Documentos de Académico
Documentos de Profesional
Documentos de Cultura
Handout 3в-2009
1
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ
Handout 3в-2009
2
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ
Handout 3в-2009
Подсетник:
1. Које кости улазе у састав лобање?
2. Наброј кости лица.
3. До када најкаснијентреба да се затвори
велика фонтанела?
4. Чему служе синуси?
5. Да ли дете од 2 године може да добије упалу
синуса?
Слика 2. Рефлексни лук.
3
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ
Handout 3в-2009
4
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ
Handout 3в-2009
вида. У ретини су откривена три типа ганглијских
ћелија:
• „ON“ ћелије – у њима се формира акциони Приликом померања предмета у видном пољу или
потенцијал када је ретина осветљена покретања ока, мења се степен осветљености
• „OFF“ ћелије – акциони потенцијал настаје кад централног дела рецептивног поља долази до
светлост престане да делује активације „ON“ – ћелија уколико се повећава
• „ON/OFF“ ћелије – краткотрајно реагују при интензитет његове осветљености. Уколико се
осветљавању ретине и при престанку деловања смањује степен осветљености централног дела
светлости. рецептивног поља активирају се „ON“ – ћелије.
Експериментално је утврђено да се рецептивно поље Фоторецептори – штапићи одговорни за виђење при
састоји од приближно кружног центра окруженог слабој светлости функционишу као „ON“ – ћелије.
прстенастим подручјем. „ON“ ћелије се активирају
ако светлост падне на централни део рецептивног
поља, а инхибиране су ако светлост падне на прстен,
„OFF“ – ћелије реагују обрнуто.
Слика3. Визуелни путеви код човека почињу од очију и проширује се, кроз неколико унутарњих структура мозга,
пре спуштања у различите области визуелног кортекса (V1 и други). Код оптичке хијазме, оптички нерви се
парцијално укрштају тако да обе хемисфере примају улазне информације од оба ока. Те информације филтрирају
латерална геникулатна једра (nucleus geniculate lateralis), која се састоје од слојева нервних ћелија које дају одзив
на подражај од само једног ока. Инфериорни темпорални кортекс је важан код виђења облика. Откривено је да су
неке ћелије у обема областима активне тек када особа постане свесна саопштеног јој надражаја.
5
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ
Handout 3в-2009
Кодирање боја. Кодирање боја се одиграва на нивоу Уколико постоји генетски поремећај – недостатак
фоторецептора у виду трихроматског кодирања боја неког типа рецептора, особе не могу да виде ту боју,
а на нивоу ганглијских ћелија у виду кодирања али је оштрина вида очувана.
опонентних боја. По Херинговој теорији перцепције боја, све боје се
По трихроматској теорији колорног вида у ретини могу представљати у визуелном систему као
постоје три типа рецептора од којих сваки опонентне – супротстављене. Примарне боје су оне
осетљив на поједину таласну дужину које нису настале мешањем других боја: то су жута,
црвена, плава и зелена. Опонентни парови су
светлости (плави, црвени и зелени). Све боје црвена – зелена, плава – жута. На нивоу
спектра се могу добити мешањем три ганглијских ћелија ретине триколорни код
основне боје. Мешање боја подразумева фоторецептора се преводи у опонентни – колорни
мешање светлости из два или више извора код. Постоје два типа ганглијских ћелија које
светлости. Максимум осетљивости за први одговарају посебно на парове опонентних боја.
тип чепића је на 420 nm (плави), што одговара плаво- Црвена светлост подражује црвене чепиће, који
љубичастој светлости. За други тип на 530 nm изазивају ексцитацију црвено-зелене ганглијске
(зелени) – одговара зеленој светлости и трећи тип на ћелије. Зелено светло стимулише зелене чепиће који
560 nm –одговара жуто-зеленој боји (црвени). потом узрокују инхибицију црвено-зелене ганглијске
6
АНАТОМИЈА И ФИЗИОЛОГИЈА ЧОВЕКА ЗА ИНЖЕЊЕРЕ
Handout 3в-2009
ћелије. Жуто светло стимулише подједнако црвене и 3. Т. Јовановић. Нервни Систем у Т. Јовановић.
зелене чепиће, што ексцитира жуто-плаве ганглијске Медицинска Физиологиија. Дефектолошки
ћелије. Плаво светло стимулише плаве чепиће, што факултет, Београд, 2004: 173-216.
надаље доводи до инхибиције жуто-плавих
ганглијских ћелија.
Литература:
1. Р. Вучетић. Анатомија, Глава и врат. Вук
Карачић, Ниш, 1994.
2. М Станковић. Љ. Милисављевић. Д Поповић.
Оториноларингологија. Љубиша Станојевић,
1998.