari, masa koja sadrži u sebi Agripa (lat. Agrippa) l. rimske osobno ime; 2.
različne sastavne delove; mat. zbir, iznos; teh. ned. neprevilan poroñaj, kad dete dolazi ne
dinamomašina i motor, genera-tor i motor. svet najpre nogeme mesto glavom; teko-ñe:
agregatno stanje fiz. stanje u kome se neko telo agripinski poroñaj.
javlja, način spajanja i zbijanja delova po agripnija (grč. egrypnfe) ned. budnoća, nese-
kome se tela dele na čvrsta, tečna i gasovita, nica, nespavanje.
a ponekad se pominje i tzv. četvrto agripnokoma (grč. agrypnia, kome neprirodne
agregatno stanje plaža. pospenost) ned. nesanica praćena velikom
agregacija (lat. aggregatio) nagomilavanje, željom za spavenjem.
nakupljanje, zbijanje; pridruživanje, primanje agro- (grč. agros, lat. ager) predmetak u
u neko društvo; vanredna profe-sura. složenicama se znečenjem: polje, poljski,
agregirati (lat. ad pri, grex stado, agregare) poljo-.
primiti u neko društvo, pridružiti; gomilati, agrobiolog (grč. agros, polje, bi'os život, logos
nagomilati, zbiti, spojiti u jedno telo. reč, govor) onaj koji se bavi prouča-venjem
agreže (fr. agršgš) vanredni profesor, pomoćni razvitka biljnog i životinjskog svete i
učitelj na višoj školi. mogućnostimv uprevljanja tim ra-zvitkom u
poljoprivrede
agrobiologija (grč.) grana biologije koja se bavi
pitanjima razvitka biljnog i živo-
agrobotanika 10 adapter

tinjskog sveta i mogućnostima upravljanja tim agrumi (ital. agrumi, agro, kiseo) vot. opšti naziv
razvitkom u zemljoradnji i stočarstvu. za južno voće nakisela ukusa roda Citrus
agrobotanika (grč. agr6s, botane trava) nauka (limuni, narandže, mandarine i dr.).
koja proučava morfološke i fiziološke ad (lat. ad) predl. k, ka, na, do, kod, pri, uz; do,
osobine kulturnih biljaka. oko, u; za; s obzirom na; prema, po (ad
agrogeologija (grč. agros, ge zemlja, logia naturam prema prirodi); uz, pored, osim,
nauka) deo geologije koji skuplja i podrobno povrh.
obrañuje one delove geologije koji se tiču Ad (grč. Hades) mit. bog podzemnog sveta kod
poljoprivrede. starih Grka; podzemni svet; fig. grob, smrt;
agroekologija (grč. agros polje, oikos kuća, Hades, Had.
dom, logos reč, govor) nauka o položaju, ada (tur. ada) rečno ili jezersko ostrvo.
smeštaju poljoprivrednih površina. ad absurdum (lat. ad absurdum) do nesmisla,
agrokemija v. agrohemija. tj. voditi, dovesti do besmisla, apsurda.
agromaksimum (lat. agro, maximum) najveći, adagij(um) (lat. adagium) poslovica.
zakonima i uredbama dozvoljen, zemljišni adagiologija (lat. adagium poslovica, grč. logfa
posed. zbirka) zbirka poslovica; nauka o
agroianija (grč. agros polje, mama pomama, poslovicama.
ludilo) strasna ljubav prema zemljoradnji. adañeto (ital. adagietto) muz. malo sporije;
agrometeorologija (grč. agros polje, meteo- muzički komad koji treba izvoditi manje
rologfa) grana meteorologije koja se bavi lagano; adadžeto.
pitanjima uticaja meteoroloških pojava na adañisimo (ital. adagissimo) .itz veoma lagano,
razvitak biljnog sveta. što lakše; adadžisimo.
agrominimum (lat. agro, minimum) propisane adaño (ital. adagio) muz. blago, lagano, tiho;
mere koje sadrže osnovna znanja iz ozbiljno, dostojanstveno; muzički komad koji
agronomije 1 i odreñenu tehničku treba izvoditi blago i lagano; adadžo.
opremljeno« , čija primena pretpostavlja adaño asai (ital. adagio assai) muz. veoma
donju granicu rentabilne produktivnosti. lagano; adaño di molto.
agronom (grč. agronomos) poljoprivredni ad akta (lat, ad acta) ostaviti predmet kao
stručnjak koji je završio studije na svršen u akta, u arhivu; neku stvar kao
poljoprivrednom fakultetu ili njemu ravnoj svršenu ili nepotrebnu odstraniš.
poljoprivrednog školi. adaktilija (grč. a- bez, daktylos prst) ned.
agronomija (grč. agronomia) nauka o obrañi- nemanje svih prstiju na ruci ili nozi.
vanju zemlje, racionalna zemljoradnja. adakcija (lat. adactio, adigere) upornost,
agropedologija (grč. agros, pedon zemlja, tle, prisiljavanje, primoravanje.
logia nauka) nauka koja proučava fizička, Adam (hebr. adamah zemlja, čovek napravljen
hemijska i biološka svojstva zemljišta u vezi od zemlje) nit. po jevrejskom i hrišćanskom
sa racionalnim podizanjem kulturnih biljaka. verovanju, prvi čovek, koga je Bog napravio
agrostemin (nlat. agrostemma) hen. alkaloid od zemlje i udahnuo mu besmrtnu dušu.
koji se nalazi u semenu kukolja. adamant (grč. adamas, adamantos) v. adamas.
agrostografija (grč. agros polje, grapho pišem, adamas (grč. adamas) kaljeno gvožñe, čelik;
opisujem) opisivanje trava. dijamant.
agrostologija (grč. agros, logfa nauka) nauka o adamelit (po planini Adamelo u Tirolu) šš.
travama. dubinska eruptivna stena, sastavljena od
agrosfera (grč. agros, sphaira lopta) deo kremena, ortoklasa i plagioklasa; obično ga
antroposfere namenjen neposredno poljo- nazivaju i granit.
privrednoj proizvodnji. adamiti pripadnici jedne starohrišćanske sekte
agrotehnika (grč. agros, techne veština) čiji su članovi, muški i ženski, prisustvovali
obrañivanje polja primenom tehničkih obredima potpuno goli.
sredstava (traktori, kombajni, veštačka adamsit (po pronalazaču Amerikancu Rodže-ru
ñubriva i dr.). Adamsitu) vrsta gasa koji naročito deluje na
agrofitotehnika (grč. agros, phyton biljka, kožu i disajne kanale; bojni otrov.
techne veština) agr. veština obrañivanja i adaptator (lat. adaptator) onaj koji prilagoñava,
podizanje biljaka, naročito kulturnih biljaka. podešava, prerañuje nepggo prema izvesnim
agrohemija (grč. agros, chćo lijem, sipam, prilikama i potrebama, prila-goñavač,
chemeia), deo hemije koji, na osnovu ogleda, podešavač.
ispituje mogućnosti oplemenjivanja zemljišta adaptacija (lat. adaptatio) prilagoñavanje,
za ishranu kulturnih biljaka, kao i njihov prilagoñenje, prilagoñenost; podešavanje;
razvoj. primena; adapcija.
agrocenoze (grč. agros, koinćs zajednički) adapter (lat. adaptare) ureñaj za
biol. životne zajednice koje čovek namerno prilagoñavanje elemenata, aparata i dr.
stvara za duže ili kraće vreme (npr. njive, nekim novim funkcijama (npr. televizora da
livade, plantažne šume itd.). bi primao više programa, radija da prima
stereo-emisije i sl.).
adaptivan 11 adend

adaptivan (lat. adaptare) prilagodljiv. advokatura (lat. advocatura) pravobrani-


adaptivnost (lat. adaptare) sposobnost lapggvo, pravozastupnipggvo, branilaš-tvo,
prilagoñavanja, prilagodljivost. braniteljski poziv i rad.
adaptirati (lat. adaptare) prilagoditi, pri- advokatus dei (lat. advocatus dei) u rimoka-
lagoñavati; podesiti, podešavati, preu-rediti, toličkoj crkvi lice koje, prilikom obreda
preureñivati; primeniti, pri-menjivati. kanonizacije, pobija dokaze advokatusa
adapcija (lat. adaptio) v. adaptacija. dijaboli.
ad arma! (lat. ad arma) k oružju! fig. na advokatus diaboli (lat. advocatus diaboli) u
posao! rimokatoličkoj crkvi lice koje se, prilikom
a dato (lat. a dato) od dana pisanja, od danas, od obreda kanonizacije, zvanično odreñuje da
sada. istupa protiv opravdanost čina posvećenja;
ad bene placitum (lat. ad bene placitum) fig. osoba koja zastupa nepopularno gledište.
prema dopadanju, prema nahoñenju, po advocirati (lat. advocare) baviti se advo-katskim
volji; eks bene placito. poslovima, braniti druge pred sudom; služiti
ad valorem (lat. ad valorem) prema vrednosti. pravu; fig. zauzimati se za nekoga ili nešto.
advent (lat. adventus dolazak) predstojeći ad glorijai (lat. ad gloriam) na slavu.
dolazak spasitelja; kod katolika: poslednje ad-datur (lat. addere dodati, addatur) neka se
četiri nedelje pred Božić. doda, dodaj, dometni.
adventivan (vlat. adventivus) slučajan; spo- ad-de (lat. addere dodati, adde) med. dodaj!
redan, pridošao; bog. koji ne raste na svom dometni! (na receptima).
pravom mestu, npr. adventivni koren onaj koji ad depozitum (lat. ad depositum) dati ili uzeti
se razvija na samoj stabljici (bršljan, divlja nešto na čuvanje, u pohranu.
jagoda i dr.). ad-dukcija (nlat. adductio dovoñenje) anat.
adventizam (lat. adventus dolazak) učenje i privlačno kretanje mišića.
pokret adventista; v. adventisti. ad egzemplum (lat. ad exemplum) na primer.
adventisti (lat. adventus dolazak) sledbeni-ci adekvatan (lat. adaequatus) izjednačen, jednak;
verske sekte koju je osnovao u Americi V. podudaran, odgovarajući, podesan; adekvatan
Miler, koji je proricao da će Hristos po pojam log. onaj koji tačno izražava suštinu
drugi put doći 1843. god. Praznuju subotu, svoga predmeta; adek-vatno saznanje ono koje
čitaju Sv. pismo i veruju da će Hristos po je u punoj saglasnosti sa suštinom saznatoga.
drugi put doći čim njihova sekta preovlada. adekvativ (lat. adaequare izjednačiti)
Ima ih i kod nas, naročito u Vojvodini, gde ih nepravilna funkcija komparativa prideva u
zovu subotaršča. konstrukcijama s „paležom poreñenja"
adverb (lat. adverbium) gram. prilog. imenice koja svojim leksičkim značenjem
adverbijal (nlat. adverbiale) gram. priloška označava predmet koji ima najviši stupanj
odredba, priloška oznaka (vremenska, me- date osobine (npr. „A on ljući njegda guje
sna, načinska, uzročna). ljute").
adverbijalizacija (lat. adverbijum) lipti. prelaz adekvacija (lat. adaequatio) izjednačenje, po-
reči iz neke gramatičke kategorije u dešavanje, podešenost.
kategoriju priloga (adverba); npr. dom: doma ad ekstremum (lat. ad extremum) na kraju,
(kod kuće); jutro: jutros i sl. konačno.
adverbijalni (lat. adverbialis) gram. prilo-ški. adelopodi (grč. adelos prikriven, nejasan, PUS,
ad verbum (lat. ad do, verbum reč) od reči do podos noga) zool. životinje koje izgledaju kao
reči, doslovno. da nemaju nogu, tj. u kojih su noge skrivene.
adverzarije (lat. adversaria) pl. knjige ili sveske adelfizam (grč. adelphos brat) bratstvo,
u koje se privremeno unose graña i beleške zbratimljavanje, bratimstvo.
koje će tek docnije biti sreñene ili obrañene. adelfija (grč. adelphos brat) zbratimlje-nost;
adverzativan (lat. adversativus) gram. suprotan, bog. sraslost prašničnih niti.
protivan; adverzativna konjunkcija suprotna adelfoktonija (grč. adelphos brat, adelphe
svezica; adverzativna rečenica suprotna sestra, Kteino ubijem) bratoubistvo ili
rečenica, tj. nezavisna rečenica koja kazuje sestroubistvo.
radnje koje su jedna drugoj suprotne, npr.: ademcija (lat. ademptio, adimere) prav.
Ja govorim, ali on ne sluša. oduzimanje, uklanjanje, uskraćivanje.
adversiv (lat. adversus) gram. palež koji znači ademcio bonorum (lat. ademptio bonorum)
cilj prema kome je upravljeno neko kretanje. prav. oduzimanje imanja.
advokat (lat. advocatus onaj koji je dozvan u ademcio civitatis (lat. ademptio civitatis) prav.
pomoć) pravozastupnik, pravobranilac, oduzimanje prava grañanstva, prote-rivanje iz
branitelj, odvetnik. grada.
advokatisati v. advocirati. adenalgija (grč. aden žlezda, algos bol) med.
bolest žlezda.
adend (lat. addendus) mat. sabirak.
adenda 12 adipocera

adenda (lat. aññenda) pl. dodaci, prilozi, adija-aktinski (grč. a- ne, dia kroz, aktis,
domeci. adenitis (grč. aden žlezda) med. aktinos zrak) om. koji ima svojstvo da ne
zapaljenje propušta aktiiske zrake.
žlezda. adeno- (grč. aden) predmetak u adijabata (grč. a- ne, diabaino prolazim) fiz.
složenicama kriva linija koja prikazuje toplotni proces bez
sa značenjem: žlezda, žlezdani. promene ukupne količine toplote.
adenogeneza (grč. aden, genesis postanak) fi- adijabatski procesi fiz. toplotni procesi pri
kojima količina toplote u sistemu ostaje
ziol. postajanje, stvaranje žlezda. stalna (sažimanje i širenje gasova).
adenografija (grč. aden, graphfa opis) fitol. adijabatičav v. adijabatan.
opisivanje žlezda. adijabatnica v. adijabata.
adenozan (grč. aden, nlat. adenosus) žlezdani, adijagnostičan (grč. adiagnostikos) med. koji se
koji se tiče žlezda. adenoid (grč. aden, eidos ne da (ili: ne može) razlikovati, raspoznati,
utvrditi.
vid, oblik) med. adijantum (grč. adianton) bog. viline vlasi,
žlezdasti izraštaji. adenoidan (grč. aden, gospina kosa.
eidos vid, oblik) žlez- adijarea (grč. a- ne, diarheo protičem) med.
dolik, žlezdast. adenologija (grč. aden, logfa nevršenje nužde, zatvorenost.
nauka) fizial. adijaterman (grč. a- bez, dia kroz, thermafno
nauka o žlezdama. adevom (grč. aden) ned. zagrevam) fiz. koji ne propušta toplotne
žlezdasti izraštaj zrake; aterman.
koji se sastoji od epitelnih cevčica i adijatetičan (grč. a- ne, dia kroz, tithemi
vezivnog tkiva. adenopatija (grč. aden, mećem, stavim) med. koji nije sklon bolesti.
pathos bolest) med. adijafan (grč. a-diaphafno) neproziran, ne-
bolest žlezdanog sistema. adenoskleroza providan.
(grč. aden, sklerćs tvrd) med. adijafon (grč. adiaphonos koji se ne slaže u
stvrdnjavanje, zakrečavanje limfnih sudova, glasu) muz. 1. instrumenat sa dirkama, sličan
prouzrokovano obično sifilisom. adenotomija harmonici; 2. klavir koji umesto žica ima
(grč. aden, tome sečenje, rezanje) viljuške.
med. operativne odstranjivanje žlezdanih adijafora (grč. ta adiaphora) pl. fil. stvari koje
izraštaja, adenoida. adenoflegmon (grč. su sa etičkog gledišta beznačajne, tj. ni dobre
aden, phlego gorim) ned. ni rñave; stoici su učili: ima samo jedno
prelaženje zapaljenja limfne žlezde na dobro, vrlina, i samo jedno zlo, porok; sve
okolna tkiva. adeps (lat. adeps) ostalo — život, zdravlje, lepota, bogatstvo itd.
mast, salo. — beznačajno je, adijafora.
adijaforav (grč. a-diaphoros) ravnodušan, ni
adept (lat. adeptus, adipisci dostići, zadobiti, dobar ni rñav; indiferentan.
steći) onaj koji je nešto postigao; u alhemiji: adijaforija (grč. a-diaphorfa) ravnodušnost;
onaj koji je stekao veliku tajnu alhemije; up. indiferentizam.
vatren sledbenik, pristalica nekog učenja ili adijaforist(a) (grč. a-diaphoros) ravnodušan
sekte. čovek, slobodni mislilac, slobodan duh;
adesiv (lat. adessivus biti prisutan, biti tu) indiferentist.
lingv. u ugrofinskim jezicima: padež koji adikcija (lat. addictio) prav. dosućivanje, do-
znači da je nešto kod nekoga ili nečega ili deljivanje.
da mu je blizu. adinamija (grč. adynamia) med. nemoć, slabost,
adespoton (grč. adespoton) imanje bez malaksalost, iznemoglost, klonulost;
gospodara; delo kome se ne zna tvorac. nesposobnost.
adet (arap. 'adat, tur. adet) običaj, navika, adinamičan (grč. adynamikos) nemoćan, slab,
tradicija; šerijatsko pravo, običajno pravo iznemogao, klonuo; nesposoban.
kod islamskih naroda. ad inferos (lat. ad inferos) kod mrtvih; u
adefagija (grč. adephagfa) med- proždrlji-vost, podzemnom svetu; fig. u miru.
prevelika želja za jelom. ad infinitum (lat. ad infinitum) u beskraj, u
a di (ital. a di) trg. istog dana (platiti menicu), nedogled.
tj. po viñenju; up. a vista. adio! (ital. addio) zbogom, u zdravlju!
adiñar (tur. yadigar uspomena) skupocen adipoza (lat. adeps, adipis) fizial stvaranje masti
ukras koji služi kao nakit; predmet bogato u telu.
ukrašen; fig. vrlo lepa stvar ili osoba. adipozan (nlat. adiposus) mastan, pretio,
adizonizam ned. vrsta tuberkuloznog oboljenja gojazan.
nadbubrežnih žlezda, praćena mrkim ili adipoznost (lat. adeps, adipis) fiziol. gojaz-nost,
mrkocrnim prebojavanjem onih delova kože pretilost.
koji su izloženi svetlosnom ili mehaničkom adipocera (lat. adeps, adipis mast, sega
nadražaju; obično smrtono-sna (nazvana po vosak) hem. masni vosak, vosak od lešine.
eng. lekaru Adisonu, koji ju je prvi opisao);
Adisonova bolest, bron-zana bolest.
adipsiJa 13 administrirati

adipsija (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) ned. adjunkt (lat. adjunctus) pomoćnik; pomoćni
neosećanje žeñi. službenik, mlañi činovnik.
adipson (grč. a- ne, bez, dipsa žeñ) med. adjunktura (nlat. adjunctura) pomoćno zvanje,
sredstvo za gašenje žeñi. pomoćno nadleštvo.
adirati (lat. addere) sabrati, sabirati, dodati, adjunkcija (lat.' añjunctio) vezivanje, pri-
zbrojiti, zbrajati. druživanje, dodeljivanje, dodavanje, spaja-
adirato (ital. adirato) kuz. srdito, ljutito, sa nje.
uzbuñenjem. adjuracija (lat. adjuratio) zaklinjaše; prav.
a diritura (ital. a dirittura) trg. pravim putem, polaganje zakletve; preklinjanje.
neposredno, najbližim putem, bez adjustaža v. añustaža.
pretovarivanja, npr. poslati robu; a dri-tura. adjutatorij(um) (nlat. adjutatorium) znat. ramena
Adisonova bolest v. adizonizam. kost, ramenjača.
aditiv (lat. aditivus) u baskijskom, turskom i adjutor (lat. adjutor) pomoćnik, pomagač.
dr. jezicima: padež koji označava kretanje adjutorij(um) (lat. adjutorium) pomoćno
prema nekome ili nečemu. sredstvo, pomoć.
aditivan (mlat. additivus) koji ima da se doda. adjutum (lat. adjutum) pomoć, potpora,
aditivi (lat. additivus) hen. supstance koje se u dodatak.
malim količinama dodaju raznim proi- ad kalendas grekas (lat. ad calendas graecas o
zvodima radi poboljšanja njihova kvaliteta. grčkim kalendama) nikada, na kukove leto,
aditon (grč. adyton) ono što je nepristupač-no; kad na vrbi rodi grožñe.
najsvetiji, unutarnji deo grčkog hrama u koji adkredulirati (nlat. adcredulare) odreći pod
je samo sveštenik smeo stupiti. zakletvom neki dug.
adicija (lat. additio) dodavanje, sabiranje, adlatus (lat. ad-latus) pomoćnik, mlañi
zbrajanje; umnožavanje. činovnik; naročito činovnik ili oficir koji je
adicionalan (klat. additionalis) naknadan, dodeljen na službu nekom višem
dodan, pridodan, koji služi kao dodatak; činovniku.ili oficiru.
adicionalni zakon novi, dopunski zakon. adlenimenti (lat. adlenimenta) ned. sredstva,
adicirati (ad-dicere) prav priznati, dosuditi, lekovi za ublažavanje.
dodeliti. adlerizam učenje austrijskog psihologa Al-freda
adjektiv (lat. adjectivum) gram. pridev. Adlera (1870—1937) = indivi-dualna
adjektivacija v. adjektivizacija. psihologija.
adjektivizacija (lat. adjectivum) lingv. po- ad libitum (nlat. ad libitum, lat. libitus
pridevljavanje, pretvaranje drugih reči u prohtev) iuz. po volji, tj. svirati ili pevati;
kategoriju pridevskih reči (kamen — ka- takoñe: znak da se instrumenti ili glasovi sa
menit, glava — glavati sl.). ovim dodatkom, u nekom muzičkom
adjektivni (nlat. adjectivus) gran. pridevni, komadu, mogu i izostaviti.
pridevski. ad literam (lat. ad litteram) doslovce,
doslovno, bukvalno.
adjekcija (lat. adjectio) pridevanje, prila-ganje; ad majorem Dei glorijam (lat. ad maiorem Dei
prav. povećanje, dodatak ponuñeno] sumi gloriam, skr. A. M. D. G.) deviza
novca. isusovačkog reda: za veću slavu božju.
adjuvans (lat. adjuvans) farm. pomoćno sredstvo, adminacija (nlat. adminatio) prav. pretnja (kao
sporedni lek čije je dejstvo slabije. simbolična uvreda).
adjuvant (lat. adjuvans) pomoćnik, pomagač; adminikulator (lat. adminiculator) u katoličkoj
pomoćni učitelj. crkvi: lice koje ima da se stara o udovicama,
adjuvancije (lat. adjuvantia) pl. farm. v. siročadi i sl.
adjuvans. adminikulum (lat. adminiculum) pomoćno
adjudikatar (nlat. adjudicatarius) prav. kupac na sredstvo, pomagalo.
javnoj prodaji; onaj na kome ostaje administrativa (lat. administrare upravljati,
nadmetanjem, dražbom prodavana stvar, nlat. administrativa) uprava, upravna vlast.
najbolji ponuñač. administrativni (nlat. administrativus) u
adjudikativan (nlat. adjudicativus) dosudan, pravni, koji se tiče ili potiče od upravne vlasti,
kojim se dosuñuje. ustanove itd.
adjudikacija (lat. adjudicatio) prav. sudsko administrator (lat. administrator) l. onaj koji
priznanje, dosuñivanje, dosuda. upravlja, vodi neku ustanovu, upravljač; 2.
adjudicirati (lat. adjudicare) dosuditi, do- onaj koji rukovodi kancelarijskim poslovima
suñivati, odobriti. neke ustanove; 3. onaj koji obavlja
adjument (lat. adjumentum) pomoćno materijalno poslovanje u redakciji časopisa,
sredstvo, pomoć. novina i sl.
adjungirati (lat. adjungere) pridodati, dodeliti na administracija (lat. administratio) upravljanje,
rad, dati nekome nekoga za pomoćnika i uprava; upravna vlast, vlada; činovništvo,
budućeg naslednika. službeništvo; opsluživanje.
administrirati (lat. administrare) upravljati,
rukovati; otpravljati poslove nekog
admiral 14 adrenalin

nadleštva, neke ustanove; voditi posao za adnotacija (lat. adnotatio) zabeleška, primedba,
račun nekoga drugog; opsluživati (parohiju, napomena, obja!pnjenje; prav. popis; anotacija.
eparhiju). adnotirati (lat. adnotare) pribeležiti, zapisati,
admiral (arap. amfr al-bahr, fr. amiral), najviši zapamtiti, uzeti k znanju.
čin u ratnoj mornarici; zool. leptir (Vanessa ad okulos (lat. ad oculos se. demonstrare),
atalanta). jasno prikazati, očigledno prikazati.
admiralitet (nem. Admiralitat) pomorske adolescent (lat. adolescens) mladić; fig. žu-
vlast; vrhovna komanda pomorske vojne tokljunac.
sile; svi admirali jedne pomorske vojne sile. adolescencija (lat. adolescentia) mladost,
admiralštab (nem. Admiralstab) u nekim mladićko doba, mladićstvo; mladež, mladići,
državama naziv za generalštab ratne omladina.
mornarice. Adonaj (hebr. Adonai moj gospodin) naziv
admirativ (lat. admirari diviti se, čuditi se) kojim su Jevreji, vrativši se iz vavilon-skog
JŠIGV . 1. vrsta načina u albanskom jeziku ropstva, označavali svog boga Jahvea, čije je
koji označava čuñenje povodom ime bilo zabranjeno izgovarati.
neočekivanog dogañaja; 2. upotreba prideva s adonizacija (nlat. adonisatio) nameštanje,
leksičkim značenjem najvišeg stupnja doterivanje, kićenje.
svojstva u obliku pozitiva u uzvičnim adonijski stih (lat. versus adonius) poet. antički
rečenicama; npr.: divna stvar. stih koji se sastoji^iz daktila i troheja ili
admirativan (lat. admirari diviti se) koji spondeja: U U—U.
pokazuje, izražava ili izaziva divljenje, Adonis (grč. Adonis) kit. legendarno lep mladić,
čuñenje, obožavanje. o čiju su se ljubav otimale boginje Afrodita i
admiracija (lat. admiratio) divljenje; čuñenje. Persefona; simbol lepote i proleća; zool. vrsta
admisibilan (nlat. admissibilis) primljiv; lepog plavog leptira (Polyomatus Adonis); vot.
prihvatljiv. gorocvet.
admisibilitet (nlat. admissibilitas) pri-mljivost, adoptant (lat. adoptans) podsvojilac, usvoji-lac;
prihvatljivost. adoptator.
admisija (lat. admissio) primanje, prijem. adoptat (lat. adoptatus) usvojene dete, pod-
admodijator (lat. admodiator) onaj koji daje svojče, podsvojak, posinak.
zemlju pod zakup, iznajmilac. adoptator (lat. adoptator) v. adoptaat.
admodijacija (nlat. admodiato) davanje zemlje adoptacija (lat. adoptatio) v. adopcija.
u zakup. adoptivan (lat. adoptivus) uzet pod svoje,
admonitivan (lat. admonitivus) koji opominje, usvojen, podsvojen, usinjen.
ukoran. adoptirati (lat. adoptare) uzeti pod svoje,
admonicija (lat. admonitio) opominjanje, usvojiti, podsvojiti; priznati za svoje,
ukoravanje zbog nevršenja dužnosti. prisvojiti.
adnañ (mañ. hadnagy) poručnik graničarske adopcija (lat. adoptio) uzimanje pod svoje,
vojske; žandar. usvojenje, podsvajanje, usinovljenje.
adnakolka (rus. odnokblka) dvokolice, čeze; adorapija (lat. adoratio) obožavanje, veliko
bolničke dvokolice za prenos ranjenika u pophtovanje, klanjanje; silno voljenje,
ruskoj vojsci. bezgranična ljubav.
adneks v. aneks. ad perpetuam memorijam (lat. ad perpetuam
adneksi (lat. adnexa) pl. ked. privesci mate-rice, memoriam) za večnu uspomenu, za večno
tj. jajnici i jajovodi. sećanje (npr. dogañaj, stvar).
adneksija (lat. adnexio) pripojenje. ad primam materijam (lat. ad primam
adneksitis (lat. adnectere svezati, spojiti) med. materiam) u prvobitno stanje (vratiti).
zapaljenje adneksa, tj. jajovoda i jaj-nika. adrapovac (grč. andrapodon, nem. Haderlump
adnominalan (lat. ad ka, nomen ime) lipti. koji odrpanac) 1. rñavo odeven, pocepan, odrpan
ide uz ime, adnominalna konstrukcija. čovek, odrpanac; 2. propalica, skitnica,
ad normam (lat. ad normarn) prema propisu, po probisvet; 3. fig. onaj koji je male vrednosti,
pravilu. neugledan; 4. obešenjak, oka-čenjak (za
ad notam (lat. ad notam) uzeti ad notam dete).
zabeležiti, zapamtiti, primiti k znanju. ad ratifikandum (nlat. ad ratificandum) za
adnotanda (lat. adnotanda) pl. stvari koje treba potvrñivanje, što treba (ili: ima) da se potvrdi
zabeležiti, zapamtiti, značajne stvari. (ili: odobri).
adnotata (lat. adnotata) pl. zabeleške, ad rem (lat. ad rem) prema stvari, što
primedbe, napomene. odgovara stvari (a ne ličnosti); prilično,
adnotator (lat. adnotator) beleškar, pisac ili zgodno, korisno, uputno, upotrebljivo.
stavljač primedaba; tumač, objašnji-vač. adrenalin (lat. ad u, gep bubreg) med. supstan-ca
(ili: tvar) koju nadbubrežna žlezda luči
neposredno u krv; upotrebljava se za
smenjivanje krvnog pritiska, kod slabosti
srca, bronhijalne astme, morske bolesti itd.;
epinefrin, epirenon, suprarenin.
adresa 15 adutirati

adresa (fr. adresse) l. natpis na pismu i dr. koji susedni; ili elementi dve jezičke grupe koje
tačno kazuje mesto stanovanja i ime onoga istovremeno žive na jednom području te utiču
kome se pismo upućuje; 2. pismena jedna na drugu, ali nijedna od njih ne
predstavka, molba skupštine vladaru; svečana preovlañuje; ponekad, osobito u romanskoj
čestitke jednog udruženja ili kolegijuma lingvistici, sinonim za super-strat.
slavljeniku; adresa po potrebi ban*, pozivaše adstrikcija (lat. adstrictio) med. stezanje,
izvesnog lica da akceptira ili isplati menicu za skupljanje, zatvaranje, npr. rane.
slučaj neakcepti-ranja ili neisplate menice. adstringens (lat. adstringens) ned. sredstvo koje
adresant (fr. adresser) lice ili telo koje upućuje ima svojstvo da steže površinu slu-zokože i
ili preporučuje, pisac pisma, predstavke, povreñene kože.
molbe i sl.; baik. menični potpisnik koji adstringentan (lat. adstringens) stezav, koji
upućuje poziv izvesnom licu da akceptira ili steže, koji skuplja, koji zatvara.
isplati menicu. adstringirati (lat. adstringere) stegnuti, stezati,
adresar (fr. adresser) spisak lica sa nazna- skupiti, skupljati, zatvoriti.
čenjem mesta i ulice gde stanuju; knjiga sa aduktor (lat. adductor) znat. mišić koji vrši
spiskom stanovnika jednog mesta (po zani- pokrete primicanja, privlačenja.
manjima, ulicama i dr.). adukcija (lat. adductio) znat. primicanje,
adresat (fr. adresser) lice ili telo kome se privlačenje (mišića).
upućuje pismo, primalac pisma; baik. lice na adular (po Aduli, masivu u Alpima) min.
menici kome se sopstvenik menice treba da mineral, vrsta ortoklasa (v.).
obrati u slučaju da je primalac (trasat) ne plati. adult (lat. adolescere odrasti, adultus) odrastao,
adresirati (fr. adresser) v. adresovati. spolno zreo čovek i svako živo biće uopšte.
adresovati (fr. adresser) označiti na pismu, adultan (lat. adultus) odrastao, stasao;
pošiljci i dr. ime i mesto stanovanja lica ili punoletan; spolno zreo.
ustanove kojima se pismo ili pošiljka adulter (lat. adulter) preljubnik, preljubo-činac.
upućuje, napisati adresu. adultera (lat. adultera) preljubnica.
adresografi (fr. adresse, grč. grapho pišem) adulteracija (lat. adulteratio) falsifiko-vanje,
mašine i aparati za brzo i pouzdano krivotvorena, patvorenje (naročito novca).
ispisivanje adresa na pošiljkama. adulterij(um) (lat. adulterium) prav.
ad referendum (lat. ad referendum) na brakolomstvo, preljuba.
izveštaj, na mišljenje. adultna pedagogija (lat. adultus odrastao) grana
Adrijatik Jadransko more. pedagogije koja se bavi obrazovanjem
a dritura (ital. a drittura) trg. v. a diritura. odraslih.
adrogacija (lat. adrogatio) prav. usvojenje; ad ultra (lat. ad ultra) do kraja, do krajnih
prisvajanje, posinovljenje onoga koji je već granica, potpuno.
punoletan, adulturizam (lat. adultus odrastao) skup
adrogirati (lat. adrogare) prav. uzeti pod svoje, tendencija u dece da se prikazuju odrasli-jim
podsvojiti, podsvajati, usvojiti, posiniti, nego što u stvari jesu.
posinovljavati; up. adoptirati.
adskriptor (lat. adscriptor) sapotpisnik. adumbracija (lat. adumbratio) rad u glavnim
adskripcija (lat. adscriptio) pripisivanje; potezima, nacrt, skica.
pismeni dodatak. ad unum (lat. ad unum) svi do jednoga, do
adsorbensi (lat. adsorbens) hemijske sup-stance jednoga, do poslednjeg.
(koštani ugalj, isitnjen kaolin i dr.) koje adurens (lat. adurens) med. sredstvo za
imaju svojstvo da na svojoj površini fizički paljenje ili nagrizanje; pirotikum.
vežu mnogobrojna hemijska jedinjenja, koja adurencije (lat. adurentia) pl. sredstva za
se kasnije pogodnim hem. rastvorom mogu paljenje ili nagrizanje.
skinuti. adusirati (fr. adoucir) sladiti, zasladiti; ublažiti,
adsorbent (lat. ad-sorbere) hen. sredstvo koje utoliti, razblažiti, olakšati; glačati; omekšati,
upija gasove. postati KOBNI jim; SJŠK. razblažiti boje.
adsorbirati v. adsorbovati. adut (fr. a tout u sve, na sve) u kartama:
adsorpcija (lat. adsorptio) f„3. zadržavanje najjača boja, tj. karta koja tuče i nosi sve
gasova, para ili tečnosti na čvrstoj površini, ostale; najjače sredstvo, najjači razlog.
usled privlačnih veza sa površinom. adutirati (fr. a tout u sve, na sve) u kartama:
adstant (lat. adstans) pomoćnik, pomoćni početi igru adutima; seći adutom baciti adut
učitelj. na kartu druge boje i time je odneti;
adstipulacija (lat. adstipulatio) bezuslovno izadutirati se izbaciti u igri sve adute, ostati
pristajanje, potpuna saglasnost. bez aduta; fig. izgubiti, potrošiti sve, ostati bez
adstrat (lat. ad, substratum podložen, podstrt) sredstava; is-crpsti sva sredstva, sve najjače
lipti, termin koji znači uzajamni uticaj dvaju razloge.
susednih jezika ili dijaleka-ta, ili uticaj
jednoga jezika na drugi,
aducirati 16 aeroelektrava

aducirati (lat. ad k, ka, ducere voditi) primicati, aeracija (lat. aeratio) proizvoñenje vazduha;
privlačiti. snabdevanje svežim vazduhom; izlaganje
adhezivan (nlat. adhaesivus) prionljiv, koji hemijskom dejstvu iz vazduha.
prijanja; koji spaja, spojki. aerenhim (grč. aeg vazduh, ep u, chyma
adhezija (lat. adhaesio) prijanjanje, privlačnost; tečnost, sok) bog. ćelijsko tkivo sa velikim,
fiz. sila kojom se privlače molekuli raznih tela vazduhom napunjenim, meñućelijskim
(suprotno: kohezija); prav. vezivanje jednog prostorima, naročito kod vodenih biljaka.
privatnopravnog dela uz neko krivično delo; aerizirati (grč. aeg, fr. aeriser) pretvoriti,
alat. bolesna sraslost delova tela, sraslica. pretvarati u vazduh, gas, plin.
adhezioni postupak prav. mešoviti ili pri-družni aerifikacija (nlat. aerificatio) punjenje
postupak kod koga se uz neko krivično delo vazduhom; hen. pretvaranje u vazduh, gas,
vezuje i jedan privatno-pravni grañanski plin.
predmet; v. athezija. • adherevt (lat. adhaerens) aeriforman (nlat. aeriformis) vazdušast.
pristalica, pri-vrženik, pripadnik; učesnik. aeričan (lat. aeg, grč. aeg) vazdušni; vazdušast.
adherencija (nlat. adhaerentia) prijanjanje; aero- (grč. aeg, lat. aeg) predmetak u slože-
srašćivanje, sraslost; pripadnost, naklonost, nicama sa značenjem: vazduh, vazdušni,
privrženost. koji je u vezi sa vazduhom.
adherirati (lat. adhaerere) prionuti, pri-janjati;
biti prilepljiv; nadovezivati se, graničiti se; aeroautomobil (grč. aeg, autos sam, lat. to-
održati se, biti uz; odobra-vati, pristajati uz bilis pokretan) automobil koji može i leteti;
neko mišljenje. ua. aerauto.
aerobat (grč. aeg, baino idem) igrač u vazduhu,
adhibenda (lat. adhibere, adhibenda) pl. igrač na konopcu; koji ide po vazduhu;
pomoćna sredstva; prilozi uz spise. mudrijaš.
adhibicija (lat. adhibitio) primena, upotreba,
korišćenje; prizivanje, privoñenje. aerobe (grč. aeg, bios život) zool. v. aerobnk.
aerobije (grč. aeg bios) pl. biol. v. aerobni.
ad hok (lat. ad pos) samo za sada, samo za ovaj aerobionti (grč. aeg, bios) pl. zool. v. aerobni.
slučaj, samo za ovu priliku, samo za ovu
svrhu, samo za ovu zgodu. aerobni (grč. aeg, bios) biol. kome je za život
ad hominem (lat. ad hominem) ono što potreban kiseonik; aerobne bakterije
odgovara ljudskom shvatanju, lako (aerobije) bakterije truljenje koje mogu da se
razumljivo; up. argumentum ad hominem. razvijaju samo kada imaju na raspolaganju
ad honorem (lat. ad honorem) u čast, iz slobodnog kiseonika iz vazduha ili iz vode,
počasti. supr. anaerobni.
adhuk sub judide lis est (lat. adhuc sub judice aerobomba (grč. aeg, bombos dubok, potmuo
lis est) prav. stvar je još pred sudom, spor još zvuk) voj. vazdušna, avionska bomba.
nije rešen. aerobus (grč. aeg, lat. omnibus svima)
adcitat (nlat. adcitatus) prav. pozvani na aeroplan za prevoz putnika.
suñenje, parnicu. asrogen (grč. aeg, gennao stvaram, proizvo-
adcitacija (nlat. adcitatio) prav. prizivanje, dim) koji se stvara pomoću vazduha, koji
pozivanje na parnicu. dolazi od vazduha; aerogena tuberkuloza
aćustaža (lat. adjustare) tehi. doterivanje, infekcija koja nastaje unošenjem u pluća
udešavanje izrañenih delova za neku mašinu tuberkuloznog bacila sa udahnutim vazduhom.
ili instrumenat radi uglobljavanja. aerograf (grč. aeg, grapho pišem) sprava koja
añustirati (lat. adjustare) doterati, doteri-vati, se upotrebljava pri povezivanju knjiga za
namestiti, udesiti; obično: añustirati se. prskanje boje na obreze knjiga.
añutant (lat. adjutans) pomoćnik; mlañi oficir asrografija (grč. aeg, grapho), opisivanje
dodeljen na službu višem oficiru, pratilac vazduha.
višeg oficira. aerodin (grč. aeg, dynamis sila) avij. vazduhoplov
aćutantura (nlat. adjutantura) zvanje, služba i teži od vazduha, koji se održava u letu
kancelarija añutanta. uglavnom pomoću aerodinamičkih reakcija.
aed (grč. aoid6s) pevač i pesnik slobode u aerodinamika (grč. aeg, dynamis sila) fiz. nauka
herojekom periodu starih Grka. o zakonima kretanja gasovitih tela.
aer (grč. aeg vazduh, lat. aeg) vazduh; u aerodinamičan (grč. aeg, dynamis sila,
pravoslavno] crkvi: „vozduh" (pokrivač snaga) podešen za lakše savlañivanje
kojim se pokrivaju putir i diskos). vazduha.
aerat (nlat. aeratum) hen. voda u kojoj ima aerodrom (grč. aeg, dromos putanja) mesto gde
ugljične kiseline. stoje, odakle polaze i gde se spuštaju avioni
aerauto (grč. aeg vazduh, auto sam, samo) i vazdušne lañe.
mali avion s krilima koja se mogu sklopiti ili aeroduktor (nlat. aeroductor) med. instrumenat
uvući i tako se vazduhoplov pretvara u vozilo kojim se, pri poroñajima, dovodi vazduh.
(automobil); up. aeroau-tomobil. aeroelektrana (grč. aeg, elektrana) električna
centrala sa poganom na vetar.
aeroembolija 17 aerotonometar

aeroembolija (grč. aeg, emballo ubacim) aeronautika (grč. aeg, naus, nautikćs) nauka o
stvaranje gasnih, plinskih mehurića u tkivi- vazduhoplovstvu; vazduhoplovstvo.
ma i krvi usled izlaganja organizma aerootitis (grč. aeg, us, uvo) ned. oboljenje
sniženom pritisku koji vlada na većim srednjeg uva koje nastaje pri većim i
visinama. brzim promenama atmosferskog pritiska
aeroza (grč. aeg) ned. razvijanje vazduha u (uzletanje ili sletanje avionom, skok pa-
telu. dobranom itd.).
aerozoe (grč. aeg, zoon životinja) zool. v. aeropauza (grč. aeg, pausis) slojevi atmosfe-re
aerobije. iznad 25 km gde je vazduh toliko razre-ñen
aerozoli v. aerosoli. da ne može podržati let aviona.
aeroidan (grč. aeroeides) koji ima vid vazduha, aeroplan (grč. aeg, planos koji luta, koji
vazduholik; maglovit. krstari) sprava za plovljenje vazduhom teža
aerokar (od grč. aeroplan, eng. sag) vrsta od vazduha; avion.
vozila (konstruisanog u SAD) koje se može aeroplast (grč. aeg, plasso obrazujem, obli-
kretati i po vazduhu i po zemlji. kujem) vepggački materijal kojim se
aerokarpija (grč. aeg, karpos plod) v. geokar- prekriva rana da bi se sprečila infekcija.
pija. aeroport (grč. aeg, lat. portus luka) vazduš-na
aerokartograf (grč. aeg, kartograf, v.) aparat za luka, veliki aerodrom; čvorište vazdušnih
izradu topografskih karata na osnovu linija.
fotografija snimljenih iz vazduha. aeroskop (grč. aeg, skopeo gledam) aparat za
asroklinoskop (grč. aeg, klinein naginjati, merenje količine prašine u vazduhu.
skopeo gledam) sprava za merenje vazdušnih aeroskopija (grč. aeg, skopeo gledam) pregled
strujanja. (ili: ispitivanje) vazduha.
asroklub (grč. aeg vazduh, eng. club) društvo za aerosoli (grč. aeg, lat. solvere rastaviti) čvrste
unapreñivanje i popularisanje avija-cije. ili tečne čestice koje lebde u vazduhu, u
aerokonvoj (grč. aeg, fr. convoi pratnja) vidu magle ili dima.
grupa aviona koji prate neki vazdušni aerostat (grč. aeg, statćs stajaći, koji stoji, od
transport u cilju njegove zaštite. istemi postavim, stanem) sprava za letenje
aerolit (grč. aeg, lithos kamen) meteor, kamen lakša od vazduha, koja se drži potiskom.
koji pada iz vazduha, meteorski kamen. aerostatika (grč. aeg, istemi) nauka o ravnoteži
aerolog (grč. aeg, Ićgos reč, govor) onaj koji se gasova, naročito vazduha.
bavi aerologijom, stručnjak u aerolo-giji. aerostacija (nlat. aerostatio) veština dizanja
aerologija (grč. aeg, logia nauka) nauka o balona i upravljanja njima, vazduhoplovstvo.
vazduhu i njegovim svojstvima, nauka o aerotaksi (grč. aeg, taxis ureñenje) vazdušni
atmosferi i njenom ispitivanju. taksi, avion za prevoz putnika na kraćim r
aeromagnetometrija (grč. aeg, Magnes, metron asto janjima.
mera) otkrivanje ruda iz vazduha (avionom, aerotaksija (grč. aeg, taxis ureñenje) zool.
helikopterom i dr.). kretanje organizama koji se slobodno
aeromantija (grč. aeg, manteia proricanje) kreću, npr. bakterija u vodi, prema mestima
proricanje po pojavama u vazduhu. najveće (pozitivna aerotaksija) ili najmanje
(negativna aerotaksija) sadržine kiseonika, gde
aeromedicina (grč. aeg, lat. medicina) grana se onda ti aerotaksički mikroorganizmi
medicine koja se bavi proučavanjem i skupljaju.
lečenjem bolesti koje nastaju kao posledica aeroterapija (grč. aeg, therapefa lečenje) med.
letenja avionima i raketama. lečenje udisanjem veštački zgusnutog ili
aerometar (grč. aeg, metron mera) sprava za razreñenog vazduha.
merenje gustine i pritiska vazduha. aerotermodinamika (grč. aeg, terme toplota,
aerometrija (grč. aeg, metrfa) merenje vazduha; dynamis sila) nauka koja proučava probleme
nauka o merenju gustine i pritiska vazduha. toplote kod letenja pri velikim (nadzvučnim)
aeromshanika (grč. aeg, mechanike) fiz. nauka o brzinama (trenje, izgaranje, zagrejavanje
zakonima kretanja i ravnoteže vazdu-šastih letilica itd.).
tela; pneumatika. aeroterorizam (grč. aeg, lat. terror strah, užas)
aeromiting (grč. aeg, eng. meeting, zbor, bombardovanje iz vazduha gradova i naselja
skupština) javna priredba na aerodromu sa u cilju zastrašivanja, uznemiravanje i
izvoñenjem vazduhoplovnih veština. demoralizovanja grañanskog stanovništva.
asronavigacija (grč. aeg, lat. navigatio) plovidba aerotehnika (grč. aeg, techne veština) grupa
po vazduhu; veština upravljanja avionom srodnih naučnih disciplina koje se bave
odreñenom maršrutom. razvojem letelica (konstrukcijom, eks-
aeronaut (grč. aeg, naus brod, nautikos brod- ploatacijom i istraživanjima).
ski, pomorski) vazduhoplovac, onaj koji se aerotonometar (grč. aeg, tćnos napon, metron
vozi vazdušnom lañom. mera) sprava za merenje napona krvnih
sudova.
2 Leksikon
aerotopografija 18 azilum ignorancije

aerotopografija (grč. aeg, tćpos mesto, gra-pho ažiotaža (fr. agiotage) špekulacija, trgovanje
pišem) najnoviji metod u geodeziji: izrada novcem, hartijama od vrednosti, deo-nicama i
geodetskih planova i karata pomoću sl., igranje na berzi, berzanske zelenap!enje.
snimaka iz vazduha. ažioter (fr. agioteur) lice koje se profesionalno
aerotropizam (grč. aeg, trćpos obrt, pravac) bavi špekulacijom hartijama od vrednosti,
bog. pokreti biljaka prema mestima gde ima profesionalni igrač na berzi.
najviše (pozitivni aerotropizam) ili manje ažiotirati (fr. agioter) špekulisati hartijama od
(negativni aerotropizam) vazduha, odnosno vrednosti, igrati na berzi, baviti se
kiseonika. ažiotažom.
aerotunel (grč. aeg, nem. Tunnel) naročito ažistaža (fr. ajustage) odreñivanje (ili:
napravljen hodnik u kojem se ispituju avioni udešavanje) propisne težine novca;
i avionski modeli. pomeranje, udešavanje mere; nameštanje,
aeroturbina (grč. aeg, lat. turbo vrtlog) sprava doterivanje.
za pretvaranje energije vetrova u električnu ažur (fr. ajour) šupljika (na ženskom ruč-nom
energiju. radu).
aerofagija (grč. aeg, phagem jesti) med. gutanje ažuran (fr. a jour) tačan i brz u poslu, onaj koji
vazduha, oboljenje koje se javlja naročito svršava povereni mu posao na vreme.
kod neuropata i histeričnih osoba, pa i kod ažurirati (fr. ajour) šupljikati, praviti
tuberkuloznih. šupljike; obaviti posao na vreme. , azbest (grč.
aerofilatelija (grč. aeg, filatelija, v.) skupljanje asbestos neugasan) mm. jedna vrsta
samo onih maraka koje se upotrebljavaju u nesagorljivog minerala, magneziju-mov silikat,
vazdušnom saobraćaju. končastog sastava; od njegovog konca izrañuju
aerofilter (grč. aeg, lat. filtrum) filter u obliku se tkanine za odela vatrogasaca, zavese u
rezervoara napunjenog šljakom kroz koji se pozorištima i dr.; inače, služi kao rñav
propušta voda u cilju aera-cije. toplonoša, za izolaciju.
aerofite (grč. aeg, phytcn biljka) bog. biljke azbestoza (grč. asbestos neugasan) med. vrsta
koje rastu sasvim u vazduhu (supr. geo- profesionalne bolesti koja se javlja u
fite); takoñe: epifite. radnika koji su dugo vremena udisali
Aeroflot (grč. aeg, ital. flotta) „vazdušna azbestnu prašinu.
flota", naziv sovjetske vazduhoplovne azgin (tur. azgm besan) 1. pun života, bujan,
kompanije. silovit, besan (obično o konju); 2. osion,
aerofobija (grč. aeg, phobeo bojim se, plašim plahovit čovek.
se) strah od vazduha, izbegavanje vazduha. azelija (grč. azelia) neljubomornost, nezavi-
aerofon (grč. aeg, phoneo zvučim) instru-ment, dljivost; pr. azeličai.
koji je pronašao Edison, pomoću koga se azigija (grč. a-, zygon jaram) neženjenost,
ljudski glas može prenositi i čuti na 6—9 neudatost; sloboda, nezauzetost.
km. azijanizam ret. antički besednički stil, stvoren u
aerofoni instrumenti (grč. aeg, phone glas) kuz. maloazijskoj Joniji, koji je imao dve
duvački instrumenti. karakteristične odlike: 1. tzv. „stil iseckanih
aerofor (grč. aeg, phoros koji nosi) donosač rečenica" sa jakim ritmičkim
vazduha, sprava koja omogućava disanje i u naglagpavanjem, i 2. visokoparnost (bomba-
inače otrovnom ili zagušljivom vazduhu, kao stičnost) i preteranu kitnjastost.
i pod vodom. Azijat (lat. Asia, Asianus) stanovnik Azije; ret.
aerofotogrametrija (grč. aeg, phos svetlost, bombastičan, preterano kitnjast govornik.
gramma slovo, metrfa merenje) 1. premera- azil (grč. a-sylos neopljačkan, neprikosno-ven,
vanje zemljišta iz aviona naročitim fo- a-, syle pljačka hrama) sigurno sklonište,
tografskim kamerama; 2. celokupan rad oko utočište, pribežište; neprikosnoveno mesto na
izrade karata i planova na osnovu snimaka kome progonjeni nalaze utočište; dom za
terena iz vazduha. smeštaj i izdržavanje sirotinje; pravo azila u
aerofotografija (grč. aeg, phos svetlost, grapho meñunarodnom pravu: pravo političkih
pišem) perspektivno snimanje raznih krivaca, vojnih begunaca i sl. na utočište u
objekata, naročito zemljišta (terena), iz nekoj stranoj državi.
vazduha (aviona) fotografskim putem. azilum ignorancije (lat. asylum ignorantie
aždaja (tur. ejderha) zmaj, ala, neman, utočište neznanja) fil. pojam kome čovek
čudovište. nepromišljene pribegava kad mu se znanje
ažija (fr. agio) trg. doplata, višak, veća vrednost iscrpe te ne može više da mu posluži. Takvi
jedne vrste novca, hartije od vrednosti i sl. od su pojmovi npr.: bog, metafizičke, životna
nominalne vrednosti; razlika izmeñu sila, entelehija i mnogi drugi. „Volju božiju
nominalne i kursne vrednosti, npr. jedne izvoditi kao uzrok ne znači ništa drugo nego
deonice, akcije. bežati u azilum ignorancije" (Spinoza).
ažio-kovto (fr. agio-conto) trg. račun o dobitku
odnosno gubitku pri promeni jedne vrste
novca, hartija od vrednosti i sl.
19 akademski

azima (grč. a- bez, zyme kvasac, kiselo testo) držali kongres 1869, kada je osnovana
jevrejski pashalni beskvasni hleb; pl. praznik Nemačka socijalistička radnička partija.
beskvasnog hleba. ajkuva (tur.) draga, ljubavnica.
azimut (arap. as-samt strana) astr. uglovno ajluk (tur. aylik) dohodak, plata.
odstojanje nekog nebeskog tela od severne ili ajman, ajmana (tur. haymana) 1. domaća
južne tačke podnevna. životinja; marva, stoka; 2. neradnik, skitnica,
azo-bojs (grč.-tur.) grupa veštačkih boja koja gotovan, bitanga.
sadrži jednu azo-grupu vezanu za aromatični ajnakter (nem. ein jedan, lat. actus čin)
ugl>ovodonik. pozorišni komad u jednom činu.
azoik (grč. a- bez, zoon život) kol. v. arhaik. ajnzac (nem. Einsatz umetak, uložak) muz.
azojski period (grč. a-, zoon živo biće, uplitanje, umetanje jednog muzičkog odeljka
periodos) geol. najstariji period Zemljine u drugi.
kore, slojevi bez organskih ostataka. ajnleger (nem. einlegen staviti) štamp. 1. radnik
azoogenija (grč. a-zoon, gfgnomai nestajem, koji stavlja hartiju u štamparsku mašinu; 2.
rañam se) nauka o stvaranju anorganskoga, deo mašine za štampanje koji služi za
ili organskoga iz anorganskog. stavljanje hartije; 3. radnik koji stavlja drvo
azoodinamija (grč. a-zoon, dynamis snaga, pod testeru, pilu.
sila) med. nedostatak snage za život, sla- ajnc (nem. eins jedan) v. vent-en.
bljenje, malaksavanje. ajnštajnij(um), hemijski element, znak Es,
azoospermija (grč. a- zoon, sperma seme) med. redni broj 99, atomska masa 254, radioak-
potpuni nedostatak muških oplodnih ćelija tivan, trovalentan. Otkriven 1954, ime dobio
(spermatozoida) u izbačenom semenu, jedan u čast Alberta Ajnštajna (1879 —1955).
od glavnih uzroka nesposobnosti oploñavanja. ajsberg (nem. Eisberg) ledeni breg, ledenjak
azot (grč. azotos, a-, zoo živim; Lavoazijeov (plovi po moru iz koga mu viri samo
naziv za nitrogen, koji nije u stanju da 1/7—1/4 zapremine, a ostali je deo pod
održava život) hem. dušik, element atom-ske vodom).
mase 14,067, rednog broja 7, znak N, jedan
od glavnih sastojaka vazduha (4/5). ajskastn (nem. Eis led, Kasten sanduk) hla-
azotemija (grč. azotos, naima krv) med. dnjača (za rashlañivanje pića i životnih
umnožavanje azotnih jedinjenja u krvi. namirnice podložnih kvarenju usled više
temperature).
azotometar (grč. azotos, metron) aparat
pomoću koga se utvrñuje koliko neka zemlja Ajša (tur. Ayse živa) muslimansko žensko ime;
oranica sadrži u sebi amonijaka. »sena ljubimica Muhamedova.
azoturija (grč. azotos, urem mokriti) med. akademac popularan naziv za pitomce Vojne
prisustvo velike količine jedinjenja azo-ta u akademije (nekada u Srbiji); ua. akademija.
mokraći. akademizam (grč. aKademia. Axademeia) u
azur (fr. azur, ital. azzurro) l. plavetnilo, likovnim umetnostima: pravac kod koga je
plava boja neba, nebesko plavetnilo. težište u tome da se strogo pridržava
azur (tur. hazir) 2. spreman, gotov, pripravan; tradicionalnih (antičkih) umetničkih oblika i
azuran. pravila, bez unošenja samostal-nih ličnih
azurala (arap., tur. hazir ola) spremajte se, osećanja i shvatanja; dakle, više-manje,
budite pripravni, na noge! ropsko podražavanje antičkih uzora.
azurii (arap.) vrsta plave boje. akademija (grč. aKademia od osobnog imena
azurit (fr. azur, grč. nastavak ites) tin. plav AKademos; ovaj čovek je bio sopstvenik vrta
mineral, karbonat bakra. o kojem je reč pod 1)1. vrt u blizini Atine
air (tur. hayir) sreća, dobro, korist; dobrotvorne gde je Platon poučavao u svojoj filozofiji; 2.
ustanova, zadužbina. Platonova škola, GGlato-nova filozofija; 3.
airli (tur. hayirli) srećan, dobar, čestit. visoka škola za nauku ili umetnost; 4. naziv
aitiologija (grč. aitfa uzrok, logia nauka) v. za najvišu naučnu i umetničku ustanovu; 5.
egiologija. svečana priredbe u slavu nekog značajnog
ajam (tur. oyum prorez) deo ama koji se dogañaja ili neke ličnosti.
stavlja konju na vrat, ogrlina. akademik (grč. aKademikćs) član odgovara-
Ajas (grč. Aias) kit. sin Telamona, kralja jućeg udruženja za unapreñenje nauke i
salaminskog, najveći i posle Ahila umetnosti (akademije); akademičar.
najhrabriji grčki junak pod Trojom; posle akademičar (grč. aKademikćs) v. akademik.
Ahilove smrti uzalud je želeo da dobije akademski (grč. aKademikos) koji pripada
njegovo oružje, te je, zb<zg toga, poludeo i visokoj, velikoj školi (univerzitetu), koji se
ubio se od žalosti. tiče ove; koji pripada akademiji, koji se tiče
ajvan (tur.) v. hajvan. akademije; obrazovan na visokoj školi,
ajvar (tur.) v. hajvar. školski; fig. usiljen, krut; akademska rasprava
ajgir (tur. aygir) pastuv, ždrebac. strogo naučna raspra-
ajdamak (tur. haydamak) batina, motka.
ajzenaši pristalice Karla Marksa, nazva-ni po
gradu Eisenachu u Tiringiji, gde su
akairologija 20 akvarelist(a)

va; akademski grañanin slušalac, student akatističan (grč. a-, Kathfzo) ne sedeći, tj. koji
univerziteta. se ne peva sedeći, nego stojeći ili u hodu.
akairologija (grč. aKairos nezgodan, u nezgodan akatolik (grč. aKatholikćs) hrišćanin koji ne
čas, logia govor) nezgodan, nepriličan, pripada katoličkoj veri, naročito protestant.
neprikladan govor. akaustičan (grč. a-Kaustos) nesagorljiv, ne-
akalkulija (grč. a- ne, fr. calcul račun), zapaljiv.
nesposobnost vršenja bilo kakvih račun-skih akacija (grč. akak!a) bog. omanje trnovito
operacija. akampsija (grč. axampsfa) negipkost; drvo koje raste u ist. Africi, Etiopiji, od koga
ned. zgr- se dobija gumarabika; upotrebljava se i u
čenost, ukrućenost udova. akantoza (grč. farmaciji kao sredstvo za ublaža-vanje
axantha bodlja) ned. promena kože usled nadražaja sluzokože; kod slobodnih zidara:
neprirodnost sluznoga sloja pokožice, praćena simbol čednosti i nevinosti (po tome što grč.
hipertrofičnim promenama na koži, kao što su reč akakJa znači nevinost).
bradavice, papilomi i dr. akaša (ind.) fil. po učenju Upanišada: etar, tj.
akantologija (grč. axantha bodlja, logia prostor predstavljen kao materi j alni
govor) lit. zbirka satiričnih, podrugljivih elemenat, kao „prostorna supstancija".
pesama. „Akaša je ono iz čega sva bića proističu i u
akantopelvis (grč. akapLja bodlja, lat. pelvis što se vraćaju, akaša je starija od svih njih,
karlica) med. bodljikava karlica, koštani izraštaji ona je poslednje ishodište" (Dojsen).
u karličnoj duplji koji sužava ju karlicu i akva (lat. aqua) voda.
otežavaju poroñaj. akaparer (fr. accapareur) akvabatik (lat. aqua, grč. bathys dubok) plo-vilo
nakupovalac, zakupac robe radi cphekulacije, napravljeno od stakla i plastike na električni
zelenaš koji zakupljuje robu u velikim pogon, snabdeveno reflektorima, kamerama
količinama radi spekulacije. i dr., služi za posmatranje i proučavanje
akaparisati (fr. assarageg) zakupljivati radi života u velikim dubinama (roni do 50
dobiti, zelenaški nakupovati robu radi metara).
spekulacije. a kapele (ital. a capella) kuz. akva Bineli (nlat. aqua Binelli) farm. voda za
horsko pevanje umirivanje krvi (nazvana po pronalazaču
bez pratnje instrumenata. a kapričo (ital. a Bineliju).
capriccio) nuz. samovoljno, akvagij(um) (lat. aqua voda, agere voditi)
po svom ćefu. akardija (grč. a-, Kardfa srce) prav. pravo odvoñenja vode, pravo isuši-vanja
fiziol. nemanje zemljišta; akvatikum.
srca; fig. malodušnost, mekuštvo. akarecevole akva destilata (lat. aqua destillata) hen. de-
(ital. accarezzevole) muz. umiljato, ljupko. stilacijom prečišćena voda, prekapnica.
akarecevolmente (ital. accarezzevolmente) a kvadro (ital. a quadro) muz. u četiri glasa,
tuz. v. akarecevole. akarpija (grč. akagrJa) četvoroglasno.
neplodnost. akatagrafija (grč. a-, Kata, graphfa akvadukt v. akvedukt.
pisanje) med. nemogućnost sreñivanja reči u akvalung (lat. aqua, eng. lung pluća) aparat
rečenice (pri pisanju). koji roniocima omogućava disanje pod
akatalektičan stih (grč. a-Katalektikos) poet. stih vodom.
klasičkih pesnika kod koga je poslednja akvamarin (lat. aqua, marinus morski) min.
stopa potpuna. providan poludragi kamen koji ima zelenu
akatalepsija (grč. axatalepsfa) nesposobnost boju morske vode, vrsta berila.
shvatanja suštine neke stvari, nepoi-manje; akvamarinski koji ima zelenu boju morske vode.
neshvatanje, nedostatak razumevanja; med. akvanautika (lat. aqua, nautika, v.) ronjenje i
potres mozga. akataleptičan (grč. ispitivanje najdubljih delova okeana.
aKataleptos) nedoku- akvaped (lat. aqua, pes, pedis noga) podvodni
čljiv, nepojmljiv, neshvatljiv. akatapozis bicikl.
(grč. a-, Kataposis pijenje) med. akvaplan (lat. aqua, planus ravan) sp. široka
nemogućnost pijenja ili gutanja. akatarzija daska vezana za motorni čamac koja služi
(grč. aKathars(a) nečistoća; nena-klonost prema za vožnju po vodi.
čistoći; med. nečistoća krvi. akvaplaning (eng. aquaplaning) sp. vrsta ski-
akatastatičan (grč. a-Katastatos) nepostojan, janja na vodi akvašgadodgkoji vuče motorni
nestalan; med. neuredan, nepravilan (za čamac.
groznicu). akvarel (ital. acquerello) slika izrañena
akatist (grč. a- ne, bez, Kathtzo sednem) u vodenim bojama.
pravoslavno j crkvi: pohvalna pesma Vogo- akvarelirati (ital. acqerellare) slikati vodenim
rodici, Hristu i svetiteljima, koja se peva, bojama.
naročito na Veliku subotu, stojeći. akvarelist(a) (fr. aquarelliste) slikar koji radi
vodenim bojama.
akvarij(um) 21 akolada

akvarij(um) (lat. aquarium) staklena posuda s akianoblepsija (grč. a-, kuapbv zagasito-plav,
vodom u kojoj se čuvaju vodene biljke i blepo vidim) ned. slepilo za plavu boju.
vodene životinje (ribe i vodozemci); mesto u akizam (grč. aKKizomai pretvaram se)
apoteci gde se drži voda. pretvaranje; ret. kad se neko pravi da nešto ne
Akvarij(us) (lat. aquarius) astr. Vodolija (jedan mari, npr. kad lisica kaže da je grožñe
od dvanaest nebeskih znakova). kiselo, a medved za žute kruške, do kojih ne
akvaterarij(um) (lat. aqua, terra zemlja) posuda može: „Nisu ni bile zrele".
u kojoj se drže i taje vodozemci (amfibije). akijezis (grč. a-, Kyesis trudnoća) ned.
akvatikum (lat. aquaticum) prav. v. akvagijum. nesposobnost »sene da bude oploñena.
akvatilije (lat. aquatilia) zool. slatkovodne akik (tur. ak!k) crveni poludragi kamen koji
životinje. se upotrebljava za prstenje i ñerdane.
akvatinta (lat. aqua, ital. tinta boja) gra-fička akinezija (grč. aKinesfa) nepokretljivost; med.
tehnika duboke štampe slična ba-kropisu po ukočenost jednog uda ili više udova, uzetost
načinu štampanja. živaca.
akvatičan (lat. aquaticus) podvodan, vlažan, akirija (grč. akug£a) neprava upotreba jedne
močvaran, barovit; koji živi u vodi, pokraj reči, tj. upotreba reči u prenesenom smislu.
vode, vodeni; akvatične biljke one koje rastu akiurgija (grč. ake lečenje, ergon delo) ned.
po barovitim mestima, vodene biljke. nauka o lečenju sečenjem, nauka o hirur-
akvafortis (lat. aqua, fortis jak) hen. snažna škim operacijama.
voda, spravlja se od šalitre i razreñene aklamacija (lat. acclamatio) vršenje izbora
sumporne kiseline. prostim izvikivanjem, bez pojedinačnog
akvedukt (lat. aqua, ducere voditi) 1. vodovod, glasanja; klicanje, uzvikivanje; par akla-
vodovodna cev; kanal; 2. grañevina podignuta masjon (fr. par acclamation) izvršiti izbor,
preko reka ili dolina radi prevoñenja kanala ili usvojiti kakav predlog, jednoglasno,
za snabdevanje naselja vodom. 3. stari rimski pristankom svih, bez pojedinačnog glasanja.
vodovod; akvadukt. aklamirati (lat. acclamare izvikati) odo-bravati
akvestus konjugalis (nlat. acquestus conjuga-lis) uzvikivanjem; izabrati bez pojedinačnog _
prav. zajednička tekovina muža i žene. glasanja; pozdravljati klicanjem.
akviziter (lat. acquisitor sticalac) trg. 1. aklastičan (grč. aidestos nezatvoren) Opt. koji ne
ovlašćeno lice koje, uz platu ili proce-nat, prelama, ne lomi zrake.
prikuplja narudžbine za robu i mušterije; 2. aklimatacija (nlat. acclimatatio) v. aklima-
skupljač oglasa (za novine), pretplatnika (na tizacija.
knjige i časopise) i sl.; 3. lice koje prikuplja i aklimatizacija (nlat. acclimatisatio)
nalazi nove osiguranike (za osiguravajuće prilagoñavanje tuñem podneblju, navikavanje
zavode). na tuñu klimu; prilagoñenje biljki i životinja
akvizitor (lat. acquisitor) čovek koji nešto stiče, nekom dotle stranom podneblju, fig.
zarañuje, nabavlja ili zadobiva. odomaćivanje; aklimatacija, aklimacija,
akvizitum (lat. acquisitum) nešto što je aklimatiziranje.
zadobiveno, nabavljene, stečeno. aklimatizirati (nlat. acclimatisare) prila-goditi,
akvizicija (lat. acquisitio) tekovina, stečeno prilagoñava™ podneblju, naviknuti na neku
dobro, zarada; nabavljanje; z,adobivanje, tuñu klimu; fig. odomaćiti.
sticanje. aklimacija (nlat. acclimatio) v. aklimatizacija.
akvijescsncija (lat. aquiescentia) umirenje, akmak (tur. aćtak) glupan, budala.
umirivanje. akme (grč. akte vrhunac, šiljak) med. kri-tično,
akvijescirati (lat. aquiscere) umiriti, zadovoljiti. prelomio stanje u razvoju bolesti.
akvila (lat. aquila) zool. orao; astr. ime jednog akmeizam stanje u ruskoj literaturi nastalo posle
sazvežña; arh. ukras u obliku orla na revolucije 1905. god., oblik ruskog
zabatu kuće. larpurlartizma; glavni predstavnik pesnikinja
atiline (lat. aquila) pl. zool. orlovi (orao suri i Ana Ahmatova.
orao krstaš). anne (grč. akpe) med. opšti naziv za veći broj
akvozan (lat. aquosus) pun vode, bogat vodom; kožnih oboljenja koja su meñusobno slična
kišovit. samo po spoljnem izgledu; gnojnica,
akvozitet (lat. aquositas) bogatstvo vodom; bubuljica.
kišovitost. akognozija (grč. akov lek, gnosis poznavanje)
akedija (grč. aKedeia) v. acedija. med. poznavanje sredstava za lečenje rana.
akezija (grč. aKesis) v. acezija. akoemetar (grč. akio čujem, metron mera) med.
akenonoet v. acenonoet. sprava za merenje stepena jačine čula
aksridi pl. farm. v. aceridi. sluha; akumetar.
akefalos (grč. aKephalos bezglav) sanjalica; akolada (lat. accollata, collum vrat, fr.
čovek koji ne trpi ničiju vlast. accolade zagrljaj) svečani udarac mačem po
aki (fr. acquit) plaćanje, izmirenje nekog
dugovanja; priznanica.
22 akrescenziJa

ramenu novoproizvedenog viteza; tip. za- akorder (fr. accordeur, ital. accordatore) kuz.
grada; kuz. znak koji spaja više nota koje zglasilac, onaj koji udešava (štimu-je)
treba istovremeno svirati. instrumente, „štimer".
akolast (grč. aKolastos) neumeren čovek, akordion (ital. accordo) ručna harmonika za
proždrljiva!], žderonja. razvlačenje, pronañena 1829. god.
akolirati (fr. accoler) obgrliti, zagrliti; vezati za akordirati (fr. accorder) zglasiti, zglaša-vati,
ggritke, tačkati; staviti u za-grade, zagraditi; udesiti (glasove, žice); složiti, slagati;
trg. spojiti više stavova u trgovačkoj knjizi. sporazumeti se, poravnati se, na-goditi se sa
akolit (grč. aKĆluthos) pomoćnik, pomagač pri zajmodavcem u slučaju nemogućnosti
vršenju svečanih službi u katoličkoj crkvi. urednog plaćanja duga; dati posao u rad s tim
akologija (grč. akoz lek, logia nauka) nauka o da se plaća po svršenom poslu, a ne
lekovima, o sredstvima za lečenje rana. nadnicama; voj. pregovarati i sporazumeti se
akomija (grč. a-, kote kosa) ned. ćelavost, o uslovima predaje nekog grada, utvrñenja i
bezdlačnost. sl.; odobriti, dopustiti, priznati.
akomodacija (lat. accommodatio) udešavanje, akordoar (fr. accordoir) muz. zglasilo, viljuška
po dešavanje; akomodacija oka podeša- za zglašavanje, udešavanje muzičkih
vanje očnog sočiva na razne dallne viñenja. instrumenata.
akomodirati (lat. accommodare, fr. assogl- akorporacija (nlat. accorporatio) sjedinjenje,
moder) podesiti, udesiti, urediti; porav-nati, pripadanje, združenje.
izravnati, izgladiti; akomodirati se, namestiti akorporirati (nlat. assogrogage) prisajedi-niti,
se udobno, udesiti se; namiriti se; poravna™ spojiti, pripojiti, pridružiti, priseo jiti.
se, npr. o plaćanju nekog duga. akosmizam (grč. a-, kosmos vasiona) filo-
akomodman (fr. accommodement) udobno ure- zofsko shvatanje po kome postoji, kao
ñivanje kuće, sobe i dr.; udešavanje; van- jedino što doista živi, samo bog, dok su sve
sudsko poravnanje, sporazum. ostale stvari, pa i sam svet, samo
akompanjirati (fr. accompagner) pratiti, modifikacije božanstva, bez istinske
sprovoditi; kuz. pratiti nečije pevanje (solo) stvarnosti; suprotno: ateizam.
instrumentom. akosmija (grč. a-, kćsmos uredan) neurednost,
akompanjist(a) (fr. accompagner) pratilac; nečistoća; med. bledilo, bolestan izgled lica.
sprovodnik. akotiledone (grč. a-, kotyledon udubljenje) il.
akompli (fr. accompli) završen, svršen, bog. bilže koje nemaju razgovetnih kotile-
dovršen, okončan; fet akompli (fr. fait dona.
accompli) svršen čin. akr (eng. asge) engleska mera za površinu, =
akonitin (grč. akdniton jedić, nl. Aconitum 4840 kvadratnih jardi (4046,8 t2).
napellus) hem. alkaloid koji se nalazi u akranija (grč. a-, kranfon lubanja) fiziol.
korenu raznih vrsta jedića; upotrebljava se uroñena nakaznost glave, kad se dete rodi
kao sredstvo protiv reumatizma i neu- bez jednog dela ili bez cele lubanje.
ralgičnih bolova. akratija (grč. a-, krateia nemoć, slabost)
akontacija (ital. a conto) uzimanje na račun, na nedovoljna sposobnost vladanja samim
ime zarade ili primanja, uzimanje unapred, sobom.
uzimanje predujma; suma koja se uzima na akratoterme (grč. akratos jak, koji je u punoj
račun, predujam. snazi, terme, v.) tople lekovite vode sa vrlo
akontirati (ital. a conto) uzeti (ili uzimati) malo mineralnih materija u sebi.
na račun, unapred, na ime zarade ili akreditiv (nlat. accreditivum) punomoćstvo,
primanja, predujmiti. punomoćje, overenje; otvoreno pismo kojim se
a kong» (ital. a conto) trg. na ime, na račun, u ime primalac pisma umoljava da predavaču, tj.
predujma; unapred; akonto. akreditiranom, do izvesne visine stavi na
akord (ital. accordo, fr. accord, nlat. raspolaganje novac na račun izdavača toga
aceordium) kuz. prijatno sazvučje tri tona ili pisma (akreditivno pismo); ckrku-larni
više tonova; slaganje, sloga, saglasnost; akreditiv akreditivno, kreditno pismo koje
ugovor, pogodba, poravnanje; voj. do-brovollo glasi na više lica ili trgovačkih kuća u
predavanje nekog utvrñenja opsa-ñivaču; raznim mestima.
naročiti način plaćanja radnika, po svršenom akreditirati (nlat. accreditare) ovlastiti,
parčetu, a ne nadnicom, otuda: dati neki opunomoćiti; dati kredit, poverenje; ove-riti;
posao u akord, plaćati taj posao po parčetu, akreditirati se steći ime, glas, uvaženje,
ne nadnicom. poverenje.
akordamento (ital. accordamento) muz. zgla- akrement (lat. accrementum) poraštaj, pri-
šavanje, udešavanje instrumenata i glasova. raštaj.
akordando (ital. accordando) kuz. zglašava- akrep (arap. 'aqrab, tur. akrep) škorpija,
jući, udešavajući. uopšte svaka otrovna životinja; jakrep.
akrescenzija (lat. ad- crescere rasti) prira-štaj,
povećanje.
akribija 23 akrotizam

akribija (grč. akribeia) tačnost, brižlji-vost, akrodinija (grč. akros, odyne bol) ked. zarazno
savesnost, temeljitost. oboljenje koje se sastoji u bolu i utrnu-losti
akribologija (grč. akribologeomai biti tačan ili udova, naročito krajnjih.
temeljit u istraživanju) savesnost, tačnost u akrokarpičan (grč. akros, karpos plod) bog. koji
govoru, pisanju, istraživanju i, uopšte, u nosi plod na vrhu.
životu. akrokefalija (grč. akros, kephale glava) znat.
akribometar (grč. akribes, tačan metron šiljatost glave.
merim) sprava za tačno merenje veoma akrokolije (grč. akros, kolon ud) št. znat. krajnji
malih predmeta. udovi tela.
akribometrija (grč. akribes, metron) tačno akrolein (lat. aseg oštar, oleum ulje) hen. bistra i
merenje. veoma ljuta mirisa tečnost koja se stvara
akridofag (grč. akrfs skakavac, phagos suvom destilacijom glicerina i nekih masti.
žderač) skakavcojed, onaj koji se hrani akroliti (grč. akros, Hthos kamen) drveni kipovi
skakavcima. kod kojih su krajnji delovi (glava, ruke i
akrizija (grč. akrisfa) nerasudnost, nedostatak u noge) od kamena.
sposobnosti rasuñivanja i ocenji-vanja; akromazija v. ahromazija.
neodlučnost; med. neodreñenost stanja akromatin v. ahromatin.
bolesti. akromatopsija v. ahromatopsija.
akrije (lat. aseg ljut) farm. ljuti, opori lekovi. akromegalija (grč. akros, megas velik) med.
akrilna kiselina hen. bezbojna tečnost SN2 =SN- uroñena uvećanost udova koja se sastoji u
SOON; njeni esteri i drugi de-rivati daju nezgrapnosti i izobličenosti lica, donje vilice,
polimerizacijom prozirne plastične mase usnica, jezika, nosa, ruku i nogu; takoñe:
(poliakrilne smole). bolesno zadebljanje kostiju i meka-nih delova
akriminacija (nlat. accriminatio) optužba, tela.
optuživanje, okrivljavanje. akromikrija (grč; akros, mikrćs mali) med.
akrimonija (lat. acrimonia) oštrina, oporost, kratkoća jednoga ili više udova.
gorčina; kiselina, ljutina. akromion (grč. akromion, akromfa) znat.
akritičan (grč. akritos neodlučan) koji nema lopatica, pleće, plećka.
sposobnosti suñenja, rasuñivanja; nekritičan. akromonosilabike (grč. akros, monos jedini,
akro- (grč. akros) predmetak u složenicama sa syllabe slog) stihovi koji počinju poslednjim
značenjem; krajnji, gornji, šiljat. slogom prethodnog stiha.
akroazis (grč. akrćasis) slušanje; čitanje, akronim (grč. akros, oputa ime) veštačka
predavanje. skraćenica sastavljena od početnih slova ili
akroama (grč. akroama) nešto što se čulo ili početnih slova neke složene reči ili više
pggo treba da se čuje, razgovor koji prija reči, npr.: Granap=Gradsko na-bavljačko
uvu (naročito za vreme jela kod starih preduzeće.
Grka); predavanje. akropatija (grč. akros, pathos bolest) med. opšti
akroamatičan (grč. akroamatikos) koji je naziv za bolesti na krajnim delovima ruku i
odreñen za slušanje; usmen, u obliku nogu, kao i ostalih perifer-nih delova tela.
predavanja; kome je potrebno usmeno akropetalan (grč. akros, petalon list) bog. koji
objašnjenje, tj. teško razumljiv; akroamatič- se (o novim organima) pojavljuje pri vrhu
no predavanje strogo naučio predavanje za stabla (stabljike); <upr. bazipetalan.
razliku od popularnoga), predavanje koje se Akropolis (grč. akros, polis grad) gornji grad,
sluša bez prekidanja (za razliku od onoga gradska tvrñava u Atini i ostalim grčkim
koje je u pitanjima i odgovorima). gradovima.
akrobata) (grč. akrobateo idem na prstima) akropostija (grč. akroposthi'a) gornji deo kožice
igrač na konopcu; veštak u skakanju i na muškom udu, koji se, pri obre-zanju,
prevrtanju u vazduhu, pelivan, prevrtač. odseca; stanje pre obrezanja (kod Jevreja);
akrobatika (grč. akrobateo idem na prstima) akrobistija.
veština izvoñenja telesnih vežbi kojima je cilj akrosofija (grč. akros, sophia mudrost) najviša
razvijanje snage, otpornost, gipko-sti i mudrost.
okretnosti. akrostih (grč. akros, stfchos niz, redak) pesma
akrobacija (grč. akrobateo idem na prstima) kod koje početna, a katkada i krajnja slova
veština koju izvodi akrobat; avij. namerno stihova daju neko ime ili neku reč.
izvedeno kretanje u vazduhu koje ne spada u akroterija (grč. akroterion vrh, glavica) ark.
ona kretanja koja se vrše u toku normalnog gornji deo, vrh zgrade, biljke i životinje kao
letenja. ukrasi na vrhu, slemenu grañevina; kljun
akrobistija (grč. akrobystfa) v. akropostija. lañe (kao pobedni znak na novcu).
akrogrami (grč. akro, -gramma slovo) pesme akrotizam (grč. akros) fil istraživanje
kod kojih stihovi počinju poslednjim slovima prauzroka, poslednjeg uzroka stvari;
prethodnog stiha. težnja za onim što je najviše u saznanju
akrografija (grč. akros, graphfa, pisanje) tip. (teorijski akrotizam) i delanju (praktični
postupak pri radu kiselinama. akrotizam).
akrofobija 24 aktinije

akrofobija (grč. akros, phobeomai bojim se) aktiv (lat. activus delatan, radan, koji radi;
strah od pogleda s visine u nizinu. radni, koji označava delatnost) 1. gram.
akroholija (grč. akrćcholos jarostan, razjaren) radno stanje (suprotno: pasiv); 2. skupina
jarost, razjarenost. najdelatnijih članova neke organizacije.
akrocijanoza (grč. akros, cijanoza, v.) med. aktiva (lat. activa) trg. imovina, imanje (novac,
bolest da bolesnicima poplave neki delovi tela hartije od vrednosti, nekretnine); potraživanje
(nos, šake, stopala, uši, usta). (suprotno: pasiva).
aksenija (grč. aheša) negostoljubivost, nego- aktivan (lat. activus delatan) radan, vredan, živ,
stoprimstvo; up. akseničan. okretan, pregalački, ustalački; još u službi, u
aksijalni (lat. axis oca, osovina, os) osni, dejstvu; trg. onaj čija su potraživanja veća od
osovinski. dugovanja; gram. radni.
aksilarni (lat. axilla pazuho) pazušni. aktivator (lat. activus) hemijska supstanca koja
aksinomantija (grč. axine sekira, bradva. pokreće ili pojačava delovanje neke druge
manteia proricanje) proricanje po sekirama. supstance.
aksiologija (grč. axios vredan, koji vredi, logia aktivacija (lat. activus delatan, radan) 1.
nauka) fil. teorija vrednosti, učenje o stavljanje u delovanje, pojačavanje
vrednostima; timologija. delatnosti; 2. hem. metoda za odreñivanje
aksiom (grč. axioma ugled, autoritet sam po tragova elementa pomoću ozračivanja uzorka
sebi) sama sobom uvidljiva naučna istina, neu-tronima u nuklearnom reaktoru.
očevidna istina, nedokažljiva istina, istina aktive (lat. activa) trg. pozitivni sastavni delovi
koja se ne može dokazati (npr.: Nijedno jednog imanja, od kojih sopstvenik ima
tvrñenje ne može biti istovremeno i tačno i koristi, za razliku od pasiva, tj. objekata koji
netačno; Kad su dve količine jednake trećoj, sopstveniku ne donose nikakvu korist, ili su
onda su i meñu sobom jednake). mu čak od štete.
aksiomatika nauka o aksiomima; v. aksiom. aktivi (nlat. activi) pl. 1. u studentskom životu:
aksiomatičan (grč. aksiomatikos) sam sobom članovi studentskog odruženja koji obavezno
uvidljiv, očevidan, istinit, koji se ne dokazuje. moraju da učestvuju u svima priredbama i
aksist (nem. Achse osovina) „osovinaš", pojavama svog udruženja; suprotno: inaktivi;
pristalica Hitler—Musolinijeve politike tzv. 2. v. aktiv 2.
„osovine Berlin—Rim—Tokio", koja je aktivizam (lat. activus, agere delati, raditi) fil.
uvukla svet u strahote drugog svetskog shvatanje da je za napredak čovečanstva od
rata. naročite važnosti razuman i stalan uticaj
aksonometrija (grč. ahbp oca, osovina, čovečjeg znanja i htenja na kulturu i život
metrfa) merenje osovine kod geometrijskih uopšte; praktično, aktivizam je etički zahtev
tela. da čovek ne sme da miruje sve dotle dok
aksungija (lat. axis osovina, ungere mazati) priroda čovekova, njegovim stalnim
mazivo za osovine ili kola; farm. mast, salo. nastojanjem, ne dospe do potpunog
akt (lat. actus, eng. act, fr. acte) delo, samosaznanja i samostalnosti.
radnja; svaka svečana javna radnja, naročito
sudska radnja, rasprava, pretres; poz. čin; u aktivirati (nlat. activare) staviti u dejstvo; uvesti
likovnoj umetnosti: položaj u koji se namesti u aktivnu službu; ubrzati, ubrza-vati,
živ čovek kao pregled; crtež ili slika nagog pospešiti, pospešavati, pogurnuti.
čovečjeg tela; javni spis. aktivisati (nlat. activare) v. aktivirati.
aktivist(a) (lat. activus delatan) onaj koji je
akta (lat. actum, pl. acta od agere delati, raditi) delatan, koji dejstvuje, radi u nekoj oblasti
pl. dela, radnje; spisi koji se tiču nečega, (npr. politički aktivist); fil. pristalica
naročito u sudu, državnim nad-leštvima itd.; aktivizma.
ostaviti u akta ili ad akta priključiti aktima, aktivitet (nlat. activitas) živost, okretnost;
tj. neku stvar ili molbu smatrati svršenom, delatnost, radinost, marljivost, revnost;
odstraniti je, ne raditi po njoj ništa; delanje, delovanje, dejstvo; aktiv-nost.
designacija akata spisak akata koji se nalaze aktivna trgovina ranije: izvozna trgovina.
u jednoj svesci; akta apostolorum (lat. acta aktivnost (lat. activus) v. aktivitet.
apostolorum) pl. dela apostola; akta publika aktinidi (grč. aktis, aktinos) hek. grupa ra-
(lat. acta publica) pl. javne radnje, one koje dioaktivnih elemenata koji u periodnom
se tiču države. sistemu dolaze iza aktinijuma.
aktentašna (nem. Aktentasche) torba za aktinizam (grč. aktfs, aktinos sunčani zrak,
spise. zrak) fiz. svojstvo sunčanih, nadljubiča-stih,
akter (fr. acteur, lat. actor vršilac, izvršilac) zrakova da izazovu hemijske promene;
glumac; učesnik u nekoj radnji ili u nekom hemijsko dejstvo sunčanih zrakova.
dogañaju. aktinije (grč. aktfs, nlat. actinaria) 3001. mo-
ruzge, morske životinje iz porodice anto-zoa,
mekanog tela, bez kostura, žive obično
pojedinačno i često se odlikuju lepim bojama.
aktinij(um) 25 akuleiforman

aktinij(um) (grč. aktis) hen. radioaktivan aktiti (grč. akte strma obala) pl. oni koji stanuju
element, atomska masa 227, redni broj 89, na obali, primorci.
znak As. aktovka (lat. actus radnja) pozorišni komad u
aktinimetar (grč. aktis, metron metar) fiz. aparat jednom činu.
za merenje jačine Rendgenovih zrakova aktor (lat. actor) prav. tužilac, izdavalac
pomoću selena. punomoćja; advokat, zastupnik.
aktinična energija (grč. aktis, energeia delo, rad, aktrisa (fr. actrice) glumica.
zajednički naziv za energiju svih mogućih aktu (lat. actu) u istini, stvarno, odista.
vrsta zrakova; med. lečenje prirodnim i aktualan (lat. actualis) v. aktuelan.
veštačkim svetlosnim i rend-genskim aktualizam (lat. actualis) fil. princip prirodne
zracima, zatim zracima iz raznih nuklearnih istorije, naročito geologije i bio-logije, po
izvora (radijum i njegovi izotopi) i dr.; talasi kome su sile i zakoni koji sada dejstvuju one
niže frekvencije primenjuju se uglavnom iste sile koje su dejstvovale i u ranijim
zbog svog toplot-nog dejstva na žive periodima Zemljine istorije.
organizme.
aktualizacija (lat. agere raditi, nlat. actualisatio)
aktinogram (grč. aktfs, gramma slovo) rend- privoñenje u delo, ostvarenje, ostvarivanje.
genska slika; rentgenogram. aktualizirati (fr. actualiser) v. aktualizo-vati.
aktinograf (grč. aktis, grapho pišem) fiz. aktualizovati (fr. actualiser) činiti ili učiniti
instrument za merenje jačine hemijskog aktuelnim, ostvariti, ostvariva-ti, privesti ili
dejstva nekog svetlosnog izvora (aktino- privoditi u delo.
metar); takoñe: instrument koji beleži promene
(varijacije) u jačini sunčanih zrakova. aktualitet (lat. actualis) sadašnjost, stvarnost,
aktinografija (grč. aktis, graphia opis) nauka o savremenost, današnjica; sadašnja važnost,
zracima; ispitivanje pomoću Rendgenovih današnja zanimljivost; teorija aktualiteta psi*.
zrakova. Vuntovo shvatanje da je suština duše doživljaj
aktinoelektricitet (grč. aktis, elektron) svesti, a ne nešto supstancijalno; danost;
elektricitet što ga u kristalima izazivaju aktuelaost.
svetlosni ili toplotni zraci. aktuar (lat. actuarius) sudski pisar, pisar koji
aktinoidi v. aktinidi. vodi arhivske knjige nekog nadleštva i stara
aktinometar (grč. aktis, metron mera) fiz. sprava se o aktima koji dolaze i odlaze.
kojom se meri j anina toplotnog zračenja aktuacija (nlat. actuatio) med. dejstvo nekog leka
Sunca. na organizam.
aktinometrija (grč. aktis, metron mera) 1. aktuelan (nlat. actualis, fr. actuel) sadašnji,
grana meteorologije koja proučava Sunčevu današnji, savremen; stvaran, istinit,
energiju u atmosferi; 2. grana astro-fizike činjenički; koji je na dnevnom redu; koji se
koja proučava skupio zračenje nebeskih tela odnosi neposredno na današnjicu; dat, dan;
na gornjoj granici atmosfere. aktuelna energija živa sila, kinetička
aktinomikoza (grč. aktis, mykes gljiva) ned. energija.
zarazna bolest najpre opažena kod konja, aktuelnost (fr. actuel) v. aktualitet.
goveda i svinja, prenošljiva i na ljude, koju aktus (lat. actus) radnja, delo, čin, svečan čin,
prouzrokuje jedna gljivica zvezdasta oblika; svečanost, školska svečanost; spol-no
ispoljava se na organima za va-renje, u sjedinjavanje, sparivanje.
plućima (zbog udisanja zarazne prašine akuzabilan (lat. accusare optužiti, ascusa-bilis)
gljivica) ili na površini kože ako je na njoj tužljiv, optužljiv; kažnjiv.
bilo ozleda.
aktinomicete (lat. Actinomyces) biol. konča-sti akuzativ (lat. accusativus) gram. četvrti pa-dež
mikroorganizmi na prelazu izmeñu bakterija i (na pitanje: koga, što).
gljiva, prouzrokovači aktino-mikoze (v.). akuzator (lat. accusator) tužilac, tužitelj,
aktinomorfan (grč. aktis, morphe oblik) bog. optužilac; suprotno: akuzatus.
zrakast. akuzatorski (lat. accusatorius) prav. tuži-lački,
aktinon (grč. aktis, aktinos zrak) radioak-tivni optužni; akuzatorski krivični postupak
izotop radona; hem. znak Ap, redni broj 86, optužni postupak, onaj koji se vodi na osnovu
atomska masa 219; zrači H-zrake; poluvreme neke tužbe (suprotno: inkvizitorski krivični
raspada 3,92 sek. postupak).
aktinoskopija (grč. aktis, skopeo gledam) med. akuzatus (lat. accusatus) tuženik, optuže-nik,
ispitivanje, prozračavanje rendgenom. supr. akuzator.
aktinoterapija (grč. aktis, therapeia lečenje) akuzacija (lat. accusatio) tuženje, optuženje,
med. lečenje zracima. optuživanje.
aktinski (grč. aktis gen. aktinos zrak) fiz. koji akuitet (nlat. acuitas) šiljatost, oštrina;
hemijski dejstvuje, koji hemijski razlaže; naročito: oštrina tona.
aktinski zraci zraci sa hemij-skim dejstvom; akuleiforman (lat. aculeiformis) žaokast,
ultravioletni nadljubiča-sti zraci, nevidljivi, bodljikast.
jesu aktinski.
akulturacija 26 akceptor

akulturacija (eng. acculturation) l. moderni- akcelerativan (nlat. accelerativus) ubrzavan,


zacija (primitivne) kulture; 2. preuzi-manje i koji ubrzava, ubrzavajući.
usvajanje elemenata tuñih kultura. akceleracija (lat. acceleratio) fiz. ubrzanje,
akumetar (grč. akuo čujem, metron mera) v. ubrzavanje.
akoemetar. akcelerirati (lat. accelerare) ubrzati, ubr-zavati.
akumulator (lat. accumulator gomilač, nago- akcelerometar (lat. accelerare ubrzavati, grč.
milavač) fiz. aparat za skupljanje električne metron mera) aparat za merenje ubr-zanja.
energije; skupljač, nagomilavač. akcen(a)t (lat. accentus) gram. naglasak (sloga ili
akumulacija (lat. accumulatio nagomilava-nje) reči); znak za obeležavanje naglaska.
1. ret. nagomilavanje (reči i izraza); 2. akcentovanje (lat. accentus naglasak) gram. v.
akumulacija kapitala uvećavanje kapitala akcentuacija.
time što se deo profita ili kamate dodaje
kapitalu da bi se preduzeće ili poslovi akcentovati (lat. accentus) u izgovoru nagla-
proširili; kod nas: odvajanje od postignutog šavanjem naročito istaknuti jedan glas, slog
nego dohotka izvesnog dela radi stvaranja ili neku reč; staviti, stavljati ak-cente na
rezervnih fondova ili proširenje preduzeća i reči.
investicija. akcentologija (lat. accentus naglasak, grč. logia
akumulirati (lat. accumulare) nagomil(av)-ati, nauka) gram. nauka o akcentima; up. akcent.
sticati, steći, novac. akcentuacija (fr. accentuation) gram. nagla-
akupiktura (nlat. acupictura) vezenje, vez. šavanje, isticanje, pri izgovoru, jednog glasa,
akuplirati (fr. accoupler) sparivati, spa-riti; sloga ili neke reči putem naglašavanja;
vezivati dva po dva; spajati, spojiti. stavljanje znakova za naglašavanje reči
akupresura (lat. acupressura pritisak (akcenata).
iglom) med. zaustavljanje krvi pritiskom akcentus akutus (lat. accentus acutus) gram.
krvnog suda metalnom iglom. oštri naglasak; akut.
akupunktura (lat. acus igla, nlat. punctura bod) akcentus gravis (lat. accentus gravis) gram. teški
med. način lečenja nekih bolesti, primljen od naglasak (u grč. i fr. gramatici); gravis.
Kineza i Japanaca, koji se sastoji u tome da akcentus cirkumfleksus (lat. accentus
se u obolelo mesto zabadaju igle. circumflexus), gram. izvijeni naglasak (u
akuratan (lat. accuratus) brižljiv, tačan, grč. gramatici, kao u molra; cirkumfleks.
uredan, savestan, ispravan. akcept (lat. acceptus primljen, prihvaćen)
akustika (grč. akustikos, akuo čujem, slušam) primanje menice, koje se vrši na samoj
fiz. nauka o zvuku. trasiranoj menici i izražava rečima
akustičan (grč. akuo čujem) koji odgovara „primljena", „prihvaćena", „sprejeta", a
zahtevima akustike, podesan za primanje i kojim onaj na koga je menica vučena
prenop!enje zvuka (npr. dvornice, pozori- izjavljuje da će na sebe vučevu sumu o roku
1pte, crkva), sagrañen tako da se reči i plaćanja isplatiti; reč kojom se izražava
topovi mogu svuda lepo i jasno čuti; primanje menice; primljena menica.
akustična sredstva sredstva koja služe akcepta (lat. accepta) pl. prihodi, dohoci.
poboljšanju ili pojačanju slabog sluha. akceptabilan (nlat. acceptabilis) primljiv,
akut (lat. acutus accentus) gram. znak koji se prihvatljiv, usvojljiv.
stavlja na samoglasnik i time ga obeleža-va
kao naglašena, oštri akcent. akceptant (lat. acceptans) primalac (kod svakog
akutan (lat. acutus) oštar, prek, koji prisiljava ugovora, od dveju ugovoračkih strana,
na brzo rešenje; akutan bol iznenadan i veoma paciscenata, jedna je promitent — ponu-ñač, a
jak bol; akutia bolest ona koja će se brzo druga akceptant— primalac); primalac jedne na
završiti ili ozdra-vljenjem ili smrću, a sebe vučene menice, trasat.
obično traje do 40 dana. akceptacija (nlat. acceptatio cambii) primanje
akutangularan (lat. acutus oštar, angularis menice, akcept.
ugaoni) kom. oštrougli. akceptibilitet (nlat. acceptibilitas) pri-mljivost,
akušeza (fr. accoucheuse) babica, primalja. prihvatljivost.
akušer (fr. accoucheur) lekar stručnjak za sve akceptilacija (lat. accepti latio) trg. uno-šenje u
poslove koji su u vezi sa trudnoćom i knjigu nekog duga kao plaćenog pre no što je
poroñajem. stvarno plaćen.
akušersko odeljenje med. odeljenje bolnice u akceptirati (lat. acceptare) primiti, prihvatiti,
kome se vrše poroñaji. priznati, odobriti; akceptirati menicu obvezati
akušerstvo (fr. accoucher) babištvo, se na plaćanje menice plamenom
primaljstvo; nauka o trudnoći, poroñaju i zabeleškom na samoj menici.
babinjama. akceptovati (lat. acceptare) v. akceptirati.
akuširati (fr. accoucher) pomoći ženi da rodi, akceptor (lat. acceptare) primalac, odobra-.
poroditi, babičiti; poroditi se, porañati se. valac.
akcepcija 27

akcepcija (lat. acceptio) primanje, prihvatanje, privreñivanje; društvo osnovano na podlozi


usvajanje; usvojene značenje neke reči. uplaćenih akcija.
akces (lat. accessus, accedere) pristup, pri-laz; akcionator (nlat. actionator) tužitelj, tužilac;
stupanje u neko nadleštvo radi sti-canja posrednik, senzal.
prakse u poslovima; primanje nekog praznika akcioni (lat. actio rad, delanje) radni, de-latni,
u sud radi praktičnog vežbanja; med. napad koji se tiče dejstva; akcioiiradi-jus avij.
groznice. odstojanje koje može avion da preñe i da se
akcesija (lat. accessio) pristupanje, prila-zak, vrati na polaznu tačku bez spuštanja i
priraštaj; ono što još pripada glavnoj stvari; uzimanja pogonskog materijala.
stupanje na vlast. akcionirati (lat. actio tužba) tužiti, op-tužiti,
akcesist(a) (lat. accessus pristupanje, pristup) optuživati.
početnik, pripravnik u službi ili zvanju; akcipirati (lat. accipere) primiti; opaziti, opažati,
čovek koji je primljen u službu kao osetiti, osećati, čuti; shvatiti, razumeti,
pripravnik, na probu. naučiti.
akcesit (lat. accedere pristupiti, accessit) akšam (tur. ak§am) l. prvi mrak, zalazak
pohvalnica (učeniku pri razdeljivanju nagrada sunca, prvi deo večeri neposredno posle
u školi), druga nagrada, sporedna nagrada. zalaska sunca; 2. vreme četvrte molitve
akcesoran (nlat. accessorius) sporedan, muhamedanaca, po zalasku sunca.
uzgredan, pomoćni. al (tur. al) otvoreno crven, rumen, ružičast; alev.
akcidens (lat. accidens, accidere dogoditi se, al- (ar. al-) arapski član, npr. al-kali, al-
desiti se) nebitna, slučajna osobina nečega (za kohol, Al-kuran itd.; često se upotrebljava i
razliku od esencije ili supstan-cije); slučaj. el i ul.
akcidentalan (nlat. accidentalis) v. akciden- a la (fr. a 1a) kao, poput (čega), po, po ugledu na
cijalan. nešto.
akcidentalije (lat. accidentalia) slučajnosti; alabandizam umetničko ošljarenje, umetnička
slučajne osobine neke stvari, koje nisu bitne; drljotina (po karijskom gradu Ala-banda, gde
sporednosti. je vladao rñav umetnički ukus).
akcidence (lat. accidere) pl. tip. fini, naročiti alabastar, alabaster (grč. alabastros, lat.
štamparski poslovi za koje se traži stručno alabastrum) št. naročita, veoma tvrda vrsta
spremni slagači, izrada tablica, obrazaca, gipsa, u vodi teško rastvorljiv; alabastersko
hartija od vrednosti i sl. staklo mutno, poluprovidno staklo.
akcidencija (lat. accidere, accidentia) ono što u a la bon-er (fr. a la bonne heure) u dobri čas.
jednoj stvari nije bitno, što je promenljive ili ala breve takt (ital. a la breve takt) takt od četiri
slučajno u njoj, a što bi moglo biti i drukčije četvrtine koji se broji, odn. diri-guje na dva
pa da se suština te stvari ne promeni; sporedan poteza umesto na četiri.
posao, sporedna, slučajna zarada. Aladin glavni junak u priči o čarobnoj svetiljci
akcidencijalan (nlat. accidentialis) nebitan, (objavljenoj u poznatoj arapskoj zbirci
sporedan, slučajan, koji nema veze sa su- pripovedaka „Hiljadu i jedna noć"), koja
štinom stvari. onome koji je poseduje ispunjava sve što
akciza (fr. accise, nlat. accisia, lat. accidere zaželi, Aladnnova lampa.
dogañati se) prirez; trošarina. Aladinova lampa v. Aladin.
akcizant (fr. accise) onaj koji plaća prirez, alaj (tur. alay) vojska, odeljenje konjanika;
trošarinu. parada, svečana povorka; gomila, svetina,
akcizirati (fr. accise) odrediti prirez, trošarinu, mnoštvo.
oporezovati. alaj-barjak (tur. alay bayragi) glavna vojnička
akcizor (fr. accise) trošarinac; poreznik. zastava.
akcija (lat. actio, fr. eng. action) radnja, alaj-beg (tur. alay-beyi) zapovednik nad
delatnost, delanje, dejstvo, preduzimlji-vost; odeljenjem pešadije (bataljonom) ili konjice
trg. udeo, deonica, učešće sa izvesnim (eskadronom).
kapitalom u kakvom privrednom ili alajbegova slama ono što nema vlasnika, ono
trgovinskom preduzeću i dokument o tome o čemu niko ne vodi računa.
učešću. alajka (tur. halayik) 1. robinja, sluškinja; 2.
akcionar (fr. acctionnaire) trg. deoničar, »sena opaka jezika, jezičara; 3. pokvarena,
sopstvenik deonica nekog trgovačkog ili raspusna, nemoralna žena.
industrijskog preduzeća, član nekog ak- a la kart (fr. a la carte) prema jelovniku, izbor
cionarskog društva. jela po jelovniku.
akcionarsko društvo u kapitalizmu društvo alal, (arap. halal, tur. helal ono pggo je
sopstvenika akcija nekog preduzeća kojima je pravedno) blagoslov, sreća; u izrazima: neka
cilj zajednički rad i zajedničko mu je alal neka mu je prosto; alal im (mu)
vera bravo! odlično!
alalija 28 albuminimetar

alalija (grč. a-, lalein brbljati) med. nemogućnost alafranka (ital. alla franca) na evropski način,
izgovaranja artikulisanih glasova usled po evropski, po zapadnjački (za razliku od
poremećaja u govoriim organima. turskog, orijentalskog, islamskog); supr.:
alaliti, halaliti (tur. od helal) l. oprostiti se, alaturka.
pozdraviti se, oprostiti se na rastanku; 2. alah (arap. a-ilah) bbg, pravi bog.
pokloniti. alacija (nlat. alatio, lat. alatus krilat) davanje
alaman (nem. Alemanne) gladnica, gra- krila; fig. ubrzanje, požurivanje.
mežljivac; neobuzdan čovek, pustahija. alba (lat. albus beo) duga bela tunika kod starih
alamanka (tur. Alman Nemac) vrsta sablje Rimljana; bela, do zemlje duga, košulja
nemačke izrade. katoličkih sveštenika za vreme mise.
ala marna (ital. alla marcia) iuz. oznaka da Alba Greka (lat. Alba Graeca) jedan od starih
kompoziciju treba izvesti u tempu marša, naziva za Beograd.
koračnice. albanolog stručnjak za albanologiju.
alantijazis (grč. allas, allantos kobasica) med. albanologija nauka koja se bavi prouča-
oboljenje usled trovanja kobasicom; botu- vanjem albanskog jezika, književnosti i
lizam. kulture.
alantoida (grč. allas, eidos izgled, vid, oblik) albatros (eng. albatross) zool. velika bela
zool. začedna bešika, začednica, omotač morska ptica koja nagoveštava buru.
zametka kod viših kičmenjaka (sisara, riba i albacija (nlat. albatio) beljenje, sjajanje metala,
gmizavaca), pomaže kod gmizavaca i ptica naročito bakra; posrebravanje metala;
disanje, a kod sisara još i ishranjivanje tobožnje pretvaranje bakra u srebro;
zametka. albifikacija.
alantoidna tečnost zool. tečnost koja se nalazi albedo (lat. albus beo, svetao, sjajan) broj koji
izmeñu alantoide i amniona. pokazuje moć odbijanja svetlosti od tela koje
alantotoksikon (grč. allas, allantos kobasica, samo ne svetli; potpuno belo telo imalo bi
toksikon otrov) hem. otrov koji se razvija u albedo =1, jer bi odbilo svu svetlost.
pokvarenim džigernjačama i krvavicama. albertotipija tip. izrada tipografskih ploča
ala prima (ital. alla prima) slik. odmah, fotografskim putem, nazvane po pro-
najednom slikati, tj. bez prethodnog grun- nalazaču, minhenskom fotografu Jozefu
tiranja. Albertu (1825—1886).
alarm (fr. alarme, ital. all'arme) voj. uzbuna, Albertina zbirka crteža i gravira u Beču, jedna
poziv ili znak ka oružju; nemir, od najbogatijih u Evropi (preko 600.000
nespokojstvo, zabrinutost; strah. listova); osnovao je vojvoda Albert od
alarmantan (fr. alarmant) uznemiravan, koji Saksen-Tešena (1738—1822).
uznemiruje, uznemirujući, koji izaziva ili albinizam (lat. albus beo) med. nasledio odsustvo
stvara nespokojstvo i zabrinutost, bojene materije, pigmenta u koži kod ljudi i
obespokojavajući. životinja, usled čega koža i kosa izgledaju
alarmirati (fr. alarmer) uzbuniti, u zbunjivati, bele, a oči crvenkaste.
praviti uzbunu, pozvati ka oružju; uznemiriti, albino (um. albino, lat. albus beo) med. onaj koji
zastrašiti, obespokojiti. boluje od albinizma.
alarmist (fr. alarmiste) raznosač uznemiru-jućih Albion (kelt. „brdska zemlja") staro, danas
vesti. samo pesničko ime Velike Britanije.
alas (mañ. halasz) onaj koji se bavi ribolo-vom, albit (lat. albus beo) min. beli feldspat.
ribar; halas. albifikacija (nlat. albification) v. albacija.
alat (tur. al crven, at konj) alatast konj, riñan. albolit (lat. albus beo, grč. Hthos kamen) vrsta
alat (arap. alat, tur. alat) pribor, sve što je odličnog belog cementa.
potrebno za rad, naročito ručni, oruñe. albugo (lat. albugo) med. bela mrlja na
alata (lat. afferre doneti, donositi, allatus rožnjači oka.
donesen) pl. sve ono što »sena donese sobom album (lat. album belo) belina, knjiga sa belim
kad se udaje, miraz, prćija. listovima, koju treba ispuniti slikama u boji,
crtežima i sl.; spomenar, spomen-knjiga;
alativ (fr. allatif) u ugro-finskoj jezičkoj grupi knjiga za skupljanje fotografija, poštanskih
naziv za padež kojim se obeležava predmet karata sa slikama, maraka itd.
kome je upućena neka radnja, na kome će se albumen (lat. albumen belance) hem.
ostvariti neka radnja. belančevina.
alatracija (nlat. allatratio) lajanje na; napad na albumin (lat. albumen) hem. belančevinasta
nekog grdnjama. materija, belančevina.
alatura (nlat. allatura, afferre donositi) prav. albuminat (lat. albumen) hem. materija koja u
miraz; dodatak u novcu za izdržavanje sebi sadrži belančevine.
kuće. albuminimetar (lat. albumen, grč. metron mera)
alaturka (ital. alla turca) na turski način, po hem. instrument za odreñivanje količine
turski (za razliku od evropskog, zapad- belančevine u mokraći.
njačkog); supr.: alafrZnka.
alaun (nem. Alaun, lat. alumen) stipsa.
albuminozan 29

albuminozan (nlat. albuminosus) koji sadrži Algonki) pretkambrijsko doba u razvitku


belančevinu, belančevit. Zemlje iz kojeg su poznati prvi tragovi
albuminoidi (lat. albus beo) ned. supstancije po života.
sastavu i poreklu slične pravim be- algorizam (arap.', grč. rythmcs) v. algoritam.
lančevinama, od kojih se razlikuju uglavnom algoritam (arap., grč. rythmos odnos) 1. veština
po tome što im nedostaju neke amino-kiseline računanja, četiri osnovne računske radnje i
i što su nerastvorl>ive. udžbenik o tome (izraz potiče od arapskog
albuminska hartija fotografska hartija za čiju matematičara Mohameda ibn Musa
se izradu upotrebljava iz jaja izvañena i na Alharizmi); 2. logički algoritam pokuša] da
toplom vazduhu osušena belančevina. se logičke operacije zamene ciframa i
albuminurija (lat. albumen, grč. ureo mokrim) računskim metodama, dakle, pokušaj jedne
med. izlučivanje belančevine mokraćom, kao matematičke ili simbolič-ke logike; opšte
znak šećerne bolesti, bolesti bubrega i dr. usvojen način pripreme za digitalne računare;
albumoze (lat. albus beo) fiziol. supstance u srednjem veku upotrebljavali su se i izrazi
izmeñu belančevina i peptona koje se algorizam, algaritam.
stvaraju u želucu i gušterači za vreme algospazmus (grč. algos bol, spasmos grč) med.
varenja. grč mišića praćen bolom.
alva (tur. helva) v. halva. algofon (grč. algos bol, phonos ubistvo) med.
alvaluk (tur. helvahk) napojnica, nagrada, čast sredstvo protiv zubobolje od slačičinog ulja i
koju daje obično onaj koji obuče nešto špiritusa.
novo. algrafija (grč. graphfa) tip. postupak pri ravnom
alvadžija (tur. helvaci) onaj koji pravi i štampanju aluminijskim mesto kamenim
prodaje alvum napitak od kajmaka, kuku- pločama, koji odgovara litogra-fiji.
ruznog brašna i dr. (boza); slastičar. Aldebaran (arap.) astr. „volovsko oko", zvezda
alvearij(um) (lat. alvearium) košnica, pče-lanik, prve veličine, jasno crvene svetlosti, u
trnka; jedan deo ušne šupljine u kojoj se sazvežñu „Bika".
skuplja ušna mast. aldehid (nlat. alcohol, dehydrogenatus li-šen
alveolaran (nlat. alveolaris) koji se tiče zubnih vodonika) hen. alkohol lišen jednog dela
ležišta; ćelijast, ćelijski; al-veolarni živci vodonika, organska hemijska tečnost ljuta
vilični živci. mirisa.
alveole (lat. alveoli) l. anat. male duplje, jamice aldobrandinska svadba rimska zidna slika
i mehurići u pojedinim delovima tela, npr. pronañena 1606. god.; pripadala je kardi-nalu
ležišta za zube u vilicama, šgućni mehurići u Aldobrandiniju.
kojima se vrši izmena gasova za vreme aldum (tur. aldim) zlato.
disanja i dr.; 2. voštane ćelije u pčelinjem aldumaš (tur. aldim akcesi) čašćenje koje čini
saću. kupac nakon kupovine na pazaru ili u čaršiji;
alvus (lat. alvus) anat. trbuh; med. stolica, izmet. napojnica.
algaritam (arap., grč. rythmos) v. algoritam. ale! (fr. allez) hajdete, idi, napred!
alge (lat. algae) bot. okreni, kriptogamne vodene alea jakta est (lat. alea jacta est) posl. kocka je
biljke, bescvetnice, talofite sa biljnim bačena, tj. konačno sam se odlučio na neko
zelenilom (hlorofilom). delo, sad kud puklo da puklo! Cezare-ve reči
algebra (arap. al-gebr) kat. „sastavljanje raz- kada je prešao Rubikon.
dvojenih delova", deo matematike koji aleatiko (ital. aleatico) vrsta odličnog slatkog
istražuje odnose i svojstva brojeva pomoću toskanskog crvenog vina od muska-tovog
opštih znakova; račun simbolima po grožña.
odreñenim zakonima; udžbenik algebre. aleator (lat. alea kocka, aleator) igrač kockom,
algebrist(a) onaj koji se bavi algebrom, znalac igrač na sreću, kockar.
algebre. aleatorij(um) (lat. alea kocka, aleatorium)
algama (grč. algema) med. bol. igračnica, kockarnica.
algetičan (grč. algeo osećam bol) bolan,
bolešljiv, nastao usled bola. aleatorika (lat. alea kocka) muz. izvoñenje koje
algija (grč. algeo osećam bol) med. bol živaca, se temelji na slučajnosti; nastala je u novoj
neuralgija. muzici svoćenjem kompozicije na niz
algivitom ugalj stvoren od ostataka vodenih obrazaca čiji se poredak prepušta volji
biljaka, najčešće algi; otuda i naziv. izvoñača.
algolagnija (grč. algos bol, lagneia obljuba) aleatorni (lat. alea kocka) slučajan; mat.
med. uživanje u bolu, požuda za bolom, izraz aleatorna promenljive: slučajna promenljive.
koji obuhvata mazohizamm sadizam. alev (pere.) crven, plamene boje.
algologija (lat. alga, grč. logia) bog. nauka o alegat (lat. allegatum) navedeno mesto, na-vod,
algama, okrecima. izvoñenje, pozivanje na neki zakon.
algonkij(um) "(prema nazivu grupe indijan-sk ih alegata (lat. allegata) pl. mesta navedena iz
plemen a Sev ern e A mer ik e — drugih dela, uputstva.
alegacija ZO

alegacija (lat. allegatio) navoñenje, pozivanje na ska biblioteka, aleksandrijski gramati-čari,


spis, delo ili pisca; navoñenje činjenica; aleksandrijski filozofi (aleksan-drijska
tvrñenje. škola), i dr.
alegorizirati (grč. allegoreo drukčije aleksandrina svili slična tkanina od lana i
izražavam, drukčije prikazujem) v. alego- pamuka.
risati. aleksandrinac poet. dvanaesterac, šesto-stopni
alegorija (grč. allegoria) poet. govor u kome se stih sa cezurom posle šestog sloga, nazvan
pojmovi i misli iskazuju drukčije, a ne po velikom starofrancuskom romanu o
rečima koje ih direktno izražavaju, slikovit Aleksandru Velikom, iz HP veka; klasičan
govor, slikovito objašnjenje pojma ili misli. stih Francuza.
alegorisati (grč. allegoreo) slikovito govoriti ili aleksandrinci ovim se imenom zove 70 alek-
pisati; izražavati misli zavijeno, u slikama, sandrijskih naučnika-tumača; up. Septua-ginta.
a ne direktno. aleksandrinstvo naučio sitničarstvo, suva
alegorist(a) (grč. allegorikćs) onaj koji učenost radi učenosti, bez ikakve veze sa
prikazuje nešto u slikama, slikovito. stvarnim životom, kao npr. u HUP veku.
alegoričan (grč. allegorikos) iskazan slikom, aleksandrit (grč.) min. vrsta dragog kamena.
slikovit, zavijen. aleksija (grč. a-, lexis govor) psih. patološka
alegramente (ital. allegramente) v. alegro. nesposobnost da se pisane ili štampane reči
alegretino (ital. allegrettino) muz. umereno čitaju sa razumevanjem (dolazi usled povrede
alegreto. velikog mozga).
alegreto (ital. allegretto) muz. manje živo, aleksin (grč. alexo pomažem, štitim) hem.
manje veselo, manje brzo nego u alegro. svaka materija krvnog seruma koja rastvara
alegrisimo (ital. allegrissimo) muz. vrlo »sivo, strane ćelice.
vrlo veselo, što življe; alegro asai, alegro di aleksipiretikon (grč. alexo branim, rug vatra)
molto. med. sredstvo protiv groznice.
alegro (ital. allegro) muz. veselo, »sivo, brzo; kao aleksit (grč. alexo branim) med. sredstvo za
imenica: komad koji treba izvoditi veselo, spasavanje i pomoć, naročito protivotrov;
živo i brzo; alegramente. aleksiterijum.
alegro asai (ital. allegro assai) muz. v. aleksiteričan (grč. alexeterios) koji dejstvuje
alegrisimo. kao protivotrov, protivotrovni.
alegro vivače (ital. alegro vivace) muz. živahno. aleksifarmakon (grč. alexo branim, phar-
alegro di molto (ital. allegro di molto) muz. v. makon lek) med. lek protiv trovanja,
alegrisimo. protivotrov.
alegro kon brio (ital. allegro con brio) muz. vrlo aleksifarmacija (grč.) nauka o protivotro-vima.
veselo, sa žarom, vatreno; alegro kon alektacija (lat. allectatio) mamljenje, prima-
spirito, alegro kon fuoko. mljivanje, izazivanje draži; čist rad (u
alegro kon mogo (ital. allegro con moto) muz. bakrorezu).
uzburkano, hitro, brzo. alektriomantija (grč. alektryon petao, man-tef a
alegro kon spirito (ital. allegro con spirito) muz. proricanje) proricanje po pevanju petlova.
v. alegro kon brio. alektriomahija (grč. alektryon petao, mache
alegro kon fuoko (ital. allegro con fuoco) borba) borba petlova (kao slika istinske
muz. v. alegro kon brio. borbe kod starih Grka bila veoma omilje-na
alegro maestozo (ital. allegro maestoso) muz. zabava).
odmereno hitro, sa dostojanstvom. alelopatija (grč. allelon naizmeničan, pat-hos
alegro ma non tropo (ital. allegro ma pop doživljaj, delovanje, uticaj) nauka koja se
troppo) muz. ne odviše brzo. bavi proučavanjem biohemijskih uticaja
alegro moderato (ital. allegro moderato) muz. izmeñu biljaka.
umereno veselo, umereno brzo. aleloftorija (grč. allelon meñusobni, uzaja-mni,
alegro non tango (ital. allegro pop tanto) muz. ne phtefro unittavam, allelophthorfa) fil.
mnogo brzo. izraz kojim je Aristotelo nazvao nagon, u
alegro furiozo (ital. allegro furioso) muz. strasno prirodi i životinjskom svetu, za nemilosrdnom
i brzo. meñusobnom borbom i uni-štavanjem.
aleja (fr. allee) drvored; šetalište izmeñu dva aleluja (hebr. hallal, hilel jah hvalite boga)
reda drveća; uzan prolaz. pripev u crkvenim pesmama; pesma u slavu
alejkum selam (tur. 'alaykum-u-ssalam) boga; aliluja.
muslimanski pozdrav: mir meñu vama! alem (arap. alam znak, simbol) neki dragi
aleksandrijski koji se dogodio u Aleksan-driji, kamen „spram koga se vidi večerati, u ponoći
koji potiče iz Aleksandrije, po-morskog kao u po dana" (nar. pesma); u arapskom,
grada u Donjem Egiptu, koji je osnovao 331. pored ostalih mnogih značenja, ova reč znači
pre n.e. Aleksandar Veliki i bio je u prvim i pozlaćene jabuka na vrhu minareta.
vekovima pre i posle naše ere glavno sedište
grčkog obrazovanje i grčke književnosti;
otuda: aleksandrij-
alemanda 31 alimfija

alemanda (fr. allemande) muz. igra u 2/4 ili 4/4 smesa, legura; fig. primesa, primesak, dodatak;
taktu, umerenog tempa (nemačkog porekla). alijaža.
Alemani (nem. Alemannen) staronemački naziv aligirati (lat. alligare) sliti, slivati, sme-šati;
glavnog i najvećeg dela stanovništva južne legirati.
Nemačke, za razliku od vladajućih Franaka alizari (šp. alizari) bog. levantinske broć; koren
(otuda Francuzi i danas zovu Nemačku broća.
„Alemanj", tj. zemlja u kojoj žive Alemani). alizarin (šp. alizari) hen. lepa crvena boja koja
alentando (ital. allentando) muz. popuštajući, se danas dobiva iz antracena, dok je ranije
zadržavajući, usporavajući; alen-tato. dobivana iz korena broća; aliza-rinsko
alentato (ital. allentato) muz. v. alentando. modrile* najlepša i najpostojanija alizarinska
aleiteza (grč. allos drugi, thesis položaj, modra boja, iste vrednosti kao i indigova
metanje) med. prisustvo stranih tela u modra boja; ua. alizari.
čovečjem organizmu i bolest koja usled toga aliirati (fr. allier) vezati savezom, sklopiti savez,
nastaje. udružiti; svezati brakom, opri-jateljiti;
aleopat (grč. alloios drukčiji, pathos bolest) lged. obično: aliirati se.
v. alopat. alija (arap. 'aliya) prazna i nenaseljena spa-
aleopatija (grč. alloios, pathos) ned. v. alopa- hijska zemlja.
tija. alijaža (fr. alliage) v. aligacija.
alergeni (grč. allos drugi, ergon delo) ned. alijansa (fr. alliance) spajanje, udruživanje;
supstancije životinjskog ili biljnog porekla savez; oroñavanje, prijateljstvo; bračna
koje u preosetljivih osoba izazivaju alergiju. veza; Sveta alijansa (fr. belle alliance), lepi
alergija (grč. allos, ergon) med. promenjena ili sveti savez izmeñu Rusije, Pruske i
sposobnost reakcije organizma na neku vrstu Austrije 1815. god.
zaraznih klica kojima je taj organizam već alijas (lat. alias) inače, sem toga, drugim putem,
jednom ranije bio zaražen. drukčije.
alergičan (grč. allos, ergon) med. koji pati od alijevacija (lat. alienatio) otuñivanje, otu-ñenje;
alergije. razmena, prodaja, zalog; med. odstupanje od
alet (arap. hhilat) odelo; svečana, počasna prirodnog stanja; duhovno ra-strojstvo (lat.
haljina kojom je sultan darivao vezire. alienatio mentis).
alijenizam (lat. alienus tuñ, fr. alienisme) med.
aletiologija (grč. aletheia istina, logia) nauka (ili: duševno rastrojstvo, ludilo.
učenje) o istini. alijenirati (lat. alienare) prav. otuñiti, otu-ñivati,
aletofil (grč. alethes istinit, philos prijatelj) ustupiti drugom (pravo ili svoji-nu); odvratiti,
prijatelj istine, onaj koji voli istinu; filalet. premamiti (mušterije); poludeti.
aleuromantija (grč. aleuron pšenično brašno, alijenist(a) (fr. alieniste) lekar za duševne
mantefa) proricanje iz brašna koje se prinosi bolesti.
na žrtvu. alikante (šp. alicante) vrsta španskog vina iz
aleurometar (grč. aleuron brašno, metron okoline grada Alikante.
mera) instrument za ispitivanje valjano-sti i alikvaitan (lat. aliquantum) mat. koji se sadrži u
čistoće brašna. većem broju, ali ovaj nije njime deljiv bez
aleuron (grč. aleuron pšenično brašno) bog. ostatka, npr. 5 i 7 su alikvante ili alikvantni
okruglasta i kristalizovana organska tvar, delovi broja 12; supr. alkkvotan.
slična zrncu, u biljnim ćelijama, sastavljena alikvota (lat. aliquoties) mat. broj koji se sadrži u
od kristalizovane belanče-vine. drugom broju bez ostatka, npr. 2, Z, 4, 6 su
aleuronat (grč. aleuron pšenično brašno) bog. alikvote broja 12.
belančevina koja se nalazi u pšenici. alikvotan (lat. aliquoties) koji se sadrži u
alef (hebr. aleph) prvo slovo jevrejskog i većem broju bez ostatka.
feničanskog pisma; up. alfa. aliluja, v. aleluja.
alibi (lat. alibi) prav. drugde, na drugom mestu, aliment(a) (1. alimenta) pl. novac za izdržavanje
stvarna neprisutnost jedne osobe na nekom i vaspitanje vanbračne dece.
mestu, gde je ta ista osoba, prema tvrñenju alimentar (lat. alimentarius) prav. onaj koji po
neke druge osobe, u odreñeno vreme tobože nekom zaveštanju prima izdržavanje.
bila; dokazati svoj alibi znači: dokazati da u alimentarna intoksikacija med. trovanje hranom.
izvesno vreme nisam bio na izvesnom mestu. alimentacija (lat. alimentatio hranjenje) ishrana;
aligator (ital. alligatore, šp. el lagarto) zool. izdržavanje, npr. vanbračne dece.
američki krokodil; kajman. alimentirati (nlat. alimentare) ishranjiva-ti,
aligacija (lat. alligatio) mešavina metala izdržavati, snabdeva™ hranom.
nejednake vrednosti u jednu masu, slitina, a limine (lat. a limine, s praga) odmah,
smesta, odlučno (npr. odbiti neki predlog,
ponudu, savet i sl.).
alimfija (grč. a- ne, bez, lat. lyrnpha voda) med.
nedostatak limfnih žlezda.
al ingroso 32 Alkuran

al ingroso (ital. ali ingrosso) trg. na veliko; up. elektropozitivni su, hemijski najreak-tivniji,
an gro. razlažu vodu; vodeni rastvori njihovih
alineja (lat. a od, linea red) nov red, novi pasus, hidroksida i oksida imaju al-kalno dejstvo.
novi paragraf; odeljak koji počinje novim, alkaloidi (arap. halkali, grč. efdos) hem. azot-ni
nešto uvučenim redom. organski spojevi biljnog porekla, otrovni i
alinjirati (fr. aligner, lat. a linea) pore-ñati u gorka ukusa; do danas ih je u hemiji poznato
jednom pravcu, poravnati po koncu, doterati više od sto (kinin, ko-kain, kofein, atropin,
pod konac, postrojiti, urediti, svrstati. morfin, nikotin, strihnin, teobromin i dr.),
aliptika (grč. alefpho mažem, trljam) veština od kojih su neki veoma lekoviti.
masiranje, nauka o lečenju trljanjem. alkatifa (arap., šp. alcatifa) fini orijen-talski
alir(a) (fr. allure) hod, način kretanja; trag ćilim, sa osnovom od vune i svile, a šarom
divljači; fig. način hoda i držanja nekog od zlatnog i srebrnog konca.
čoveka, ponašanje, vladanje. alkejski stih (grč. Alkalos) poet. stih od pet stopa,
aliskaf (lat. ala krilo, grč. skaphos laña) vozilo od kojih su prve tri i poslednja jambi, a
s krilima, hidrokrilac, vodokri-lac. četvrta anapest i-i-i-i i-i-), po slavnom
aliteracija (nlat. aliteratio) poet. pesnička figura grčkom liričaru Alkeju, iz Mitilene na
koja se sastoji u tome da više reči u jednom Lezbosu, koji je živeo 600. god. pre naše ere;
stihu počinju jednim istim su-glasnikom, npr.: alkejska strofa strofa od četiri stiha, od kojih
„Ona poji po putu putnike". dva jedanaester-ca, jedan deveterac i jedan
aliterirati (lat. ad littera slovo) praviti deseterac.
aliteraciju; slučajno ili hotimično ponavljati alkovn (arap. al-qubeh, pš. alcoba) odeljenje
ista slova, iste slogove. odreñeno za spavanje koje ne prima svetlost
alitura (lat. alere hraniti, alitura) hranje-nje, direktno spolja, nego tek iz drugih odeljenja,
ishrana, sposobnost tela da hranljivim kroz staklena vrata i prozore; udubljenje u
sokovima nadoknadi ono što je izgubilo. sobi sa posteljom; ložnica.
alifatična jedinjenja hem. organska je-dinjenja u Alkoran (arap. Al-qur' ap) v. Korav.
čijim su molekulima atomi ugljenika al korzo (ital. al corso) trg. po kursu, po
povezani meñu sobom u vidu jedinstvenog ili sadašnjoj vrednosti novca.
razg^anatog lanca. alkotest (kovanica od delova reči alkohol i lat.
alka (tur. halka) v. halka. testis svedok) provera količine alkohola u
alkazar (arap.) dvorac, dvor, palata. nekom organizmu.
alkalescencija (nlat. alcalescentia) hem. alkohol (arap. al-qohhlu) l. najbolji, savršeno
preovlañivanje jednog alka lij a: razvijanje prečišćen prah, npr. od kore kina-- drveta,
alkalija koji se brzo isparava tj. amoni-jaka. železa i dr.; 2. potpuno prečišćen špiritus
alkalescirati (nlat. alcalescere) hen. razvijati izlučen iz vina, piva, rakije i dr.; opojno
alkalij koji se brzo isparava (amoni-jak). piće.
alkali (arap. halkah) hem. so koja se dobija iz alkoholat (arap.) čvrsto hemijsko jedinjenje
pepela morskih biljaka; potaša. alkohola sa nekom soli.
alkalizacija (nlat. alcalisatio) hem. proizvoñenje alkoholatura (arap.) hem. mešavina svežih
(ili: dobivanje) lužne soli. biljnih sokova sa alkoholom.
alkalizirati (lat. alcalisare) hen. proizvoditi (ili alkoholi (arap.) pl. hem. organska hemijska
dobijati) lužnu so. jedinjena ugljenika, vodonika i kiseonika.
alkalij (arap. halkah) hen. so koja se dobija iz alkoholizam (arap.) opšti naziv za sve štetne
pepela morskih biljaka; potaša. uticaje na čovečji organizam i društvo koji
alkalije (arap.) pl. hem. hidroksidi alkalnih dolaze usled prekomerne upotrebe opojnih
metala, imaju bljutav ukus i veoma su pića, naročito rakije.
otrovni. alkoholizacija (arap.) hem. osloboñenje špirituse
alkalimetar (arap. halkalf, grč. metron mera) od vode, prečišćavanje alkohola; mešan>e
hem. sprava kojom se odreñuje količina alkohola sa nekom tečnosti.
čistih ili sa ugljenom kiselinom spoje-nih alkoholizirati (arap.) hem. prečista™ do stepena
alkalija u potaši ili soli. najveće finoće, npr. neki prah; izlučiti
alkalimetrija (arap. halkah, grč. metron mera) špiritus iz neke tečnosti; osloboditi od vode;
he», nauka o ispitivanju sode ili potaše; pomešati sa alkoholom.
ispitivanje sode i potaše pomoću alkalimetra. alkoholičar (arap.) čovek koji je suviše odan
alkalni metali hem. metali prve grupe pe-riodnog uživanju alkoholnih pića, pijanica.
sistema: litrijum, natrijum, ka-lijum, alkoholometar (arap., grč. metron mera)
rubidijum, cezijum i francijum; sprava za odreñivanje količine alkohola u
nekom opojnom piću.
alkoholometrija (arap., grč.) nauka o
odreñivanju količine alkohola u nekom
opojnom piću.
Alkuran (arap. Al-qur' ap) v. Koran.
almaviva 33 alotriofagija

almaviva vrsta kratkog ogrtača, nazvanog, aleja (grč. aloe) vot. istočnjačke, naročito
verovatno, po grofu Almavivi, junaku Bo- afrička, biljna vrsta iz čijeg se lišća cedi
maršeove komedije i Mocartove opere gorak sok, od koga se spravljaju lekovi.
„Figarova ženidba". alokacija (nlat. allocatio) dodavanje, dodatak;
Almagest (arap. al, grč. megfste, syntaxis) trg. odobravanje nekog računa, ili stavke
naslov arapskog prevoda astronomskog dela docnije unesene u račun.
Ptolomejevog; grč. megale syntaxis, lat. alokvij(um) (lat. alloquium) v. alokucija.
magna constructio veliki sklop. alokvirati (lat. alloqui) osloniti, oslovlja-vati.
almada, almadet (arap. al ma'dijat) crnački alokucija (lat. allocutio) oslovljavanje; kratka
čamac od kore drveta; vrsta brze jedrili-ce u beseda, kratak govor, naročito govor kojim
istočnoj Indiji. papa pozdravlja kardinalski sabor;
almaz (grč. asamas, tur. elmas, arap. almas) alokvijum.
dijamant.
alma mater (lat. alma mater mati koja hrani) alolalija (grč. allos drugi, laleo brbljam,
„časna majka", naziv za univerzitet i veliku govorim) ned. pravljenje omašaka u govoru,
školu. pogrešan govor.
almanah (arap. al-manakh) kalendar; godi- alomorfizam (grč. allos, morphe oblik) sličnost
šnjak, zbornik koji izlazi godišnje. ili identičnost strukture dveju supstancija sa
almandin (po gradu Alabanda u Maloj Aziji) različitim kristalnim oblicima.
min. crvenol>ubičasti granat (dragi kamen). alomorfija (grč. allos, morphe oblik) hen. v.
almarada (tl. almarada) bodež sa tri reza. alotropija.
alon (fr. allons) hajdmo!, napred!, ura!
al marko (ital. al marco) trg. prema čistoj težini
zlata i srebra. alonž (fr. allonge) trg. list koji se prila-že uz
almoraham (arap.) prvi mesec u godini po menicu, a na koji se stavljaju indosa-menti;
arabljanskom kalendaru. produžak, produžetak, nastavak (npr. na
almukantarat (arap.) astr. krug na nebu para-lelan nekom stolu); dug konopac pomoću koga se
sa vidikom, horizontom. konji uče kasanju.
alo- (grč. allos) predmetak u složenicama sa aloniman (grč. allos drugi, bputa ime) pod
značenjem: drugi, drukčiji, različit, npr. drugim (ili: tuñim) imenom.
alogen; up. alotigen. alopat (grč. allos, pathos bolest) med. lekar koji
alogandromelin (grč. allos drugi, apeg, ap-dros leči pomoću alopatije; prijatelj, pristalica
čovek, melos ud) zool. nakaznost koja se alopatije; up. aleopat.
sastoji samo u tome što neka životinja ima alopatija (grč. allos, pathos) ned. metoda lečenja
udove slične čovečjim. kod koje se bolest s jednog dela tela prenosi
alogen (grč. allos drugi, genos rod) stranac, na neki drugi deo; alopateki metod lečenja,
tuñinac. upotreba lekova koji izazivaju bolesti
alogija (grč. alogfa) nerazumnost, nesmišlje-nost, suprotnog dejstva, metod koji se danas uopšte
besmislica, glupost. primenjuje u naučnoj medicini (supr.:
alogičan (grč. a-, logos um, razum) koji nije u homeopatija); aleopatija.
skladu sa zdravim razumom, nerazuman, alopekija (grč. alopekia opadanje dlaka, kose)
nelogičan. ned. bolest opadanja kose, ćelavljenje, ćela-
alogotrofija (grč. alogos protivan svrsi, trepho vost; alopecija.
hranim) ned- nesrazmerna ugojenost alopecija ned. v. alopekija.
pojedinih delova tela; nesrazmernost u aloplastika (grč. allos drugi, plassein uobli-čiti,
razvitku udova usled nejednake i nesra- uobličavati) med. zamenjivanje jednog
zmerne ishrane pojedinih delova tela. izgubljenog dela tela drugim uzetim od
alograf (grč. allos drugi, grapho pišem) tuñ nekoga drugog; transplantacija.
rukopis, tuñ potpis. aloteza (grč. allos, thesis postavljanje) lšlv.
alodijalan (nlat. allodialis) slobodan od prelaženje jednog glasa u drugi.
plaćanja danka. alotigen (grč. allothi na drugom mestu, gen-pab
alodijalna dobra (stnem. al-, 6t) imanja koja su rañam) koji je postao drugde.
postala od lenskih — feudalnih, no s tom alotrije (grč. allotrios tuñ) pl. sporedne (ili: tuñe)
razlikom što je sopstvenik mogao njima stvari, tuña zanimanja; nered, nepri-stojnost.
slobodno raspolagati, zadužiti ih, prodati ili alotriodontija (grč. allotrios, odtis zub)
ostaviti nekome u nasledstvo. nameštanje tuñih, vepggačkih zuba.
alotriologija (grč. allotrios, logos govor) mešanje
alodij(um) (stnem. al-6t) slobodno dobro, tj. ono (ili: umetanje) stranih stvari u govor.
koje nije dobiveno u leno, nego koje je
potpuna sopstvenost, nasleñeno dobro. alotriofagija (grč. allćtrios, phagein jesti) ned.
bolesna želja za jedenjem stvari koje nisu za
alodoksija (grč. allos drugi, doxa mišljenje) jelo.
drukčije (ili: pogrešno) mišljenje ili učenje;
up. heterodoksija.
aloin (grč. aloe) hen. materija koju sadrži u sebi
lišće biljke aloje.
Z Leksikon
alotropan 34 alternacija

alotropav (grč. allos drugi, tropos način) heh. obliku; po tome nazvan koren mandragore,
koji se pojavljuje u više različitih oblika ili koji je sličan čovečjem liku, iz koga su, po
stanja. starom verovanju, postali ti patuljci--proroci;
alotropija (grč. allos, tropos) he*, svojstvo tvari, gatalica, čarobnica.
supstancije, elementa da se poja-vl>uje u al rigore di tempo (ital. al rigore di tempo) muz.
posve različitim oblicima, npr. ugljenika da strogo u taktu.
postoji kao grafit i dijamant; alomorfija; up. al seko (ital. al segno) nuz. ponavljanje jednog
izomerija. odeljka od izvesnog znaka.
alotrofija (grč. allos, trophe hrana) bkol. osobina alster v. ulster.
ljudi, životinja i beshlorofil-nih biljaka da ne alt (lat altus visok, ital. alto) muz. drugi glas,
mogu živeti od anorgan-skih jedinjenja, nego viši srednji glas; pevač koji peva alt;
im je potrebna organ-ska hrana; supr. mezosopran.
autotrofija. altan(a) (lat. altus, ital. altana) apx. balkon,
alohorija (grč. allos, choreo idem, raspro-stirem isggust, doksat na gornjim spratovima neke
se) bkol. rasprostiranje plodova i semena grañevine.
posredstvom spoljašnjih faktora: vetrom, alta otava (lat. alta ottava) muz. izraz kojim se
životinjama, vodom. označuje da treba izvoditi za oktavu više.
alohroizam (grč. allochroos promenjene boje) altar (lat. alta aga visok žrtvenik) v. oltar.
menjanje (ili: prelivanje) boja. alteja (grč. althaia, lat. althaea) vot. beli slez,
alohroičav (grč. allohroos) koji menja boje, biljka čiji se koren upotrebljava kao lek
koji se preliva. protiv kašlja.
alohton (grč. allos drugi, chthon zemlja) koji je alterancije (nlat. alterantia) pl. med. v. alte-rativa.
poreklom iz nekog drugog mesta ili kraja. altera pare (lat. altera pars drugi deo) druga
allaka (per. alpacca) l. zool. vrsta peruanske late, strana, protivna, protivnička strana.
veoma cenjene po svojoj odličnoj vuni; 2. alterativa (nlat. alterativa) pl. ned. lekovi koji
kordiljerska tkanina od alpakine vune; 3. hen. izazivaju promenu, koji postepeno
galvanski posrebrena elitna, novo srebro. poboljšavaju sokove.
al- pari (ital. al pari) trg. jednak, koji ima alteracija (nlat. alteratio) menjanje na gore,
jednaku vrednost, iste vrednosti ili sadržine; promena, izmena, preobraćanje, preina-čenje;
jednakost nominalne i stvarne vrednosti, pogorp!anje; oštećenje; uzbuñivanje;
naročito kod novca. uzbuñenje, užasavanje, gnev; muz. akord ili
alpijski (lat. Alpes, alpinus) koji pripada ton povišen ili snižen hromatskim znakom.
Alpima, koji ima oblik Alpa; alpijska rasa, alter ego (lat. alter ego drugi ja) 1. lice koje je
mali, kratke lubanje i smeñe boje lica ljudi od drugog nekog lica ovlašćeno da može
koji žive oko Alpa, u istočnoj i južnoj Evropi. potpuno u njegovo ime raditi, zamenik,
alpini (ital. alpini) voj. alpijski lovci, zastupnik; 2. čovek po mišljenju i osećanju
italijanske i francuske trupe, od 1872, za potpuno blizak i srodan drugom nekom
čuvanje i zaštitu alpijskih dolina. čoveku, istomišljenik.
alpinizam (lat. Alpes) poznavanje i proučavanje alterirati (nlat. alterare) menjati, promeniti,
Alpa, naročito: penjanje na Alpe; u širem izmeniti na gore; kvariti, pokvariti, pogoršati;
smislu: sva naučna i sportska bavljenja uplašiti, zbuniti; uzbuditi, rasrditi.
visokim planinama; planinski sport, alterkacija (lat. altercatio) prepirka, ra-spra,
planinarstvo. svaña; raspravljanje, diskusija.
alpinist(a) proučavalac Alpa, penjač na Alpe; alternativa (lat. alternativa) izbor izmeñu
planinar. dvoga, opredeljivanje za jednu od dve odluke,
alpinistika (lat. Alpes) v. alpinizam. težak izbor jedne od dveju mogućnosti; log.
alpinum (lat. alpinum) vrt zasañen alpij-skim alternativni sudovi su 1. oni koji se mogu jedan
biljkama, naročito veštački brežuljak u vrtu drugim zameniti a da se njihov smisao ipak
zasañen alpijskim biljkama. ne izmeni, npr.: „Galilej je otkrio zakone
al pjačere (ital. al piacere) muz. po volji, padanja", ili: „Zakone padanja otkrio je
prema dopadanju, kako se hoće. Galilej"; 2. oni disjunk-tivni sudovi čiji se
al pjačimento (ital. al piacimento) muz. v. al predikat sastoji samo iz dva pojma koji jedan
pjačere. drugi isključuju, npr.: „Jedno električne telo
alporama (lat. Alpes, grč. orao gledam, je ili pozitivno ili negativno električne".
vidim) posmatranje (ili: razgledale) visokih alternativan (nlat. alternativus) naizmeni-čan.
planina, pogled na glečere, lednja-ke. alternator (nlat. alternator) fiz. mašina za
al punto (ital. al punto) u tačku, savršeno proizvoñenje naizmenične struje.
tačno, potpuno saglasno; apunto. alternacija (lat. alternatio) smenjivanje, od-
alrauna (stnem. alruna, nem. Alraune) u menjivanje; smena, odmena; smenjenost, od-
nemačkoj mitologiji: duh koji proriče, docnije
neko malo demonsko biće u čovečjem
alternirati 35 alciora

menjenost; ped. 1. neizmeničnost u rasporedu alumen (lat. alumen) min. stipsa.


časova izmeñu težih i lakših predmeta; 2. alumin (lat. aluminium) min. v. aluminijum.
ako u jednom razredu ima više grupa, aluminat (lat. aluminari vaspitavati, odgo-jiti)
onda dok se jednoj predaje, druge imaju tzv. zavod u kome se učenici, pored va-
tiho zanimanje, npr. da nešto prepisuju, crtaju spitavanja, i hrane, pansion; alumneum.
i sl.; gram. prevoj (kvali-tativni, kvantitativni, aluminijum) (lat. alumen stipsa) hem. element
samoglasnički, suglasnički). atomske mase 26,98, redni broj 13, znak A1,
alternirati (lat. alternare) smenjivati se, metal po boji i sjaju stoji izmeñu srebra i
odmenjivati se; kolebati se; med. alterni-rajuća platine, tvrñi od cinka a mekši od bakra,
groznica povratna groznica. tegljiv i kovan, u tehnici veoma u upotrebi
alterum tantum (lat. alterum tantum) još zbog male specifične težine; alumin.
jednom toliko, dvostruko; trg. kamate koje su aluminozan (lat. aluminosus) stipsast, stip-sat.
se popele do visine glavnice. alumneum (nlat. alumneum) v. aluminat.
altes (fr. altesse) visočanstvo, visost, svetlost alunirati (lat. luna mesec) pristati leteli-com na
(titula). Mesec, sleteti na Mesec.
altimetar (lat. altus visok, grč. metron me-rilo, alfa (grč. alpha) prvo slovo u grčkoj azbuci; fig.
mera) visinomer, sprava za merenje visina. početak; alfa i omega (a, š) prvo i poslednje
altimetrija (lat. altus, grč. metrfa) veština ili slovo grčke azbuke, tj. početak i kraj nečega,
nauka merenja visina. sve i sva; alfa-zraci vrsta radioaktivnih
altin (tur. altin) l. zlato, turski zlatni novac, zraka, potiču iz atomskog jezgra
dukat; 2. ruski bakreni novac. radioaktivnih elemenata u tzv. procesu alfa-
alting (dan.) islandski parlamenat. raspada; sastavljeni su od dva protona i dva
altiora (lat. altiora) pl. više stvari, viša znanja, neutrona, odnosno jezgra atoma helijuma
više nauke; ići od altiora (alciora) ići (alfa-čestice).
napred, ići naviše, težiti za višim stvarima; alfabet (prva dva grčka slova alpha, beta)
alciora. gram. latinska ili koja druga slova, osim
altist(a) (ital. alto) «uz. pevač koji peva alt. ćirilskih i glagoljskih, u odreñenom redu;
altokumulusi (lat. altus visok, cumulus alfabetski red red slova kakav je u alfabetu,
gomila) kumulusni oblaci na visini od 4—8 tj. a, b, c, d . . .
km; up. kumulus. alfabetar (grč. alpha a, beta b) 1. spisak izrañen
altostratusi (lat. altus, stratus prostrt) stratusni alfabetskim redom; 2. početnik u čitanju i
oblaci na visini od 4—8 km; up. stratus. pisanju; 3. fig. početnik u čemu (u nekoj
altruizam (od ital. altrui drugi, lat. alteri huic nauci, veštini, zanatu i dr.).
ovom drugom) fil. način osećanja, mišljenja i alfa-zraci v. pod alfa.
delanja koji se upravlja obzirima na dobro alfenid metalna smesa od 60 delova bakra, ZO
svojih bližnjih, pa i celoga čovečanstva; delova cinka i 10 delova nikla, gal-vanskim
ljubav prema bližnjima, nesebičnost; termin putem posrebrene novo srebro; naziv po
potiče od O. Konta; tuizam. pronalazaču, fr. hemičaru Al-fenu.
altruist(a) čovek koji se u svom mišljenju i radu alfitomantija (grč. alphiton ječmena pre-krupa,
upravlja ljubavlju prema bližnjima, ječmeno brašno, mantefa) gatanje u ječmeno
čovekoljubac. brapšo.
altum silencijum (lat. altum silentium) duboka
tišina, duboko ćutanje. al fresko (ital. al fresco po svežem) slik. slikano
aluvijalan (nlat. alluvialis) nanosni. posnim bojama po sveže malteri-sanom zidu.
aluvij(um) (lat. alluvium naplava, naplavljeno) Alhambra (arap. Al-hamrah) „crvena kuća",
geol. najgornji, tj. najmlañi slojevi Zemljine mavarske kraljevska palata u Granadi,
kore koji su postali nanosom. najslavniji spomenik mavarske arhitekture.
aluvio (lat. alluvio naplavljenje) prav. povećanje alhemija (arap. al-qimia) naziv za najstariju
obalskog zemljipgga usled postepe-nog nanosa hemiju, naročito kod Arabljana; docnije, u
zemlje i peska plavljenjem; ovo povećanje Evropi srednjeg veka: nenaučno bavljenje
pripada sopstveniku obalskog zemljišta na hemijom; tobožnja veština pravljenje zlata;
osnovu tzv. aluvionog prava. alhimija.
aludirati (lat. alludere) smerati, nišaniti, ciljati na alhidada (arap. al-hadat) re.v. pokretni lenjir,
koga ili što; posredno rugati se ili prebacivati deo nonijusa, za merenje uglova.
nekome nešto, bocka-ti. alhimija (arap. al-qimia) v. alhemija.
aluzija (lat. allusio, alludere smerati) ni- alhimist(a) (arap. al-qimia) onaj koji se bavi
šanjenje, ciljanje na koga ili što; govorka alhimijom, onaj koji pravi zlato veštač-kim
figura u kojoj se, mesto prave stvari, kazuje putem; tajanstveni srednjovekovni naučenjak.
njoj slična koja lako može da podseti na alciora (lat. altiora) v. altiora.
onu pravu; pr. aluzivan.
36 ambasad
a

alčak (tur. alcak niskog rasta) nikakav čovek, amandirati (fr. amender) poboljšati, po-
lopov, varalica, prepredenjak. boljšavati, popraviti; predložiti izme-nu ili
aldžamija (arap. al-gami) velika muhamedan- dopunu zakonskog predloga.
ska bogomolja. amandman (fr. amendement) dodatak već
amabile (ital. amabile) kuz. ljupko, umilno, gotovom zakonskom predlogu kojim se taj
nežno; amabilmente, amorevole, amorozo. predlog dopunjuje ili popravlja; pobolj-šanje,
amabilmente (ital. amabilmente) muz. v. popravka.
amabile. amanet (tur. emanet) preporuka, okrilje,
amagazinaža (fr. emmagasinage) smeštanje u bezbednost; poverenje, čuvanje, zavet,
magazin; taksa koja se plaća za ležarinu u svetinja; predmet koji se daje na čuvanje,
magazinu. ostava.
amagazinirati (fr. emmagasiner) smeštati u a manko (ital. a manco) trg. traženje preduj-ma,
magazin, ostaviti na čuvanje. predujam, potraživanje; gubitak, manjak,
Amadis (fr. Amadis de Gaule) lit. junak dug.
jednog velikog starofrancuskog kruga priča; amans-amens (lat. amans-amens) koji je
fig. junak iz romana, ljubavnik koji se ponaša zaljubl>en, budala je.
kao vitez. amanšman (fr. emmanchement) slik.
amazezis (grč. a-, masaomai žvaćem) med. prilagoñavanje delova celini.
nemogućnost žvakanja hrane. amara (lat. amara) pl. farž. gorki lekovi, gorka
amazon (grč. Amazon) sp. žensko odelo za sredstva.
jahanje, amazonsko odelo. amarant (grč. amarantos neuvenljiv) bog. kra-
amazonke (grč. a- ne, bez, mazos dojka, suljak, južnoamerička biljna vrsta čiji cvetovi
Amazon) mit. „one koje nemaju dojki", zadržavaju svoju boju i kada se sasuše.
legendarne hrabre stanovnice ženskih amarela (ital. amarella, lat. amarus gorak)
država u kojima se nisu trpeli muškarci, sem bog. vrsta višnje koja se odlikuje svojom
ukoliko je bilo potrebno radi obnavljanja krupnoćom i nakiselim ukusom vina.
ženskog stanovništva. Po priči, njima je u amarin (nlat. amarinum) hem. gorka materija.
detinjstvu spaljivana desna dojka da bi lakše amari&a (etiop.) današnji zvanični državni
mogle rukovati lukom i strelom; bile su jezik u Etiopiji, inače jezik vlada-jućeg i
veoma ratoborne, hrabro su branile svoju najkulturnijeg etiopskog plemena, Amharaca.
državu, čak i pravile upade u tuñe zemlje i amartija (grč. amartia) grepšost, nečistota;
vršile osvajanja. U ovome mitu sačuvani su krivica tragičnih junaka; hamartija.
tragovi koji ukazuju na postojanje država sa amarulentan (lat. amarulentus) gorak, pun
ginekokratskim režimom, tj. sa vladavi-nom gorčine.
majke i žene; fig. junakinja, ratobor-na žena, amasirati (fr. amasser) gomilati, nagomi-lati,
junak žena, muškobanja, smela jahačica. nagomilavati, nakupiti.
amazonsko odelo sp. v. amazon.
amater (fr. amateur, lat. amator koji voli) onaj
amajlija (tur. hamail, hamayli) amulet, koji se bavi nečim, npr. naukom, umetnošću,
talisman; predmet koji sujeverni ljudi nose veštinom itd., iz ljubavi, a ne profesionalno,
stalno sa sobom da ih tobože štiti od zla; diletant, ljubitelj.
hamajlija. amatija (grč. amathia) neznanje, neobrazova-
amaksofobija (grč. ataha kola, phobos) med.
strah od vožnje. nost.
amatrisa (fr. amatrice, lat. amatrix) ljubi-
amalgam (arap. grč. malagma olakšavne teljka, prijateljica umetnosti, amaterka.
sredstvo, malassein smekšati) hem. spoj,
slitina, legura žive sa drugim metalima, npr. amaurozis (grč. amaurosis zamračenje) med.
sa kalijumom, natrijumom, bakrom, zlatom, zamračavanje vida; crna mrena u očima,
srebrom i dr. slepilo, slepoća.
amalgamacija (nlat. amalgamatio) hen. spa- amaurotičan (grč. a-mauros mračan, taman)
janje metala sa živom; fig. stapanje. bolestan u očima; slep.
ambažura (fr. embouchure) muz. pisak na
amalgamirati (arap. armagan, grč. malassein gornjem delu limenog duvačkog instrumenta;
smekšati) hem. spojiti sa živom, sliti živu sa u širem smislu: usnik kod svih duvač-kih
drugim metalima (v. amalgam); fig. združiti, instrumenata u kojem se ton stvara
tesno otopiti (u jedno). treperenjem usana.
amalgamisati (arap. armagan grč. malassein) v. ambalaža (fr. amballage) pakovanje, upaki-
amalgamirati. vanje; pribor za pakovanje, sargija; nagrada
amalin (arap. hammal, tur. hamal) nosač za pakovanje, pakovarina.
tereta. ambasada (fr. ambassade, lat. ambactus sluga,
amam (arap. hammam, tur. hamam) tursko kletvenik) poslanstvo, predstavniš-tvo neke
kupatilo s parenjem. strane zemlje u jednoj državi; stanište
amandin (fr. amandine) bademov sapun. ambasadora.
ambasado 37 ameblirati
r

ambasador (fr. ambassadeur) poslanik ambonoklast (grč. ambon katedra, predikao-


najvišeg ranga, opunomoćeni predstavnik nica, klasis lomljenje) protivnik crkvene
jedne države kod druge države. muzike.
ambi- (lat. ambo) predmetak u složenicama sa ambra (arap. 'anbar, tur. amber, sskr.
značenjem: i jedan i drugi, oba, obadvo-jica, ambara) mirisna smola kojom na Istoku
oboje. kade sobe i koju puše sa duvanom.
ambivalentan (lat. ambo oboje, valere vredeti) ambrasirati (fr. embrasser) zagrliti, obgr-liti,
koji ima dvojaku vrednost. celivati, poljubiti; voj. dovesti izmeñu dve
ambivalencija (lat. ambo oboje, valere vredeti) vatre.
pst. dvostruka privlačnost; isto-vremena ambrel(a) v. amrel.
pojava duševnih osećanja (npr. ljubav i ambrinirati (fr. embrunir) slik. prevući tamnom
mržnja) prema istoj osobi. bojom, potamniti.
ambigvitet (lat. ambiguitas) dvosmislenost, ambrozija (grč. ambrosfa) kit. jelo koje daje
dvosmislica. besmrtnost, hrana višnjih bogova; fig. jelo
ambidekster (nlat. ambidexter) dešnjak u obe koje okrepljuje, izvrsno jelo; up. nek-tar.
ruke, čovek koji se podjednako služi i ambrozijski (grč. ambrosis) bogovski, koji
desnom i levom rukom; fig. licemer, onaj koji pripada bogovima, natprirodan; božanski,
živi po načelu: pomozi bog, čaršije, na sve divan.
četiri strane. ambroid (arap. 'anbar, sskr. ambara mirisna
ambideksteritet (nlat. ambidexteritas) de- smola, grč. eldos izgled) presovan ćilibar,
šnjaštvo u obe ruke, podjednaka sposobnost u koji se dobiva u krupnim komadima tako što
služenju desnom i levom rukom; fig. se veliki broj sitnih komada ćilibara pod
licemerstvo. velikim pritiskom i na visokoj temperaturi
ambijenat (lat. ambire obilaziti; opkoljava-ti) slije u jednu masu.
sredina, okolina, društvo u kome neko živi i
radi. ambrotipi pl. fotografije na staklu koje štiti
ambijent (lat. ambiens) onaj koji obilazi i moli lak i druga fina staklena ploča.
za mesto ili rad; molilac. ambulant (lat. ambulare hodati, ambulans) trg.
ambiologija (lat. ambo oba, grč. logia) dvo- lice koje se bespravno bavi trgovačkim
smislen izraz, dvosmislica. posredovanje!«.
ambilokvija (lat. amb, loqui govoriti) dvo- ambulanta (lat. ambulantia) med. pokretna ili
smislen govor. poljska bolnica; bolesnička stanica, ustanova
ambirati (lat. ambire) tražiti službu, obilaziti za pružaše prve i hitne pomoći.
nekoga i moliti za mesto; ići za čim, težiti ambulantni (lat. ambulans, ambulare hodati, ići)
za čim. putujući, pokretni; nestalan; ambulantni
ambis (grč. ambyssos) bezdan, ponor, provalija; bolesnik bolesnik koji ne mora da leži u
fig. propast. postelji, nego dolazi lekaru na lečenje;
ambiskada (fr. embuscade) zaseda, busija. ambulanta pošta putujuća, železnička pošta.
ambitus (lat. ambitus) obilaženje; traženje čega, ambulanca, ambulancija (ital. ambulanza,
naročito nedozvoljenim načinom, putem nem. Ambulanz) v. ambulanta.
podmićivanja i sl.; pokriven hodnik oko ambulatorija (lat. ambulatoria) ned. ustanova
crkve; opticaj, kružna putovanja. gde se pregledaju i leče bolesnici koji ne
moraju da leže u postelji, nego dolaze na
ambicija (lat. ambitio) častoljublje, sla- lečenje po potrebi.
voljublje, težnja za nečim, stremljenje ambusta (lat. ambusta, amburere ogoreti,
čemu. opaliti) pl. med. opekotine.
ambiciozan (lat. ambitiosus) častoljubiv,
slavoljubiv. ambušman (fr. embouchement) utok, ušće
ambl (fr. amble) jax. ravan hod konja. (reke); otvor klanca ili tesnaca; voj. usta
amblem (grč. emblema, fr. embleme) znak; topovske ili puščane cevi; muz. dulac, pisak
znamenje, obeležje, simbol; emblem. na rogu, svirali itd.
amvon (grč. ambon izbočenje na štitu) u
amblijafija (grč. amblys tup, slab, arće pipanje) pravoslavno] crkvi: uzvišeno mesto ispred
med. neosetllvost, slabost čula pipanja. oltara, na soleji, sa koga se čitaju Sveto
ambliopija (grč. amblys, ops, 6p6s vid, oko) pismo (apostol i evanñelje), molitve,
med. slabovidost. propovedi i pomeni; amvon simbolički
amblozis (grč. amblosis pobačaj) med. v. am- predstavlja kamen koji je anñeo odvalio sa
bloma. groba Hristovog.
ambloma (grč. ambloma pobačaj) med. pobaci- amebv (grč. amoibe promena) zool.
vanje, pobačaj, abortus; amblozis. mikroskopom vidljiva životinjice
amblotika (grč. amblosko pobaciti) pl. med. (jednoćelijski organizam) koja stalno menja
sredstva za izazivanje pobačaja; abortiva. svoj oblik.
ambo (lat. ambo oba) u tomboli: pogodak dva ameblirati (fr. ammeubler) kuću snabdeti
broja, od pet, u istom redu jedne tombolske nameštajem, kuću namestiti potrebnim
karte. stvarima.
amebni 38 aminokiseline

amebni (grč. amoibe promena) koji potiče od ametodičan (grč. a-methodikćs) koji nije ra-ñen
amebe, prouzrokovan amebama. po jednom utvrñenom redu, planu; ne-
ameboidno kretanje zool. kretanje ćelija u naučan, koji je bez reda i načela.
čovečjem telu pomoću pseudopoda; nazvane ametrija (grč. a-metrfa) neravnomernost, ne-
po tome što je najpre viñeno kod ameba. srazmernost, nejednakost, nepravilnost.
amelioracija (nlat. amelioratio) pobolj-šanje, ametričan (grč. a-metrfa) neravnomeran, ne-
poboljšavanje, popravljanje, doterivanje, npr. srazmeran, nejednak, nepravilan.
zemljišta, imanja. ametropija (grč. a-metron, ops vid, oko) med.
ameliorirati (lat. melior bolji, fr. ameliorer) zajednički naziv za kratkovidnost i dale-
poboljšati, poboljšavati, popraviti (zemljište). kovidnost oka, mana oka u prelamanju
amen (hebr. amen) v. amin. svetlosti.
amenija (grč. a-, men mesec) ned. v. amenorea. amigdalin (grč. amygdalon badem) bademova
amenomanija (grč. a-, men, manfa) ned. duševni gorčina, glikozid u gorkom bedemu, jezgru
poremećaj kod žena kao posledica iz- šljiva, kajsija, bresaka, trešanja; otrovan.
ostajanja mesečnog pranja. amigdalitis (grč. amygdale badem) med.
amenorea (grč. a-, men, rheo tečem, curim) zapaljenje krajnika.
med. izostajanje ženskog mesečnog pranja;
amenija. amid (nlat. amida) hen. amonijak čiji je
amentes cit. reč kojom su stari Egipćani nazivali vodonik zamenila kiselina.
podzemni svet. amidin (nlat. amida) hen. unutarnji glavni
amencija (lat. amentia) med. ludilo. sastojak zrnca skrobnog brašna.
amencija aktiva (nlat. amentia activa) med. naglo amizantan (fr. amusant) zabavan, zanimljiv,
ludilo. prijatan, razonodan.
amencija okulta (nlat. amentia occulta) med. amizeta (fr. amusette) zabavica, razonoda;
potajno, skriveno ludilo. igračka; voj. vrsta lakog poljskog topa.
amencija parcialis (nlat. amentia partialis) ned. amizirati (fr. amuser) zabavljati, zanimati,
delimično ludilo. uveseljavati, razonoñavati.
amencija senilis (nlat. amentia senilis) med. amikabili mode (lat. amicabili modo) na
staračka slaboumnost. prijateljski način, na lep način.
amencija simpleks (lat. amentia simplex) med. amikabilis kompozicio (lat. amicabilis
jednostavna, opšta duševne slabost. compositio) prav. prijateljski sporazum,
amerikav (fr. americaine) otvorena kola na prijateljska nagodba.
četiri točka; vrsta platna. amikalan (lat. amicus prijatelj, amicalis)
amerikanizirati (fr. americaniser) poame-ričiti, prijateljski, drugarski.
poameričavati. amiksija (grč. a-, tuha sluz) ned. nedostatak (ili:
amerikanizmi pl. osobenosti engleskog jezika nemanje) sluzi.
kojim se govori u Americi. amilacea (nlat. amylacea) pl. farn. lekovi koji
amerikanka agr. 1. vrsta vinove loze; 2. vrsta sadrže u sebi skrob.
košnice američkog tipa; 3. vrsta lubenice. amiloza (grč. amylon skrob) hen. organsko
americij(um) hem. hemijski elemenat, znak At, jedinjenje SvN10O5, ili mnogogubo toga; ned. v.
redni broj 95, atomska masa 243; pripada amiloidna degeneracija.
grupi trans-urana; vepggački napravljen 1946. amiloidva degeneracija med. skupljanje be-
god. lančevine izmeñu ćelija svih organa,
ametabolan (grč. a- ne, bez, metabole promena, naročito slezine, jetre, bubrega i creva, koji
preobražaj) koji se ne menja, nepromenljiv; usled toga postaju nesposobni za oba-vljanje
ametabolni insekti zool. insekti koji nisu svojih funkcija.
podložni metamorfozi. amilum (lat. amylum, grč. amylon) hen. skrob,
ametabolija (grč. a-, metabole) biol. razvitak štirak, skrobno brašno.
insekata u kome mlade jedinke u potpunosti amimetičan (grč. a-mfmetos) nepodražljiv.
liče na odrasle oblike i ne pokazuju nikakve amimija (grč. a-, mfmesis podražavanje) med.
vidljive znake preobražaja. nesposobnost igranja crtama lica kod obo-lelih
ametaboličan (grč. a-, metabole ) biol. koji nije od mozga.
podložan metamorfozi, nepromenljiv. amin (hebr. amen) tako neka bude! reč kojom se
ametist (grč. a-, methystos koji dejstvuje protiv obično završavaju molitve; otuda: reći amin
pijanstva) dragi kamen ljubičaste boje (po privesti kraju, završiti; amen.
verovanju starih Grka čuva od pijanstva). amivi hem. opšti naziv za derivate amonijaka
ametista (grč. a-methystos) pl. med. sredstva koja koji nastaju zamenom atoma vodonika
sprečavaju pijanstvo. organskim radikalima.
ametodist (grč. a-methodikos) onaj koji radi bez aminokiseline hen. organske kiseline koje
reda i nenaučno, ošljar. nastaju kao krajnji proizvodi razlaganje
belančevina u varenju; neophodne su za
izgradnju organizma i za normalne životne
procese.
aminterije 39 ampatma
n

aminterije (grč. atupb branim, odbranjujem, Amor (lat. Atog) mit. bog ljubavi, radosti i šale
nlat. amynteria) pl. med. zaštitna sredstva, kod starih Rimljana (odgovara grčkom
lekovi koji služe za predohranu. Erosu); fig. ljubav.
amiotrofija (grč. a-, mys mišić, trophe ishrana) amoralan (lat. a-, mos, moriš običaj) koji je bez
med. veoma teška i neizlečiva dečja bolest, morala, koji ne zna za moral, bezmora-lan.
kao posledica teških promena u rtenjačnoj amoralizam (lat. a-mos, moriš) fil. bezmo-
moždini. ralnost (ovako je nemački filozof Niče
amirante (tl. amirante) vrhovni zapovednik nazvao svoje etičko shvatanje, koje odbacuje
suvozemne i pomorske vojne sile u Španiji. dotadanji moral).
emisija (lat. amissio) gubitak, gubljenje. amor vincit omnija (lat. amor vincit omnia)
amitoza (grč. amytto param, razdirem) biol. posl. ljubav sve pobeñuje, ljubav je jača od
direktna deoba jedra u životinjskoj ili biljno j svega.
ćeliji. amorevole (ital. amorevole) muz. v. amabile.
amitotičan (grč. amytto param, razdirem) biol. amoreti (ital. amoretti) št. slike malih bogova
kod koga postoji amitoza. ljubavi u staroj rimskoj umetnosti i umetnosti
amidža (tur. amica, amca) stric; fig, starac, deda. renesanse i novog doba: ljupki likovi krilate
amnezija (grč. a-, mnesis sećanje) med. dečice zabavljene raznim poslovima; amoriti.
kratkotrajan, dugotrajan ili stalan, delimičan amoriti (lat. amor ljubav) v. amoreti.
ili potpun gubitak sposobnosti sećanja. amorozo (ital. amoroso) l. muz. v. amabile; 2.
amnestija (grč. amnestia zaboravljanje) prav. ljubavnik, zaljubljeni.
predavanje zaboravu neke krivice i potpun
oproštaj kazne koju ta krivica povlači. amore (fr. amorce) mamac, vab (za divljač);
amnestika (grč. amnestike) sposobnost ili barut za poprašivanje, poprašljač; kap-sla
veština zaboravljanja neprijatnih doživljaja i za paljenje mina; grañ. zupčasta ivica zida.
uspomena. amorsirati (fr. amor cer) metnuti mamac,
amnestirati (grč. amenesteo zaboraviti) vabiti, mamiti; potprašiti, potpraši-vati
pomilovati, oprostiti kaznu, predati zaboravu (pušku), staviti kapelu.
krivicu. amortizacija (nlat. amortisatio) l. postepeno,
amnikolist(a) (lat. amnicola) stanovnik pokraj po zakonom utvrñenom planu izvoñeno
reke. vraćanje duga, naročito državnih zajmo-va;
amnion (grč. amnos jagnje) med. vodenjača, 2. sudski postupak kojim se izgubljene hartije
veoma nežna i providna maramica od od vrednosti i dokumenta oglašu-ju za
ljuspastih ćelija koja sačinjava unutrašnji nevažeće (mortifikacija); 3. poste-peni otpis
ovoj oko začetka u materici, koju odvaja od vrednosti investirane imovine; 4. otuñenje
začetka tzv. amnionova voda. nepokretnog imanja iz sve-tovnih ruku i
amnitis (grč. amnos) med. zapaljenje vodenja-če, predavanje crkvi („mrtvoj ruci");
amniona. amortizman.
amok (mal.) neobična i strašna vrsta ludila kod amortizer, amortizator (lat. amortisare) tehn.
malajskih uroñenika koje se ispoljava u sprava za ublažavanje potresa (obično kod
nagonu za ubijanjem (klanjem) svih bez motornih vozila).
razlike koje takav ludak u svom trčanju amortizirati (nlat. amortisare) 1. otplaći-vati,
sretne. vraćati neki dug postepeno; 2. izgubljenu
Amon (hebr. Amon, grč. Ammon) kit. glavno hartiju od vrednosti ili dokument sudskim
božanstvo starih Egipćana, koje su pred- putem oglasiti nevažećim; 3. prodati ili
stavljali sa ovnujskim rogovima; simbol ustupiti imanje crkvi („mrtvoj ruci");
stvaralačke snage i rañanja. amortirati.
amoniemija (grč. ammoniakon amonijak, hai-
ma krv) med. trovanje krvi amonijakom. amortizman (fr. amortissement) l. v.
amonijak (grč. ammoniakćn, lat. salammo- amortizacija; 2. vrh. ukras na vrhu
niacus) hem. jedinjenje azota i vodonika, grañevine.
bezbojan gas, ljutog i neprijatnog mirisa koji amortizovati (nlat. amortisare) v. amortizirati.
izaziva suze, otrovan i nagriza kožu (naziv amortirati (fr. amortir) v. amortizirati.
po Amoniji, oblast u Libiji, koja je dobila ime amorfan (grč. a-, morphe oblik) bezobličan,
po eg. bogu Amon-u). nakazan; min. bezobličan, nekristalisan;
amonij(um) (lat. amonium) hem. jedinjenje azota supr. kristalan. amorfizam (grč. a-morphos)
i vodonika, kao sastavni deo nišadora i dr. bezobličnost,
složenih jedinjenja. nakaznost; min. bezobličnost, nekristal-
amoniti (hebr. Amon, grč. nastavak -ites, nost; supr. kristalnost. amorfija (grč. a-,
nlat. cornu Ammonis Amonov rog) geol. morphe) bezobličnost,
poput ovnujskih rogova savijene okameno- nakaznost. ampatman (fr. empatement)
tine jedne izumrle vrste glavonožaca; up. slik. slikanje
Amon. debelim slojem boja.
ampelografija 40 amfiblestroida

ampelografija (grč. ampelos čokot; vinograd, amportirati (fr. emporter) voj. oteti, zauzeti,
graphia) nauka o vrstama vinove loze i osvojiti; anportirati se, planuti, ri-srditi se,
grožña. žustriti se.
ampelurgija (grč. ampelurnfa) vinogradar-stvo. ampule (lat. ampulla bočica) ispupčena, bo-
amper fiz. jedinica za merenje jačine električne kasta bočica za mast, ulje, belilo; crkve--ni
struje, nazvana po slavnom franc. sud u kome se drži vino i voda za
matematičaru i fizičaru A. Amperu (1775— pričešćivanje (u katoličkoj crkvi); inat. bokasto
1836): jačina struje koja prolazeći kroz dva proširenje na cevkastim organi-ma, npr. na po
pravolinijska paralelna pro-vodnika na jednom kraju polukružnih kanala uva itd.; teh.
meñusobnom odstojanju od l m uzrokuje izmeñu staklo električne sijalice.
njih silu 2 H10"' njutna. ampermetar (fr. ampule (lat. ampullae) pl. nadute, bombaste
Ampere, grč. metron mera) fiz. tehnički reči, razmetanje.
istrument za merenje jačine električne struje; amputacija (lat. amputatio odsecanje) med.
galvanometar čija ska-zaljka neposredno, na potpuno odvajanje, odsecanje ranjenih, raz-
jednoj skali, pokazuje broj ampera koji protiču mrskanih, spaljenih i uopšte neizleči-vih
kroz kalem žice. delova tela; fig. potpuno i nasilno odvajanje
ampir (fr. empire) carstvo, carevina, naročito jednog dela od neke celine.
francuska za vreme Napoleone I i Napoleone amputirati (lat. amputare odsedati) med. odvojiti,
Š; ampir-stilstkl francuske umetnosti za odseći; fig. otcepiti, nasilno odvojiti.
vreme Napoleone I, koji je podražavao staru amrel, amrela (ital. ombrello) računi štit od
rimsku umetnost iz doba careva. kiše i sunca, kišobran, suncobran; ambrel,
ampirans (fr. empirance) trg. popuštanje ili ambrela.
pogoršavanje kvaliteta robe; šteta na brodu. amuzija (grč. amusfa) nenaklonost muza,
amplektivan (vlat. amplectivus) koji obuhvata, oskudica u smislu i osećanju za ono što je
obuhvatan. umetničko i lepo; neobrazovanost.
amplijativ (lat. ampliativus, ampliare povećati, amuzičan (grč. amusia) koji ne uživa ljubav
proširiti) veoma visok stepen nekog svojstva muza, tj. koji je bez smisla i osećanja za
ili neke osobine, za razliku od superlativa, ono što je umetničko i lepo, nepesnički;
najvišeg stepena. neobrazovan.
amplijacija (lat. ampliare proširiti) širenje, amulet (lat. amuletum) amajlija, predmet koji
proširivano; prav. odgañanje sudskog procesa tobože ima čarobnu moć da štiti od bolesti i
o čijem se predmetu još ne može doneti svake druge nesreće, zbog čega ga sujeverni
presuda; izrada nekog akta u du-plikatu radi ljudi nose stalno sa sobom, obično na vratu.
bolje sigurnosti. amundizam (grč. a-, lat. mundus svet) fil.
amplitude (lat. amplitudo obimna veličina, shvatanje po kome samo bog postoji, a svet
širina) geogr. luk na horizontu izmeñu izlaska i ne postoji; bog je apsolutni duh, a svet je samo
zalaska sunca; prostranost; fiz. najveće treperenje, igra toga duha.
udaljenje od ravnotežnog položaja; meteor. amureta (fr. amourette) mala, prolazna ljubav,
najveća razlika u vazdušnom pritisku; ret. način ljubav bez strasti.
izražavanja nadugačko i naširoko. amfi (grč. amphi) predl. oko, okolo, unaokolo; u
amplifikativan (nlat. amplificativus) pro- složenicama: s obe strane, sa svih strana, na
širivan, koji proširuje, koji uveličava, oba načina.
uveličavajući. amfibija (grč. amphi, bios život) aaij. avion
amplifikacija (lat. amplificatio) proširi-vanje, snabdeven i točkovima i čamcima, te tako
proširenje, razvijanje, razgranja-vanje, sposoban da uzleće i da se spušta i na suvo
pojačavanje, uveličavanje; razrada, šira i na vodu; up. amfibije.
obrada; iscrpio govorničko izlaganje. amfibije (grč. amphibios koji žive na suvu i u
amplifikovati (lat. amplificare) v. ampli-ficirati. vodi) pl. zool. vodozemci.
amplificirati (lat. amplificare) proširiti, amfibijski (grč. amphibios) vodozemski; fig.
proširiva™, razviti, razvijati, razgranato, dvojak, prevrtljiv.
razgranavati, opširno izlagati, izložiti; amfibioliti (grč. amphibios, Hthos kamen) pl.
uvećati, uveličati. okamenjeni vodozemci ili njihovi pojedini
delovi.
amploaje (fr. employe) službenik, niži amfibiolog (grč. amphibios, logos) zool. onaj
činovnik; nameštenih, pomoćnik, kalfa. koji se bavi proučavanjem amfibija.
amportiranje (fr. emporter) voj. zauzimanje, amfibiologija (grč. amphibios, logfa) nauka o
otimanje, osvajanje. amfibijama.
amfiblestroditis (grč. amphiblestron mreža)
ned. zapaljenje mrežnjače oka.
amfiblestroida (grč. amphiblestreides mre-žast)
anat. mrežnjača oka.
amfibol 41 anagnozm
a

amfibol (grč. amphfbolos dvosmislen, sedišta za gledaoce; zgrada u kojoj su stari


sumnjiv) min. vrsta minerala iz reda Rimljani prireñivali gladijator-ske predstave;
složenih silikata, zelene i crvenkaste boje i fig. gledaoci.
tvrd kao čelik. amfiteatralan (grč. amphi-theatron) koji je
amfibolija (grč. amphibolfa) dvosmislenost, polukružna oblika i koji se stupnjevito penje.
dvosmislica. amfitomičan (grč. amphitomos) dvorez, sa dva
amfiboličan (grč. amphfbolos) dvosmislen. reza (nož).
amfibrah (grč. amphibrachys) poet. metrička amfitropičan (grč. amphi, trćpos obrt) koji se
stopa od dva kratka i jednog dugog sloga: obrće na obe strane.
kratak-dug-kratak (U—U). amfora (grč. atrćogeLj) kod starih Grka i
amfigeneza (grč. amphi, genesis rañanje) zool., Rimljana: ispupčen glineni krčag sa uza-nim
bog. v. amfigonija. grlićem i dve drške u kome su držali vino.
amfigonija (grč. amphi-gignomai) zool., bog. amfoteran (grč. amphoteros) hem. dvojak, i lužni
spolno množenje, spolno sjedinjavanje u i kiseo; amfoterna tela tela koja su i baze i
obliku stapanja dveju različitih ćelija; kiseline u isto vreme; amfo-terne tvorevina
amfigeneza. kol. stene koje su postale i uticajem vode i
amfigurija (grč. amphi, gyrcs krug) prosi-panje uticajem vatre, koje su, dakle, istovremeno i
reči uzalud, besmisleno brbljanje, zbrka reči neptunskek pluton-ske.
i pojmova; amfiguričan. amfoterodiplopija (grč. amphoteros, diploos,
amfigurist(a) (grč. amphi, gyros) onaj koji ops) med. dvostruko gledanje, ali svakim
govori bez repa i glave, smetenjak, baljez- okom drukčije.
galo, trućalo. amšir (tur.) šesti mesec u turskom kalendaru.
amfideum (nlat. amphideum) ned. otvor (ili: an- (grč. ap) u grčkim složenicama, ispred
usta) materine. samoglasnika, daje reči odrično značenje,
amfidiplopija (grč. amphi, diploos dvostruk, odgovara našem ne-, latinskom in-,
ops oko) med. dvostruko gledanje na oba oka. nemačkom il- itd.
amfikarpičan (grč. amphi, karpos plod) bog.
koji raña plodom iznad i ispod zemlje. ana (grč. apa) predl. na, po, uz; kroz, duž; do,
amfilogija (grč. amphilogia) spor, prepirka; oko.
protivrečnost. anabaza (grč. ana-basis penjanje, uzlaženje)
amfilogičan (grč. amphflogos) sporan, sumnjiv. iz nižih predela u viši, ili kretanje od mora
amfimakros (grč. amphimakros) poet. metrička prema unutrašnjosti zemlje; naročito:
trosložna stopa: dug-kratak-dug (—U—); Ksenofonova istorija vojnog pohoda Kira
amfimacer, kretikus. Mlañeg protiv svoga brata; med. razvijanje i
amfimacer (grč.) poet. v. amfimakros. jačanje bolesti.
amfimetori (grč. amphi, meter mati) pl. sinovi anabaptizam (grč. ana-baptfzo ponovo zaro-
dveju matera a jednog oca. njavam) verski pokret koji zahteva ponovno
amfimiksis (grč. amphi, meignymi mešam) krštenje u zrelim godinama.
biol. spajanje rasplodnih ćelija. anabaptist(a) (grč. ana-baptizo) pristalica
amfioks (grč. amphi, oxys oštar) zool. naj- ponovnog krštenja u zrelim godinama; pr. ana
prostiji kičmenjak, ribolika morska baptistički.
životinja, velika nekoliko santimetara, anabatičan (grč. anabafno uzlazim) koji se
veoma važna za nauku, jer je njen prosti penje, koji napreduje, koji raste; anaba-tična
sastav pomogao da se mnogošta u složenom groznica med. groznica koja hvata svakog
telu kičmenjaka objasni; od pravih kič- dana, stalna groznica.
menjaka razlikuje se po tome što nema anabioza (grč. apa, bfos život) ponovno
koštanog ni hrskavičavog skeleta, srca ni oživljavanje sasušenih ili promrzlih
pravog mozga. životinja.
amfipatori (grč. amphi, pater otac) pl. deca
dvaju očeva a jedne majke. anabolizam (grč. anabole uzlazak, penjanje,
amfipneuma (grč. amphi, pneuma dah, uspon) biol. procesi prometa materije u toku
disanje) med. teško disanje, sipnja, astma. kojih organizam izgrañuje hemijske sastojke
amfismila (grč. amphi, smile nož za sečenje i ćelija i tkiva pri rastenju, razvoju i
reskanje) nož sa dva reza, naročito za obnavljanju tkiva.
anatomsku upotrebu. anaglipti (grč. anaglypta) pl. um. polureljef-ni
amfisciji (grč. amphi, skia senka) pl. geogr. umetnički radovi; anaglifi.
stanovnici žarkog pojasa koji svoju senkua u anagliptika (grč. anaglyptike) veština ra-ñenja
jedno godišnje doba bacaju prema severu, U reljefnih ili polureljefnih ukrasa, slika i sl.
Drugo prema jugu. anaglifi (grč. anaglypha) v. anaglipti.
amfiteatar (grč. amphi-theatron) polukružna anagnozma (grč. anagnosma) štivo.
pozornica; uzvišeno mesto prema pozornici,
slušaonica polukružna oblika koja liči na
stepenice i na kojoj su
anagnoriza 42 analgetik

anagnoriza (grč. anagnorisis) ponovno pre- tolika količina spušta iz visine k zemlji.
poznavanje (roñaka, prijatelja) kao sastavni anakatarzis (grč. ana-kathafro očistim) med.
deo starogrčke drame. čišćenje grudi od sluzi, iskašljavanje.
anagvosti (grč. ana-gnostes) pl. obrazovani anakatartika (grč. ana-kathafro) pl. med. sredstvo
robovi ili slobodnjaci kod starih Grka i za čišćenje grudi od sluzi; anaka-tartična
Rimljana koji su služili kao čitači ili sredstva.
prodavači po boljim kućama; u starije anakefaleoza (grč. ana-kephalaićo ponoviti u
hrišćanske vreme: oni koji su, za vreme glavnim tačkama; sjediniti u celinu)
službe, čitali pojedine glave iz Sv. pisma. združivanje u celinu; kratko ponavljanje
anagnostici (grč. ana-gnostes) pl. tragični nečega; rekapitulacija.
pesnici koji su svoja dela pisali samo za avaklaza (grč. ana-klasis prelamanje) ont.
čitanje, a ne za prikazivanje. prelamanje svetlosnih zrakova.
anagoga (grč. an-ago) uzdizanje; svoñenje na anaklastika (grč. anaklastos prelomljen) ot.
nešto opštije ili duhovno; alegorično nauka o prelamanju svetlosnih zrakova,
tumačenje Biblije (up. anagogija); ned. ka- diopgrika.
šljanje krvlju, bacanje krvi. anakliza (grč. ana-klfno nasloniti se) med.
anagogija (grč. an-ago uzvodim) tajni smisao, naslanjanje leñima, poluležeći položaj
alegorično značenje; oduševljenje, uzdizanje bolesnika.
duha apstraktnom razmišljanju i sl. anakojnoza (grč. ana-koinćo saopštiti kome što
avagram (grč. anagramma) najpre: obratno ocene radi) zajedničko savetovanje i dogovor,
čitanje jedne ili više reči, npr. rob je anagram sporazumevanje.
od bor, mir od Rim; zagonetka koja se sastoji u anakolema (grč. ana-kollao nalepiti) med.
tome što se slova jedne reči napišu različitim mast za zarašćivanje rana.
redom; reč napravljena premeštanjem slova anakolut (grč. anakoluthon) gram. v. anakolu-
druge reči različitog značenja. tija.
anagraf (grč. ana-grapho napišem) sprava anakolutija (grč. anakoluthia nedostatak u vezi,
koja, radi ponovnog otiska i umnožavanja, nemanje veze) gram. nedostatak u pravilnosti
piše obratno. rečenične konstrukcije koji nastaje usled
anagrafa (grč. ana-grapho) med. propis leka, iznenadne promene ili prekida naročito posle
recept. dužih umetnutih rečenica, ili usled
anadema (grč. anadema) glavni ukras na izostavljanja reči, koje se onda moraju po
kraljevoj glavi; v. dijadema. smislu dopuniti; anakolut.
anadiploza (grč. ana-dipldo udvojiti, udvo- anakolutičan (grč. anakoluthos) nepravilan, bez
stručiti) udvajanje; ret. ponavljanje reči, veze.
retorska figura koja se sastoji u tome što se anakovda zool. najveća zmija tropske Amerike.
naredna rečenica počinje rečima kojima je anakreontika (grč. Anakreon) pesme ispeva-ne
prethodna završena; med. udva-janje napada u duhu i stilu Anakreonta, s tematikom o
grozničnih bolesti. prolaznosti života i o uživanju u vinu i pesmi.
avadoza (grč. ana-dosis) fiziol. srazmerna anakreontičari pl. grupa nemačkih pesnika
podela sokova i hrane celom telu, varenje, XVIII veka koji su, po ugledu na Anakreonta,
probava. pevali ljupke, katkada i frivolne pesmice.
anaerobe (grč. apa, aeg vazduh, bfos život) pl. anakriza (grč. anakrisis) ispitivanje, prethodna
zool. bakterije koje mogu živeti bez kiseonika, istraga.
klice koje se mogu razvijati i raz-množavati anakruza (grč. anakrusis) četr. naglašavanje,
tek kad im se otkloni kiseonik. udaranje glasom na slog.
anaerobionti (grč. ap-, aeg, bfos život) pl. zool. anakteza (grč. anaktesis) med. okrepljenje, oz-
v. anaerobe. dravljenje.
anakalipterija (grč. ana-kalypto otkrivam) anakuza (grč. apa, akuo čujem) med. gluvoća
svečano skidanje vela sa mlade. usled oboljenja slušnog živca.
anakampterija (grč. ana-kampto savijam, anakufizma (grč. anakuphisma dizanje,
skrećem) sklonište za sirotinju, obično pored podizanje) telesna okretnost koja se stiče
crkava i manastira. vežbanjem.
anakamptika (grč. ana-kampto) ont. nauka o analan (lat.) koji se odnosi na anu s; inat. čmarni;
dobijanju svetlosti, katoptrika; ahust. nauka o analni otvor zadnji otvor creva.
odbijanju zvuka. analgezija (grč. analgesia) med. bezbolnost,
anakamptičan (grč. ana-kampto) o d bojni, koji neosetljivo«1, prestanak (ili: gubitak)
odbija (svetlost, zvuk). osećanja bola; analgija.
anakatabat (grč. apa, kata odozgo dole, bai'no analgetik (grč. ap-, algos bol) med. sredstvo za
idem, dolazim) meteor. uspostavljanje ravnoteže ublažavanje odnosno su zbi j anje osećaja bola.
meñu slojevima vazduha: kada, pri duvanju
jakog vetra, velika količina vazduha pojuri
odozdo naviše, onda se ista
analpca 43 anamnez
a

analgija (grč. ap-, algos bol.) ned. v. analge- članjavanjem na sastavne delove (misli,
zija. tela itd.); analist(a).
analdija (grč. ap-, aldafno potpomažem, analitički (grč. analou rapgčlanjavam,
hranim, jačam) med. prestanak rastenja i razrešavam) koji se zasniva na metoda
razvijanja, zakržljavanje. analize; koji se odnosi na analitiku; analitički
avalekta (grč. analekta) pl. odabrana štiva. jezici IKKð. jezici u kojima se odnosi jedne reči
analepsija (grč. analepsis, analambano prema drugim delovima u rečenici izražavaju
podižem, uspostavljam) ned. ozdravljenje, u najvećem broju slučajeva tzv. analitičkim
oporavljanje, jačanje. oblicima, tj. oblicima sastavljenim od više
analeptika (grč. ana-lambano) l. ned. nauka o reči (npr. srpskohrv. nožem — sintetički oblik
popravljanju zdravlja; 2. pl. med. sredstva za i nem. mit dem Messer — analitički oblik).
jačanje i okrepljenje. analog (grč. analogon sličan, odgovarajući)
analeptičan (grč. analeptikos) osvežavan, lingv. reč jednog jezika koja, semantički,
okrepan, okrepljujući, osvežavajući. etimološki, morfološki itd., odgovara reči
avali (lat. annales, annus godina) pl. godi- drugog jezika.
šnjaci, letopisi. analogan (grč. analogos) sličan, podoban,
analize (grč. analysis) raščlanjavanje, raz- saglasan, odgovarajući, srodan, istovrsan; koji
glabanje, razlaganje celine na njene delove; odgovara nekom zakonu, pravilu, tipu ili
logična analiza razlaganje pojma u njegove obrascu.
oznake, suda u njegove delove; psi-hološka analogizam (grč. analogismos) fil. dokaz (ili:
analiza razglabanje jedne predstave u njene zaključak) na osnovu sličnosti.
elemente; prikaz, ocena, ocenjivanje; analogizirati (grč. ana-logizomai) uporedi-ti,
kvalitativna analiza hek. odreñivanje uporeñivati, sravniti, sravnjivati; dokazivati
sastojaka nekog tela; kvanti-tativna analiza ili zaključivati na osnovu sličnosti.
hek. odreñivanje sastojaka jednog tela po analogija (grč. analogfa) sličnost, istovr-snost,
njihovoj težini; mat. stara analiza dokazivanje istovetnost ili saglasnost u osobinama i
nekog stava raš-članjavanjem na prostije odnosima; zaključak po analogiji log.
stavove već dokazane ili kao istinite zaključak iz pojedinačnog ili posebnog o
prihvaćene; moderna analiza rešavanje pojedinačnom ili posebnom kao sličnom;
problema svoñenjem njihovim na jedna čine; fizičke analogija delimična sličnost izmeñu
supr. sinteza. zakona jedne oblasti pojava sa zakonima neke
analizator (lat. analysator) fiz. onaj deo druge oblasti pojava, koja doprinosi da se te
polariskopa koji služi utvrñivanju činjenice dve oblasti uzajamno objašnjavaju
da je svetlost polarizovana (ogledalo, (Maksvel).
Nikolova prizma); up. polari-zator. analogija jurio (nlat. analogia juriš) sličnost
analizirati (grč. ana-lyo) rastaviti, rasta-vljati, pravna, saglasnost sa pravnim načelima.
rapgčlaniti, raščlanjavati, ra-zložiti, analogisti (grč. analogfa) predstavnici pravca
razlagati, razglabati nešto (u njegove u klasičnoj filologiji koji su analogiju
najmanje sastavne delove); ispitati, ispitivati smatrali kao prirodnu tendenciju koja čuva
potanko. podudarnost izmeñu misli i govora.
analisati (grč. ana-lyo) v. analizirati. analogičan (grč. analogon) koji je u skladu sa
analist(a) (lat. annales) l. letopisac, pisac nekim pravilom, tipom, obrascem; sličan,
godišnjaka. odgovarajući, podoban.
avalist(a) (grč. apa-Gub) 2. v. analitičar. analogon (grč. analogon) sličan ili odgovarajući
analistika (fr. analistique) rad na analima, predmet (ili: dogañaj), slično (ili:
letopisima. odgovarajuće) stanje; analogon racionis
avalhtika (grč. analytike) teorija analize; (nlat. analogon rationis) nešto što odgovara
veština i metoda raščlanjavanje misli i razumu, što je u skladu sa razumom.
pojmova u njihove sastavne delove; analfabet (grč. ap-, alpha, beta) onaj koji ne
elementarna logika koja se bavi pojmovima, zna azbuku, tj. koji ne zna ni čitati ni pisati;
sudovima i zaključcima. nepismen, neznalica.
analitičan (grč. analytikos) raščlanjavan, koji
raščlanjava, razglaban, koji razgla-ba; koji analfabetizam (grč.) nepismenost.
je postao putem analize, koji se osniva na anamartezija (grč. an-amartesfa) bezgrešnost,
analizi; analitičan sud onaj koji se osniva na nepogrešnost.
tome što se subjektu pridaje predikat koji se anamartetičan (grč. an-amartetos) bezgrešan,
u njemu već nalazi, tj. sa njime je identično nepogrešan.
vezan, npr. sva su tela rasprostrta; analitična anamneza (grč. anamnesis sećanje) fil.
defini-cija odreñivanje pojma pomoću Platonovo učenje po kojem je duša
njegovog najbližeg roda i njegove specifične preegzistova-la, ranije postojala u čistom
razlike; supr. sintetičan. stanju i tu stekla svoje ideje; ned. podaci
analitičar (grč. analytikos) filozof, hemi-čar i koje bole-
dr. koji se bavi razglabanjem, raš-
anamnestika 44 anarhičan, anarhički

snik daje lekaru o ranijem stanju svog anavlerotika (grč. ana-pler66 ispunim) pl. med.
zdravlja pre sadašnje bolesti. sredstva koja pomažu naknadu izgubljenih
anamnestika (grč. anamnesis sećanje) fil. veština delova i stvaranje, rastenje mesa.
sećanja i pamćenja; jačanje pamćenja. anaplerotičan (grč. ana-plerćo ispunim) koji
anamnestičan (grč. ana-mimnesko sećam se) pomaže naknadno rastenje; koji dopunjuje,
koji se tiče sećanja, koji pripada sećanju, zamenjuje.
pamćenju; anamnestična sredstva med. lekovi anapneuzija (grč. anapneusis) med. duboko
za jačanje pamćenja. disanje; odušak, odmor.
anamorfičan (grč. apa, morphe oblik) izo- anapnoika (grč. apa-rpeb) pl. ned. sredstva koja
krenut, izopačena oblika, naopak, iske-žen, pomažu disanje, anapnoična sredstva.
nakazan; anamorfotičan. anaprozelit (grč. apa, proselytos) onaj koji je
anamorfoza (grč. ana-morphosis preobražaj, ponovo obraćen u veru, koji je ponovo
preinačenje) preobražaj; fiz. po optičkim zadobijen za nešto.
zakonima unakaženo nacrtane slika nekog anaptiza (grč. ana-ptyo ispljujem) med.
predmeta, ali tako da izgleda onako kakva ispljuvanje, iskašljavanje, izbacivanje sluzi.
treba da je kad se gleda sa izvesne tačke anaptiksis (grč. anaptyksis razvitak, razvoj)
(optička anamorfoza), ili odbijanjem od lingv. umetanje vokala izmeñu dva suglasni-ka
pogodnog ogledala (katoptrična anamorfoza) i (npr. srpskohrvatsko dijalekatsko par-vi
kroz brušena stakla (dioptrična anamorfoza); mesto prvi i sl.).
bog. nenormalno preobražavanje usled anaptoza (grč. an-apto obesim) utučenost,
izopačenja ili promene u navici biljke. pogruženost.
anarea (grč. anarroia) med. penjanje sokova,
anamorfotičan v. anamorfičan. naročito krvi, prema gornjim delovima tela.
ananas (nlat. ananassa sativa) vot. južnoame- an arijer (fr. en arriere) nazad, unazad,
rička biljka sa veoma ukusnim i mirisnim natrag, ostrag; u odsustvu, iza leña.
plodom težine 3—4 kg. anarmonija (grč. ap, charmom'a) kuz. v. dis-
anandrija (grč. an-andria) nemuškost; ne- harmonija.
muževnost, plašljivost, kukavičluk. anartrija (grč. apa, arthron ud) med. 1.
anandričan (grč. an-andros) koji je bez nedostatak (ili: nemanje) udova.
muškosti, plašljiv; bog. koji nema prašnič-kih anartrija (grč. ap-, arthron) 2. med. povećane
niti. disartrija, kada bolesnik govori potpuno
ananeozija (grč. ana-neosis) podmlañivanje. nerazumljivo; dolazi usled uzetosti mišića za
anankofagija (grč. ananke nužnost, phagein govor (jezika, grla, ždrela, usana, lica kao
jesti) med. uzimanje hrane po propisu, po posledica moždane kaplje, progresivne i
dijeti. bulbarne paralize).
anantapodoton (grč. anantapddoton nedovr- anartros (grč. apa, arthron) bezudnik, čovek
šena rečenica) ret. prećutkivanje završne koji je toliko ugojen da mu se više ne
rečenice, npr.: Ako li ne učiniš, — videćeš razaznaju zglobovi.
šta će ti biti. anarhizam (grč. ap-, arche vlast) bezvlaće,
aiantičan (grč. an-anthes) bog. bez cveta, koji bezvlašće; nepriznavanje autoriteta, reda,
ne cveta. discipline, samovolja, marksizmu
anapest (grč. anapaistos) metrička stopa od neprijateljska, malograñanska teorija za koju
dva kratka i jednog dugog sloga: ii —, je karakteristične svako poricanje države i
obrnut daktil, zbog čega se zove i anti-daktilos. koja u svom konceptu revolucije negira
anapetija (grč. anapetes raširen, otvoren) ned. stadijum diktature proletarijata, organizovane
proširenost krvnih sudova. političke borbe, i rukovo-deće uloge
anaplazis (grč. ana-plasso preobrazim, proleterske partije; osnivači su Prudon,
uobličim) med. preobražavanje, nameštanje Bakunjin i Stirner.
slomljenih kostiju, popravljanje oštećenih anarhija (grč. anarchia) bezvlašće, stanje
delova tela hirurškim putem; plastična društva u kome potpuno prestaje vlada
hirurgija. zakona i svakog autoriteta; fig. potpun nered.
anaplastika (grč. ana-plasso preobrazim) anarhista) (grč. an-archos bez poglavara, bez
med. veština nameštanja slomljenih ili voće) pristalica mišljenja da je potrebno
uganutih kostiju, pokrivanje i uklanjanje srušiti postojeći državni i društveni poredak;
raznih telesnih nedostataka hirurškim putem; čovek koji ide za tim da svim mogućim
plastična hirurgija. sredstvima, bez ikakvih obzira, sruši
anaplastična sredstva med. sredstva koja se postojeći poredak i zavede stanje potpunog
upotrebljavaju i primenjuju u anapla-stici. bezvlašća; up. anarhičan.
anapleroza (grč. anaplerosis) dopunjavanje, anarhističan, anarhistički v. anarhičan.
zamenjivanje izgubljenih ili oštećenih delova anarhičan, anarhički (grč. ap-, arche) koji se
tela i udova. odnosi na anarhiju; haotičan, nesre-ñen,
neorganizovan, nedisciplinovan.
anarhoidan 45 anatropa

anarhoidan (grč. anarchla bezvlašće, eiods anastomotika (grč. apa, stoma) pl. med. sredstva
izgled) sličan bezvlašću (anarhiji). za otvaranje zapušenih ušća krvnih sudova i
anarhoindividualizam (grč. a-, archos, lat. dr.
individuum jedinka) pokret u okviru anar- anastrofa (grč. anastrophe) ret. okretanje,
hizma koji razvija tezu o otuñenju čoveka i izvrtanje reči, menjanje mesta rečima, npr.
društva, i njegovom vraćanju svojoj ljudskoj „drugi neki čovek"; mesto „neki drugi
prirodi na bazi unutrašnje pobune protiv svih čovek"; med. izvrtanje materice i mokraćne
spoljašnjih pritisaka na individuu koje vrše bešike.
država i pravo; njegovo „ja" shvaćeno je kao anatema (grč. anathema) prokletstvo, crkve-no
sebično i izolovano, pa nije imao mnogo progonstvo ili prokletstvo nekog čoveka ili
pristalica sem u SAD; prvi teoretičar bio je stvari; .isključenje iz crkve; fig. preklinjanje,
Maks Štirner (1806—1856). kletva; anatema esto (lat. anathema esto),
anarhosindikalizam (grč. a-, arche, syndikos neka je proklet!
zastupnik) sitnoburžoaski oportuni-stički anatematizirati (grč. anathematizo) prokleti,
pravac u meñunarodnom sindikal-nom baciti prokletstvo na koga ili što; isključiti iz
pokretu prema kome radnici treba da se bore crkve.
samo za poboljšanje svog položaja bez anatemisati v. anatematizirati.
učešća u političkoj borbi. anatimijaza (grč. ana-thymfasis) isparavanje,
anasarka (grč. apa, sarx meso) ned, kožna dimljenje; med. podrigivanje.
vodena bolest.
anaseizam (grč. apa, seismos trus, zemljotres) anatolijski (grč. anatole istok) istočni;
geol. svojstvo zemljotresa kod kojih bivaju istočnjački.
velika vertikalne pomeranja tla. anatom (grč. anatomikos koji raseca) naučnik
anason (nlat. anisum) bog. biljka iz porodice koji se bavi anatomijom (stručnjak u
štitara, čiji se osušeni plodovi upotrebljavaju anatomiji).
kod nas, u Makedoniji, kao začin za hleb i anatomizirati (grč." ana-temno rasecam) v.
opojna pića, naročito rakiju (anasonlija). anatomirati.
anasonlija (nlat. anisum) rakija u koju je anatomija (grč. anatomia rasecanje) nauka
pomešan, radi mirisa, osušen plod ana-sona. koja se bavi proučavanjem sastava sklopa
anaspazis (grč. ana-spao izvlačiti) med. v. tela »sivih bića, životinja i biljaka; veština
anaspazmija. rasecanja lešine ili biljke u cilju naučnog
anaspazmija (grč. ana-spao) med. stezanje ispitivanja; patološka anatomija ona koja
želuca, grč želuca; anaspazis. proučava sve promene, koje se dešavaju na
anastaza (grč. anfstemi, anastasis ustajanje) telesnim organima pri raznim oboljenjima;
uskrsavanje, uskrsnuće; ned. ustajanje iz telegrafska, hi-rurgijska ili primenjena
bolesničke postelje, ozdravljenje, opora- anatomija ona koja proučava pojedine delove
vljenje (rekonvalescencija); umnožavanje, tela i njihov raspored; uporedna anatomija ona
prenop!enje, npr. bakroreza; tip. spremanje koja uporeñuje grañu i sastav čovečjeg tela sa
novog izdanja neke knjige time što se telom životinje.
prefotografiše ranije štampali tekst. anatomirati (grč. ana-temno rasecam) para-ti,
anastaltika (grč. ana-stello suzbijam) pl. med. raščlanjavati, razuñivati, rastavlja-ti na
sredstva za zaustavljanje krvi. sastavne delove; fig. proučavati u tančine, do
anastaltičan (grč. ana-stello) koji zaustavlja krv, sitnica; anatomizirati.
koji zasušuje ranu. anatocizam (grč. tokizo dajem pod kamatu,
anastatičan (grč. anastatikćs) koji odvodi ono zelenašim) prav. naplaćivanje interesa na
što je nezdravo; koji podmlañuje, koji interes; uglavničenje interesa; pr. anato-
obnavlja; prenosan, prenosim; pomoću pre- cistički.
fotografisanja ranije štampanog teksta anatreza (grč. anatresis) med. otvaranje bu-
pripremljen za novo izdanje knjige. šenjem, prevrtanje; up. trepanacija.
anastigmat (grč. apa, stigma tačka) ont.
fotografski objektiv od naročito kombinova- anatrepsis (grč. ana-trepho) med. oporavljenje
nog sočiva koji daje slike koje sve do ivica (ili: o jačanje) pomoću hrane.
pokazuju veliku oštrinu. anatripsis (grč. ana-tribo trljam) med.
anastigmatičan (grč. apa, stigma) opt. koji daje trljanje udova; češanje kože.
punu oštrinu slike; med. oštrovid, koji je bez anatripsologija (grč. ana-tribo trljam, logia)
poremećaja u oštrini vida. nauka o unošenju lekova u telo kroz kožu, tj.
anastomizirati (grč. apa, stćma usta) sastaviti trljanjem.
otvore, ušća; ujediniti, spojiti. anatriptika (grč. ana-tribo) med. 1. lečenje
anastomoza (grč. apa, stoma) med. spojnica trljanjem; 2. nlat. ana-triptica pl. sredstva za
koja vezuje dva krvna suda ili dva živca; trljanje; anatriptična sredstva.
protivprirodno otvaranje krajnjih delova anatropa (grč. ana-trope preokret, obrt) ret.
krvnih sudova. pobijanje protivničkih navoda jednostavnim
odricanjem; med. prevrtanje želuca, jako
povraćanje.
anafija 46 angioteničan

anafija (grč. ap-, arće pipanje) ned. neose- zauzeti se, zauzimati se, založiti se, zalagati
tljivost (ili: smanjena osetljivost) kože, se (za kota ili što); angažovati.
poremećaj u čulu pipanja. angažman (fr. engagement) obvezivanje,
anafilaksija (grč. apa, phylaxis čuvanje, obaveza, obaveznost, npr. za ples, neko
zaštićavanje) ned. postajanje organizma plaćanje itd.; zalaganje, davanje u zalog;
preosetljivim prema ponovnom ubrizga-vanju stupanje u službu, pogodba, najmljivanje;
belančevine koja mu je ranije već jednom služba, redovna dužnost; voj. čarka, sudar,
bila ubrizgana. sukob, boj.
anafoneza (grč. anaphonesis) med. vežbanje i angažovan (fr. engager) obavezan, koji se
jačanje pluća i govornik organa glasnim obećao, koji je uzet u službu; voj. zapleten u
govorenjem i pevanjem. borbu.
anafora (grč. anaphora) poet. „iznošenje angažovati v. angažirati.
spreda", ponavljanje istih reči u početku angarija (lat. angaria) kuluk, kulučenje; kola,
rečenice ili rečeničnih delova npr.: Kulu brod i dr. uzeti u kuluk.
gradi crni Arapine, — Kulu gradi od angarijapija (nlat. angariatio) upotreba
dvadest tavana; Kosu reže ostarela majka, — privatnih stvari (kola, brodova i dr.) protiv
Kosu reže pa vinograd veže (up. epifora); volje sopstvenika u službu državi, npr. za
med. izbacivanje kašljanjem ili povraćanjem; ratne svrhe.
astr. pojavljivanje znakova na nebu. angarirati (lat. angaria) uzeti u kuluk,
anaforeza v. elektroforeza. obvezati na besplatan rad za državu.
anafrodizija (grč. ap-, aphrodisfa ljubavno angejologija, antologija (grč. angeion, logia
uživanje) med. bolesni nedostatak ili nauka) fiziol. v. angiografija.
umanjenost spolnog nagona. angelika (grč. - angelos anñeo) bot. anñeoski
anafrodizijaka (grč. ap-, aphrodisiakćs koji koren; kuz. engleski muz. instrumeng sličan
pripada ljubavnom uživanju) pl. ned. sredstva gitari; jedan registar na orguljama.
za otklanjanje i sprečavanje spolnog nagona antiektazija (grč. angeion sud, ektasis pa-
i prohteva. stezanje) med. proširenje krvnih sudova.
anafrodit (grč. an-aphroditos) med. onaj koji angiitis (grč. angeion sud, krvni sud) med.
nije sposoban da oplodi. zapaljenje krvnih sudova; angitis.
anahoret(a) (grč. anachorćtes) čovek koji se angina (lat. angere suziti, stesniti) med.
povukao od sveta; pustinjak, isposnik, gušobolje, zapaljenje vrata, naročito krajnika.
usamljenik; pr. anahoretski. angina pektoris (lat. angina pectoris) med.
anahronizam (grč. anachronismos) pogreška u stezanje grudi, jaki bolovi u oblasti srca,
računanju vremena, datuma, dogañaja, ono praćeni smrtnim strahom; pektoralna angina.
što je u protivnosti sa hronologijom, angiografija (grč. angeion sud, grapho
vremenska poremećenost, nesavremenost; pišem) fiziol. opis krvnih sudova; nauka o
zanemarivanje onoga što odgovara duhu i krvnim sudovima ili o tečnosnim odnosima u
prilikama vremena, npr. topovi u Kosovskoj čovečjem telu.
bici, Cezar na automobilu itd.; zaostalost, angiokarp (grč. angeion, karp6s plod) bot. plod
zastarelost; pr. anahronističan. zatvoren u plodište i biljka sa takvim
an blan (fr. en blanc) trg. blanko žiro, plodom.
neispunjene, otvoreno, neispisano mesto za angiom (grč. angeion) med. pega ili izraštaj na
cifre na novčanim uputnicama. koži ili sluzokoži usled nenormal-nog
an blok (fr. en bloc) naveliko, ucelo, ćutu-re, namnožavanja i širenja krvnih ili limfnih
odsekom, jedno na drugo. sudova.
anvelopa (fr. enveloppe) zavoj, omot; vrsta angioneuroza (grč. angeion, neuron živac)
ženskog ogrtača; voj. nisko utvrñeno, uzano med. oboljenje živaca krvnih sudova.
spoljno utvrñenje; mag. nepomična kriva na angiopatija (grč. angeion, pathos bol) med.
koju neka ravna pomična kriva u svojoj opšti naziv za sve bolesti sistema krvnih
ravni ostaje stalno darka (tangenta). sudova.
anvsr (fr. envers, lat. inversus) naličje; a angiosarkom (grč. angeion, sarx meso) med.
l'anver (fr. a l'envers) naopako, natraške, na opasan rak krvnih sudova.
naličje. angiospasmus (grč. angeion, spasmos grč) med.
anversen (fr. enversins) trg. pl. grub vuneni serž. grč krvnih sudova.
anvoaje (fr. envoye) izaslanik, poslanik angiospermije (grč. angeion, sperma seme)
drugog reda, otpravnik poslova. bot. skrivenosemenjače, biljke čije su semenke
zatvorene u plodište.
angažirati (fr. engager) obavezati, uzeti u akgiostenoza (grč. angeion, stenos tesan,
službu, pogañati, pogoditi, najmiti; po-buditi, uzan) med. sužavanje (ili: stešnjavanje)
nagovoriti, navesti, skloniti koga našto; krvnih sudova.
obećati, obavezati obećanjem, npr. za ples; angioteničan (grč. angeion, temo zatežem) koji
upustiti se u nepggo, pustiti se, uplesti se u je u vezi sa zategnutopgću krvnih sudova.
borbu; angažirati se
angiotomija 47 avdrologija

angiotomija (grč. angeion, temno režim) med. vratnik groznica; sada se upotrebljava i za
sečenje, operacija krvnih sudova. spravljanje jedne vrste likera; angostura-kora.
angitis (grč. angeion) med. v. angiitis. andaluzit min. aluminijev silikat (nazvan po
engleza (fr. anglaise) živahan engleski ples u Andaluziji, gde je pronañen).
2/4 i 3/4 takta. andamento (ital. andare ići, andamento) hod;
anglizirati (fr. anglaiser) potkusiti konju rep, muz. deo jedne fuge.
semenjem mišića spuštača učiniti da konjski andana (ital. andana) niz brodova povezanih u
rep ostane stalno u vodoravnom položaju. luci.
anglikan, anglikanac pripadnik anglikan-ske, tj. andante (ital. andante) muz. kao u hodu, lagano;
protestanske crkve. kao imenica: komad u laganom tempu.
anglikanska crkva engleska reformirana andantino (ital. andantino) muz. malo laganije,
narodna crkva kojom upravljaju dva mi- umereno.
tropolita i 24 episkopa; episkopalna crkva. andarini (ital. andarini) pl. duguljasto--okrugli
anglist (lat. Anglia Engleska) naučnik koji se bavi rezanci u obliku graška.
proučavanjem engleskog jezika i andezit min. vrsta vulkanske stene olovno--
književnosti. cinkane rude (naziv po planinama
anglicizam (nlat. anglicismus) engleska reč koja Andama).
je ušla u neki tuñ jezik i odomaćila se u an detaj (fr. en ñetail) potanko, podrobno,
njemu; izvesna osobina engleskog jezika opširno, iscrpio, do tančina, do sitnica; trg.
prenesena u neki strani jezik; osobenost namalo (supr. an gro).
engleskog jezika. andosirati (fr. endosser) trg. potpisati me-nicu na
anglicizirati (fr. angliciser) poengleziti, poleñini i time je preneti na drugog.
poengležavati. andosman (fr. endossement) trg. potpis menice na
angloman (nlat. Anglia, grč. mania strast) poleñini, prenos menice.
preteran ljubitelj svega što je englesko. andragatija (grč. andragathia) muževnost,
anglomavija (nlat. Anglia, grč. mama strast) hrabrost; vrlina, čestitost.
preterano oduševljenje Englezima i ugledanje andrak (pere. andrek tuga, nesreća, jad) ñavo,
na njih i sve što je englesko. vrag; nevolja, nesreća, zlo.
anglofil (nlat. Anglia, grč. philos prijatelj) andramolje (grč. chondromallon gruba vuna)
prijatelj svega što je englesko: politike, stvari bez vrednosti, prnje, dronjci, drangulije.
kulture, jezika itd. andreceum (grč. apeg, andros čovek, muž,
anglofob (lat. Anglia, grč. phćbos strah, oikion kuća, stanište) bog. skup svih
bekstvo) neprijatelj svega što je englesko; prašnike u cvetu.
onaj koji mrzi Engleze, ili se boji Engleza i andristi (grč. apeg, andros) pl. fil. oni sled-benici
njihovog kulturno-političkog uticaja. Aristotela koji su odricali besmrtnost
anglofobija (lat. Anglia, grč. phobos) strah od čovečjeg duha; glavni predstavnik bio
Engleza ili mržnja na Engleze. Pomponacije (1462—1525).
angora-vuna odlična vuna koja se dobiva od andro- (grč. apeg, andros) predmetak u slože-
angorske koze i oplemenjenog angorskog nicama sa značenjem: čovek-muškarac.
zeca; ima tanka i duga vlakna svilaste sjaja. androgamija (grč. apeg, andros, gamos brak)
angostura-kora v. angustura-kora. biol. oploñenje muškoga gameta ženskim.
angošjozamente (ital. angosciosamente) muz. v. ancrogenija (grč. apeg, genos roñenje) v. an-
angošjozo. drogonija.
angošjozo (ital. angoscioso) ran. brižno, bolno, androgin (grč. andro-gynos) dvospolnik, dvo-
pečalno. spolac, hermafrodit; uškopljenik; slabić,
an gro (fr. en groš) trg. naveliko, naviše, na ženskonja, šonja.
kvantum; uglavnom (ispričati nešto). androginija (grč. apeg, gyne žena) dvospol-nost,
angster (ital. anguistara, nlat. angustrum) hermafroditizam.
visoka boca ili vrč za pijenje sa uzanim androgonija (grč. apeg, gone rañanje) stvaranje
grlićem. čoveka, naročito prvog čoveka; ras-
angularan (lat. angulus, ugao, angularis) ploñavanje ljudskog roda; adrogenija.
uglast, ćoškast, rogljast. android (grč. apeg, eidos lik) veštački
angulus (lat. angulus) ugao, kut. napravljen, pokretan čovečji lik.
avgusta (lat. angusta) muz. jedan registar na androidan (grč. apeg, eidos) sličan čoveku,
orguljama. napravljen u čovečjem obliku.
angustacija (lat. angustatio sužavanje) med androkefaloid (grč. apeg, kephale glava) min.
neprirodno sužavanje krvnih sudova u kamen koji ima oblik čovečje glave ili nekog
čovečjem telu. dela čovečjeg tela.
angustura-kora gorka kora jedne južnoame- androliti (grč. apeg, lithos kamen) pl. geol.
ričke biljke, nazvane po gradu Angostura, koja okamenjene ljudske kosti.
se upotrebljava kao lek protiv po- andrologija (grč. apeg, logi'a nauka) med. nauka
koja se bavi proučavanjem bolesti svoj-
andromanija 48 anenergiJa

stvenih muškarcima (za razliku od zemlji na kojima se ljudi ne mogu stalno


ginekologije). nastanjivati (npr. pustinje, močvari itd.).
andromanija (grč. andro-mara'a) čežnja za anelektričan (grč. ap-, elektron ćilibar) fiz.
muškarcima, upaljenost »sene za neelektričan (o telima koja izgleda kao da
muškarcima; nimfomanija. nemaju elektriciteta, npr. metali).
Andromaha (grč. Andromache) mit. žena anematoza (grč. a-, haima krv) med. oskudno
najvećeg trojanskog junaka Hektora, mati ili nedovoljno stvaranje krvi u telu.
Astijanaksova. Posle Hektorove pogibije bila anematurgija (grč. a-, haima, ergon delo) med.
robinja Ahilovog sina Pira i s njim rodila tri nauka o beskrvnim operacijama.
sina. Tragedije od Euripida i Rasina. anemidrija (grč. a-, haima, hydor voda) med.
Andromeda (grč.) mit. kći etiopskog kralja nedostatak krvne vode ili krvnog seruma, npr.
Kefeja i Kasiopeje; naljutivši bogove, kod kolere.
žrtvovana je morskom čudovištu; spasao je anemija (grč. a-, haima) med. malokrvnost;
Persej; astr. sazvežñe na severnoj nebeskoj beskrvnost, oboljenje koje dolazi usled
hemisferi, u kome se nalazi nama najbliža smanjenja količine krvne boje (hemoglo-
spiralna maglica (galaksije). bina) ili usled smanjenja broja crvenih krvnih
andromolje v. andramolje. zrnaca.
androsteron (grč.) muški spolni hormon. anemičan (grč. a-, haima) beskrvan,
androtomija (grč. apeg, temno sečem) znat. malokrvan, bled, slab; fig. nesposoban za
sečenje čoveka, naročito ljudskog leša radi život.
naučnog ispitivanja. anemo- (grč. anemos) predmetak u složeni-
androfag (grč. andro-phagos) ljudožder; up. cama sa značenjem: vetar.
antropofag. anemobarometar (grč. anemos, barys težak,
androfob (grč. apeg, phobos strah, bekstvo) metron mera) sprava koja pokazuje, odnosno
onaj koji zazire od ljudi, koji se plaši ljudi, meri, jačinu vetra.
muškaraca. anemobat (grč. anemos, baino idem) igrač na
androfobija (grč. apeg, phobos) strah od konopcu, prevrtač.
ljudi, od muškaraca. anemogaman (grč. anemos, gamos brak) bog.
androfonomanija (grč. apeg, phonos ubistvo, anemogamne biljke, biljke koje se
mama strast) med. ludilo koje goni ljude na oploñavaju pomoću vetra, tj. kod kojih
vršenje ubistava. vetar prenosi cvetni prah (polen).
anñeo (grč. angelos vesnik) teol. božji glasnik, anemogame (grč. anemos, gamos) pl. bog. biljke
polubožansko biće. kod kojih vetar, prenoseći cvetni prah
anegdota (grč. anekdotos neizdan) 1. spis (polen) igra važnu ulogu pri oploñavanju.
koji, ma iz kog razloga, još nije objavljen, ili anemograf (grč. anemos, grapho pišem)
je namerno zadržan od štampanja; u novije sprava koja beleži na hartiji brzinu i pravac
vreme anegdotama se nazivaju dosada vetra: anemometrograf.
neštampani stari spisi ili pojedini odlomci iz anemografija (grč. anemos, grapho) opisivanje
njih; 2. lit. priča o kakvom zanimljivom (ili: proučavanje) vetrova.
dogañaju; nova i kratka priča, šaljiva ili anemologija (grč. anemos, logfa nauka) nauka o
duhovita pričice. vetrovima, proučavanje vetrova.
anegertika (grč. an-egeiro probudim) veština da anemometar (grč. anemos, metrbn mera) sprava
se obamrli povrate u život. za merenje brzine kretanja, strujanja
aneza (grč. anesis) med. popuštanje, olakša- vazduha, odnosno vetra, vetromer.
vanje, slabljenje, npr. bolesti.
aneklogist(a) (grč. an-eklogistos bez obračuna) anemometrija (grč. anemos, metron) merenje,
onaj koji je osloboñen od polaganja računa. veština merenja brzine i jačine vetra.
aneks (lat. annexus) prilog, dodatak; nastavak; anemometrograf (grč. anemos, metron, grapho)
prinadležnost; sve što je dodano ili vezano za v. anemograf.
nešto. anemopatija (grč. anemos, pathos bol) med.
aneksan (lat. annexus) zavisan, vezan za, lečenje vazduhom, metod lečenja koji se
pridodan, sporedan; pripremni. sastoji u udisanju prečišćenog vazduha.
aneksije (lat. annexio) prisajedinjenje, pri- anemoskop (grč. anemos, skopeo gledam,
pajanje, pridruženje, utelovljenje. vidim) vetrokaz, sprava koja pokazuje
aneksionist(a) (lat. annexio) prijatelj ili pravac duvanja vetra.
pobornik uvećanja države putem prisaje- anemostat (grč. anemos, statos postavljen)
dinjenja tuñih pokrajina. ureñaj za raspršivanje struje vazduha, pri
anektirati (lat. annectere) prisajediniti, pripojiti, čemu se može regulisati smer izlaza vazduha
pridružiti, uteloviti, utelo-vljavati; šaljivo: i njegova količina.
krasti, ukrasti, pri-svojiti. anemofilan (grč. anemos, phflos prijatelj) bog.
anekumena (grč. a-, ap- ne, o!kšpepe na- koji voli vetar (o biljkama kod kojih vetar
stanjena zemlja) pl. oblasti i predeli na vrši oprašivanje, tj. oploñavanje).
anemofilija (grč. anemos, phflos) biol.
oprašivanje biljaka posredstvom vetra.
anenergija (grč. an-energeia) neradnost,
tromost, lenjost, oskudica u snazi.
aienkefalija 49 animalije

avenkefalija (grč. a-, enkephalos mozak) ned. anidrija (grč. anydria) v. anhidrija.
uroñeni nedostatak mozga. anenkefalos (grč. anidroza (grč. ap-, idros znoj) med. potpuno
a-, enkephalos) med. nakaza odsustvo izlučivanja znoja usled nedostatka
roñena bez mozga. aneorobni (grč. a- ne, aeg znojnih žlezda.
vazduh, blos život) anizeta (fr. anisette) rakija začinjena ani-som,
bial. koji »sivi u sredini bez kiseonika; v. liker od anisa (onajsaž).
anaerobni; supr. aerobni. anepigraf (grč. ap-, anizokorija (grč. a-, i'sos jednak, kore zenica)
epi na, grapho pišem) med. ne jednakost zenica.
spis koji nema naslova. anspija (grč. ap-, anizometričan (grč. ap-, isos, metron mera)
epos reč) med. nesposobnost neravnomeran.
govorenja, nemoća, slabost. anepitimija anizometropija (grč. a-, isos, metron, ops vid)
(grč. ap-, epithymia požuda) med. nejednaka sposobnost oba oka za prela-
manje svetlosti.
psih. ugasnuta sposobnost »suñenja za čim. anizotropan (grč. a-, isos, tropos obrt) koji nije
ansrvija (nlat. anervia) ned. uzetost, tromost u svima pravcima u jednoj tački nerazličan
žila; anervičan. energija (grč. ap-, ergon (kristali, kao islandski kristal).
delo) med. odsustvo anizofilija (grč. a-, isos, phyllon list) bog.
alergije tamo gde bi trebalo da je ima nejednaka veličina listova na istoj grani.
(česta pojava kod teških tuberkuloznih anizohromija (grč. a-, isos, chroma boja) med.
oboljenja). aiereza (grč. anairesis) ret. nejednakost bojenja crvenih krvnih zrnaca.
odricanje ili anizurija (grč. ap-, isos, uron mokraća) med.
pobijanje onoga što je protivnik pokušao nejednako lučenje mokraće, znatno veće
da dokaže. aneretizija (grč. apa na, erethfzo mokrenje jednog dana nego drugog.
dražim) 1. ani kurentis (lat. anni currentis).TeKyhe, ove
med. uzbuñenje, uzbuñenost, uzrujanost. godine; ano kurente.
aneretizija (grč. ap- ne, erethfzo) 2. med. anil (arap. an-nil, šp. anil) bog. indigo biljka u
nedostatak (ili nemanje) razdražljivosti. Indiji, od koje se dobiva anilin.
aneritropsija (grč. ap-, erythros crven, brz anilan (lat. anilis) bapski.
oko) med. nesposobnost očiju da vide i anilizam (arap. an-nil) med. trovanje anili-nom.
raspoznaju crvenu boju. aneroid (grč. a-, anilin (arap. an-nil) hem. bezbojno, aromatič-no
neros tečan) fiz. barometar ulje, od koga se spravljaju razne lepe boje,
pomoću elastične metalne ploče na kutiji tzv. anilinske boje; dobiva se od indigo-biljke
iz koje je iscrpen vazduh. an espes (fr. en (anil); benzidam, kristalni, kijanol.
espece) trg. u zvečećem novcu, anilitet (lat. anilitas) bapskost, bapska starost,
u gotovu. anestezacija (grč. anaistheteo ne bapsko ponašanje.
osećam) med. anima (lat. anima) duša, duh; anima mundi (lat.
opijanje čula tako da postanu neosetljiva anima mundi) fil. duša sveta; anima-rum dijes
prema bolu. anestezije (grč. an-aisthesfa) (lat. animarum dies) dan pomena mrtvim u
med. neosetlji- katoličkoj crkvi, zadušnice, svisveti.
vost prema bolu; fig. ravnodušnost, tupo- animal (lat. animal) živo biće, živi stvor;
glavost; nesposobnost jednog čula da primi životinja.
čulne nadražaje. anesteziolog (grč. animalan (lat. animalis) životinjski; ani-malna
anaisthesia, logos, reč, hrana meso, mleko, jaja itd.
govor) med. lekar — specijalist koji je animalizam (lat. animalis) životinjska priroda;
osposobljen da obavlja opštu i lokalnu naročito poštovanje svih ili samo nekih
anesteziju. anestezirati (grč. anaistheteo ne životinja.
osećam) med. animalizacija (nlat. animalisatio) pretvaranje
opiti, učiniti neosetljivim. anestetika (grč. hrane u životinjsku materiju, grañu;
anaistheteo) pl. med. sredstva poživotinjenje; proces animalizacije
koja izazivaju neosetljivost (pri hirur- pretvaranje anorganskih tvari u telu; način
škim lečenjima). anestetičan (grč. an- ishranjivanja tela.
aisthetos) koji čini animalizirati (nlat. animalisare) zool. hra-nljivu
neosetljivim prema bolu, koji je bez bola, materiju koju sadrži u sebi hrana pretvoriti, u
bezbolan; fig. tupoglav, neosetljiv; ne- organima za varenje hrane, u materije živog
pažljiv, nemaran, rasejan. aneurija (grč. a-, tela; pamuk udesiti tako da se može
neuron živac) med. slabost bojadisati kao vuna; fig. poži-votinjiti,
(ili: malaksalost) živaca. anžambman (fr. poživotinjivati.
enjambement) poet. prelaženje, prenošenje animalije (lat. animalia) pl. životinjska tela;
smisla iz jednog stiha u drugi. jela od mesa; supr.: vegetabilije.
anže (fr. enjeu; jeu) ulog u igri. an ženeral
(fr. en general) uopšte, općeni-
to; obično, najčešće. aniverzarija (lat.
anniversarium) godišnji-
ca, godišnja proslava, pomen i dr.

4 Leksikon
animalist(a) 50 anlaser

animalist(a) (lat. anlmal životinja) um umetnik ani precedentis (lat. anni praecedentis) prošle
(slikar ili va j ar) koji radi životinje. godine.
animalitet (nlat. animalitas) životinjstvo, aniridija (grč. ap-, iris dužica) med. nedostatak
životinjska priroda. dužice u oku.
animalkula (nlat. animalculum životinjice) pl. anis (lat. pimpinella anisum) bog. onajs, biljka
zool. mikroskopske životinjice, naročito čiji se plod upotrebljava kao začin, kao
tobožnje semene ćelije (animalcula dodatak lekovima i kao lek protiv kašlja.
spermatica). ani futuri (lat. anni futuri) iduće, naredne
animalkulizam (lat. animalculum) zool. staro godine.
učenje da se životinjski zametak sastoji od anihilacija (nlat. annihilatio) poništa-vanje,
mikroskope™ sitnih semenih ćelija. ukidanje, opovrgavanje.
animalkulisti (nlat. animalcula životinjice) pl. anihilirati (lat. annihilare) poništiti, ukinuti,
prirodnjaci XVII i HUŠ veka koji su bili opovrći, opovrgavanje.
pristalice animalkulizma. av>on (grč. anienai peti se, uzlaziti) pri
elektrohemijskom razlaganju: sastojak
animatizam (lat. anima duša) učenje i verovanje elektrolita koji se pojavljuje na anodi
da sve što postoji ima dušu, da je živo (kod (Faradejev naziv za elektronegativni delić);
primitivnih naroda). supr.: katjon.
avimato (ital. anima to) muz. živahno, oži- ankvizicija (lat. anquisitio) prav. predlaganje
vljeno, oduševljeno. kazne.
animacija (lat. animatio) oživljavanje, oži- ankvirirati (lat. anquirere) prav. povesti sudsku
vljenje, davanje duše; živost, životna istragu; tražiti (ili: predlagati) kaznu.
svežina; vatrenost, žestina, ljutnja; trenutak anker (lat. apsoga, grč. ankyra) brod. kotva,
od koga se zametak u utrobi smatra živim; lenger; fiz. u dinamomašinama: kalem od
kod crtanog filma oživljavanje slika. namotaja bakarnih žica koji se obrće u
animizam (lat. anima duh, duša) fil. 1. veoma magnetnom polju.
raširene verovanje primitivnih naroda o ankeser (fr. encaisseur) sp. veoma čvrst i
delovanju duša i duhovnih sila u prirodi; 2. otporan bokser, tj. onaj koji može da primi
metafizičke shvatanje duše i duhovnoga kao i podnese mnogo udaraca.
životnog principa od koga zavisi svaka
delatnost tela; 3. vera u duhove. anketa (lat. inquestia, fr. enquete) istraga koja
animirati (lat. animare) dati dušu ili duh, o se odreñuje za ispitivanje činjenica i okolnosti
živiti; podstaknuti, obodriti, pobudi-ti, samo za jedan slučaj; naročito: komisija
oduševiti, zagrejati, podstrekavati, podbadati. (anketna komisija) koju bira parlament,
animist(a) (lat. anima) fil. pristalica ani-mizma. vlada ili neka ustanova, i koja ima da
animo (lat. animus duh, duša) prav. s predu- prikupi najpotrebnije i stvarne podatke na
mišljajem, u nameri. osnovu kojih bi se mogao doneti zakon,
animozan (lat. animosus strastan) ozlojeñen, odluka i sl.
ogorčen, srdit, razdražen, neprijateljski. anketirati (fr. enqueter) vršiti, izvršiti anketu,
animozitet (lat. animosus, fr. animosite) v. istraživati, ispitati, ispitivati činjenice o
animoznost. nečemu.
animoznost (lat. animosus) strastvenost; ljutina, ankiloglosa (grč. ankylos kriv, glossa jezik) med.
ogorčenost, mržnja, srdžba; raz-draženost, delimična ili potpuna sraslost jezika.
žestina; neprijateljsko ra-spoloženje prema ankiloza (grč. ankylos kriv) med. ukočenost i
kome ili čemu. sraslost zglobova.
animozo (ital. animoso) muz. srčano, hrabro, ankilometar (grč. ankylos kriv, metron
živahno. mera) sprava za merenje krivine.
animus (lat. animus) duh, duša; srce, anklav(a) (fr. enclave) prav. zemljište koje
osećanje, karakter; svest; nazor, mišljenje; zalazi u tuñu državu ili tuñe imanje.
samopouzdan^, odvažnost; namera, nakana; ankoneji (grč. ankon lakat) pl. znat. mišići
uno animo (lat. ipo animo) jednodušno, opružači ruke.
složno. avkora (ital. apsoga) muz. još jednom, ponovo.
animus ivjurandi (lat. animus injurandi) prav. ankrije (fr. encrier) divit, mastionica; sanduče
namera nanošenja uvrede, poruge. za boje; tip. rezervoar na mašini za
animus nocendi (lat. animus nocendi) prav. štamparsku boju.
namera pričinjavanja štete. anlaser (nem. anlassen puštati u rad, pustiti u
ani prezentis (lat. anni praesentis) ove godine. rad, Anlasser) teh. pokretač (ili elek-
ani preteriti (lat. anni praeteriti) v. ani tromotorni pokretač) je u motorna kola
precedentis. ugrañen elektromotor koji svoju struju uzima
iz akumulatorske baterije; pri zatvaranju
električnog kola nazupčenom za-majcu
motora sa unutrašnjim sagorevanjem
anlevaža 51 anoftalmija

saopšti nekoliko obrtaja dok ovaj sam ne anominacija (lat. annominatio) ret. namerno
stupi u rad; starter. izjednačavanje reči, stavljanje jedne pored
anlevaža (fr. enlevage) skidanje jedne druge dveju reči koje glase jednako ili
oštećene slike sa platna na kome je bila, radi slično, a imaju različito značenje, npr.:
prenošenja na novo platno. Tišina je postala još tiša; paronoma-zija.
an mas (fr. en masse) u masi, u gomili, anomičan (grč. ariomos) nezakonit, neuredan,
skupa, ñuture, svi zajedno. zločinački.
an minijatir (fr. en miniature) u malom, u anonaran (lat. annonarius žitni) koji se tiče
maloj srazmeri, smanjen. prometa i dobijanja žita, žitni, npr.
ano (lat. agšo) godine, u godini. anonarni zakoni.
ano ante Hristum (lat. anno ante Christum) anoniman (grč. anonymos) bezimen, bez
godine pre Hrista, pre Hristova roñenja. potpisa, nepotpisan; nepoznat.
anoblirati (fr. anoblir, ennoblir) dati plem-stvo, anonimitet (nlat. anonymitas) v. anonimnost.
plemićku titulu; oplemeniti, obla-godariti. anonimno društvo trg. u kapitalizmu bezimeno,
anvarija (grč. ap-, nlat. ovarium jajnik) med. akcionarsko, deoničarsko društvo.
uroñeni nedostatak jajnika. anonimnost (grč. anonymos) bezimenost, ne-
anogev (grč. apo naviše, gignomai postati) ar. poznatost; anonimitet.
tal. stene čiji je materijal postao kretanjem anovimus (nlat. anonymus) nepoznati, nepot-
odozdo gore, tj. eruptivne stene; supr.: katgen. pisati, pisac koji objavljuje svoje stvari bez
anogena metamorfoza kol. promene na potpisa.
mineralima izazvane uticajem vode ili anonsa (fr. annonce) oglas, objava, obznana.
vazduha. anonsirati (fr. appopseg, lat. annuntiare)
anoda (grč. an-odos uzlaz, put naviše) fiz. put oglasiti, oglašavati, objaviti, objavljivati,
kojim električna struja napušta po-zitivni obznaniti, obznanjivati.
pol i ulazi u elektrolit na svome putu ka anorganizam (grč. ap- bez, organon) neživa ili
negativnom polu (Faradej); po-zitivni pol; mrtva priroda.
supr.: katoda; up. elektroda. anorganogenija (grč. ap-, organon, genos) nauka
anodija (grč. anodia) nevezan, neslikovan o postanku nežive (anorganske) prirode.
način govora. anorganognozija (grč. ap-, organon, gnosis
anodinija (grč. ap-, odyne bol) ned. bezbol-nost, saznanje) nauka o poznavanju neživoga.
nemanje poroñajnih bolova. anorgavografija (grč. ap-, ćrganon, grapho
anodinum (grč. ap-, odyne bol, nlat. apo- pišem) nauka o kamenju, opisivanje
dinum) med. sredstvo za ublažavanje bola i za kamenja.
uspavljivanje. anorgavologija (grč. ap-, organon, logia) nauka
anodonti (grč. ap-, odus) pl. zool. sisari koji koja se bavi proučavanjem anorganske, tj.
nemaju zuba. mrtve prirode, naročito minerala.
anoksija (grč. ap bez oksys kiseo, oštar, anorganski (grč. ap-, organon) neživ, mrtav;
genesis postanak) smanjenje, odnosno nesposoban za fiziološke i psihološke
nedostatak kiseonika u krvi i tkivima funkcije; koji je bez života; hen. koji ne ulazi
organizma. u sastav organskih tela; nastao bez dejstva
anomalan (grč. anomalos) neredovan, životnih sila; anorganska hemija deo hemije
nepravilan, protivan pravilu, koji odstupa od koji se bavi postajanjem anor-ganskih
pravila, neobičan. jedinjenja.
anomalija (grč. anomalia) (nepravilnost, anoreksija (grč. a, oreksis želja, žudnja)
odstupanje od pravila ili zakona, izuzet-nost, nemanje apetita, nedostatak volje za jelo,
neredovnost, neobičnost; astr. nepravilnost u naročito uživanje u jelu.
kretanju planete. anormalan (grč. a-, lat. norma pravilo)
anomalistički (grč. anomalos) nepravilan, koji nepravilan, koji odstupa od pravila, zakona,
odstupa od pravila, protivan pravilu. običaja.
anomalologija (grč. anomalos nepravilan, logia) anorhija (grč. ap-, orchis mudo) bezmudost.
gram. nauka o nepravilnostima u jeziku; up. avosmija (grč. anosmi'a) med. delimično ili
anomalon. potpuno neosećanje mirisa.
anomaloi (grč. anomalon) gran. nepravilni avotacija (lat. annotatio) napomena, primedba,
glagol. beleška; objašnjenje; popis zaplenjenih
anomeomerija (grč. ap-, omos sličan, istovr-san, stvari; adnotacija.
meros deo) sastavljenost od nejedno-rodnih anotirati (lat. annotare) v. adnotirati.
delova. avofeles (grč. anopheles beskoristan,
anomizam (grč. a-, nćmos zakon) v. antinomi- škodljiv) med. komarac malaričar (jedini
zam. prenosnik malarije kod čoveka).
anomija (grč. anomfa) bezakonje, nezakoni- anoftalmija (grč. ap, ophthalmos oko) med.
tost, neobuzdanost. nemanje očiju, slepilo.
an pasan 52 antenupciJalni

an pasan (fr. en passant) u prolasku, uzgred, Antarktik (grč. anti, arktos sever, antarkti-
uzgredno, mimogred. kos južni) geogr. oblast Zemlje oko Južnoga
an pat (fr. en pate) u obliku testa ili kate, npr. pola. antarktičan (grč. antarktikos) geogr.
bojene materije. koji
an profil (fr. en profil) sa strane, gledan sa leži nasuprot Severnom polu, tj. južni,
strane, u profilu. koji leži na Južnom polu. antartritika (grč.
ansambl (fr. ensemble) celina, skup, zajednica; anti, arthron zglob) pl. ned.
sklad, slaganje, sloga; ansambl-igra sredstva protiv zglobobolje. antartritičan
zajednička igra više glumaca (suprotno: solo- (grč. anti, arthron) koji
igra); ansambl-partija kuz. operske partije u služi kao lek protiv zglobobolje, koji
kojima pevaju više od četiri glasa. leči zglobobolju. antastmatičan (grč. anti,
ansent (fr. enceindre, enceinte) voj. obim, asthma) med. koji
nasip, bedem, pojas nekog utvrñenja, služi kao lek protiv sipnje. antatrofičan (grč.
spoljašnji delovi jedne tvrñave; lov. ant-, atrophos nehranjen)
opkoljavanje divljači, zagrañeno (ili: ked. koji pomaže kao lek protiv slabljenja
opkoljene) zemljište. usled oskudne hrane. antafroditičan (grč.
ansilaža (fr. silo, ensilage) smeštanje žita u anti, Aphrodfte) koji
podzemne rupe, u silose, radi čuvanja, utišava spolni nagon. antacida (grč. antf, lat
utrapljavanje voća i povrća.
ant- (grč. anti) predmetak u složenicama sa acidum kiselina) pl.
značenjem: protiv (npr. antagonizam); up. anti. med. sredstva protiv kiseline, naročito
antablman (fr. entablement) apx. pervaz na protiv kiseline u želucu. ante (lat. ante)
vrhu stuba, opšivnica pod krovom. predl. pre, ranije; pred,
antagonizam (grč. antagonismos opreka) ispred, napred. anteakt (lat. anteactum) ranije
oprečnost; suparništvo; suprotna težnja, delo, raniji
delanje u suprotnom smislu, suprotnost, čin.
protivnost; neprijateljstvo; borba, trve-nje. antedatirati (lat. ante, datum) mesto današnjeg
antagonizirati (grč. ant-angomzomai boriti se datuma staviti na pismo ili spis
protiv, takmičiti se) biti u opreci s nekim ili raniji datum; antidatirati. ante dijem (lat. ante
nečim, raditi u suprotnom pravcu, boriti se diem) pre vremena, pre
protiv koga ili čega. suñenog dana. antediluvijumski (lat. ante,
antagonist(a) (grč. antagonistes) protivnik, diluvium potop)
suparnik, takmac. pretpotopni; supr.: postdiluvijumski.
antalgika (grč. antl, algos bol) pl. ked. sredstva antediluvijumci (lat. ante, diluvium potop)
za ublažavanje bola. pl. pretpotopni ljudi. anteza (grč. anthe cvet)
antalgičan (grč. antl, algos) koji ublažuje, bog. cvetanje, doba
umanjuje bol. cvetanja. antejustinijansko pravo rimske
antanagota (grč. anti, an-ago uzvodim) ret. pravo pre
odbijanje optužbe i vešto izvedeno op- cara Justinijana. antelogijum (lat. ante, grč.
tuživanje onoga koji ju je podigao. logos govor) pred- •
antanaklaza (grč. anti, anaklasis uzvijanje) govor. antelokvijum (lat. ante, loquor
ret. ponavljanje iste reči u drugom ili govorim)
suprotnom značenju, npr. taj čovek je nikakav predgovor; pravo nekoga da prvi govori.
čovek. anteludij(um) (lat. ante-ludium) predigra.
antanta (fr. entendre, entente) sloga, sporazum, antemeridijanski (lat. antemeridlanus) pre-
savez (izmeñu država); Velika antanta savez
Rusije, Francuske i Engleske koji je (1914) podnevni. antemion (grč. anthemion) cvet;
ušao u rat protiv Nemačke i Austro-Ugarske; arh. pužast
Mala antanta savez izmeñu Jugoslavije, zavijutak na jonskim stubovima. antena (lat.
Čehoslovačke i Rumunije, sklopljen posle antenna motka za koju se vezuju
prvog svetskog rata u cilju čuvanja i jedra; stubovi sa obe strane vrata) 1. žica
održavanja stanja otvorenog ugovorima o ili metalna šipka za hvatanje ili za
miru, naročito u srednjoj Evropi i na slanje elektromagnetskih talasa na ra-
Balkanu. dio-stanici ili TV; 2. pipak kod insekata.
antapodoza (grč. anti, apo-didomi predati, antena™ ju m (lat. antenagium) prav. prven-
izneti, izložiti) poet. dodavanje pouke, stveno pravo prvoroñenog deteta. antenat
naravoučenija, priči; ned. ponovan napad (lat. ante, natus roñen) prvoroñeni;
groznice. predak, pradeda. antenatalni (lat. ante,
antapoplektika (grč. anti, apo, plesso udaram) natalis koji se tiče
pl. med. sredstva protiv srčane kapi. roñenja) ked. koji se nalazi u toku trudnoće,
antapoplektičan (grč. anti, apo, plesso) koji pretporoñajni. anteniforman (nlat. antennif ormis)
služi kao lek protiv srčane kapi. u obliku
pipaka, kao pipci. antenupciJalni (lat.
antenuptialis) pred-
svadbeni, predbračni.
anteokupacija 53 antivenerea

anteokupacija (Lat. anteoccupatio) rat. pobijanje antecesor (lat. ante-cessor) prethodnik,


prigovora koje je govornik sam sebi učinio. putovoña; učitelj, prethodnik u nekom poslu
antepenultima (lat. antepenultima) gram. do- ili zvanju.
pretposlednji slog neke reči, treći slog od anteci (grč. ant-, oikos kuća) pl. geotr. stanovnici
kraja. pod istim podnevkom i na istom odstojanju
antepileptičan (grč. antf, epileptikos), nea. koji od polutara, a na suprotnim poluloptama
pomaže protiv padavice. Zemlje.
antepozicija (nlat. antepositio) stavljanje anti- (grč. antf) predmetak u složenicama sa
ispred, davanje prvenstva, pretpostav-ljanje. značenjem: protiv, prema, iza, mesto, umesto.
anteponirati (lat. ante-ponere) staviti ispred, antiabolicionist(a) (grč. antf, lat. abolitio
pretpostavljati, pretpostaviti, dati (ili: davati) ukidanje) protivnik ukidanja nečega, naročito
prvenstvo. ropstva, prostitucije itd.
antimaterija (grč. anti, lat. materia) sup-stanca
sačinjena od atoma i molekula u kojima su antiadijaforist(a) (grč. antf, a-, diaphoros
sastavne čestice — antičesti-ce; jezgra atoma različit) protivnik moralne ravnodušnosti; up.
u antimateriji su sasta-vl>ena od antineutrona adijaforist.
(neutralnih) i an-tiprotona (negativnih), a antiaditis (grč. antias krajnik) med. zapaljenje
atomski omotač od pozitivnih elektrona krajnika.
(pozitrona). antialkoholičar (grč. antf, arap. al-kohhlu)
antera (grč. anthera) bat. prašnica. protivnik pijenja alkoholnih pića, trezvenjak.
antere (grč. antheros) pl. bat. prašnici, muški antianfilaksija (grč. antf, apa, phylatto čuvam,
spolni delovi cveta. branim) ned. neosetljivost prema anafilaksiji.
anteridija (grč. antheros) bog. muški spolni antianeksionist(a) (grč. antf, lat. annexio)
organ u bescvetnica. protivnik aneksije.
anterija (tur. entari, arap. 'antari) vrsta antiapeks (nlat. antf, areh) astr. tačka na nebu u
starinske gornje (muške i ženske) haljine s pravcu od koje se vrši kretanje; supr.: apeks.
dugačkim rukavima. antiaristokrat (fč. antf, aristokratos) protivnik
anteriora (lat. anteriora) št. raniji dogañaji, raniji plemstva, neprijatelj aristokra-tije.
život, prošlost. antiartritičan (grč. antf, arthron zglob) med. koji
anteriores (lat. anteriores) pl. prethodnici; preci; služi protiv zapaljenja zglobova.
supr.: posteriores. antiasteničan (grč. antf, a-, sthenos ]anina,
anterioritet (nlat. anterioritas) prethod-nost, snaga) med. koji povećava životnu snagu,
prethoñenje, prvenstvo u vremenu; prioritet. koji služi protiv slabosti.
anterotika (grč. ant-erotikćs) pl. med. sredstva antiastmatičan (grč. antf, asthma sipnja) med. v.
protiv ljubavi, sredstva za obuzdavanje antiastmatičan.
spolnog nagona. antibarbarus (grč. anti, barbaros negrčki,
anterotična sredstva ned. v. anterotika. tuñinski) knjiga koja uči kako treba izbegavati
antestat (lat. antestatus) prav. lice kome je grube jezičke pogreške, tzv. barba-rizme ili
testamentom ostavljeno zaveštanje. varvarizme; čistunac u pogledu jezika;
antestacija (lat. antestatio) prav. pozivanje za protivnik upotrebe stranih reči; antivarvarus.
svedoka. antibahijus (grč. anti, Bakchios) poet. v. pa-
antestirati (lat. antestari, ante-testari) prav. limbahijus.
pozivati koga za svedoka pre podnošenje antibiotik (grč. anti, bfos život) supstanca
tužbe sudu. biološkog porekla koja sprečava razvijanje
antefleksija (lat. anteflexio) med. savijenost nekih klica i ubija ih. U antibioti-ke spadaju,
napred, npr. materice. pored ostalih, i lekovi koji se dobijaju iz nekih
ante Hristum natum (lat. ante Christum vrsta gljivica, naročito: aureomicin, penicilin,
natum) pre Hristova roñenja. streptomicin, hloromicetin i dr.
antecedens (lat. antecedens) prethodnik, antibiotički (grč. anti, bfos život) koji je protiv
preteča; raniji dogañaj; gram. prethodni slog. života, koji uništava život, koji ubija.
antecedencija (nlat. antecedentia) ono što antiborejski (grč. anti, boreios severni)
prethodi, prethodnost, raniji odnos u nekoj okrenut prema severu.
stvari; fil. antecedencija — konzek- antivarvarus (grč. antf, barbaros) v.
venci/a=uzrok — posledica, subjekt — antibarbarus.
predikat, itd. antivenerea (grč. anti i lat. Venus boginja
antecedencije (lat. antecedentia) pl. ranije ljubavi; spolna ljubav) pl. med. sredstva protiv
stvari, raniji dogañaji ili odnosi; raniji život. spolnih, veneričnih bolesti.
antecedirati (lat. antecedere) prethoditi, ići
napred; preteći, preticati, nadmašiti,
nadmašivati.
54 antikvus

avtigal (grč. anti, lat. Gallus) protivnik, antieutanazist(a) (grč. anti, eu, dobro thana-tos
neprijatelj Francuza (jezika, kulture, politike smrt) protivnik eutanazista.
itd.). antizimotikum (grč. anti, zyme kiselo testo,
avtigen (grč. anti, gćnos roñenje) naziv za sve kvasac) hem. sredstvo koje sprečava vrenje;
supstance koje unesene u telo čoveka ili up. antiseptikum.
životinje izazivaju obrazovanje protiv- antiinkrustator (grč. anti, lat. incrustare dobiti
materija. koru) aparat koji čuva parni kazan od
antigorit (po nalazištu Antigori u Italiji) mat. hvatanja kamenog taloga i krečne naslage.
vrsta tamnozelenog serpentina; nastaje antiinokulist(a) (grč. anti, lat. inoculare
metamorfozom ampfibola; kod nas ga ima kalemiti) protivnik kalemljenja, pelco-vanja.
u Fruškoj gori. angina (lat. antiquus stari) kultura i filozofija
antidaktilos (grč. anti, daktylos prst) četr. v. klasične starine; umetnost i va-spitni ideal
anapest. starih klasičnih naroda, Grka i Rimljana;
antidatirati (grč. anti, lat. datum) v. ante-datirati. predmet stare umetnosti; fig. umetnička
antidemokratski (grč. anti, demokratikos) koji retkost.
je protiv vladavine naroda, protiv demokra tije. antikankroza (grč. anti, lat. sapseg rak) pl. med.
antidiegeza (grč. anti, diexeimi prikazivati, sredstva protiv bolesti raka.
izneti) ret. prikazivanje nekog dogañaja ili antikariozan (grč. anti, lat. cariosus kvaran,
stvari od strane protivnika, dogañaj ili stvar truo) med. koji služi kao lek protiv razje-danja
posmatrana s protivničke strane; up. diegeza. kostiju.
antidizenterika (grč. anti, dysenterikos antikataralije (grč. anti, katarroos stakanje) pl.
srdoboljan) pl. med. lekovi koji služe protiv med. sredstva protiv kašlja.
proliva. antikategorija (grč. anti-kategoreo) prav. pro-
antidijabetikum (grč. anti, diabetes šećerna tivtužba.
bolest, diabaino prolazim) med. lek protiv antikatoda (grč. anti, kathodos put na niže) fiz.
šećerne bolesti. platinski lim kod Rendgenovog aparata, koji
antidinastičan (grč. anti dynastes vladar, je namešten u cevi i na koji padaju katodni
vlastodržac) neprijateljski raspoložen prema zraci, čime se dobivaju snažnija dejstva.
vladajućem domu. antikatolički (grč. anti, katholikos) koji je
antidinika (grč. anti, dine, vrtlog, okretanje) protiv katoličke vere.
pl. med. sredstva protiv nesvestice; antidinična antikahektičan (grč. anti, kakos rñav, eksis
sredstva. svojstvo, stanje) med. koji služi kao sredstvo
antidolorozum (grč. anti, lat. dolor bol) med. za popravku rñavih sokova što izazivaju
sredstvo protiv bola. slabljenje.
antidoron (grč. anti, doron dar) uzdarje; antikva (lat. antiqua) staro pismo, latini-ca; tip.
nagrada; u grčkoj pravoslavno] crkvi: uspravna latinska slova (supr. kurziv).
deljenje vernima posvećenog hleba (na- antikvar (lat. antiquarius) istraživalac i
fore) koji je preostao posle obavljenog priče proučavalac starina, poznavalac starina i
šćivanja. starih spomenika; kupac i prodavac starina,
antidotarij(um) (grč. antidoton protivsred-stvo) starinar; kupac i prodavac starih i
knjiga o lekovima; farmakopeja. upotrebljenih knjiga.
antidoton (grč. antidoton) ned. sredstvo, lek antikvaran (lat. antiquarius) stari, starinski;
protiv čega; protivotrov; fig. protivsred-stvo, polovan, upotrebljavao
utuk. antikvarijat (lat. antiquus stari) trgovina starim
antidramatičan (grč. anti, drama) koji je u knjigama.
suprotnosti sa dramskim zakonima i antikvarnica (lat. antiquarius) prodavnica
pravilima. polovnih knjiga i retkih umetničkih
antimentalizam (fr. antimentalisme) lingv. predmeta.
pravac koji polazi od date reči, ne vodeći antikvizirati (lat. antiquus) ugledati se na stare,
računa o mentalnim, umnim procesima koji podražavati ukus starih, raditi prema
prate jezičku realizaciju, jezičko ostvarenje. antičkim uzorima; proglasiti nešto
antiemetika (grč. anti, emeo povraćam) pl. zastarelim.
med. sredstvo protiv povraćanja, anteme-tika. antikvirati (lat. antiquare) zastareti; proglasiti
antiemetici (grč. anti, emeo) med. sredstva protiv za zastarelo; odbaciti, npr. zakon.
povraćanja. antikvitet (lat. antiquitas) starina, staro-
antiemetičan (grč. anti, emćo) koji suzbija drevnost, stari svet, stari vek; stare, odnosno
nagon za povraćanjem. zastarele stvari ili ustanove, stara ili
antiepileptika (grč. anti, epilepsfa) pl. med. zastarela ureñenja i sl.
sredstva protiv padavice, epilepsija; pr. antikvus (lat. antiquus) stari, starinski,
antiepileptičan. starovremenski; up. antički.
antiklimaks 55 antinomazija

antiklimaks (grč. anti, klimax stepenice; antimaterija (grč. anti, lat. materia) sup-stanca
postupnost u izrazu) ret. prelaženje od jače sačinjena od atoma i molekula u kojima su
predstave na slabiju tako da se prava sastavne čestice — antičesti-ce; jezgro
postupnost i ne vidi, npr.: „Ako smo veliki, atoma antimaterije sastavljeno je od
veliki smo svuda, na prestolu, u padati, u antineutrona (neutralnih) i anti-protona
kolibi." (negativnih), a omotač od pozi-tivnih
antiklinala (grč. anti, klinč naginjem se, elektrona (pozitrona); u laboratoriji su
spuštam se) kol. položaj slojeva koji su ostvareni atomi antivodonika i antilitijuma.
naslonjeni jedni na druge tako da grade hrbat antimelanholičan (grč. anti, melancholikćs) koji
ili sleme, a padaju u suprotnim pravcima; razbija tugu, koji razvedrava raspoloženje.
suar. sinklinala. antimentalizam (grč. anti, mentalizam) lingv.
antikolika (grč. anti, kolike trbobolja) pl med. pozitivizam u lingvistici, ograničenje
sredstva, lekovi protiv trbobol>e. predmeta lingvistike na ono što je
antikonvulzivan (grč. anti, nlat. convulsivus neposredno dato u govoru, ne vodeći računa
grčevit) med. koji služi protiv trzaja i grčeva. o umnim (mentalnim) procesima vezanim s
antikonstitucionalan (grč. anti, lat. consti-tutio primenom jezika.
ustav) protivustavan. antimerija (grč. anti, meros deo) ret. zamenji-
antikonstitucionist(a) (grč. anti, lat. constitutio) vanje jednog dela govora drugim.
protivnik ustava. antimetabola (grč. anti-metabole) retorska
antikontagioza (grč. anti, lat. contagiosus figura koja se sastoji u tome što se izrazi
prilepčiv, zaravan) pl. med. sredstva za koji su bili u prvom delu rečenice pojavljuju i
predohranu od zaraznih bolesti. u drugom, ali drugim redom, npr.: „Jedemo
antikonvulzivan (grč. anti, nlat. convulsivus da živimo, a ne živimo da jedemo";
koji služi kao predohrana od zaraze. antimetalepsija.
antikosmetičan (grč. anti, kosmeo ukrasim) antimetalepsija (grč. anti, metalepsis za-
koji uništava (ili: narušava) lepotu. menjivanje, razmena) ret. v. antimetabola.
antikreza (grč. anti, kresis mešanje) prav. antimetateza (grč. anti, metatithemi
dopunski ugovor o zalozi po kome založim premestiti) retorska figura koja se sastoji u
poverilac, umesto interesa na dug, ima pravo tome da se iste reči ponavljaju i u drugom
da se služi i koristi založenim predmetom. delu rečenice, ali u protivnom smislu, npr.:
antikritika (grč. anti, krino sudim) odgovor na „Jedi da živiš, a ne živi da jedeš."
kritiku, protivkritika; odgovor na napade; antimilitarizam (grč. anti, fr. militarisme)
odbrana. protivnost militarizmu; pokret protiv rata i
antikritičan (grč. anti, krino) koji odgovara na pripremanje za rat.
kritiku, napad itd.; ned. koji protivreči antimon (nlat. antimonium) hem. elemenat,
očekivano] krizi (pojav); koji sprečava nastup atomska masa 121,75, redni broj 51, znak
krize (uticaj). Sb (stibium), metal srebrnobele boje,
antikritičar (grč. anti, krino) pisac odgovora na kristalan i veoma krt tako da se može stu-
kritiku; pisac odbrane od napada. cati u prah.
antilegomena (grč. antilego protivim se, antimonarhičan (grč. anti, monarhia) koji je
povijam) pl. teol. delovi Sv. pisma čija se. protiv monarhijskog oblika vladavine.
originalnost osporava ili u koju se sumnja, antimovid (lat. antimonium) mineral, sul-fid
npr,: „Otkrovenje Jovanovo"; supr.-. antimona, važna njegova ruda.
homolotumena. antimoralan (grč. anti, lat. moralis) koji je u
antilemičan (grč. anti, loimos kuga) med. koji opreci sa moralom, protivan moralu.
služi protiv kuge, protivkužni. antimoralizam (grč. anti, lat. mos, moriš
antiletargičan (grč. anti, lethargfa dremež-nica, običaj) fil. učenje koje ne priznaje nikakvu
bolest spavanja) med. koji služi protiv razliku izmeñu dobra i zla, i koje sve ljudske
obuzetosti dubokim snom, protiv obamrlosti. postupke jednako procenjuje „s onu stranu
antilisa (grč. anti, lyssa pseće besnilo) pl. med. dobra i zla".
sredstva protiv psećeg besnila. antinarkotika (grč. anti, narke ukočenost,
antologija (grč. antilogia) protivrečnost, ukočenje) pl. med. lekovi protiv narkotič-nih
prigovor, pobijanje; odbrana pred sudom. trovanja.
antilogičan (grč. antilogikćs) nedosledan, dntinacionalan (grč. anti, lat. nationalis),
protuslovan; koji je u protivnosti sa nenarodni, protivnarodni.
zakonima mišljenja, tj. sa logikom. antiiefritika (grč. anti, nephrćs bubreg) pl. med.
antilopa (grč. anthćlops) 3007. „cvetno oko" sredstva i lekovi protiv bubrežnih bolesti.
(zbog lepih očiju te životinje), veoma antinomazija (grč. anti, onoma ime) zamenji-
rasprostranjena vrsta rogatih sisara, žida u vanje imena, upotreba osobnog imena mesto
stadima po toplijim kopnima; u Evropi od vrste, npr. „Demosten" mesto „govornik".
ove vrste postoji samo gazele.
avtmnomizam 56 antisociJalan

antmnomizam (grč. anti, nomos zakon) 1. teal. antipod (grč. anti, pus, podos noga) čovek
•c>JOŽnja protivrečnost izmeñu staroza- koji u odnosu prema nekom drugom
vetskog zakona i hrišćanskog učenja; 2. predstavlja suštu suprotnost; protivnik,
načelno nepriznavana bilo kakvih utvr-ñenih suparnik; geogr. onaj koji živi na suprotnoj
zakona; anomizam. tački prečnika Zemlje, protivnožnik.
antinomija (grč. antinomia protivrečnost zakona antipodan (grč. antipus) sasvim suprotan,
sa samim sobom, tako da obe stranke mogu ga oprečan; koji se nalazi na suprotnoj tač-ci
tumačiti u svoju korist) log. protivrečnost, prečnika Zemlje.
suprotnost dvaju sudova ili zakona — teze k antiprotaza (grč. antiprotasis protivpred-log)
antiteze — koji se uzajamno isključuju, npr.: ret. nagoveštavanje pobijanja nekog tvrñenja,
„Svet ima svoj početak u vremenu, a i s koje se obično izražava jednim pitanjem.
obzirom na prostor on je ograničen" (teza); antipsihologizam (grč. anti, psyche duša) fil.
„Svet nema ni početka u vremenu niti granica stav nekih logičara i gnoseologa protiv
s obzirom na prostor, nego je i u jednom i u primene psihologije u logičkim i saznajno-
drugom pogledu bezgraničan" (antiteza); fil. teorijskim razmišljanjima.
kod Kanta: protivrečnost koja se javlja pri antiracionalizam (grč. anti, lat. ratio razum)
primeni zakona čistog razuma na čulni svet. fil. shvatanje da razum, odnosno čovečje
antipapizam (grč. anti, lat. papa) mišljenje, nije apsolutni izvor saznanja; teal.
neprijateljstvo i borba protiv pape. neslaganje sa trezvenim, razumnim pravcem u
antiparagraf (grč. anti-paragraphos) odgovor proučavanju pitanja vere.
na kritiku, utuk; replika. antirevolucionar (grč. anti, nlat. revoluti-
antiparazitika (grč. anti, parasitos gotovan) pl. onarius) pristalica i pobornik antirevo-lucije,
sredstva protiv biljnih i životinj-skih parazita protivnik revolucije.
koji se nalaze na ljudima i životinjama. antirepublikanac (grč. anti, lat. res publica)
antiparalelan (grč. anti, parallelos) dve linije protivnik republikanskog oblika vladavine;
koje sa drugim dvema linijama zakla-paju pr. antirepublikanski.
meñusobno jednake uglove ali suprotnim antireumatičan (grč. anti, reuma) med. koji služi
pravcima, jedna budući spoljašnja a druga protiv reumatizma.
unutrašnja. antirojalizam (grč. anti, fr. royalisme), ne-
antiparalelogram (grč. anti, parallelos, naklonjenost monarhijskom obliku vladavine
gramma) geom. ravnokraki trapez. i kraljevskoj vlasti uopšte.
antiparalitika (grč. anti, para-lyo) pl. med. antisemit neprijatelj Jevreja i njihovog načina
sredstva protiv uzetosti (paralize). rada (up. Semiti.)
antipatija (grč. antipatheia) neraspoloženje antisemitizam pokret kojem je cilj borba protiv
prema nekome, osećanje odvratnosti ili učešća Jevreja u privrednom, političkom i
nenaklonosti, nemarenje; supr.: simpatija. duhovnom životu, antisemit-ski,
antipatičan (grč. antipathikos) koji izaziva protivjevrejski pokret.
neraspoloženje ili odvratnost neprijatan, antisepsa (grč. anti, sepsis trulež) med.
nemio, nesimpatičan. uništavanje truležnih klica hemijskim i
antipatriot (grč. anti, patriotes) neprijatelj fizičkim sredstvima.
domovine, nerodoljub. antiseptikum (grč. anti, sepsis) heš. sredstvo koje
antiperistaza (grč. anti, peristasis spoljašnje uništara klice što izazivaju truljenje; pl.
okolnosti) opreka ili suprotnost okolnosti (ili: antiseptika.
prilika), dejstvo dveju suprotnih sila u antiseptičan (grč. anti, septikos) med. koji
prirodi. sprečava truljenje.
antipiretike (grč. anti, pyr vatra) pl. med lekovi antiracionalizam (grč. anti, lat. ratio razum)
protiv vatre, groznice. fil. shvatanje da razum, odnosno čovečje
antipiretičan (grč. anti, pyr) ned. koji suzbija mišljenje, nije apsolutni izvor saznanja; teal.
vatru, groznicu, npr. aspirin, antipi-rink dr. neslaganje sa trezvenim, razumnim pravcem u
antipirin (grč. anti, rug) med. sredstvo protiv proučavanju pitanja vere.
groznice, vatre, glavobolje. antiskabioza (grč. anti, lat. scabies šuga) pl.
anpšlatonska ljubav čulna, spolna ljubav. med. sredstva protiv šuge.
antiplenisti (grč. anti, lat. plenus pun) fil. antiskepticizam (grč. anti, skepsis nedoumica,
pristalice teorije o praznom prostoru (za dvoumica) fil. neslaganje sa onim gno-
razliku od plenista). seološkim stanovištem koje sumnja u
antipleuritika (grč. anti, pleuron bok, rebro) mogućnost ma kakvog saznanja uopšte, i koje
pl. med. sredstva protiv zapaljenja plućne smatra da se ne može doći ni do kakvih
maramice; pr. antipleuritičan. opštevažećih istina.
aatipneumoničan (grč. anti, pneumon pluće) antisocijalan (grč. anti, lat. socialis društven)
med. koji služi protiv zapaljenja pluća. protivan društvenom poretku; koji svojim
radom i ponašanjem škodi
antispazmodika 57 antihemoragičan.

ljudskom društvu i nezgodno strči u antitoksin (grč. anti, toxikon, otrov) med.
njemu. protivotrov, telo koje ima svojstvo da
antispazmodika (grč. anti, spasmos) pl. ned. v. neutrališe odreñene otrove, toksine.
antispastika. antiunionist(a) (grč. anti, lat. unio sjedi-njenje)
antispast (grč. antispastos vući na drugu protivnik jedinstva, protivnik ujedinjenja,
stranu) metr. četvorosložna stopa u koje je zajednice.
prvi i četvrti slog kratak, a drugi i antifebrilan (grč. anti, lat. febris groznica)
treći dug: U ------- U. med. protivgroznični.
antispastika (grč. anti, spastikos koji vuče, antifebrilije (grč. anti, lat. febris) med. lekovi
trzav) pl. med. sredstva koja ublažuju grčeve; protiv groznice.
antispazmodika. antifebrin (grč. anti, lat. febris) farm. sredstvo
antispektrologija (grč. anti, logia, nauka lat. protiv groznice, antipirin.
spectrum avet, pričina) naučio pobijanje antifermenti (grč. anti, lat. fermentum) med.
verovanja u duhove i aveti. fermenti koji svojim uticajem poništa-vaju
antispiritualizam (grč. anti, lat. spiritus duh) dejstvo drugih fermenata.
fil. odricanje duhovnosti i duhovne prirode antiflebotomist (grč. anti, phleps žila, tome
uopšte = materijalizam. sečem) med. protivnik lečenja pu-štanjem
krvi.
antistrateg (grč. anti-strategos) zamenik antiflogistika (grč. anti, phlox, phlogos plamen)
vojskovoñe; komandant neprijateljske 1. hek. teorija franc. hemičara Lavoazjea
vojske. kojom je pobio tzv. flogističku teoriju o
antistrofa (grč. antistrophe) u drami starih postojanju neke hipotetične materije koja pri
Grka: ples hora, koji je potpuno odgovarao sagorevanju tela ne sagoreva; up. flogiston; 2.
ranijoj strofi; otpev koji je odgovor pre toga pl. med. lekovi protiv zapaljenja.
pevanoj strofi. antiflogističan hem. v. antiflogistika 1; med. koji
antiscii (grč. anti, skia senka) pl. geogr. ljudi sa ublažava zapaljenje ili vatru; up. antiflogistika.
suprotnim senkama, tj. stanovnici na istom antiflogističari (grč. anti, phlox) pl. hem.
podnevku, ali na suprotnim stranama polutara pristalice antiflogistike; med. lekari koji u
tako da njihove senke u podne padaju na svima bolestima upotrebljavaju an-
suprotne strane; anteci. tiflogistička sredstva.
antiteza (grč. antithesis suprotnost, suprotno) 1. antifon(a) (grč. anti, phone glas) otpev;
suprotnost izmeñu značenja dvaju pojmova ili stranica od gume koja se stavlja u uši da bi
dvaju sudova (može biti kon-tradiktorna, se onemogućilo dopiranje suviše jakih
protivrečne, ili kontrarna, oprečna); 2. šumova i buke.
oprečnost dvaju karaktera, dveju težnji i sl.; antifonarij(um) grč. antiphoneo odgovaram)
3. u transcendentalnoj filozofiji Kantovoj i zbirka gregorijanskih melodija koje je
dijalektici Hege-lovoj: suprotnost prema tezi; početkom VII v. odabrao papa Grgur Veliki;
4. ret. iskazivanje jedne misli pomoću dva ove pesme su izvodili pevači ili narod za
suprotna pojma, npr.: „Ide ludo, progovara vreme mise.
mudro"; 5. loet. slovenska antiteza poetsko antifonnja (grč. anti, phone glas) logička
nabra-janje više predmeta ili pojmova koji protivrečnost, besmislica; takoñe: otpe-vanje,
imaju zajedničko svojstvo sa uporećivanim otpev.
predmetom, a zatim negiranje tih predmeta ili antifraza (grč. anti, phrasis govorenje) re-
pojmova; npr.: Šta se b'jeli u gori zelenoj? / torska figura koja se sastoji u tome da se
Al' je snijeg, al' su labudovi? / Da je snijeg, jedna reč upotrebljava u smislu koji je
već bi okopnio, / labudovi već bi poletjeli. / potpuno suprotan njenom osnovnom
Nit' je snijeg nit' su labudovi, / nego šator age značenju; npr.: „To bi bilo vrlo pametno", u
Hasan-age; (Hasanaginica); up. teza, sinteza. smislu „vrlo ludo".
antitermika (grč. anti, thermos topao) pl. ned. antifrizi (grč. anti, eng. freeze zamrzavati,
smrzavati) supstance koje se dodaju vodi da
sredstva i lekovi koji snižavaju temperaturu, bi se sprečilo njeno smrzavanje na niskim
a istovremeno smanjuju ili ot-klanjaju temperaturama.
bolove. antiftizika (grč. anti, phthisis sušica) pl. med.
antitetičan (grč. antithetikos) protivan, sredstva protiv sušice, tuberkuloze; pr.
suprotan, koji je u suprotnostima. antiftizičan.
antitip (grč. anti, typos) otisak, prepis, prototip. antihektika (grč. anti, ektikos jektičav) pl. med.
antitipija (grč. antitypia protivudar, odboj) fil. sredstva protiv sušice, jektike; pr. antihektičan.
kod Lajbnica: ono usled čega je jedno telo antihelmintika (grč. anti, elmis elmintos glista)
neprobojno za drugo. pl. med. v. anthelmintika.
antitireoidin (grč. anti, thyreos štit, eidos izgled) antihemoragičan (grč. anti, haima krv,
farm. lek koji sadrži sekret šti-taste (tiroidne) regnymi probijam) med. koji služi kao lek
žlezde; služi za lečenje Bazedovljeve bolesti. protiv krvoliptenja.
antihemoroidalan 58 antr-akt

antihemoroidalan (grč. anti, hafma, rheo antoksantin (grč. anthos, ksanthos žut) hem.
curim) lged. koji služi kao lek protiv šuljeva, cvetno žutilo, žuta bojena materija koja se
hemoroida. nalazi u cveću.
avtihipnotika (grč. anti, hypnos san) pl. med. antoliti (grč. anthos, Ifthos kamen) pl. kol.
sredstva protiv bolesnog nagona za spa- okamenjeni cvetovi ili otisci cvetova u
vanjem; pr. antihipnotičan. kamenu; antotipoliti.
avtiholerika (grč. anti, cholera bolest sa antologija (grč. anthologia) branje cveća,
povraćanjem i žitkom stolicom, cholas cvetnjak; zbirka odabranih, naročito lirskih
utroba) pl. med. sredstva protiv kolere. pesama; uopšte: zbirka svakog štiva
antihreza (grč. anti, hresis upotreba) prav. odabranog prema naročitim meri-lima i
ugovor o zalozi na osnovu koga poverilac svrhama; zbirka na j lepšega.
ima pravo da upotrebljava u zalogu primljen antonimi (grč. anti, oputa ime) pl. liig. reči
predmet. suprotne po značenju, npr. leto-zima, laž-
antikrist (grč. anti Christos) protivnik (ili: istina, dobar-rñav, tvrd-mek i dr.; up. sinotši,
neprijatelj) Hrista ili hrišćanstva; fig. paronimi, homonimi.
bezbožan čovek; ñavo, sotona. antonimija (grč. anti, oputa) lkngv. svojstvo
antihronizam (grč. anti, hrćnos vreme) suprotnoga značenja nekoj drugoj reči; up.
pogreška u računanju vremena; upotreba antonimi.
jednog vremena umesto drugog. antonoar (fr. entonner, entonnoir) levak;
antihtoni (grč. anti, chthon zemlja, tle) pl. levkasta rupa od eksplodirane mine; kol.
geogr. oni koji stanuju na istom stepenu kotlina, vrtača.
geografske širine, samo na suprotnim antonomazija (grč. antonomasia drugi naziv)
stranama polutara. reg. opisivanje kada se mesto zajedničkog
anticivičan (grč. anti, lat. civis grañanin) imena u govoru upotrebi vlastito ime, npr.
negrañanski, protivgrañanski. Demostenili Ciceronmesto „veliki besednik".
anticnklon (grč. anti, kyklos krug, kružno antorgastična sredstva med. sredstva protiv
kretanje) meteor. predeo na kome vlada visok navale krvi; up. orgazam.
atmosferski pritisak; naziv po tome što se na antos (grč. anthos) cvet, cvat; govorni ukras;
predelu visokog pritiska javljaju ned. osip, krasta, naročito na licu.
meteorološke pojave suprotne onima na antotipoliti (grč. anthos, typos otisak, lit-hos
predelu niskog pritiska (ciklonu). kamen) pl. geol. v. antoliti.
anticipaido (lat. anticipando) unapred, u obliku antoftalmika (grč. anti, ophthalmos oko) pl.
predujma; pre vremena. ned. sredstva protiv očnih bolesti.
anticipacija (lat. anticipatio primanje unapred) antoftalmika (grč. anti, ophthalmćs oko) pl.
uzimanje unapred, predujam na robu; ned. sredstva protiv očnih bolesti.
stvaranje suda ili dobivanje predstave o antocijanini (grč. anthos cvet, kyanos
nečemu unapred; fil. prihvatanje nekog suda zatvorenoplav) hem. biljni pigmenti koji se
unapred kao da je istinit, s tim da će se kasnije nalaze u ćelijskom soku mnogih biljnih ćelija
dokazati; ret. predupreñu-juće postavljanje i i koji daju plavu, crvenu ili ljubičastu boju —
obaranje prigovora protivnikovog. cvetovima, plodovima, listovima, stablu itd.
anticipirati (lat. anticipare) unapred uzeti (ili: antr (fr. entre, lat. inter) meñu, izmeñu, u,
uzimati), unapred primiti (ili: primati), usred; antr lu (fr. entre nous) meñu nama, u
preduzeti, preduzimati; preduj-miti, četiri oka, u poverenju.
predujmljivati; dobiti predstavu ili stvoriti antrakoza (grč. anthrakćo pretvarati u
sud o nečemu unapred. ugalj) pretvaranje u ugalj; med. slaganje
antički (lat. anticus, antiquus) stari, starinski, ugljenog praha ili gara u tkiva i zbog toga
starovremenski, starodrevni, starog kova; po njihovo crno obojenje.
starinskom ukusu; koji potiče iz starog veka, antrakolit (grč. anthrax ugalj, lithos kamen)
naročito iz vremena starih Grka i Rimljana; min. krečnjak obojen ugljenom.
fig. redak. antrakometar (grč. anthrax, metron mera) hem.
antišambr (fr. antichambre) predsoblje kod sprava za odreñivanje količine ugljenika.
kakvog velikog gospodina. antrakonit (grč. anthrax, lithos kamen) min. v.
antišambrirati (fr. antichambre) zadržavati se u antrakolit.
predsoblju, čekati prijem, džonja-ti pred čijim antraks (grč. anthrax ugalj) med. crni prišt, zlič,
vratima za prijem; činiti podvorenje starijim prostrel, nepomenik, travnjak, be-drenica,
i moćnijim od sebe. opasna zarazna bolest koju izaziva tzv.
antoalaža (fr. toile, antoilage) fina tkani-na sa Davežšbacil (Bacillus anthracis) antraksne
čipkama. bolesti one koje se prenose putem posrednog
antografija (grč. anthos cvet, grapho pišem) ili neposrednog dodira sa životinjama, npr.
pisanje pomoću cveća. besnilo itd.
antodoitalgika (grč. anti, odus zub, algos bol) antr-akt (fr. entr'acte) poz. odmor izmeñu
pl. med. sredstva protiv zubobolje. činova; fig. odmor, počinka, stanka,
antozoe (grč. anthos cvet, zoon životinja, živo privremen prekid u nekom poslu.
biće) pl. zool. korali.
antracen 59 antropomorf

antracen (grč. anthrax ugalj) hen. složen antropoglot (grč. anthropos, glotta jezik)
ugljenički vodonik, S14N10, koji se dobiva iz životinja sa jezikom sličnim jeziku čoveka,
katrana kamenog uglja; upotrebljava se za npr. papagaj.
spravljanje alizarina i drugih bojenih antropognozija (grč. anthropos, gnosis
materija. poznavanje) nauka o poznavanju čoveka,
antracit (grč. anthrax, nastavak ites) min. poznavanje čoveka.
najstariji fosilni ugalj, najbolja vrsta uglja. antropognost (grč. anthropos, gnostes
antre (fr. entree) ulazak, ulaženje; ulaz; ulazna poznavalac) poznavalac ljudi.
soba, predsoblje, predvorje; pristup; predjele, antropogonija (grč. anthropos, gone rañanje)
prvo jelo pri obedima, naročito svečanim; nauka o postanku čoveka.
ulazna cena, ulazni-ca, ulaznina; uvozna antropografija (grč. anthropos, graphia) opis
carina; muz. upadanje jednog glasa; uvod, (ili: ispisivanje) čoveka; nauka o čovečjem
komad kojim počinje opera ili koncert; telu.
pojava glumca na pozornici. antropozoik (grč. anthropos, zoon životinja)
avtreozoid (grč.) vot. muški gamet kod biljaka. geol. antropozojski period.
antricid (grč. anthrax ugalj, lat. occidere ubiti) antropozojski period geol. period u istoriji
lek protiv ujeda ce-ce muve. Zemlje u čijem se početku javlja čovek,
antrkolon (fr. entrecolonne) apx. razmak, počinje sa diluvijalnim periodom, dobom
odstojanje izmeñu stubova, prostor izmeñu dva kada čovečji govor počinje da se razvija, po
stuba, antrpilastr. traje još i sad, otprilike jedan milion godina.
antrkot (entrecote) kup. meso izmeñu dva rebra
(kod stoke), krmenadla. antropozofija (grč. anthropos, sophla
avtr nu (fr. entre nous) v. pod antr. mudrost) fil. učenje koje je osnovao Rudolf
antropareskija (grč. anthropareskeia) želja ili Štajier, a koje hoće da „duhovnim očima
slabost nekoga da se dopada ljudima; supr.: gleda" i neposredno opaža i opšti sa „višim
teosebija. svetovima". Put ka tim višim svetovima ima
antropizam (grč. anthropos) fil. očoveča-vanje, tri stepena: „priprema", „prosvetljenje" i
oppggi naziv za sve one predstave koje „posvećenje"; telo je podložno zakonu
stavljaju čoveka prema celoj ostaloj prirodi, i nasleña, duša sudbini koju sama stvara, a duh
koje ga shvataju kao smišljen krajnji cilj zakonu reinkarnacije.
organskog stvaranja; pogled na svet i život antropoidan (grč. anthropos, eidos vid,
koji u pitanju o položaju čoveka u prirodi oblik) čovekolik, sličan čoveku (o majmu-
stoji na gledištu da je „čovek mera svih nima).
stvari". antropolatrija (grč. anthropos, latreia
antropijatrika (grč. anthropos, iatros lekar) služba) obožavanje čoveka; shvatanje da je
nauka o lečenju ljudi. čovek biće slično bogu.
antropinski (grč. anthropinos) čovečji, koji se antropolog (grč. anthropos, Ićgos) naučnik koji
tiče ljudi; zemaljski. proučava čoveka sa gledišta anatom-skog i
antropo- (grč. anthropos) predmetak u slože- fiziološkog, psihološkog i filozofskog,
nicama sa značenjem: čovek. istorijskog i sociološkog, arheološkog i dr.
antropobiologija (grč. anthropos, bios život, antropologizam (grč. anthropos, logismos) fil.
logia nauka) deo antropologije koji se bavi 1. shvatanje po kojem je religija rezultat
životnim izražajima čovečanstva i njihovim čovečjih nazora, želja, težnji i ideala; 2.
zakonima proučavajući pitanje nasleña, shvatanje da je saznanje (i oblici u kojima se
uticaja okoline, ukrpgganja, plo-ñenja, ono javlja) uslovljeno čovečjem prirodom.
množenja, opadanja itd. antropologija (grč. anthropos, logia) nauka koja
antropogeneza (grč. anthropos, genesis) deo proučava čoveka na osnovu anatomije,
antropologije koji proučava razvoj ljudskog fiziologije, psihologije, istorije, socio-logije,
tela. filozofije, arheologije i nauke o jeziku.
antropogenetika v. antropogenija. antropomantija (grč. anthropos, manteia
antropogenija (grč. anthropos, genesis) nauka o proricanje) proricanje (ili: gatanje) po
postanku i razvitku čoveka i ljudskih vrsta. čovečjoj utrobi.
antropogsografija (grč. anthropos, geogra-phia) antropometar (grč. anthropos, metron mera)
deo geografije koji ispituje koliko prirodni sprava za merenje visine čoveka.
položaj zemljišta na kome ljudi žive utiče na antropometrija (grč. anthropos, metron)
obrazovanje ljudske zajednice, i koliko je merenje čovečjeg tela; nauka o merenju
čovek uopšte kadar da izvestan prostor tako čoveka, tj. o odnosima izmeñu čovečjih
preobrazi da bi mu mogao biti od koristi; kao udova, njihovoj razvijenosti i drugim
podvrste su: istorijska, kulturne, saobraćajne, osobinama.
pri-vredna, trgovačke i politička geografije. antropomorf (grč. anthropos, morphe oblik)
kamen sličan čoveku ili nekom delu njegovog
tela; majmun sličan čoveku.
antropomorfan 60 an-tu-ka

antropomorfan (grč. anthropo-morphos) sličan antropotizija (grč. anthropos, thysia žrtva)


čoveku, koji ima čovečji oblik. prinošenje ljudi na žrtvu.
antropomorfizam (grč. anthropos, morphe antropotomija (grč. anthropos, tome sečenje)
oblik) fil. shvatanje i tumačenje stvari i prirode med. razuñivanje, rezanje čovečjeg tela u
u odnosu na čoveka, tj. svako rasuñivanje ili cilju naučnog ispitivanja.
svako učenje koje radi objašnjenja onoga što antropofag (grč. anthropos, phagem jesti) onaj
nije čovek (npr. bog, fizičke pojave, biološki koji jede ljudsko meso, ljudožder; kanibal.
život, ponašanje životinja itd.) upotrebljava antropofagija (grč. anthropophagia) ljudož-
pojmove uzajmljene od prirode ili ponašanja derstvo; kanibalizam.
čoveka; religiozno antropomorfizam smatra antropofiteja (grč. anthropos, phytefa sañenje;
da je bog sličan čoveku, tj. da misli, oseća i rañanje) biol. rañanje čoveka, nauka o
radi kao čovek, počovečenje boga; spolnom životu čoveka.
antropomorfoza. antropofobija (grč. anthropos, phćbos strah)
antropomorfoza (grč. anthropos, morphe) fil. v. strah (ili: zaziranje) od ljudi.
antropomorfizam. antropofonika (grč. anthropos, phone glas)
antropomorfozirati (grč. anthropos, morphe nauka o ljudskim glasovima.
uobličavam) počovečiti, počovečavati, tj. antropohemija (grč. anthropos, chemeia) nauka
zamišljati i predstavljati boga kao čoveka, sa o materijama koje sačinjavaju čovečje telo.
ljudskim osobinama, vrlinama, slabostima i antropohistorija (grč. anthropos, istoria)
dr. nauka o razvitku ljudskog roda, istorija
antropomorfologija (grč. anthropos, morphe, čovečanstva.
logfa) nauka o oblicima čovečjeg tela. antropohorija (grč. anthropos, choreo pa-
antroponimija (grč. anthropos, onoma ime) sprostirem se) zool. rasprostiranje plodova i
lingv. deo nauke o jeziku koji proučava lična semena od strane čoveka.
imena. antropocentrizam (grč. anthropos, lat. sep-trum
antroponomija (grč. anthropos, nomos zakon) središte) filozofski pogled na svet koji
fil. nauka o zakonima koji vladaju u čovečjem smatra da je čovek središte sveta i krajnja
životu; po Kantu: zakonodavni razum svrha njegova razvitka.
čovekov. antrpa (fr. entrepas) poluravan, hod konja,
antropopatizam (grč. anthropopathefa) fil. polukas.
shvatanje da je bog biće koje ima sve antrpilastr (fr. entrepilastre) apx. razmak
ljudske osobine, koje oseća i »seli isto kao izmeñu stubova, odstojanje izmeñu dva stuba ;
čovek; antropopatija. antrkolon.
antropopatija (grč. anthropopatheia) fil. v. antrpo (fr. entrepot, lat. interpositus metanje
antropopa tizam. izmeñu, umetanje) trg. stovarište, skladište,
antropopeja (grč. anthropo-poia) stvaranje magacin za smeštaj robe koja dolazi iz
čoveka. inostranstva, a pod uslovima koje zakon
antropoplastika (grč. anthropos, plastike) odreñuje (roba, dok leži u njemu, ne plaća
slikanje (ili: vajanje) čoveka. carinu); u antrpo se može smestiti svaka roba
antroposkopija (grč. anthropos, skopeo kojom se može manipulisati, koja se može
posmatram) veština da se po crtama lica razvrstavati, popravljati, deliti, i odatle
zaključi o umnim i karakternim osobinama uvoziti, izvoziti ili upućivati, pridržavajući se
čoveka; up. fiziognomika. pritom propisa koji se odnose na svaku od tih
antroposomatologija (grč. anthropos, soma telo, radnji; — an antrpo (fr. en entrepot)
logfa) nauka o sastavu i osobinama čovečjeg necarinjen, neocarinjen.
tela. antrtaj (fr. talile, entretaille) u bakrorezu: fini
antropospeleologija (grč. anthropos, spe-laion meñuzarez; ples: figura u igranju kada se
pećina, logia nauka) naučna disciplina koja jedna noga stavi na mesto druge, a ova se
proučava veze izmeñu čoveka i pećine; u pruži napred.
užem smislu, antropospeleologija je nauka o antrfen (fr. entrefins) pl. tkanine osrednje
pećinskom čoveku. finoće i kakvoće.
antrfile (fl-entrefilet) nagoveštaj nečega vešto
antroposfera (grč. anthropos, sphaira kugla, upleten u govor, vest ili saopštenje koje
lopta) deo životnog prostora koji je pod treba pročitati izmeñu redaka; kratak članak,
uticajem čoveka. obično zvanično, saopštenje vlade, u bačen u
antropoteizam (grč. anthropos, theos bog) redakcijski deo lista.
obogočovečenje, obožavanje čoveka, sma- antrša (fr. entrechat, ital. intrecciato salto)
tranje onoga što je čovečje božanskim. umetnički skok u plesu, udaranje noge o
antropoteka (grč. anthropos, theke pričuvi-šte, nogu u skoku pri igranju.
sanduk) dvorana zaslužnih ljudi, dvornica an-tu-ka (fr. en tout čas) amrel srednje
slave. veličine koji može poslužiti i kao ki-
antropoterapija (grč. anthropos, therapeyo
lečim) nauka o lečenju čoveka i o negovanju
čovečjeg zdravlja.
anthelmintika 61 apanaža

šobran i kao suncobran, amrel za svako govoriti zbog toga što hoće da oda; nesta-ško,
vreme; fig. čovek koji se može upotrebiti za ñavolan, vragolan.
svaki posao. an fas (fr. en face) spreda, s lica; oči u oči,
anthelmintika (grč. anti, helmins, helmintos pravo u oči.
glista) pl. med. sredstva za isterivanje glista; pr. anfilada (fr. enfilade) dug red, npr. red soba u
anthelmintičan. jednom pravcu; voj. tučenje topovima uzduž,
anthiperidrotikon (grč. anti, yper nad, iznad, po dužini, s boka.
preko, idros znoj) med. sredstvo protiv anfilirati (lat. filum konac, fr. Š, enfiler)
prekomernog znojenja nogu. udenuta, udevati; nizati, nanizati, npr. biser;
anthipnotika (grč. anti, hypnos san) pl. med. v. zapodenuti razgovor; zaplesti nekoga u neko
antihipnotika. preduzeće, u opasnost; voj. tući topovima po
anthipofora (grč. anti, hypo-phero snositi) ret. dužini, s boka; napraviti ćupriju (u trik-traku).
izvoñenje i nabrajanje prigovora, da bi se posle anfraktuozan (nlat. anfractuosus) krivudav,
jedan po jedan pobijali. iskrivudan, vijugast; neravan, džombast;
anualni (lat. annualis) godišnji, koji se dogaña zaobilazan.
svake godine; koji traje godinu dana. anhelacija (lat. anhelatio) kratko, teško
anuarij(um) (lat. annuarium) letopis, godi- udisanje vazduha, dahtanje, zadihanost.
šnjak, kalendar. anhidrid (grč. ap, hydor voda) hem. jedinjenje
anuitet (nlat. annuitas, annuus godišnji) kiseonika sa nekim elementom bez vodoni-ka,
godišnja otplata duga; godišnji prihod, ali koje izloženo vodi apsorbuje, upija,
godišnji dohodak, godišnja renta. vodonik i postaje kiselinom.
anulacija (nlat. annullatio) poništenje, po- anhidrija (grč. ap, hydor) bezvodnost, nestašica
ništavanje, ukinuće, opovrgnuće, opovrga- vode, suša; anidrija.
vanje; oglašavanje nevažećim. anhidrit (grč. ap, hydor voda) hem. sumporno--
anulirati (nlat. annullare) poništiti, po-ništavati, kiseli kreč kome je oduzeta voda.
ukinuti, ukidati, opovrći, opovrgavati; anhidričan (grč. ap, hydor voda) hem. slobodan
uništiti; uništavati; ogla-siti nevažećim. od vode, kome je oduzeta voda, npr. soli i
anulus (lat. annulus) prsten; aiulus magikus oksidi.
(lat. annulus magicus) čarobni prsten; anulus anceps (lat. anceps) dvostruk; dvostran; ko-
palacii (lat. annulus palatii) kraljevski lebljiv, nesiguran; dvosmislen; metr. oznaka za
prsten pečatnjak; anulus pi-skatorijus (lat. kvantitet jednog sloga koji može biti dug
annulus piscatorius) papin prsten pečatnjak na ili kratak.
kojem je predstavljen sv. Petar u ribarskom anšantirati (fr. enchanter) očarati, oča-ravati,
čamcu, ribarski prsten. opčiniti, opčišavati, zadiviti, zadivljavati,
anumeracija (lat. annumeratio) pribrajanje, ushititi, ushićivati; pr. an-šantiran.
dobrajanje, uračunavanje. anšer (fr. enchere) trg. bolja ponuda na javnoj
anumerirati (lat. appšpegage) pribrojiti, prodaji; podizanje cene, poskuplji-vanje,
pribrojavati, dobrojiti, dobrojavati; ura- poskupljenje.
čunavati, ubrajati. anšerirati (fr. encherir) trg. nuditi više, dati više
anuncijacija (lat. annunciatio) nagovešta-vanje, pri nadmetanju; poskupl>ivati, podizati cenu.
objavljivanje, naročito Devi Mariji da će anšlus (nem. Anschluss) priključenje, pripa-
roditi sina, Blagovesti. janje, prisajedinjenje, pridruženje, spa-janje;
anurija (grč. ap, uron mokraća) med. potpun pol. prisajedinjenje Austrije hitle-rovskoj
prestanak lučenja mokraće. Nemačkoj 1938. god.
anus (lat. anus) anat. čmar, završetak zadnjeg aorist (grč. a-oristos neograničen, neodreñen)
creva; per anum (lat. per anum) med. kroz gram. preñašnje svršeno vreme, prošlo
čmar. trenutno vreme.
anus (lat. annus) godina; anus eklezijastikus (lat. aorta (grč. aorte) znat. glavna srčana žila, žila
annus ecclestiasticus) crkvena godina; anus srčanica, najvažnije arterijsko stablo od
interkalaris (lat. annus intercalaris) prestupna koga potiču sve arterije u čovečjem telu.
godina; anus komunis (lat. annus communis) aortitis (grč. aorte med. zapaljenje aorte.
prosta, neprestupna godina; anus kurens (lat. aosmičan (grč. a, osme miris) bezmirisan.
annus currens) tekuća godina; anus solaris apage! (grč. ap-ago odvesti; otići, lat.
(lat. annus solaris) sunčana, obična julijanska apage) odlazi, idi, čisti se!
godina; anus civilne (lat. annus civilis) apagoga (grč. apagoge) log. posredan dokaz;
grañanska godina, od 1. januara do 31. apagogičan dokaz indirektan, posredan
decembra. dokaz, tj. onaj koji dokazuje tačnost jednog
anfan (fr. enfant) dete; anfan perdi (fr. tvrñenja pokazivanjem nemogućnosti ili
enfants perdus) na. vojnici koji se sami jave pogrešnosti tvrñenja koje ga odriče.
da izvrše neko opasno delo, mrtva straža; apanaža (fr. apanage, nlat. apanagium)
anfan teribl(fr. enfant terrible) brbljivo dete imanje dato na doživotno uživanje; godi-
pred kojim se ne sme svašta
apanažirati 62 apelacio frivola

šnja plata bližih vladaočevih roñaka (dece, apedeuzija (grč. apaideysia) nevaspitanost,
braće); godišnji prihod, obezbeñen prihod. neobrazovanost, neznanje usled slabog
apanažirati (fr. apanager) dati kome imanje školovanja; apedeugizam.
na doživotno uživanje; odrediti stalan apedeutizam (grč. a-, paideyo vaspitavam,
godišnji prihod. odgojim) v. apedeuzija.
apanteza (grč. apantesis) odgovor, odvraćanje, apedeutičan (grč. a-, paideytikos vaspitni;
pobijanje. odgojni) neobrazovan, nevaspitan, neško-
apantropija (grč. apanthropia zaziranje od lovan.
ljudi) nečovečnost, svirepost; zaziranje (ili: apeirokalija (grč. apeiros neiskusan, kalćn
strah) od ljudi; odvratnost meñu ljudima; up. lepo) nepoznavanje lepote, neupućenost u ono
antropofobija. što je lepo; nedostatak ukusa; ret. usiljena
aparat (lat. apparatus sprema; oruñe) sprava, težnja za lepim i kitnjastim izražavanjem.
naprava, stroj; ceo pribor, sva oruña, apeiron (grč. apeiros neograničen, beskrajan)
pomoćna sredstva i dr. koja su potrebna za fol. početak, prauzrok iz koga su sve stvari
neki posao ili neku službu. izašle i u koji se ponovo vraćaju (ovaj pojam
aparatorij(um) (nlat. apparatorium) odeljenje uveo Anaksimander).
(ili: orman) za smeštaj oruña, sprava i sl. apeks (lat. areh vrh, šiljak) kupasta kapa
aparatura (lat. apparatus) svi aparati jednog starorimskih sveštenika; geom. vrh kupe; astr.
tehničkog preduzeća; sva mehanička tačka neba u pravcu koje se vrši neko kretanje,
postrojenja (npr. neke radionice, bioskopa, npr. pri Zemljinom obrtanju; apeks
pozorišta i dr.). Sunčanog sistema tačka ka kojoj se kreće
Sunce sa svojim pratiocima (planetama);
aparentan (lat. apparens) vidljiv, vidan; supr.: antiapeks; gran. znak za dužinu ili
očigledan, očevidan, jasan; prividan (npr. naglašavale nad samoglasni-kom.
odstojanje, veličina i sl.). apel (fr. appel) poziv, pozivanje, doziv, znak;
aparencija (lat. apparentia) privid, privid-nost, prav. žalba višoj vlasti, pozivanje na viši sud;
izgled, spoljašnjost; verovatnoće; trg. voj. zbor; mač. kratak i oštar udar napred
spoljašnji izgled neke robe. isturenom nogom; poslušnost kod pasa, npr.
apartan (fr. apart naročit, jedinstven) naročit, taj pas nema apela, tj. ne odaziva se na
neobičan, nesvakidašnji; pun draži, poziv gospodara.
dražestan. apelant (lat. appellare, appellans) prav. onaj
apartman (fr. appartement) stan, soba, koji se u pravnim ili sudskim poslovima
odeljenje, stan sa više odeljenja. obraća, posle nižih, višim sudovima i traži
apartheid (eng. apart odvojeno, izdvojeno, njihovu pomoć.
podeljeno) naziv za doktrinu rasne apelat (lat. appellatus) prav. lice protiv koga ili
superiornosti bele u odnosu na crnu rasu koju presuda nižeg suda protiv koje apelant
na najbezobzirniji način praktikuje Juž- podnosi priziv višem sudu.
noafrička Republika odričući svako političko apelativ (lat. nomen appellativum) gran.
pravo svojim podanicima crne kože. zajedničko ime, reč koja označava rod ili
apasionato (ital. appassionato) kuz. strasno, sa vrstu, npr.: drvo, čovek, životinja.
puno osećanja. apelativan (lat. appellativus) gram. koji označava
apatetičan (grč. apatao, apatetikos prevaran, zajedničko ime, rod, vrstu.
lažljiv) lažljiv, lažan, prevaran, za-pleten, apelatorija (lat. appelare) viši, prizivni sud za
zamršen, npr. zaključak. crkvene sporove.
apatije (grč. apatheia) neosetljivost, utrnu-lost apelacija (lat. appellatio) viši sud (izmeñu
osećanja, ravnodupšost, nemarnost; stanje u prvostepenog i hasacionog suda); priziv
kome kod čoveka ništa ne može izazvati ni višem sudu; poznavanje; kazivanje, imeno-
radost ni žalost (u normalnim prilikama vanje.
obično nastupa usled za-morenosti mozga); apelacio admisibilis (lat. appellatio ad-
mlitavost pokreta sa težnjom nekretanju. missibilis) prav. dopustljiv i prihvatljiv priziv,
apatit (grč. apatao zavodim) št. kalcijev fosfat s priziv koji se može dopustiti i prihvatiti.
fluorom, veoma rasprostrt, boje sive, apelacio dezerta (lat. appellatio deserta)
ljubičaste ili zelenkaste, tvrdine 4 po Mosovoj prav. prepušten, zadocneo priziv.
lestvici. apelacio inadmisibilis (lat. appellatio
apatičan (grč. apathes) neosetljiv, ravnodušan, inadmissibilis) prav. nedopustljiv priziv,
nemaran, utrnulih osećanja. neprihvatljiv priziv.
apatrid (grč. a-, lat. patria domovina) lice koje apelacio temerarija (lat. appellatio temera-ria)
nema državljanstva. prav. neosnovan priziv, nepromišljen priziv.
apaš (fr. arasće) velegradski razbojnik, lopov, apelacio frivola (lat. appellatio frivola) prav.
zločinac, otimač. beznačajan i ništavan priziv.
apelirati 63 aplaudira™

apelirati (lat. appellare) moliti koga za pomoć; držaj jedne predstave jasno shvatiti i tim je
pozivati se na nešto; obraćati se (ili: obratiti staviti na pravo mesto u svesti.
se) prizivom višem sudu, uložiti (ili: ulagati) apetalan (grč. a-petalos) bog. bez lišća; čiji
priziv; uložiti (ili: ulagati) protest. cvetovi nemaju kruničnih listića, be-
alelovati (lat. appellare) v. apelirati. skrunični, koji su bez latica.
apendiks (lat. appendix) dodatak, dopuna, apetencija (lat. appetentia) čežnja, požuda,
prilog knjizi ili delu; alat. izdužen produžetak nagon, sklonost, težnja za čim.
sa površine nekog organa, naročito: crvoliki apetit (lat. appetitus) prohtev za jelom, volja
produžetak na donjem delu slepog creva, za jelom, ješnost, osećanje gladi; prohtev,
crvuljak. želja, žudnja za nečim.
apendikularije (lat. appendicula mali pri-vezak) apetitivan (nlat. appetitivus) željan, požu-dan,
pl. zool. mali prozirni morski pla-štaši sa pohotan.
repom za veslanje. apetitlih (lat. appetere, nem. appetitlich)
apendicit (lat. appendix) ned. zapaljenje cr- ukusan, tečan, sladak, primamljiv, koji
volikog produžetka na donjem delu slepog izaziva želju za jelom, da se jede, da ga (ili:
creva, crvuljka (pogrešno se kaže: zapaljenje je) pojedeš.
slepog creva).
apepsija (grč. a- ne, bez, pepsis probava, apeticija (lat. appetitio) težnja za čim, težnja,
varenje) med. loša probava, slabo varenje u žudnja, naklonost.
organizam unete hrane. apehema (grč. ap-echema) odjek; med. suprotna
apeptičan (grč. a-peptos nevaren) nesvar-ljiv, pukotina na povreñenoj kosti (kontrafi-sura);
neprobavljiv; koji pati od slabog varenja suprotno dejstvo pada, tj. kada se bol
želuca. prouzrokovan tim padom oseti na suprotnoj
aperantologija (grč. aperantologia) preterana strani.
brbljivost, bujica praznih reči. apijarij(um) (lat. apiarium) pčelanik, pče-
aperkat (ept. irreg gornji, čut udarac) sp. u linjak.
boksu: udarac pesnicom tako da je onaj deo apikultura (lat. apis pčela, cultura gajenje)
ruke gde je šaka okrenut prema sopstvenom pčelarstvo.
licu i ruka ima zamah odozdo na gore. apireksija (grč. a-, rug vatra) med. stanje bez
aperijens (lat. aperire otvoriti) med. sredstvo za groznice, stanje bolesnikom izmeñu napada
čišćenje; pl. aperijencije. povratnih groznica.
aperijentan (lat. aperiens) koji otvara volju za apireničan (grč. a-, rugep kopggica) bog. koji
jelom; aperitivan. nema koštice (o plodu).
aperijencije (lat. aperientia) pl. med. v. aperijens. apiretičan (grč. a-, rug) med. bez visoke
aperiodičan (grč. a-, perfodos) fiz. slobodan od temperature, bez groznice.
njihanja, koji se ne klati oko svoga apirija (grč. apeiria) neiskusnost.
ravnotežnog položaja. apiričan (grč. a-pyros, a-, rug vatra) 1.
aperitiv (nlat. aperitivum) sredstvo koje izaziva nezapaljiv, siguran od vatre.
volju za jelom, rakija ili drugo piće kao apiričan (grč. apeiros, a-, peira iskustvo) 2. koji
sredstvo za otvaranje apetita. nema iskustva, neiskusan, nevičan.
aperitivan (lat. aperire otvoriti, nlat. aperitivus) apirman (fr. apurement) trg. zaključak, ove-
v. aperijentan. ravanje, proveravanje računa.
apersi (fr. aperfu kratak pregled, letimičan Alis mit. sveti bik, crn sa belom negom na čelu
pregled; suština, kratko i pregledno koga su stari Egipćani poštovali kao
izlaganje, sažetak. božanstvo; simbol zemljoradnje.
apertura (lat. apertura) anat. otvor npr. na apis (lat. apis) zool. pčela.
prečaga, vetrilima (dijafragma) za prolaz apistija (grč. apistia) neverovanje, podozre-
jednjaka itd.; opt. otvor (izdubenog ogledala, vanje, sumnja.
zaklona na optičkim aparati-ma). apices juris (lat. areh, apices juriš) pl. prav-
apercepcija (lat. ad-perceptio) fil. za-pažanje, ničke dosetljivosti.
shvatanje, jasno shvatanje predmeta pomoću aplazija (grč. a-, plašiš obrazovanje, uobli-
akata pažnje, odnosno mi-šljenja; oni akti čenje, tvorenje) anat. nemanje ili nedovoljna
parenje, odnosno mišljenja, pomoću kojih se razvijenost jednog organa ili više njih.
jedan predmet shvata, saznaje i tumači; po aplanat (grč. a-, planao lutam) fotografski
Vuntu: prvo akt ili proces kojim se psihički objektiv, konstruisan 1866, koji nema sferne
sadržaji dovode do jasnog shvatanja, drugo, aberacije; linkejoskop.
načelo na kojem počivaju druge, više veze aplanatičan (grč. a-, planao) opt. bez (sferne)
duševnog života, a ne one koje počivaju na aberacije, kao složene sočivo; aplanazi-ja:
asocijacijama. nemanje (ili: nepostojanje) sferne aberacije.
apercipirati (lat. ad-percipere) zapaziti, aplanirati (fr. aplanir) poravnati; dovesti u red;
zapažati, uvideti, jasno shvatiti; sa- otkloniti smetnje, zagladiti.
aplaudira™ (lat. applaudere) tapšati, pljeskati u
znak odobravanja; primiti nešto sa bučnim
odobravanjem, živo odobravati.
aplauz 64 apokaliptičan

aplauz (nlat. applausus) tapšanje, pljeskanje u apodemijalgija (grč. apodemia boravak u tuñini,
znak odobravanja, pljesak, glasno algos bol) bol ili tuga za zavičajem.
odobravanje, pohvala. apodija (grč. a-, pus noga) med. rañanje bez
aplikabilan (nlat. applicabilis) primenljiv, nogu, nemanje nogu od samog roñenja, bez-
podesan; koji se može lako namestiti na, nožnost.
priljubljiv; aplikativan. apodiksis (grč. apodeixis) prikazivanje,
aplikant (lat. applicans) v. kandidat. izlaganje; ogledni govor; L0g. dokazivanje,
aplikata (lat. applicata) geoi. ordinata (kod neopovrgljiv dokaz.
kupinih preseka); treća oca u prostornom apodiktičan (grč. apodeiktikos) koji dokazuje,
koordinatnom sistemu. dokazan, neopovrgljiv, neoboriv, neminovan,
aplikativ (lat. applicare približiti; dodati, bezuslovan; apodiktičan sud log. sud koji
združiti) liši. u nekim kavkaskim, afričkim i izražava logičku nužnost, npr.: ,,U
dr. jezicima izvedeni glagol koji glagolskoj ravnostranom trouglu moraju sva tri ugla biti
radnji daje značenje naklonosti prema jednaka"; up. asertoran, proble-matičan,
nekome (objektu). modalitet.
aplikativan (nlat. applicativus) v. aplikabilan. apodoza (grč. apodosis) ret. drugi, poslednji deo
aplikatorika (lat. applicare) objašnjavanje složene rečenice, za razliku od prvog dela
teorijskih pitanja pomoću praktičnih primera, (protaze); gran. završnica.
naročito u vojnim naukama. apoñatura (ital. appoggiatura) muz. predudar,
aplikatura (nlat. applicatura) kuz. pravilan ukrašavanje melodije sitnim notama.
položaj prstiju pri sviranju. apoen (fr. appoint) fin. menica koja izmiru-je
aplikacija (lat. applicatio) način izvoñenje, neki dug ili duguje izvesnu sumu; svaka,
primenjivanje, primena; metanje, nameštanje, naročito inostrana, menica; sitan novac za
stavljanje, utiskivanje, prileplji-vanje, npr. potkusurivanje, papirna novčanica kao
ukrasa od druge materije na neku tkaninu; sredstvo plaćanja u platnom prometu; apunto.
ned. upotreba spoljnih sredstava, zavoj, oblog; apoentirati (fr. appointer) odrediti platu, plaćati;
marljivost, vrednoća, prilježnost; aplikacione poravnati se u nečemu; odrediti ročište;
boje šare (ili: mustre) u boji koje se utiskuju u sravniti račun sa trgovačkim knjigama.
tkaninu; aplikaciona škola viša vojna škola u apozitiv (lat. arropege priložiti, appositi-vum)
Francuskoj i Italiji za pripravnike za gran. pridev koji stoji uz imenicu kao
generalštab. apozicija, npr.: Dete bolesno mora da leži,
aplicirati (lat. applicare) namestiti, staviti, Čovek pošten ne bi to nikad uradio.
metnuti; primeniti, upotrebiti; dati npr. lek; apozitivan (nlat. appositivus) gran. koji stoji kao
brižljivo izučavati, obraća-ti jaku pažnju na dodatak, kao apozicija.
nešto, starati se, prio-nuti za neki posao; apozicija (lat. appositio) gram. dodavanje, jedna
prišiti, prilepiti, npr. ukras na haljinu; mat. atributivna imenica kao dodatak nekoj drugoj
uneti, ucrtati. imenici; zamena subjektova koja ga kazuje
apnea (grč. a-, rpeo dahćem) ned. nedisanje, drugim imenom, može da ga zameni (npr.
kraći ili duži zastoj u disanju usled Dušan, tvoj mlañi brat, čita knjigu).
poremećaja centra za disanje. apojovijum (nlat. apojovium, grč. arb od, Jov-od
apo- (grč. arb) predmetak u složenicama sa Jupiter gei. Jovis) astr. tačka na putanji jednoga
značenjem: od, raz-, opet, natrag. od Jupiterovih pratilaca u kojoj je on
apogamija (grč. arb, gameo ženim se) zool. najudaljeniji od planete, Jupitera.
razmnožavanje bez oploñavanja kod koga se Apokalipsa (grč. Apokalypsis) 1. Otkrovenje
razviće vrši samo pomoću jedne vegeta-tivne Jovana Bogoslova, poslednja knjiga Novog
ćelice; pojava opažena kod naj-nižih zaveta, jedan od najdragocenijih dokumenata
jednoćelijskih životinja. i izvora za istoriju prvih dana hrišćanstva; 2.
apogej (grč. apo-gaion) acrp. tačka na putanji religiozni pravac koji sve pojave tumači kao
Meseca, itd. u kojoj je on najudaljeniji od neko predskazanje o svršetku sveta.
Zemlje; takoñe: najveće udaljenje Sunca od apokaliptika (grč. apo-kalypto otkrivam) jedna
Zemlje u afelijuznu; supr.-. perigej; oba grana poznije jevrejske književnosti koja hoće
izraza su iz astronomije Ptolomeja, kada se da prikaže, u obliku simbolič-kih slika i
još smatralo da je Zemlja središte, a ne čudesnih vizija, budućnost božjeg carstva i
Sunce (up. afelijum); danas se upotrebljavaju dolazak obećanog Mesije.
samo u odnosu na Mesec. apokaliptičan (grč. apo-kalypto otkrivam) u
apograf (grč. arb, grapho pišem) prepis, kopija duhu ili stilu Apokalipse, tj. tajanstven,
izvornog dokumenta. mračan, zagonetan; apokaliptični broj
apoda (grč. a-, pus, podćs, noga) zool. beznož-ni mistični broj h?5 — 666 u Apokalipsi (13,
vodozemci. 18); apokaliptični konjanici četiri simbolične
apodan (grč. a-, pus) koji nema nogu, bez- prilike iz Apokalipse (6, 1—8): kuga, rat,
nožan. glad i smrt.
apodejktičan (grč. apodeiktikos) v. apodikti-čan.
apokaliptičari 65 apoplektičan

apokaliptičari (grč. apo-kalypto otkrivam) oni apolepsa (grč. apolepsis zadržavanje, aro-
koji veruju da Otkrivenje Jovanovo sadrži lambano zadržavam, sprečavam) med. pre-
t
proročanstvo o budućem ispunjenju i .sid (ili: smetnja, poremećaj, prestanak,
ostvarenju carstva božjeg; istraživači izostanak) neke organske funkcije, npr.
Otkrovenja; religiozni zanesenjaci. disanja, govora, bila.
apokapnizam (grč. arb. kapnos dim) ned. ka- apolid (grč. apolis, apolidos koji je bez zavičaja
ñenje kao predohrana od zaraznih bolesti; ili bez otadžbine) prav. lice koje je izgubilo
sufumigacija. državljanstvo svoje, a nije pri-mljeno u
apokarpija (grč. arb, karpćs plod) bog. plod iz državljanstvo druge neke države.
jednog cveta sa više slobodnih tučko-va, od apoliza (grč. apo-lysis odvajanje) otpust vernih u
kojih se svaki razvija u po jedan plodić (npr. grčko j pravoslavno j crkvi; med. odvajanje.
kod ljutića). apolitoza (grč. apolithyo skameniti) kol.
apokartereza (grč. apo-kartereo ubijam se skamenjavanje, pretvaranje u kamen.
glañu) svojevoljno uzdržavanje od jela; apolog (grč. apćlogos priča) poet. poučna pričina,
svojevoljna smrt od gladi. poreñenje u priči, izmišljena priča kojoj je cilj
apokatastaza (grč. apo-katastasis vraćanje u da predoči neku moralnu istinu ili pouku.
ranije stanje) vraćale u preñašnje stanje; u apologema (grč. apolćgema) odbrana, odbram-
dogmatičnom smislu: obraćanje svih ljudi u bena tačka.
Hristovu veru i njihov ulazak u večno apologet (grč. apologetikćs) onaj koji govori ili
blažene zo; učenje o vraćanju svih stvari i o piše odbranu, branilac; naročito: branilac
ksnačnom ulasku u carstvo nebesko čak i hrišćanstva od napada never-ničkih i
grešnika (palingenezija); astr. povratak u isti jevrejskih.
prividni položaj; ned. potpun prestanak neke
bolesti, vraćanje zdravlja, ozdravljenje; fil. apologetika (grč. apologeomai branim) teol. nauka
učenje o večitom ponavljanju stvari o tome kako treba braniti veru, naročito
(Heraklit, stojici, pitagorejci). hrišćanske učenje.
apoklazma (grč. aro-Mab slomim, skrham) apologetičan (grč. apologeomai) odbramben
med. prelom kosti. govor i dr., koji ima karakter odbrane, npr.
a poko a poko (ital. a roso a roso) nuz. malo po spis.
palo, postupno, postepeno. apologizirati (grč. apologeomai) braniti,
apokspa (grč. apo-kopte odsecanje, odreziva- zauzimati se za, držati odbrambeni govor.
nje) gram. izostavljanje poslednjeg slova ili apologija (grč. apologfa) odbrana, odbrambeni
sloga neke reči. govor ili spis u korist nekog čoveka ili
apokopirati (grč. apo-kopto odsečem) skratiti učenja.
reč na kraju izostavljanjem jednog glasa ili apologist(a) (grč. apologeomai branim) v.
više glasova; skratiti, skraći-vati. apologet.
apokriza (grč. apokrino izlučujem, izdvajam) 1. Aiolon (grč. Apollon) nit. sin Zevsa i Lato-ne,
med. izbacivanje (ili: izlučivanje) suvišne bog sunca, poezije, muzike, lekarstva,
tečnosti iz tela. rečitosti itd.
apokriza (grč. apo-krinomai obavestim, apolonikon (grč. Apollon) muzički instrumenat,
odgovorim) 2. odgovor, odluka, rešenje, sličan orguljama, pronañen 1828. u Engleskoj.
obaveštenje. apolonion (grč. Apollon) nuz. vrsta fortepi-jana,
apokrizijar (grč. apo-krinomai) „onaj koji treba pronañena u Darmštatu.
da govori i da odgovara", od IV veka titula apomiksija (grč. arb, mixis mešanje, spari-
biskupskog, naročito rimskog, poslanika na vanje) zool. razmnožavanje bez oploñavanja
carskom dvoru u Carigradu; na franačkom putem partenogeneze ili apogamije.
dvoru: titula najvišeg sveštenika koji je, u isto aponeuroza (grč. arb, neuron žila; živac) znat.
vreme, bio i vrhovni starešina dvorske babušina, beličasta čvrsta i jako otporna opna
kancelarije. koja obavija, poput navlake, mišiće, grupe
aiokritičan (grč. apo-krmo izlučujem) med. koji mišića i cele udove; sastavljena je od
luči, koji pomaže lučenje i izbacivanje vezivnog žiličastog tkiva.
suvišne tečnosti. aponija (grč. aponia) bezbolnost, zdravlje,
apokrifan (grč. apo-krypto skrivam) snošljivo stanje, spokojstvo.
nesiguran, sumnjiv, nepravi, lažan, podmet- apopleksija (grč. apoplexia) ned. naprasan
nut, mračan s obzirom na svoje poreklo; prekid delatnosti nekog važnog organa
apokrifni spisi spisi ili knjige koje crkva ne (pluća, srca ili mozga) redovno praćen
priznaje kao prave (za razliku od onesvešćenjem, kaplja.
kanonskih); takoñe: dela nepoznatih pisaca. apoplektičan (grč. apoplesso udarcem odu-
apokrifi (grč. apo-krypto skrivam) pl. spisi ili zmem) ned. sličan kaplji, krvokapni; sklon
knjige čije je pravo poreklo tajanstveno, koje kaplji; apoplektična sredstva sredstva protiv
nisu prave, otkrivene, kanoi-ske. kaplje; apoplektični habitus telesni sastav
sklon kaplji.

5 Leksikon
apoplektičar 66 aposfragizma

apoplektičar (grč. apoplšsso udarcem odu- a posteriori (lat. a posteriori) fil. zavisan (ili:
zmem) med. onaj koji je sklon kaplji. zavisio) od iskustva, na osnovu iskustva;
apopsihija (grč. apo-psycho izdahnem) supr.: a priori.
izdisanje, ispuštanje duše; med. duboka apostil (nlat. apostillus) opropggajno ili otpusno
nesvestica, obamrlost. pismo; dodatak nekom pismu ili povel>i;
apor (fr. apport prinos, ulog) trg. doprinos preporuka priložena uz pismo ili molbu;
jednog lica u neko preduzeće u stručno} beleška (ili: primedba) sa strane ili ispod
spremi, nepokretnostima ili pokretno-stima, teksta.
ali ne u gotovom novcu; prav. imanje doneto u apostilator (nlat. apostillator) pisac beležaka sa
brak. strane ili ispod teksta.
aporem (grč. apćrema, arogsb u zabuni sam) apostilirati (nlat. apostillus) pisati (ili: praviti)
sumnja, teškoća, težak zadatak; logička beleške sa strane ili ispod teksta.
teškoća, sporno pitanje; popuštanje dvaju apostol (grč. apostolos odaslan) poslanik, onaj
suprotnih sudova u spornom pitanju; apo- koji širi neko učenje; Hristov učenik;
rizma. propovednik hrišćanstva; bogo-službena
aporematičan (grč. arogeb) zagonetan, težak za knjiga pravoslavne crkve koja sadrži knjige
razumevanje, nejasan. Sv. pisma koje su napisali apostoli, tj. Dela
aporeta (grč. a-poreutos neprohodan, apostola, saborne poslanice i 14 poslanica
neprolazan) pl. stvari zabranjene za izvoz, apostola Pavla; fig. oduševljen pobornik i
roba zabranjena za izvoženje. prvoborac za pobedu neke nauke, učenja,
aporetika (grč. arogeb biti u nedoumici, kolebati ideje i sl.
se, aporos neprohodan) fil. „veština" apostolat (nlat. apostola tuš) propovedanje (ili:
raspravljanja o problemima a da se pri tom širenje) vere; zvanje propovednika vere;
ne želi da se pošto-poto doñe do njihovog apostolsko dostojanstvo; papinska vlast.
rešenja; metod da se problemi pre njihovog apoetolikum (nlat. apostolicum) zajednički
teorijskog obrañivanje i nezavisno od naziv za apostolske spise Novog zaveta, tj.
mogućih rešenja čisto sami u sebi ispituju, da Dela apostola, Poslanice i Otkrivenje
se nepojamno od pojamnog odvoji, da se Jovanovo.
teškoće i protivrečnosti datih fenomena radi apostolicizam (grč. apostolos) sistem neo-
njih samih ističu. graničene crkvene vlasti.
aporetičan (grč. a-poreutos) zabranjen, nedo- apostolicitet (nlat. apostolicitas) teol. saglasnost
pušten. prave Hristove crkve sa tzv. čistim učenjem
aporetičar (grč. aporetikos) onaj koji sumnja, apostola.
skeptičar. apostolski (grč. apostolos) koji potiče od
aporizma (grč. arogeb) v. aporem. apostola, koji odgovara učenju apostola;
aporija (grč. aporia) zbunjenost, bespomoć- papski; apostolska stolica (lat. sedas
nost, nejasnoća; logična teškoća; sumnjiva apostolica) papska stolica u Rimu, koju je
(ili: sporna) stvar. osnovao apostol Petar.
aport! (fr. apporte) daj ovamo, donesi! (kod apostrof (grč. apostrophos) gram. znak kojim se
obučenih pasa). obeležena da je jedan samoglasnik ispušten
aportirati (lat. apportare, fr. apporter) doneti, (').
donositi, prinositi, naročito kod obučenih pasa. apostrofa (grč. apostrophe odvraćanje, ot-
aposiopeza (grč. apo-siopesis zanemljenje) ret. klanjanje, pribegavanje) ret. 1. figura u kojoj
prećutkivanje, zatajivanje misli: preki-danje govornik ili pisac iznenadno zastane u svom
govora npr. „Ja ću tebi" . . .! izlaganju i obrati se nekoj ličnosti, bilo
apostazija (grč. apostasia) odvajanje, odme- prisutno j ili odsutno], ili nekoj stvari; 2.
tanje, otpadništvo, naročito od hrišćanske figura kojom se neko obraća odsutnim
vere ili crkve. licima ili stvarima koje zamišlja kao žive,
apostazirati (grč. apostateo otpadam) otpa-sti, npr.: Jao, majko moja! — Posestrimi goru i
preveriti, odmetnuti se, odvojiti se od pravog planinu, Bogom sestro, goro i planino; 3. bog.
učenja ili vere, prevrnuti verom, odreći se zbijanje protoplazme i hlorofilnih zrnaca na
vere, načela. ćelijskim zidovima susednim sa drugim
apostat (grč. apostates, lat. apostata) otpadnik, ćelijama; 4. fig. ukor, grdnja.
odmetnik od pravog učenja ili prave vere, apostrofirati (grč. apo-strepho odvratiti,
naročito hrišćanske, npr. Julija Apostata. okrenuti) gram. označiti apostrofom da je u
apostematozan (grč. apo-stema čir, nlat. nekoj reči ispušten samoglasnik ili
apostematosus) koji ima oblik čira, koji se suglasnik; osloniti nekog življim, oštrijim
gnoji, gnojav. tonom; u govoru odjednom se obratiti kome
apostemacija (nlat. apostematio) med. gnojenje, ili čemu; fig. ukoriti, grditi.
zagnojavanje. aposfragizma (grč. aro, sphragis pečat) lik
aposterioran (lat. a posteriori) fil. zavisan od urezan u prsten, kao pečat.
iskustva, stvoren na osnovu iskustva; ua. a
posteriori.
apotanazija 67 aprobacija

apotanazija (grč. aro, thanatos smrt) potpun apohromatičan (grč. aro, chroma) opt. kaže se
prestanak života, nesumnjiva smrt. za sistem sočiva kod koga su tri boje
apoteza (grč. apothesis odvajanje, skidanje, sjedinjene u jednoj tački.
ukidanje, apotithemi odvojim, skinem, uki- alodžato (ital. appoggiato) nuz. vezano, sli-
nem) lipti, gubljenje glasa. veno.
apoteka (grč. apotheke, apotithemi ostaviti na apopatura (ital. appoggiatura) kuz. predudar;
stranu, skloniti, sačuvati) radnja (ili: vezivanje, slivanje tonova.
trgovina) lekovima; kutija u kojoj se drže apraksija (grč. apraxia besposlenost) pskh.
lekovi; npr. kućna, putnička apoteka. nesposobnost izvoñenje izvesnih običnih
apotekar (grč. apotheke) stručno lice koje ima pokreta bez postojanja oduzetosti (parali-ze) i
prava da sprgvlja lekove po lekarskim tačnog shvatanja značenja nekih stvari.
receptima; trgovac lekovima. apre (fr. apres) posle, potom, zatim; im. igrač
apotema (grč. apo-tithemi) geom. linija upravio koji u igri dolazi posle drugog igrača, npr.
povučena iz središta pravilnog mno- moj apre.
gougaonika na jednu njegovu stranu; hen. aprekacija (lat. apprecari, nlat. apprecatio)
nerastvorljiv talog koji se obrazuje u biljnim preklinjanje, usrdna molba.
ekstraktima izloženim vazduhu. apretirati (fr. appreter) doterati (ili: doterivati)
apoteoza (grč. ar , theos bog) uzdizanje umrlog razno tekstilno gradivo tako da dobije izgled i
junaka il! velikog čoveka do božanstva; svojstva finijeg tj. dati mu glatkoću, sjajnost
obožavanje, veličanje. itd.
apoteozirati (grč. aro, theos) uzdizati do apretura (fr. appreter) rad oko doterivanja i
božanstva, obožavati, veličati. popravljanja kojim neki industrijski artikli
apoterapija (grč. aro, therapefa) ned. potpuno (tkanine, hartija, koža, krzno) dobijaju izgled
izlečenje, produženje lečenja i posle bolesti. i svojstvo finije robe (glatkoću, sjajnost), ili
apotoma (grč. apotemno odsecam) mat. razlika svojstva koja im daju veću trgovinsku
izmeñu dvaju veličina samerl>ivih samo kao vrednost, takoñe nova svojstva koja ti artikli
stepenovanih, tj. podignutih na kvadrat itd. dobijaju ovakvim doterivanjem; muz.
kao izmeñu ~U~2p 1, koja je razli: ;a izmeñu pravilna srazmera u grañi jednog muzičkog
dijagonale i strane kvadrata; kuz. razlika instrumenta.
izmeñu celog i narednog polutona. aprehenzija (lat. apprehensio) fil. usvešći-vanje
apotropejon (grč. apotropaion) amajlija, sadržaja jedne predstave, razumevanje,
sredstvo za zaštitu od nesreće, uroka i sl. pojam, predstava; prav. uzimanje u posed, u
apofaza (grč. apophasis) davanje saveta, ali državinu; hapšenje, zatvor; strah,
tako da ne izgleda da se to hoće; pori-canje; strahovanje, zabrinutost.
popis imetka, inventar. aprecijacija (nlat. appretiatio) odreñivanje cene,
vrednosti nečemu, procene, pro-cenjivanje;
apofiza (grč. apophysis izraštaj, mladi-ca, ocena, ocenjivanje.
izdanak) med. koštani izraštaj, naročito na a prima nista (ital. a prima vista) trg. v. prima
završetku zgloba cevastih kostiju, sa košću nista.
spojen koštanom masom (up. epi-fiza); min. aprioran (lat. a priori) fil. v. a priori.
prisustvo jedne rude u nekoj drugoj u obliku
grane ili korena (ramifi-kacija); apofize pl. a priori (lat. a priori) fil. nezavisan od iskustva,
kol. žice koje odra-žavaju vezu izmeñu nezavisno od iskustva (supr.: a posteriori) te,
intruzivnih masa iz kojih izbijaju. prema tome, označava lo-gičku prethodnost
apofonija (grč. aro, phone glas, fr. značenja, a ne vremensku prethodnost
apophonie) lingv. promena samoglasnika u (psihološku); u običnom životu: unapred.
bilo kom delu reči, prevoj; up. ablaut. apriorizam (lat. a priori) filozofski pravac koji
prima nešto a priori, bilo u teoriji saznanja,
apoftegma (grč. apophthegma) kratka i du- bilo u etici.
hovita izreka, misao, poslovica; up. sen- aprobativan (nlat. approbativus) odobravan,
tencija. koji izražava odobravanje; aprobatoran.
apoftegmatičan (grč. apophthegmatikos) u aprobator (lat. approbator odobravalac) lice
obliku duhovite izreke, kratak a misaon, koje vrši stručan pregled i odobrava puštanje
duhovit. u promet proizvoda u naučno-is-traživačkim
apohometrija (grč. apoche odstojanje, metria) zavodima, stanicama, poljo-privrednim
merenje odstojanja, razdaljine. dobrima, fabrikama itd. (»sita, brašna, vina,
apohromat (grč. aro, chroroa boja) opt. objek-tiv mlečnih prerañevi-na i dr.).
za mikroskope sa potrebnim okulari-ma koji aprobatoran (nlat. approbatorius) v. aproba-g
otklanja hromatsku i sfernu abe-raciju, jer tivan.
zrake triju boja skuplja u jednoj tački. aprobacija (lat. approbatio) odobravanje,
odobrenje, pristanak; povoljan sud o nečemu,
pohvala; dopuštenje, npr. da se knjiga štampa;
priznanje nekome sposobnosti za
aprobirati 68 apsolutizam

nešto; dozvola biskupa (vladike) da sveštenik kometu i apogej i perigej za Mesec; 2. u


vrši ispovest i drži propovedi. srednjovekovnoj crkvenoj arhitekturi: zadnji,
aprobirati (lat. approbare) odobriti na osnovu polukružni delovi crkava, naročito onih koje
prethodnog ispitivanja, povoljno oceniti, su grañene u romanskom stilu.
pohvaliti; dopustiti; priznati nekome apsidiola (nlat. apsidiola, grč. apsis) vrh. mala
sposobnost za nešto. horska kapela, naročito u crkvama
aprovizacija (lat. a-providere) snabdevanje romanskog stila.
životnim namirnicama. apsidna linija astr. velika oca eliptične putanje,
aprovizionirati (fr. approvisionner) snab-deti tj. duž koja spaja obe apside.
(ili: snabdevati) životnim namirnicama. apsint (grč. apsmthion) bog. pelen; rakija sa
aproksimativa (lat. approximativa) tačka pelenom, pelenjača, gorka rakija.
zbliženja, dodirna tačka. apsintizam (grč. apsmthion) ned. bolest živaca
aproksimativan (lat. approximativus) pri- kao posledica prekomernog pijenja apsinta.
bližan. apsihija (grč. apsychfa) nesvestica; nepri-
aproksimacija (nlat. approximatio) pri-bližnost; sustvo duha, neprisebnost; strašljivost; up.
mat. približno iznalansenje korena; približno apopsihija.
izračunavanje; približna ocena, ocenjivanje apsolvent (lat. absolvere završiti) lice koje je
otprilike. provelo na univerzitetu ili nekoj drugoj
aproksimirati (lat. approximare približava™ visokoj školi propisano vreme i time steklo
se) približiti, približavati. pravo na polaganje završnog (diplomskog)
aproksimitet (nlat. approximitas) približ-nost. ispita.
apropinkvacija (lat. appropinquatio) apsolvirati (lat. ab-solvere odrešiti) razrešiti,
približavanje, naročito nekog trenutka ili osloboditi od (greha ili krivice); svršiti,
dogañaja. završiti, npr. školu.
apropinkvirati (lat. appropinquare) približiti, apsolut (lat. absolutum) l. fkl. prvi osnovni
približavati. uzrok svim pojavama, večno i nepromenl>i-vo
a prope (fr. a propos) zgodno, u zgodan čas, (idealistički: bog, duh; materijali-stički:
baš kad treba, kao poručen, kao poručeno; materija); stvar po sebi; 2. pril. bezodnosno;
tim povodom, povodom toga. bezuslovno, neuslovljeno; neograničeno;
aproprijacija (lat. appropriatio) prisva-janje, savršeno; prosto, naprosto, prosto-naprosto;
prisvojenje; udešavanje, prilagoñavanje; supr. relativno.
hemijsko sjedinjavanje dvaju tela pomoću apsolutan (lat. ab-solutus) slobodan od svih
trećega. odnosa (ili: obaveza, uslova, ograničenja)
aproprirati (lat. appropriare) prisvojiti, nezavisan, bezuslovan, neograničen, neu-
prisvajati; udesiti, prilagoditi; saobra-ziti, slovl>en; čist, potpun, savršen; apsolutni
podesiti prema čemu. alkohol hen. alkohol čist od vode; apsolutni
aproseksija (lat. aprosexia) med nedostatak broj, apsolutna vrednost mat. broj, vrednost
koncentracije misli, rasejanost. bez obzira na znak + ili —; fiz. apsolutne
aprofiter (fr. approfiter koristiti se) v. profitant. mere koje imaju za osnovne jedinice
aproš (fr. approche) voj. prokop, rov, centimetar, gram i sekundu; apsolutni sistem
saobraćajni rov koji vodi iz pozadine u prvi mera sistem u kojem su osnovne jedinice za
borbeni red. dužinu: centimetar, za masu: gram, za vreme:
aproširati (fr. approcher) približiti se, primicati sekunda; apsolutna težina težina tela koja se
se, imati pristup; voj. praviti prokope, rovove. dobija običnim merenjem, bez obzira na
apsens (lat. absens) odsutan, o osobi koja nije njegovu zapreminu; u filozofiji religije:
prisutna u razgovoru ili reči koje nema u apsolutno biće, bog; agr. apsolutno tle ono koje
tekstu, iako se u njemu podrazumeva; up. se ni za koju drugu kulturu ne može
abest. racionalno upotrebiti, no samo za jednu, npr.
apsentan (lat. absens) odsutan, udaljen. za vinograd i sl.; fiz. apsolutna temperatura
apsenteri (eng. absenterS) pl. v. pod apsenti-zam. ona čija se nulta tačka nalazi na -273°S.
apsentizam (lat. absens, eng. absentism) apsolutan (lat. absolvere razrešiti) gram. v.
odsutnost od mesta na kome neko stvarno indikativ; supr. relativ.
pripada, naročito boravak irskih posednika apsolutivirati (lat. absolvere završiti,
van Irske (apsenteri). absolutum) činiti, učiniti nešto apso-lutnim;
apsida (grč. apsis, apsidos okruglina, svod) 1. fkl. razumeva™, shvatati, ili predstavljati
astr. jedna od dveju tačaka na eliptičnoj putanji nešto kao apsolutno, u ap-solutnom smislu.
nebeskog tela u kojoj se ono nalazi na apsolutizam (lat. absolvere) neograniče-nost;
najvećem odnosno na najmanjem odstojanju samovolja; oblik vladavine kod koga
od tela oko kojeg optiče, dakle, afelijum i vladaočeva vlast nije ograničena ustavom,
perihelijum za planetu, neku samodržavlje, samovlašće, neogra-ničena
vladavina jednog čoveka.
apsolutizirati 69 apscisa

apsolutizirati (lat. absolvere, absolutum) v. ni, mislen, koji postoji samo kao pojam
apsolutivira ti. (supr.: konkretan); teorijski, čist; težak za
apsolutist(a) (lat. absolvere) pristalica ili razumevanje, viši, dubok, dubokomi-slen;
vršilac neograničene vladavine. rasejan; apstraktan broj mat. neime-novani broj;
apsolutnost (lat. absolutus) bezodnosnost; apstraktne nauka čista nauka (za razliku od
bezuslovnost, neuslovljenost; neograniče-nost; primenjeno); in apstrak-to (lat. in abstracto) u
savršenost; supr.: relativnost, rela-tivitet. opštem, samo u mislima, mis leno (supr.: in
apsolutoran (lat. absolutorius) koji osloboñava, konkreto),
koji razrešava, razrešni, otpusni. apstraktne (nlat. abstractivum) xex. ekstrakt
apsolutorij(um) (lat. absolutorium) razre-šenje, nekog soka ili alkohola.
osloboñenje; svedodžba da je neko završio apstraktum (lat. abstractum) log. ono pggo je u
studije na visokoj školi i stekao pravo na mislima, pojmovno odvojeno, čist pojam,
polaganje završnog, diplom-skog ispita; čista misao; gram. misaona imenica;
razrešio pismo, razreš-nica. apstraktum pro konkreto (lat. abstractum rgo
apsolucija (lat. absolutio) oproštenje grehova ili concreto) opšti pojam mesto stvarnog
krivice; osloboñenje; pomilovanje. predmeta.
apsorbencija (lat. absorbentia) pl. hen. sredstva apstrakcija (lat. abstractio) log. odvajanje,
koja upijaju vlažnost iz drugih tela. grañenje pojmova, misaonih predstava; čista
apsorbirati (lat. ab-sorbere) usisati, usisa-vati, misao, čist akt mišljenja, mudrovanje;
upiti, upijati, progutati, uvlačiti u se; trošiti, udubenost u misli, zamišljenost; raseja-nost;
potrošiti; obuzeti, obuzimati, ovladati; sasvim negledanje, neosvrtanje na.
zauzeti poslom nekoga, potpuno zaposliti. apstrahirati (lat. abs-trahere) odvojiti, odvajati
apsorbovati (lat. ab-sorbere) v. apsorbirati. u - mislima, graditi misaone predstave; radi
apsorptivan (nlat. absorptivus) sposoban da pggo boljeg uočavanja i pojimanja onoga što
upije ili usisa, upojan, usisan. je u nečemu glavno, opšte, nužno i bitno
apsorpcija (lat. absorptio) fiz. usisiavanje, namerno zanemari-vati (i ne obazirati se na)
upijanje, primanje u sebe (supr.: emisija); ono što je u tome sporedno, specijalno,
fiziol. prolazak svarene hrane kroz drevnu slučajno ili nebitno: od nečega apstrahiratine
sluzokožu u krvotok, čin kojim se u želucu voditi o tome računa, ne obazirati se na to,
završava varenje hrane; fig, potpuna okaniti se toga.
zauzetost (poslom, mislima i sl.). apstrahovati (lat. abs-trahere) v. apstrahirati.
apsorpciometar (lat. absorptio, grč. metron apstruzan (lat. abstrusus) skriven, zatvoren,
mera) fiz. sprava pomoću koje se odreñuje teško razumljiv, taman, nejasan, zamršen.
sposobnost tečnosti za upijanje gasova. apsumpcija (lat. absumptio) trošenje; istro-
apstencija (nlat. abstentio uzdržavanje) prav. šenost, izmučenost.
odustajanje od nasledstva. apsurd (lat. absurdum nemoguće) v. apsurdi-tet.
apstergevtan (lat. abstergens) med. v. apster- apsurdan (lat. absurdus) logički nemoguć,
zivan. besmislen, nerazložan; nepodoban, nepriličan,
apstergencije (lat. abstergentia) pl. med. sredstva smešan; otići ad apsurdum(lal. ad absurdum)
za čišćenje spolja, sredstva za ispiranje rana. otići u besmislenost tj. doći u sukob sa
apstergirati (lat. abstergere otrti) prati, ispirati, zdravim razumom.
čistiti (ranu). apsurditet (lat. absurditas) logička
apsterzivan (nlat. abstersivus) med. koji služi nemogućnost, besmislenost, besmislica, nera-
za ispiranje, koji čisti (ranu). zložnost, glupost.
apeterzija (nlat. abstersio) med. pranje, ispiranje, apsurdnost (lat. absurdum nemoguće) v.
čišćenje (rana). apsurditet.
apstinent (lat. abstinens) pristalica apsti-nencije, apscedirati (lat. abs-cedere) odlaziti, otići,
trezvenjak. udaljiti se, udaljavati se; med. prelaziti u gnoj,
apstinentan (lat. abstinens) koji se uzdrža-va zagnojavati se.
od uživanja u alkoholu, mesu, duvanu, apsces (lat. abscessus) odlazak, odvajanje; med.
spolnom opštenju, trezven. gnojno zapaljenje tkiva, zagnoj, gnojnik,
apstinencija (lat. abstinentia uzdržavanje) gnojnica, napon, ispolj, usov; metastatič-ni
trezvenost, uzdržljivost, uzdržavanje od apsces, zagnoj koji se pojavi daleko od mesta
alkoholnih pića, duvana, mesa, spolnog prvobitnog oboljenja, što biva usled piemije;
opštenja itd. fiksacioni apsces, zagnoj izazvan namerno
apstinirati (lat. abstinere) uzdržavati se od hemijskim nadražajem, npr. ubrizgavanjem
alkohola, duvana, mesa, spolne ljubavi, živeti mleka i dr., radi lečenja sepse, gonoreje,
trezveno. progresivne parali-ze itd.
apstraktan (lat. abstractus) log. zamišljen, koji apscisa (lat. abscissa tj. linea, abscindere
postoji ili je zamišljen da postoji odvojen od otrgnuti, odvojiti, odseći) geom. u (Dekar-
materijalnih predmeta, misao- tovom) koordinatnom sistemu: merni broj
anscisija 70 arbitražni posao

(+ ili —) odstojanja ma koje tačke u ravni do aranžer (fr. arrangeur) upravljač, ureñi-vač,
ordinatne osovine; apscisna linija prava prireñivač, udešavač.
linija koja je uzeta radi odreñivanja aranžirati (fr. arranger) urediti, ureñiva-ti,
položaja neke tačke ili osobine jedne krive; srediti, sreñivati, rasporediti; udesiti,
apscisna osovina prava koja obično zauzima udešavati; spremiti, prirediti, prireñivati;
horizontalan položaj. izravnati, verovnike zadovoljiti, poravnati;
apscisija (lat. abscissio) odsecanje, otki-danje, složiti, napraviti sporazum.
odvajanje; ret. prekidanje. aranžman (fr. arrangement) ureñivanje, ure-
apterologija (grč. a-pteros beskrilan, logfa) zool. ñenje, red, raspored; sporazum, poravnanje,
nauka o beskrilnim kukcima (paucima, izmirenje; kuz. obrada, udešavanje.
buvama i dr.). arancivi (ital. arancini) pl. male, osušene i
aptijalizam (grč. a, ptyalon pljuvačka) ned. pošećerene naranče.
smanjeno lučenje ili odsustvo lučenja aratura (lat. aratura) rad na njivi pod kuluk (u
pljuvačke. srednjem veku).
a punta darko (ital. a punta d'arco) kuz. arahnide (grč. arachne, lat. agapea pauk, grč.
vrhom gudala. eldos vid, oblik) pl. zool. paucima slične
apunto (ital. appunto) trg. menica za izmi-renje životinje, pauci; arahnoide.
nekog duga. arahniti (grč. arachne pauk) pl. kol. v. arah-
apcigovati (nem. abziehen) l. oduzimati, odbijati noliti.
(npr. od plate na ime otplate duga); 2. otakati, arahnitis (grč. arachne) med. v. arahnoditis.
pretakati (vino); 3. tip. uzimati prvi otisak arahnodaktilija (grč. arachne, daktylos prst)
složenog šifa (radi oba-vljanja korekture); 4. ned. prekomerna dužina prstiju na ruci i
fig. povraćati, blju-vati. nozi.
ar (lat. agea površina) jedinica za merenje arahnoditis (grč. arachne) med. zapaljenje
površina = 100 t 2 . paučinaste moždane opne; arahnitis.
ara (lat. aga) oltar, žrtvenik. arahnoida (grč. arachne, eidos vid, oblik)
arabeska (ital. arabesco) l. slik. ukras u zool. paučinaste moždana opna.
arapskom stilu, zapravo slike iz biljnog arahnoide (grč. arachne, eidos) pl. zool. v.
sveta, pošto je Arapima vera zabranjiva-la da arahnide.
slikaju ljude i životinje; fantastične linije u arahnoliti (grč. arachne, lithos kamen) geol.
slikarstvu; 2. u baletu: figura kad igrač(ica) kamenje sa otiscima morskih zvezda;
stoji na jednoj nozi. arahniti.
arabizam osobenost arapskog jezika; reč arahnolog (grč. arachne, logos) poznavalac
uzeta iz arapskog jezika. (ili: proučavalac) pauka; araneolog.
arabizirati udesiti po arapski; govoriti arapski; arahnologija (grč. arachne, logfa) zool. nauka o
upotrebljavati u govoru arapske reči; paucima; veština da se po paučini predvidi
ugledati se na Arabljane, npr. u umetnosti. kakvo će biti vreme; araneologija.
arabist(a) znalac arapskog jezika, arapske arač v. harač.
književnosti i umetnosti; naročito: čuveni arba, araba (tur. araba) orijentalska kola na
medicinari srednjeg veka koji su bili pod dva točka, naročito za »sene.
uticajem arapskih lekara. arbija (tur. harbi) šipka od gvožña ili tvrdog
arabicitet (nlat. arabicitas) suština, osobenost, i drveta kojom se nabija naboj u cevi pušaka
poznavanje arapskog jezika, arapske kremenjača.
književnosti i dr. arbiter (lat. arbiter) izborni sudija, izabrani
sudija, sudija u nekom sporu; prisutni
arabotedesko (ital. arabotedesco arapsko-- svedok, posmatrač; neograničeni gospodar,
nemački) mešavina mavarskog, rimskog i despot; glavna, najuticajnija, naj-merodavnija
gotskog stila u slikarstvu i vajarstvu. ličnost u spornim pitanjima (umetnosti,
aragonit poš. bezbojan ili žućkast mineral, ukusa, mode i dr.).
karbonat kreča, kristališe po rombskom arbitraža (fr. arbitrage, lat. arbitrari
sistemu (naziv po Aragoniji, pokrajini u presuñivati kao izabrani sudija) izborni ili
Španiji). izabrani sud; suñenje izbornim sudom; presuda
arak (lat. arcus luk) 1. ten. arka tabak (hartije). izbornog suda; trg. deviznovalutna radnja po
arak (arap.) 2. gen. zraka vrsta jake rakije od kojoj se vrši razmena jedne valute za
pirinča, šećera ili od soka kokosovog oraha, drugu valutu, a po utvrñenom kursu za obe
rum (od ove je postala reč rakija). takve valute; pol. radnja kojom zavañene
aram v. haram. države rešavaju spor pomoću komisije u
araneografija (lat. agapea pauk, grč. grapho kojoj su pored predstavnika zavañenih strana
pišem; opisujem) opisivanje pauka. i delegati neutralnih strana.
araneologija (lat. agapea, grč. logfa) zool. v. arbitražni posao (lat. arbitrari) fin. posao kojim
arahnologija. se traži način kako bi se najbolje izmirio
dug u inostranstvu, ili kako bi
arbitralan 71 argumentacija

se naJpovoljnije naplatilo neko potraži-valje. argentum vivum (lat. argentum vivum) živo
arbitralan (lat. arbitralis) koji se tiče izbornog srebro, živa.
suda, izbornosudski. argentum folijatum (lat. argentum foliatum)
arbitraran (lat. arbitrarius) izbornosudski, koji lisnate srebro.
presuñuje i postupa prema svom ličnom argirizam (grč. argyrion srebro) ned. pojave
nahoñenju i svojoj volji, svojevoljan, hroničnog trovanja srebrom: argirijaza i
samovoljan, proizvoljan, približan. degeneracija pluća, bubrega i jetre.
arbitrator (lat. arbitra tor) sudija koga biraju argirija (grč. argyrion) dged. v. argirijaza.
zavañene strane radi rešavanja nekog svog
spora, izborni sudija, izabrani sudija. argirijaza (grč. argyrion srebro) ned. modro-siva
arbitracija (lat. arbitratio) cenjenje (ili: ili crnkasta boja kože koja se ponekad javlja
precenjivanje) po svom nahoñenju; posle duže unutarnje upotrebe srebrnih
proizvoljna procena, ñuture procena. preparata.
arbitrij(um) (lat. arbitrium) presuda, sud, argiroza (grč. argyrion) med. v. argirijaza.
izbornog sudije; ocena, mišljenje, shvatanje; argiroida (grč. argyrion, efdos vid, oblik)
volja, samovolja; slobodan izbor, sloboda veštačko srebro, metalna smesa slična srebru.
opredeljivanja. argirokratija (grč. argyrion, kratos jačina)
arbitrijum liberum (lat. arbitrimn liberum) vladavina (»«li: gospodarstvo) srebra, tj.
slobodna volja, slobodno opredeljivala. vladavina novca.
arbitrirati (lat. arbitrari) ceniti, pro-cenjivati, argiromanija (grč. argyrion, mam'a pomama,
rešavati po svom mišljenju i nahoñenju; ludilo) želja (ili: žeñ, strast) za novcem,
suditi, presuñivati kao izabrani sudija; trg. bogatstvom.
menjati (ili: razmenjiva-ti) domaću valutu za argo (fr. argot) jezik pariske ulice i polu-sveta;
drugu valutu po utvrñenom kursu. lopovski, mangupski, šatrovački govor; govor
arbor vite (lat. arbor vitae) aiat. „životno drvo", ljudi jedne klase ili jednog zanata.
moždana masa malog mozga koja je u argon (grč. argos nedelatan, neradan, lenj) hen.
preseku slična drvetu. elemenat, atomska masa 39,948, redni broj 18,
arbor genealogika (nlat. arbor genealogica) znak Ag, plemeniti (inertni) gas bez boje,
rodoslovno stablo, porodično stablo, ro- mirisa i ukusa, otkriven 1894. god.;
doslov. upotrebljava se za reklamne lampio-ne i daje
arborescencija (nlat. arborescentia) rastenje (ili: sivkastu svetlost; up. neon, krip-ton, ksenon.
razvijanje, razgranjavanje) u obliku drveta (o argonaut (grč. Argo, nautes brodar) zool. vrsta
kristalima); odrvenjavanje, pretvaranje u glavonožaca.
drvo, odrvenjenje.
arborescirati (lat. arborescere) pretvarati se u argonauti (grč. Argo, nautes) kit. stari grčki
drvo, odrvenjavati. junaci, nazvani po svojoj lañi Argo, koji su
se pod Jazonovim voñstvom bili uputili na
arboretum (lat. arboretum) škola u kojoj se uči more da donesu iz Kolhide zlatno runo.
poznavanje drveća; zbirke drveća, vrt argonautika (grč. Argo, nautes) istorija pohoda
(rasadnik) sa drvećem. argonauta u Kolhidu, koju su Apolo-nije s
arborizacija (nlat. arborisatio) prirodno Roda i Valerije Flakus obradili kao epsku
stvaranje oblika drveta na kamenju; biljni pesmu.
otisak.
arborikultura (lat. arbor drvo, cultura argotizam (fr. argot) izraz ili osobenost
gajenje) podizanje (ili: gajenje) drveća (ili: šatrovačkog govora.
voća). argotirati (fr. argoter) govoriti šatrovač-kim
arborin (lat. arbor) tečnost za prskanje jezikom, govoriti jezikom koji svako ne
rastinja i drveća u cilju zaštite od zaraznih razume.
bolesti. argumen(a)t (lat. argumentum) dokazno
arborist(a) (lat. arbor) onaj koji se bavi sredstvo, dokaz, razlog; onaj deo dokaza
gajenjem drveća. na kome se taj dokaz osniva, obrazloženje;
arboriforman (nlat. arboriformis) koji je u sadržaj ili izvod iz nekog dela.
obliku drveta, kao drvo. argumentativan (lat. argumentum dokaz) koji
arvikultura (lat. arvus njiva, cultura gajenje) daje (ili služi kao) dokaz (razlog,
poljoprivrede, zemljodelstvo. obrazloženje), dokazni.
argat (tur. argit) puškarnica. argumentator (lat. argumentator) onaj koji
argental (lat. argentum) v. pakvon, argentan. navodi dokaze, koji obrazlaže, koji
argentan (lat. argentum srebro) legura bakra, zaključuje; raspravljen.
cinka i nikla; argental, pakvon, pakfong. argumentacija (lat. argumentatio) dokazivanje,
argentometar (lat. argentum, grč. metron zaključivanje, obrazlaganje; veština
mera) sprava za ispitivanje srebra. dokazivanje, zaključivanja; način doka-
argentum (lat. argentum) srebro; novac. zivan>a, zaključivanja.
argumentirati 72 arivaža

argumentirati (lat. argumentari) navoditi kao arenda (nlat. arrenda) zakup zemljišta, ugovor
dokaz, dokazivati, zaključivati, obra-zlagati. o davanju zemljišta u zakup.
argumentisati v. argumentirati. arendar (nlat. arrendarius) onaj koji daje
argumentozan (lat. argumentosus) bogat gra- zemljište u zakup.
ñom, bogat razlozima, dokazima. arendator (nlat. arrendator) zakupac zemljišta.
argumentum ad veritatem (lat. argumentum ad arendirati (nlat. arrendare) dati >li uzeti
veritatem) dokaz koji izlazi iz opšte- zemljište u zakup, zakupiti.
priznatih i naučio utvrñenih istina. areola (lat. agea, areola) malo, slobodno
argumentum ad hominem (lat. argumentum ad mesto; znat. prsten oko bradavice na sisi; mala
hominem) 1. dokaz koji nije strogo logičan šupllna izmeñu tkivnih snopića; med. crven
nego više udešen prema sposobnosti krug oko zapaljenog mesta; astr. krug oko
razumevanja ili interesu slušaoca, lako Meseca.
razumljiv, popularan dokaz; 2. dokaz koji se areometar (grč. araios redak, metron mera) fiz.
ne zasniva na samoj stvari, već na sprava za merenje gustine i specifič-ne težine
osobinama ili položaju onih koji je iznose, tečnosti; gravimetar, hidrome-tar.
npr.: „Taj predlog nije dobar, jer je predlagač areometrija (grč. araios, metria) fiz. odreñivanje
rñav čovek". gustine i specifične težine tečnosti.
argumentum bakulinum (lat. argumentum Areopag (grč. Areios pagos) 1. brežul>ak
baculinum dokaz batinom) kad neko, posvećen bogu rata Areju, zapadno od
nemajući drugih dokaza, dokazuje nešto Akropolisa, u Ateni; 2. najstariji i najugledniji
batinom, tj. silom. sud u Ateni; čije je sedište bilo na tome
brežuljku; 3. fig. zbor uglednih i nepristrasnih
argumentum e konsenzu gencijum (lat. sudija.
argumentum e consensu gentium) log. areotektonika (grč. Areios Aresov, boga rata
dokazivanje nekog tvrñenja na osnovu toga Aresa, tektoniki) voj. veština, nauka o na-
što su svi oduvek to tvrñenje smatrali istini- padanju i odbrani utvrñenih mesta.
tim. areraže (fr. arrerages) pl. zaostala plaćanja,
Argus (grč. Argos, lat. Argus) mit. sin Zevsov i dugovi; neplaćene zakupnina; nepla-ćena
Niobin, stooki čuvar Zevsove ljubavnice Ione kamata.
(od Here u kravu pretvorene) koga je, po areražirati (fr. arrerager) biti u zaostat-ku s
Zevsovoj zapovesti, ubio Hermej; fig. veoma primanjem, ne biti isplaćen.
oprezan i revnosan čuvar; uhoda, špijun;
Argusove oči vrlo budne, pažljive, uvek Ares (grč. Ares) mit. v. Arej.
otvorene oči kojima ništa ne može promaći. arest (ital. arresto, nlat. arrestum) zatvor, haps;
ardasa (fr. ardasse) trg. vrsta grube svile iz up. rešt.
Smirne. arestant (nlat. arrestans) uhapšenik, kaž-
ardasina (fr. ardassine) trg. vrsta fine per-sijske njenik, zatočenik; prav. lice koje sudskim
svile. putem traži stavljanje zabrane.
ardentan (lat. ardens) gorući, vreo, usijan, arestat (nlat. arrestatus) prav. lice protiv koga
zažaren, žarki; vatren, silan, plah, žustar, se traži stavljanje zabrane.
revnostan; strastan. arestatorij(um) (nlat. arrestatorivun se.
mandatum) prav. naredba o hapšenju; javno
ardit (ital. ardito) voj. u italijanskoj vojsci: vojnik prozivanje poverilaca (kod stečaja).
jurišnih odreda, naoružan ruč-nom bombom arestacija (nlat. arrestatio) hapšenje,
i kamom. zatvaranje; haps, zatvor.
ardito (ital. ardito) muz. smelo, plaho, sr-čano.
arduitet (lat. ardus strm) strmost; fig. velika arestirati (nlat. arrestare) v. aretirati.
teškoća, tegoba, muka. aretirati (fr. arreter) zaustaviti, zaustavljati,
arsa (lat. agea) površina; gradilište; tr-kalište u zadrhtati, zadržavati; obustaviti, obustavljati;
cirkusu; gumno. uhapsiti, zatvoriti, uzapti-ti, staviti zabranu
areal (nlat. areale) oblast na kojoj je neka biljna na.
ili životinjska vrsta (rod i sl.) rasprostranjena aretologija (grč. arete vrlina, logia) fil. nauka
na Zemlji. (ili učenje) o vrlini, deo etike.
Arej (grč. Ares) mit. sin Zevsa i Here, bog rata; arza (grč. arsis) metr. muz. dizanje glasa; udaranje
simbol surove hrabrosti, rata i ratnih užasa; glasom pri čitanju na izvestan slog; supr..- teza.
Ares. arzi-mahzar (tur. arz-mahzar) pismeno, ko-
lektivno javljanje, molba, optuživanje;
arena (lat. arena) borilište posuto peskom, peticija upućena iz naroda višim turskim
poprište borbe i igara u cirkusu (amfiteatru) vlastima (ova reč se nekad upotrebljavale u
kod Rimljana; fig. poprište, polje borbe, rada i Srbiji u službenom jeziku).
sl. arivaža (fr. arrivage) pristajanje, dolazak laña
arenant (lat. arena) borac na areni, rvač. u pristanište; dolazak; dovoz robe; dovezena
arenacija (nlat. arenatio) med. kupanje u pesku, roba.
peščano kupatilo.
arivizam 73 arkada

arivizam (fr. arriver postići) osobina onih koji, aristokrat(a) (grč. aristokrates) plemić po
bez ikakvih obzira, love zvanja i položaje, roñenju ili položaju; prijatelj i član
gurgurstvo, laktaštvo. aristokratije, vladavine plemića.
arivist(a) (fr. arriver postići, arriviste) aristokratizam (grč. aristokrateomai imam
bezobziran lovac na zvanja i položaje, aristokratski ustav) aristokratski sistem
karijerist, gurgur, laktaš. vladavine; ljubav prema aristokra-tiji i
aridan (lat. aridus) suv, sušan, spržen; jalov, aristokratskim načelima.
neplodan, mršav; fig. suvoparan. aristokratija (grč. aristokratia) vladavina
ariditet (lat. ariditas) suvoća, sušnost, suša; plemstva; plemićki stalež, plemstvo.
mršavost; neplodnost, jalovost; fig. aristolohika (grč. aristos najbolji, locheia
suvoparnost. porañanje) pl. ned. sredstva koja pomažu
aridura (nlat. aridura) med. sušenje, mrša- porañanje, naročito čišćenje porodilje.
vljenje; mršavost, slabost.
arizacija (sskr. agua) pretvaranje u Arijce; aristotelizam (grč. Aristoteles) fil. učenje grčkog
naročito: prevoñenje pojedinih preduzeća iz filozofa Aristotela (384^—322. pre naše ere),
jevrejskih u arijevske ruke (ovo je na učenika Platonova, učitelja Aleksandra
strahovito nečovečan način sprovodio Velikog i osnivača pe-ripatetičke škole, i
Hitlerov nacistički režim u Nemačkoj pre i za njegovih pristalica.
vreme drugog svetskog rata). aritmetike (grč. arithmos broj, e arithmetike tj.
arija (ital. aria, fr. air) pesma lirskog sadržaja techne) mat. veština računanja, nauka o
koja se peva; način pevanja, na-pev, brojevima; nauka o računanju odreñenim
melodija. brojevima koji se pišu ciframa; politička
Arijadna (grč. Ariadne) mit. kći kritskog kralja aritmetika primena aritmetike na društvene i
Minosa i Pasifaje, pomogla Tezeju, pošto je državne ustanove (npr. osiguranje života,
ubio Minotaura, pomoću jednog klupka konca lutrije i dr.).
da izañe iz lavirinta i pobegla s njim, ali ju aritmetičar (grč. arithmetikos) onaj koji se bavi
je on ostavio na ostrvu Naksu; otuda: aritmetikom ili zna aritmetiku; veštak u
Arijadnin konac, sredstvo da se čovek izvuče računanju.
iz nekog teškog položaja. aritmetički (grč. arithmetikćc) koji spada u
arijanizam učenje aleksandrijskog sveštenika računanje, koji se može predstaviti ili rešiti
Arija, iz IV veka, koji je tvrdio da Hristos brojevima, računski; aritmetička sredina nekih
nije bog, nego običan čovek. brojeva jeste zbir tih brojeva podeljen brojem
arijanci pl. pristalice i pobornici arija-nizma; od onoliko jedinica koliko je tih brojeva; up.
arijevci. geometrijska sredina; v. progresija.
arijevci pl. v. arijanci. aritmije (grč. arythmia) nedostatak ravno-
Arijevci (sskr. agua) pl. v. Arijci. mernosti, nepravilno kretanje; nesklad-nost;
arijer-ban (fr. arriere-ban) voj. poslednja med. nepravilnost u ritmu srčanih otkuca ja.
odbrana. aritmogrif (grč. arithmos broj, gryphos
arijergarda (fr. arriere-garde) voj. zaštitno zagonetka) zagonetka izražena brojevima.
odeljenje, zaštitnica, odstupnica.
a rijega (ital. arietta) muz. mala arija, pesmica. aritmologija (grč. arithmos, logla) nauka o
Arijci (sskr. agua, pere. arija) pl. ime kojim su brojevima, naročito o tajanstvenim i čudnim
indoevropski (arijski) stanovnici Indije, Persije svojstvima brojeva.
i ist. Irana sami sebe nazivali; u novije doba, aritmomanija (grč. arithmos, mania ludilo) med.
ovim se imenom nazivaju svi Indoevropljani; neodoljivi nagon za stalnim brojanjem i
Arijevci; arijski jezici svi indoevropski prebrojavanjem svega i svačega.
jezici. aritmomantija (grč. arithmos, manteia npo-
Ariman (pere. Ahriman) ion-, u zendskoj reli-giji ricanje) vračanje (ili: proricanje) iz brojeva.
i Zaratustrinom učenju: simbol nega-tivnog aritmometar (grč. arithmos, metron mera)
principa, bog i praizvor svega zla, poglavica sprava (ili: mašina) za računanje, raču-
zlih duhova, večni protivnik Ormuzda. naljka.
ariozo (ital. arioso) muz. pevajući, u vidu arije; aritmus (grč. a-, rythmos takt) med. nepravilnost,
ih. kratak melodičan komad koji se umeće u naročito kucanja bila, pulsa.
rečitativ. arka (lat. agsa kovčeg, sanduk) 1. mit. kovčeg u
Aristarh (grč. Aristarchos) najveći aleksan- kome se starozavetni Noj spasao od potopa i
drijski gramatičar, čuven kao kritičar koji se ploveći zaustavio na vrhu planine
pesama Homerovih i Pindarovih; fig. strog i Ararat; 2. u starohrišćanskoj crkvi: posuda
pravedan sudija u pitanjima umetnosti; pr. u kojoj su čuvane euharisti-ja, relikvije i dr.
aristarhski. dragocenosti.
aristodemokratija (grč. aristos najbolji, de-mos arkada (fr. arcade) l. arhit. niz lukova na
narod, kratos moć, vlast) vladavina plemstva stubovima; 2. anat. deo čeone kosti (očna).
i naroda.
arkadski 74 aromatizaciJa

arkadski (grč. Arkadla, arkadikćs) koji je iz armalisti (mañ. armalis, lat. agta oružje) pl.
Arkadije, tj. pastirski, seoski, naivan; idiličai. mañarski plemići koji nisu imali svog imanja,
Arkañani (grč. Arkadoi) pl. stanovnici Arkadije, nego su »siveli samo od službe u vojsci.
pastirskog predela u sredini Pe-loponeza; fig. armater (fr. armateur) mor. naoružan trgovački
pesnici pastirske poezije. brod; gusarska laña; zakupac broda koji
arkanist(a) (lat. arcanus tajanstven, tajan) priprema svoj brod na daleki put; sopstvenik
poznavalac tajni u pojedinim strukama, npr. gusarske lañe, gusar, morski razbojnik.
kako se prave sredstva za ulepšavanje, armatura (lat. armatura) voj. naoružanje, ratna
podmlañivanje itd. sprema; mor. naoružavanje i snabdevanje
arkanum (lat. arcanus) tajni lek, tajno sredstvo. posadom jednog broda; fiz. pojačavanje snage
arkapija (tur. art kapi stražnja vrata) vrata koja magneta umetanjem gvožña; grañ. povećanje
ne vode u kuću sa ulice, nego iz avlije, nosivosti zida gvožñem; muz. krstovi i
pozadi kuće; fig. zaobilazan, nepravilan, bemoJogu početku kompozicije.
nepropisan put. Armida lit. ime lepe i moćne čarobnice u
arkato (ital. arcato) muz. prevlačeći guda-lom. Tasovom spevu „Osloboñeni Jerusalim"; fig.
arkbutan (fr. arc-boutant) arh. potporni po- »sena sposobna da zavede.
luluk, lučni stub, stub podupirač. armija (lat. agta oružje, fr. agtee) 1. oru-žana
arko (ital. agso, lat. arcus luk) nuz. gudalo, sila, vojska; 2. strategijska operativne jedinica
potez gudalom; kol' arko (ital. so!G agso) čija jačina zavisi od uloge koja joj je
gudalom. namenjena, najčešće ima u sastavu 3-4
arkoza (grč. arkeo izdržavaš) geol. peščar od pešadijske divizije, tenkove,
trošaka granitnih i gnajsnih stena. vazduhoplovstvo, artiljeriju i dr.; 3. fig. veliko
arkosolij(um) (lat. arcus luk, solium mrtvački mnoštvo, npr. „armija nezaposle-nih",
sanduk od kamena) umetnički izrañen „armija beskućnika" itd.
starohrišćanski grob u katakombama sa
svodom u obliku luka. armirati (lat. armare) voj. oružati, nao-ružati,
snabdeti ratnom spremom, opre-miti; fiz.
arktacija (nlat. arctatio) ned. sužavanje, pojačati snagu magneta pomoću gvožña; grañ.
suženost utrobe i zatvor kao posledica toga; povećati nosivost zida gvožñem i cementom;
stezanje nekog dela tela zavojem. muz. staviti (ili: stavljati) znake u početku
Arktik (grč. arktikos severni) Severno Ledeno muzičkog komada; fig. jačati, snažiti.
More.
arktički (grč. arktikos severni) koji se nalazi armorijal (fr. armorial, nlat. armorale) knjiga
oko Sev. Pola; tj. onaj koji je u vezi sa sa grbovima.
sazvežñima Velikog i Malog Medveda. armorist(a) (nlat. armorale) poznavalac gr-
arktos (grč. e arktos Veliki Medved, Velika bova, onaj koji se razume u grbove.
Kola) astr. Veliki i Mali Medved (grupe arogantan (lat. arrogans) nadut, nadmen,
zvezda); sever. naduven, gord, ohol, razmetljiv, uobražen,
arktura (lat. arctura) med. uraslost nokata u bezobrazan, drzak.
meso. arogancija (lat. arrogantia) nadmenost, nadu-
arkuacija (lat. arcuatio) med. krivl>enje kostiju u tost, oholost, drskost, bezobzirnost.
obliku luka. arogirati (lat. arrogare) usuditi se, drznuti se;
arkcijus jus (lat. arctius jus) prav. bliže (ili: prisvojiti, prisvajati; prav. uzeti pod svoje,
preče) pravo, pravo prvenstva. usiniti.
arkcijus mandatum (lat. arctius mandatum) arozaža (fr. arrosage) zalivanje, navodnjavanje
prav. pooštrena zapovest (ili naredba). njiva; podlivanje ulica; voj. metodič-no
arkcior citacio (lat. arctior citatio) prav. opggriji bombardovanje, obasipanje vatrom.
(ili: pooštren) poziv pred sud. arozija (lat. arrodere, nlat. arrosio) med. naje-
arlekin (ital. arlecchino) lakrdijaš, šaljivčina;
čovek koji često menja mišljenje, danje, nagrizanje kostiju.
prevrtljivac, vrdalama. arozirati (fr. arroser) zalivati, polivati,
arlekinada (fr. arlequinade) šala, lakrdi-ja, navodnjavati; voj. metodski bombardovati,
poza; prevrtljivost, vrdanje. obasuti (ili: obasipati) vatrom, granatama,
arma (lat. agta) pl. oružje; od srednjeg veka: bombama; trg. doplatiti, naknadno platiti.
porodični grb. arozman (fr. arrosement) zalivanje, poli-
armada (šp. armada) oprema; u Španiji: vanje; ovlažavanje, osvežavanje; trg. do-
oružana sila, naročito ratna flota (ovako se plaćivanje, naknadno plaćanje.
u XVI veku zvala „nepobedive" flota Filipa P aroma (grč. aroma) miris, prijatan miris što ga
koju je 1588. god. poslao protiv Engleske). puštaju od sebe eterična ulja; sočna
armadilja (šp. armadilla) kor. mala ratna flota; materija kod biljaka; vinski cvet.
mali naoružan brod, naročito carinski. aromatizacija (grč. aroma) metanje mirisa (ili:
začina) u lekove, jela i dr.
aromatizirati 75 artizam

aromatizirati (grč. aroma) namirisati, metnuti are mnemonika (nlat. ars mnemonica) veština
mirisa u nešto; začiniti, za-činjavati. pamćenja.
aromatika (grč. aroma, nlat. aromatica) al. are vova (lat. ars nova) nova umetnost, muzički
mirišljave materije, začini. stil u XIV i XV v. koji predstavlja prekretnicu
aromatičan (grč. aroma) mirišljav, mirisan, koji u razvoju muzike i reakciju na are antiku.
prijatno miriše, sa začinom. arsonvalizacija (nlat. arsonvalisatio) v. dar-
arondismav (fr. arrondissement) zaokruglji- sonvalizacija.
vanje, zaokrugljenje, zaokruživanje, are silogistika (lat. ars syllogistica)
zaokruženje, zaokrugljenost; uvećanje, srednjovekovni naziv za Aristotelovu logiku.
proširenje; srez, deo grada, kvart. artelj (rus. artelB) radna zadruge; zanatlij-ska
arostema (grč. arrostema slabost) med. slabost radna zajednica.
uma, ludilo; arostija. arteriektazis (grč. arterfa žila, ektasis
arostija (grč. arrostia) med. v. arostema. pomeranje) med. proširenje arterija.
arpaneta (itzl. arpanetta) muz. mala harfa, arterieurizma (grč. arterfa, eurys širok) med. v.
harfica. arteriektazis.
arpantaža (fr. arpentage) zemljomerstvo; arterija (grč. arterfa žila) anat. damar, bilo, krvna
premeravanje (ili: merenje) zemlje. žila, žila odvodnica (opšti naziv za krvne
arpadžik (tur. arpacik) sitan crni luk za sudove koji nose krv bilo iz srca u pluća, bilo
presañivanje. iz srca u ostale delove tela); fig. glavna ulica i
arpeñato (ital. arpeggiato) muz. kao na harfi, tj. u saobraćajnica u gradu i sl.
razlomljenim akordima. arterijalizacija (nlat. arterialisatio) fiziol.
arpeñatura (ital. arpeggiatura) muz. niz raz- obnavljanje (ili: oksidacija) krvi.
lomljenih akorada. arterijalitet (nlat. arterialitas) fiziol. bogatstvo u
arpeñirati (ital. arpeggiare) muz. svirati na harfu; arterijama; nadmoćnost sistema arterija i
tonove jednog akorda svirati raz-lomljeno ali njihovog uticaja u jednom telu; arteriozitet.
brzo jedne za drugim; podrugljivo: tandrkati. arterijski (grč. arterfa žila) koji se tiče arterije;
arpeño (ital. arpeggio) muz. lomljenje tona kao na arterijska krv otvoreno crve na, oksidisana
harfi. krv, krv koja je prošla kroz pluća i primila
arpikord (ital. arpicordo) muzički instrumenat kiseonik.
po zvuku sličan harfi, spinet; arpihord. arteriografija (grč. arterfa, graphia) anat. opis
arpihord (ital. agra, grč. chorde žica prevara, (ili: opisivanje) arterija.
struka) muz. v. arpikord. arteriozitet (nlat. arteriositas) fiziol. v. arterijalitet.
are (lat. ars) umetnost, veština; zanat, posao; arteriole (nlat. arteriolae) pl. fiziol. najsitnije
teorija (ili: osnov) umetnosti ili nauke. arterije, posle kojih dolaze kapi-lari.
are angina (lat. ars antiqua) stara umetnost; arteriologija (grč. arterfa, logfa) anat. nauka o
muz. muzički stil koji se razvio u Parizu od arterijama.
kraja HP do početka XIV v. arterioreksis (grč. arterfa, rexis kidanje,
arsen (grč. arsen muški, jak) hen. sičan, prskanje) med. prskanje arterije.
elemenat atomske mase 74,9216, redni broj 33, arterioekleroza (grč. arteria, sklerćs krt, tvrd)
znak As, jedinjenja su mu jako otrovna; up. med. zadebl>anje i zakrečavanje zidova arterija.
arsenik. arteriostenoza (grč. arterfa, stenćs tesan) med.
arsenal (fr. arsenal, nlat. arsena, ital. arsenale) sužavanje (ili: suženost) arterija.
oružnika; magacin za smeštaj ratne spreme, arteriotomija (grč. arterfa, tome sečenje) med.
naročito u morskim pristaništima. operativne otvaranje arterija.
arsenijati (grč. arsenikćn) pl. žeš. soli arse-nikove arteritis (grč. arteria) med. zapaljenje arterija.
kiseline. arteski bunari bunari koji se dobivaju odvesnim
arsenik (grč. arsenikćn) hem. arsentrioksid bušenjem u sinklinalan nabor slojeva odakle
(As2O3), jak otrov; trovanja akutna i hronična. stalno ističe voda (nazva-ni po bivšoj
arseniti (grč. arsenikćn) pl. hem. jedinjenja francuskoj oblasti Artoa, gde je veoma rano
arsenove kiseline sa bazama. bilo takvih bunara).
arsenogonija (grč. arsen muški, gone rañanje) artes liberales (lat. artes liberales) pl. slobodne
rañanje muške dece, muški porod. umetnosti, lepe veštine.
arsevofagizam (grč. arsenikćn, phagein artefakt (lat. artefactum) veštački proiz-vod,
jesti) med. navika uzimanja inače otrovnih ono što je veštački napravljeno, rukotvorina
količina arsenovih jedinjenja radi ja-čanja (za razliku od prirodnog proizvoda).
telesne snage ili spolne sposobnosti. artizam (lat. ars, artis umetnost) način umet-
are longa, vita brevis (lat. ars longa, vita brevis) ničkog, naročito knlževnog, izražavanja
umetnost je duga, a život kratak.
artizan 76 arheopteriks

koji je više posledica veštine i znanja nego artritičan (grč. arthron) koji je u vezi sa
čistog talenta i osećanja, te se stoga više zapaljenjem zglobova; koji je protiv
koristi spoljnim sredstvima (rečju, stilom, zapaljenja zglobova (sredstvo, lek).
kompozicijom i dr.); preterana sklonost artro- (grč. arthron) predmetak u složeni-cama
spoljašnjem obliku umetničkog dela, „igra sa značenjem: zglob, zglobni.
reči". artrodinija (grč. arthron, odyne bol) med. bol (ili:
artizan (fr. artisan) zanatlija; glumac; fig. trganje) u zglobu.
osnivač, pokretač, vinovnik. artroze (grč. arthron) med. bol u zglobu, zglo-
artik(a)l (lat. articulus zglob, članak) članak, bobolja.
napis; tačka ugovora; anat. zglavak; trg. predmet, artrozoa (grč. arthron zglob, zoon životinja)
stvar, roba u trgovini; gran. član; sastavni deo zool. životinje sa zglobovima, opšte ime za
jednog spisa, odsek, poglavlje, paragraf; bog. kukce (insekte), pauke rakove i crve.
čvor, kolence. artrokarcinom (grč. arthron, karkfnos rak)
artikularni (lat. articularis) zglobni. med. rak u zglobu.
artikulacija (lat. articulatio) anat. zglob, zglavak, artropatija (grč. arthron, pathos bol) med. bol
pregib; liigv. nameštanje (sme-štanje) zgloba, zglobobolja.
govornih organa pri obrazovanju pojedinih artropioza (grč. arthron zglob, ruop gnoj) med.
glasova; jasno i razgovetno iz-govaranje reči gnojenje (ili: zagnojavanje) zgloba.
i slogova; slik. pravilan i tačan izražaj svih artropoda (grč. arthron, pus, podćs noga) pl.
delova slike. zool. zglavkari.
artikulirati (lat. articulare) uzglobiti, uz- artrotomija (grč. arthron, tome sečenje) med.
globljavati; LIŠð. nameštati govorne or-gane pri operativno otvaranje zgloba.
obrazovanju pojedinih glasova; reči i slogove artrofima (grč. arthros, phima izraštaj, otok)
jasno, jedan po jedan, izgovarati; izneti, med. mekani otok zgloba.
iznositi nešto član po član; artikulisati. artrofioza (grč. arthron, phyo stvaram) med.
artikulisati v. artikulirati. gnojenje zglobnih kostiju, zagnojavanje
artiljerac, artilerac (fr. artilleur) vojnik koji zglobova.
rukuje topom, tobdžija. arun v. harun.
artiljerija (fr. artillerie, nlat. artillaria) arundinozan (lat. arundinosus) trskovit, bogat
prvobitno: svaka ratna sprava uopšte; trskom, obrastao trskom.
docnije: topovi, topništvo, rod vojske arhaizam (grč. archaios stari, prastari) gram.
naoružan topovima. zastarela reč, oblik ili izraz, npr. pro-či
artist(a) (ital. artista, fr. artiste) umetnik, (drugi), jestastvo (priroda), polza (korist),
veštak, poznavalac umetnosti; glumac; priključenije (doživljaj) itd.
veštak u jahanju, igrač na konopcu (u arhaizirati (grč. archaios star, starinski)
cirkusu). upotrebljavate u govoru i pisanju arhai-zme,
artistički (fr. artistique) umetnički, veštački. da(va)ti arhaičan oblik.
artificijelan (lat. artificialis) veštački, arhaističan v. arhaičan.
umetnički; neprirodan, izveštačen. arhaičan (grč. archaios star, prastari) star,
artificiozan (lat. artificiosus) umetnički, starinski, zastareo; prastari.
veštački; lukav, prepreden. arhajski period v. azojski period.
artišoka (ital. articiocco, fr. artichaut) vot. arheget (grč. arch-egetes) voña, poglavar; titula
glavočika sa cevastim cvetovima, gaji se kao spartanskog kralja u Likurgovom zakonu.
veoma cenjeno povrće. arhegonije (grč. arche početak, gonos) pl. vot.
artokarpi (grč. artos hleb, karpos plod) pl. bog. ženski spolni organi kod nekih bescvet-nica i
hlebno drveće i hlebne bil.ke. mahovina.
arhejski (grč. archakos) starinski, tj. koji odista
artolatrija (grč. artos, latreia poštovanje) potiče iz starog vremena; up. arhaičan.
služba za hleb; poštovanje (ili: obožavanje) arhelogija (grč. arche početak, logia) početna
hleba (hostije). nauka; osnovi nauke o čoveku.
artofag (grč. artos, phagos) hlebojed. arheografija (grč. archaios star, grapho
artralgija (grč. arthon zglob, algos bol) med. bol pišem) opisivanje starina.
zgloba, trganje u zglobovima. arheolog (grč. archaios star, drevan, logos reč,
artremboleza (grč. arthron, emballo ubaciti, govor) onaj koji se bavi starinama i poznaje
umetnuti) kec. nameštanje iščašenih zglobova. starine, naročito antičku umetnost i nauku.
artritizam (grč. arthron zglob) med. sastav tela arheologija (grč. archaios star, drevan, logos
koji je sklon gojaznosti, šećernoj bolesti, reč, govor) nauka koja se bavi iskopa-
kostobolji, kamenu u žuči i mo-kraćnom vanjem i proučavanjem predmeta starih
mehuru, prevremenoj arterio-sklerozi, kultura.
neuralgiji, astmi i dr. arheornis v. arheopteriks.
artritis (grč. arthron) med. zapal>enje zglobova, arheopteriks (grč. archaios star, drevni, pterix
trganje u zglobovima; up. giht. pero, krilo) zool. fosilni kič-
arhesporIJum 77

menjak, veličine goluba, po izvesnim 640. pre n. e.); fig. zajedl>iv, žučan, podru-
delovima sličan reptilijama, a po drugim opet gl>iv u govoru ili pisanju.
ptici; potiče iz preistorijskog doba. arhimagija (grč. archi-mageia) vrhovno čaro-
arhesporijum (grč. arche početak, spora se- bnjaštvo, tobožnja veština pravl>enja zlata i
janje, setva) bog. ćelija od koje postaje srebra; up. alhimija.
tkivo što stvara spore kod paprati. arhimandrit (grč. archimandrites) starešina
arhetip (grč. archetypon prauzorak) prasli-ka, manastira; najviši svešteno-monaški čin
prauzor; prapismo; naročito: prvi otisak; do vladike u pravoslavnoj crkvi.
original; arhetipi otisci (ili: primerci) prvog arhipelag (grč. archi-pelagos more) ostrvlje;
izdanja; arhitip. prvobitno: ostrva u Egejskom moru, izmeñu
arhi- (grč. archo prednjačim, počinjem) Grčke i Male Azije.
predmetak koji u složenicama znači: arhitekt (grč. architekton) onaj koji se bavi
glavni, prvi nad, pra-. grañevinarstvom, tj. radi planove za
arhiblast (grč. archo prednjačim, počinjem, grañevine i rukovodi njihovim podizanjem,
blastos klica, zametak) zool. prazametak. školovan grañevinar, neimar.
arhiv(a) (lat. archivum, grč. archeion vladino arhitektonika (grč. architekton) grañevin-ska
nadleštvo, gradska većnica) mesto gde se umetnost, nauka o grañevinarstvu, nei-
drže i čuvaju dokumenta, spisi ili akta. marstvo; veština izrañivanja jednog
arhivalije (nlat. archivalia) spisi koji se nalaze u naučnog sistema, nauka o sistemu.
arhivu, povel>e, dokumenti. arhitektonski (grč. architektonikos)
arhivar (lat. archivarius) upravnik (ili: grañevinski, grañevinarski, koji odgovara
nadzornik) arhiva; službenik arhiva ili pravilima grañevinske umetnosti; koji se
arhive; arhivist. tiče jednog naučnog sistema.
arhivist(a) (nlat. archivista) v. arhivar. arhitekture (grč. architekton, lat. architec-tura)
arhivolt (ital. archivolto glavni luk) vrh. grañevinarska umetnost, grañevinar-stvo,
polukružni luk koji spaja dva stuba (u neimarstvo; način zidanja, raspored i
helenističkoj, rimskoj, renesansnoj i barokno j grañenje jedne grañevine; grañevinski stil.
arhitekturi); u gotsko j i romansko j arhitekturi: arhitip (grč. archetypon) v. arhetip.
niz lukova glavnog crkvenog portala, koji su arhitrab (grč. archo, lat. trabs greda) ar*, v.
često ukrašeni kipovima. arhitrav.
arhivski (lat. archivum) koji se tiče arhiva, koji arhitrav (grč. lat.) arh. glavna greda koja
pripada arhivu, koji se nalazi u arhivu, koji vezuje dva stuba ili više stubova i leži na
radi u arhivu. njima; arhitrab.
arhigonija (grč. archo početak, gfgnomai arhihijerarh (grč. archi-ierarches) vrhovni
stvaram) biol. spontano postanje života, sveštenik, prvosveštenik, episkop.
postanak života u njegovim najprostijim arhihijerarhija (grč. archi-ierarchia)
počecima iz tzv. anorgakske materije, dostojanstvo prvosveštenika; visoko
prapočetak, prastvaranje; up. abiogeneza. sveštenstvo.
arhidijeceza (grč. archo, dioikesis gazdin-stvo, arhont (grč. archon) vladalac, poglavar; najviši
uprava) duhovna oblast arhiepisko-pa, državni činovnik u Ateni posle propasti
nadbiskupa. starog kraljevstva.
arhiñakon (grč. archos, diakonos sluga) mo- arhoptoza (grč. archos čmar, ptosis pad) med.
naški čin koji se daje ñakonu kad se spadnutost zadnjeg creva.
odlikuje u službi; prvi služitelj jedne crkve; arhoragija (grč. archos čmar, regnimi prsnem)
zastupnik vladike — biskupa u upravi krvarenje iz zadnjeg creva.
dijecezom; u protestantskoj crkvi: titula arhocela (grč. archos, kele prosutost) med.
dvojice sveštenika glavnih crkava u velikim prosutost, prodor zadnjeg creva.
gradovima. aršin (tur. arsin) stara mera za dužinu: lakat,
arhiepiskop (grč. archos, episkopos) prvi rif.
vladika, mitropolit, nadbiskup; prvosveštenik. aršlama (tur. arslama) bog. trešnja (plod i
arhiepiskopija (grč. archos, episkopeo) oblast stablo); vrsta crnog luka.
koja stoji pod duhovnom upravom as (lat, as, assis) 1. kod starih Rimljana:
arhiepiskopa. novac, u početku od pola kg bakra; 2. u
arhijater (grč. archos voña, iatros lekar) prvi novije doba: apotekarske funta od 12 un-ca,
lekar, viši lekar; lični lekar; dvorski lekar. sada potisnuta tzv. metričkim me-renjem; 3.
arhijerej (grč. arch-iereus) vladika; vrhovni najmanja jedinica za merenje zlata; 4.
sveštenik kod Jevreja. najjača karta, „kec" na francuskim kartama;
arhilohijski (grč. Archilochos) poet. tako se zove 5. prvak, najbolji u nekoj struci, naročito u
više vrsta stihova koje je prvi pronašao avijatici i raznim granama sporta.
najstariji grčki liričar i jampski pesnik asai (ital. assai, fr. assez) kuz. veoma, vrlo.
Arhiloh (izmeñu 680. i a salve (ital. a salvo) trg. dobro očuvano,
neoštećeno (na tovarnim listovima).
asamar 78 asignatar

asamar (lat. assus pečen, amarus gorak) hen. asenzija (lat. assensio) odobravanje, pristajanje
proizvodi raspadanja koji se stvaraju pri uz koga; fil. primanje nečega kao istinitog.
zagrevanju životinjskih ili biljnih materija i asentacija (lat. assentatio) laskanje, udva-ranje;
daju im začinski ukus, npr. kora od hleba, ulagivačko odobravanje.
površina pečenja i dr. asepsija (grč. a-, sepsis trulež;) ned. ot-
asanacija (lat. sanus zdrav, fr. assainir) klanjanje mogućnosti da zarazne klice, npr.
smišljen rad na podizanju zdravlja pri vršenju operacije, zagade mesto koje se
pojedinaca, u nekom gradu, kraju (ili državi), operite (ovo se postiže upotrebom
pozdravl>avanje naselja, pozdravljavanje i antiseptičnih sredstava za pranje ruku,
poboljšavanje oppggih zdravstvenih prilika, bolesnikove kože i dr.).
čišćenje od zaraze, isušenje moč-varnih aseptin (grč. a-, sepsis) hem. sredstvo koje
mesta itd. čuva mleko i jela da ne uskisnu i ne
asanzer (fr. ascenseur) dizalica, uspinjača, lift; pokvare se; sastoji se od stipse pomešane sa
up. ascenzor. bornom kiselinom.
asanirati (lat. sanus, fr. assainir) popraviti (ili: aseptičan (grč. a-septikos) koji nije sklon
popravl>ati) opšte zdravstveno stanje u nekom truljenju; koji nema zaraznih klica; up.
mestu, kraju, nekoj državi' zavoñenjem niza antiseptičan.
higijenskih mera: čistoće, isušivanja aseptol (grč. a-, sepsis trulež:, lat. oleum ulje)
podvodnih mesta itd. hen. rastvor kiseline kao sredstvo za
asasinat (nlat. assassinatum) prav. mučko ubistvo, sprečavanje truljenja, dobiva se mešavinom
umorstvo; nasilje. sirove karbolne kiseline ili krezo-la sa
asasinator (nlat. assassinator) prav. podstrekač koncentrisanom sumpornom kiselinom.
na izvršenje mučkog ubistva. aservat (lat. asservatum) ono što je ostavljeno
asacija (nlat. assatio) kuvanje jela i lekova u na čuvanje, u pohranu.
njihovom sopstvenom soku. aservacija (lat. asservare) čuvanje, pohrana;
asebija (grč. asebeia) bezbožnost, bezverstvo, ostavljanje u pohranu.
nepriznavanje bogova. aservirati (lat. asservare) čuvati, sačuvati,
aseverativan (lat. asseverare dokazivati) pohraniti.
potvrdan, dokazni. asertivan (nlat. assertivus) v. asertoran.
aseveracija (lat. asseveratio) ozbiljno uveravanje asertoran (lat. assertorius) kojim se tvrdi,
ili tvrñenje nečega, dokazivanje, za-klinjanje potvrdan; fil. asertoran sud sud u kojem se
u nešto. odnos izmeñu subjekta i predikata iskazuje
aseitet (nlat. aseitas, a se esse biti tj. postojati kao činjenica (up. problematičan, apo-
sam sobom) samostalnost, osobina ljudi koji diktičan); asertorna zakletva prav. zakletva koja
rade samo po svom sopstvenom, unutarnjem se polaže posle datog iskaza (za razliku od
nagonu, bez ikakvog podsticaja spolja; po promisorne zakletve, tj. one koja se polaže
sholastičkoj teologiji: svojstvo boga koji pre davanja iskaza).
uzrok svog bića ima u samom sebi, dakle, asercija (lat. assertio) tvrñenje, tvrdnja; prav.
postoji sam sobom ili kroz sebe sama (a se zvanično tvrñenje da je neko slobodan.
est); u novije doba: jači izraz za slobodnu asesor (lat. assessor pomoćnik u službi)
volju. prisuditelj, pomoćnik sudijin; pomoćnik
aseksualan (grč. a- bez, lat. sexus spol) starešine nadleštva.
bespolan, koji nema spola, kome je oduzeta asesorat (nlat. assessoratum) prisuditelj-stvo,
mogućnost oploñavanja. zvanje pomoćnog sudije; sudsko po-
aseksualizacija (grč. a- bez, nlat, sexualisa-tio) moćništvo; asesura.
uništenje, oduzimanje sposobnosti asibilacija (nlat. assibilatio) gram. spajanje
oploñavanja; up. kastracija. jednog glasa sa šuštavim glasom (ž ili š), ili
asekurant (nlat. assecurans) osiguravač. pretvaranje nekog glasa u šušta-vi glas.
asekurancija (nlat. assecurantia) osiguranje, npr. asibilirati (lat. assibilare) gram. spojiti neki
protiv požara, smrti i sl. glas sa šuštavim glasom (ž ili š).
asekurat (nlat. assecuratus) osiguranik. asignant (lat. assignans) onaj koji šalje novac,
asekuracija (nlat. assecuratio) v. asekurancija. doznačilac.
asekurirati (lat. ad-, securus bezbedan, nlat. asignat (lat. assignatus) lice na koje glasi
assecurare) osigurati, obezbediti. uputnica, doznaka, nalog; uputnica na
aselgija (grč. aselgeia) razvratnost, razvrat, primanje godišnjeg dohotka od nepokretnog
pohotljivost. imanja.; papirni novac za vreme francuske
aseleničan (grč. a-selenos) bez Meseca, npr. revolucije (19. aprila 1790) kojem su služila
aselenična noć za planete Merkur i Vene-ru za podlogu nepokretna imanja uzapćena u
kaže se da su „aselenične", bez pratioca, bez korist države.
trabanta. asignatar (nlat. assignatarius) lice na koje glasi
asemija (grč. a- ne, zeta znak) ned. uputnica ili doznaka, primalac novca po
nesposobnost razumevanja znakova. uputnici ili nalogu.
asemičan (grč. asemos) koji nema znaka, koji je
bez oznake, bez obeležja.
asignatura 79

asignatura (nlat. assignatura) v. asignacija. asinhroaičan (grč. a-, syn sa, chronos vreme)
asignacija (lat. assignatio) d oznaka, uputni-ca, neistovremen, nejednovremen, neistodo-ban.
nalog za isplatu. asiriologija nauka koja proučava književ-nost,
asignirati (lat. assignare) upugnicom dozna-čiti jezik, istoriju i starine Asirije i Vavilonije.
(ili: doznačivati), izdati (ili: izdavati) nalog asistent (lat. assistens) lice koje pomaže
za isplatu neke sume. profesoru u radu sa studentima i koje se
asiduitet (lat. assiduitas) tačnost, trudolju- sprema za profesora; pomoćnik, pomagač
bivost, revnost, marljivost, vrednoća; po- uopšte.
stojanost, istrajnost. asistencija (nlat. assistentia) pomaganje, pomoć,
asilabija (grč. a- ne, syllabe slog) nesposobnost potpora; prisustvo.
sleganja viñenih slova u slogove. asistirati (lat. assistere) pomagati nekome u
asilogističan (grč. a-, syllogismos posredni poslu; pratiti nekoga; prisustvovati čemu.
zaključak) log. iz koga se ne može izvesti asistolija (grč. a-, systole skupljanje, stezanje)
zaključak. ned. opšti naziv za sve one teške poremećaje
u organizmu usled radne nedo-voljnosti
asimetrija (grč. a-, symmetria nesimetrič-nost) srčanog mišića, nestezanje srca.
nesrazmernost, neskladnost, nejedna-kost, asitija (grč. asitia nejedenje, gladovanje)
neravnomernost. post; nedostatak volje za jelom, neješnost;
asimetričan koji nema simetrije, nesrazme-ran, nedostatak hrane.
neskladan, nejednak. asjeraža (fr. acierage) galvansko počeliča-
asimilacija (lat. assimilatio) izjednačenje, vanje bakarnih ploča.
izjednačavanje; gram. jednačenje glasova (po asjeracija (fr. acieration) pretvaranje u čelik,
zvučnosti, mestu ili načinu tvorbe); psih. čeličenje.
primanje u svest novog sadržaja (doživljaja) askaride (grč. askaris) pl. zood. bubine, detinje
i njegovo prilagoñavanje sastavu svesti; fiziol. gliste.
zbivanje kojim ćelije preo-braćaju hranu u askariodoza (grč. askaris) med. prisustvo glista u
materije od kojih se same sastoje (proces stolici.
asimilacije). askeza (grč. askesis) isposništvo, pokajniš-tvo,
asimilirati (lat. assimilare) izjednačiti, ugañanje bogu do krajnjeg samoodricanja;
izjednačavati, prilagoditi, prilagoñava-ti; mučenje tela radi što uspešnijeg ubijanja
gran. jednačiti; fiziol. primiti u se, primati u se, čulnih strasti i prohteve, da bi duša bila što
preobratiti hranu u organ-sku materiju. nezavisnija od tela i time se mogla posvetiti
asimilovati v. asimilirati. svome pravom opredeljenju.
asimpatija (grč. a-, sympatheia) nenaklonje- asker (tur. asker) vojska; vojnik.
nost; nedovoljno saosećanje, nemanje asket(a) (grč. asketes) isposnik, pokajnik, onaj
saučešća prema kome ili čemu. koji svojevoljnim gladovanjem i mučenjem
asimptota (grč. a-, symptotos koji se ne tela ubija u sebi strasti i prohteve.
poklapa) mat. prava koja u odnosu prema asketizam (grč. askeo staram se) način
jednoj krivoj leži tako da se njih dve ako se mišljenja i življenja asketa, isposništvo,
produžuju sve više približuju jedna drugoj, pokajništvo u mučenju tela odricanjem.
ali se nikad ne dodiruju, npr. hiperbola ima asketika (grč. askeo) učenje o askezi.
dve asimptote (simbol beskrajne čovečje asketičar (grč. askeo) pisac pobožnih, bo-
težnje koja nikad ne postiže svoj cilj; gougodnih spisa, dela.
Lajbnic je nazvao čoveka „asimptotom asketski (grč. asketos) isposnički, pokajnički,
božanstva"). bogougodan; vaspitni.
asimptotičan (grč. a-, symptotos koji se ne asklepijadska strofe četr. veza asklepijad-skog
stiče) koji se ne poklapa, nepoklopljiv. stiha sa drugim vrstama stihova.
asimulacija (lat. assimulatio) pretvaranje, asklepijadski stih četr. vrsta klasičnog stiha,
nazvanog po grčkom pesniku Askle-pijadu,
pritvorstvo, licemerstvo. sastoji se od dva (mali asklepijadski stih) ili
asimfonija (grč. a-, symphonia) nesklad, tri horijamba (veliki asklepijadski stih), u
neskladnost, pr. asimfoničan. početku sa trohejom ili spondejom, i sa
asindezija (grč. asyndesia) nevezanost, ne- jambom na završetku.
spojenost) ret. nedostatak veze u rečenicama, asli (arap. asli, tur. ash) pravi, isti, supši;
nevezanost; ua. asindet(on). doista, upravo, zaista, verovatno, moguće.
asindetičan (grč. a-syndetos nevezan) koji je aso (fr. assaut, ital. assalto) napad, juriš;
bez veze, bez sveza, bez svezica. napad, udarac u dvoboju; vrsta vežbe u
asindet(on) (grč. a-syndeton) pong. pesnička mačevanju.
figura u kojoj se izostavljaju veze izmeñu
dveju ili više rečenica, ili izmeñu članova
jedne rečenice, npr.: „Misli mlada, (da) niko
je ne čuje, — (ali) Slušale je momče
čobanine, — (pa) Strijeli joj u skutu
jabuku".
asodičan 80 astatičan

asodičan (grč. as-6des koji oseća gañenje, kad ih posmatramo sa Zemlje; fig. dobro
koji izaziva gañenje, ase prezasićenost) znamenje.
med. asodična groznica groznica sa aspergiloza med. oboljenje izazvano naročitom
povraćanjem. vrstom gljivica poznatom pod imenom
asolirati (fr. assoler) zasejana ti zemlju Aspergillus fumigatus; javlja se obično kod
naizmenično raznim usevima. osoba koje rukuju zrnevljem i brašnom.
asomatičan (grč. a-somatos) bestelesan. aspergioloza (lat. aspergillus) med. oboljenje
asomnija (grč. a-, lat. somnus san) med. izazvano gljivicom Aspergillus fumigatus, u
nesanica. organizmu ljudi i životinja, naročito kod
asonavca (nlat. assonantia) post. samogla- osoba koje imaju posla sa žitom i brašnom;
sničko podudaranje, stih u kome se slikuju kod ljudi se pojavljuje u obliku plućne
samo samo glasnici, nepotpun slik; muz. tuberkuloze (pseudo-tuberkuloza).
jednakost tonskih figura u jednoj muzič- asperitet (lat. asperitas) hrapavost, neravnina;
koj misli. \ oporost, surovost, grubost, neotesa-nost;
asonancija (nlat. assonantia) v. asonanca. tvrdoća, krutost.
asonirati (lat. assonare) biti sličan po zvuku asperifolmja (nlat. asperifolia) pl. bog. biljka sa
ili glasu, slično zvučati. hrapavim lišćem.
asortiman (fr. assortiment) potpuno i sreñeno aspermatizam (grč. a-, sperma seme) med. v.
slagalište robe; zbirka razne robe iste vrste aspermizam.
(npr. knjiga); biranje, odabiranje. aspermatičan (grč.) v. aspermičan.
asortirati (fr. assortir) srediti (ili: sreñivati) aspermizam (grč.) ned. uroñena ili stečena
po vrstama, odabrati stvari jedne prema nemogućnost izlučivanja semena iz spol-nih
drugima; radnju ili slagalište snabdeti žlezda; aspermatizam.
prikladnom robom; opre-miti. aspermija (grč.) med. v. aspermizam.
asortisaža (fr. assortissage) trg. izdvajanje (ili: aspermičan (grč. aspermos) med. koji nema
sreñivanje) robe po vrstama. semena, koji ne može da izlučuje seme.
asosje (fr. associe) drug (ili: ortak) u poslu; aspida (grč. aspi's. aspidos) zool. guja otrovni-ca,
asosje an komandit (fr. associe en egipatska naočarka; fig. oštrokonña, zla i
commandite) trg. tajni ortak, ortak koji samo opaka žena, rospija.
ulaže novac u posao a sam ne radi. aspik (fr. aspic) kup. pihtije, hladetina.
asotija (grč. asoti'a) razvratnost, razvrat, aspirant (lat. aspirans) kandidat, onaj koji teži
raskalašnost, pust život. za nečim (položajem, zvanjem); činovnički
asocijalan (grč. a-, lat. socialis) nedruževan. pripravnik.
nedruštven; koji ne voli društvo i ne želi da aspirata (lat. aspirata se. littera) pl. gram.
mu bude koristan član; koji je ravnodušan suglasnici s dahom.
prema opštim potrebama i interesima aspirator (lat. aspirator) sprava za usisa-vanje
zajednice. prašine, gasa ili tečnosti, usisač, usisaljka; up.
asocijalnost (grč. a- ne, lat. socialis) nedostatak ventilator.
osećanja za društvenu zajednicu. aspiracija (lat. aspiratio) gram. izgovaranje s
asocijativan (nlat. associare združiti, hukom, s dahom, pri čemu se čuje glas
associativus) koji združuje ili sjedinjuje, koji sličan glasu h; sisanje, usisavanje, udi-sanje,
nadovezuje na nešto. uvlačenje u sebe; težnja, žel>a za nečim;
asocijacija (nlat. associatio) udruživanje, čežnja.
spajanje, vezivanje; društvo, udruženje; fil. aspirin farm. fabrički naziv za acetilo--salicilnu
asocijacija ideja vezivanje predstava na taj kiselinu (77%), prašak koji otklanja vatru i
način što jedna predstava, kada se pojavi, izaziva znojenje, upotrebljava se kao lek
izazove u svesti i neku drugu; protiv glavobolje, reumatizma, nazeba i sl.
asocijacionistička psihologija pravac u aspirirati (lat. aspirare) tražiti nešto, težiti za
psihologiji koji hoće sve duševne pojave da nečim; udisati, uvlačiti u sebe, usisavati;
objasni iz predstava i njihovih meha-ničkih gram. izgovarati iz grla, sa dahom, s hakom;
veza, i da svu duhovnu delatnost svede na muz. u pevanju: udahnuti vazduh tako da se
asocijaciju ideja. čuje.
asocirati (lat. associare) pridružiti, udružiti; aspra (grč. aspros beo) najmanja novčana
spojiti, vezati; primiti za ortaka, člana, jedinica u Turskoj, para.
zadrugara; asocirati se združiti se, uortačiti astazija (grč. astateo, astasia) nemir, nepo-
se. stojanost; med. bunilo, bacakanje teškog
asparagus (lat. asparagus) bog. rod biljaka iz bolesnika.
fam. Convallariaceae; ima ih više vrsta, od astakolit (grč. astakos rak, Kthos kamen) geol
kojih se neke taje u stanovima kao ukrasno okamenjeni rak.
bilje; up. špargla. astatičan (grč. astatos nestalan, nepostojan) koji
aspek(a)t (lat. aspectus) izgled, pojava, vid; nema pravca, koji se u svakom položaju
gledište, strana nečega; astr. položaj planeta nalazi u ravnoteži, bez odreñene orijentacije;
jedne prema drugoj kakav nam izgleda astatične igle fiz. dve pod-jednake magnetne
igle utvrñene tako jedna
asteizam 81 astrogeodezija

nad drugom da su im polovi suprotno astigmometar (grč. a-, stigma, metron) optič-ka
obrnuti, čime su zaštićena od uticaja sprava za odreñivanje jačine astigmatizma
Zemljinog magnetizma, te tako mogu (v.).
slobodno sledovati svakom spoljnjem astigrafija (grč. asty grad, grapho pišem)
dejstvu. opisivanje gradova.
asteizam (grč. asteismos utančan, dosetljiv astilon (grč. a- ne, stylos stub) vrh. grañevina
govor, uglañene radnja, asty grad) veliko- bez stubova.
varoško ponašanje, fini ton u ophoñenju; astinomi)a (grč. asty grad, nomos zakon)
duhovit govor; ret. kada neko tobože hoće upravljanje gradom, uprava grada; nadzor
nešto da prećuti pa, ipak kaže; zadirki-vanje, nad kućama.
zadevanje. astma (grč. asthma) med. sipnja, zaptivanje,
astenija (grč. astheneia slabost) med. nemoć, teško i kratko disanje u nastupima; up.
slabost, neotpornost prema naporu (kao astmatičan.
posledica preležane bolesti ili kao predznak astmatičar (grč. asthma) sipljivac, onaj koji pati
opasnih bolesti). od sipnje ili zaptivanja (živča-nog, srčanog,
asteničan (grč. asthenes) nemoćan, slab, oronuo; želudačnog).
koji potiče od slabosti; astenična groznica astragal (grč. astragalos) kocka; alat. skočna kost,
živčane groznica; psih. asteničan afekt piljak, gležnjača; vrh. obruč, venac na
duševni pokret kojim se slabe telesne radnje, gornjem delu stuba koji odvaja kapitl od
npr. tuga; supr. steničan afekt, donjeg dela.
astenologija (grč. astheneia nemoć, oronu-lost, astragalizam (grč.) igra kockom, kockanje.
logia nauka) ned. nauka o uzrocima u lečenju astragal omanti ja (grč. astragalos kocka,
slabosti, nauka o asteničnim bolestima. manteia proricanje) proricanje iz kocaka na
astenomakrobiotika (grč. asthenes, makros kojima stoje slova iz kojih se, posle svakog
dug, bios život) veština da se slab organizam bacanja kocaka, sastavlja odgovor na
održi dugo u životu. postavljeno pitanje.
astenopija (grč. asthenes, orao vidim, gledam) astragan krzno mrtvojagnjenih ili veoma
med. slabost vida, slab vid, lako zama-ranje mladih jaganjaca iz Astrahana u Rusiji,
očiju. veoma skupoceno krzno sa crnosjajiom i
asterizam (lat. asterismus, grč. aster zvezda) kovrčastom vunom.
fiz. svetlosna pojava kod koje od izvesne astralit (lat. astrum zvezda, grč. lithos)
svetleće tačke izbijaju svetlosni zraci, npr. tamnocrvene staklo sa iverjem plavkasta
osobina nekih vrsta liskuna koje, usled sjaja, služi za pravljenje raznih ukrasa.
interferencija svetlosti, pokazuju zvezdaste astralni (lat. astralis) koji se tiče zvezda, koji
zrake kad se kroz njih gleda. potiče od zvezda, zvezdani, zvezdast, oblika
asterizma (grč. aster) sazvežñe, grupa zvezda. zvezde; astralna svetlost, zvezdana svetlost,
naročito prizračak izmeñu zvezda Kumove
asteriskus (grč. asteriskos) zvezdica u knjigama slame, slabija no na ostalom nebu, koja
(*), kao znak kojim se čitalac upućuje na izgleda da potiče od bezbrojnih, veoma
primedbu ispod teksta koja je obeležena istim udaljenih i pojedinačno nevidljivih zvezda
takvim znakom. nekretnica; astralni duhovi, u starom
asteričan (grč. asteroeis) zvezdast; zvezdan, istočnjačkom verovanju u zvezde: duhovi
pun zvezda; zvezdani, koji potiče od zvezda, zvezda zamišljenih kao živa bića; u srednjem
npr. uticaji. veku: pali anñeli, duše umrlih, duhovi
asteroidan (grč. asteroeides) zvezdolik, u postali iz vatre koji lebde izmeñu neba,
obliku zvezde; sjajan. zemlje i pakla; astralno telo, telo bez
asteroidi (grč. aster, eidos oblik, vid) pl. astr. male, zemaljskih, telesnih osobina, koje uzimaju na
prostim okom nevidljive planete izmeñu sebe duhovi kad se pojavljuju; drugo,
Marsa i Jupitera, npr. Ceres, Palas, Juno, eterično telo čoveka, po učenju okultizma;
Astrea, Vesta i dr.; up. plane-toidi. astralni svet, svet zvezda, zvezdano nebo.
astigmatizam (grč. a- ne, stigma bocka, astratija (grč. astrateia) osloboñenje od vojne
tačka) fiz. mana preslikavanjem prola-skom obaveze; izbegavanje vojne obaveze.
zrakova kroz sočiva usled toga što lik astrafobija (grč. astron sazvežñe, zvezda,
površinskog elementa oko osne tačke leži phobos strah) med. preterano velik strah od
uopšte na dvema krivim površinama, tj. što groma ili grmljavine.
svakoj tački predmeta odgovaraju upravo dve astro- (grč. astron) predmetak u složenica-ma
tačke lika; med. mana oka koja počiva na sa značenjem: zvezda.
različito j zakrivljenosti rožnjače u raznim astrobolizam (grč. astrobolismćs, astron, balio
meridijanima i na neležanju simetrično bacam) udarenost (ili: pogoñenost) zvezdom;
oko iste ose rožnjače i kristalnog sočiva. ned. udar sunčanice, sunčanica; smrt ili
aetigmatičai (grč. a- ne, stigma) ko}i ima obamrlost od udara munje.
svojstvo astigmatizma. astrogeodezija (grč. aster zvezda, geodezija,
v.) geol. grana astronomije koja se bavi
odreñivanjem oblika zemlje.

6 Leksikon
astrognozi]a 82 asfalt

astrognozija (grč. astron, gnosis spoznaja, ticanja Meseca; vreme koje Sunce provede u
poznavanje) poznavanje zvezda, nauka o jednom znaku Životinjskog kruga; astro-
zvezdama s obzirom na njihov položaj, nomsko poznavanje je potpuno poznavanje
podelu na sazvežñe i nazive. nekog zbivanja; fig. vrlo velik, ogroman.
astrognost (grč. astron, gnostes poznavalac) astroskop (grč. astron, skopeo gledam) dogled
poznavalac zvezda, onaj koji se bavi za posmatranje zvezda.
astrotozijom. astroskopija (grč.) veština posmatranja
astrograf (grč. astron, grapho pišem) dogled zvezda; posmatranje zvezda pomoću velikih
koji služi za fotografske snimanje zvezda. dogleda.
astrografija (grč. astro, grapho) opisivanje astrosofija (grč. astron, sophfa mudrost)
zvezda. nauka o zvezdama; up. aetronomija.
astrodiktikum (grč. astrodeiktikon) pokazivač astroteologija (grč. astron, thećs bog, logla
zvezda, sprava pomoću koje se svaka na nauka) vera u postojanje boga na osnovu
nebeskoj lopti pokazana zvezda može lako postojanja zvezda i reda koji meñu njima
naći i na nebu. vlada.
astrolabijum (grč. astro, labi's držak, drška) astrofizika (grč. astron, physike) deo astro-
nekadašnja astronomska sprava za merenje nomije koji se služi fizičkim metodama u
visine Sunca i zvezda. ispitivanju sastava i kretanja nebesnih tela,
astrolatrija (grč. astro, latrei'a obožavanje (ili: naročito astrofotografijom, astro-fotometrijom i
poštovanje) zvezda, služba zvezdama. spektralnim analizom.
astrolit (grč. astro, Ifthos kamen) zvezdast astrofit (grč. astron, phytcn) zool. morska
kamen, okamenotina u obliku zvezde. zvezda slična biljni.
astrolog (grč. astrologos) onaj koji ume da čita astrofičan (grč. a-, strophe spoj više stihova u
i proriče sudbinu po položaju i kretanju metričku celinu) poet. naziv za ritmičku
zvezda; zvezdočatac, zvezdozna-nac. pesmu koja nije podeljena na strofe.
astrologija (grč. astrologia) kod starih Grka i astrofotografija (grč. astron, phos, photćs
Rimljana aetronomija. Oslanjajući se na svetlost, graphfa) fotografsko snimanje
Aristotelovo mišljenje, po kome su zvezde zvezda; primena fotografije u posmatranju
bića sa natčovečanskom inteligencijom i nebeskih tela.
koja, zbog svojih čistijih i božanskijih astrofotometrija (grč. astron, phos, photćs,
oblika, vrše izvestan uticaj na ovoze-maljski metria) merenje jačine svetlosti nebeskih
život, stvorili su srednjovekovni astrolozi tela.
praznovericu o jakom utiia-ju astralnih astrum (lat. astrum, grč. astron) zvezda; sik
duhova na čovečji život; tako je astrologija itur ad astra (lat. sic itur ad astra) ovako se
postala čitanje iz zvezda, tj. veština da se ide do zvezda, tj. do časti, slave (Vergil).
sudbina čovekova čita iz položaja zvezda asumirati (lat. assumere) preuzeti, uzeti k sebi,
(ima i danas pristalica). uzeti na sebe, primiti odgovornost; fil.
astromavtija (grč. astron, manteia prori-canje postaviti u silogizmu drugu (minor) premisu;
gatanje) proricanje budućnosti iz zvezda. shvatiti, razumeti, npr. neku misao; ret.
astrometar (grč. astron, metron mera) zvez- glavni zaključak protivnikov ponoviti pa onda
domer. preći na njegovo opovr-gavanje.
astrometeorologija (grč. astron, meteorolo-gia, asumiti (tur. hasimak) žestiti se, srditi se, rasrditi
v.) nauka o (nekom) uticaju na vreme, se.
podneblje, itd. položaja planeta, kometa, asumpsit (lat. assumpsit) primio je na sebe;
Sunčanih pega itd. i tobožnje predskazi-vanje prav. formula kojom neko dobrovoljno
vremena na osnovu toga. obećava i prima obavezu da će za drugoga
astrometrija (grč. astron, metron) nauka o nešto platiti, obaviti kakav posao i sl.
odreñivanju položaja nebeskih tela. asumcija (lat. assumptio, assumtio) primanje,
astronautika (grč.) v kosmonautika. uzimanje; primanje duše na nebo; dan
astronom (grč. astronomos) naučenjak koji se smrti nekog svetitelja; fil. druga (minor)
bavi astronomijom. premisa u silogizmu.
aetronomija (grč. astronomia, astron, nemein asuplirati (fr. assouplir) učiniti gipkim,
upravljati, nćmos, zakon) nauka o okretnim; slomiti (volju, karakter) ukrotiti,
kretanjima, veličini nebeskih tela, o onome načiniti popustljivim.
što je geometrijsko kod nebeskih tela; up. asura (tur. hasir) prostirač od rogoza.
astrofizika. asurdirati (fr. assourdir, lat. surdus gluv)
astronomski (grč. astron, nćmos) koji se tiče zaglušiti; umeriti, ublažiti (svetlost, glas);
nauke o zvezdama ili koji spada u nauku o slik. dati blaži karakter.
zvezdama; astronomska jedinica odstojanje asfalt (grč. asphaltos) hem. zeml>ina smola,
Zemlje od Sunca, tj. 149,500.000 km; paklina, smesa raznih ugljovodonika u
astronomski mesec tačno izračunato vreme kojoj ima i kiseonika, azota i sumpora;
op- pomešan sa krečnjakom, upotrebljava se za
asfaltirati 83

pravljenje trotoara i za izolaciju zidova od ataman (rus. ataman-v, nem. Hauptmann) voña
vlage. jednog odreda kozaka, obično u činu
asfaltirati (grč. asphaltos) kaldrmisati smesom pukovnika; kozački harambaša; up. hetman.
asfalta i krečnjaka. atambija (grč. athambfa) neplašljivost, neu-
asfiksija (grč. a-, sphyxis bilo) med. prestanak ili strašivost.
usporenost kucanja srca usled neke atanazija (grč. athanasfa) besmrtnost, neumr-
mehaničke prepreke, obamrlost, najviši lost.
stepen nesvestice. atanatizam (grč. a-thanatos besmrtan)
asfiktičan (grč. a- sphyktos) ned. koji je u verovanje u besmrtnost duše; up. atanizam.
dubokoj nesvestici, polumrtav, obamro. atanatologija (grč. a-thanatos besmrtan, 1o-gia
ascendenti (lat. ascendentes) pl. prav. srodnici po nauka) učenje o besmrtnosti duše.
uzlaznoj liniji, preci kao rodi-tell, dedovi, atanizam (grč. athanasfa besmrtnost) v.
pradedovi; suprotno: des-cendenti. atanatizam.
ataraksija (grč. ataraxia) fil. duševni mir,
ascendencija (nlat. ascendentia) prava, duševno spokojstvo, stanje bez strasti.
uzlazna linija srodstva; astr. penjanje, uzlazak; ataumazija (grč. a-, thaumazo čudim se, divim
nadmoćnost, pretežnost; mat. ra-stenje. se) nečuñenje ničemu, neiznenañenje,
ascenzija (lat. ascensio) penjanje, uzilaže-nje, ravnodušnost.
uzdizanje, uzlazak; Vaznesenje Hristovo, ataše (fr. attache) na rad dodeljeni službe-nik,
Spasovdan; napredovanje, polet; astr. penjanje, npr. kod vojske, nekog poslanstva; fig. odan
uzlaženje nebeskog tela; fiz. penjanje čovek, privrženik.
tečnosti u kapilarnim cevima; penjanje ataširati (fr. attacher) pridati, dodeliti na rad;
igrača na konopac. primamiti; naviknuti se na nešto, zavoleti
ascenzor (lat. ascensor) v. asanzer. nešto.
asciji (grč. a-, skia senka) št. geogr. „besenča-ni", ateizam (grč. atheos bezbožan) bezbožnost,
tj. stanovnici žarkog pojasa koji dvaput bezbožništvo; odricanje da postoji bog ili
godišnje ostaju u podne bez senke, naime u božanski poredak u svetu.
dane kad Sunce kod njih prolazi kroz zenit. ateist(a) (grč. atheos bezbožan) bezbožnik, onaj
ascites (grč. askites tj. nosos, askos koža) ned. koji ne veruje u postojanje boga.
trbušna vodena bolest. ateknija (grč. ateknfa bezdetnost) besplod-nost,
at (tur. at) konj. brak bez poroda, nemanje dece.
atavizam (lat. atavus napredak) sličnost sa atelaža (fr. attelage) zaprega; zaprežni pribor,
precima; slučaj kada se kod potomaka amovi; voj. topovski pribor.
pojave izvesne duševne i fizičke osobine atelija (grč. ateleia) besvrhnost, besciljnost,
njihovih predaka; nasleñe, osobina predaka. necelishodnost; osloboñenje od poreza i
atavistika (lat. atavus) nasleñen od predaka državnih nameta.
(fizičke i duševne osobine). atelje (fr. atelier) umetnikova soba za rad;
atavistički (lat. atavus) nasleñen od predaka radionica slikara, vajara, lekara i dr.
(fizičke i duševne osobine). a tempera (ital. a tempera) slikati vodenom
atak, (fr. attaque) voj. napad, napadanje, navala, bojom, po staroitalijanskom načinu.
juriš, naročito konjice; med. udar, napad atemperirati (lat. attemperare) umeriti,
neke bolesti. umeravati, ublažiti, ublažavati, utišati,
utišavati.
ataka (ital. attaccare, attacca) kuz. neposredno a tempo (ital. a tempo), muz. u pravi čas,
veži, priključi! (kada izmeñu završetka tačno po taktu.
jednog i početka drugog odeljka ne treba da atemporirati se (lat. a tempore) upravljati se
bude počivke). prema vremenu, prema prilikama, pri-
atakirati (fr. attaquer) napasti, napadati, lagoñavati se duhu vremena.
navaliti, udariti na nekoga; med. spopasti, Atena (grč. Athena) mit. kći Zevsova, po
spopadati, najedati, nagrizati; fig. napasti, legendi nikla iz njegove glave, boginja,
napadati, vreñati, ustati otvoreno protiv zaštitnica umetnosti i veština, naročito
koga. ženskih, zaštitnica junaka i gradova, naročito
ataksija (grč. ataxia) med. nepravilnost, grada Atene (Atine), boginja rata; (kod
neurednost u toku bolesti; drhtanje, Rimljana: Minerva).
nepravilno kretanje (kod obolelih od leñne Ateneum (lat. Athenaeum) viši vaspitan zavod
moždane). u Rimu, koji je osnovao car Hadrijan radi
ataktičan (grč. a-taktos) neureñen, nepravilan, letovanja nauke i umetnosti i nazvao ga po
neuredan, npr. ataktična groznica. gradu Ateni, kao središtu celokupne
atalsko blago ogromno, neizmerno bogatstvo obrazovanosti onoga vremena; otuda: učeno
koje je, 133. pre naše ere, ostavio pergam-ski društvo, viša škola; u novije doba i kao
kralj Atalos Rimljanima u nasledstvo. naslov književnih časopisa.
atentat (lat. attentatum od attentare, attemp-
tare napasti, pokušati) protivpravan napad na
život, imanje ili čast nekoga; zločin,
zločinački napadaj; pokušaj ubi-
atentator 84 atmidometar

stva; atentata krimina (lat. attentata crimina) atitida (fr. attitude, ital. attitudine), položaj,
pl. prav. pokušani ali neizvršeni zločini. držanje tela; stav; ponašanje; u baletu: stav
atentator (nlat. attentator) onaj koji pokuša da na jednoj nozi.
protivpravno udari na život, čast ili imovinu aticizam (grč. attikismos) atički način govora;
nekoga. atički fini ukus u načinu mišljenja i
atentirati (lat. attentare) pokušati nešto protiv izražavanja; atička duhovitost i dosetljivost.
koga ili čega, izvršiti zločinački pokušaj, atički (lat. atticus) svojstven atičkom duhu, tj.
nasrnuti na tuñe pravo, napasti, napadati. tanan, uglañen, duhovit, dosetljiv; atička so
ateoretičan (grč. a-theoretes) koji ne zna, duhovit i fini način izražavanja.
neupućen, nevičan čemu. Atlant (grč. Atlas) mit. v. Atlas.
ateraža (fr. atterage) mor. mesto pristajanja, atlanti (grč. Atlas) ark. stubovi u čovečjem
pristan, pristanište. obliku koji drže opšivnicu, sime.
ateramnija (grč. a-, teramnos tvrd) med. teško Atlantida (grč. Atlantis) legendarne ostrvo koje
varenje hrane, rñava probava. je, po Platonu, ležalo u Atlantskom okeanu,
aterirati (fr. atterir) avij. spustiti se avionom, oko 9000 godina pre njega, i bilo „veće nego
aeroplanom ili balonom na zemlju; mor. Azija i Lidija zajedno", pa potonulo u more.
pristati, priterati zemlji, obali, priploviti Atlantik ' (eng. Atlantic) Atlantski okean,
obali. nazvan po džinu Atlasu koji, po grčkoj
aterisaža (fr. atterrissage) avij. sletanje, mitologiji, drži na svojim plećima kuglu
spuštanje avionom, aeroplanom ili balonom zemaljsku.
na zemlju; mor. pristajanje, priteri-vanje atlantski (lat. atlanticus) gorostasan, divov-ski,
obali. velik i snažan; koji pripada planini Atlasu;
aterman (grč. a-, thermaino) fiz. v. adijater-man. otuda koji pripada Zap. Africi,
atest (lat. attestari posvedočiti) pismena zapadnoafrički.
potvrda, svedodžba, uverenje; a gesta t. Atlas (grč. Atlas) mit. titan koji, po verovanju
atestat (nlat. attestatum) v. atest. starih Grka, drži na svojim plećima nebesni
atestacija (lat. attestatio) overavanje, svod (Atlant); geogr. planina u severozapadnoj
potvrñivanje; svedočanstvo, svedodžba, Africi.
uverenje, pismena potvrda. atlas (grč. Atlas) geogr. knjiga sa geografskim
atestirati (lat. attestari) potvrditi, overi-ti, kartama svih delova sveta; znat. prvi vrat-ni
posvedočiti; izdati svedodžbu, uverenje, pršljen, pršljen-nosač; trg. sjajna svilena
potvrdu; pozivati (ili: pozvati) za svedoka. tkanina.
ateteza (grč. athetesis) odbacivanje, poni- atlete (grč. athletes) takmičar na javnim
štavanje, poništaj, ukidanje, proglašenje gimnastičkim utakmicama kod starih Grka
nevažećim. i Rimljana; čovek koji se bavi atle-tikom,
atehnija (grč. atehnfa) neumešnost, neve-štost, borac, rvač; fig. veoma jak i lepo razvijen
nespretnost (npr. jednog lekara); čovek.
nerazumevanje neke umetnosti ili veštine. atletika (grč. athletike) skup viteških narodnih
atehničan (grč. atehnikos) neiskusan, nevešt, igara, koje su mnogo negovali još i stari Grci,
neumešan, nespretan. naročito na olimpijskim i drugim igrama, a
atika (nlat. attica, fr. attique) ark. koje se i danas u celom svetu mnogo neguju
karakteristične odlike starog atičkog po utvrñenim meñunarodnim pravilima;
grañevinskog stila; naročito: ukrašavanje teška atletika rvanje, pesničenje, dizanje
grañevina stubovima. tereta i natezanje konopca; laka atletika
atila kratak konjički ogrtač opšiven gajtanima, trčanje, hodanje, plivanje, bacanje, skakanje
nazvan po imenu hunskog kralja Atile. i dr.
atimija (grč. atimia) lišavanje časti (vrsta kazne atletski (grč. athletikos) koji se tiče atlete ili koji
kod starih Atenjana koja se sastojala u pripada atlet, koji ima osobine jednog atlete,
lišavanju svih grañanskih prava). lepo i pravilno razvijen, veoma snažan; atletske
atimirati (grč. atimazo) lišiti (ili: li-šavati) igreboračke igre.
časti, ne popggovati, prezirati; lišiti koga atlotet (grč. athlo-thetes) sudija u borbi i
grañanskih prava. razdeljivač nagrada.
atipija (grč. a-, typos oblik; uzor) med. atman (ind. atman) dah, životni dah, duša; u
nepravilnost u razvoju neke bolesti. indijskoj fil.: duša, pravo ja, najunutar-njija
»tipičan (grč.) neuredan, nepravilan, koji suština ličnosti ili stvari uopšte, duša sveta,
odstupa od utvrñenog obrasca; atipične bolesti princip sveta.
bolesti koje se ne razvijaju pravilno. atmidijatrija (grč. atmis, atmidos para, ia-treia
lečenje) med. v. atmijatrija.
atmidijatrika (grč.) med. v. atmijatrija.
atmidometar (grč. atmis, metron mera) sprava
za merenje količine isparavanja vode.
atmidoskop 85 atraktoran

atmidoskop (grč. atmis, skopeo gledam) v. druge oblike; u takvim zbivanjima to ce-
atmidometar. panje dovodi do izdvajanja ogromne količine
atmijatrija (grč. atmis, iatreia lečenje) ned. energije (atomska energija); 2. fig. najsitniji
lečenje pomoću pare, parnih kupatila; lečenje delić nečega, veoma sićušna stvar.
inhalacijom; up. atmidijatrija, at-mijatrika. atomvolum (grč. atomos, lat. volumen
atmologija (grč. atmos, logia) nauka o ispa- zapremine) fiz. odnos atomske težine prema
ravanju, o pretvaranju vode u paru. gustoći.
atmometar (grč. atmos, metron mera) v. atomizam (grč.) fil. učenje po kome su sve
atmidometar. stvari sastavljene od izolovanih elemenata
atmosfera (grč. atmos, sphaira lopta) vazdušni (atoma), i po kome se sve što postoji osniva
omotač, vazdušni okean koji obvi-ja našu na spajanju i razdvajanju tih elemenata.
Zeml>u i prostire se do 3.000 km debljine; fiz. atomizacija (grč.) fig. rasparčavanje,
fizičke atmosfera pritisak koji vrši živin stub razdvajanje u sitne delove; up. atom. atomizirati
visine 76 st na 0°S na morskom nivou (grč.) fig. rasparčava™, raz-
geografske širine 45° 2 na lem 2 , što iznosi dvajati u sitne delove; up. atom. atomistika
oko 1,033 kg na 1 st ; atmosferski pritisak (grč.) fiz. nauka o atomima, tj. o najsitnijim
dolazi od težine vazduha; tehnička atmosfera delićima iz kojih su tela sastavljena;
oz-n2aču je p ritisak jed n o g k ilo gra ma n a atomologija. atomističar (grč.) filozof,
1 st , a u praksi te dve atmosfera znače isto, pristalica
fig. sredina u kojoj jedan čovek živi i razvija atomizma.
se; up. troposfera, stratosfera, hevisajd. atomologija (grč. atomos, logia) fiz. v. atomistika.
atmosferilije (nlat. atmosphaerilia) pl. pa- atomska bomba bomba čije strahovito razorno
davine: kiša, sneg, grad itd. dejstvo počiva na cepanju atomskog jezgra
atmosferografija (grč. atmos, sphaira, urana (izotopa 235 ili 233) ili plutonijuma
graphia) opisivanje (ili: opis) atmosfere. 239 pri čemu se oslobaña ogromna količina
atmosferologija (grč. atmos, sphaira, logia) energije (nuklearna energija).
nauka o atmosferskim pojavama. atomska masa fiz. broj koji kazuje koliko je
atmosferski (grč. atmos, sphaira) koji se tiče puta atom nekog elementa teži od atoma
vazdušnog omotača Zemlje ili pripada vodonika. atomski (grč.) koji se tiče atoma; fig.
vazdušnom omotaču Zemlje; atmosferski veoma
vazduh obični vazduh koji udišemo; sitan, nedeljiv.
atmosferski elektricitet v. elektricitet. atonija (grč. atonia) bezglasnost; med. mlitavost,
ato (ital. atto) poz. čin, pojava; ato di kaden-ca klonulost, malaksalost, slabost tela; gram.
(ital. atto di cadenza) muz. završetak nenaglašenost.
muzičkog komada, naročito komada za atonifikacija (grč. atonos olabavljen, lat. facere
pevanje, kadencom. činiti) med. omlitavljenje, uspavlji-vanje.
agonija (grč. a-tokos koji ne raña, neplodan, atoničan (grč.) bezglasan; klonuo, malaksao,
jalov) med. v. atocija. slab, umoran, mlitav; gram. nenaglašen.
atoksičan (grč. a-, toxikos otrovan) koji ne atonon (grč. atonon) gram. nenaglašena reč.
sadrži u sebi otrova, neotrovan. agonija (grč. atopia) nepristojnost, nepri-
atoli (mal.) kol. niska ostrvca, prstenastog ličnost, protivrečnost. atopičan (grč. atopos)
oblika, koja su postala usled naslojavanja koji nije na pravom
korala; u njihovoj se sredini nalazi plitka mestu, nepriličan, neobičan. atofai hedg. fenil-
laguna, a strane im padaju strmo ka hinolin-karbonska kiselina, žućkasti kristali
morskom dnu. gorka ukusa; upotrebljava se kod oboljenja
atolmija (grč. atolmia) strašljivost, bo- zglobova, reumatizma i dr.
jažljivost, kukavičluk. atocija (grč. atokos) ned. nesposobnost
atom (grč. atomos nedeljiv) 1. fiz. najmanji delić rañanja, neplodnost, up. atokija. atocije (nlat.
hem. elementa za koji se, sve do početka atocia) pl. čep. sredstva koja
XX veka, mislilo da je nedeljiv; savremena čine nesposobnim za rañanje. atrabilitet (lat.
fizika utvrdila je da je atom deljiv i da atra tamna, crna, bilis žuč,
predstavlja složen sistem, koji se sastoji iz nlat. atrabilitas) med. žutica. atraktibilan
pozitivno napunjenog jezgra i elektrona koji (nlat. attractibilis) privla-
se, sa negativnim nabojem električnog čljiv, primamljiv. atraktibilitet (nlat.
elementarnog kvantu-ma oko njega kreću; attractibilitas) privla-
jezgro ima isto tako složen sistem; ono se čljivost, privlačnost, primamljivost.
sastoji iz progona i neutrona. Pri sudaru vrlo atraktivan (nlat. attractivus) privlačan,
brzih delića (protona, deutrona, alfa-čestica, primamljiv; supr.: repulzivan. atraktoran
neutrona i dr.) dolazi do cepanja (nlat. attractorius) privlačan.
(deziitegraci-je) atomskih jezgra i
pretvaranja atoma u
atrakciJa 86 august

atrakcija (lat. attractio privlačenje) atrofija (grč. atrophia) zakržljalost (ili: slabost,
privlačnost, privlačna sila; stvar koja mršavost) usled slabe ishrane; med.
privlači, privlačan predmet, zabava, kopnjenje, sušenje, sasušivanje.
zanimljivost; znamenitost; uzajamno atrofima (grč. arthron zglob, phyma izraštaj,
privlačenje; supr.: repulzija. otok) med. mekani otok zgloba.
atrahencije (lat. attrahentia) med. sredstva za atrofičav (grč. a-, trophe hrana) zakržljao, slab,
izvlačenje, melemi (npr. koja izvlače mršav; suv, cacynieH.
gnoj). atrocitet (lat. atrocitas) grozota, strahota, užas;
atrahirati (lat. attrahere) privlačiti; pri- strogost, surovost, nemilost, svire-post.
mamljivati. ath- v. pod adh-.
atrezija (grč. a-, tresis bušenje) med. nedostatak Augije (grč. Augeias) mit. kralj u Elidi, čiju je
prirodnog otvora; sraslost zadnjič-nih ili štalu, u kojoj je bilo 3.000 grla stoke i koja
spolnih delova. nije nikako čišćena ZO godina, Her-kulo
atremija (grč. atremia nepokretnost, mir; očistio za jedan dan; otuda: Augijeva štala
neustrašivost) mirnoća, mir; pouzdanost, mučan i neprijatan posao oko dovoñenja u red
čvrstina, odlučnost. nečega što je bilo dugo vremena zapušteno i
atremičan (grč. atremes koji ne dršće, zanemarivano.
nepokretan, miran) miran, tih, nepomičan, augirati (lat. augere) v. augmentirati.
koji se ne koleba. augnt (grč. auge sjaj, zrak) min. bledozelen
atremograf (grč. atremeo ne dršćem, ne dragi kamen, sastoji se iz silicija, magne-zija,
uzrujavam se, grapho) sprava za spreča- gvožña i kreča, ponajviše kao sasto-jak
vanje grča pri pisanju. vulkanskih stena; zove se i tirkiz, piroksen.
atrepsija (grč. a-, trepho hranim) med. atro-fija augment (lat. augmentum) povećanje, prira-
kod odojčadi; up. atrofija. pggaj, dodavanje, dodatak, umnožavanje;
atribut (lat. attributum, attribuere pridava-ti, gram. predmetak pomoću koga se, kod grčkih i
pripisivati) svojstvo, kakvo ća, znak, staroindijskih glagola, obrazuju prošla
obeležje, oznaka; gram. reč koja bliže vremena; med. pogoršanje bolesti.
odreñuje neku imenicu; fil. bitna, trajna
osobina nečega, glavna osobina (od augmentativ (nlat. augmentativum) gram. reč
beskrajnog broja atributa beskrajne sup- koja uvećava ili pojačava prvobitno značenje
stancije čovečjem saznanju pristupačna su jedne reči, npr. kućetina, volina itd. (za
samo dva: prostornost 'i mišljenje, po razliku od deminutiva, koji umanjuje i slabi
Spinozi). osnovno značenje, npr. konjić).
atributivan (nlat. attributivus) koji se odnosi na augmentacija (lat. augmentatio) umnoženje,
atribut, koji vrši službu atributa. umnožavanje, uvećanje, uvećavanje, pojača-
vanje, pojačanje; loviti ca, dodatak,
atribucija (lat. attributio) davanje (ili: u povećanje.
stupanje) ono što nekome pripada; pravo, augmentirati (lat. augmentare) umnožiti,
nadležnost. umnožavati, dodati, dodavati, pojačati,
atrij(-um) (nlat. attrium) predsoblje u staro- pojačavati, povećati, povećava™, povi-
rimskoj kući; dvorana za primanje posetilaca; šavati, npr. cenu; up. augirati.
prednji deo hrama; med. srčano pret-komorje, augur (lat. augur, avi-gur) rimski sveštenik koji
predsrñe. je po letu i graji ptica tumačio i proricao šta
atrijum mortis (lat. atrium mortis) predsoblje će se dogoditi; prorok, gatar, pogañač,
smrti, predznaci (ili: vesnici) smrti. predskazivač, tumač znamenja.
atrihija (grč. a- ne, thrix dlaka, kosa) med. auguralan (lat. auguralis, fr. augural)
nedostatak kose, dlaka, bezdlačnost. proročki, predskazivački; up. auguriozan.
atrihičan (grč.) koji nema kose, dlaka, bez- augurij(-um) (lat. augurium) proricanje
dlačan. budućnosti po letu ptica; fig. predskazi-vanje,
atricija (lat. attritio) med. trenje, ojedanje, znamenje, predznak.
ojedenost kože; prividno kajanje, spoljašnja auguriozan (nlat. auguriosus) v. auguralan.
pogruženost samo zbog straha od kazne augurirati (lat. augurare) gatati (ili: proricati)
(supr.: kontricija). po letu, broju i graji ptica; slutiti, naslućivati,
atropa (grč. atropos neotklonjiv, neumitan) vot. predskazivati.
velebilje, paskvica, kurjača, vinika (veoma august (lat. augustus uzvišen) 1. počasno ime
otrovna biljka); up. beladona. rimskih careva; 2. avgust, kolovoz, osmi
atronin (grč. atropos) hem. otrovan biljni mesec u godini, mesec žetve, ima 31 dan
alkaloid koji sadrži biljka atropa (nazvan po rimskom imperatoru Ceza-ru
(upotrebljava se mnogo u medicini kod Oktavijanu Augustu, 31. pre n. e. — 14. n. e.).
nekih stomačnih, kataralnih, astmatič-nih,
očnih i spazmodičnih oboljenja).
atrotomija (grč. arthron zglob, tome sečenje)
med. operativne otvaranje zgloba.
augustinizam 87 auratura

augustinizam srednjovekovna hrišćanska a uzo (ital. a uso) trg. po običaju, plaćanje


filozofija i teologija koje su se razvile iz menice o normalnom, redovnom roku.
učenja sv. Augustina. auksanomstar (grč. auxano umnožavam,
augustinijanizam teol. učenje o milosti sledbenika metron mera) sprava koja beleži
sv. Augustina po kojem čovek može dobiti napredovanje u rastenju, naročito biljaka.
milosti tek kada u njemu ljubav prema carstvu aukseza (grč. auxsesis) ret. govorničko preu-
nebeskom nadjača ljubav prema carstvu veličavanje i preterivanje; med. porast (ili:
zemaljskom. augustovsko doba doba cvetanja napredovanje) bolesti.
književnosti i umetnosti (kao za vreme rimskog auksilijaran (lat. auxiliaris) pomoćni,
cara Augusta). pomažući; auksilijarne knjige pomoćne
augustus (lat. augustus) svet, osvećen, uzvišen, trgovačke knjige; auksilijarne trupe pomoćne
veličanstven (pridev rimskih cezara); trupe; auksilijarne mašine pomoćne mašine
carski. (na brodu).
audacem fortuna juvat (lat. audacem forturia auksin (grč. auxesis rast, množenje) biol.
juvat) poet. hrabrome pomaže sreća, tj. ko sme organska materija koja deluje na rastenje
taj i uspeva, pregaocu bog daje mahove. biljnih ćelija.
audacitet (nlat. audacitas) srčanost, smelost, auksometar (grč. aihapb uvećavam, metron
hrabrost, pregalaštvo. audače (ital. audace) mera) opt. sprava za odreñivanje sposobnosti
«uz. srčane, smelo, dogleda za uveličavanje.
hrabro. auktor (lat. auctor) v. autor.
audijatur et altera pare (lat. audiatur et auktor delikti (lat. auctor delicti) prav. vi-
altera pars) neka se sasluša i druga, tj. novnik krivičnog dela, prestupa.
protivna strana. Smisao: niko ne može i ne auktoritate kuratoris (lat. auctoritate cu-
sme biti osuñen pre nego što bude saslušan ratoris) prav. po odobrenju (ili: sa pri-
(osnovno sudsko načelo). audijencija (lat. stankom) staratelja (ili: staraoca).
audientia) zvaničan prijem; prav. saslušanje, auktoritativan (nlat. auctoritativus) v. auto-
saslušavanje; sudska sednica, zasedanje, ročište. ritativan.
audimutizam (lat. audire čuti, mutus nem) aukcija (lat. auctio) trg. javna prodaja, javno
ned. vrsta nemosti, kad čovek normalno nadmetanje; up. licitacija.
čuje, a ne može da govori. audiometar (lat. aukcionator (nlat. auctionator) nadmetač pri
audire čuti, grč. metron mera) med. sprava za javnim kupovinama i prodajama.
odreñivanje stepena gluvoće neke osobe; up. aukcionirati (lat. auctionari) trg. držati licitaciju,
sonometar. audiometrija (lat., grč.) kec. metod javno prodavati, prodavati najpovoljnijem
za ispitivanje sluha ili gluvoće pomoću naročito ponuñaču, prodavati nad-metanjem.
konstruisanog radio-aparata (audio-metra). aukcionis lege (lat. auctionis lege) putem javne
audion (lat. audire slušati) elektronske cev prodaje, javnim nadmetanjem.
koja služi za pojačavanje glasa i zvuka u aula (grč. aule lat. aula) dvorište, predvorje;
prijemnom radio-aparatu. auditivan (lat. zborio mesto, prostrana dvorana; svečana
audire čuti, slušati, nlat. auditivus) koji se dvorana univerziteta, velika slušaonica.
tiče čujenja i sluha, slušni, čujni; auditivni aulet (grč. auleo sviram u frulu, auletes)
tip psih. onaj koji lakše pamti stvari koje je svirač u frulu, frulaš.
čuo nego one koje je pročitao ili video. auletika (grč. auletike) veština sviranja u frulu.
auditor (lat. auditor slušalac, sudija koji auleum (lat. auleum) prostirka, ćilim; nebo,
saslušava) vojni islednik, vojni sudija; baldahin; zavesa, naročito pozorišta.
slušalac. auditorij(-um) (lat. auditorium) aulizam (lat. aula dvor, dvornice) dvorjan-stvo,
slušaonica, dvorski život i običaji; laskanje, ulagivanje.
učionice; sudnica; slušaoci. auditus (lat. aulodija (grč. aulos frula, ode pesma, pe-
auditus sluh) slušno čulo, čulo sluha; pevanje) čuz. pevanje uz pratnju frule.
čuvenje; de auditu (lat. de auditu) po aulodika (grč.) muz. nauka o pevanju uz pratnju
čuvenju po rekla-kazala. audifon (lat. audire frule.
čuti, grč. phone glas) med. aparat pomoću kojeg auns (eng. ounce) v. unca.
gluvi mogu slušati, slušalica za gluve. aura (grč. aura) prijatan vazduh, mirisan,
audicija (lat. auditio) čuvenje, slušanje; nuz. prijatan povetarac.
probio pevanje, probio sviranje, proba aura vitalis (lat. aura vitalis) životna snaga,
glumca, opernog pevača, svirača i dr. pre no životni dah.
što će biti angažovan (vrsta prije-mnog aura popularne (lat. aura popularis)
ispita pred članovima uprave i stručnjacima). naklonost svetine (nestalna). auraran (lat.
aurum zlato, aurarius) koji se
tiče zlata, zlatni.
auratura (lat. auratura) pozlata, pozlaći-vanje.
aureatan 88 autentificirati

aureatav (lat. aureatus) zlatan, odličan. auspiciozan (nlat. auspiciosus) koji nagoveštava
aureola (lat. aureola tj. sogopa) svetli venac, i predskazuje sreću.
krug oko glave svetaca; fig. sjaj, slava, auspicirati (lat. auspicari) tumačiti budućnost po
velik ugled. letu ptica, proricati.
auriga (lat. auriga) kočijaš; astr. „Vozar" Australazija Indijski Arhipelag.
(sazvežñe). australopitek (lat. australis južni, pfthekos
aurikula (lat. auricula) uvence, uvce, deo uva za majmun) fosilni čovekoliki majmun,
vešanje obodaca, minñuša; znat. spoljašnje australopitek (lat. australis južni, pithekos
uvo, ušna školjka. majmun) fosilni čovekoliki majmun, živeo u
aurikularan (nlat. auricularis) koji se tiče uha pliocenu.
ili je u vezi s uhom, ušni. austrijacizam (nlat. Austria) osobenost
aurin (lat. aigšp zlato) hen. žuta boja koja se nemačkog jezika i govora kojim se govori u
dobiva zagrevanjem fenola sa oksal-nom Austriji.
kiselinom i koncentrisanom sumpor-nom austromantija (lat. auster južni vetar, grč.
kiselinom. manteia) proricanje (ili: gatanje) po du-vanju
auripigment (lat. aurum, pigmentum) mm. žut vetra.
ili crven mineral arsenov sulfid. austromarksizam skup teorijskih reformi-
auripunktura (nlat. auripunctura) ned. ubod u stičkih shvatanja o društvenim i političkim
bubnu, bubanjsku opnu. problemima koja su se formirala u
auri sakra fames (lat. auri sacra fames) Socijaldemokratskoj partiji Austrije u periodu
prokleta žeñ za novcem, odvratna žudnja za od kraja 19. veka do 1938. god., kad je s
zlatom. nacističkom okupacijom partija prestala da
auriskalpijum (1. auriscalpium) med. kašiči-ca postoji kao organizacija.
za uvo. austrofobija (nlat. Austria, grč. phobos)
auriskop (lat. auris uho, grč. skopeo) med. mržnja na Austriju.
sprava (ili: ogledalo) za pregled uva.
aurist(a) (lat. auris) lekar za uši. ausštafirati (nem. aus iz, o, ital. stoffa
auriforman (nlat. auriformis) uvast, u obliku materija) opremiti, udesiti, namestiti (stan),
uva, kao uvo. iskititi.
aurozan (lat. aurum) zlatovit, koji sadrži u sebi aut (eng. out) sp. kod nogometa (fudbala) i
zlata, zlatan. tenisa: kad lopta iziñe van igrališta, pa je
aurora (lat. aurora) zora, jutarnje rumenilo; protivnički igrač ubacuje obema rukama (u
istok. fudbalu), ili kada se lopta ne odbije
Aurora (lat. Aurora) mit. boginja zore i pravilno ili odleti suviše daleko, te se zbog
jutarnjeg rumenila kod Rimljana. toga isključuje iz igre (u tenisu).
aurora muzis amika (lat. aurora, musis autadija (grč. authadeia, authadia) samodopa-
amica) zora je prijateljica muza, tj. jutarnji danje, uživanje u samom sebi, zadovoljstvo
časovi vrede zlata za umni rad, „ko rano samim sobom.
rani dve sreće grabi". autarkija (grč. autarkeia) dovoljnost samom
aurum (lat. aurum) zlato. sebi, zadovoljstvo samim sobom,
auskultant (lat. auscultans) slušalac; početnik, samostalnost, nezavisnost od spoljašnjih
sudski pripravnik, pomoćni sudija bez prava stvari; trg. sposobnost jedne zemlje da se
glasa; up. auskultator. izdržava samo svojim sredstvima, bez uvoza
auskultator (lat. auscultator) v. auskultant. sa strane; fil. ideal starih kiničara i stoičara po
auskultacija (lat. auscultatio) ned. osluškivanje, kome je stoički mudrac „dovoljan sam sebi".
ispitivanje šumova unutrašnjih delova kod autarh (grč. autos sam, archo vladam) samo-
bolesnika, bilo samim uvom ili pomoću vladar, samodržac, despot; up. apsolutist.
naročite slušalice, steto-skopa. autarhija (grč.) samovlada, samodrštvo; up.
auskultirati (lat. auscultare) slušati, apsolutizam.
prisluškivati; med. ispitivati šum pluća aut — aut (lat. aut — aut) ili — ili.
slušanjem, pomoću stetoskopa.
auslaut (nem. Auslaut) lingv. završni glas, kraj autemeran (grč. autos sam, emera dan) med.
reči. istodnevni, koji prolazi još istog dana.
auspeks (lat. auspex) prorok po letu ptica kod autemeron (grč.) ned. lek koji dejstvuje već
starih Rimljana, augur; fig. zaštitnik, onoga dana kad se upotrebi.
pokrovitelj. autevtike (nlat. authentica) pl. prav. docnije
auspicij(um) (lat. auspicium, avispicium dopune i dodaci nekom starijem zakoniku; up.
posmatranje ptica proročica) predskazi-vanje autentikum.
po letu i grajanju izvesnih ptica kod Rimljana, autevtikum (nlat. authenticum) izvorno delo,
znamenje, znak; vrhovna uprava i original; prav. prvobitni, originalni spis ili
zapovedništvo; moć, vlast; okrilje, zaštita; dokumenat.
sreća, srećan početak; sub austt-cčjus (lat. autentificirati (grč. authentikos pouzdan, lat.
sub auspiciis) pod okriljem, pod zaštitom, facere) potvrditi, overiti.
pod pokroviteljstvom.
autentičan 89 autoklav

autentičan (grč. authentikćs) zakonit, pra- kopiranja pomoću tzv. autografskog mastila.
vovažan, istinit, izvestan, izvorni, pravi, autodafe (port. auto-da-fe, lat. actus fidei)
nepatvoren, verodostojan. jeretički sud, svečano spaljivanje jereti-ka,
autentičnost (grč. autentikos) istinitost, bezbožnika, Jevreja i veštica u srednjem veku
izvornost, nepatvorenost, pravovažnost, (naročito u Španiji), izvršenje inkvizicijske
verodostojnost. presude; autodefe.
autizam (grč. autos sam) psih. pretežno razvijen autodeterminizam (grč. autćs, lat. determi-nare
fantastičko-sanjalački unutrašnji život, opredeliti, odrediti) fil. učenje o
nasuprot poslovanju i učešću u životu samodeterminaciji, tj. o samoodrećivanju
spoljaššeg sveta. delanja i htenja putem zakonitosti koja je u
auto (grč.) uobičajena skraćenica za automobil. našoj svesti, putem razumne volje, ličnosti i
auto- (grč.) predmetak u složenicama sa ideje.
značenjem: sam, samo-, autodefe (šp. auto-de-fe) v. autodafe.
autodigestija (grč. autćs, lat. digestio va-renje)
autobaza (grč. autos, basis) prostor za smeštaj fkziol. samovarenje, razmekšavanje organskog
automobila. tkiva, posle smrti, pod uticajem želudačnog
autobiograf (grč. autos, bios život, grapho soka.
pišem) samoživotopisac, pisac autobio-grafije. autodidaksija (grč. autos, didakso, učim,
autobiografija (grč.) samoživotopis, književni proučavam) samouštvo.
rod u kome pisac opisuje svoj život, bilo da autodidakt (grč. autos-didaktos) samouk.
priča samo svoje doživljaje, ili da, radi što autodikija (grč. auto-dikos koji samom sebi
boljeg prikazivanja svoje ličnosti, iznosi sudi) pravo nekoga da sam sebi sudi.
uslove pod kojima je živeo i radio. autodinamičan (grč. autos, dynamikos moćan,
autobus (grč. autos, lat. omnibus svima) jak) koji dejstvuje sam od sebe, sam sobom.
automobil-omnibus; v. omnibus. auto-dres (grč. autos, eng. dress) odelo za
autovakcina (grč. autos, nlat. vaccina) med automobiliste.
lekovita maja za ubrizgavanje, spravljena od autodrom (grč. autos, dromos put)
klica koje su uzete od samog bolesnika. automobilske trkalište, vežbalište (ili: put) za
autogamija (grč. autos, gamia) bog. samooplo- automobile.
ñivanje kod biljaka, samooprašivanje. autoerotizam (grč. autos, eros ljubav) psih.
auto-garaža (grč. autos, fr. garage) sklonište zadovoljenje erotičnih nagona pomoću svoga
(ili: mesto za sklanjanje) automobila. sopstvenog tela, pri čemu telo služi samo kao
autogen, (grč. autos, gennao rañam) fkziol koji zamena drugog seksualnog oojek-ta, na koji
se sam poraña; din. koji je postao tame gde je i onaj što vrši to zadovoljenje pri tom misli
nañen (kamen, stena); supr.: alogen. (za razliku od narcizma, kod koga je
autognozija (grč. autos, gnosis) samoispiti- sopstveno telo krajnji seksu-alni cilj).
vanje, poznavanje samog sebe. autožir (grč. autos, gyros krug, fr. autogyre) ali/
autogol (grč. autos, eng. goal) sp u fudbalu: gol vazduhoplov namenjen uspravnom penjanju
koji igrač nepažnjom ili slučajno da svom i spuštanju, čiji je glavni sastav naročit
sopstvenom timu; računa se u korist vodoravni vijak (helisa) koji se obrće pod
protivnika. pritiskom vetra.
autogonija (grč. autos, gignomai rañam) biol. autointoksikacija (grč. autos, toxikon, lat. in)
postanak života u njegovim najjednostav- med. trovanje usled nagomilavanja materije
nijim počecima iz tzv. anorganske materije: koja se prirodno stvara u organizmu i izdvaja
proizvoñenje živih bića veštačkim putem. iz njega.
autogram (grč. autogramma) v. autograf. autoinfekcija (grč. autos, lat. infectio
autograf (grč. autographon) reč ili spis koje zaraženje) med. oboljenje od zaraznih klica
je izvesna osoba svojeručno napisala, koje su se već nalazile u organizmu
svojeručan potpis; mašina za umnoža-vanje čovekovu i došle u mogućnost da izazovu
rukopisa; up. autogram. bolest.
autografija (grč autos, graphia) veština autokar (grč. autos, eng. sag, ital. saggo kola)
umnožavanja rukopisa, umnožavanje otvoreni autobus za 40 i više osoba.
rukopisa (sa kamena ili metalne ploče). autokataliza (grč. autos, kata-luo drešim,
autografirati (grč. autos, graphein pisati) odrešim) hem pojava da neki proizvod koji se
izraditi pomoću kopiranja, umnožiti, stvara pri nekoj reakcija ubrzava sam proces
umnožavati. te reakcije.
autografomanija (grč. autos, grapho, mania) autokefalan (grč. autos, kephale glava)
strast za prikupljanjem svojeručnih potpisa i samostalan, nezavisan, sam svoj.
rukopisa velikih i čuvenih ljudi. autokefalnost (grč.) samostalnost, nezavisnost
autografski (grč. autos, graphikos) svojeručan, od drugih, naročito u crkvenom pogledu.
svojeručno napisan; izrañen putem autoklav (grč. autos sam, lat. clavis) fiz
zatvoren sud čija se sadržina zagreva pod
autokrat(a) 90 autorizirati

pritiskom većim od atmosferskog; med. automacija (grč. automatos koji se kreće sam
aparat za sterilizaciju lekova, hirurških od sebe) tehnika upravljanja i regulisanja
instrumenata i dr.; Papinov lonac. proizvodnog procesa automatima.
autokrat(a) (grč. autos, kratos vlast, moć) automobil (grč. autos, lat. mobilis pokretan,
samodržac, samovladar, neograničeni pokretljiv) kola koja se tobože sama
vladalac ili gospodar. kreću, tj. kola koja se kreću pomoću motora
autokratizam (grč.) neograničena vladavina, kojeg pokreću benzin, nafta ili elektricitet;
samodrštvo, sistem apsolutističke vladavine; motorni čamac; up. auto.
fig. vladanje samim sobom, go-spodarenje automobilizam (grč. autos, lat. mobilis) sve što
razuma nad čulima. se odnosi na grañenje automobila; putovanje
autokratija (grč.) v. autokratizam. automobilom, teranje automobila,
autokratski (grč.) u gospodarstvu neograni-čen, automobilski sport.
samodržački. automobilist(a) (grč., lat.) onaj koji tera
autokritika (grč. autos, kritike) samokritika, automobil, koji radi automobile, koji se bavi
ocenjivanje samoga sebe, ocenjivanje svojih automobilom kao sportom.
sopstvenih spisa, tvorevina, postupaka. vutomorfoza (grč. autos, morphe oblik) biol.
autoliza (grč. autos, 1ub rastvaram) samora- jedan od načina postajanja biljnog i
stvaranje; hem. rastvaran>e i fermentativ-no životinjskog oblika; up. morfogeneza.
razlaganje mrtvih životinjskih tkiva, pri autoniktobatija (grč. autos, puh, nyktos noć,
čemu ne dolazi do truljenja. baino idem) med. v. autosomnambulizam.
autolitotom (grč. autos, h'thos kamen, temno autonoman (grč. autonomos) samoupravni,
sečem) med. sprava koja, tako reći, sama samostalan, slobodan, koji se upravlja i
sobom razbija kamen u mokraćnom mehuru živi po svojim sopstvenim zakonima.
(u bešici). autonomni nervni sistem v. vegetativni živčani
autologaja (grč. autos, logia) ret. stvarni sistem.
govor, za razliku od slikovitog; odnos autonomija (grč. autonomfa, autos sam, nomos
prema samom sebi, vladanje sobom, zakon) samozakonodavstvo, samouprava,
samostalnost. politička nezavisnost, samostalnost; fil.
automat (grč. automatos koji se kreće sam od pokoravanje svojim vlastitim zakonima
sebe, autos sam, maomai tražiti žudeti) fiz. (suprotno: heteronomija).
samokret, aparat koji sam dejstvuje pod autonomist(a) (grč.) pristalica samouprave,
izvesnim uslovima, npr. vaga, kišobran, nož, pristalica samozakonodavstva.
puška; za čoveka: onaj koji liči na stvar, autopatija (grč. autos, pascho iskusim,
bezvoljnik, besvesnik, glu-pak; zvekan; fil. autopadeia) sopstveno osećanje, lično
biće koje nema duše, tj. životinja (kod iskustvo.
Dekarta). autoportret (grč. autos, fr. portrait slika
ličnosti) um. slika, skulptura ili crtež na kome
automatizam (grč. automatos) nauka o samo- je umetnik izradio sam sebe. (Najpoznatiji:
kretanju, učenje da se radnja i kretanja Rafael, Rembrant, Tici-jan, Tintoreto i dr.).
životinja ne upravl>aju svešću, već čisto autopsija (grč. autos, opsis gledanje, viñenje) 1.
fiziološkim uzrocima; samokretljivost, samo gledanje, gledanje (ili viñenje) svojim
samokretanje; up. automatija. (ili roñenim) očima, lično posmatranje; 2.
automatizacija v. automacija. med. pregled, otvaranje ili rase-canje leša da
automatizirati (grč., fr. automatiser) pretvoriti bi se utvrdio uzrok smrti.
u mašinu, učiniti da neko radi kao automat, autopt (grč. autoptes) očevidac.
lišiti samoradnje. autoptički (grč.) pril. sopstvenim očima, na
automatija v. automatizam. osnovu viñenja svojim ili roñenim očima; na
automatika (grč. automatikos koji se kreće osnovu ličnog posmatranja; med. putem
sam od sebe) naučno-tehnička disciplina koja otvaranja i pregleda leša (ua. autopsija).
proučava sisteme za regulisanje i upravljanje auto-put v. auto-strada.
tehnološkim procesima. autor (lat. augere, auctor tvorac, začetnik, fr.
automatograf (grč. autos sam, maomai, auteur) pisac, tvorac nekog književ-nog,
grapho) pskh. aparat koji automatski beleži naučnog ili umetničkog dela; pronalazač;
nehotične pokrete. autorsko pravo isključivo pravo književnika,
automatski (grč. automatos) samokretan, ma- umetnika, naučenjaka, pro-nalazača da
hinalan, mehanički, koji sam od sebe radi, mogu moralno i ekonomski iskorišćavaš
koji radi bez učešća svoje volje i razuma; svoje duhovne tvorevine (s obzirom na
automatski pokreti pskh nehotični i nesvesni objavljivane, prevoñenje i umnožavanje
pokreti, koji nastaju usled neposrednog njihovih dela); up. auktor.
nadražaja jednog nervnog centra. autorizacija (lat. auctor, fr. autorisation)
automahija (grč. autos sam, »nahomai ovlašćenje, ovlašćivanje; odobrenje,
protivreči™) protivrečnost sa samim sobom odobravanje.
(u govoru, mišljenju i pisanju). autorizirati (lat. auctor tvorac, fr. auto-riser)
v. autorizovati.
autorizovati 91 autohton

autorizovati (lat., fr.) ovlastiti, odobri-ti, autoterapija (grč. autćs sam, therapeia lečenje)
opunomoćiti; autorizovan prevod, prevod ned. lečenje samoga sebe prirodnim
nekog književnog ili naučnog dela sa sredstvima.
dopuštenjem njegovog pisca. autotip (grč. autćs, typos otisak) pojedinačni
autoritativan (lat. auctor, tvorac, začet-nik) otisci spisa nekoga ranijeg pisca otisnuti još
koji se osniva na autoritetu, koji hoće i može za njegova života; novija fak-similna
da nametne svoju volju ili mišljenje; izdanja; prvi otisak.
merodavan, nadležan, pozvan, ugledan; autotipija (grč.) jedan od najvažnijih
autoritativni država nedemo-kratsko državno pronalazaka u oblasti grafike: prenošenje
ureñenje kod koga se vlada po principu vojne slika urezivanjem u cink ili drvo, i njihovo
discipline, sa autoritetom odozgo i sa umnožavanje; up. hemigrafija, he-mitipija.
poslušnošću odozdo: nareñenjima voñstva autotomija (grč. autćs sam, tome seći, rezati)
mora se bezuslovno pokoravati, čak kad su i pojava koja se često može videti kod
pogrešna, jer je održavanje reda važnije od nekih životinja; osakaćivanje samoga sebe u
suzbijanja po-grešnosti; takve su, npr., slučaju opasnosti po život, npr. kad gušter
države bile: Musolinijeva fašistička Italija i žrtvuje svoj rep.
Hitlerove nacistička Nemačka. autotransfuzija (grč. autos, lat. transfusio
autoritet (lat. auctoritas ugled, fr. autoritš) 1. pretek) ned. kod velikog gubitka krvi:
ugled, uticaj; nadmoćnost (duhovna, mo- potiskivanje krvi iz perifernih delova tela
ralna, pravna), zakonita vlast, zakon koji je (ruku, nogu) u srce i mozak u slučaju kada u
na snazi; 2. priznata veličina (u nekoj srce i mozak ne dolazi krvi koliko je
struci), priznat stručnjak. potrebno; vrši se na taj način što se ruke i
autorotacija (grč. autos sam, lat. rotatio noge dignu uspravno, pa se, od vrha prstiju,
okretanje) samookretanje, samoobrtanje; omotaju elastičnim vrpcama.
autorotacija krila aaij. obrtanje krila oko autotrofan (grč. autćs, trophe hrana) koji sam
vertikalne ose, npr. kod akrobatskog leta sebe hrani; autotrofne biljke bog. v. pod
„kovit". heterotrofai.
autoseroterapija (grč. autos, therapefa, lat. autotrofija (grč.) biol. svojstvo svih hloro-filnih
serum) ned. lečenje ubrizgavanjem seruma (zelenih) biljaka i malog broja bakterija da
uzetog od samog bolesnika, npr. kod se mogu ishranjivati i izgra-ćivati isključivo
zapaljenja plućne maramice itd. iz anorganskih je-dinjenja sredine u kojoj
autos efa (grč. autos, epha) „on, tj. Pitagora, je žive; supr. alotro-fija, heterotrofija.
to rekao", formula kojom su pitagorej-ci autofagija (grč. autćs, phagefn jesti) ned.
rešavali svaki spor koji bi se meću njima jedenje samog sebe, tj. mršavljenje usled
pojavio usled razlike u mišljenju o nekom šećerne bolesti.
pitanju, pozivajući se na autoritet učitelja. autofizioterapija (grč. autos, physis priroda,
autoskopija (grč. autos, skopeo gledam) v. therapeia lečenje) med. lečenje samoga sebe
autopsija. prirodnim sredstvima, samolečenje.
autosomnambulizam (grč. autos, lat. somnus autofnlija (grč. autćs, philia naklonost, ljubav)
san, ambulare hodam) med. sama od sebe samoljublje, ljubav prema samom sebi,
nastala magnetična budnoća za vreme zaljubljenost u samog sebe.
spavanja; up. autoniktobatija. autofonija (grč. autos, phonos ubistvo) 1. v.
autostabilnost (grč. autos, lat. stabilis čvrst, autohirija.
nepomičan) fiz. automatsko održavanje autofonija (grč. autćs, phone glas) 2. ned. kod
stabilnosti. zapušenosti ušne trube (Eustahijeve) ili
auto-strada (grč. autos, ital. strada drum) spoljnjeg ušnog kanala: osećaj kao da nam
moderno izrañen drum za automobile. naš sopstveni glas odjekuje glasnije i
autosugestija (grč. autos, lat. suggerere uli-ti zvonkije baš u zapušenom uvu.
kome što u glavu, nadahnuta koga čim) autohemoterapija (grč. autćs, haima krv,
samouplivisanje, samoubećivanje, uticanje na therapeia) med. lečenje ubrizgavanjem bole-
samoga sebe; sticanje pogrešnog, nametnutog snikove krvi neposredno posle vañenja iz
suda na osnovu sopstvenih pogrešnih vene.
predstava; psih. sadržaji svesti koji se autohipnoza (grč. autćs, hypnco uspavam)
pojavljuju putem autohipnoze. dovoćenje (ili: uspavljivanje) samoga sebe u
autoshedijastički (grč. autoschediazo bez hipnotično stanje; up. hipnoza.
pripreme učinim) bez pripreme, na brzu autohirija (grč. autocheiria) dizanje ruke na
ruku, improvizirano. sama sebe, samoubistvo.
autoteizam (grč. autos sam, thećs bog) autohorija (grč. autćs sam, choreo idem, ra-
obožavanje samoga sebe, smatranje sebe sprostirem se) bog. rasprostiranje plodova i
samoga bogom. semena sopstvenim sredstvima biljke.
autotelija (grč. auto-teles nezavisan) autohton (grč. autć-chthon) prastanovnik,
samostalnost, neograničenost, neuslovljenost. starosedelac uroćenik.
autohtoni 92 afilijacija

autohtoni (grč. auto-chthonos) uroñen, uro- ačiti se, mlatiti se; hteti vešto prikazati nešto
ñenički, starosedelački; samonikao, sa- onakvim kakvo u stvari nije. afektuozan (nlat.
mobitan. affectuosus, fr. affec-tueux) usrdan,
autohtonija (grč. auto-chthon) prastanov- ljubazan, veoma naklonjen.
ništvo, uroñenipggvo, starosedelaštvo; afektuozitet (nlat. affectuositas) usrdnost,
samoniklost, samobitnost. velika naklonjenost, strasnost.
autsajder (eng. outsider) onaj koji je izvan afekcija (lat. affectio uticanje) naklonost,
čega, koji je po strani, neupućen čovek, onaj nežnost, odanost, ljubav, srdačnost; svako
koji je daleko od čega; kod trka: konj koji uzbuñenje i promena u telesnom ili du-
nema nimalo izgleda na pobedu; kla-dilac ševnom stanju; med. svaki utisak na telo,
koji se kladi nasumce; konj trkač nepoznatog oboljenje, obolelost, bolest; osećaj, oset; up.
porekla, na koga zbog toga niko ne računa; fig. aficiranje.
čovek k JJI se ne osvrće na druge u životu, afekciona (afektivna) vrednost vrednost koju
nego i ce svojim putem. neka stvar ima za odreñeno lice ali ne za
aut Cezar, aut nihil (lat. aut Caesar, aut nihil) druge (porodična uspomena, poklon i sl.).
ili biti Cezar, tj. nešto veliko, ili ne biti afeleja (grč. apheleia) ret. prostota,
ništa. jednostavnost, prirodnost (u govoru).
auf (nem. auf) predl. na; gore! ustaj! diži se! afel(ijum) grč. arb od, helios sunce) astr. tačka
dižite se! na noge! diži! dižite! planetske ili kometske putanje u kojoj je ona
afabile (ital. affabile) muz. prijatno, ljubazno, najudaljenija od Sunca; supr perihel(ijum).
umiljato. afemija (grč. aphe dodirivanje) lingv. gubitak
afagija (grč. a-, phagem jesti) med. nemogućnost sposobnosti izgovaranja glasova sa čuvanjem
gutanja hrane. predstave o njihovom značenju.
afazija (grč. a-, phasko govorim) med. nemoć afera (fr. affaire) stvar, posao; parnica, sporna
(ili: nemogućnost) govora; zanemelost od stvar, spor; težak položaj; zamršena stvar;
užasa; psih. bolesna smanjenost sposobnosti neprijatan doživljaj: krupan dogañaj; sukob.
govora usled zaboravljanja pojedinih reči ili aferaš (fr.) onaj koji ima ili pravi afe-re, koji se
celih vrsta reči. bavi prljavim poslovima, naročito na račun
afazičar (grč.) čovek koji boluje od afazi-je, koji države.
nije sposoban da izgovara pojedine reči. afer d-oner (fr. affaire d'honneur) stvar časti,
afakija (grč. a-, phakos sočivo) med. nedostatak dvoboj.
očnog sočiva: up. afakičan. afereza (grč. aphairesis oduzimanje, skidanje)
afamirati (fr. affamer) mučiti (ili: moriti) gram. skraćivanje početka, skraći-vanje jedne
glañu; up. afamiran. reči time što joj se izostavi početak, prvo
afanato (ital. affanato) muz. bolno, tužno, slovo, prvi slog; med. ukla-njanje suvišnog ili
plašljivo. onesposobljenog dela čovečjeg tela.
afanija (grč. aphaneia) glupost, koještarije. afetuozisamente (ital. affettuosissamente) muz.
afgani novčana jedinica Avganistana (1 v. afetuozisimo.
afgani=100 pula). afetuozisimo (ital. affettuosissimo) muz. vrlo
afeza (eng. aphesis) lii™, gubljenje delova reči osećajno, veoma strasno.
ili grupe reči u njihovom razvitku; npr. naše: afetuozo (ital. affettuoso) muz. uzbudljivo,
podrug (jedan i po) od pol drugi. ganutljivo, dirljivo, toplo, strasno; up. kon
afek(a)t (lat. affectus, afficere uplivisati na afeto.
nekoga ili nešto) psih. vrlo jako osećanje afefobija (grč. aphe dodirivanje, phobos strah)
koje većinom nailazi najednom, iznenadno, med. bolestan strah od dodira.
traje obično samo kratko vreme i u jednom afidavit (lat. affidavit) mor. iskaz pod zakletvom
trenutku dostiže toliku jačinu da gotovo posve o tovaru nekog broda.
zavlada svešću; duševni pokret, uzbuñenje, afidat (lat. affidatus) klevetnik, vazal.
stanje razjare-nosti, razjarenost. afijun (stgrč., arap., tur.) v. afion.
afektacija (lat. affectio delovanje) izvešta- afine (lat. affigere pričvrstiti, prikovati, affixum)
čenost, neprirodnost, usiljenost, pretvaranje, gram. dodatak korenu, osnovi ili reči.
mlaćenje, prenemaganje, ačenje. afiksacija (lat. lingv. dodavanje afiksa korenima
afektivan (nlat. affectivus) uzbudljiv, čuv- ili osnovama reči.
stven, osetljiv, osećajan. afilantropija (grč. a-, phflos prijateljski,
afektivnost (lat. affectio delovanje) osećaj-nost, antropos čovek) nedostatak ljubavi prema
stanje raspoloženja, način na koji izražavanje j bližnjima; mržnja na ljude.
osećanja prati psihička zbivanja. i afilijacija (nlat. affiliatio) usvojenje, usi-
afektirati (lat. affectare) biti izveštačen, praviti J njenje, usinovljenje; primanje u neki red
se, pretvarati se, prenemagati se,
afilirati 93 afroditski

ili društvo; bratstvo, sveza; družba, društvo, aflikcija (lat. afflictio) utučenost, ožalo-
tajno udruženje. šćenost, ucveljenost; žalost, bol, tuga, jad,
afilirati (lat. affiliare) usiniti, usvojiti nekoga za muka; nesreća, nedaća.
sina ili ćerku; zbratimiti; primiti nekoga u aflito (ital. afflitto) nuz. bolno, tužno, nujno;
neki red, bratstvo ili društvo; pridružiti, kon aflicione.
združiti; afili-rana loža slobodnozidarska loža aflogističan (grč. a-, phlogizo zapalim,
koja je ušla u sastav neke veće lože. sagorim) koji gori bez plamena, npr.
afiličan (grč. aphyllos, a-, phyllon list) bog. bez aflogistična lampa.
listova, bez čašičnog listića.
afinaža (fr. affinage) profinjavaže, pre^ afluencija (lat. affluentia) priticanje, pri-livanje,
čišćavanje, npr. plemenitih ruda; doterivanje, nagomilavanje, umnožavanje, izo-bilje,
glačanje, stanjivanje. obilje, obilnost.
afinerija (fr. affinerie) prečišćavaonica, afluks (lat. affluxus) priticanje, priliv, navala
radionica za prečišćavanje plemenitih ruda i čega, obilje; up. afluksija.
dr.; radionica gde se prave žice; ta afluksija (lat. affluxio) v. afluks.
rafinerija. afobija (grč. aphobia) neosećanje straha,
afinirati (fr. affiner) prefiniti, profi-niti, neplašljivost, nebojažljivost.
napraviti lepšim; očistiti, pre-čistiti, afonija (grč. a-, phone glas) ned. bezglasnost;
prečišćavati; doterati, stanji-ti. gubljenje (ili: gubitak) glasa usled
afiniranje (fr.) odvajanje zlata od srebra oboljenja mišića i živaca koji pokreću i
koncentrovanom sumpornom kiselinom. zatežu glasne žice; up. afoničan.
afinis (lat. affinis) roñak po ženi, zet, tast, šurak, aforizam (grč. aphorismos) kratka i u
prijatelj. odreñenom obliku nekazana izreka, koja
afinitet (lat. affinitas) srodstvo, srodnost, kratko i veoma jasno izražava jednu misao;
oroñavanje, prijateljstvo (suprotno: kog- mudra, poučna izreka.
nacija); hen. stepen lakoće kojom se dva aforija (grč. a-, phoros plodan, rodan) ned.
razna elementa spajaju, težnja za sjedinja- neplodnost, jalovost.
vanjem izmeñu dva hemijska elementa ili aforistički (grč. aphorismos) kratko i
više njih; fig srodnost, sličnost. jezgrovito, u obliku izreke.
afion (stgrč. oplon, arap. afyun, tur. afyon) aformacija (nlat. afformatio, lat. ad forma-ge
mak; opijum, dremak. obrazovati, uobličiti, graditi) grañenje novog
afirmativa (nlat. affirmativa) potvrdno mi- oblika pridodavanjem; u jevrejskoj gramatici:
šljenje; potvrñivanje, potvrda. grañenje ličnih oblika glagolskih
afirmativav (nlat. affirmativus) potvrdan; dodavanjem skraćenih zameni-ca
odlučan, odsečan; pokazni; log. afirmati-van (aformativa).
sud, potvrdan sud (S je R), npr. zlato je afresko v. alfresko.
skupoceno. afretando (ital. affretando) muz. sve brže,
afirmacija (lat. affirmatio) potvrñivanje; ubrzavajući; up. afretozo.
potvrda; tvrñenja, iskaz dat pod zakletvom. afretozo (ital. affretoso) nuz. v. afretando.
afirmirati (lat. affirmare) tvrditi, potvrditi, afrikavist naučnik koji se bavi prouča-vanjem
potvrñivati, uveriti; afirmirati se uspeti afričkih jezika i književnosti.
održati se kao takav. afrikanistika nauka koja proučava afričke
afitaža (fr. affutage) voj. nameštanje topa na jezike i književnost.
lafet, puške na kundak; pripremanje topova afrikata (lat. affricare natrl>ati) pl. gram. složeni
za pucanje; oštrenje alata. suglasnici, npr. c, č.
afitirati (fr. affuter) voj. namestiti (ili: afretiranje (fr. affretement) kor. zakuplji-vanje
nameštati) top na lafet ili pušku na kundak; lañe; zakupnina.
top ili pušku pripremiti za paljbu; biti afrodizija (grč. aphrodisiazo sladim se
afitiran biti u pripravno-sti. imati pri ruci. ljubavlju) med. ljubavni bes, ljubavno ludilo,
aficiranje (lat. afficere) v. afekcija. preterano razvijen spolni nagon; up
aficirati (lat.) uticati, napraviti utisak, uzbuditi, afrodizijazam.
dirnuti, ganuti, rastužiti, doj-miti se. afrodizijazam (grč.) med. v. afrodizija.
afiš (fr. affiche) oglas, javna objava, pri- afrodizijaka (grč. aphrodisios ljubavni) pl
lepljena (ili: prikovana) cedulja. sredstva za izazivanje spolnog nagona.
afitirati (fr. afficher, lat. affigere priku-cati, Afrodita (grč. Aphrodite) mit. boginja ljubavi i
prikovati, prikačiti) prilepiti (ili: prikovati) lepote kod starih Grka, koja se rodila iz
objavu, oglas; nešto putem oglasa objaviti; fig. morske pene (kod Rimljana: Venera); fig.
rastrubiti, udariti na sva zvona. ljubavno uživanje, spolna ljubav, obljuba,
parenje; draž, ljupkost; hol. morska
gusenica.
afroditografski (grč. Aphrodite, grapho) koji
opisuje ili prikazuje predmete ljubavi; astr
koji opisuje planetu Veneru.
afroditski (grč.) ljubavni.
afrometar 94 aceridi

afrometar (grč. aphros pena, metron mera) slabost, slaba strana, mana jednog čoveka;
sprava za merenje pritiska pene, sprava za Ahilova žila inat. najjača nožna »sila koja se
merenje vrenja. spušta od zadnjeg, mesnatog dela gnjata
afront (fr. affront) otvoren napad, uvreda, (lista), do pete.
sramota. ahipnija (grč. a-, chypnos san) med. besanica,
afronterija (fr. affronterie) javna pogrda; nemanje sna; up. ahipničan.
bezobrazna i drska prevara. Ahitofel (hebr.) ime mudrog savetnika kralja
afrosinija (grč. aphrosyne) bezumlje; med. Davida; fig. dobar i mudar saveto-davac.
besmislenost, buncanje u groznici. ahlis (grč. achlys) tama; med. pomračenje vida,
afte (grč. aphthai, lat. aphtae) pl. ned. magličaste mrlja na rožnjači oka.
oboljenje na sluzokoži usne duplje; beli ili ahmedija (arap. ahmadiyya, tur. ahmediye)
žućkasti mehurići sa crvenim rubom. beli šal kojim se obavija fes, turban, čalma.
aftezan (grč. aphtha, nlat. aphthosus) mehu- aholija (grč. acholos) med. oskudica u žuči,
rast; med. koji ima afte na sluzokoži usne bežučnost.
duplje. ahrea (grč. a-, chros koža; boja kože) med.
after-diner (eng. after-dinner) odmaranje bledilo, malokrvnost.
odmah posle ručka.
aftong (grč. a-, phthongos zvuk, glas, ton) ahromazija (grč. a-, chroma boja) opt. v. ahro-
gram. bezvučni suglasnik. matizam.
afuzija (lat. affundere doliti, dosuti) dosi-panje, ahromatizam (grč.) opt. otklanjanje boja, po-
dolivanje. ništaj boja (ahromatičnim prizmama,
afunde (lat. affundere, affunde) fari. na ahromatičnim sočivima) čistoća boja;
receptima: sipaj na to! bezbojnost, bledilo; up. ahromazija.
aharistija (grč. aharistia) nezahvalnost. ahromatin (grč.) biol. materija u ćelijskom
Ahasfer (hebr. Achaschverosch) starozavet-ni jezgru koja ne boji; up. akromatin.
oblik imena persijskog kralja Kserksa, koji u ahromatičan (grč. achromatos) bezbojan; opt.
knjizi Jestirinoj igra izvesnu ulogu. Docnije je koji propušta (prelamanjem) belu (slože-nu)
ovim imenom nazvan i Večiti Juda, tj. čovek svetlost ne razlažući je u njene sa-stavnice
koga je bog prokleo da ne može nikad umreti boje (komponente).
ni smiriti se, nego mora večito lutati. ahromatopsija (grč. a-, chroma boja, orao
ahat (grč. achates) št. vrsta dragog kamena, vidim) med. potpuno slepilo za boje,
mineral sastavljen od više vrsta kvarca nesposobnost razlikovanja boja.
(kalcedona, karneola i dr.), sa kalcedon-skim ahronija (fr. achronie) liti. isključenje
slojevima veoma poroznim, tako da mogu vremenskog činioca iz jezičkog ispitivanja.
upijati boje, zbog čega su u trgovina-ma ahroničan (grč. a-, chronos vreme) koji ne
najčešće veštački obojeni; služi za nakit. zavisi od vremena, koji nije u svoje vreme,
ahatizirati (grč.) dati nečemu prelive boja i šara nesavremen; koji se dešava uveče ili kad se
kao u ahata, izraditi da izgleda kao ahat. spušta noć, večernji.
ahemav (grč. a-, cheo sipam, chemeia) pr. fiz. acedija (grč. akedeia) duhovna tromost, zatu-
koji slabo ili nikako ne propušta onaj deo pelost, ravnodušnost prema nekom dobru,
svetlosnih zrakova koji izaziva hemijske prema životu; up. akedija.
promene na nekom telu. acezija (grč. akesis) lečenje; up. akezija.
ahemanzija (grč. a-, chemeia) fiz. svojstvo acenonoet (grč. a-, koinos zajednički, ntis,
nekog tela da slabo ili nikako propušta noos razum, um) čovek bez zdravog
svetlosne zrake koji imaju hemijsko dejstvo. čovečijeg razuma; up. akenonoet.
Aherov (grč. Aheron) kit. reka žalosti u donjem, acera (lat. aserra) kutija s tamjanom, kadionica;
podzemnom svetu; podzemni, donji svet. acera turarija (lat. acerra thuraria) crkvena
ahidrija (grč. a-, hydor voda) nedostatak posuda u kojoj se drži tamjan; acera
vode, oskudica u vodi, bezvodnost. filologkka (nlat. acerra philologi-sa) zbirka
Ahil (grč. Achilleus) mit. najveći grčki junak u filoloških rasprava; acera historika (nlat.
Trojanskom ratu, sin Peleja i božice Tetide. acerra historica) zbirka odabranih istorijskih
ahilija (grč. a-, chylcs sok) ned. obollnje želuca rasprava (kao naslov knjiga).
usled nenormalnog lučenja želu-dačnog acerban (lat. acerbus) gorak, opor; ogorčen;
soka; sastoji se u tome što u želudačnom grub, surov, strog.
soku nema dovoljno sone kiseline i nekih acerbacija (nlat. acerbatio) zagorčanje,
fermenata. ogorčenje, pogoršanje.
Ahilova peta Ahil je mogao samo na jednome acerbitet (lat. acerbitas) oporost; gorčina,
mestu biti ranjen, i to na peti; otuda: grubost, surovost, strogost.
acervacija (lat. acervatio) nagomilavanje, go-
milanje.
aceridi (grč. a-, Keros vosak) pl. farm. melemi u
masti u kojima nema voska; up. akeridi.
acerirati 95 anškovati

acerirati (lat. aseg, fr. asegeg) čeličiti, očeličiti, acefalan (lat. acephalus, grč. akephalos
okaliti. bezglav) u starogrčkoj metrici: metrički niz
acsscencija (nlat. acescentia) hen. proki-šljivost, ili stih kome nedostaje početni slog; acefalna
sklonost prokišnjavanju. se često zove i knjiga (ili zbornik i sl.)
acescencije (lat. acescere, acescentia) pl. jela i kojoj nedostaje naslov ili prve strane.
lekovi koji lako prokisnu. acefalija (lat.) u metrici ili stihu: nedostajanje
acetabulum (nlat. acetabulum) sud (ili: boca) početnoga sloga.
za sirće; anat. zglobna čaša. acid (lat. acidum) hem. kiselina.
acetaldehid hen. lako isparljiva tečnost acidacija (nlat. acidatio) hem. uskišnjavanje, npr.
SN2SNO; nastaje destilacijom etil-alko-hola; hrane u želucu.
upotrebljava se u proizvodnji veštačkih acidimetar (lat. acidum, grč. metron) sprava za
smola. merenje jačine kiseline.
acetati (lat. acetum sirće, ocat) pl. hen. soli acidimetrijv (lat. acidum, grč. metrfa) merenje
sirćetne, ocatne kiseline. jačine kiselina.
aceterin (lat. acetum) farm. sredstvo, lek protiv acidirati (nlat. acidere) hem. ukiseliti, pretvoriti u
žuljeva i bradavica. kiselinu.
acetil (lat. acetum) hem. radikal sirćetne aciditet (nlat. aciditas) hen. kiselost; ljutina.
(acetilne) kiseline. acidifikacija (nlat. acidificatio) hem. stvaranje
acetilen (lat. acetum) hem. gasovit ugljovodo-nik kiseline, pretvaranje u kiselinu.
S2N2, bezbojan i otrovan, upotrebljava se za acidoza (nlat. acidosis) med. samotrovanje
osvetljenje; acetilenska lampa lampa u kojoj kiselinom usled nagomilavanja u organizmu
gori acetilen. acetonskih tela, naročito kod šećerne bolesti.
acetilceluloza (lat. acetum) hen. acetate-star acidofilan (lat. acidus kiseo) koji podnosi
celuloze; služi za dobivanje lakova i kiselost.
acetatne svile. acijanoblepsija (grč. a- ne, kyanos plav,
acetičan (lat.) sirćetovit, koji sadrži sirće, blepein gledati) slepoća za plavu boju,
sirćetno kiseo. nesposobnost očiju da zapažaju plavu
acetoza (lat.) 1. bog. kiseljak; 2. mineralna, boju.
kisela voda. aciniformav (nlat. aciniformis) v. acinozan.
acetometar (lat. acetum, grč. metron mera) acinozan (lat. acinosus) pupast, koji ima oblik
hem. sprava za merenje kiseline sirćeta. zrna grožña, npr. žlezde.
acstometrija (lat. acetum, grč. metrfa) hem. ačakatura (ital. acciaccatura) nuz. stapanje,
merenje jačine sirćeta. sazvučanje ranije udarenog tona sa nared-nim
aceton (lat. acetum) hem. bezbojna tečnost glavnim tonom; takoñe: dodavanje jednog
prijatna mirisa dobiva se iz vodenog destilata intervala akordima radi pojačanja harmonije.
suva destilacija drveta (dime-tilni keton). adžitato (ital. agi ta to) muz. uzburkano, dirll-vo,
acetonemija (lat. acetum, grč. haima krv) med. tronuto; kon adžitacione.
prisustvo acetona u krvi, naročito kod adžustamente (ital. aggiustamente) muz. tačno,
šećerne bolesti težeg oblika. potpuno, sasvim tačno.
acetoiurija (lat. acetum, grč. Uron mokraća) ašikovati (tur. asik) voditi ljubav.
med. prisustvo acetona u mokraći, naročito kod
šećerne bolesti.
acetum (lat. acetum) sirće, ocat.
B
B, b drugo slovo naše ćirilice i naše latinice bagaža (fr. bagage, nlat. baggagium) prtljag,
(V, b); kao skraćenica: b= bene, bonus, stvari; fig. ološ, grad, nevaljalstvo,
beatus, ba so; V. S.= vaso kontinuo; Vso= manguparija.
banko; Btto= bruto; log. V=predikat (dok A bagasa (fr. bagasse) isceñena šećerna trska;
označava subjekat); huz. V=sniženi ton N; fiz. otpaci koji ostanu pri fabrikaci-ji šećera; kom
Bq = jedinica za merenje ra-dioaktivnosti; od grožña, šljiva, maslin-ki i dr.
hen. ð=bor, ða=barijum, Ve= beril, Bi= bagat, pagat (ital. bagata) u taroku: prvi od 22.
bizmut, Bk= berklčjum, Vg=bor. taroka ili aduta.
bab (pere.) vrata, kapija; moreuz. bagatela (fr. bagatelle, ital. bagatella) sitnica,
baba-kan (pere.) kraljev otac; naročito u malenkost, igračka, tričarija, sit-narija;
upotrebi kao počasna titula visokog sve- jevtina cena: mali i lak muzički komad.
štenstva. bagatelisati (fr.) ne mariti za nekoga ili nešto,
babel (hebr. babel) nered, zbrka, zabuna; ne obzirati se na . . . , potcenjiva-ti, uzimati
bezbožnost, izopačenost, razvrat. koga ili što suviše olako, nipodaštavati.
Babilon, v. Vavilon. bagdalin vrsta šarene pamučne tkanine, slične
babiola (fr. babiole) dečja igračka; fig. bagdadskim šalovima, po čemu je i na zvana.
detinjarija, sitnica, koještarija. bager (hol. bagger) jaružar, sprava za vañenje
peska sa rečnog dna, za čišćenje rečnog
ba-ble (fr. bas-bleu) plava čarapa; fig. uče-na korita i dubenje prokopa, kanala i sl. radi
gospa, vajna spisateljka. isušivanja zemljišta.
babo (tur. baba otac, pere. baba otac, deda) bagerovati (hol.) jaružariti, vaditi pesak iz
otac. reke; čistiti rečno korito od peska, mulja.
baborak (češ. baborok) omiljena češka baget (fr. baguette štap, motka) vrsta dugačkog
narodna igra, češka brza mazurka. tankog hleba.
ba-breton (fr. bas-breton) keltski dijalekat badava (tur. bedava) besplatno, vrlo jevtino;
kojim se govori u Bretanji. uzalud, uzaman.
badavadisati (tur.) besposlkčiti, lenstvo-vati,
babu (ind.) indijska titula: gospodar, knez. traćiti vreme uludo, ne radeći ništa.
babuvizam socijalno-politička doktrine koju je badem (tur. badem) bog. poznato drvo i plod iz
osnovao veliki franc. revolucionar Fransoa porodice kamenika.
Noel Babef (1760—1797): svaki čovek ima badminton v. bedminton.
jednako pravo da zadovolji svoje potrebe i baždar (tur. bacdar od pere. bagdar, baždar)
da uživa sva dobra prirode; društvu je cilj naplaćivač carine trošarinac, carinik; merač,
da pojača i održi tu jednakost. kantardžija; kontrolor mera.
Bav (lat. Bavius) v. Bavijus. baždarina (tur. bacdar od pere. baždar) l.
bavela (ital. bavella, bava) trg. otpaci od svile. taksa baždaru, meraču; 2. carina.
Bavijus (lat. Bavius) ime dvojice rñavih baza (grč. basis) osnova, temelj, podloga jedne
pesnika i drskih kritičara koji su pre- stvari; arh. podnožje stuba, kipa ili svoda;
tenciozno kritikovali Horacijeve pesme; mat. osnova stepena, potencije ili loga-ritma;
otuda: rñav pesnik i pakostan kritičar. geom. strana ili površina na kojoj zamišljamo
bavoš (fr. bavoche) nečist štamparski otisak; da leži poligon ili polie-dar; geod. prava
nečisto izrañen bakrorez; nečista izrada. linija duga više kilometara koja se, pomoću
bavoširati (fr. bavocher) praviti nečiste otiske, motaka za merenje, tačno izmeri i koja onda
nečisto štampati. služi kao osno-
bagav (tur. bagmak) hrom, ćopav; bangav.
bagavata (ind. bhagavata) v. pančaratra.
bazalt 97 bajagi

va triangulacije; četr. uvodna stihovna stopa; Rimljana: zgrada za trgovanje i pravne


hen, tvar (materija, supstanca, elek- poslove koja se sastojala iz dve dvorane na
tropozitivna) koja se jedini sa kiselinom i stubovima, jedne za publiku, a druge za
neutrališe je gradeći so; up. baze; voj. mesto sudije (tribunal); tip prvih hrišćanskih crkava;
ili zemljište sa koga jedinice neke vojske saborna, glavna crkva (takoñe: vasilika);
napreduju, odakle dobivaju pojačanja i aiat. glavna vena na pakoru-čici.
potrebe svake vrste, i odakle svi putevi vode Bazilike (grč. Basileus) pl. zakonik cara
ka raznim oružanim odeljenjima kako ova Basilijusa (Vasilija) Velikog za grčko
napreduju; odreñen put na zemlji (npr. carstvo, objavljen 887. god.
dužine od 3000 t) koji služi za merenje bazilikalan (grč. basilike) u obliku bazili-ke,
brzine leta aviona, brzine automobila ili sličan bazilici.
drugog motornog vozila; fil. po Marksu:
ukupnost proizvod-nih odnosa u ljudskom bazilisk (grč. basiliskos) zool. kraljevski zmaj,
društvu, koji „čine privrednu strukturu vrsta neškodljivog guštera u Južnoj Americi i
društva, realnu bazu, na kojoj se podiže Aziji; mit. legendarni kraljevski zmaj koji je,
pravna i politička nadgradnja i kojoj tobože, svojim pogledom zadavao smrt.
odgovaraju odreñeni društveni oblici svesti". baziotrib (grč. basis, tribe trljanje) med. aku-
bazalt (lat. basaltes, po Pliniju reč afrič-kog šerski instrumenat za lomljenje detinje glave
porekla) vulkanska stena sastavljena od u materici i za izvlačenje deteta (upotrebljava
plagioklasa, augita, i magnetita, javlja se u se kod teških poroñaja kada je to jedini izlaz);
obliku slivova, kupa itd., odličan materijal baziotriptor, kefalo-trib, kefalotripzor.
za grañevine baziotripsija (grč. basis, tripsis trljanje) ned. u
bazana (fr. basane) učinjena ili obojena slučajevima naročito teškog poroñaja:
jagnjeće, ovčija, ili teleća koža za kori-čenje lomljenje detinje glave u materici i vañenje
knjiga; konta na konjičkim čakširama. deteta baziotribom.
bazanirati (fr. basaner) obojiti ili učiniti kožu baziotriptor (grč. basis, tribo trljam) med. v.
(jagnjeću, ovčiju, teleću) za kori-čenje baziotrib.
knjiga; obojiti crno. bazirati (grč. basis) osnovati, osnivati, za-
bazanit (grč. basanos probni kamen) tvrd crni snovati, utemeljiti; osloniti se, oslanja-ti se na
kamen od koga su stari Egipćani izrañivali koga ili što, pouzdati se, pouzda-vati se u,
kipove. počivati.
bazar (pere. bazar) pijaca, vašarište, pokrivena bazitst (grč. basis) ži. v. bazeitet.
čaršija na Istoku; u Evropi: radnja naročito baziti (grč. basis) pl. kol. eruptivno kamenje sa
sa luksuznom robom; dućan sa nešto malo bazalta, dolerita itd.; bazno
svakovrsnom robom; modni list sa kamenje.
mustrama za haljine. bazicitet (grč. basis) hen. v. bazeitet.
bazarn (fr. bazarne) vrsta finog burgund-skog bazni (grč. basis) pr. v. bazalni.
vina. bazrñan (tur. bazirgan od pere. bazergan)
baze (grč. basis) pl. hen. jedinjenja koja sa starešina trgovaca, predstavnik trgovaca.
kiselinama obrazuju soli (njihovi rastvori u bazrñan-baša (pere.-tur. bezirganbasi)
vodi pokazuju većinom alkalnu reakciju); up. starešina trgovačkog esnafa.
baza. bazuka voj. ručni reaktivni bacač.
Bazedovljeva bolest ned. hronična bolest kao baitilije (grč. baitylia, sem. bethel) pl. nebesno
posledica oboljenja štitaste žlezde, sa kamenje, meteori koje su stari po-svećivali
znacima: uvećana štitasta žlezda, krupne bogovima ili ih samo obožava-li (nazvano po
buljave oči, ubrzan rad srca, drhtanje prstiju, kamenu na kome je Jakov spavao i usnio
znojenje, proliv, pojačana probava materija, anñela, Moje. I, 28, 19); betilije.
mršavljenje i dr. (nazvana po nem. lekaru bajagi (tur. bayagl) tobože.
K. Bazedovu, 1799—1854, koji ju je prvi
utvrdio i opisao). bajadere (port. bailadeira) pl. javne igračice i
bazeitet (grč. basis) hen. svojstvo kiselina da se pevačice u Indiji, koje su, u isto vreme, i
sa izvesnim količinama baznih oksida javne ženske; igračice na službi u ind.
pretvaraju u soli; prisustvo jedne hemijske hramovima (ind. dewa-dasis = služavke
baze. bogova) koje se odmalena posvećuju službi
bazen (fr. bassin) v. basen. bogovima i u svakom hramu ih ima 8—12;
bazen (fr. basin, bombasin) trg. vrsta finog i vrsta malih marama.
jakog porheta, koji se upotrebljava naročito bajat (tur. bayat) koji više nije svež, ustajao,
na Istoku. stari.
bazeologija (grč. basis, logia) nauka o osnovi-ma baja™ (tur. baymak) vračati, opsenariti (u
tela; osnovno učenje. svrhu lečenja); varati.
bazilika (grč. basilike) prvobitno kod starih
Grka: dvorana sa sedištem arhonta basileusa
u Ateni; potom, kod Grka i

7 Leksikon
bajaco 98 bal

bajaco (ital. bajaccio) lakrdijaš, šaljivčina, bakračlije (tur. bakraclz) stremen, uzengija, ono
arlekin, klovn u napuljskoj narodnoj na čemu jahač drži nogu kad jaše konja.
komediji, pajac. baksuz (tur. bahtsiz) nesrećan, zlosrećan
bajdaki (rus. baidaki) pl. lañe sa neobično čovek; čovek koji drugome donosi nesreću;
velikim krmama na Dnjepru, Dnjestru i nesreća, nevolja, baksuzluk.
Bugu. bakteriemija (grč. bakteria palica, haima krv)
bajdara (rus. baidara) mali sibirski čamac od med. prodiranje bakterija kroz krvne i limfne
riblje kosti ili lakog drveta, prevučen kožama. sudove u krvotok.
bajlbrif (hol. Bylbrief) pismeni ugovor o bakterije (grč. bakteria) biol.-med. najmanja,
gradnji broda; uverenje graditelja broda ili jednoćelična živa bića, prostim okom
nadležnih vlasti da je brod propisno izrañen; nevidljiva i slična štapiću, koja »sive kao
priznanice o novcu primljenom za gradnju gotovani i izazivaju rastvaranje i često
broda. teške bolesti; pripadaju biljnom carstvu, a
bajonet (fr. baionnette) voj. dug nož sa dva ima ih pokretljivih i nepokre-tljivih.
reza ili više rezova, koji se meće na pušku bakterioze (grč. bakterion štapić, dem. od
(pronañen u Bajoni 1640. god.) bakterfa batina) pl. opšti naziv za biljne
bajrak (tur. bayrak) v. barjak. bolesti koje prouzrokuju bakterije.
Bajram (pere. bejram) v. Barjam. bakterioliza (grč. bakteria, lysis rastvaranje)
bajroiizam shvatanje života i umetnosti koje hem. rastvaranje bakterija imunim se-rumom.
odgovara shvatanju velikog engl. pesnika bakteriolizini (grč.) pl. hem. sastojci imunog
Džordža Gordona Bajrona (Vugop seruma koji imaju moć da rastvaranjem
1788—1824), naročito njegovom pesimi- ubijaju bakterije.
stičkom shvatanju sveta i života. bakteriolog (grč. bakterfa, logos) naučnik koji
bajc (nem. Beize) hem. 1. močenje, luženje; 2. proučava osobine i život bakterija.
močilo, rastvor neke kiseline ili soli u koji se bakteriologija (grč. bakterfa, logfa) nauka koja
zamače ili kojim se premazuje neki predmet se bavi proučavanjem osobina i života
da bi se boja za nj učvrstila. bakterija (osnivači: Luj Paster i Robert Hoh).
baka (nem., hol. Bake) znak (obično komad bakterioterapija (grč. bakterfa, therapefa)
drveta, fenjer ili bure) koji pliva na vodi i lečenje pomoću bakterija.
označava lañi put po opasnim mestima; up. bakteriofagi (grč. bakterfa, phagos) pl. biol.
boja. klicožderi, veoma sitna, mikroskopski
baka (lat. bacca) bog. bobica, jagoda. nevidljiva bića koja žive u telu i uništavaju
bakalaureat (nlat. baccalaureatum) zarazne klice.
dostojanstvo bakalaureusa. bakteriocidi (grč. bakterfa, lat. caedere ubiti)
bakalaureirati (nlat. baccalaureatum) pola-gati biol. klicomori, uništači zaraz-nih klica; up.
(ili: položiti) bakalaureus. bakteriocidnost.
bakalaureus (nlat. baccalaureus, bacca lau- bakteriocidnost (grč. bakterfa, lat. caedere) biol.
reus lovorova bobica) na nem., fr. i eng. osobina nekih živih bića, materija i sokova u
univerzitetima: najniži akademski stepen, telu da uništavaju zarazne klice; up.
ispit koji prethodi licencijatu, ma-gistriranju i bakteriocidi.
doktoratu; ispit zrelosti. bakteriurija (grč. bakteria, uron mokraća)
bakalin (tur. bakkai) trgovac namirnicama. med. prisustvo bakterija u mokraći, mo-
bakana (ital. Vasso Bahus, baccana) obična krenje zaraznim klicama.
vinarnica, rakidžinica, krčma. bakulacija (nlat. baculatio) batinanje,
bakara (fr. baccarat) francuska hazardna igra kažnjavanje batinom, štapom.
karata. bakulometrija (lat. baculum štap, grč. metra)
bakbord (engl. backboard) mor. leva strana merenje pomoću štapa, motke.
broda kad je čovek okrenut licem pramcu. bakulus (lat. baculus) štap, prut, palica, batina.
bakvuds (engl. backwoods) pl. prašume, divlji i bakfiš (nem. Backfisch pržena riba); fig. mlada
neobrañeni krajevi na zapadu Sje-dinjenih devojka, šiparica.
Američkih Država. Bakhus (grč. Bakchos) kit. v. Bahus.
bakvudsmeni (engl. backwoodsmen) pl. bakciferan (lat. bacca bobica, fero donosim)
gorštaci, belci naseljeni po divljim i neo- bog. koji rodi bobicama.
brañenim krajevima Sjedinjenih Američkih bakciforman (nlat. bacciformis) u obliku
Država; up. bakvuds. bobice, bobičast, jagodičast.
baklave (tur. baklava, arap. baqlawa) vrsta bakšiš (tur. bah$i§) dar, poklon, napojnica,
slatke pite sa dosta meda i rastopljenog nagrada za učinjenu uslugu.
šećera, mlevenih oraha, lešnika i dr. bal (fr. bal, ital. balio, nlat. ballare igrati)
baklaža (fr. baclage) mor. taksa koju plaćaju igranka, zabava sa igrankom; bal an mask
brodovi za pristajanje u luku. (fr. bal en masque) igranka pod maskama;
bakler (fr. bacleur) zatvarač luke, pristaništa.
bakrač (tur. bakraf od bakir bakar) posuda od
bakra, bakreni kotao (i uopšte kotao).
bala 99 balzamirati

krabuljii ples, igranka pod obrazinama; bal vanja ravnoteže; džakovi peska koji se
pare (fr. bal rage), otmena igranka, bal u stavljaju u vazdušne lañe radi reguli-sanja
svečanom ruhu; balšažgetr(fr. bal champetre) dizanja balona; fig. svaki nepotreban i suvišan
igranka u polju. teret, stvar za odbacivanje.
bala (fr. balle) denjak, svežanj. balata (nlat. balata) l. materija veoma slična
balagan (rus. balagan, pere. balabane) daščara, kaučuku i gutaperki, ali elastičnija od ovih,
baraka, šatra, naročito cirkuska. upotrebljava se za električne izolatore,
balada (fr. ballade, ital. ballata pesma uz igru) mašinske kaiše, ñonove i u zubarstvu (dobiva
džoet. prvobitno: pesma koja se uz igranje se od sasušenog mlečnog soka gujanskog
pevala (balar=igrati); docnije se razvila u drveta mimusops balata).
pesmu lirsko-epske sadržine, koja, služeći se balata (ital. ballata) 2. muz. pesma uz igranje.
i dijaloškom formom, priča neki dogañaj i u balboa novčana jedinica Paname (=100
isto vreme izaziva lirsko raspoloženje; centimosa).
pesnička pripovetke. bal-boj (eng. ball-boy) ot. dečko koji, kod
baladen (fr. baladin) šaljivčina, lakrdijaš; tenisa, kupi lopte i donosi igračima.
glumac; baletski igrač. balbutirati (lat. balbutire) med. tepati, mucati,
baladine (grč. balio, nlat. ballare) pl. zamuckivati, nejasno izgovarati, preplitati
služavke u azijskim hramovima, vrsta jezikom.
hljerodula, koje se posetiocima hramova balbucijes (nlat. balbuties) ned. mucanje, za-
nude za novac; up. bajadere. muckivanje, preplitanje jezikom.
balazor trg. vrsta istočnoindijske pamučne baldahin (ital. Baldacco, baldacchino)
tkanine. pokrivač nad prestolom ili krevetom od
balalajka (rus. balalaika) muz. ruski narodni skupocene materije; „nebo" koje stoji pred
instrumenat, sličan gitari, sa trou-glastom oltarom i nosi se na litijama (naziv po
kutijom, dugim vratom i tri žice u koje se zlatotkanoj materiji koja se najpre izra-
udara prstima. ñivala u Bagdadu).
balander (hol. Balander) plitka dereglija sa balena (fr. baleine, lat. balaena) zool. kit; vitka
jednom katarkom (u Holandiji). šipka iz kitovih usta (fišbajn).
balanitis (grč. balanos žir) med. zapaljenje balenologija (lat. balaena, grč. logfa) zool. opis,
glavića i unutrašnje pokožice muškog proučavanje kita i njegovih osobina, nauka o
spolnog organa. kitovima.
balanoblenorea (grč. balanos, blenna sluz, baleioptera (lat. balaena, grč. pterćn) pl. zool.
geb curim) zagnojavanje glavića. kitovi koji imaju samo jedno leñno peraje.
balanoidan (grč. balanos, ejdos) koji ima balerina (ital. ballerina) umetnica u igra-nju,
oblik žira, žirolik. baletska igračica.
balanopostitis (grč. balanos, posthion kapi-ca) balerine (ital. ballerino) učitelj igranja;
med. zapaljenje glavića i kapice. umetnik u igranju, baletski igrač.
balanofag (grč. balanos, phagos) zool. onaj balet (fr. ballet, ital. balletto) umetnički ples,
koji se hrani žirom, žirožder. igra na pozornici, bilo kao umetak u operi, ili
balave (fr. balance, lat. bilanx) ravnoteža; u vezi sa pantomimom, samostalna radnja u
nedoumica, kolebanje, neodlučnost; korak u kojoj se nemim pokretima i ritmičnim
igri kad telo stoji na jednoj nozi, figura u kombinacijama pokušavaju umetnički da
plesu (u lansu i kadrilu); astr. Terazija u prikažu ljudska osećanja i strasti.
Zodijaku; trg. bilans, konačni račun; kor. baleteza (fr. balleteuse) pozorišna, baletska
podaci mornara o robi koju su natovari li. igračica; up. balerina.
balanse (fr. balance) u plesu: igračevo njihanje balet-majster (fr. ballet, nem. Meister
s noge na nogu u mestu. majstor) voña balega; prvi igrač u baletu.
balansiranje (fr. balancement) kolebanje; balet-tencer (fr. ballet, nem. Tanzer igrač)
ravnoteža; muz. drhtanje, treperenje; njihanje, igrač u baletu, baletski igrač.
ljuljanje. balzam (grč. balsamon) xex. prirodna smesa
balansirate (fr. balancer) uravnotežavati, biljnih smola sa eteričnim uljima, a delom i
uravnotežiti, držati u ravnoteži; kole-bati se, aromatičnim kiselinama, jaka i većinom
ustezati se, biti neodlučan; slik. delove slike prijatna mirisa; takoñe: veštačka kompozicija
skladno predstaviti i ra-sporediti; trg. praviti radi ublažavanja bolova i lečenja rana.
(ili: napraviti) zaključni račun; up. bilans. balzamika (nlat. balsamica) pl. far«, balzam-ska
balansje (fr. balancier) šetalica, klatno; sprava sredstva, balzamski lekovi.
čije kretanje odreñuje pokret neke mašine; balzaminke (nlat. balsaminaceae) pl. bog. bilj-na
motka za održavanje ravnoteže kod igrača vrsta, u kojoj je naročito poznat tzv. „lepi
na užetu; izrañivač terazija, vaga, kantara. čovek" (nazvala po tome što su neke od nje
balast (kelt. bal pesak, lasd tovar) teške mase nekada upotrebljavate kao lek za rane).
peska ili kamena u lañi radi održa- balzamirati (grč. balsamon, biljka roda Bal-|
samodendron i mirišljave smola tih
balzamovati 100 balueter

drveta) namazati mirisnim mastima i uljima; balkanologija nauka o Balkanu, naročito nauka
naročito, po običaju starih Egi-pćana, Asiraca koja se bavi proučavanjem zajedničkih
i Persijanaca: učiniti da tela umrlih budu pojava u jeziku, književnosti, fol-kloru,
sačuvana od truljenje (danas se ubrizgava u društvenom i istorijskom razvitku balkanskih
arterije sublimatov rastvor i dr., utroba se naroda.
ispere karbolnom kiselinom, a telesna balkon (ital. balcone) apx. nepokriven, ista-knut
šupljina napuni svežim drvenim ugljem). deo na spratu neke grañevine; doksat; poz.
balzamovati v. balzamirati. produženje prve i druge galerije do pozornice;
balzamum anodinum (nlat. balsamum anody- mor. zadnji deo velikog parobroda.
num) far«, balzam za uminjavanje, utiša- balneografija (lat. balneum kupatilo, grč.
vanje bolova. grapho) opisivanje banja, kupališta.
balzamum kordijale (nlat. balsamum cordi-ale) balneologija (lat. balneum, grč. logfa)
far«, balzam za jačanje srca. proučavanje banja, nauka o mineralnim
balzamum oftalmikum (nlat. balsamum izvorima koji služe kao lek (pijenjem,
ophtalmicum) fark. balzam za oči. kupanjem i dr.).
balizam (grč. ballizo, ballismos „igranje") balneoterapija (lat. balneum, grč. therapeia)
bolesna, histerična želja za igranjem kod primenjivanje mineralnih izvora u lečenju
pojedinaca ili masa (u revolucionarnim bolesnika, banjsko lečenje.
vremenima); med. trzanje, drhtanje, grčenje, balneotehnika (lat. balneum. grč. technike)
bacakanje. veština podizanje i celishodnog ureñenja
Balila (ital. Balilla) fašistička omladinske banja, banjsko grañevinarstvo.
organizacija za dečake od 8—14 godina, balneum (lat. balneum) banja, kupatilo.
nazvana po dečaku Ba l ili, koji je 1746. balneum arene (lat. balneum arenae) peščano
godine u ðenovi, prvi poveo odlučnu borbu kupatilo.
italijanskog naroda protiv Austrijanaca. balneum vaporis (lat. balneum vaporis) nap-no
belina (fr. balle, baline) vunena materija za kupatilo, kupanje u pari.
pakovanje, sargija od vune. balneum lakonikum (lat. balneum laconicum)
balista (lat. ballista, grč. balio bacam, znojno kupatilo, kupanje znojenjem.
hitam) bacačica, ratna sprava starih Rimljana balneum cineris (lat. balneum cineris) ne-pelno
za bacanje kamena. kupatilo, kupanje u toplom pepelu.
balistike (grč. balio bacam) voj. teorija bacanja, balio (fr. balnot) vrsta burgundskog vina.
gañenja; nauka o kretanju bačenih tela balo (ital. balio) l. igranka, ples, bal;
(puščanog ili topovskog zrna), nauka koja se muzički komad za ples.
bavi proučavanjem kretanja zrna od trenutka balo (fr. balle, ballot) 2. denjak, svežanj,
kad ono, pod pritiskom barutnih gasova, bala trgovačke robe.
napusti svoje ležište i krene kroz cev pa balon (fr. ballon) šuplje, okruglo telo, naročito
sve do pogotka cilja. vazdušni balon napunjen gasom lakšim od
balistički (grč. balio) koji se tiče balistike, koji vazduha (aerostat); okrugla, bokasta boca za
spada u balistiku; balistkčka kriva (linija) fiz. tečnosti; geogr. ćuvik, glavica; lged. bešika od
linija kojom se kreće telo bačeno u gume ili svile prot-kane gumom, za olakšanje
atmosferu i koja, usled dejstva vazdušnog poroñaja; balon d'ese (fr. ballon d'essai)
otpora, kosije pada nego što se penje; mala vazdušne lopta za ispitivanje pravca
balistički problem zadatak da se odredi vetra; fig. novinski članak koji se objavljuje da
putanja tela bačenog u neku otpornu sredinu; bi se opipalo raspoloženje i mišljenje
bvlistkčko klatno na-prava koja služi za javnosti; balon kaptif (fr. ballon captif) vezani
odreñivanje valjano-sti baruta i početne balon, kojim se može popeti samo do izvesne
brzine zrna. visine i spustiti na mesto polaska.
balistogram (grč. balio bacam, gramma balota (fr. ballotte) kuglica za glasanje,
slovo) u sudskoj medicini: snimak napravljen glasačka kuglica.
pomoću balistoskopa, koji služi kao balotada (fr. baliotade) skok konja ispruženim
identifikacija izmeñu oružja (puške, nogama.
revolvera) i ispaljenog zrna. balotaža (fr. balio ttage) biranje (ili: glasanje)
balistoskop (grč. balio bacam, skopeo pomoću kuglica razne boje; izbor kod koga
gledam) u sudskoj medicini: aparat pomoću nijedan kandidat nema potrebnu većinu, zbog
koga se utvrñuje iz kojeg je vatrenog oružja čega se mora ponovo glasati.
ispaljen metak (u slučajevima gde je u balotirati (fr. ballotter) ubacivanjem bele ili
pitanju više oružja istog modela i istog crne kuglice u posudu ili kutiju glasati „za"
kalibra). ili „protiv", glasati kugli-cama.
balkanijada sp. takmičenja u atletici baluster (fr. balustre, ital. balustra, grč.
predstavnika balkanskih naroda (Albanije, balaustion cvet divljeg nara) vrh. lepo
Bugarske, Grčke, Jugoslavije, Rumunije i izrañen stubić, sojica.
Turske); održavaju se od 1929. god.
balkanistika v. balkanologija.
balustrada 101 banknota

balustrada (grč. balaustion, fr. balustrade) tarci; vetrokaz; čovek koji se upravlja prema
arh. naslon, priručje, ograda na altanima, vetru; remnik na pušci; opasač na kome stoji
balkonima, stepenicama. fišeklija, redenik; omotač na cigarpapiru i na
balustrirati (fr. balustrer) ograditi stu-bićima, kutiji sa cigaretama; unakrstan povez na
postaviti balustradu. poštanskim pošilj-kama; reklamna traka na
balhornizirati (nem. ballhornisieren) hteti nešto omotu knjige; trg. tablica sa cenom neke
popraviti, pa napraviti gorim no što je bilo robe.
(po Johanu Balhornu, štampa-ru, 1531— bandist(a) (ital. banda) član (svirač) u vojnoj
1599). muzici; up. banda.
balčak (tur. balčak) drška od sablje ili mača. bandit (ital. bandito) razbojnik, drumski
bambino (ital. bambino) detence, malo dete, razbojnik, plaćeni ubica; pustahija, ne-
lutka; naročito drvena lutka koja pred- valjalac, propalica, skitnica.
stavl>a malog Hrista, u crkvi Ara Coeli na banditizam (fr. banditisme) razbojniko-vanje,
Kapitolu u Rimu. hajdukovanje, hajdučija; pustahij-stvo,
bambočade (ital. bambocciade) pl. rñave, nevaljalstvo.
neuspele slike holandskih slikara koje bandleta (fr. bandeletette) uzan zavoj, zavo-
predstavljaju seoske krčme, vašare, jić; mala traka, tračica; pruga u boji; grañ.
seljačke igranke i sl. pljosnata mala šipka.
bambus (malaj. bambu, mambu, eng. bamboo) bandola (ital. bandola, šp. el bandola) muz.
vrsta trske, često visoka do 20 m i po gitari sličan muz. instrument sa 4 do 10
60—70 st debela, raste u Indiji. metalnih žica, upotrebljava se naročito u Sev.
banalan (fr. banale) običan, izveštao, otr-can, Americi i Meksiku; up. mandora, mandola.
svakodnevni, opšti; banalna fraza otrcana, bandolin mast za kosu, da bi bila glatka i sjajna.
suviše ponavljana rečenica. bandoneon muz. v. bandonion.
bandonion muz. četvorougaona harmonika za
banalizirati (fr. banaliser) načiniti otrcanim, razvlačenje sa većim brojem glasova (130
svakidašnjim. tonova) nego običan akordeon (nazvan po
bavalitet (fr. banalite) v. banalnost. pronalazaču, Hajnrihu Bandu); bandoneon.
banalnost (fr. banalite) otrcanost, svakida- bandu ra (rus. bandura) muzički instrument
šnjost; banalitet. Ukrajinaca i Poljaka, sličan gitari i
bavana (šp. banana) bog. malajsko ime poznate balalajci, samo sa više žica (8^24).
istočnoazijske zeljaste biljke, čiji je plod po bank (ital. banco, fr. banque) uplaćeni novac
obliku sličan krastavcu, a po ukusu dinji. svih igrača u hazardnoj igri karata; up.
banarij (nlat. bannarium) pravo prisiljavanja, banka.
prinudno pravo (različito od jus kogens). banka (ital. banco, fr. banque, nem. Bank)
banauzija (grč. banausia) bavljenje naukom novčani zavod, ustanova koja radi s novcem;
ili umetnošću samo zanatski, bez ljubavi posreduje u kreditnim poslovima, prima
prema samoj stvari i bez nekog višeg cilja; novac na štednju, daje zajmove uz kamatu,
filistarstvo. kupuje i prodaje hartije od vrednosti, strani
banauzijski (grč. banausos) zanatski, fili- novac itd., štedionica; kod nas i novčanica
starski, prosto, obično. od 10 dinara; zgrada u kojoj se nalaze
banda (ital. banda) četa, odred; gomila, prostorije jednog novčanog zavoda; up. bank.
družina (lopovske); putujuće društvo svirača, bankar (fr. banquier) lice koje se bavi
glumaca; vojna muzika. novčanim, kreditnim i efektnim poslovima,
bandaža (fr. bandage) med. zavoj; zavijanje, sopstvenik banke, menjač, saraf; igrač koji
previ j anje;,utega (kod mačevalaca i drži bank.
boksera); obruč na naplatku, okov na bankvaluta (ital. banco, valuta) bankovni
točku; veza, spojnica. novac kao fingirana novčana jedinica.
bandažirati (fr. bandager) ned. zaviti, pre-viti, banket (fr. banquet, ital. banchetto) svečani
previjati; sp. staviti utege (u mačevanju i obed nekome i nečemu u čast, gozba;
boksu); metnuti obruč na naplatak, okov na oproštajna gozba.
točak. banketa (fr. banquette) voj. stupnjevita uzvišica
bandažist (fr. bandagiste) proizvoñač, prodavac iza grudobrana za strelce; uzvišena pešačke
hirurških aparata, naročito zavoja, utega i sl. staza pored kolovoza na putu; unutrašnji
banderilja (iš. banderilla) koplje sa zasta- naslon na prozoru.
vicom, koje se upotrebljava u borbi s bankijeri (ital. banchieri) pl. v. lazaroni.
bikovima. baikir (fr. banquier, nem. Bankier) v. bankar.
banderiljero (šp. banderillero) borac s bikovima banknota (ital. banco, nota) vrsta menice koju
naoružan banderiljom. neka novčana banka izdaje na samu sebe,
banderola (fr. banderole) kita ili gajtan na obavezujući se da će njenom donosio-cu
trubi; konjička zastavica; zastava na ka- isplatiti u metalnom novcu iznos na
banko-konto 102 barbarski

koji ta uputnice glasi; papirni novac, mostarina; voj. baražna vatra zaprečna
novčanica. vatra, preprečna vatra.
banko-konto (ital. banco-conto) trg. knjiga u koju baražist(a) (fr. barragiste) čuvar brane, rampe.
trgovac beleži svoje poslove sa bankom radi baraka (fr. baraque) daščara, trošna kućica,
obračunavanje. straćara; dućan od dasaka, obično u blizini
bankokrat (ital. banco, grč. kratos snaga) vojničkih logora i mesta gde radi veći broj
pristalica vladavine i uticaja novčanih ljudi i radnika itd.
predstavnika novčanih zavoda na javni život barakan (arap. barakan, ital. barracano, fr.
i poslove. bouracan) tkanina od kostreti i vune ili
bankokrat (ital., grč.) zastupnik shvatanja da kamilje dlake, veoma gusta i teška, slična
banke odnosno njihovi predstavnici treba da platnu; široka arabljanska haljina od te
imaju odlučujući uticaj u državi i da odreñuju tkanine; up. berkan.
njenu politiku; sprovodilac vladavine banaka i barakirati (fr. baraquer) smestiti u barake;
novčanih ustanova. stanovati u logorskim kolibama, daščarama.
bankokratija (ital. banco, grč. krateo vladam, baranda (tl. barranda) ograda u areni gde se
gospodarim) gospodareve banaka državnim izvode borbe s bikovima.
poslovima, vladavina velikih novčanih barat (ital. baratto, fr. barat) trgovanje,
zavoda i njegovih predstavnika. razmena, trampa.
bankrot (ital. bancarotta, nlat. bancus klupa, baraterija (ital. baratteria) kor. svaka nepoštena
rumpere slomiti) slom banke, obustava ili protivzakonita radnja kapetana ili mornara
plaćanja, nesposobnost plaćanja i odgova- koja ide na štetu sopstvenika broda i ostalih
ranja svojim novčanim obavezama, postra- zakonitih interese-nata; podvala, prevara,
dalost; fig. potpuna propast, stradanje; potkradanje, kri-jumčarenje.
bankrotstvo. baratirati (ital. barattare) trgovati davanjem
bansek (nem. Band-sage) zan. mašinska testera robe za robu, trgovati razmenom, trampiti.
tračara; bonsek. barato-trgovina (ital. baratto) razmena,
bantam (eng. bantam petlić) sp. bantam trampa, trgovina kod koje se daje roba za
kategorija bokser, rvač i dizač tereta težak robu, naročito uobičajena u knjižarstvu.
izmeñu 50,75 i 53,5 kg (nazvan po bantam-- barba (lat. barba, ital. barba brada) čika, čiča
kokoškama najsitnijoj vrsti kokošaka, možda (u Dalmaciji); in barbam (lat. in barbam) u
poreklom sa Jave). bradu, tj. u brk, u lice.
bandžo (eng. banjo) kuz. v. bendžo. barbakana (fr., ital. barbacane, nlat., nm.
baobab (amh.) bog. džinovsko hlebno drvo, barbacana) voj. spoljašnji zid utvrñenja sa
visoko do 20 m i debelo do 9 t, sa osvežava- puškarnicama; stražarske kula; propust za
jućim plodovima, raste u žarkim krajevima vodu, za svetlost.
Afrike; plod, lišće i kora služe i kao lek, barbar (grč. barbaros) v. varvarin.
naročito protiv groznice (nlat. Adansonia
digitata). barbarizam (grč. barbarismos) gran. upotreba
baptizirati (grč. baptfzo, fr. baptiser) krstiti, stranih reči i izraza u govoru i pisanju,
krštava ti; nadenuta ime. naročito za ona značenja za koja imamo
baptizma (grč. baptisma) crkvena tajna našu reč, npr.: šnajder, šuster; bez da sam
krštenja; krštenje, krštavanje. znao, pola tri, imate li što za jesti, nazvati
baptisterij(um) (grč. baptisterion) krstioni-ca, telefonom itd., gruba jezička greška, na štetu
kapele pored crkve ili deo crkve u kome se jasnosti i čistote jezika; kovanica, pogrešno
obavlja krštenje. upotrebljene reč; varvarizam.
baptisti (grč. baptizo) pl. članovi hrišćanske barbarizirati (grč. barbarfzo) učiniti nešto
sekte koji odbacuju krštavanje dece, traže da barbarskim, pobarbariti; grešiti se o previla i
se krštavaju samo odrasli, tj. oni koji su čistotu jezika, govoriti u kovanicama,
svesni akta koji se nad njima vrši. iskvareno, nepravilno; var- ' varizirati.
bar (grč. baros težina, pritisak, teret) 1. barbarin (grč. barbaros) kod starih Grka: svaki
dinamička jedinica za merenje atmosfer-skog onaj koji nije znao da govori grčki, dakle
pritiska. tuñinac, stranac; kod Rimljana: narodi koji
bar (eng. bar) 2. krčma, livnica, kafana sa nisu imali grčkog ni rimskog obrazovanja;
alkoholnim i drugim pićima; amerikan--bar danas: neobrazovan, grub, surov čovek,
krčma bez stolova i stolica, u kojoj se pije i divljak; barbar, varvarin.
jede stojeći. barbarski (grč. barbarikos) prvobitno: strani,
bara (fr. barre) poluga; motka, šipka; pregrada, tuñinski; nečovečan, grub, surov, divlji;
brana u sudnici; gomila peska ili stenja na protivan duhu i pravilima jezika; barbarski
ušću reke ili na ulazu u prista-nište, sprud ornament gotski, keltski i
naslaga; pregrada izmeñu konja u
konjušnici.
baraž (fr. barrage) brana, ustava; pregrada,
greda kojom se zaprečava put, rampa; kal-
drmarina; taksa za prelazak preko mosta,
barbarstvo 103 barkarola

ovima slični oblici ornamenata; varvarska. (ulice, mostove) u cilju odbrane; dizati (ili:
barbarstvo (grč. barbaros) neobrazovanost, praviti) barikade; barikadirati se ograditi se,
neuljuñenost; grubost, surovost, divljaš-tvo; zatvoriti se dobro; fig. izdvojiti se, usamiti se.
varvarstva. barilalija (grč. barys težak, laleo govorim) med.
barbirati (fr. barbe, barbifier) brijati, ši-šati; teško, otežano govorenje, teško izgo-varanje
kuv. skidati krljušt sa ribe. reči.
barbiton (grč. barbiton) muzički instrument barilja (um. barilla) hen. nečista pšanska soda
starih Grka sa mnogo žica, sličan liri; ua. koja se dobiva sagorevanjem morskih biljaka.
polihord. barimetrija (grč. barys težak, metria) v.
bard (eng. bard, kelt. bardd) pesnik i pevač barometrija.
starih Gala i ostalih keltskih naroda, koji je bariolaža (fr. bariolage) šarenilo, naša-ranost;
pevao, uz pratnju harfe, u slavu junaka i neukusno, suviše šareno slikarstvo.
bogova; pesnik. bariolirati (fr. barioler) šarati, našara-ti,
bardak (tur. bardak) zemljani sud za vodu; prošarati, protkati šarenilom.
drveni, zemljani ili bakarni sud u kome se barioni fiz. opšti naziv za dve grupe ele-
drži rakija ili vino. mentarnih čestica, i to za: nukleone i
bardiljo (ital. bardiglio) vrsta veoma tvrdog hiperone.
belog florentinskog mramora. barisomatija (grč. barys težak, soma telo) med.
bardit (nlat. barditus) ubojna pesma barda. tromost, ugojenost, gojaznost.
guslarska pesma. barister (eng. barrister) titula engleskih
bardo (fr. bardot, ital., šp. barda, arap. advokata koji vode sporove pred visokim
albarda) tovarna životinja, mlada mazga; fig. sudovima.
čovek koji izvlači sve na svojim leñima, barisfera (grč. barys, sphaira lopta) geol.
pepeljuga. Zemljine jezgro, sastoji se, verovatno, od
barñelo (ital. bargello) ranije: palata guvernera teških elemenata, nikla, gvožña i dr.
(podestata) u Florenci; zatim: sedište kapetana baritimija (grč. barythymfa) zlovolja, seta, tuga,
policije i zatvor; danas: narodni muzej za neraspoloženje.
talijansku umetnost i kulturnu istoriju. bariton (grč. barys jak, dubok, tonos ton) muz.
barež (fr. barege) prvobitno: laka vunena duboki tenor ili visoki bas, muški glas
tkanina, na zvana po mestu Barež u Piri- izmeñu basa i tenora, koji se kreće otprilike
nejima; sada: sve slično tkane materije od izmeñu „A" do „a"; muzički instrument sa
vune, svile i pamuka. žicama, eufonijum (u vojnoj muzici).
barel (eng. barrel bure, burence) anglosak- baritonirati (grč. barytoneo naglasim gra-
sonska jedinica zapremine za merenje tečnosti visom) gram. jedan slog, naročito poslednji
(163,55 1 u Engleskoj, 158,98 1 u SAD) slog reči, ostaviti nenaglašen; muz. pevati
bareljef (fr. bas-relief) plići, slabije ispupčen bariton.
vajarski rad na ravnoj površini; up. reljef. baritonist(a) (grč. barys, tćnos) muz. pevač koji
bereta (fr. barrette, ital. berretta, nlat. peva bariton.
barretum) kapa uopšte; ćoškasta ili okrugla
kapa bez štita, kakvu nose na službi sudije, baritonon (grč. barytonon) gram. reč kod koje je
sveštenici itd. poslednji slog nenaglašen.
bari- (grč. barys) predmetak u složenicama sa barifon (grč. barys, phone glas) muz. pevač koji
značenjem: težak. peva dubok glas, tj. bas, basist.
baribal zool. vrsta malih, crnih medveda u Sev. barifonija (grč.) muz. dubok glas, bas; med.
Americi, Japanu i dr. teškoća govorenja kao bolesno stanje.
bariglosija (grč. barys težak, glossa jezik) med. baricentrum (grč. barys, kćntron) fiz. težište.
v. barilalija. barjak (tur. bayrak) zastava, steg; četa vojnika;
barijera (fr. barriere) pregrada, brana, branik; bajra«.
pregrada od rešetaka; granica, meña; Barjam (pere. bejram) dva velika muhamedan-
pogranične utvrñenje; zaklon, odbrana; ska praznika u godini; prvi se slavi odmah
varoška kapija, ulaz gde se plaća troša-rina, posle posnoga meseca ramazana; drugi,
ñeram; fig. smetnja, prepona, prepreka. kurban bar jam, praznik žrtve, zove se zbog
barij(um) (nlat. baryum, grč. barys težak) toga što se tada kolju ovnovi koji se dele
hem. element, atomska masa 137,34, redni sirotinji, a slavi se 70 dana posle prvog
broj 56, znak Va. barjama; Bajram.
barikada (fr. barricade) brana, pregrada barka (ital. barca, fr. barque) čun, mali
uzanih mesta (ulica, mostova) u cilju čamac, lañica; velika trgovačka laña sa tri
odbrane; fig. grañanski rat, ulična borba; katarke.
smetnja, prepreka. barkarola (ital. barcaruola) vesela pesma
barikadirati (fr. barricader) pregraditi, venecijanskih gondolijera; pesma u še-
preprečiti, zatvoriti uzane prolaze
barkasa 104 baso obligato

tnjama po vodi (peva se uz pratnju gitare, baron (nlat. baro, fr. baron, ital. barone)
mandole i dr.); takoñe: barkerola. plemićka titula, stepen plemstva izmeñu grofa
barkasa (tl. barcaza) hor. najveći čamac na i plemića; fig. jak, hrabar čovek, junak, vitez.
ratnim brodovima, sa katarkama, jedrima i baronat (nlat. baro) posed za koji je Vezana
malim topovima. baronska titula; baronija.
barkerola (ital. barcherolla) šetni čamac bez baronese (ital. baronessa) baronova kći.
katarke, gondola; up. barkarola. baronet (eng. baronet) titula engleskog na-
barketa (ital. barchetta) čun, mali čamac, slednog plemstva; član nižeg plemstva,
lañica, barkica. izmeñu barona i viteza.
barmen (eng. barman) vlasnik ili poslovoña baronija (fr. baronnie) v. baronat.
bara; kelner u baru. baroskop (grč. baros, skopeo) stariji naziv
barne (nem. Vaggep, fr. barres) al. gimnastičke barometra; danas: naročita vrsta barome-tra
sprava: dve okrugle, paralelne (i vodoravne) (sa kamforom, nišadorom i šalitrom koji su
motke, svaka učvršćena na dva stuba, razboj. preliveni alkoholom) kod koga se po talogu
baro- (grč. baros) predmetak u složenicama sa poznaje hoće li vreme biti vedro ili mutno;
značenjem: težina, pritisak. up. dazimetar.
barogram (grč. baros, gramma slovo, pismo), barotermometar (grč. baros, thermos topao,
hartija na kojoj je barograf ispisao liniju metron) termometar za merenje tačke klju-
vazdušnog pritiska. čanja vode, koja je niža što je visina na kojoj
barograf (grč. baros, grapho) četeor. aparat koji se ona odreñuje veća; up. hipsotermo-metar.
beleži promene u vazdušnom priti-sku, barotropizam (grč. baros, trćpos obrt, pravac)
barometar koji sam sebe registruje praveći bog. v. geotropizam.
tzv. barografsku krivulju; up. barogram. barofon (grč. baros, phone glas) čovek koji
barok (port. barrocco) apx. v. barokni stil. ima dubok ili grub glas.
barokan (port.) nepravilan, nastran, čudan, bartolinitis med. zapaljenje bartolinijskih,
smešan; baroknim naziva ju se one pojave u usminskih žlezda.
životu i umetnosti koje svojim pretera- Bartolomejska noć ili Pariski krvavi pir, noć
nostima, iskrivljenostima i protivreč-nostima od 24. avgusta 1572, na dan sv. Barto-
izmeñu sredstava i cilja, materije i forme, lomeja, kada su hugenoti pobijeni u Parizu.
izazivaju utisak nečega na-stranog i ludog; barut (tur. barut) prah za vatreno oružje.
barokna poezija učena, dvorske, visokoparna bas (ital. basso, grč. basson, dorski kompa-rativ
poezija koja je cvetala za vreme trajanja od bathys dubok) kuz. najdublji muški glas;
baroknog stila u arhitekturi i umetnosti. najdublji glas u višeglasnim vokalnim i
barokni stil (port. barrocco, grč. stylos) epoha instrumentalnim komadima, osnova
u istoriji umetnosti koja obuhvata kraj XVI, harmonije; instrument koji proizvodi bas-
HUP vek i prvu polovinu HUŠ veka, dobila tonove.
ime po nazivu koji su Portu-galci dali biseru basamak (tur. basamak) prečaga na lestvama,
nepravilna oblika (barrocco); ovaj stil je stepenica na stepeništu.
potisnuo renesansu i predstavlja njenu basa otava (ital. bassa ottava) pl. čuz. mesta
degeneraciju, pri-bližujući se gotskoj koja treba izvoditi za jednu oktavu niže.
umetnosti XV veka sa njenim basen (fr. bassin, ital. batino) rečno korito;
pretpostavljanjem krive linije pravoj; barok. voda veštački ograñena (u parkovima i sl.);
baromakrometar (grč. baros težina, makros mesto u pristaništu gde stoje lañe; kotlina;
visok, metron) vaga za decu, koja meri u bazen.
isto vreme i visinu i težinu. baset (ital. bassetto) kuz. mali kontrabas sa tri
barometar (grč. baros, metron) fiz. sprava za žice.
merenje vazdušne težine, vazdušnog pritiska. baseto (ital. bassetto) kuz. duboki tenor, bariton;
barometarski (grč.) koji se tiče barometri-je; up. bastaj.
barometarski maksimum najviši vazdušni basileus (grč. basileus) kralj; titula drugog
pritisak, najviše stanje barome-tra; arhonta u staroj Ateni.
barometarski minimum najniži vazdušni basist(a) (fr. bassiste) pevač koji peva bas;
pritisak, najniže stanje barome-tra. svirač koji svira bas.
barometrija (grč. bšros, metrfa) merenje baskitbol (eng. basket-ball) sp. košarka.
vazdušnog pritiska; veština rukovanja ba- bas-lis (fr. basse-lisse) vrsta vunenih ili
rometrima; barimetrija. svilenih zidnih tepiha sa dubokom osno-vom.
barometrograf (grč. baros, metron, grapho) basma (tur. basma) l. tanka šarena pamučna
barometar koji sam registruje promene u tkanina, cic; 2. štampa, štampana knjiga.
vazdušnom pritisku; up. barograf. bason (fr. basson) muz. v. fagot.
baso obligato (ital. basso obbligato) mu?, glas
basa koji vodi melodiju.
baso ostivato 105 baton

baso ostinato (ital. basso ostinato) muz. stalno baterija (fr. batterie) voj. više topova (4—8) iste
ponavljanje jedne teme u basu. vrste, sa potpunom opremom i priborom, koji
baso profondo (ital. basso profondo) «ta predstavljaju jednu borbenu jedinicu; kremen,
dubok glas. ognjilo na starim puškama; električna baterija
baso ripijeno (ital. basso ripieno) kuz. bas koji više lajdenskih boca koje se, radi većeg
prati. električnog punjenja, spoje tako da su sve
basta! (ital. basta) dosta! dosta o tome! spoljašnje obloge s jedne strane i sve
bastaj (fr. bassetaille) muz. glas izmeñu bari-tona unutrašnje obloge s druge strane meñu
i basa, dubok bariton; takoñe: ba-reljef. sobom povezane; galvan-ska baterija spoj više
bastard (ital., nm. bastardo) vanbračno dete, galvanskih elemenata u istom provodniku
kopile; zool. melez koji dolazi od spari-vanja radi dobijanja jače struje ili višeg napona
različitih vrsta (npr. konja i magarca, vuka i (paralelne ili uzastopno spajanje).
psa); vot. biljka koja je postala spolnim batibij(us) (grč. bathys dubok, bios život) biol.
ukrštanjem dveju različitih biljnih vrsta; trg. onaj koji živi u dubini, izraz koji je napravio
vrsta fine i guste pamučne tkanine; bastardna engleski prirodnjak Tomas Hak-sli (Huxley
vuna, najslabija vuna na ovčijem krznu; 1825—1895) i njim nazvao organsku prasluz,
bastardna menice lažna menica, sa potpisom koje ima u morskim dubinama i koja ne
lica koje ne postoji; bastardni prozor prozor spada ni u životinje ni u biljke, nego
sa jednakom ili manjom visinom nego predstavlja neko neutral-no meñucarstvo
širinom. prabića ili protista, jedno jednoćelijsko
bastardirati (ital. bastardo) bog. razmnoža-vati organsko biće u morskoj dubini.
se putem ukrštanja različitih vrsta. batimetrija (grč. bathys, metron) merenje
bastilja (fr. bastille) tvrñava, kula, utvrñen dubine; batometrija.
zamak s kulama koji služi kao tamnica; batirati (fr. battre, ital. battere, lat. battuere
Bastilja čuvena pariska tamnica koju je udariti, lupiti) mač. izbiti protivniku mač iz
podigao u XIV veku Karlo V i koja je ruke.
razorena 14. jula 1789. za vreme Luja XVI. batiskaf (grč. bathys dubok, skaphos brod, laña)
bastion (fr. bastion) fort. utvrñenje, grudo-bran. „dubinski brod", ureñaj valjkastog oblika na
bastionirati (fr. bastion) voj. utvrditi, podignuti samostalni pogon opremljen specijalnim
utvrñenje (ili grudobran). aparatima za proučavanje mora i okeana na
bastonada (fr. bastonnade) batinanje; batinanje velikim dubinama.
po tabanima u Turskoj. batist (fr. batiste) vrsta veoma finog i gustog
platna.
bastovirati (ital. bastonare) batinati, naročito po batisfera (grč. bathys dubok, sphalra lopta,
tabanima. kugla) 1. morska dubina; 2. aparat za
bat novčana jedinica u Tajlandu (1 bat=100 merenje i ispitivanje morskih dubina; 3.
satanga). morski omotač Zemlje.
batavija polusvilena tkanina koja se izrañuje na batifon (grč. bathys, phone) muz. duvački
Javi; ime dobila po gradu Bata-viji. instrument sa dubokim tokovima (pronañen
bataliti (tur. battalmak) pokvariti nešto, 1829. u Berlinu).
poremetiti; fig. okaniti se čega, napustiti (neku batli (pere.-tur. bahth) srećan; koji donosi sreću.
nameru, zamisao i sl.). batman (fr. battement) udaranje ruku i nogu pri
bataljon (lat. battuere biti se, tući, fr. bataillon) igranju; lupanje srca; mač. udar po
voj. odred vojske koji predstavlja, prema protivnikovom maču; nuz. dvostruki udar;
formaciji, trećinu ili četvrtinu pešadijskog zamajni udar klatna na časovniku.
puka, obično sa 800—1000 vojnika, bat-metal beložuta mešavina od 55 procenata
podeljenih u 4 čete. bakra i 45 procenata cinka (upotrebljava se za
batard (fr. batarde) pokrivena laka bečka kola svećnjake i druge predmete).
na gibnjevima, federima; voj. vrsta starih batoar (fr. battoir) mlat, tučak za loptu;
topova; borbeni mač koji se u borbi držao u pljosnata maška, prakljača.
jednoj ruci; tip. poluležeća francuska slova batoliti (grč. bathos dubina, lithos kamen) pl.
izmeñu rond i anglez. geol. potpuno kristalisane najdublje gromade
batardo (fr. batardeau) voj. privremen zaklon, plutonskih stena, ponajvip!e grani-toidnih.
nasip od kamena. batologija (grč. battologia) nepotreban govor,
batarizam (grč. battarizo mucam) med. mucanje, lupetanje, trućanje, naklapanje.
zamuckivanje, brzoplet govor. batomstar (grč. bathos dubina, metron) sprava
batelaža (fr. batelage) opsenarstvo, mañio- za merenje morske dubine.
ničarstvo, prevara; hor. tovarenje i isto- batometrija (grč. bathos, metrfa) v. batimetrija.
varivanje lañe čamcima; brodski saobraćaj; baton (fr. baton, nlat. basto) štap, prut, palica,
brodarina, prevoznina. naročito maršalska palica; muz.
batonda 106 beatikum

dirigentova palica za davanje takta; znak za Bahus (lat. Bacchus, grč. Bakchos)' mit. bog
mirovanje. vina, sin Zevsa i Semele; fig. vino; dobar
batovda (ital. battere) u cirkusu: saltomor-tale vinopije, pijanica, bekrija (Grci su ga zvali i
preko konja; up. batuta. Dionizos).
batos (grč. bathos dubina) niskost, prostota u bacilarije (nlat. bacillaria) pl. v. bacili.
govoru i pisanju. bacili (lat. bacillum prutić, štapić) med.
batofobija (grč. bathos, phćbos strah) med. bakterije koje imaju oblik štapića, iza-zivači
strah od dubine ili visine, obično praćen tifusa, tetanusa, srdobolje; vrenja buterne
vrtoglavicom. kiseline i dr.; bacilarije.
batrahij(um) (grč. batrachos žaba) med. v. bacilofobija (lat. bacillum štapić, grč. phćbos
batrahus. strah) med. preteran strah od zaraz-nih klica
Batrahomiomahija (grč. Batrachomiomachfa) (bacila), osobina onih koji su u stalnom
„Boj žaba sa miševima", čuveni grčki strahu da će se zaraziti klicama bolesti (pri
komični junački ep, koji se pogrešno rukovanju, dodiru nekog predmeta, vožnji
pripisuje Homeru, parodija Ilijade. javnim saobraćajnim sredstvima i dr.).
batrahus (grč. batrachos žaba) med. prišt ispod
jezika; batrahijum. baca (tur. baca, pere, bage) dimnjak;
batrij(um) (grč. bathron postolje; klupa, puškarnica.
sedište) med. hirurška postel>a, klupa; sprava baš (tur. bas) l. prednji kraj lañe; 2. u polu
za nameštanje iščašenih udova. slože nicama: glavni, najstariji: baš-knez;
batrum (grč. bathron) med. v. batrijum. baš-čaršija i dr.
batuta (ital. battuta) muz. udarac za takt; mač. baša (tur. basa) starešina, poglavar.
jak udarac duž protivnikovog mača kome je bašiboz(l)uk (tur. basibozuk) ist. vojnici
cilj da se protivnikov mač izvede iz napadne neredovne turske vojske; nedisciplinova-na
linije ili da se napravi mesta za izvoñenje vojska.
udara na protivnika; skok pri kome konj baška (tus. baska) napose, odvojeno, zasebno,
samo malo dodiruje zemlju kopitama; posebno.
saltomortale napravljen preko konja. bašlik (tur. ba§hk) marama koja pokriva
bauer (nem. Bauer seljak) u šahu: pešak, pion. glavu, vrat i ramena.
Bauhaus (nem. Bauhaus) škola za arhitektu-ru bašmalik (tur. basmaklik) „novac za papuče",
i umetničko odlikovanje koju je 1919. god. u deo prihoda sultanije koji se sastojao od
Vajmaru osnovao arhitekta V. Gro-pijus sa novčanik kazni za šumske krivice.
ciljem da se ostvari jedinstvo likovnih bašta (tur. bahce) v. bašča.
umetnosti i da se one, a naročito arhitekture, baštovav (tur. bahcivan) onaj koji se bavi
tešnje približe zanat-stvu i funkcionalnosti. gajenjem povrća, vrtar, povrtar.
Po dolasku na-cista na vlast 1933. škola je bašča (tur. bahce) vrt, gradina; bašta.
raspupggena i 1937. nastavila rad u Čikagu. baš-čaršija (tur. ba§car§z) glavni trg, obično
baft (pere. baft) trg. vrsta istočnoindijskih, pokriven.
obično belih katunskih tkanina. baš-čauš (tur.) narednik u turskoj vojsci.
Bah (grč. Bakchos) kit. v. Bahus. bdelometar (grč. bdella pijavica, metron) med.
bahaizam napredni pravac u babizmu, koji staklena sprava za isisavanje krvi, koja
ima pristalica i u Evropi i Americi. zamenjuje lekarsku pijavicu.
bahanalije (lat. Bacchanalia) pl. kod starih bdelotomija (grč. bdella, temno sečem) zase-
Rimljana: orgijske i mistične svečanosti u canje lekarske pijavice koja se nasisala krvi
čast boga Baha; fig. pijanke, terevenke, burno ispred završetka repa sa trbušne strane, radi
veselje. ispražnjavanja i održanja životinje.
bahant (grč. Bakchos, lat. bacchans) Bahov
sveštenik kod starih Riml>ana. beanizam (nlat. beanus) glupo i neotesano
bahanti (grč. bakchos, lat. bacchans) pl. kod držanje (ili: ponašanje).
Rimljana: učesnici u Bahusovim beanus (nlat. beanus, fr. bec-jaune, bejaune)
svečanostima; u srednjem veku: putujući ñaci novajlija, žutokljunac, početnik; student prve
(vaganti). godine, brucoš; glup i neotesan čovek.
bahija (šp. bahio) zaliv; vrsta finog duvana koji beata (lat. beata) blažena, srećna; im.
se dovozi iz brazilijanske pokrajine Bahija. bogomoljka.
bahijus (grč. Bakcheios) metrička stopa od beata virgo (lat. beata virgo) blažena devi-ca,
jednog kratkog i dva duga sloga (bahijski tj. majka božja, bogorodice.
stih upotrebljavan je naročito u himnama beate memorije (lat. beatae memoriae) blažene,
bogu Bahu). svete uspomene (pokojnik).
bahur (hebr. bachur) jevrejski student koji se beatizam (lat. beatus blažen) pravljenje
bavi proučavanjem Talmuda, poznavalac svecem, tobožnje svetost, licemerstvo.
hebrejskih zakona. beatikum (lat. beaticum) poslednja pomast,
pričest samrtnika kod katolika.
beati posidentes 107 bekerel

beati posidentes (lat. beati possidentes) srećni usañenim perima na jednoj strani, preko
su oni koji imaju, blago onima koji imaju. mreže razapete 155 st od zemlje.
beatitudo vestra (lat. beatitudo vestra) Vata beduina (arap. badawiyyun) kod. ženski ogrtač
Svetosti (oslovljavanje pape). sličan arabljanskoj nošnji.
beatifikacija (lat. beatificatio) posveći-vanje, beduivi (arap. badawiyyun) pl. stanovnici
proglašenje za sveca, uvršćenje u red pustinje, skitalačka arapska plemena u
blaženih od strane pape, posle čega dolazi arabijskim, sirijskim i severoafričkim
akt kanalizacije; fil. električna beatifikacija pustinjama, koja su živela od stočarstva i
električni eksperiment koji se sastoji u pljačke.
stvaranju svetlog sveti-teljskog venca Be-dur (ital. Bć-dur) kuz. tvrdo zvučanje sa
(aureole). osnovnim tonom b; suprotno: Be-mol.
beatifikovati v. beatificirati. bež (fr. beige) koji je bledosmeñe boje;
beatificirati (lat. beatificare) posvetiti, neobojen, prirodne boje.
proglasiti svecem, uvrstiti u red svetitelja. bez (hebr. beth-din) l. jevrejska sudnica,
bebi (eng. baby) malo dete, detence, beba. tribunal koji sačinjavaju rabineri radi
bevanda (ital. bevanda) vino, naročito crno, religioznih i obrednih pitanja.
pomešano s vodom (u Dalmaciji). bez (tur. bez) 2. platno.
beg (tur. bey) 1. veliki posednik i vlastelin, bezbeli (tur. besbelli) dabome, zaista, naravno.
plemić u staroj Turskoj; 2. zapovednik, beze (fr. baiser) poljubac; kuv. vrsta kolača
upravnik jedne oblasti, knez; 3. titula, koja punjenih penom od jaja i šećera.
se stavlja obično iza imena, gospodin, bezemšon (hol. bezemschoon) trg. odbitak na ime
gospodar. onoga što ostaje u sanducima ili burićima
pri ispražnjavanju, naročito kod
begevisati (tur. begenmek) l. svideti se, dopasti neprerañenog šećera.
se, dopadati se; 2. izabrati, oda-brati nešto po bezeta (fr. bezette) crvena šminka, fino tanko
svom ukusu; 3. odobriti, odobrava™, biti platno, jako obojeno košenilom boja koju
saglasan s nečim. upotrebljavaju poslastičari za bo-jadisanje
beging (eng. begging) platno za pakovanje. kolača.
begine (nlat. baga, eng. beggar) pl. vrsta bezistan (pere. bezistan) trg, tržište, deo trga
katoličkih kaluñerica naročito raširenih u XI pod krovom, pokrivena čaršija, naročito u
i HŠ veku, najstariji red posvećen Carigradu; bezisten.
bogougodnom radu, negovanju bolesnih itd.; bezisten (pere. bezistan) v. bezistan.
fig. bogomoljke, one koje se prave sveticama; bezmen (fr. baisemain) celivanje ruke,
betuine, begute. rukoljub; vazalsko, klevetničko celivanje
beglerbet (tur. beylerbeyi) vrhovni zapovednik ruke gospodaru u znak poniznosti ili kao
vojni i grañanski, starešina neke oblasti, dvorski ceremonijal.
pokrajine u staroj Turskoj. bezoan (fr. besoin, ital. bisogno) potreba,
begluk (tur. beylik) 1. tursko državno potrebnost, nužda, oskudica, siromaštvo; o
imanje; 2. begov posed (dobiven od sultana); bezoan (fr. au besoin) u slučaju potrebe, kad
3. besplatan rad raje na begovom imanju; 4. bude nužno; adres o bezoan (fr. adres-se au
stočni trg. besoin), trg. na menicama: adresa po potrebi,
begoglija (tur.) begov sin. tj. upućivanje menice na treće lice, ako bi
beguine (eng. beggar) pl. v. begine. trasat odbio primanje.
begum (tur.) udova-carica, udovica velikog bezoar (fr. bezoard, pere. padzehr) fark. vrsta
gospodina; titula jedne indijske kneginje. protivotrova sastavl»ena od konkre-cija iz
begute (eng. beggar) hi. v. begine. stomaka raznih sisavaca.
bedak (pere. bedak tur. bedaf) glupak, luda, bezoardika (nlat. bezoardica) pl. far«, pro-
budala; pr. bedast. tivotrovi.
bedevija (arap. badawiyy, tur. bedevi bedu- bejzbol (eng. base-ball) nacionalna sportska
inski) kobila dobre pasmine, obično igra u SAD loptom i palicom, u kojoj na
arapske. svakoj strani igra devet igrača; lopta za tu
bedeker putni vodič, knjiga, priručnik za igru.
turiste (prema imenu nemačkog izdavača K. bek (eng. back) sp. igrač iz uže odbrane
Baedecker-a). fudbalskog tima (svaki tim ima dva beka,
bedinerka (nem. Bedienerin) kućna pomoćni-ca levog i desnog).
samo u odreñene dane ili sate; bedine-. rica. bekasina (fr. becassine) zool. barska šljuka,
bediverica v. bedinerka. ritska šljuka.
bedlemit (eng. Bedlam, bedlamite) ludak, onaj Be-kvadrat muz. četvoroutlasto „V", razre-
koji živi u ludnici (po velikoj london-skoj šavajući znak kojim se jedna povišena ili
ludnici Bedlem). snižena nota vraća na prvobitni stepen.
bedminton (eng. badminton) sp. igra slična bekerel (skr. Bq) fiz. jedinica za merenje
tenisu; igra sa reketima i lopticama sa aktivnosti radioaktivnih supstanci u
Meñunarodnom sistemu; predstavlja jedan
bekon 108 bengalo

radioaktivni raspad u sekundi; naziv po menijom reprodukcijom tona i za virtuoz-


francuskom naučniku A.—A. Bekerelu nošću u izvoñenju.
(1852—1908); ranija jedinica kiri. belmontin hen. čist parafin koji se dobija od
bekon (eng. bacon) kora slanine, osušena petroleuma; upotrebl>ava se naročito za
polovina (strana) svinje, bez glave, kičme, pravljenje sveća.
butne kosti i lopatice. belogardejac (rus. belogvardeec) „beli gar-dist",
bekuordejšn (eng. backwardation) trg. u trgovini nezvaničan i podrugljivo-prezriv naziv za
državnim hartijama: interes koji prodavac vojnika Denjikinove, Vrangelove i dr. vojske
mora da snosi; up. deport. koja se, za vreme grañanskog rata u Rusiji,
bekrija (arap. bukraiyy, tur. bekri) pijanica, borila protiv boljševike; fig. vojno lice koje
lola. se smatra kao protivnik sadašnjeg režima u
bel jedinica za merenje jačine zvuka (po SSSR.
Aleksandru Grahamu Belu, izumitel>u belomantija (grč. belos strela, manteia) gatanje
telefona); oznaka b; up. decibel. (ili: proricanje) iz strela (na Istoku).
beladona (ital. bella donna „lepa žena") bog. Belona (lat. Bellona) mit. boginja rata kod
(Atropa Belladonna) velebilje, bun, balan, Rimljana, »sena Marsova.
paskviza, kurjača, vinika, ludača; bela-dona- belt (skand. Belt) tesnac, moreuz.
ekstrakt sok koji se spravlja od svežeg soka belćim (tur. belki) možda, valjda, verovatno.
lišća ove biljke, glavni sastojak atropina. beluga (rus. beluga) zool. riba jesetra-mo-runa;
beladonin (ital. bella donna) hen. organska baza kao kamen tvrda masa koja se u veličini
koja se dobija od korena i lišća velebilja; kokošijeg jajeta ponekad nalazi u bubrezima
upotrebljava se, kao sredstvo za ulepšavanje, velikih jesetrimoruna; beluga kavijar
radi povećanje zenica. najfinija vrsta kavijara.
belaj (arap. bala tur. bela) l. nesreća, zlo, jad, belum internecinum (lat. bellum interneci-
nevolja, patnja, muka; 2. fig. ñavo, vrag. num) rat do istrage.
belanda (ital. belanda, fr. belandre) mor. vrsta belum omnijum kontra omnes (lat. bellum
nordijskih plitkih jedrilica. omnium contra omnes) rat sviju protiv svih,
belvedere (ital. belvedere lep izgled) kula, opšti rat; fil. prvobitno prirodno stanje
čardak na kući, letnjikovcu ili kakvom čovečanstva, pre obrazovanje društva
uzvišenom mestu odakle je lep izgled (Hobsova pretpostavka).
(belvi); deo Vatikana u kome se nalazi belčite (šp. belchite) vrsta španske vune,
čuveni kip Apolonov. nazvane po gradu Belčite.
belvi (fr. bellevue) v. belvedere. bema (grč. bema uzvišenje) pregrañeno mesto za
belegija (tur. belegi) brus za oštrenje kose. sveštenike u grčkim pravoslavnim crkvama,
beledin trg. vrsta levantskog pamuka slabog naročito vladičin sto.
kvaliteta. bematin-sveće pl. sveće izrañene od neke
belelaks trg. vrsta istočnoindijske svilene mešavine parafina i stearina.
tkanine, slične taftu. Bembaša (tur. bend-baci glavna brana)
belemniti (grč. belemnon oružje za hitanje, predgrañe Sarajeva gde reka Milucka ulazi u
strela) geol. fosilni ostaci izumrlih se-pija iz grad (nekad je na tom mestu postojala
perioda Jure i Krede. velika brana koja je služila za dovod vode).
belenzuka (tur. bilezik) 1. narukvica, grivna; 2. Be-mol (ital. Be-moll) «uz. zvučanje sa osnov-
karika, pavta; 3. al. okovi na nogama, lisice. nim tonom b; suprotno: Be-dur.
bel-espri (fr. bel-esprit) lep duh, tj. pametan i ben (hebr. ben sin) kod semitskih osobnih
duhovit čovek. imena stavlja se pred ime očevo; npr.
beletrist(a) (fr. belles lettres, belletriste) onaj Solomon ben David=Solomon, Davidov sin.
koji se kao pisac bavi beletristikom, zabavni bena (tur. bon) budala, luda, glupan.
pisac. benares (ind. Benares) istočnoindijska srebrna
beletristika (fr. belles-lettres književnost) ona tkanina, brokat, nazvala po gradu Benaresu.
grana literature koja ne služi ni religioznim, bengal (eng. bengal) polusvilena tkanina, mus-lin
ni naučnim, ni praktičnim ciljevima, dakle sa prugama u više boja.
pesnipggvo u stihu i prozi, zabavna
književnost svake vrste, feljton, estetska i bengali (eng. Bengal) pl. engleske trupe u Indiji
književna kritika. sastavljene od uroñenika.
Belzebub (hebr. Baal-Sebub) mit. božanstvo Bengalija (eng. Bengal) oblast u severoistoč-nom
starih Filistinaca; kod Jevreja i u Novom delu Indije.
zavetu: arhiñavo, ñavolski poglavica. bengalo (beng. bangla, eng. bungalow) jedno-
beli (arap. bala, tur. belli) poznato, jasno, spratna kuća, na Dalekom istoku, od lakog
izvesno, bez sumnje. materijala (bambusove trske ili dasaka), s
belikozan (lat. bellicosus) ratoboran, ratnički. krovom od slame ili crepa; služi za turiste,
bel kanto (ital. bel canto) kuz. lepo pevanje; lovce itd.
pravac u muzici koji teži za što savre-
bengalske vatra 109 bergonizacija

bengalske vatra poznata vatrometna smesa beneficijant (nlat. beneficians) dobročini-lac,


šalitre i sumpora, gori lagano crvenim, žutim, dobrotvor.
zelenim ili belim plamenom. beneficijar (nlat. beneficiarius) onaj koji prima
bengal strajp (eng. bengal stripe) trg. muslin sa prihod od nekog benefica, napr. od neke
prugama u više boja. predstave korisnice; primalac prihoda crkve;
bendi (eng. bandy) sp. igra na ledu palicama i up. beneficijat.
tvrdom lopticom, preteča hokeja; igra se u beneficijat (nlet. beneficiatus) v. beneficijar;
Skandinaviji i SSSR. takoñe: ñak koji prima stipendiju,
benñeluk (pers.-tur. bengilik, bencilik) 1. blagodejanje, blagodejanac.
opojna trava (napitak); 2. mañije, čini. beneficij(um) (lat. beneficium) v. benefic.
bene (lat. bene) dobro, val>ano, lepo. benzin (nlat. bezoe) hen. tečna i lako zapaljiva
bene va lete! (lat. bene valete) živeli! budite smeša ugljovodonika, dobija se iz nafte,
zdravo! rastvara se u alkoholu, služi kao pogonsko
beneventana (po ital. kneževini Benevento) vrsta gorivo kod eksplozivnih motora i u hem.
latinskog srednjovekovnog pisma; javilo se (u industriji.
drugoj polovini UŠ v.) u benediktinskom benzol hem. tečan, bezbojan, aromatičan
samostanu u Monte Kasi-nu, odakle se ugljovodonik, S6N6, lako isparljiv i za-paljiv,
proširilo najpre u kneževini Benevento, a dobija se iz katrana kamenog uglja.
onda i po celoj južnoj Italiji; to pismo je iz benignitet (lat. benignitas) dobrota,
Italije prešlo i u Dalmaciju, gde se u dobrodušnost, darežljivost; med. bezopasnost,
mestimično] upotrebi zadržalo do XTV v. prolaznost bolesti.
benevole lektor (lat. benevole lector) blago- ben-mari (fr. bain-marie) kuv. zagrevalo
nakloni čitaoče! vodom, posuda vruće vode u koju se stavljaju
benevolentan (lat. benevolens) blagonaklon, sudovi sa jelom da bi se održala toplota.
naklonjen, odan.
benevolencija (lat. benevolentia) blagona- bentonit (po Fort Benton-, SAD) vrsta gline,
klonost, naklonjenost, milostivost. sadrži više od 50% montmorilonita;
benevreke (alb. benevrek) uske suknene upotrebljava se pri vañenju nafte, izradi
čakšire; benevreci. kalupa za livnice, čeličane i dr.
benediktiner (fr. benedictin, nem. Benedikti- bentos (grč. bentlos dubina) biol. životinje i biljke
peg) vrsta finog likera (nazvane po tome što koje žive na morskom dnu.
su ga najpre počeli spravljati kaluñeri jednog bendžo (eng. .banjo) gitari sličan severnoame-
benediktinskog manastira u Francuskoj). rički crnački muz. instrument sa 5—7 crevnih
benediktinci al. kaluñerski red sv. Bene-dikta žica; naročitu ulogu danas ima u džez muzici.
(480—543), osnovan u VI veku u Monte belje (fr. beignet) kuv. uštipak, priganica,
Kasinu. krofna.
benedikpija (lat. benedictio) u katoličkoj crkvi: benjovr (fr. baignoire) l. kupalište, kupatilo,
blagoslov, blagosiljanje. banja; poz. lože u parteru grañene u obliku
benedikpija apostolika (lat. benedictio kade, tj. spreda uzane, a pozadi široke; 2.
apostolica) apostolski blagoslov koji papa, kada za kupanje.
praveći znak krsta, daje triput godišnje celom beotski (grč. Boiotćs) pril. iz Beotije, tj. glupo,
katoličkom svetu. nespretno, tromo.
benedicirati (lat. benedicere) blagosloviti, Beoćani (grč. Boiotos) stanovnici starogrč-ke
blagosiljati. pokrajine Beotije koje su stari smatrali tromim
benedicite (lat. benedicite) molitva pre obreda i glupim ljudima; otuda: ne-spretšakovići,
u katoličkim manastirima; blagosiljanje, glupaci.
blagoslov. berat (arap. bara t) carsko pismo ili povelja
benemerit (lat. bene meritus) vrlo zaslužen kojom se nekom daju naročite povlastice;
čovek. carsko pismo kojim se neko postavlja na neki
benefaktor (vlat. benefactor) dobrotvor, do- položaj; pismo kojim se davala eg-zekvatura
bročinilac. evropskim diplomatskim predstavnicima u
benefakcija (lat. benefactio) dobročinstvo, Turskoj.
dobrotvorstvo, beneficancija. beraha (hebr. beracha) jevrejska molitva
benefis (fr. benefice) predstava u korist nekog zahvalnicu.
glumca. berberiva (nlat. berberis) žuta boja koja se
benefic (lat. beneficium) dobit, zarada, korist; dobija iz korena biljke žutike.
prihod; prvenstvo, povlastica; predstava u berberis (nlat. berberis vulgaris) bog. žutika.
korist nekog glumca ili kakvog dobrotvornog bergami (ital. bergamo) pl. zidni tepisi izrañeni
cilja, korisnica. u talijanskoj pokrajini Bergamo.
bensficija (lat.) dobit; povlastica. bergamota (ital. bergamotto) carska kruška,
beneficijalni (nlat. beneficialis) koji pripada vrsta plemenitih krušaka koje su iz Turske
crkvenim prihodima ili se tiče crkvenih preneseno u Italiju.
prihoda. bergonizacija med. v. elektrogimnastika.
berdanka 110 bertijonaža

berdanka (eng. Berdan) puška ostraguša, berit-mila (hebr. berit savez, zavet, mila od
nazvana po pronalazaču Amerikancu Ber- glagola mal obrezati pokožicu penisa)
danu ( + 1893), ranije upotrebljavani u ruskoj crkveno-verski obred kod Jevreja; uvo-ñenje
i srpskoj pešadiji. u zavet praoca Avrama, zavet obre-zanja,
bere (fr. beret) plitka i okrugla francuska kapa; obrezanje.
beretka. berićet (arap. baraka, tur. bereket) l. letina,
berekin (ital. birichino) raspušten dečak, deran, plod, rod; 2. sreća, napredak.
mangup. berkan (ital. berracano) gusta i teška tka-nina
bereta (ital. berretta) v. bere. od vune, kostreti ili kamilje dlake za
beržera (fr. bergere) pastir ka; široka, prevlačenje nameštaja.
postavljena naslonjača; ukras za glavu; fig. berkelijum v. berklijum.
ljubavnica, dragana. berklijum hen. transuranski element, proi-
beržerak (fr. Bergerac) vrsta finog francuskog zveden veštački u laboratoriji Kali-fornijskog
vina, nazvana po istoimenom de-partmanu na univerziteta u Berkliju (Veg-kley), otuda i
Dordonji. naziv; redni br. 97, hem. znak Bk.
beržerija (fr. bergerie) tor za ovce; ovčar-stvo; berkovec (rus. berkovec) mor. ruska mornarska
pastirska pesma i igra. mera od 10 puda = 400 ruskih funti =
berza (fr. bourse, ital. borsa, nlat. bursa koža, 163,805 kg.
krzno; tulum za vino) mesto gde se redovno berkšir (eng. berkshire) po eng. gradu Berk-širu
sastaje poslovni i trgovački svet radi nazvana rasa crnih svinja, proizve-denih
zaključivanja poslova, naročito sa menicama ukrštanjem sijamske, kitajske i napolitanske
i hartijama od vrednosti (efek-tna berza), rase.
zatim sa robom: žitom, ugljem i sl. (produktna berlengo (fr. berlingot) polu-berlina, lake
berza); novčana pijaca, novčanik; berzijanck karuce sa dva sedišta, bez prednjeg sedišta;
ljudi koji se bave berzanskim poslovima, koji up. brelengo.
trguju na ber-zi; berza rada ima za zadatak da berlina (fr. berline) vrsta lakih kola sa četiri
utiče na tržište radne snage time što usredsre- sedišta i sa zavaljenim arnjevima, berlinska
ñuje ponudu i tražnju i, na taj način, utiče na kola.
suzbijanje besposlice; up. burza. berlingoca (ital. berlingare, berlingozza)
berzanski uzvisi trg. mesni običaji koje je utvrdila italijanski narodni ples.
uprava jedne berze, a koji važe za poslove berma (lat. firmare) krizma, crkveni čin kojim
obavljene na toj berzi. se krštenje potvrñuje miropoma-zanjem; up.
berzerkeri (nord. ber-serkr) tig. „oni koji se birma.
pojavljuju u koži medveda", polumitske bermet (nem, Wermut) aromatično desertno
ličnosti u Norveškoj i na Islandu, ljudi koji, vino s pelenom, pelinkovac; up. vermut.
kada pobesne, dobiju snagu za dvanaest berna (fr. berne) kor. zastava kojom se mornari
ljudi: strahoviti junak i njegovih dvanaest pozivaju da se vrate s kopna na lañu;
sinova koji su išli u boj bez oklopa, samo u zategnute ćebe kojim se neko baca uvis
medveñoj koži, i odlikova-li se u borbi divljim (stara francuska igra).
besom; fig. besni, plahovita ljudi i ratnici. bernardinac (nem. Bernhardiner) rasa pasa
berzijanci (fr. bourse, nem. Bersianer) pl. v. pod izmeñu doge i ovčarskog psa, duge dlake,
berza. crvene i bele; upotrebljuju ih kao putovoñe
beriberi (ind. beri) med- veoma raširena krvna kroz snežne mećave na Sv. Bernhardu
bolest u Sev. Africi, Australiji i ist. Indiji, (Švajcarska) i za spasavanje putnika na-
koja se javlja kao posledica hranjenja samo stradalih u snežnim vejavicama.
kuvanim pirinčem, koji nema u sebi bernardinci pl. bela braća, kaluñeri katoličkog
vitamina „be"; glavni joj je znak: potpuno kaluñerskog reda, osnovanog 1098. u
rasulo u funkcionisanju živčanog sistema koji Francuskoj.
se javlja u kočenju donjih delova tela i berneskan (ital. bernesco) v. bernijeskan.
slavljenju srca; = beli skorbut, bernijeskan (ital. Berni, bernesco) ćudljiv,
beavitamknoza. nastran (po načinu pisanja ital. pesnika
beril (grč. beryllos) min. heksagonalni mine-ral, Bernija, koji je preradio Bojardov ep
neprovidan, mutnozelene boje; plemeniti beril „Zaljubljeni Rolando").
je ili divne zatvorenozelene boje (smaragd), bersaljeri (ital. bersaglieri) pl. strelci (vrsta
ili zelenkastoplave (akva-marii). pešadije u ital. vojsci, osnovana 1836. god.).
berilij(um) (grč. beryllos, nlat. berylliumj berseza (fr. berceuse) kuz. uspavanka.
hem. element, atomska masa 9,02, redni broj 4, bert-brodovi (hol. beurt) pl. holandski
znak Ve; beo metal koji ulazi u sastav berila. poštansko-trgovački brodovi koji vrše
berilistika (grč. beryllos) gatanje, prori-canje redovan saobraćaj na odreñenim linijama i
budućnosti iz čarobnog ogledala imaju povlasticu za prevoženje putnika i robe.
(napravl>enog iz berila). bertijonaža (fr. bertillonage) u kriminali-stici:
utvrñivanje istovetnosti (identi-
besa 111 bibliognozija

fikacija) neke ličnosti putem antropo- mirani beton prethodno napregnut na pritisak
metrijske metode (naziv po fr. antropolo-gu zatezanjem čelične armature (nosi-vost mu je
Alfoisu Bertijonu, 1853—1914). veća od armiranog). bećar (pere. bi-kar bez
besa (fr. baisse) l. trg. padanje cena i kurseva posla, tur. bekar) l. neoženjen čovek, neženja,
državnih papira, akcija i drugih hartija od momak; 2. lola, bekrija; mangup; 3. najamni
vrednosti, kao i robe koja se kotara na berzi. radnik, nadničar; 4. ist- najamni vojnik.
besa (alb.) 2. kod Albanaca: tvrda vera, tvrda dehaizam napredni pravac u babizmu, koji
reč; nekome dati besu dati nekome tvrdu reč ima pristalica i u Evropi i Americi. behar
da mu se neće nikakvo zlo dogoditi od (tur. behar proleće, list i cvet voćke)
onoga koji je dao besu. cvet, naročito cvet ia voćkama. behika (grč.
besar (fr. baisser) trg. v. besje. bex, bexos kašalj) pl. med. sredstva, lekovi
bes-bol (eng. base-ball) sp. severnoamerička protiv kašlja. becirk (lat. cirkus, nem. Bezirk)
narodna igra loptom, igra se na igralištu u srez, kvart,
obliku romboida čije su strane duge 27 t, i sa odeljak.
dva tima sa po devet igrača. beša (tur. besa) mana, nedostatak, greška.
beseže (po fr. skrać.: BCG od bacil Calmette- bešika (tur. besik) detinja kolevka; mehur.
Guerin) vakcina protiv tuberkuloze. bešlija (tur. besli) l. stražar; 2. pripadnik
Besemerov aparat aparat za proizvoñenje plaćene konjice. beštek (nem. Besteck)
čelika i bakra. pribor za jelo: nož,
Besemerova metoda postupak pri pročišća-vanju viljuška, kašika, tanjiri i ubrus. bi- (lat. bis)
sirovog gvožña pomoću toplog vazduha; v. predmetak u složenicama koji kazuje da se
Besemerov čelik. značenje drugog dela složeni-ce dvaput javlja,
Besemerov čelik čelik koji se dobija oksi- npr. biandrija, bilupa itd. biangularan (lat.
dacijom sirovog gvožña, nazvan po šved- angularis uglovni, kutni)
skom hemičaru Henri Besemeru (Nepgu dvougli.
Bessemer, 1813—1898). biandrija (lat. bi-, bis, grč. aner, andros
besje (fr. baissier) trg. igrač na berzi koji muž) zakonom zabranjeni brak jedne žene sa
špekuliše padanjem vrednosti berzan-skih dva muža u isto vreme. bianuelan (lat. bi-,
artikala; besar. annus godina, fr. biannuel) koji izlazi
beskompromisan (lat. compromissum) koji ne dvaput godišnje, npr. časopis. biarda mašina
pravi kompromise, nepopustllv, nepomirljiv. za tkanje, razboj (naziv po
bestija (lat. bestia) zver, životinja; grubo, pronalazaču). biartikularan (lat. bi-, articulus
divlje; nečovek, zver-čovek. zglob) koji
bestijalan (lat. bestialis) zverski, životinj-ski; ima dva zgloba, dvozgloban. biarhija (lat. bis,
grub, divlji, surov, nečovečan. grč. arhe vlada) dvovla-šće, istovremeno
bestijalnost (lat. bestia) životinjstvo, zver-stvo, vladanje dvojice vladara u jednoj zemlji; up.
zverska priroda, skotstvo, skotsko ponašanje, diarhija. bibacitet (nlat. bibacitas) želja
nečovečnost; skotološtvo. (ili:
bestijarij(um) (nlat. bestiarium) knjiga sa strast) za pićem, sklonost piću. bibere (lat.
slikama životinja, knjiga sa pričama iz bibere) piti; bibere greko stope (lat. bibere
životinjskog sveta. graeco more) piti po grčkom običaju (tj.
bestijarijus (lat. bestiarius) borac sa zvero-vima kada se u čije zdravlje pije onoliko čaša
u areni (kod starih Rimljana). koliko njegovo ime sadrži slova ili koliko mu
bestseler (eng. best najbolji, seli prodavati, se još želi godina života); bibere ad
trgovati) delo koje u odreñenoj vrsti postigne numerum(lat. bibere ad numerum) ispita uz
najveći broj prodatih primeraka. zdravicu odreñen broj čaša. biberon (fr.
bega (grč. beta) ime drugog slova grčkog biberon) pijanac, vindžija; si-
alfabeta (R=naše „b"); beta-zraci fiz. vrsta saljka, boca sa cuclom.
radioaktivnih zraka, potiču iz atomskog bibi (fr. bibi) ženski šešir sa malim štitom;
jezgra radioaktivnih elemenata u tzv. muški šešir sa uzanim obodom. Biblija (grč.
procesu beta-raspada, a sastavlje-ni su od bibHon knjižica, knjiga, biblia knjižice, knjige)
beta-čestica, elektron ili pozi-tron koji izleće Sveto pismo, knjige koje sačinjavaju Stari (na
iz atomskog jezgra zajedno s neutronom ili hebrejskom) i Novi zavet (na grčkom); biblijska
antineutronom; up. alfa-zraci, gama-zraci. arheologija nauka koja ispituje način ureñenja i
beton (lat. bitumen, fr. beton) smesa od života, običaje, umetnost i sl. onih naroda koji
šljunka i cementa koja ima svojstvo, pošto se se u Bibliji pominju. bkblio- od grč. to biblion
ovlaži, da se stvrdne kao kamen (u novijoj u značenju knjižica, knjiga.
grañevinskoj tehnici igra jednu od najvažnijih bibliognozija (grč. biblion, gnosis poznavanje)
usluga); armirani beton kada se u betonsku poznavanje knjiga, razumevanje u knjige.
smesu doda još i gvožñe, radi pojačanja;
prednapregiuti beton ar-
bibliognost(a) 112 bigotirati

bibliognost(a) (grč.) poznavalac knjiga, onaj bibliofilija (grč. biblfon, philia ljubav) ljubav
koji se razume u knjige. prema knjigama radi njihove stvarne
bibliograf (grč. biblion, grapho pišem) vrednosti.
poznavalac knjiga; pisac (ili: sastavljam) biblist(a) (nlat. biblista) poznavalac Biblije,
spiska knjiga jedne struke. objašnjavač Biblije; onaj koji se drži samo
bibliografija (grč.) poznavanje knjiga, pomoćna Biblije, bez obzira na predanje.
nauka koja se bavi što potpunijim biblioteka (grč. biblfon) stručno poznavanje
sakupljanjem i opisivanjem štampanih dela ili Svetog pisma; nauka o Svetom pismu.
jedne naučne oblasti, ili celokupne biblicizam (grč.) pravac u evangeličkoj
književnosti jednog naroda; ona može biti teologiji koji shvata Bibliju kao po sebi
azbučna, hronološka ili sistemat-ska; obično jedinstven otkriveni sistem misli ili života.
se sastoji u jednostavnom ispisivanju naslova biblicitet (grč.) neodstupanje od Svetog pisma (u
dela, a reñe donosi i kritičke napomene. propovedima).
bibliolater (grč. biblion, latreuo služim) čovek bibron (fr. biberon) v. biberon.
koji voli i ceni knjige; čovek koji preterano biva Jiuz. japanski narodni instrumenat, sro-dan
poštuje Sveto pismo. lauti, sa 4 žice, po kojima se udara drvenim
bibliolatrija (grč. biblion, latreia služba) maljićem.
preterano i zanesenjačko poštovanje Svetog bivak (fr. bivouac) voj. poljski logor; stanovanje
pisma; slepo verovanje svemu što je napisano vojske pod malim šatorima.
ili štampane. bivakirati (fr. bivouaquer) okolovati, biti u
biblioliti (grč. biblfon, Ifthos kamen) pl. geol. okolu, logorovati u polju; provesti (ili:
okamenotine lišća; otisci lišća na kamenu; provoditi) noć pod vedrim nebom.
rukopisi koje je Vezuv (vulkan) zatrpao u bivalentan (nlat. bi-, valens koji vredi, valere
Herkulanumu i Pompejima, pa su dobili vredeti) he*, dvovredan, od dve vrednosti, koji
mineralan izgled. ima dve vrednosti, naziv za sve one elemente
bibliologija (grč. bibliologia) nauka o knjizi i kod kojih se jedan atom spaja sa dva atoma
knjižarstvu uopšte, poznavanje Svetog pisma vodonika, odnosno dva atoma drugog nekog
(Biblije); nauka o Svetom pismu; rasprava o jednovalentnog elementa, ili se zamenjuje
raznim izdanjima Biblije. dvama atomima vodonika, kao npr. kiseonik,
biblioman (grč. biblion, mafnesthai ushići-vati sumpor, bakar, cink, olovo, železo i dr.
se) onaj koji strasno skuplja knjige iz čisto biver (eng. beaver) trg. engleska pamučna
spoljnih obzira, npr. radi origi-nalnosti materija, tkana kao čoja (upotrebl-ava se za
štampe, starosti, retkosti, tehničke opreme, zimske čakšire).
njihove sudbine itd. bivertin (eng. beaverteen) trg. grub vuneni porhet.
bibliomanija (grč. biblion, mania ushićenje) bivijum (lat. bivium) mesto gde se stiču dva
bolesna strast za skupljanjem knjiga iz čisto puta, raskršća, raskrsnice.
spoljnih obzira, knjigoljublje. bigamija (lat. bis, grč. gamos brak) dvobrač-
bibliomantija (grč. biblion, manteia prori- nost, stupanje u nov brak pre no što je prvi
canje) proricanje iz mesta na koja najpre razveden, dvoženstvo, dvomužištvo.
padne oko kad se knjiga, naročito Sveto bigamist(a) (lat. grč.) čovek koji ima dve žene,
pismo, nasumce otvori. dvoženac.
bibliopeja (grč. biblfon, poieo činim) veština bigamistki&a (lat. grč.) žena koja ima dva
sastavljano (ili: pisanja) knjiga, spi- muža, dvomužica.
sateljstvo; pravljenje (ili: izrada) knjiga. bigarirati (fr. bigarrer, nlat. bivariare) šarati,
bibliopol (grč. bibliopoles) knjižar, prodavac išarati, ukrasiti šarama.
knjiga. bigeneričan (lat. bis, genus rod, bigener),
bibliotaf (grč. biblfon, taphos grob) ,,sa- dvospolan, koji ima dva spola; up. herma-
hranjivač knjiga", tj. onaj koji svoje knjige froditski.
nerado pozajmljuje. biglisati (grč. biglao, biglizo) pevati, izvi-jati
biblioteka (grč. bibliotheke zbirka knjiga) melodiju (ptice, naročito slavuji).
knjižnice, zbirka knjiga. bigot (fr. bigot) onaj koji slepo veruje;
bibliotekar (grč.) knjižničar, upravnik, bogomoljac; onaj koji se pravi da je strogo
rukovalac bibliotekom. religiozan, licemer.
bibliotekografija (grč. bibliotheke, grapho bigotan (fr.) koji preteruje u pobožnosti, verski
opisujem) opisivanje biblioteka; nauka o zatucan; licemeran.
ureñenju biblioteka. bigoterija (fr. bigoterie) verska zatucanost,
bibliotekonomija (grč. bibliotheke, nomfa) preterana pobožnost, bogomoljstvo;
nauka o ureñenju biblioteka i upravljanju licemerstvo.
bibliotekama. bigotizam (fr. bigotisme) tobožnja svetost,
bibliofil (grč. bibliophilos ljubitelj knjiga) onaj licemerstvo; bogomoljstvo.
koji strasno skuplja knjige radi njihove bigotirati (fr. bigot) praviti se svecem,
stvarne, bitne vrednosti za nauku ili pretvarati se, licemeriti.
predmet koji skupljača posebno interesuje.
bigotnost 113 bikonkavav

bigotnost (fr.) v. bigotizam. stvo, pri lečenju od sifilisa i dr.); vizmut.


bide (fr. bidet, ital. bidetto) sud za intimno biznis (eng. business) posao, trgovački posao.
ispiranje »sena; kada u kojoj se kupa sedeći; bizon (grč. bfson) zool. divlji bivo, zuber (u
konjče, mali konj. Evropi); bufalo, američki divlji bivo.
bidens (lat. bi-dens) dvozubac, dvozube vile, bizoialan (lat. bi-, grč. zone pojas, oblast) koji
dvozube rogulje. je podeljen na dve zone, koji se sastoji od dve
biduum (lat. biduum) vreme od dva dana; rok zone.
od dva dana; intra biduum (lat. intra bizonjo (ital. bisogno, fr. besoin) nužda,
biduum) u roku od dva dana. potreba; al bizonjo (ital. al bisogno) trg. u
bižu (fr. bijou) nakit, ukras, dragocenost, slučaju potrebe (na menicama).
dragulj, dragi kamen. bije (fr. billet) trg. v. bilet; bije a ordr (billet a
bižuterija (fr. bijouterie) trgovina drago- ordre) vlastita menica, menice koja se
cenostima, zlatarske radnja, juvelirska isplaćuje samo izdavaocu; bije o porter
radnja; nakit, dragocenost, dragulji; (billet au porteur) priznanica ili menica koja
juvelirska roba. se isplaćuje donosiocu; bije d' bank (billet de
bižugje (fr. bijoutier) trgovac dragoceno-stima, banque) banknota, novčanica.
zlatar, juvelir. bijenalav (lat. biennis) dvogodišnji.
bizam (nlat. bisamum, hebr. besem) gust sok bijenale (lat. biennale) kulturne manife-stacija
jaka i prijatna mirisa koji se nalazi kod nekih koja se održava svake druge go-,dine.
životinja, naročito u moškavca, u jednoj kesi bijenalije (lat.) pl. bog. dvogodišnje biljke.
u blizini čmara (upotrebljava se kao miris, i bijenij(um) (lat. biennium) vreme od dve
kao lek za jačanje živaca); up. mošus. godine.
bizantijski (grč. Byzantikon) koji se tiče grčkog bijon (fr. billon) legura od srebra i bakra, ali sa
ili istočnorimskog carstva; fig. koji kadi, koji znatno više bakra, od koje je ranije pravljen
se ulaguje starijima od sebe, ulagivački, sitan novac; bakarni novac sa nešto srebra;
udvorički, puzavački; vizantijske srebrni novac bez propisne količine srebra.
bizantinizam (grč. Byzantion) 1. bizantijska bijonaža (fr. billonnage) nedopuštena trgovina
umetnost; 2. sistem vladavine sličan onome u novcem male vrednosti; krivotvo-renje
Istočnorimskom Carstvu, gde je neo-graničeni novca; proturanje lažnog novca.
vladar bio u isto vreme glava države i crkve, i bijoner (fr. billonneur) proturivač nepro-
dopuštao svojim dvora-nima i ljubimcima da pisnog ili lažnog novca.
vrše uticaj na najvažnije državne poslove; 3. bijonirati (fr. billonner) proturati nepro-pisan
fig. pokorno služenje i udvaranje vladarima i ili lažan novac.
njihovim prohtevima, puženje pred nitima a bikamerizam (lat. bi-, camera) dvodomni sistem
nadmenost prema nižim od sebe; Bizantinizam. u ureñenju države.
bizantinci (grč.) 1. pl. grčki pisci koji su pisali
od vremena Konstantina Velikog (325) pa do bikarbonat (nlat. bicarbonas) hen. karbonat sa
pada Carigrada (1453), tj. do propasti dva ekvivalenta ugljene kiseline prema
Bizantijskog Carstva, i radili na istoriji, jednom baznom, npr. bikarbonat sode.
analistici, geografiji, ar-heologiji, filozofiji, bikvadrat (lat. bi-quadratus) kat. četvrti stepen
teologiji, retori-ci i poeziji; 2. zlatnici grčkih (četvrta potencija) jedne veličine; bikvadratne
careva; vizantinci. jednačine jednačine četvrtog stepena;
bizantolog (grč. Byzantion, logos) naučnik koji bikvadratii koren četvrti koren neke veličine.
se bavi proučavanjem duhovne i materi j alne bikefalan (lat. bis, grč. kephale glava) dvo-
kulture u staroj Bizantiji; vi-zantolog. glav; up. bicefalan.
bizantologija (grč. Byzantion, logia) nauka koja bikini (po ostrvu Bikini u Tihom okeanu, na
se bavi proučavanjem celokupnog života kome su 1946. vršeni opiti atomskom
(duhovne i materijalne kulture) u staroj bombom) vrsta dvodelnog ženskog kupaćeg
Bizantiji; vizantologija. kostima čija je veličina svedena na najmanju
bizar (fr. bizarre) čudak, osobenjak, nastran meru.
čovek. bikoloran (lat. bicolor) bog. dvobojan, u dve
boje.
I bikonveksan (nlat. bi-convexus) om. dvogubo
bizaran (fr.) ćudljiv, nastran, osoben; čudnovat, ispupčen, ispupčen s obe strane, npr.
čudesan, neobičan. bikonveksno sočivo.
bizarerija (fr. bizarrerie) čudnost, neobičnost, bikonjugiran (lat. bi-conjugatus) dvostruko
osobenost; up. bizarnost. sparen, dvogubo spregnut.
bizarnost (fr.) v. bizarerija. bikonkavan (nlat. bi-concavus) om. dvogubo
bizmut (lat. bismutum) hen. element, atomska izdubljen, s obe strane izdubljen, npr.
masa 208,980, redni broj 83, znak Bi bikonkavno sočivo.
(upotrebljava se i kao antiseptično sred-
bikornan 114 bimetalizam

bikornaa (lat. bi-cornis) zool. dvorog, sa dva čojom, četvrtasta i zarubljena, na kojoj
roga. dve osobe ili više njih igraju loptama od
biksin (nlat. bixa) ham. v. orlean. slonove kosti koje udaraju takovima
bil (eng. bili, fr. bille, nlat. billa, lat. bulla) (keovima); igra na bilijaru. bilijarda (fr.
predlog, zakonski predlog (u Engleskoj), koji billiarde) hiljadu biliona. bilijariti (fr. billard)
se, tek pošto bude triput pročitan i primljen u igrati na bilijaru. bilin (lat. bilis) hen. glavni
oba doma, podnosi kralju; takoñe: pisamce, sastojak žuči. bilingvizam (lat. bilinguis
cedulja, priznanice, menica. dvojezičan) v.
bilabijal (lat. bi-, labium usna) gran. sugla-snik bilingvitet. bilingvitet (lat. bis, lingua jezik)
koji se izgovara s obe usne, dvousneni dvojezič-
suglasnik (b, p, m). nost; upotreba dvaju jezika u govoru; fig.
bilabijalan (lat. bilabialis) gram- koji se pritvornost, prepredenost, dvoličnost.
izgovara uz učešće obeju usana, dvousneni bilingvičan (lat. bilinguis) dvojezičan; koji
(suglasnik). govori dva jezika; fig. pritvoran, dvoli-
bilans (fr. bilan, ital. bilancio, lat. bi-lanx sa čan, prepreden. biliozan (lat. biliosus,
dva tasa) trg. poreñenje prihoda i rasho-da na bilis) žučan, pun
kraju jednog računa, završni račun o žuči; žutozelen; fig. žustar, prek, na-|
prihodima i gubicima koji se izvodi s prasit, razdražljiv, mrzovoljan. I bilion (fr.
vremena na vreme, obično krajem svakog billion) milion miliona j
meseca i svake godine; fig. krajnji ishod (1.000.000.000.000). bilirubin (lat. bilis, nlat.
nečega; up. saldiranje, saldo. rubinus) he«, žuč-
bilansirati (lat. bilaroc) trg. izvesti završni račun, no crvenilo, crvena bojena materija žuči. bilis
izvršiti sravnjenje prihoda i rashoda u trg. (lat. bilis) med. žuč, fig. gnev, jed,
knjigama; zaključiti neki posao, izvesti ljutina. bilifulvin (lat. bilis, ulvus, mrkožut)
zaključak o svršenom poslu. hen.
bilanca (nem. Bilanjz) v. bilans. žučno žutilo, crvenožuta bojena materi-
bilardirati (fr. billarder) na bilijaru: jednim ja žuči. bilokacija (lat. bi-, locus)
udarcem takom loptu dvaput dodirnuti; jednim istovremena
udarcem udariti dve lopte; o konju: prisutnost na dva mesta. bilten (fr. bulletin,
izbacivati prednje noge napolje. ital. bullettino) dnevno
bilateralan (lat. bis, latus strana, nlat. saopštenje; kratak, zvaničan dnevni izve-
bilateralis) dvostran, obostran, upravljen na štaj (npr. o stanju zdravlja, o stanju na
suprotne strane; bipateralnikontrakt ugovor frontu, o sednici ministarskog saveta, o
koji obavezuje obe ugovaračke strane. aktuelnim političkim pregovorima i
bilboke (fr. bilboquet) igra u kojoj se lopta sl.); izborni listić; listak, cedulja; po-
hvata na štap; figurice od zovine srži sa tvrda, priznanice. bilupa (lat. bis, fr. loupe)
olovom na dnu, tako da uvek stoji opt. lupa sa dva
uspravno; tip. sitni štamparski poslovi (karte, sočiva. bildž (eng. bilge) mor. ravno dno u
posetnice i sl.); drveni prutić kojim se meće sredini
zlato pri pozlaćivanju. lañe, donji deo lañe. biljur (ar. ballur
bilet (fr. billet) pisamce, cedulja; trg. priz- kristal, lat. beryllus, grč.
nanica; ulaznica; železnička (ili: beryllos beril) gorski kristal; kristalno
tramvajske) karta; etiketa. staklo. biman (lat. bis, manus, nlat.
bileta (fr.) v. bilet. bimanus) dvo-
biletar (fr. billetier) poz. prodavac ulaznica za
predstave; izdavalac karata (želez-ničkih bimbaša (tur. binbasi) komandant po
itd.); up. bileter. evropskom uzoru ureñenih trupa u Turskoj,
biletarnica (fr. billet) blagajna, mesto gde se zapovednik tabora koji je obično imao
izdaju karte, ulaznice. hiljadu vojnika; major.
bileter (fr. billetier) v. biletar. bimembričan (lat. bimembris) koji ima dva
biletirati (fr. billeter) stavljati na robu ceduljice uda; sa dva člana, dvočlan.
sa cenom; izdavati ulaznice, železničke bimenzan (lat. bimemsis) dvomesečni.
karte i dr. bimenzis (lat.) vreme od dva meseca, dvome-
biletura (fr. billet) izdavanje ulaznica, sečje; up. bimester.
železničkih karata; prodavnica ulaznica, bimester (lat. bimestre, se. tempus) v. bimenzis.
železničkih karata itd. bimestran (lat. bimestris) dvomesečni.
biliverdin (lat. bilis žuč, fr. vert zelen) hen. bimetalizam (lat. bis, dvaput, metallum)
žučno zelenilo, zelena bojena materija žuči. dvojki novčani sistem jedne zemlje, po kojem
bilieran (lat. bilis, fr. biliaire) koji se tiče žuči, zlato i srebro imaju stalnu i odreñenu vrednost
žučni. u meñusobnom odnosu, i oboje . služe kao
bilijar (fr. billard) vodoravna tabla na četiri podloga papirnom novcu; nepot-duniili hropot
kratke noge, prevučena zelenom bimetalizam ona] kod koga i zlatni i srebrni
novac važi kao kupov-no i platežno sredstvo
s tim što zlato
bin 115 biologist(a)

važi kao osnova i što se može neograničeno jedinke kratko i brzo, zakonima nasleña i
kovati, dok je kovanje srebrnog novca prilagoñavanja uslovljeno, ponavljanje
zakonom ograničeno; suprotno: monometa- filogeneze ili razvoja svih predaka, koji čine
lizam. predački lanac dotične jedinke" (Hekl).
bin v. ibn. biogenija (grč.) istorija razvitka života.
bina (nem. Bijhne) pozornica; pozorište. biogeografija (grč. bfos, ge zemlja, graphfa),
binaran (lat. bini po dva, binarius koji sadrži nauka o geografskoj rasprostranjenosti živih
dva, od dva) dvojki, od dva dela, koji se bića; deli se u fitogeografiju (geografiju
sastoji od dve jedinice, dvojedinični; up. bilja), zoogeografiju (geografiju životinja) i
bineran. antropogeografiju (geografiju čoveka).
binda (nem. Binde) veza, vrpca, povoj, zavoj; biograf (grč. bfos, grapho pišem) onaj koji
petlja; okovratnik; pojas. opisuje život, životopisac, pisac biografije;
binen-regulator (nem. Biinne, nlat. regulator) opt. fotografski prikazivač stvari i osoba u
poz. aparat za udešavanje svetlosti na kretanju (kinematograf).
pozornici i u pozorištu. biografija (grč. biographfa) opisivanje (ili: opis)
binerav (lat. bini, fr. binaire) v. binaran. života, životopis.
binokl (fr. binocle) cviker, naočari; dogled za biografika (grč. bfos, grapho) veština opi-
oba oka; med. zavoj za oba oka. sivanja života, veština pisanja biografija.
binokularan (lat. bini, oculus oko) sa oba biodinamika (grč. bfos, dynamis sila) nauka o
oka, koji je udešen za oba oka u isto životnim silama i životnoj delatnosti; pr.
vreme. biodinamički.
binom (lat. bi-, grč. nomos zakon) mat. veličina bioenergetika (grč. bfos, energefa) fil. ener-
koja se sastoji iz dva dela, npr. a+ br, getika svega živoga, svih životnih procesa,
padinom od dva člana, dvočlani izraz. zbivanja.
bivomizam (lat., grč.) fil. shvatanje da postoje biozofija (grč. bfos, sophfa) v. biosofija.
dve vrste zakonskih odnosa: kauzalni bioinžinjering (grč. bfos, eng. engineering) v.
(uzročni) odnosi, na kojima se osnivaju genetički inžinjering.
prirodne pojave, i njima odgovarajući zakoni biokibernetika (grč. bfos, kibernao upra-vljam,
na kojima se osnivaju duševne (psihičke) krmanim) deo kibernetike koji proučava
pojave. tokove informacija i sisteme regulacije u
binomski (lat., grč), mat. sa dva člana, dvočlani; živim organizmima.
koji se tiče binoma. bioklimatika (grč. bfos, to klima nagib;
binub (lat. binubus) čovek koji se dvaput ženi. predeo u pogledu geografskog položaja)
binjektaš (tur. binek tasi) veliki kamen kod nauka koja proučava uticaje atmosfer-skih
stepenica koji služi konjaniku da se lakše promena, raznih zrakova na čovečji
popne ili siñe sa konja. organizam i uopšte na sve što živi.
binjiš (tur. bini?) grañanski veliki ogrtač od bioklimatologija (grč. bfos, klfma, logfa) nauka
crvene čohe bez ukrasa, nosila ga je koja proučava uticaj klime na živa bića, kao
poglavito turska konjica, a i Srbi'. i uticaj živih bića, posebno biocenoza i
bio- (grč. bfos) predmetak u složenicama sa vegetacije, na klimu.
značenjem: život, životni.
bioaritmetika (grč. bfos život, arithmetike) bioliti (grč. bfos, Ifthos kamen) kol. kamenje
nauka koja se bavi sračunavanjem koje je uglavnom postalo od okamenjenih
prosečnog trajanja čovečjeg života. ostataka životinja i biljaka.
biobibliografija (grč. bios, biblion knjiga, biolog (grč. biologos) naučnik koji se bavi
graphfa) spisak dela i knjiga koje se odnose proučavanjem porekla i uslova života.
na život i rad nekog čoveka (pesnika, biologizam (grč. bfos, logos) fil. pravac u teoriji
filozofa, vladaoca i dr.). saznanja koji smatra saznavanje kao akt
bioblasti (grč. bfos, blaste klica) pl. biol. životne održanja i unapreñenja života, kao sredstvo
jedinice manje od ćelija živih bića, poslednja u borbi za opstanak; ona filozofija koja na
sedišta svih životnih pojava (ćelija je, po pojmu „života" hoće da izgradi celokupni
učenju Altmana, kolo-nija bioblasta); up. pogled na život i svet; pravac sociologije
biofori. koji postupa po biološkim analogijama.
biogen (grč. bfos, genos poreklo) biol. ovako je biologija (grč. biologfa) nauka o životu,
nazvao profesor Maks Fervorn (1903) naročito nauka koja se bavi proučavanjem
veoma komplikovana belančevinasta tela organskih prirodnih tela i pojava koje su za
koja su pravi i glavni nosioci života: život se njih vezane (zoologija i botanika);
sastoji u neprestanom raspadanju i elektrobiologija nauka o električnim
obnavljanju tih biogena. uslovima života biljaka i životinja.
biogeneza, (grč. bfos, genesis postanak, biologist(a) (grč. bfos, logos) fil. pristalica
poreklo, rañanje) razvitak života. biologizma.
biogenetičan (grč. bios, genos) koji se tiče
razvitka života; biogenetični zakon zakon
po kome je „ontogeneza ili razvoj
bioluminescencija 116 biotit

bioluminescencija (grč. bios, nlat. lumines-centia biopsihizam (grč. bios, psyche duša) fil.
hladno svetljenje) biol. pojava hladnog i pretpostavka da sve životne pojave imaju
vidljivog zračenja svetlosti kod tzv. svetlećih svoje psihičke procese; up. panpsihizam.
organizama iz biljnog (neke bakterije i neke biopsihologija (grč. bios, psyche, logia) fil. v.
gljivice) i životinjskog (neke ribe i neki psihobiologija.
insekti, npr. svitci) sveta; ova pojava biva biorizator (grč.) v. biorizacija.
usled oksidacije luciferina pomoću kiseonika biorizacija (grč. bios) 1912. god. pronañeni
iz vazduha. metod sterilizovanja mleka tako da zadrži i
biomagnetizam (grč. bios, magnes) magnetska posle karakter sirovog mleka: veoma brzo
sila koja se nalazi u organskim bićima; pr. zagrevanje mleka do 75° i naglo rashlañivanje
biomagnetski. pomoću naročitog aparata, biorizatora.
biomantija (grč. bios, manteia proricanje) 1. biosinteza (grč. bfos, synthesis sastavljanje)
sudskolekarsko utvrñivanje, prema izvesnim stvaranje organskih hemijskih jedinjenja u
znacima na telu, da li se novoroñenče rodilo ćelijama živih organizama; osnovni oblik je
živo ili mrtvo; 2. šarlatan-sko fotosinteza.
predskazivanje trajanja života na osnovu bioskop (grč. bios, skopem gledati) aparat koji
kucanja bila, crta na dlanu i drugih nekih pokazuje žive slike, tj. slike stvari i bića
simptome. koje se kreću kao da su žive; dvorana u
biomatematika (grč. bios, mathe'ma) kojoj se prikazuju takve slike (filmovi).
matematička disciplina prilagoñena potrebama bioskopija (grč.) ispitivanje da li jedno telo
bioloških nauka. ima sposobnosti za život; ispitivanje da li je u
biometrija (grč. bios, metria) grana biologije nekom telu bilo života; električna bioskopija
kojoj je cilj da matematički izračuna i odredi utvrñivanje smrti pomoću električne struje.
razne životne pojave, naročito pojave biosofija (grč. bios, sophfa) životna mudrost,
nasleña; u širem smislu: proučavanje i učenje o praktičnoj mudrosti u životu; up.
merenje životnih sposobnosti čoveka, tj. biozofija.
njegovih fizičkih i psihičkih osobina. biosociologija (grč. bios, lat. socius drug, grč.
biomehavika (grč. bios, mechanike) nauka o logia) deo sociologije koji proučava
mehaničkim procesima na živim bićima i u društveni značaj dužine čovečjeg života,
njima. razmnožavanja itd., a čoveka, člana
bionegativan (grč. bios, lat. negare odricati) koji društvene zajednice, kao animalno biće.
je nepravilan i nepovoljan po život i životne biostatika (grč. bios, statike) nauka o zdrav-
funkcije ili po potomstvo (nakaze, poremećaji stvenom stanju i prosečnom trajanju života
u razvitku, nepovoljne varijacije duhovnih ljudi koji žive pod izvesnim okolnostima,
sposobnosti i sve što je izrazito bolesno ili npr. stanovnika nekog grada, neke oblasti,
bolešljivo). države itd.
bionika (skrać. od biologija — elektronika — biosfera (grč. bios, sphaira lopta) celokupan
tehnika) nova naučna disciplina, nastala u XX prostor na našoj planeti koji je naseljen
veku, koja se bavi proučavanjem grañe i živim bićima, životni prostor (obuhvata:
funkcije bioloških sistema i njihovih atmosferu, litosferu i hi-drosferu, jer živih bića
sastavnih elemenata radi prime-ne dobivenih ima i u vazduhu, i u zemlji, i u vodi).
znanja u tehnici, odnosno radi usavršavanja
postojećih i stvaranja novih tehničkih biotehnika (grč. bios, technike) deo tehnike koji
sredstava i sistema — novih mašina, pribora, se tiče živih bića i života uopšte: nasleña,
aparata, grañe-vinskih objekata čije osnovne prilagoñavanja, mehanike razvitka, praktične
osobine treba da budu što približnije eugenike i medicine.
osnovnim osobinama živih sistema. biotehnologija (grč. bios, techne, logia)
bionomija (grč. bios, nomos zakon) nauka o proučavanje i primena životne delatnosti
zakonima koji vladaju životom. najmanjih životinjskih i biljnih bića
bionti (grč. bios, to on, tu ontos postojeće biće) (mikroorganizama) na privrednu delatnost,
pl. biol. ovako je nazvao 1866. nem. npr. organizama koji izazivaju vre-nje itd.
prirodnjak Ernst Hekl fiziološke jedinke koje biotika (grč. bios) praktično učenje o životu.
su većinom sastavljene od mor-foloških biotip (grč. bios, typos) čist tip, čista rasa,
jedinki i koje predstavljaju jedinstveno živo životinje i biljke koje potiču od jedne jedine
biće. jedinke i pokazuju ujednačene i postojane
bioontologija (grč. bios, on, ontos, logia) odlike.
nauka o živim bićima. biotit min. heksagonalni ili magnezijin li-skun
biopsija (grč. bios, orao vidim) med. način (nazvan po francuskom naučniku Biot-y).
kliničkog ispitivanja uzimanjem, opera-
tivnim putem, delića nekog organa sa živog
čoveka kad se sumnja na kakav tumor (rak,
sarkom).
biotičan 117 biseksan

biotičan (grč. bios) koji se tiče života, životni. birgermajster (nem. Burger-Meister) gradona-
biotomija (grč. bios, temno sečem) nauka o čelnik, predsednik opštine, predsednik
raščlanjivanju, razuñivanju živih tela; nauka mesnog odbora.
o stanju u kojem se telo nalazi u razna doba birema (lat. biremis) čamac sa dva vesla;
života. antička ratna laña sa dva reda vesala koji
biotop (grč. bios, topos mesto) mesto življenja su stajali jedan nad drugim.
jedne životne zajednice (bioce-noze). biren (fr. burin, ital. burino) bakrorezačka
biofenomenologija (grč. bios, ta phainomena rezaljka, vajalica, dleto; bakrorezac; ba-
pojave, logia) nauka o životnim pojavama. krorez.
biofizika (grč. bfos, physis) deo biologije koji birenirati (fr. buriner) rezati rezaljkom, vajati;
se bavi stvarnim meñusobnim odnosima živih praviti grbove; fig. slikovito pričati.
bića; deo fiziologije koji se služi fizičkim bireta (fr. burette) hem. staklena cev sa
metodama u ispitivanju životnih pojava. lestvicom, skalom (upotrebljava se za me-
biofon (grč. bios, phone glas) aparat za renje malih količina tečnosti, naročito u
prikazivanje fotografskih slika koje u isto analitičkoj hemiji).
vreme i govore ili pevaju. birzeman (tur. bir-zeman) staro vreme,
biofori (grč. bios, phoros koji nosi) pl. biol. davnina.
nosioci života, bioblasti. biro (fr. bureau, ital. burato) pisaći sto;
biohemija (grč. bios, chemeia) deo fiziologije, kancelarija; pisarnica; nadlepggvo;
nauka o hemijskom sastavu živih bića i o odeljenje; kancelarijske osoblje.
hemijskim procesima u zdravom i bolesnom birokrat(a) (fr. bureaucrate) službenik koji je u
organizmu. dužnosti strog, krut i nadmen; službenik koji
biocenoza (grč. bios, koinos zajednički) životna misli da se sve rešava samo za
zajednica, skup živih bića koja žive u kancelarijskim stolom.
jednom odreñenom delu „životnog prostora" birokratizam (fr. bureau, grč. krateo jak sam)
(biotopa). v. birokratija.
biocenologija (grč. bios, koinos zajednički, birokratija (fr., grč.) tesnogruda vlada
logia nauka) v. biocenotika. činovništva za zelenim stolom, koja
ispravnoet forme pretpostavlja stvarnoj
biocevotika (grč.) nauka koja se bavi prou- celishodnosti u opštenju sa stražama;
čavanjem biocenoza, deo ekologije. ukočenost, cepidlačnost i tesnogrudost u
biocentrično posmatranje (grč. bios, lat. centrum zvaničnoj dužnosti; sistem upravljanja u
središte) fil. jednostrano posmatranje prirode i kome vlast drži činovništvo ne vodeći računa
njenog razvitka, posmatranje prirode samo sa o stvarnim interesima masa; birokratizam.
stanovišta čoveč-jeg života i njegovih birokratski koji se tiče birokratije.
vrednosti. biromanija (fr. bureau, grč. mania) želja (ili:
biparticija (nlat. bipartitio) deljenje na pola, težnja, navika) da se svi upravni poslovi
polovljenje, razdvojenje. urede u kancelarijskom, tj. pretežno
biped (lat. bis pes noga, bi-pes) dvonožna formalističkom duhu.
životinja, dvonožac. birotehnika (fr. bureau, grč. techne umetnost,
bipedalan (lat. bipedalis) dug ili širok dve stope, veština) skup metoda, pravila, kojih se treba
dvostopni. držati da bi se kancelarij-ski poslovi
bipsdan (lat. bi-pes, bipedis) koji ima dve najuspešnije obavili.
noge, dvonog. biroutenzilije (fr. bureau, lat. utensilia) pl.
biplan (lat. bis, planum ravan, ravna kancelarijske potrebe, kancelarijski pribor.
površina) avij. letelica (ili: aeroplan) sa birtija (nem. Wirtshaus) v. bircaus.
dvema ravnim ili glavnim podržnim bircaus (nem. Wirtshaus) krčma, gostionica;
površinama, od kojih je jedna iznad druge. birtija.
bipolarav (lat. bis, polus stožer) dvopolan, sa bis (lat. bis) dvaput; muz. po drugi put, još
dva suprotna pola. jedanput, ponovo.
bira (fr. burat) trg. vrsta polusvilene, polu-vunene bisage (fr. bissac) pl. dvostruka torba (u Lici);
tkanine. torba na sedlu.
birato voj. vrsta lakih poljskih mostova, nazvala bisegment (lat. bis, segmentum odsečak) mat.
po pronalazaču, austrijskom inžinjerijskom polovina, kao odsečak jedne linije ili
oficiru, Karlu Birago (1792—1845). površine.
biraj (fr. burail) trg. glatka ili kešgovana bisegmentabilan (lat. bis, segmentum) mat. koji
polusvilena tkanina sa pamukom, vunom ili se može podeliti na dvoje, polovljiv.
kostreti. bisegmentacija (lat.) mat. deljenje na polovine ili
biratina (fr. buratine) trg. vrsta puplina od fine na dva (obično jednaka) odsečka, polovljenje.
svile i vune. biseksan (lat. bis, sexus, spol) v. bigeneri-čan.
birger v. purger.
bisekstilan 118 biheviorizam

bisekstilan (lat. bisextilis) prestupni, sa jednim jim spoljašnjim izgledom (duga kosa, osoben
prestupnim danom; bisekstilna godina način odevanja) zadobio simpatije omladine
prestupna godina (sa 366 dana); up. bisekstus. širom sveta. Članovi grupe danas nastupaju
bisekstus (lat. bisextus) prestupni dan tj. onaj odvojeno; fig. (bitlsi) čupavci, mladići s
dan koji se svake četvrte godine, posle 28. dugom i neurednom kosom.
februara, domeće. bit-muzika (eng. beat udarac) vrsta zabavne
biseksualav (lat. bis, sexus spol) koji ima oba muzike u kojoj je bit ritam jedan od bitnih
spola, dvospolan, hermafroditski. elemenata afroameričkog folklora i džez
bisekcija (lat. bis, sectio) deljenje na dva muzike.
(obično jednaka) dela, polovljenje. bitnih (eng. beatnik) l. pripadnik američke
biserijalan (lat. bi-, series red, niz) koji ima književne grupe Beat generation (A. Gin-
dva reda, u dva niza, dvoredan, dvoni-zan. zberg, Dž. Keruak), koja istupa protiv kon-
bisilabičav (lat. bis, grč. syllabe slog) gram. vencija grañanskog društva; 2. lice sklo-no
dvosložan, od dva sloga. neuobičajenom ponašanju i odevanju koje
biskvit (fr. biscuit, ital. biscotto, lat. bis coctus često zastupa i nastrane poglede.
dvaput pečen, dvaput kuvan) dvopek, bitometrija (grč. bythcs dubina, metron) me-
peksimit; šećerni dvopek; dvaput pečen renje dubine (pomoću niska ili proraču-
porculan bez glazure. navanjem).
biskoten (fr. biscotin, ital. biscottino) mali, bitumen (lat. bitumen zemljana smola) ime
okrugao kolačić, okrugao dvopek. izvesnih zapaljivih tvari koje se javljaju u
biskroma (ital. biscroma) kuz. trideset drugi deo zemlji, naročito ugljovodoničnih materija
jedne note. smolasta mirisa, npr. petrolej, naf-ta, asfalt i
biskup (grč. epfskopos nadzornik, čuvar) od P sl.
veka: predsednik prezviterskog kolegija bituminizacija (lat.) pretvaranje u zemljanu
katoličke crkve, docnije: starešina dije-ceze smolu, u asfalt.
(biskupije); po rimokatoličkom učenju bituminirati (lat.) prevući (ili: pokriti,
biskup je naslednik apostola. premazati) zemljanom smolom, asfalti-rati.
biskupije (grč. episkopfa) v. pod biskup. bitumivozav (lat. bituminosus) sličan
bisolit (grč. byssos pamuk, Ifthos kamen) min. sa zemljanoj smoli, koji sadrži u sebi zemljanu
azbestom srodan mineral svilasta sjaja. smolu.
bista (fr. buste, ital. busto, nem. Brust) bife (fr. buffet, ital. buffetto) tezga u krčmi,
poprsje, naročito kip koji predstavlja glavu i sto po železničkim stanicama, u bioskopima
gornji deo grudi. ili na zabavama na kojem stoje razna jela i
bistoke (fr. bistoquet) bilijarski štap. pića; orman za stono posuće, orman sa
bistrirati (fr. bistrer) slikati (ili: boji-ti, srebrninom; radnjica sa jelom i pićem bez
obojiti) čañavom akvarelnom bojom. stolova, krčmica.
bisturi (fr. bistouri, ital. bistori) hir. nož sa biferan (lat. bifer) vot. dvorodan, koji dvaput
pokretnim sečivom koje se može zatvoriti, godišnje nosi plod ili cveta.
obično dug 7—8 st. bifepija (fr. buffet) sopstvenik bifea.
bisus (grč. byssos pamuk) veoma fina i bifilaran (lat. bis, filum nit, konac) dvoni-tan,
skupocena pamučna ili lanena tkanina starih koji visi o dva konca (kod fizičkih aparata).
naroda, naročito Egipćana. biflorav (lat. bis, flos, floris cvet) bog. sa dva
cveta, koji ima dva cveta.
bit (eng. bit) l. sitan severnoamerički novac od bifluevcija (lat. bifluere) račvanje reke.
5 pensa. bifoličan (lat. bis, folium list) bog. dvolist.
bit (eng. beat udarac) 2. u engleskoj muzičkoj biformai (lat. biformis) sa dva oblika,
terminologiji, metrička jedinica takta; u dvoobličan.
džez muzici bit označava stalno, ravnomerno biformitet (nlat. biformitas) dvoobličnost,
pulsiranje uvek jednako naglaše-nih dvoličnost.
metričkih jedinica. Bit je uvek pa-ran, a biftek (eng. beefsteak) kuv. parče goveñeg
izvode ga udaraljke. mesa od poleñine (slatke pečenice), u
bit (eng.) 3. u teoriji informacija, jedinica debljini od 4 st, prženo upola na jakoj vatri.
informacije koja odgovara rezultatu izbora bifti (eng. beef-tea) vrlo jaka čorba od
izmeñu dve jednako verovatne al-ternative. iseckane govedine.
bitva (ital. bitta) brod. stubić na pristanišnoj bifurkacija (nlat. bifurcatio) račvanje, gra-
obali ili na pramcu broda koji služi za nanje ili cepanje na dvoje, deljenje na dva
privezivanje brodova. kraka, npr. reke.
biteizam (lat. bis, grč. thećs bog) verovanje u biheviorizam (eng. behaviour vladanje,
dva boga, dvoboštvo. ponašanje) psih. pravac u psihologiji, osnovao
Bitlsi (eng. The Beatles) nuz. engleski vokalno- ga Amerikanac Vatson 1912, koji svoja
instrumentalni ansambl (od četiri člana) iz saznanja crpe iz pažljivog posmatranja
Liverpula, koji je svojim naročitim
izvoñenjem pop-muzike i svo-
biher-šrank 119 blenoftalmija

ponašanja ljudi u raznim uslovima i na blašpe (fr. blanche t) apotekarske cedilo od


temelju tih opažanja objašnjava duševne belog sukna, sukno za filtriranje.
procese. blastem (grč. blastemia) vot. klica, mladica;
biher-šrank (nem. Bucherschrank) orman za fiziol. tečnost iz koje postaju čvršći sastojci u
knjige. organizmu.
bihromatičav (lat. bis, grč. chroma boja) blastema (grč. blastema) biol. grupa ćelija od
dvobojan, od dve boje; bihromatični koje se razvija nova organizovana struktura
harmoniju»! sprava za postizavanje četvrtine ili organizam.
tonova kod klavirskog rasporeda dirki. blastoderm (grč. blastos klica, izdanak, ñerma
bicarija (ital. bizzarria) muz. brz skok iz jedne koža) fiziol. kožica zametao g mehura,
vrste tona u drugu. blastule.
biceps (lat. biceps) koji ima dve glave, dva lica blastozoid (grč. blastos, eidos vid, oblik) biol.
(nadimak rimskog boga Janusa); alat. životinjska jedinka koja nastaje be-spolnim
dvoglavi ručni mišić. ili vegetativnim razmnoža-vanjem (deobom,
bicefalan (lat. bi-, grč. kephale glava) v. pupl>enjem).
bikefalan. blastomere (grč. blastos, meros deo) biol. ćelije
bicikl (eng.-fr. bicycle, lat. bis, cyclus krug) koje nastaju od oploćene jajne ćelije u toku
točak, velosiped. perioda brazdanja.
biciklist(a) (eng. bicyclist) onaj koji tera točak, blastomikoza (grč. blastos, mykes gljiva) ned.
točkaš, velosipedist. akutno i hronično oboljenje kože izazva-no
bicinij(um) (lat. bicintum, bis, canere pevati) naročitim gljivicama (blastomycetes). i
huz. kompozicija za dva glasa. blastocistis (grč. blastos, kystis mehur) fiziol.
bišof (nem. Bischof biskup) piće od crnog vina, zametni mehurić.
pomorandžine kore i soka, cimeta, blastula (grč. blastos, nlat. blastula) fiziol.
karanfilića i šećera. zametni mehur.
bjanko (ital. bianco belo, belina) trg. prazno, tj. blasfeman (grč. blasphemos) bogohulan, obe-
nepopunjeno mesto na menici ili punomoći; svetilački, pogrdan.
bjanko menica čista, nepopunjena menica blasfemija (grč. blasphemfa) pogrda, huljenje,
(samo sa potpisom). psovka, grdnja; bogohuljenje, huljenje na
blaziran (fr. blaser, blase) otupelih osećanja, boga, obesvećivanje.
zasićen i presićen, preživeo, neosetljiv. blasfemist(a) (grč. blasphemćs) bogohulnik,
blaziranost (fr.) otupelost, zasićenost, obesvetilac.
neosetljivost, preživelost. blejzer (eng. blazer) kratki muški i ženski
blazon (fr. blason) grb; nauka o grbovima, sportski kaputić.
heraldika. blekvud (eng. blackwood) crno abonosovo
blamaža (fr. blamage) sramota, bruka, rñav drvo na Madagaskaru.
glas; ukor, prekor; kuñenje. blena (grč. blenna) kec. sluz; lučenje sluzave
blamirati (fr. blamer) osramotiti, obrukati, tečnosti.
izneti na rñav glas; korita; kuditi, pokuditi, blenadenitis (grč. blenna, aden žlezda) med.
grditi. zapaljenje sluzokožnih žlezda.
black (fr. blanc, blanche) pr. beo, čist, ne- blenda (nem. Blende) apx. deo dodan zidu sa
ispisan; im. belo, beloća, belina; bela boja, spoljašnje strane; udubljenje u zidu sa
belilo. svodom; slepi prozor, slepa vrata; španski
blanket (fr. blanc beo) neispisano ovla-šćenje, zid; opt. mali otvor na fotografskom aparatu
punomoć samo sa potpisom; čist formular, pomoću koga se otvor objektiva može
obrazac priznanice ili ovlašćenja (pre no što smanjiti i povećati, prema potrebi, radi
se ispuni). odstranjenja. svetlosti sa strane; min. sulfid
blanko (ital. blanco) v. bjanko; blanko-kre-dit cinka.
otvoren kredit, onaj koji se osniva na ličnom blenemeza (grč. blenna sluz, eteb povraćam)
poverenju, kredit bez pokrića; blanko-akcept med. povraćanje sluzi.
primanje menice na kojoj nisu ispisani suma blenengerija (grč. blenna, enteron utroba)
i rok plaćanja; blanko-ovlašćenje med. sluzni proliv, sluzna srdobolja.
neograničeno ovla-šćenje; blanko-trgovanje blenometritis (grč. blenna, metra materica)
prividno, tobožnje trgovanje, radi špekulacije med. zapaljenje materice sa lučenjem sluzi.
razlikom u cenama; blanko-menica čista (ili: blenoragija (grč. blenna, regnymi izbijam,
nepopunjena) menica. procurim) med. kapavac, kapavica.
blanš (fr. blanche) beo, čist, neispisan; kart blenorea (grč. blenna, rheo tečem) med. lučenje
blanš (fr. carte blanche) čista bela neispisana sluzavognojne tečnosti iz nekog organa
karta, hartija, tj. neograničeno punomoćstvo, (npr. očiju, spolnih organa i dr.).
potpuna sloboda rada, potpuno odrešene blenotorea (grč. blenna, us, gei. 6t6s uho,
ruke; vrsta šampanjca; v. karta bjanka. rheo curim) med. curenje iz ušiju.
blenoftalmija (grč. blenna, ophthalmos oko)
ked. zapaljenje veznice očnih kapaka.
blenurija 120 blumistika

blenurija (grč. blenna, uron mokraća) med. stranaka iz taktičkih razloga, naročito o
sluzave mokrenje. izborima i radi sprovoñenja izvesnih zahteva;
blestrizam (grč. blestrizo bacakam, bacam naslaga listova hartije koji se mogu otkidati;
tamo-amo) med. nemir kod teških bolesnika, sveska za pisanje ili crtanje; kol. veliki
prevrtanje, bacakanje. odlomak stene; an blok (fr. en bloc)
blesura (fr. blessure) ozleda, povreda, osobito u naveliko, ñuture, hrpimice, ucelo.
sportu. blokada (fr. blocus, ital. bloccata) voj. opsada,
blef (eng. bluff) izmišljotina kojom se hoće da zatvaranje jedne luke ili cele obale pomoću
se nekome baci prašina u oči pa da se time ratnih brodova u cilju sprečavanja svakog
lakše prestraši, prevari, zavara, obmane; uvoza i izvoza; opsada, zatvaranje sa svih
zastrašivanje, obmanjivanje, obmana, strana grada, tvrñave, zatvaranje železničke
bacanje prašine u oči. skretnice; up. bloki-ranje.
blefaradenitis (grč. blepharon očni kapak, aden blokaža (fr. blocage) odlomci kamenja ili
žlezda) ked. zapaljenje žlezda očnih kapaka. opeke za popunjavanje praznina u zidovima;
blefarizam (grč. blepharon očni kapak) med. tip. slaganje izvrnutim slovima radi
žmirkanje, treptanje. popunjavanja redova ili radi docnije zamene
blefaritis (grč.) med. zapaljenje očnih kapaka. pravim slovima.
blefaroptoza (grč. blepharon, ptosis pad) blokiranje (fr. bloquer) v. blokada.
med. spadnutost očnih kapaka. blokirati (fr.) voj. zatvoriti neku luku ili obalu
blefarospazmus (grč. blepharon, spasmos ratnim brodovima i na taj način sprečiti
grč) med. grč očnih kapaka. svaki uvoz i izvoz (životnih namirnice,
blefarotomija (grč. blepharon, tome sečenje, vojske, municije i sl.); trupama zatvoriti
rezanje) med. zasecanje spoljnjeg ugla očnog pristup nekom gradu; zatvoriti skretnicu; u
kapka. bilijaru: jakim udarcem loptu oterati u rupu u
blefarofimoza (grč. blepharon, phimosis uglu; grañ. ispuniti šupljinu kamenčićima i
suženje) med. suženost očnih otvora. komadima cigle; tip. slagati izvrnutim slovima
blefaroftalmija (grč. blepharon, ophtalmos radi docnije zamene pravim.
oko) med. zapaljenje ivica i veznica očnih blokflauta (nem. Blockflote) nuz. drveni
kapaka. duvački instrument jednostavne konstrukcije,
blefirati (eng. bluff) plašiti, zaplašiti, varati, sličan svirali.
zavaravati, obmanjivati; pretvarati se, praviti blokhauz (nem. Blockhaus) voj. kulica, karau-
se, hvalisati se; zbunjivati razmetljivom la, tvrñavica (obično na planinskim pre-
reklamom, hvatati na zbunjivanje, bacati vojima i granicama); zatvor, hapsana.
nekom prašinu u oči u cilju obmanjivanja. blomba (fr. plomb) pogrešno, treba: plomba.
bleh (nem. Blech) lim (kod nas u upotrebi i blombirati (fr. plomber) pogrešno, treba:
pleh). plombirate.
blista (fr. bluette) varnica, iskra; fig. iskrica blond (fr. blond, ital. biondo) plav, otvorene
duha, dosetčica, duhovita sitnica; mali boje, žućkast; svetao, npr. pivo.
pozorišni komad pun desetaka, poza; up. blonda (fr. blonde) čipka od sirove svile,
farsa. nazvala zbog žućkastog sjaja.
blindaža (fr. blindage) fort. zaštićivanje od zrna blondin (fr. blondin) plavušan, mladić plave
(projektila); ojačavanje rova, šanca kose; fig. kicoš, udvarač ženama.
gredama; oklop (na ratnoj lañi, čamcu, blondina (fr. blondine) devojka ili žena plave
automobilu, avionu); okloplji-vanje, kose, plavojka, plavuša.
oblaganje čeličnim pločama. blondinka (fr. blondine) v. blondina.
blindirati (fr. blinder) fort. osigurati od zrna, Blu buk (eng. Blue Book) „Plava knjiga1',
ojačati rov, šanac gredama; čelikom ili knjiga koju izdaje britanske Ministarstvo
gvožñem oklopiti (ratnu lañu, čamac, spoljnih poslova, a koja sadrži di-plomatsku
automobil, avion). prepisku britanske vlade sa drugim
blinji (rus.) pl. ruski kolači, slični pala- državama o kakvom važnom pitanju
činkama, od finog pšeničnog brašna, priseni meñunarodne politike.
u puteru i premazani kavijarom i DR- bluza (fr. blouse) laka gornja haljina kod
blic (nem. Blitz munja) v. fleš. žena; kočijaška (ili: šoferska) košulja u
blickrig (nem. Blitzkrieg) voj. munjeviti rat tj. boji; vojnički koporan.
rat koji se vodi munjevitom brzinom i bluming kondišn (eng. blooming condition)
silinom, i zbog toga treba da se vrlo brzo sp. dobro, povoljno stanje u kojem konj
završi potpunim porazom neprijatelja. stigne na cilj (u trkama).
blok (fr. bloc) veliki komad (npr. mermera); blumirati (nem. Blume cvet, blumieren)
gomila (knjiga); velika količina (robe); snabdeti neku tkaninu cvetnim šarama,
mnoštvo, gomila; celina; panj, klada, trupac; mustrama od cveća.
zajednica, udruženje više raznih blumistika (nem. Blume) poznavanje cveća;
podizanje cveća; cvećarstvo.
blu-stoking 121 bojler

blu-stoking (eng. blue-stocking) „plava čarapa", bodmeraj (nem. Bodmerei, eng. bottomry) trg.
podrugljivo ime za žene koje za ljubav svojih uzimanje zajma na lañu ili na njen tovar, ili
duhovnik sklonosti zanemaruju svoje na oboje ujedno.
domaće poslove i obaveze, ili koje vole da Bodriti pl. v. Obotriti.
iznose na pazar svoje znanje i da se razmeću bodul, boduo (ital. bodolo) ostrvljanin, oto-
njime (izraz postao u HUŠ veku u Engleskoj čanin (u našem primorju obično u pejora-
po plavim čarapama jednog uglednog tivnom značenju).
društva intelektualaca). boemerija (fr. boheme) način življenja boe-ma,
boa (nlat. boa constrictor) zool. zmijski car, neuredan život, život od danas do sutra.
udav (najveća zmija u Africi i ist. Indiji); boemi (fr. bohemes) pl. književnici, umetnici,
ženska ogrlica u obliku zmije od krzna i studenti i dr. koji »sive svojim naročitim,
perja. prirodnim životom, po pravilu neuredno, od
boabab (amh.) bog. v. baobab. danas do sutra, po nače-lu: dok traje nek
boatu (fr. boit-tout) čaša bez postolja, koja se laje; čergari.
ne može ostaviti dok se tečnost iz nje ne boetetika (grč. boetheo pritrčim u pomoć)
ispije; fig. ispičutura, drevna pijanica. poznavanje pomoćnih nauka.
bob (eng. to bob) v. bobslej. božole (fr. beaujolais) vrsta francuskog vina,
bobadiljizam nepravedno, lažno optuži-vanje proizvodi se u predelima severno od Liona.
(po šp. plemiću Bobadilji— Fran-cisco de
Bobadilla, + 1502. god. — koji je lažno božur (arap. busur) bog. dugogodišnja zelja-sta
optužio Kolumba kod kralja Ferdinanda i biljka (Paeonia afficinalis) iz familije
kraljice Izabele da namerava da otcepi od Paeoniaceae, u narodnom lekarstvu
Španije deo Amerike koji je otkrio. Zbog toga upotrebljavaju se koren i cvet; kosovski božur
je Kolumbo bio uhapšen i okovan, ali se divlji božur, crven kao krv; raste na Kosovu,
potpuno opravdao i dobio puno zadovoljenje). po legendi nikao iz krvi kosov-skih junaka.
boza (pere. buza, tur. boza) poznato piće od
bobi (eng. bobby) pl. nadimak londonskih kukuruznog brašna, kajmaka i šećera; bu
policajaca, koji su im dali Londonci po za.
imenu organizatora londonske policije ser boiler v. bojler.
Roberta Pila (ime .Bob je, kod boi-najf (eng. bowie-knife) veliki lovački nož
anglosaksonskih naroda, deminutiv imena oštar s obe strane, pronalazak američkog
Robert). pukovnika Džemsa Boi.
bobina (fr. bobine) kalem (za konac); fiz. kalem boj (eng. boy) dečko, dečak; momče, sluga.
od namotaja bakarne žice; induk-cioni boja (hol. boei) v. baka; takoñe: sprava za
kalem. namotavanje brodskih konopaca, kablova.
bobinet (eng. bobbinet, fr. bobine) tkanine od bojar (rus. bonrin) plemić koji je i ratnik;
ćelijastih šestougaonih petll, engleski til, savetnik velikih ruskih kneževa i careva u
pamučni til. staroj Rusiji; u Rumuniji: plemić; naročito
bobslej (eng. bob-sleigh) američke saonice sa plemić veleposednik.
više sedišta i dva para salinaca, od kojih je bojer (hol. Vojeg) mala holandska laña sa
prednji par pokretan i služi za upravljanje; jakom katarkom, upotrebljava se naročito za
skraćeno: bob. postavljanje boja (baka).
bova (ital. boa, fr. boue) ukotvljeno bure na bojkot (eng. boycott) jedna od prinudnih mera na
vodi (moru) za vezivanje brodova i kao tržištu rada kojoj je cilj da se poslo-davac
oznaka dubine vode. primera na prihvatanje izvesnih u slova:
bogaz (tur. bogaz grlo) grlo, guša, ždrelo; sastoji se u tome što radnici neće da kupuju
klanac, planinski tesnac; moreuz. proizvode nekog fabrikanta ili trgovca, ili što
bogatiri (tur., pere. bahader) pl. junaci iz neće kod njih da stupe u posao (ovakav način
velikog ruskog narodnog epa. borbe primenjuje se često i inače, npr. kod
bogdo-lama (mont. bogdo-lama) vrhovni bojkota strane robe u nekoj državi); fig. prekid
sveštenik, duhovni poglavar u Tibetu koji, svakog op-štenja s nekim. Izraz potiče od
zajedno sa dalaj-lamom, upravlja zemljom. imena upravnika jednog velikog poseda u
bogomili pl. v. bogumili. Mrskoj, Džemsa Bojkota, protiv koga je prska
bogumili pl. dualističko-manihejska reli-giozna Zemaljska liga 1880. organizovala ovakav
sekta u HP i HŠ veku u Trakiji, Makedoniji, način borbe i upropastile ga. bojkotovati (eng.
Bugarskoj, Bosni, Dalmaciji, Hrvatskoj; up. boycott) proglasiti protiv nekoga bojkot; fig.
patareni. prekinuti s nekim svaku vezu i opštenje.
bogus (ir. bogus) irsko narodno piće od vode, bojler (eng. boiler kazan) kazan, kotao,
rakije, šećera i drugih dodataka. rezervoar za toplu vodu pri kupatilima i
bodega (šp. bodega) podrum, vinara, krčma; štednjacima (običnim i električnim).
iznos berbe grožña; kor. magazin s robom u
luci; na lañi: deo koji se nalazi ispod palube.
boka 122 bomba

boka (ital. bocca, fr. bouche, lat. bucca) usta; boleta (ital. bollo, bolletta, bulletta) cedulja,
ulaz, otvor; ušće, moreuz, zaliv. priznanice.
bokaža (fr. bocage, ital. bosco, nlat. bolstit (lat. boletus pečurka, rudnjača, grč.
bascagium) šumarak, šumica, lug; jedan deo bolites pečurka za jelo) kol. okamenjena
pobunjenika iz Vandeje za vreme francuske gljiva.
revolucije. bolivar novčana jedinica Venecuele (=100
bokal (fr., šp. bocal, ital. boccale, ngrč. centimosa).
bokalion sud sa uskim grlićem) pehar, vrč, bolivijano (šp. peso boliviano) novčana jedinica
veća čaša s poklopcem. u Boliviji=100 centavosa.
bokasin (ital. bocassino, fr. boucassin) vrsta bolidi (grč. bolis, bolldos hitnuto, oružje za
pamučnog sukna s mustrama iz Jer-menije i bacanje, strela) pl. astr. vatrene lopte koje se od
Persije. padalica ili meteorskih rojeva razlikuju samo
boks (eng. box) 1. sp. pesničanje u rukavicama svojom veličinom, a sjajem nadmapguju
razne težine, po ugledu na antičke borbe najlepše planete i najveće zvezde, zbog čega
pesnicama kod Grka i Rimljana. U ovoj se mogu i danju videti.
borbi zabranjeni su grifovi: udaranje niže boling-grin (eng. bowlinggreen) igralište za
od pojasa i iza leña, guranje i udaranje kuglanje u zelenilu; up. bulengren.
nogama, glavom i leñima; up. bok-sovanje. bolometar (grč. bole zrak, metron) fiz. zračni
boks (eng. boxcalf) 2. v. bokskaf. termometar, sprava za merenje veoma malih
boks (eng. box) 3. kutija; loža u pozorištu; razlika u temperaturi (do 0,000001 * °S),
zatvor za potkivanje nemirnih konja; osnovana na činjenici da električni otpor
odeljenje u štali samo za jednog konja u metala raste što je temperatura viša.
kojem se slobodno kreće. bolonjska škola slikarska škola koju je, potkraj
boksati(se) v. boksovati se. XVI veka, osnovao u Bolonji Lodoviko
bokser (eng. boxer) 1. sp. pesničar, onaj koji je Karači (Carracci, 1555—1619), i koja je
stručno obučen i uvežban u pesničanju, tzv. težila da u sebi sjedini odlike starih majstora.
„plemenitoj veštini"; bokseri se dele s bolonjske bočice fiz. staklene bočice kru-škasta
obzirom na težinu, u 8 kategorija: od oblika, brzo hlañene na vazduhu i sa veoma
kategorije „muva"(50,800 kg), do tetke debelim dancetom (vrlo otporne spoljnom
kategorije (preko 79,378 kg). pritisku, ali se raspadaju u sitne parčiće kad
bokser (nem. Voheg) 2. buldogu slična rasa se u njih baci komadić kremena, koji zapara
nemačkih pasa, živa i okretna, srednje površinu i time otklanja otpor kojim se
veličine. površina u nepo-vreñenom stanju protivi
Bokseri (kin. Ta-chuan) „udruženje savez-nih unutrašnjem naponu mase).
prijatelja otadžbine", kineska tajna bolus (lat. bolus, grč. bolos) hem. lemnoska
organizacije, osnovana oko 1890, koja je zemlja, mrk ili crven mastan glineni silikat
1900. digla ustanak protiv hrišćana i koji se upotrebl>ava kao boja, kit i za obloge
Evropljana u Kini i time izazvala inter- radi zaustavljanje krvi; up. bol.
venciju stranih sila. boljševizam (rus. bolvševizm) teorija i taktika
boksit min. hidrat čiste gline, jedan od glavnih revolucionarne borbe proletarijata,
izvora aluminijuma; naziv po mestu Bo razreñene od strane Lenjina, sa ciljem
(Les Baux, Francuska). pretvaranja kapitalističkog poretka u
bokskaf (eng boxcalf) učinjena i obojena komunistički; naziv je nastao posle P
teleća koža za obuću i dr., boks. kongresa Ruske socijal-demokrat-ske
boks-meč (eng. box-match) javna utakmica u radničke partije (RSDRP) održanog u
pesničenju amatera ili profesionalnih Londonu 1903, gde je došlo do rascepa na dva
boksera (traje od 3 do 15 rundi, svaka krila: jedno, većina, prihvatilo je Lenjinove
runda 2—3 minute, sa 1 minutom odmora ideje (boljševici) i drugo, ma-njina,
izmeñu svake runde). Martovljevu koncepciju partije (menjševici).
boksovanje (eng. box) sp. v. boks. boljševici (rus. bolvševiki „članovi većine",
boksovati se (eng. box) pesničati se, tući se pristalice boljševizma; oktobarska revolucija
pesnicama u rukavicama. (1917) dovela je u Rusiji boljševike na vlast.
bol (lat. bolus, grč. bolos) v. bolus. bomba (fr. bombe, ital. bomba, grč. bombos
bola (eng. bowle) staklena ili porculanska zdela potmuo, dubok ton) voj. železna ili čelična
sa pićem od rashlañenog vina, šećera, nekog lopta, oblica ili kutija ispunjena eksplozivom;
aromatičnog voćnog soka i dr. ručna granata; atomska bomba; vodoiična
bolas (šp. bolas) zamka za bacanje optereće-na bomba ispunjena eksplozivom čije je razorno
olovnim i dr. lopticama (kod južnoa-meričkih dejstvo jače od atomske bombe; velika
uroñenika i gauča). bokasta boca, balon.
bolero (šp. bolero) španski narodni ples u 3/4
takta, praćen pesmom, kastanjetima, gitarom
ili tamburinom; pod. kratak, do struka,
ženski prolećni ogrtač sa rukavima ili bez
rukava.
bombaža 123 bonton

bombaža (fr. bombage ispupčenost) ispu- bona mente (lat. bona mente) u dobroj nameri,
pčenost pokvarene konzerve; ispupčenost dobronamerno.
velikih staklenih površina na specijal-nim bona minorum (lat. bona minorum) pl. prav.
prozorima pojedinih zgrada. dobra (ili: imanje) maloletnika.
bombazen (fr. bombasin, lat. bombycinus, bonapartizam odanost dinastiji Bonaparte;
grč. bombyx svilena buba; svila) pamučna odobravanje Bonapartinog načina vladavine;
svila, vrsta keplovane svilene tkanine; vrsta politika koja ima za cilj da dovede porodicu
pamučne tkanine za podstavu. Bonaparta na presto u Francuskoj.
bombarder (fr. bombardeur) voj. onaj koji vrši bonaparte™ pl. pristalice dinastije Bonaparta u
bombardovanje, naročito: vrsta teških aviona Francuskoj.
za nošenje velikih količina avionskih bombi i bona fide (lat. bona fide) dobronamernost, u
vršenje bombardovanja. dobroj nameri (učiniti, kazati).
bombardirati (fr. bombarder, nlat. bom- bona hereditaria (lat. bona hereditaria) pl. prav.
bardare) voj, tući (ili: gañati) iz topova nasleñena dobra, nasledna dobra, imanja.
neprijateljske položaje ili utvrñenja; bacati bonaca (ital. bonazza) stanje mora kada je
avionske bombe; fig. gañati (ili: obasipati) potpuno tiho i mirno (izraz koji se
nekoga (cvećem, konfetama); osoliti koga, upotrebljava u Dalmaciji).
dosañivati kome (molbama, ljubavnim bonbon, bonbona v. bombona.
izjavama, svojim pesmama i sl.); up. bonvivan (fr. bonvivant) veseli brat, veseljak,
bombardovati. onaj koji traži u životu prven-stveno
bombardje (fr. bombardier) voj. tobdžija; ba- uživanja i razonode.
cač bombi, vojnik bombaškog odeljenja, bond (eng. bond) pismeno jemstvo, obaveza;
bombaš. priznanice; menica.
bombardovati v. bombardirati. bondirati (fr. bondir) skakati, proneti se,
bombast (eng. bombast, grč. bcmbyx) 1. pamuk, propinjati se, podskakivati (na konju).
vata za ispunjavanje haljina i sl.; 2. dit. bujica bondruk (nem. Wandriegel, metateza od
reči, koja unakarañuje jezik i stil svojom Riegelwand) kućni zid izgrañen od direka i
preteranošću i neumešnošću. greda izmeñu kojih je stavljen ćerpič
bombastičan (eng. bombast) lit. preteran, (nepečena cigla).
preterano kitnjast, krupnorečiv, visoko-paran, bonsek, v. bansek.
nadmen, naduven (način pisanja, boneta (fr. bonette) voj. zemljišni nasip na
izražavanja). grudobranu za zaštitu oruña ili strelaca od
bombaš (fr. bombe) v. bombardje. bočne vatre i rikošeta.
bombikometar (grč. bombyx pamuk, metron) u
pamučarstvu: tablica za odreñivanje fi-noće bonze (jap.) pl. sveštenici Budini u Japanu, Kini i
(numere) konca prema težini izvesne dužine istočnoindijskim zemljama, istoč-noindijski
konca. kaluñeri; fig. sujeverni popovi, zatucane
bombiks (grč. bombyx, lat. bombyx pamuk) popeskare.
zool. sviloprelja, svilena buba; svila, svi-lasta bonitet (lat. bonitas) dobrota, valjanost,
materija. unutarnja vrednost; izvrsnost (u smislu
bombe (eng. bombo) vrsta rakije od ruma, izrade); trg. platna sposobnost; sigurnost nekog
muskata i šećera u Sev. Americi. potraživanja (supr. veritet).
bombona (fr. bonbon) šećerlema, poslastica od bonifikacija (nlat. bonificatio) naknada,
istopljenog, aromatiziranog i oboje-nog odšteta; poboljšanje, poboljšavanje, po-
šećera, često sa dodatkom želatina, brašna, pravka; popust u ceni.
slada (malcbombona) ili voća. bonificirati (lat. bonum, facere, fr. bo-nifier)
bombonjera (fr. bonbonniero) kutija ili kor-pica, naknaditi, odštetiti; poboljšati, popraviti,
obično ukusno i luksuzno izrañena, u kojoj se popravljati.
drže bombone; fig. vrsta ženske kape; ukusno bonom (fr. bonhomme) dobričina, prostosr-
nameštena soba, ukusno namešten stan i sl. dačan čovek, naivčina, čičica.
bon (fr. bon) trg. nalog za plaćanje; nalog za bonomija (fr. bonhommie) prostosrdačnost,
izdavanje neke robe; priznanice, potvrda dobrodušnost; preterana prostota, naivnost,
prijema; bonz a vi (fr. bons a vue) pl. poverljivost.
nalozi koji se isplaćuju odmah, po viñenju. bono modo (lat. bono modo) dobrim načinom,
bona (lat. bonum dobro, bona dobra) 1. pl. na lep način, mirnim putem.
dobra, imanje, imetak; ostavština. bon pur (fr. bon pour) dobar za . . ., važi za
bona (fr. bonne) 2. dadilja, devojka za decu; ...
služavka. bon-sans (fr. bon sens) zdrav (čovečji) razum,
bona adventicia (lat. bona adventitia) pl. prav. prirodna obdarenost.
naknadno pridošle dobra, delovi imanja koji bonton (fr. bon ton) dobar ton, fino ponašanje i
nisu ostali od oca, nego potiču od neke lep način izražavanja dobro va-spitanih i
druge strane. obrazovanih ljudi, otmeno držanje.
bonum 124 botano-

bonum (lat. bonum) dobro, sreća, preimućstvo, nica, novčanik vrednosti; sprovodio pismo.
dar, vrlina, korist; pl. bona. bordura (fr. bordure) ivica; porub, pervaz;
bonum publikum (lat. bonum publicum) dobro okvir, venac.
države, državna korist, opšte dobro. borealan (grč. boreiaios, lat. borealis) severni.
bor (nlat. borax) hen. element atomske mase boreas (grč. boreas) severac, severni vetar,
10,811, redni broj 5, znak V, nemetalno sever.
čvrsto telo, tačka topljenja 2030°, mrke bore] v. boreas.
boje; borna kiselina jedinjenje bora sa borer (nem. Bohrer) burgija.
kiseonikom (upotrebljava se kod očnih bor-mašina (nem. Bohrmaschine) naprava za
bolesti za obloge). bušenje, bu ši lica.
bora (ital. bora) žestok i hladan severni vetar borniran (fr. borne) ograničen, mali; fig.
na Jadranskom moru, dolazi od brda iz ograničen, skučen, glup.
Hrvatske i duva naročito zimi. bornirati (fr. borner) ograničiti, omeñiti,
boraks (nlat. borax, arap. buraq) hen. je- postaviti granične belege, kamene meña-še;
dinjenje bora, natrijuma i kiseonika fig. umeravati, umeriti želje, ograni-čavati,
(Na2B4O7), nalazi se rastvoren u vodi nekih ograničiti se.
planinskih jezera u Tibetu, sred. Aziji i bortna (nem. Borte) v. borda 1.
Kaliforniji, važan za industriju, kozmetiku i borusomanija (nlat. Borussia Prusija, grč.
medicinu. mama) preterana ljubav prema Prusima i
boranija (arap. buraniyya, tur. borani, burani) svemu što je prusko.
zelen mlad pasulj, mahune; fig. nešto sitno, borusofobija (nlat. Borussia, grč. phobos strah)
nevažno, zeleno, neiskusne. strah od Prusa, mržnja na Pruse i sve što je
borati (nlat.) pl. hen. soli borne kiseline. prusko.
borgis (nem. Borgis) vrsta štamparskih slova, boršč (rus. borš) omiljeno rusko narodno jelo:
veća od pešta, a manja od garmonda. čorba od prosenog brašna i razne zeleni.
bord (eng. board) l. sto, daska; fig. kolegijum bosa (fr. bosse, ital. bozza) grba, čvrga,
koji se skuplja oko jednog stola, odbor; kvrga; ispupčen vajarski rad izliven od
hrana, kost, novac za hranu; sto za kojim se gipsa; okrugle vajarske figure koje stoje
drže sednice, savetovanja; sud, sudnica, same (za razliku od onih koje stoje na
nadleštvo. reljefu, u grupi).
bord (nem. Bord, fr. bord) 2. okrajak, ivica, bosaža (fr. bossage) arh. način otesavanja
rub; kor. ivica lañe, laña. kamena, pri čemu su sastavci (fugne) jako
borda (fr. borde) l. gajtan za opšivanje, širit, ispupčeni a površina grubo otesana (lat. opus
pervaz; up. bortna. rusticum).
borda (arap.) 2. vrsta sure vunene tkanine koja boselaža (fr. bosselage) rad na ispupčenim,
se izrañuje u Egiptu; Muhamedov ogrtač; up. brežuljkastim, talasastim figurama, šarama.
bordat. boselirati (fr. bosseler) ulubiti, ulublji-vati;
bordaža (fr. bordage) oblaganje lañe daskama; raditi ispupčene, talasaste figure, šare.
materijal za oblaganje lañe; opšivanje, bosirati (lat. bossare) praviti plastične predmete
porubljivanje; pervaženje. od ilovače, voska, gipsa.
bordat (arap.) v. borda 2. bosokteriti (od nem. was sagt er) podrugljivo:
bordel (fr. bordel, ital. bordello) javna kuća, govoriti nemački, tj. nerazumljivo.
javna radnja; up. burdelj. bostan (tur. bostan) lubenice i dinje; vrt, bašta.
bordižati (ital. bordeggiare) jedriti protiv vetra boston (eng. boston) l. igra karata slična vistu,
tamo-amo, krstariti. sa četiri igrača, ili sa manjim brojem karata i
bording (dan. bording) kor. manja laña u Ist. tri igrača (tri boston), nazvan po gradu
moru, obalska laña koja prima deo tereta sa Bostonu u Sev. Americi; 2. jedna vrsta plesa,
velikih brodova i time ih olakšava kako bi igre (američka, nešto uprošćenija vrsta
mogli da preplave gošća mesta. valcera).
bording-haus (eng. boarding-house) pansion sa botanizirati (grč. bosko napasam, botane trava)
stanom i hranom, gostionica, javna kuhinja. skupljati biljke; baviti se biljkama.
bordirati (fr. border) ogoliti, opšivati, porubiti, botanika (grč. botanike) nauka o biljnom
porubljivati, oivičiti; oblo-žiti lañu daskama; svetu, o biljkama i rastinju.
u slikarstvu: prema-zati platno osnovnom botaničar (grč. botanikos travni, biljni)
bojom, grundirati. poznavalac bilja i rastinja, onaj koji se bavi
bordo-boja (fr. bordeaux) boja crnog vina, tj. proučavanjem bilja i rastinja.
tamnocrvene. botano- (grč. botane krmna trava) predmetak u
bordo-vino (fr. Bordeaux) opšti naziv za sva složenicama sa značenjem: biljka, trava.
vina koja se šalju u trgovinu preko Bordoa.
bord ov tred (eng. board of trade) trgovačke
komora.
bordro (fr. bordereau) trg. knjiga u kojoj su
računi; izvod, lista, spisak računa, me-
botanograf 125 bradifazija

botanograf (grč. botane, grapho) opisivač bilja bošča (pere. bogće, tur. bohca) l. četvorou-
i rastinja. glasto platno za uvijanje ili pokrivanje
botanografija (grč. botane, graphfa) opisivanje nečega; 2. platno kojim muslimanke skrivaju
bilja i rastinja. lice; 3. pregača; 4. povezača, marama,
botanoliti (grč. botane, lithos kamen) pl. geol. šamija; 5. vrsta duvana.
okamenjene biljke. boščaluk (pere.-tur. bohfalik) svadbeni dar
botanolog (grč. botane, logos) poznavalac i mladin (obično košulja, gaće, čarape)
proučavalac bilja i rastinja. uvijen u bošču.
botanologija (grč. botane, logia) poznavanje i Brabansona (fr. Brabanconne) belgijska na-
proučavanje biljaka, nauka o biljkama; cionalna pesma, „Marseljeza" belgijske
botanika; pr. botanološki. revolucije.
botanomantija (grč. botane, manteia) gatanje brabansoni (fr. brabancons) pl. brabantski
(ili: proricanje) sudbine iz biljaka. vojnici koji su, naročito u HP veku, bili u
botanofag (grč. botane, phagos) zool. biljojeda engleskoj ili francuskoj službi, čuveni zbog
životinja, biljožder. svojih pljačkaških izgrede po Francuskoj.
botanofil (grč. botane, philos) ljubitelj bilja, brabanta (fr. brabante) trg. vrsta holandskog
onaj koji voli da se bavi botanikom. platna.
botarga (nm. bota larga, botarga, ital. bravisimo (ital. bravissimo) usklik u znak
bottarga) jelo slično kavijaru, od usoljene odobravanja: vrlo dobro, vrlo lepo, sjajno,
ikre morskog lipena, tunjevine i dr., u južnoj odlično!
Evropi i na Levantu. bravo (ital. bravo) l. usklik u znak
botega (ital. bottega, fr. boutique, lat. odobravanja, odlično, valjano, tako je!
apotheca) dućančić, mala trgovina; krčma, bravo (ital.) 2. junak, delija; valjan i vredan
vinara; sluga, kelner. čovek; najmljeni ubica, mučki ubica (onaj
botel (od nem. Boot čamac i (ho)tel) ustanova za koji je majstor u svom zanatu i siguran u
snabdevanje i opravku različitih plovila svoj udarac).
(jedrilica, čamaca i dr.). bravura (fr. bravoure, ital. bravura) valjanost;
botelar (nlat. botella, botellarius) šef kuhinje, hrabrost, junaštvo, neustrašivost; junačko
čuvar životnih namirnice na brodovima. delo; nešto izrañene ili izvedeno sa velikom
botriiti (grč. botrys grozd, -ites) pl. geol. veštinom i stručnošću; tehnička veština i
okamenotine grozdasta oblika. okretnost izvoñenje naročito u muzici.
botriitičan (grč. botrys) grozdast, u obliku bravur-arija (fr. bravour, ital. aria) »uz.
grozda; up. botriotičan. muzički komad (za sviranje ili pevanje) sa
botriokefalus (grč. bothrion jamica, kepha-1e naročito velikim tehničkim teškoćama.
glava) zool. širokočlana trakulja, 2—8 m bragerdizam (eng. braggard) razmetljivost,
dugačka i sa 3—4 hiljade članaka, živi u hvalisavost, hvastanje.
tankom crevu čoveka, psa i dr. bragoc (ital. bragozzo) pop. lak ribarski brod
botriomikoza (grč. botrys grozd, mykes sa dva jarbola.
gljiva) med. crven izraštaj na ruci ili nozi, bragura (stnord. bragr) pesnička umetnost,
velik kao zrno graška do sitnijeg lešnika, pesništvo.
pričvršćen na kožu jednom pe-teljkom. bradiekoja (grč. bradys spor, akuein slušati)
botriotičan v. botriitičan. med. gluvoća, teško slušanje.
botroilit (grč. botrys grozd, Mthos kamen) bradikardija (grč. bradys, kardfa srce) med.
min. kamen grozdasta oblika. bolesna usporena delatnost srca.
botulizam (lat. botulus kobasica) ned. tro-vanje bradilalija (grč. bradys, lalia govor) med. spor
pokvarenom hranom, naročito pokvarenim i težak govor usled mane u govornom
mesom (u kobasicama) i ribom. organu; up. bradilogija.
bofl (ital. bavella, nem. Bafel) trg. otpaci; rñava, bradilogija med. v. bradilalija.
pokvarena roba, roba za odbaci-vanje, bradimaseza (grč. bradys spor, masaomai
furda. žvakati) med. teško žvakanje.
boča (ital. boccia) italijanska i naših primoraca bradipepsija (grč. bradys, pepsis kuvanje;
igra u kojoj učestvuju dve partije sa varenje) med. teško, sporo prokuvavanje
raznobojnim drvenim kuglama: jedna crvena hrane, rñava probava.
kugla izbaci se i služi kao cilj, a ostali bradispermatizam (grč. bradys, sperma seme)
igrači trude se da svoje kugle bace što bliže med. teško, sporo izlaženje semena (pri
onoj crvenoj; up. balota. spolnom snošaju).
boš (fr. bočne) ime kojim Francuzi podru- bradisurija (grč. bradys, uron mokraća) med. v.
gljivo i prezrivo nazivaju Nemce. stranturija.
bošerija (fr. bocherie) Nemci; nemačke ne- bradifazija (grč. bradys, phemi kažem,
valjalstvo (francuski izraz). govorim) med. težak, usporen govor usled
bošonerija (fr. boche) v. bošerija. nepotpunog savlañivanje izvesnih smetnji
(npr. pri mucanju).
bradifrazija 126 brahiodonti

bradifrazija (grč. bradys, phrasis govorenje) braun (nem. braun) otvoreno mrk, kestenjast,
med. težak govor usled nekog duševnog smeñ.
nedostatka. braunijanizam med. učenje engleskog lekara
brad-sajd (eng. broad-side) kor. strana broda; Džona Brauna (John Brown, 1735—1788), po
svi topovi na jednoj strani ratnog broda; kojem se živa bića od neživih stvari razlikuju
paljba iz topova sa jedne strane broda. po tome što imaju sposobnost nadraživanja,
brazilejin v. brazilin. tj. sposobnost da spoljnim uticajima
brazilin crvena boja koja se pravi od bra- „nadražajima" bivaju pokretana na delatnost;
zilskog drveta; brazilejin. poreklo bolesti je, prema tome, nemanje ili
brazletna (fr. bracelet, lat. brachiale) na- postojanje suvišne velike nadražljivosti
rukvica, grivna. organizma.
Brajov sistem meñunarodna azbuka za slepe, braunijanci pl. med. pristalice učenja Džona
koja se sastoji od svega šest jagodicama Brauna; v. braunijanizam.
prstiju opipljivih tačaka (pronalazač slepi brauning (eng. browning) automatski revolver
francuski učitelj slepih Louis Braille). belgijskog sistema sa 7 i više metaka u
Brajtova bolest (nlat. morbus Brightii) med. šaržeru, koji je smešten u kundaku, kalibra
akutno i hornično zapaljenje bubrega sa različitog (nazvan po pronalazaču,
izlučivanjem belančevine u mokraći Amerikancu Dž. M. Brauningu).
(nefritis), nazvano po engleskom lekaru brahi- (grč. brachys) predmetak u složeni-cama
Ričardu Brajtu (Bright, 1789—1858), koji ju sa značenjem: kratak, mali, sitan, nizak.
je prvi objavio. brahibiotika (grč. brachys, bfos život) težnja
brakadabra fbracadabra) v. abrakadabra. ili veština skraćivanja života; suprotno:
brakteja (lat. bractea list) bog. list u čijem se makrobiotika.
pazuhu nalazi cvat, priperak. brahibiotičan (grč.) kratkovek, koji živi malo
Brama (sskr. Brahma) v. Brahma. vremena.
bramaizam (sskr. Brahma) v. brahmanizam. brahigraf (grč. brachys, grapho pišem) onaj
bramani (sskr. brahmana) pl. v. brahmanac. koji ume brzo da piše služeći se skraće-
bramanizam (sskr. brahma) v. brahmanizam. nicama; up. stenograf.
Bramarbas (šp. bramar) hvalisavac, junak na brahigrafija (grč. brachys, graphfa pisanje)
jeziku, smešan razmetljivac (po imenu vepggina pisanja pomoću skraćivanja uopšte;
glavnog junaka nekih komedija). u užem smislu isto što i stenogra-fija i
bramarbasirati (šp.) hvalisati se, biti junak na tahigrafija.
jeziku. brahidaktilija (grč. brachys, daktylos prst)
Bramahova brava brava sigurnosti kod koje ima ampon. uroñena kratkoća prstiju.
više šipova, obično 6 do 7, nejednake veličine, brahidromičan (grč. brachys, dromikćs
koji moraju biti jednako daleko pomereni da sposoban za trčanje) koji kratko trči, koji je
bi se brava mogla otvoriti (nazvana po svom kratke staze.
pronalazaču, engleskom mehaničaru brahijalan (grč. brachlon mišica, ruka, lat.
Bramah-y, 1749—1814). brachialis mišični, ručni) mišićni, ručni; fig.
Bramehova presa fiz hidraulična presa koja nasilan, nasilnički.
radi pod pritiskom vode; v. Bramahova brahijum (lat. brachium, grč. brachfon) mišica,
brava. ruka, naročito donji deo ruke, od prstiju do
brand (nem. Brand) med. lokalne izumiranje lakta; moć, sila.
jednog dela tela; gangrena, nekroza. brahikatalektičan (grč. brachy-katalekti-kćs)
brander (nem. Brand požar) brod na jedra, četr. nepotpun, tj. stih koji na kraju nema
napunjen lako upaljivim materijalom jedne stope ili dveju stopa.
(smola, barut, šalitra i sl.) koji se palio brahikefal (grč. brachys, kephale glava)
neposredno pred sudarom sa neprijateljskim ampon. čovek koji ima kratku lubanju, kod
brodom da bi se na njega preneo požar. koje je najveći poprečan presek gotovo
brandi (eng. brandy) v. brendi. jednak uzdužnom preseku.
branža (fr. branche, ital. branca) grana; deo, brahilog (grč. brachys, logos) koji ume biti
odsek, ogranak (jedne nauke, nekog posla), kratak u govoru i pisanju.
struka; poziv, naročita, uža oblast brahilogija (grč. brachy-logia) veština kratkog
zanimanja; up. brašna. izražavanja u govoru i pisanju; ret. figura pri
brankar (fr. brancard, branche) nosila; ru- kojoj je prividno i formalno izostavljen
kunice (na kolima); brankar-kola teretna kola kakav za izlaganje misli važan element, ali
bez lotri. se krije u samom smislu rečenice.
branhije (grč. branchion) pl. zool. škrge. brahimetropija (grč. brachys, me tron, orao
branhus (grč. branchos) med. promuklost; vidim) med. kratkovidnost.
zapaljenje krajnika. brahiodonti (grč. brachys, odus, odćntos zub)
brašna (fr. branche) v. branža. zool. zubi sa niskom krunom i dobro
braon v. braun. razvijenim korenom, npr. u sisara.
brahiometar 127 brendi

brahiometar (grč. brachfon, metron) med. sprava brahmanizam (sskr. brahma) indijska religija,
za merenje mišice, ruke. osnovana, otprilike osam vekova pre naše ere,
brahiopode (grč. brachfon, pus, podos noga) koja je tražila od svojih pristalica visoko
zool. veoma rasprostranjene morske životinje, moralan život; brahmani-zmom se i danas
imaju dva kapka, i po tome liče na školske, naziva religija koja vlada u Indiji, ali tačnije
ali se po sklopu tela od njih znatno razlikuju. ju je zvati neobrah-manizami hinduizam.
brahiotomija (grč. brachfon ruka, temno brač (ital. viola di braccio) muz. viola, nešto
sečem) hir. odsecanje ruke. veća violina čije se četiri žice zglaša-vaju,
brahipetalan (grč. brachys, petalon list) bog. koji štimuju u s, g, d', a'; vrsta tambure za pratnju.
ima kratke cvetne listiće, kratke latice, breve (ital. breve) svaki zvanični pismeni akt,
kratkih latica. naročito papino pismo državama,
brahipneja (grč. brachys, rpeb dišem) med. vladaocima i dr. koje nema strogo for-malni
uzetost grudi, tesnoća grudi i sporo disanje oblik (za razliku od bule); (fr. brevet)
kao posledica toga. diploma, povelja, dekret; pismo, povlastica,
brahipneuma (grč. brachy-pneuma) med. kratak patent; breve d'envansjon (fr. brevet
dah, sipnja, astma. d'invention) pronalazačka povelja, patent.
brahipodav (grč. brachys, pods, podos noga) brev(e)te (fr. brevete) pr. sa diplomom, sa
kratkonog, kratkih nogu. poveljom; sa patentom, patentiran.
brahiptera (grč. brachys, pteron krilo) pl. zool. brev(e)tirati (fr. breveter) dati, izdati dekret,
životinje kratkih krila; insekti koji imaju diplomu, patent, povelju.
kratka krila. brevijar (lat. breviarium) v. brevijarij.
brahipteran (grč. kratkokrilan, kratkih krila; brevijarij(um) (lat. breviarium) kratak pregled,
četr. koji ima kratke metričke stope. kratak izvod, kratak spisak, kratak izveštaj;
brahisilabus (grč. brachys, syllabe slog) me- molitvenik, trebnik katoličkih sveštenika za
trička stopa koja se sastoji samo od kratkih dnevna bogosluženja; up. brevijar.
slogova. brevijatura (nlat. breviatura) v. brevijacija.
brahistohrona (grč. brachys, brachistos naj- brevijacija (nlat. breviatio) skraćivanje,
kraći, chronos vreme) kat. linija pada za skraćenje; up. brevijatura.
najkraće vreme, točkanica; up. cikloida. brevilokvij(um) (lat. brevis, loqui govoriti)
brahiscijan (grč. brachys, skia senka) geogr. koji kratak, sažet i jezgrovit govor.
ima kratku senku (kaže se za stanovnike brsvi manu (lat. brevi manu) otvoreno, bez
najtoplijih delova sveta — brahis-cii, tj. za uvijanja, odmah, kratkim putem.
ljude koji bacaju kratku senku zbog toga što breviotipija (lat. brevis kratak, grč. typos
im sunčani zraci padaju na teme gotovo otisak) ouz. štampanje nota.
vertikalno, uspravno). brevipedan (lat. brevis, pes noga) kratkonog,
brahit opt. skraćen naziv za brahiteleskop. kratkih nogu.
brahiteleskop (grč. brachys, tele daleko, na brevis (lat. brevis kratak) muz. nota koja
razdaljini, skopeo gledam) opt. vrsta kratkih vredi za dva cela takta.
dogleda sa ogledalima koji se odliku-ju bregma (grč. bregma) anat. srednji deo lubanje,
svojom praktičnošću. teme.
brahihroničan (grč. brachys, chronikos breda vrsta mašinske puške, mitraljez (po
vremenski) kratkotrajan, kratkovremen. italijanskoj fabrici oružja Bredda).
brahicefal antrop. v. brahikefal. bredizam med. = hipnotizam, nazvan po
Brahma (sskr. Brahma) u indijskoj filozofiji engleskom lekaru Džemsu Bredu (James
Beda ovako se zove vrhovno indijsko Brai-de, 1795—1860), koji ga je prvi otkrio i
božanstvo. ukazao na vezu izmeñu hipnoze i sugestije.
brahmaizam (sskr. Brahma) starije učenje o brek (eng. break) otvorena kola na 4 točka,
Brahmi, onako kako je izloženo u Upani- lovačka kola sa 3-6 sedišta, sa dve klupe
šadama (za razliku od učenja izloženog u nameštene po dužini ili popreko i sa visokim
Vedanti), bokom; muz. kraća improvizirana fraza u
Brahman (sskr. Brahman) ind. fil. apsolutno Biće džezu, a izvode je obično trubači i
i Nebiće u isto vreme. saksofonisti; sp. komanda za prekid borbe u
Brahmana (sskr. Brahma) zbirka dela koja boksu.
predstavljaju dogmatsko-spekulativne brekfest (eng. breakfast) doručak.
rasprave indijske književnosti, neku vrstu bremza (nem. Bremse) teh. kočnica.
komentara Vedama. bremza™ (nem. bremsen) teh. kočiti, ukočiti,
brahmani (sskr. brahmana) članovi najviše i zakočiti.
najuglednije kaste u Indiji, koji su, dajući bremzovati (nem. bremsen) v. bremzati.
oduvek sveštenike, pesnike, nauč-nike i brendi (eng. brandy) rakija prepečenica;
političare, vazda zauzimali naji-staknutije brandi.
položaje i uživali velik re-ligiozni ugled.
brener 128 brimada

brener (nem. Brenner) deo karbidske lampe brizomant (grč. brizo spavam, mantis prorok)
koji daje plamen. veštak u tumačenju snova.
brenovati (nem. brennen) l. kovrdžati kosu brizomantija (grč. brizo, manteia prorica-nje)
vrućim gvožñem; 2. obzirati se na nekoga, veština tumačenja snova.
voditi računa o nekome, zarezivati nekoga. brik (eng. brig) mor. v. brig.
breskva (pere.) bog. poznato drvo i voćka iz brikabrak (fr. bric-a-brac) starudija, starež;
familije ružičastih biljaka (prunus persica). razne umetničke stvarčice, naročito
bretanja (fr. bretagne) stari francuski ples starinske; telalnica, starinarnica.
udvoje; vrsta odličnog francuskog platna briket (fr. briquette) nešto u obliku cigle, lopte
(naziv po Bretanji, pokrajini u severnoj ili jajeta; naročito sitan ugalj veoma
Francuskoj). upotrebljiv kao gorivo, sabijen u obliku
bretela (fr. bretelle) uprta, remen, kaiš za opeke, cigle, lopte, jajeta i sl.
nošenje tereta; voj. kosi položaj koji vezuje briketaža (fr. briquetage) bojenje zida tako da
dva uzastopna položaja; — št. bretele izgleda kao zid od cigle; izrada lica
naramnice, prekoramnik, oramenice za grañevine (fasade) tako da se vide cigle; up.
držanje čakšira, hozntregeri. fugovanje.
bretona (fr. bretonne) vrsta ženskog ogrtača za briketirati (fr. briqueter) popločati ciglama;
kišu, nazvanog po francuskoj pokrajini obojiti zid tako da izgleda kao zid od cigala;
Bretanji. presovati u obliku opeke, cigle sitan, u prah
brefotrof (grč. brephos novoroñenče, tropheus pretvoren materijal.
hranilac) nastojnik, upravnik bre-fotrofeuma.
brefotrofeum (grč. brephos, tropheus) zavod za brikola (nlat. bricola, fr. bricole) srednjove-
nahočad, zavod za ishranu i podizanje dece; kovna ratna sprava za bacanje kamenja; kod
up. brefotrofij. bilijara: odskok, odboj lopte od ograde;
brefotrofij(um) (grč. brephos, tropheus) v. udariti par brikol udariti loptu sa strane od
brefotrofeum. ograde odbijenom loptom, otuda fig. par
breča (ital. breccia) kol. stena sastavljena od brikol (fr. par bricole) posredno, zaobilazno,
slepljenih uglastih komada. sa strane, lukavo.
breša (fr. breche, ital. breccia) voj. prolom, brikolirati (fr. bricoler) odbiti, odskočiti; učiniti
prodor (u zidu, bedemu, utvrñenju); fig. šteta, da se nešto odbije, odskoči; pomoću odbi j
uštrb. anja pogoditi sa strane; fig. ne raditi časno,
brig (eng. brig, brigg) mor. laka jedrilica sa dve vrdati, raditi zaobilazno.
katarke ili sa veslima, za sto naoružanih brilaite (ital. brillante) iuz. veoma vatreno,
ljudi; ranije vrsta ratnih brodova sa 10-20 živahno, plahovito.
topova. brilijant (fr. brillant) dijamant uglačan
brigada (fr. brigade, ital. brigata) l. vo;. dijamantskim prahom tako da ima oblik
jedinica sastavljena obično od dva puka istog dvostruko (osnovama spojene) kupe, odozgo
roda vojske; 2. grupa radnika koji rade na jače odozdo slabije zatupljene, a sa strane
izvršenju nekog zadatka. podeljene u mnogobrojne trougle i četvo-
brigadir (fr. brigadier) l. voj komandant rougle (facete).
brigade; 2. konjički podoficir u francuskoj briljant v. brilijant.
vojsci; 3. rukovodilac radne brigade; up. briljantan (fr. brillant, briller sjati, blistati)
brigadist. sjajan, svetao, blistav; fig. odličan, divan,
brigadist (fr. brigade) član radne brigade. krasan, veličanstven.
brigant (ital. brigante) drumski razbojnik, briljantin (fr. brillantine) kozi. vrsta mirišljave
pljačkaš; hajduk, buntovnik. masti za kosu, bradu i brkove.
brigantina (eng. brigg, fr. brigantine, nem. briljantina (fr. brillantine) gusto tkana pa-
Brigantine) tor. mala jedrilica sa dve katarke. mučna materija u mustrama.
brigma (grč. brycho škrgućem, brygmos briljantirati (fr. brillanter) od dijamanata
škrgut) med škrgutanje zubima; brigmos. glačanjem praviti brilijante; ukrasiti (ili:
brigmos (grč. brygmos) med. v. brigma. optočiti) dragim kamenjem, naročito brilij
briza (fr. briše, ital. brezza) blag morski vetar, aktima.
vetrić, povetarac. briljantnost (fr. brillant) sjaj, blistavost, raskoš,
brizantan (fr. briser, brisant) koji lomi, velelepnost; fig. divota, veličan-stvenost,
rasprskava, razara, rasprsan, rasprska-van, odličnost.
koji razmrskana. briljirati (fr. briller, ital. brillare) sjati, sijati,
brizantnost (fr. briser) rasprsnost, sposobnost blistati, svetleti se, prelivati se u svetlosti; fig.
rasprskavanja, razornost, razorna snaga. vidno se isticati, odska-kati od ostalih.
brizer (fr. briseur) lomilac, razbijač; prednji brimada (fr. brimade) kod francuskih
valjak na spravi za predanje. studenata: teranje šege sa novajlijama,
„krštenje" brucoša na taj način pggo ih
stariji drugovi zgrabe za noge i ruke i bacaju
uvis.
brimer 129 bronzano
doba

brimer (fr. brumaire, lat. bruma najkraći dan) povati i preprodavati stare stvari, tela-liti.
u republikanskom francuskom kalendaru: brokat (ital. broccato) zlatotkanica, sre-
drugi mesec u godini, od 23. oktobra do 24. brotkanica, teška, zlatnim i srebrnim
novembra, magleni mesec (18. brimera UŠ kopcima protkana svilena tkanina; grub
god. — 9. novembra 1799 — uzeo je metalni prašak od legure bakra i cinka; fini
Bonaparta kao prvi konzul, vladu u svoje liskun u prašku i bojadisan (obe vrste ovog
ruke). praška upotrebljavaju se za bronzane boje);
brinet (fr. brunet) crncurast, crnomanjast brokatna hartija hartija u boji sa mustrama,
muškarac, garavko. figurama i sl., utisnutim u zlatu i srebru.
brinete (fr. brunette) garavuša, crnka. brokatel (ital. broccatello) brokatu slična
brinirati (fr. brunir) metalne predmete mrko polusvilena tkanina, od svile i pamuka, ili samo
uglačati, usjajiti i na taj ih način sačuvati od od pamuka, sa utkanim krupnim cvetovima;
rñanja; bojiti (ili obojiti) mrko, pocrniti. vrsta žutog, crvenkastog ili ljubičastog
briozo (ital. brioso) muz. živahno, šumno, italijanskog mermera. broker (eng. broker)
bučno, plameno; up. kon brio. trgovački posrednik; up.
briozoe (grč. bryon mahovina, zoon životinja) makler, seizal.
zool. morske, reñe slatkovodne, životinje iz brokeraža (eng. broker) trg. nagrada koju
porodice „pamekušaca", žive u kolonijama i trgovački posrednik dobiva za posredovanje;
mahovinasto su razgranate. up. makleraža, senzarija. brokule (ital.
brioidan (grč. bryon, eidos oblik) bog. sličan broccoli) vrsta karfiola sa mesnatim i sočnim
mahovini, mahovinast. cvetovima i stablji-kama.
briologija (grč. bryon, logia nauka) bog. nauka o Brokhaus (nem. Brockhaus) veliki nemački
mahovina ma. konverzacioni leksikon sa mnogo izdanja,
brion (fr. brion) vrsta dobrog francuskog vina. poslednje u 20 knjiga zaključeno 1935,
briskirati (fr. brusquer) brecati se, obrec-nuti se, nazvan po izdavaču, velikom nem. izdavač-
oseći se na nekoga; hteti nešto brzo sprovesti, kom preduzeću u Lajpcigu, osnovanom 1805.
prenagliti čime, prebiti preko kolena.
britanija-metal u Britaniji (Engleskoj) god.
pronañena legura od cinka, antimona i nešto brom (grč. bromos smrad, nlat. bromium) xex.
bakra ponekad i nikla i bizmuta, bele, element, nemetal atomske mase 79,909 redni
srebrnaste boje; upotrebl>ava se, mesto broj 35, znak Vg, crvenkastomrka teška
srebra, za izradu stonog pribora. tečnost, jako nadražajnog mirisa. bromatika
Britiš mjuzeum (eng. British Museum) veliki (grč. broma jelo) nauka o spravljanju jela po
narodni muzej u Londonu, osnovan 1753, sa naučnim i ekonomskim načelima.
veoma bogatim naučnim i umetničkim bromatografija (grč. broma jelo, graphein
zbirkama. opisivati) opisivanje jela i sredstava za
bridž (eng. bridge) igra karata, slična vistu, ishranu.
jedna od najzanimljivijih igara sa veoma bromatologija (grč. broma jelo, logia) nauka o
mnogo kombinacija. jelima, nauka o sredstvima za ishranu.
brnistra (ital. ginestra) bog. šib žuta cveta od bromatometar (grč. broma jelo, metron) sprava
čije se like izrañuju grube tkanine za za odmeravanje količine dnevne hrane. bromid
omotače i prekrivače. (grč. bromos smrad) hem. so bromovo-
broajon (fr. broyon) tučak za mrvljenje, donične kiseline.
trljanje boja. bromizam (grč. bromos) ned. trovanje bromom.
Brodvej (eng. Brodway) „široka ulica", bromoform (nlat. bromoformium) farm. tečnost
glavna saobraćajne i trgovačka ulica Nju- veoma slična hloroformu, upotrebljava se
jorka, kulturno središte. kao sredstvo protiv velikog (magarećeg)
brodsrija (fr. broderie) vez, vezivo; vezenje; kašlja.
trgovina vezivom; fig. kićenje, ulepšavanje. bromural (grč. bromos) fark. bromov preparat,
brodet (ital. brodetto) vrsta ribl>eg papri-kaša. poznati lek za živce. bronza (fr. bronze,
brodirati (fr. broder) vesti, izvesti zlatom, ital. bronzo, nlat. bronzium) tuč, legura
srebrom, svilom; fig. krasiti, ulep-šavati (slitina) bakra, cinka i gvožña.
izmišljenim dodacima. bronzana bolest med. tuberkulozno oboljenje
brojler (eng. broiler) vrsta pileta za pečenje, nadbubrežnih žlezda praćeno velikom
obično industrijske proizvodnje. malokrvnošću i mrkom bojom kože. bronzano
brokanter (fr. brocanteur) trgovac starim doba rani istorijski period (3500-1000. god. pre
umetničkim predmetima, naročito slikama; n. e.) poznat po upotrebi bronze kao osnovnog
starinar, telalin. materijala za izradu oruña i oružja; razdoblje
brokantirati (fr. brocanter) trgovati umetničkim koje karakteriše nastavak prvih država i
stvarima, naročito slikama; ku-
9 Leksikon
bronzirati 130 bruh

upotreba pisma (hijeroglifi, klinasto hotom instrument za veštačko otvaranje


pismo i dr.). bronzirati (fr. bronzer) obojiti dušnica.
bronzanom, bronhofonija (grč. brćnchos, phone glas) med.
tj. mrkom, crnom, bakarnom bojom (drvo, piskutavost glasa (kod promuklosti).
gips, kožu i dr.); obojiti modrikastim bronhocela (grč. brćnchos, kele posutost) med.
prelivima na vatri. bront (nem. Brand) med. posutost dušnika, guša.
izumiranje tkiva pod bronhus (grč. brćnchos) alat. dušnik, grkljan; up.
uticajem truležnih bakterija, tako da bronhije.
tkivo truli i raspada se, jako zaudara i bronc, bronce (ital. bronzo) v. bronze.
dobiva prljavocrvenu ili zelenocrnu broš (fr. broche) zapinjača, luksuzna igla za
boju. bronteum (grč. bronte grmljava) skopčavanje ženskih haljina (obično na
sprava za grudima ili pod vratom).
izvoñenje veštačke grml>avine na pozor- brošira (fr. brochure) v. brošura.
nicama. brontologija (grč. bronte grmljavina, broširati (fr. brocher) prošiti, prošiva-ti
logi'a) (knjigu), povezati knjigu u mek povez;
nauka o grmljavini, o nepogodama uopšte. protkati, protkivati tkaninu (zlatom, srebrom,
brovtosaurus (nlat. brontosaurus) kol. ogromni svilom); fig. uraditi nešto na brzu ruku.
kičmenjak, iz perioda krede, dug preko 18 t. brošura (fr. brochure) sveska, meko povezana
brontoterij(um) (nlat. brontotherium) kol. knjižica; knjižica o aktuelnim dnevnim
džinovska nosorozima slična vrsta sisara pitanjima.
iz srednjeg tercijara Severne Amerike. brošurist(a) (fr. brochurier) pisac brošura.
brontofobija (grč. bronte, phobeo plašim bruderšaft (nem. Bruderschaft) bratstvo,
se) strah od grmljavine i nepogode. bratimstvo.
bronhijalni (grč. brćnchos dušnik) duš- brujar (fr. brouillard) v. brujon.
nički, koji se tiče dušnika ili dušnica, brujon (fr. brouillon) koncept, nacrt, prvi
npr. bronhijalni katar = bronhitis. bronhije sastav; knjiga dnevnog troška, dnevnik
(grč. brćnchia) pl. anat. dve cevi, pazara, štraca u koju se unose, na brzu ruku
leva i desna, koje postaju račvanjem dušnika i privremeno, trgovačke beleške; up. brujar.
od trećeg leñnog pršljena. bronhitis (grč. brum (eng. brougham) zatvorena laka kočija sa
brcnchia) med. zapaljenje dva sedišta i jednim konjem, nazvana po
bronhija, bronhijalni katar. bronho- (grč. imenu čuvenog engleskog državnika Bru-ma
bronchos) predmetak u slože- (1778—1868).
nicama sa značenjem: dušnik, dušnice. brumalan (lat. brumalis) zimski.
bronhoblenorea (grč. bronchos, blenna, sluz, brunirati (nem. briinieren) davati nečemu
rheo tečem) med. gnojavo zapaljenje duš- (metalu, drvetu, nameštaju) mrku boju.
nica. bronholitija (grč. bronchos, lithos brusit (po prezimenu Brus Bruce) min. mine-ral,
kamen) magnezijumov hidroksid (Mg(OH2), ce-
med. stvaranje kamena u dušnicama. defastog sjaja.
bronhomikoza (grč. brćnchos, mykes gljiva) brustbild (nem. Brust-bild) poprsje, slika ili
med. zapaljenje dušnica izazvane raznim kip koji predstavlja glavu i gornji deo
gljivicama. bronhoplegija (grč. bronchos, grudi, bista.
plesso udarim) brust-halter (nem. Brust-halter) prslučić
med. uzetost (ili: paraliza) dušnica. ženski za pridržavanje grudi.
bronhopneumovija (grč. bronchos, pneuma brutalan (nlat. brutalis, fr. brutal) živo-tinjski;
dah) med. zapaljenje bronhija koje prelazi skotski, grubijanski, grub, surov, neotesan,
na plućno tkivo i izaziva zapaljenje divljački, zverski.
pluća, tuberkuloze pluća. bronhoragija (grč. brutalizirati (fr. brutaliser) zlostavljati, zverski
bronchos, regnymi skrham, (ili: grubo) postupati s nekim; poživotinjiti,
polomim) med. krvarenje dušnica. bronhorea osuroviti.
(grč. brćnchos, rheo tečem) med. brutalitet (nlat. brutalitas) surovost, grubost,
preterano lučenje sluzi kod hroničnog divljaštvo; životinjsko ponašanje prema
zapaljenja dušnica. bronhoskop (grč. kome, životinjska požuda.
bronchos dušnik, skopeo brutalnost v. brutalitet.
gledam) med. aparat za pregled sluznice brutificirati (nlat. brutificere) napraviti nekoga
bronhija. bronhoskopija (grč. brćnchos, stokom, učiniti da podivlja, potpuno
skopeo gledam) zanemari™.
med. pregled dušnika ili dupšica pomoću bruto (ital. brutto) trg. težina robe zajedno sa
naročitog ogledala. bronhospazmus (grč. težinom onoga u što je ta roba upako-vana;
bronchos, spasmćs grč) brutoprihod celokupan prihod, bez odbitka
med. grč u dušnicama. bronhostenoza (grč. troškova; suprotno: nego.
brćnchos, stenos tesan) bruh (nem. Bruch lomljenje) med. v. hernija.
sužavanje (ili sunsenost) dušnica.
bronhotomija (grč. brćnchos, temno sečem)
med. operativne otvaranje dušnica; bron-
bruhgold 131 bukolski

bruhgold (nem. Bruchgold) izlomljeno, nepre- buzdovan (tur. bozdogan) vrsta starinskog
rañeno zlato. oružja, topuz; fig. glupak.
bruceloze opšti naziv za oboljenja domaćih buj (fr. bouille) carinski žig koji se udara na
životinja i ljudi, koja prouzrokuju bakte-rije: vunenu robu; vrsta tkanine.
Brucella abortus Bang, Br. suis i Vg. bujatrika (grč. bus, govedo, iatrike lekarstvo)
melitensis. stočno lekarstvo, lečenje goveda.
brucin ha* veoma otrovan alkaloid koji se bujirati (fr. bouille, bouiller) snabdeti robu
nalazi u semenu biljke pih vomica (nazvan carinskim žigom, bujom.
po engleskom putniku Vgise). bujon (fr. bouillon) kup. v. buljon.
bubalis (grč. biibalos) zool. afrički jelen, bujrum (tur. buyurmak zapovedati, narediti)
antilopa. izvolite, zapovedajte!
bubikopf (nem. Bubikopf) „dečačka glava" buk (eng. book) knjiga; književno delo; spisak,
kratka ženska frizura kao u dečka. lista.
bubonadenitis (grč. bubon preponske žlez-de, bukagije (tur. bukagi) pl. okovi na nogama
aden žlezda) med. zapaljenje žlezda u zatvorenika.
preponama. bukanir POJI. pustolov koji se u Zapadno] Indiji
bubonalgija (grč. bubon, algos bol) med. bolest borio protiv Španaca (naziv potiče od
prepona. francuske reči: boucan divlje govedo, jer su
buboni (grč. bubon) pl. ned. zapaljenje limf-nih se ti pustolovi hranili mesom divljih
žlezda u preponama (obično u vezi sa mekim goveda).
šankrom), micine, nicine, bub-njice. bukanirati (ind.) sušiti komade mesa na suncu
bubonocela (grč. bubon, kele) med. prosutost ili nad vatrom.
prepona, kila. bukanje (fr. boucanier) lovac na bivole;
.bubonulus (grč. bubon, nlat. bubonulus) med. zverokradica u Sev. Americi; morski
limfatični triper (kapavac). razbojnik, gusar.
bubreg (tur. bogurek) bubreg. bukardija (grč. bus, kardia srce) med. uvećanje,
bugzirati (hol. buksiren) mor. vući lañu pomoću hipertrofija srca, kao posledica jačanja
parnog broda, pomoću čamca na vesla za koji srčane muskulature.
je laña vezana konopcima. bukasen (fr. boucassin) vrsta krutog
Buda (sskr. Buddha) v. Budha. francuskog platna; pamučna tkanina za
budala (tur. budala) ludak, glupak. postavu.
budizam (sskr. Buddha) v. Budhizam. buket (fr. bouquet) lepo probrana i ureñena
kita prirodnog ili veštačkog cveća; cvet,
budisti (sskr. Buddha) pl. v. budhisti. miris od vina; pena na pivu; figura u
budoar (fr. boudoir) mali elegantno namešten vatrometu; um. uspeo i harmoničan sastav boja
salon jedne dame za oblačenje i doterivanje na slici.
(obično u blizini spavaće sobe); soba u kojoj Bukefal (grč. bus govedo, kephale glava,
dame primaju bliže poznanike. „volovska glava") ime konja Aleksandra
Budha (sskr. Buddha) „probuñeni, prosveće-ni", Velikog.
osnivač po njemu prozvate religije bukiner (fr. bouquineur, bouquin) ljubitelj i
(budhizma), roñen oko polovine VI veka pre sakupljač starih knjiga; onaj koji voli da rije
naše ere u staroj plemićkoj porodici, u Indiji po starim knjigama.
poštovan kao bog, „sveti mudrac", i kao bukinerija (fr. bouquinerie) trgovina starim
devete otelovljenje boga Viš-«U, up. knjigama, antikvarnica.
budhizam. bukinist(a) (fr. bouquiniste) prodavac starih
Budhizam (sskr. Buddha), učenje Gautame knjiga, antikvar.
Budhe (oko 557—447 pre naše ere); ind. bukmeker (eng. book-maker) onaj koji na
religija koju je osnovao Budha, čija se konjskim trkama prireñuje klañenja ili se sam
filozofija sadrži u dve tačke: patnja i kladi, posrednik pri klañenju; profesio-nalni
spasenje. Život je patnja, uzroci patnje su kladilac.
strasti (tj. žeñ za životom, volja za život), bukmeking (eng. book-making) sastavljanje
osloboditi se tih strasti znači osloboditi se knjiga, tj. običan način klañenja na
patnje, put ka osloboñenju vodi ka nirvani, tj. konjskim trkama, za razliku od totalizatora.
stanju blaženog mira, bez strasti i patnje; up. bukoliazmos (grč. bukoliasmos) pastirska
budizam. pesma, pastirske pevanje.
budhisti (sskr. Buddha) pl. pristalice religije i bukolika (grč. bukolike) post. pastirska pesma,
filozofije budhizma. idila (naročito kod rimskog pesnika Vergila).
buñ (tur. biige) plesan; buña. buvoličar (grč. bukolikos) poet. pisac pa-stirskih
bužija (fr. bougie, nm., ital. bugia sveća) med. pesama.
valjkasta šipka od voska, gume, kaučuka i sl. bukolski (grč. bukolikos) poet. pastirski, seoski,
za proširivanje suženih kanala naročito u duhu ili u obliku pastirskog pesništva;
mokraćnih, zatim zadnjeg creva i jednjaka; bukolska cezura četr. uobičajena cezura na
fiz. električna svećica. kraju četvrte stope u heksa-metru grčkih
bukoličara.
bukranije 132 Bundesver

• bukranije (grč. bus, kranion lubanja) arh. bulevar (fr. boulevard) šetalište, široka i lepa
ukrasi, naročito na dorskom frizu, u obliku ulica zasañena drvećem, glavna ulica; voj.
golih lubanja na žrtvu prinese-nih volova. tvrñava, bedem.
buke (eng. books) pl. prozirna i laka tkanina od bulengrev (fr. boulingrin) v. boling-grin.
finog pamuka. buleuterion (grč. buleuterion) većnica, sa-
bukskin (eng. buckskin) „jelenska, jagnjeća bornica, skupštinska zgrada.
koža", vrsta jake vunene tkanine za čakšire i bulimija (grč. bulimfa) med. velika, neodoll-va,
sportska odela. životinjska glad.
bukcinator (lat. buccinator) trubač; anat. obrazni bulinirati (fr. bouliner) mor. ploviti ukoso (kad
mišić, mišić duvač. vetar duva sa strane); fig. nepošteno trgovati,
bukša novčana jedinica Jemena (bughas), pljačkaš, krasti.
četrdesete deo rijala. buliran (lat. bulla, bullatus) zapečaćen, po-
bul (eng. buli) l. bik; fig. neotesanost, glupost; tvrñen pečatom, snabdeven bulom.
napomena ili kratka priča, kod koje je šaljiva1 bulist(a) (lat. bulla) pisac papskih bula.
poenta u tome što joj nedostaje dosledno« bulicija (lat. bullire, nlat. bullitio) klju-čanje,
glavne misli; Džon Bul, oličenje engleskog talasanje, vrenje, izbacivanje mehu-rova.
naroda kao celine, tj. njegovih karakternih buljen (eng. bullion) neprerañeno zlato ili
osobina: preterane ukočenosti, srebro u šipkama, pločama ili grudvama; tuñi,
hladnokrvnosti i dr. stran novac, onaj koji nije u opticaju.
bulterijer (eng. bullterier) vrsta engleskih pasa,
bul (fr. boule, lat. bulla) 2. lopta, kugla, jedna postala ukrštanjem buldoga i teri-jera,
društvena igra na bilijaru ili igra kuglama; odličan lovac na miševe i pacove.
rad od drveta sa metalnim umecima, nazvan bulumenta (ital. foltamente gusto, zbijeno) 1.
po francuskom rezbaru A. Ch. Boule gomila ljudi, rulja; metež, vreva, urnebes; 2.
(1642—1732). velika količina (nečega), gomila.
bula (lat. bulla) l. prvobitno: mala zlatna kutija bul-finč (eng. bull-finch) sp. gusta trnovita
u kojoj su se nosile amajlije; kap-sla koja živica kroz koju konj, na trkama s prepo-
služi kao pečat koji visi o vrpci, npr. na nama, mora da projuri.
povelji; pečat od voska ili metala na povelji; buljon (fr. bouillon) kup. čorba, supa od
povelja sa takvim pečatom; zvanična papina povrća i mesa u kojoj se obično razmuti jaje;
povelja ili raspis o važnim pitanjima up. bujon.
snabdeven velikim crkvenim pečatom (za buljuk (tur. boliik) l. četa pešaka ili eska-dron
razliku od vreve, koja ima samo otisak konjanika u nekadašnjoj turskoj vojsci; 2.
pečata sa prstena s ribom); zlatna bula (lat. velika gomila, mnoštvo (obično stoke).
bulla aurea) zakon koji je 1356. god. izdao buljuk-baša (tur. boltikbasi) četovoña,
nemački car Karlo IV. zapovednik pešadijske čete u nekadašnjoj
bula (lat. bulla) 2. ned. okruglo i jajoliko turskoj vojsci, kapetan, zapovednik jednog
izdignuće pokožice ispod koga se skuplja buljuka; buljubaša.
čista seriozna, mutna, krvava ili gnojna bum (eng. boom) engleski naziv za nagli
tečnost, plik. uspon i polet privredne delatnosti u nekoj
bula (tur. bula, bola strina, tetka) 3. verski kapitalističkoj državi.
obrazovana muslimanka; muslimanska žena, bumaški (rus.) pl. hartijice, papirići; sitan
udata žena; bulom zove šegrt majstorovu papirni novac u Rusiji.
ženu. bumerang (austral. woomera) bacaljka au-
bularij(um) (nlat. bullarium) zbirka papskih stralijskih domorodaca za borbu i lov; uzana,
bula ili odredaba. oko 60 st dugačka daščica od tvrdog
bulbiferan (lat. bulbus lukovica, f ero drveta, na krajevima pljosnata a u sredini
donosim) bog. koja raña lukovičastim kolenasto savijena. Služi kao oružje, a
podzemnim stablom. odlikuje se naročito time što se, ako ne
bulbiforman (lat. bulbus, forma) koji ima pogodi u cilj, vraća onome koji ju je bacio.
oblik lukovice, glavičast. bungalov (eng. bungalow) drvena kućica
bulbozan (lat. bulbosus) lukovičast, glavičast, (obično prizemna) sa verandom.
krompirast, čvornovat. bungur (tur. bulgur) prekrupa od kukuruza ili
bulbul (arap. bulbul) slavuj; BulbulderSla- pšenice; jelo od nje.
vujev do. bund 1. (nem. der Bund) savez, društvo, liga; 2.
bulbus (lat. bulbus) lukovica, glavica; luk; (nem. daš Bund) svežanj, smotak, zavežljaj,
bulbus okuli (nlat. bulbus oculi) anat. očna mera za staklo, mera za konac.
jabučica. bunda (mañ. bunda kaput) krzneni kaput;
buldog (eng. bul dog) 1. veliki engleski pas zimski kaput postavljen krznom.
širokih grudi, kratke i duboko usečene Bundesver (nem. Bundeswehr) oružane snage
njuške, tako da mu se vide prednji zubi; 2. SR Nemačke.
vrsta džepnog revolvera sa 6 i više metaka.
Bundesrat 133 burma

Bundesrat (nem.) savezno veće, jedan od dva zija 2); 3. malograñanin, ćifta (u ovom
doma parlamenta u SR Nemačkoj i Repu- značenju više je u upotrebi buržuj).
blici Austriji; sačinjavaju ga zastupnici buržoazija (fr. bourgeoisie, bourg, nlat.
federalnih jedinica; up. Bundestag. burgus; up. buržoa) 1. prvobitno: naziv za
Bundestag (nem.) savezna skupština SR grañanstvo nasuprot višim staležima
Nemačke, predstavnički dom parlamenta; up. feudalnog društva (plemstvu i sveštenstvu).
Bundesrat. S ekonomskim jačanjem buržoazije jača i
bunker (nem. Bunker) l. voj. mali betonski njen politički položaj: ona ukida feudalne
fortifikacioni objekat stalne forti-fikacije sa društvo i sama uzima vlast; 2. danas: sav
dubokim podzemnim zakloni-ma za posadu; onaj deo društva koji živi od eksploatacije
2. betonsko sklonište (kućno, ulično) od najamnih radnika i siro-mašnih radnih
napada iz vazduha; 3. kor. prostor, spremište seljaka koji deo društva, prema tome, čini u
na brodu za ugalj („ugljenica"), cement, ekonomskim odnosima jednu društvenu
pesak i dr.; 4. deo kombajna: sanduk u koji klasu, kapitalističku, nasuprot radničkoj klasi
padaju zrna. — proletarijatu. Engels: „Današnji
bunt (nem. Bunt savez) buna; nezadovoljstvo. kapitalistički način proizvodnje ima za
buntdruk (nem. Buntdruck) štampanje u više pretpostavku postojanje dveju društvenih
boja. klasa; s jedne strane kapitalista, koji
bunting (eng. bunting) engleska laka vunena poseduju sredstva proizvodnje i života, i s
tkanina za pravljenje zastava. druge strane proletera, koji isključeni iz ovog
posedovanja imaju da prodaju samo jednu
bura 1. (fr. bourre, ital. borra) otpaci od jedinu robu: svoju radnu snagu."
dlake, vune; dlaka za punjenje stvari. buržuj v. buržoa.
bura 2. (ital. bora) severoistočni vetar s kopna buržujka grañanka, varošanka; imućna žena,
na severnom Jadranu. gazdaška žena; ćiftinica.
burag (rum. buricu pupak) želudac životinje. burza (fr. bourse, grč. byrsa) v. berza.
burazer (pere. birader, tur. birader) brat. burze muskoze (nlat. bursae muscosae) pl. med.
buranj (rus. buraš.) žestok vihor sa sluzne kesice.
(snežnom) vejavicom u stenama Rusije i Buri (hol. boer) „seljaci", stanovnici Juhe.
Sibira. Afrike holandskog porekla.
buraska (ital. burrasca, fr. bourrasque) bura, Buridanov magarac fil. čuveni primer za
iznenadna nepogoda, nagao vihor; fig. izliv nemogućnost slobodne volje, koji se pripi-suje
zlovolje, ljutine. francuskom sholastičkom filozofu Žanu
burg (nem. Burg) zamak, dvorac; mala Buridanu (1300—1358): gladan magarac koji
tvrñava. stoji izmeñu dva potpuno jednaka i
burgija (tur. burgu) alatka sa spiralnim vrhom podjednako od sebe udaljena snopa sena mora
za bušenje; fig. besmislica, izmišljotina, neminovno skapati od gladi, pošto se, zbog
podvala. potpune jednakosti i ravnoteže pobuda ne
burgundska vina čuvena crna i bela francuska može odlučiti da priñe nijednom od ova dva
vina iz pokrajine Burgundije. snopa.
burgundska smola prečišćene žuta omorikove bu-rime (fr. bouts-rimes) pl. unapred napi-sani
smola. slikovi za koje tek posle treba da se nañu
burda (arap. burda) Muhamedov ogrtač; stihovi; pesme kod kojih su najpre napisani
docnije: osobeni znak abasidijskih kalifa; slikovi, a tek posle stihovi.
takoñe: naziv jedne arabljanske religioz-ne burka (rus. burka, pere. barak) čupav krzne-ni
pesme. kaput bez rukava, sa dlakom okrenutom
burdalu (fr. bourdalou) traka, gajtan na šeširu napolje i oborenom tako da se voda ne
sa kopnom; vrsta šarenog francuskog platna. može zadržavati (nose ga svi kavkaski
burdelj (fr. bordel) v. bordel. narodi).
burdižati v. bordižati. burlak (rus. burlak) seljak koji traži posla van
burdon (fr. bourdon) ouz. duboki bas na svoga mesta, pečalbar, naročito kao lañarski
orgulji; tip. izostavljanje reči pri sla-ganju. radnik na Volgi.
burek (tur. borek) vrsta pite sa sirom, mesom, burleska (nlat. burra, ital. burla, burlesco, fr.
jabukama. burlesque) poet. šaljivo prikazivanje velikih i
buret (fr. bourrette) tkanina od otpadaka svile. ozbiljnih stvari, šala, lakr-dija; muzički
buržoa (fr. bourgeois, od bourg varoš ili selo komad humorističkog karaktera; veseo i
pod okriljem grada, zamka, tvrñave, nemački nestašan muzički komad za ples.
Burg; v. burg) 1. prvobitno: (francuski) burleskni (fr. burlesque) smešan, šaljiv,
grañanin ili stanovnik grada za razliku od nakaradan, lakrdijaški.
kmeta, seljaka i plemića; 2. pripadnik burleta (ital. burletta) mala vesela igra, mala
buržoaske klase (v. buržoa- burleska.
burma (tur. burma od burmak zavrteti,
usukati) 1. jednostavan prsten bez ukra-
burmut 134 buš-tru

snog kamenja, venčani prsten, vitica; 2. buton (fr. bouton, ital. bottone) dugme, puce;
zavrtanj, šraf. stvarčica slična dugmetu; pupoljak; bubuljica,
burmut (tur. burunotu) sitan duvan i dr. za bradavica; (krupan) brilijant u obocu,
ušmrkivanje. minñuši.
burnetizirati (eng. burner) natopiti drvo u butonjera (fr. boutonniere) rupica za dugme;
rastvoru hlor-cinka i time ga učiniti otpornim med. operativne otvaranje sužene mokraćne
prema truljenju. cevi kod muškaraca da bi se omogućilo
burnetirati v. burnetizirati. puštanje mokraće.
burnonit (po prezimenu Burnon) olovna i butonomantija (fr. bouton, grč. manteia
bakarna ruda (PbCuSbS3). proricanje) gatanje u dugmeta; prebrojavanje
burnus (arap. burnus, fr. bournous) ogrtač dugmeta na kaputu („hoće-neće") da bi se
bez rukava, sa kapom, obično od bele videlo da li će nešto biti ili neće.
vunene tkanine, koji Arabljani (beduini) nose butrola (fr. bouterolle) sprava za ubijanje
preko odela. stoke.
burova voda farm. bezbojna tečnost, sirćetna butsel (fr. bouteselle) voj. trubni znak za
mirisa, sladunjava i opora ukusa, rastvor sedlanje (kod konjice).
baznog aluminijevog silikata; upotreblja-va se butum, butun (tur. butiin) sav, ceo, potpun.
za obloge kod rana, čireva, otoka i dr.; bufa (ital. buffa) šala, lakrdije; opera bufa
nazvana po nem. hirurgu Burovu (1809— komična opera.
1874). bufalo (eng. buffalo) zool. bivol, bik.
bursa (ital. borsa) kesa. bufer (eng. buffer) odbojnik (na vagonu).
bursitis (fr. bourse) med. akutno ili hro-nično bufeta (fr. bouffette) kićanka, mappš, te-
zapaljenje sluznih kesica. mnjak.
burš (nlat. bursa, nem. Bursch) u Nemačkoj: bufo (ital. buffo) komični pevač u italijanskoj
slušalac univerziteta koji je član nekog operi; bufo karikato (ital. buffo caricato)
ñačkog udruženja; neobuzdan, veseo, pun preteranost u lakrdijašenju ital. komične
života student ili mladić uopšte; momak, opere; up. bufon.
detić; sluga; posilni, kurir. bufov (ital. buffone) šaljivčina, lakrdijaš,
bus (eng. bus, lat. omnibus svima) v. omnibus. komičar; dvorska budala.
busola (ital. bussola kutijica, nlat. buxula, lat. bufoverija (fr. bouffonnerie) šala, lakrdi-ja,
puxis kutija, grč. puxis kutija od šimširovine) laka komedija; lakrdijanje.
fiz. mornarski kompas, naročito podešena buftalmičan (grč. biis vo, ophthalmos oko)
magnetna igla za odreñivanje pravca. , busija ned. sa volovskim očima, volook, buljook.
(tur. pusu) zaseda. buda (ital. boccia) okrugao pljosnat drven sud
bustrofedon (grč. biis govedo, strophe okret, za tečnost.
obrtaj) naziv za pisanje na epitafskim Bucefalus (grč. Bu-kephalas) „volovska glava",
spomenicima starih Grka i Feničana, kod koga najmiliji konj Aleksandra Velikog, kojem je,
redovi teku naizmenično: jedan red sleva radi uspomene, sagradio grad Bukefala (danas
nadesno, a drugi — obrnuto, kao što idu Džalalpur, u Indiji); up. Bukefalos.
volovi pri oranju. bucov (mañ. buczo) zool. vrsta rečne košljo-
but (eng. boot čizma) sprava za mučenje u ribe, Aspina gaga i Alburnus mento.
obliku čizme; futrola za karabin. budžak (tur. bucak) ugao, kut, ćošak.
butada (fr. boutade) duhovita šala, doset-ka; budžet (eng., fr. budget, ital. bolgia, lat.
nagao i neobičan nastup ćudi i ćefa; brzi bulga kožna kesa, novčanik) jednogodišnji
soloples bez pripreme; neobuzdano«1 iz zakon kojim se predviñaju, prethodno
ćudljivosti i ćefa; muz. = kapričo; par butad odobravaju i prethodno rasporeñuju svi
(fr. par boutades) prema ćefu, na mahove. državni (kao i gradski, neke ustanove i dr.)
butan (grč. butyron maslo, buter) hen. vrsta prihodi i rashodi u jednoj budžetskoj godini;
gasa, zasićeni ugljovodonik (S4N10). predračun prihoda i rashoda uopšte; budžetska
butelja (fr. bouteille, ital. bottiglia) boca, godina godina trajanja pri-ml>enog budžeta,
flaša, staklo. računska godina.
buter (grč. butyron, lat. butyrum, nem. budžetirati (eng. budget) l. sastaviti, sastavljati
Butter) maslo, maslac; up. puter. budžet, 2. finansirati po budžetu.
butiga (ital. bottega) prodavnica, dućan. bušel (eng. bushel) engleska mera za žito,
butik (fr. boutique) prodavnica, dućan, merov, merica, 36,349 1 (u SAD 35,239 1).
trgovina na malo. bušerizirati (fr. Bucherie) telegrafske stubove
butikaža (fr. boutiquage) torbarenje, trgovanje natopiti u bakarnom vitriolu (nazvan po
na malo. pronalazaču).
butirin (lat. butyrum) hai. maslena kiselina, buton (fr. bouchon) zapušač, zatvarač, čep;
kiselina putera. neravnina (na svili).
butirometar (grč. biityron, metron) sprava za buš-tru (fr. bouche-trou) prišipetlja
odreñivanje masnoće mleka. (beznačajna sporedna ličnost, ili sporedna
uloga u pozorišnim komadima).
A E I L O RU
147/

V
V, v treće slovo naše ćirilice, dvadeset osmo vaginizam (lat. vagina) ned. grčevito stezanje
naše latinice (V, v); kao skraćenica: V= mišića vaginalnog ulaza i karličnog dna,
votum; \.= vide vidi, verne prevr-ni; val.— čisto živčana pojava koja dolazi, naročito
valuta; vol.= volumen; v. v. = vi-ce versa; fiz. kod mladih žena, usled preterane osetljivosti
\=volt, \Č=vat, UP> = veber; hem. vaginalnog ulaza.
\=aanadijum, \9=volfram. vaginitis (lat. vagina) med. zapaljenje vagine.
va! (fr. va) vredi, važi, može; u hazardnim vaginoskopija (lat. vagina, grč. skopeo
igrama: izraz koji se upotrebljava kada se gledam) med. pregled vagine pomoću
stavlja novac na neku kartu. naročitog ogledala (spekuluma).
va bank (fr. va banque) „važi za ceo bank", tj. vagon (eng. waggon) železnička ili tramvaj-ska
kada se igra u celu sumu koja leži u banku kola.
(pri kocki); fig. igrati va bank staviti sve na vagonet (eng. waggon, fr. wagonnet) mala
kocku, tj. ili ostati ili propasti. teretna kola koja se kreću po pružnicama
Vavilon (hebr. Babel, prema akadskom Babilu (šinama), mali vagon.
vrata boga) drevni grad u Mesopotamiji na vagon-li (fr. wagon-lit) (železnička) kola za
Eufratu, prestonica Vavilonije, jedan od spavanje.
najstarijih kulturnih, trgovačkih i političkih vagon restoran (fr. wagon-restaurant)
centara; sagradili su ga Sumeri u XXIV v. (železnička) kola za ručavanje.
pre n. e.; Vavilonska kula stepenasta kula- vagon-salon (fr. wagon-salon) salonski vagon,
piramida, tzv. zigurat, po Bibliji, Mojsije kn>. salonska železnička kola.
I, zidana s namerom da dopre do neba, a čije vademekum (lat. vade mecum) „hajde sa
je zidanje prekinute zbog „jezičke pometnje"; mnom", obično naslov za knjige koje služe
fig. zbrka, nered, metež, pometnja, haos; kao pomoćne knjige, tumači, uputstva,
vavilonsko ropstvo 1. robovanje Jevreja u putovoñe ili savetnici za razne struke i
Vaviloniji 586—536. god. pre ne. e.; 2. ciljeve u životu; zbirka priča (ili: anegdota);
prinudno bavljenje papa u Avinjonu 1309— podsetnik.
1378. god. vadij(um) (nlat. vadium, lat. vas, vadiš jemac)
vaga (nem. Wage) sprava za uporeñenje prav. novac koji se polaže na ime jemstva,
nepoznatih masa sa poznatim (tegovima) tj. jemčevina.
za odreñivanje težine tela; terazije, kantar. vadimonij(um) (lat. vadimonium) prav. jem-
vagabund(a) (lat. vagabundus) skitnica, pro- čenje, jemstvo (naročito da će neko u odreñeni
bisvet, lutalica, beskućnik, tumarale, protuva; dan doći na sud); dolazak na sud; rok dolaska
bitanga, leventa. na sud; vadimonii desercio (lat. vadimonii
vaganti (lat. vagari skitati se, lutati) u srednjem desertio) propuštanje obećanog dolaska na
veku ñaci (studenti) koji su išli od škole do sud.
škole, skitnice, lutalice; imali su i svoju vadla (nem. Wade) list noge.
satirično-ljubavnu poeziju. vaza (lat. vas sud, posuda, fr. vaše) uzan sud za
vagati (nem. wagen) odreñivati težinu tela na cveće, za ukras, naročito antički umet-nički
terazijama, meriti na kantar. izrañeni sudovi od ilovače; vazna.
vagaš (mañ. vagas) l. dubok usek točkova u
vlažnoj zemlji, kolovoz; 2. rov, jarak. vazal (nlat. vasallus, fr., eng. vassal) klevetnik,
vagiva (lat. vagina) alat. kanal izmeñu grlića knez (vladar) koji je bio podreñen nekom
materice i spoljnjeg otvora ženskog spolnog drugom knezu (vladaru) ili zavisan od nekog
organa (služi za sparivanje i za izlazak ploda drugog kneza (vladara); podanik.
pri poroñaju), rodnica, ro-dulja, jaža, vazalagijum (nlat. vasallagium) va za l ska
stidnica. dužnost i obaveza, klevetnička zakletva;
vaginalni (nlat. vaginalis) koji se tiče vagi-ne, novac koji je vazal dužan da plaća vladaru
stidnični. kome je podreñen.
vaza sakra (lat. vaša sacra) pl. sveti sudovi,
sveto sasuñe.
vazektomija 136 vakuole

vazektomija (lat. vas posuda, grč. ektome smann, od 1834—1914) čija se teorija na-
isecanje) kec. odstranjivanje semenih kanala sleña osniva na njegovoj tzv. teoriji kli-cine
kod muškaraca da bi se sprečilo oploćavanje plazme.
(uškopljenje). vajtbet (eng. whitebait) mlada haringa iz
vazelin (fr. vaseline) he«, mineralna mast bez Temze koja se smatra kao naročita
mirisa i boje, ili žućkasta smesa polučvrstih poslastica.
ugljovodonika, dobija se pre-čišćavanjem vajtbojs (eng. whiteboys) pl. beli momci, od
sirovog petroleuma (nafte); upotrebljava se 1760. tajna organizacije siromašnijih katolika
mnogo u farmaciji, tehni-ci itd. u Mrskoj, koja je kažnjavala preterano stroge
vazna (lat. vas, fr. vaše) v. vaza. posednike, činovnike i dr. (nazvane po tome
vazodilatatori (nlat. vasodilatatores) pl. znat. što joj je kao simbol bila bela boja).
živci koji izazivaju širenje (dila-taciju) krvnih Vajt star lajn (eng. White Star Line) „Linija bela
sudova. zvezda", prekookeanska parobrodska linija
vazodilatacija (nlat. vasodilatatio) med. širenje izmeñu Liverpula i Njujorka.
krvnih sudova (sa opadanjem krvnog Vajthol (eng. Whitehall) ranije: kraljevska
pritiska, pojačanim krvotokom, povišenom palata na Temzi u Londonu; sada: široka
temperaturom). ulica u zal. delu Londona u kojoj su zgrade
vazokonstriktori (nlat. vasoconstrictores) pl. znat. ministarstava.
živci što sužavaju krvne sudove. Vajtčepel (eng. Whitechapel) najsiromašniji i
vazokonstrikcija (nlat. vasoconstrictio) med. najzapušteniji deo u istočnom kraju Londona.
stezanje krvnih sudova (sa povećanjem vakant (lat. vaccus nezauzet, slobodan)
krvnog pritiska, usporenjem krvotoka, imanje bez vlasnika.
opadanjem temperature). vakantan (lat. vacare biti prazan, vacans)
vazomotori (nlat. vasomotores) pl. znat. živci što prazan, upražnjen, nezapremljen, nezauzet,
izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih nepopunjen; vakantno imanje prav. imanje bez
sudova. zakonitog gospodara, naslednika.
vazomotorna neuroza ned. bolest živaca koja je
došla kao posledica poremećaja u živcima vakancija (nlat. vacantia) upražnjenost, ne-
koji izazivaju proširivanje i sužavanje krvnih popunjenost, prazno mesto (naročito paro-
sudova, npr. Bazedova bolest i dr. hijsko); školski odmor, raspust; sudski
vazoneuroza (lat. vas sud, grč. neuron živac) odmor.
med. oboljenje živaca krvnih sudova. vakat (lat vacat, vacare) 1. prazno je, slobodno
vaiz (arap., tur. vaiz) propovednik, poznavalac je, nezauzeto je; nedostaje, nema; kao ii. kod
verske literature (kod muslimana). knjiga: čista, neštampana strana (iza
vaišja (ind. Vaisya) treća indijska kasta, u koju naslovne).
spadaju trgovci, zemljoradnici i zanatlije. vakat (arap. waqt, tur. vakit) 2. vreme, čas,
vaišnave (ind.) pl. obožavaoci i poštovao-ci boga odreñeni čas kad treba nešto da se uradi;
Bitnu; up. višnujit. vreme muslimanske molitve — namaza,
vajandotka (eng. Wyandotte) vrsta kokoši, sama molitva.
poreklom iz Amerike, zbog svojih odličnih vakatura (nlat. vacatura) upražnjavanje,
osobina raširena po celoj Evropi: bela, upražnjenje, upražnjenost (npr. nekog
srednje veličine, noge žute, kresta ružičasta, mesta).
teška do 3 kg, nosi 140—160 jaja godišnje. vakacija (lat. vacatio) osloboñenje, osloboñe-nost
vajat (arap. hayat, tur. hayat) 1. omanja, od neke obaveze, poreza, nameta i dr.
obično drvena zgrada u dvorištu seoske kuće vakeri (šp. vaqueros) pl. pastiri, čuvari stoke u
za noćivanje mladenaca i za držanje spreme, španskoj pokrajini Ovijedo, potomci rimskih
voća i sl.; 2. trem, doksat (u seoskoj kući). robova, po nekima Mavara, i kao takvi
vajda (arap. fa'ida, tur. fayda) korist, dobit; prezreni.
interes; fa j da. vaktile (arap.-tur. vaktiyle) u staro vreme,
vajzbratna (nem. Weissbraten) belo meso sa nekada.
obe strane kičme. vakuirati (lat. vacuare) isprazniti, is-
vajkaunt (eng. viscount) v. vikont. pražnjavati; up. evakuirati.
Vajl-Feliksova reakcija , <•«. reakcija koja služi vakuist(a) (lat.) onaj koji veruje u postojanje
za utvrñivanje postojanja pegavog tifusa praznog prostora u prirodi; osmatrač va-
(pegavca). kuuma kod mašina i dr.
Vajnbergova reakcija med. serumska reakcija vakuitet (lat. vacuitas) praznoća, praznina;
koja služi za utvrćivanje postojanja že- upražnjenost; ništavost, sujeta, taština.
dnjaka (ehinokokusa). vakuole (nlat. vacuolae) pl. bog. mehuraste
vajsmanizam biol. učenje poznatog nemačkog šupllne u protoplazmi biljnih ćelija,
biologa Avgusta Vajsmana (August Weis- ispunjene vodnjikastom tečnošću, iz kojih se
stvaraju nove ćelije; zool. meščići u pihtijastoj
masi nekih mikroskopski sitnih morskih
životinjica.
vakuum 137 valiza

vakuum (lat. vacuum) prazan prostor; praznina, vrsta novca prema državnoj novčanoj
bezvazdušni prostor; vakuum-apa-rat aparat za stopi.
destilisanje osetljivih teč-{ nosti pod sniženom valvaciona tabele fin. spisak raznih vrsta novca
temperaturom, npr. pri uklanjanju vode iz sa naznačenjem njihove vrednosti.
mleka radi dobi-janja ,,mleka u prahu". valvirati (nlat. valvere) ocepiti, odrediti
vakuum-metar (lat. vacuum prazan prostor, vrednost, utvrditi cenu nečemu; up. valui-rati,
grč. metron) sprava za merenje razreñeno-sti valutirati.
vazduha (kod vakuum-aparata); v. vakuum. valvula (lat. valvula) znat. zaklopac, zatva-rač,
vakuf (arap. waqf, tur. vakif) kod muslimana: zalistak (na srcu, venama, crevima); valvule
zadužbina za opšte religiozne i hu-mane intestinales (lat. valvulae intesti-nales) pl.
svrhe, sa ciljem da podiže i izdržava džamije, crevni zalisci.
škole, javne biblioteke, bolnice, sirotišta, valdenzeri pl. reformatorska sekta, koju je
vodovode i dr. osnovao 1176. u Lionu Petru s Valdus, kao
vakcina (lat. vacca krava, nlat. vaccina sc. udruženje za propovedanje evanñelja i re-
variola kravlja boginja) ned. kravlja maja formu katoličke crkve putem vraćanja
protiv velikih boginja; serum za cepljenje apostolskom siromaštvu i jednostavnosti: up.
protiv zaraznih bolesti, cepivo. leonisti, sabatati.
vakcinacija (nlat. vaccinatio) med. kale- vale! (lat. vale, valere biti zdrav, biti jak) zdrav
mljenje boginja, pelcovanje, cepljenje, bio, živeo!
ubrizgavanje seruma kao predohrana protiv valedikcija (nlat. vale-dictio) pozdrav na
raznih bolesti, unošenje u organizam antigena rastanku, oproštajni govor.
koji ga podstiču na proizvodnju zaštitnih tela; valensija (šp. valencia) vrsta pianskih veoma
animalna vakcinacija kalemljenje jakih zimskih tkanina, nazvanih po šp. gradu
životinjskom limfom. Valensiji.
vakcinirati (nlat. vaccina) med. kalemiti, cepiti, valenca hen. v. valencije.
pelcovati, ubrizgavati u organizam vakcinu u valencije (nlat. valentia) vrednost, važnost; hen.
cilju aktivnog imunizi-ranja od zaraznih sposobnost atoma nekog elementa da se veže s
bolesti. jednim atomom, sa dva atoma, do sedam
vakcinisati= vakcinirati. atoma jednovalentnog elementa; izražava se
vakcinoida (nlat. vaccina, grč. eidos vid, oblik) empirijskim brojem koji označava koliko se
med. lažne, neprave kravlje boginje, vodene atoma vodonika jedini sa jednim atomom
boginje. nekog elementa.
vakcinoterapija (nlat. vaccina, grč. thera-peie valer (fr. valeur, nlat. valor, ital. valore)
lečenje) med. lečenje vakcinama, cepljenje da vrednost, cena; hartija od vrednosti; muz.
bi se organizam podstakao na što jaču trajanje note; hrabrost, junaštvo; valer an
proizvodnju tela koja će ga zaštititi od atant ili valer an rekuvrman (fr. valeur en
izazivača bolesti. attente, v. en recouvrement) trg. vrednost koja
val (fr. voile) l. veo od tanke prozračne se očekuje, eventualne buduća vrednost.
tkanine za nevestu pri venčanju; 2. providan valerijana (nlat. valeriane officinalis) bog.
pokrivač za lice. odeljen, jedna lekovita biljka.
vala (stnord. vala) l. vidovita žena, tatara, va lete! (lat. valete) budite zdravo, ostajte
čarobnica. zdravo! bene valete! (lat. bene valete)
vala (ital. valle) 2. dugačka uska dolina; ostajte u dobrom zdravlju! (pozdrav kojim se
uvala; zaliv. završavaju pisma i koji pape, u obliku
valabilan (fr. valable, lat. valere vredeti) monograma, stavljaju ispod svojih bula).
valjan, vredan, koji važi; prav. pravio valetudinarij(um) (lat. valetudinarium) bolnica,
valjan, u propisnom obliku, punovažan. bolesnička sobe.
valah (arap. wa-llah, tur. vallahi) bogme, valida (arap. validet) roditeljka, mati; mati
zaista, odista, baš, e baš. bivšeg turskog sultana.
valansjen (fr. valenciennes) pl. valanske čipke validan (lat. velidus, valere) jak, krepak,
različite vrste, naročito uzane (nazvane po snažan, zdrav; prav. pravio važan, važeći,
istoimenom francuskom gradu u Flandriji). punovažan.
valahi bilahi talahi tri muslimanske naj-svetije validacija (nlat. validatio) potvrda,
formule za zakletvu. potvrñivanje; overa, overevenje, priznanje
valacija (nlat. vallatio) voj. ošančavanje, pravne važnosti nekog akta.
podizanje bedema, utvrñivanje u polju; validirati (nlat. validare) overiti, potvrditi,
podizanje nasipa. izvršiti pravnu formu overevenje; biti previo
valva (lat. valva) krilo vrata; bog. ljuska, voljen, biti punovažan.
košuljice, mahuna; ljuštura (u školjke). validitet (nlat. validitas) prav. prevna važnost,
valvacija (nlat. valvatio) fin. odreñivanje prevna vrednost, valjenost jedne stvari ili
vrednosti ili cene nečemu, naročito zvanično nekog postupka. valiža v. valiza.
utvrñivanje vrednosti izvesnih valiza (fr. valise) putnička ručne kožna torba.
valija 138

valija (arap. wali, tur. vali) guverner, carev valcer (nem. Walzer) popularne okretna igra u
namesnik, turski vojno-administrativni 3/4 takta; muzički komad za ovu igru; up.
starešina jedne oblasti. vale.
valkire (stnord. valkyrja, nem. Walkuren) pl. u valjenke (rus. valenki) čizme od sukna.
nordijskoj mitologiji i pesništvu: bozkanske vami (eng. vamp od vampyr) naziv za ženu
levice, vile, boginje bitaka i suña je boraca, bez skrupula; zavodnica, ,,žena-demon".
koje odlučuju koji će junaci u borbi poginu