Ursula Legvin - Hainske Price

Ursula Legvin……………………………………………….
Hainske pri~e
Ursula Legvin, HAINSKE PRIÊ

Preveli Mirjana @ivkovi}, Zoran @ivkovi} i Zoran
Jak{i}
Adaptirao : Petar Popovi}
1
Ursula Legvin……………………………………………….Hainske pri~e
SVET SE KA@E [UMA
1.
Dve stvari vezane za ju~era{nji dan izbile su na povr{inu svesti kapetana
Dejvidsona u trenutku kada se probudio i on je neko vreme zurio u njih u tami. Prva je
bila prijatna: stigao je novi tovar èna. Verovali ili ne. Nalazile su se ovde, u Centralvilu,
dvadeset sedam svetlosnih godina NAFAL-om od Zemlje i ~etiri sata skaka~em od
Smitovog logora, druga tura rasplodnih ènki za koloniju Novi Tahiti, sve redom zdrave
i jedre, dve stotine dvanaest grla prvorazredne ljudske pasmine. Ili bar gotovo
prvorazredne. Druga je bila neprijatna: izve{taj sa Smetli{nog ostrva o slaboj ètvi,
obimnoj eroziji - re~ju, potpunom krahu. Povorka od dve stotine dvanaest, povaljivih,
prsatih, malih prilika iz~eznu iz Dejvidsonovog uma kada mu je pred o~i stao prizor ki{e
koja lije po razbrazdanoj prljav{tini, pretvaraju}i je u kaljugu, a zatim prore|uju}i to
blati{te u crvenkastu vododerinu, koja je niz stene oticala u more {ibano ki{om. Erozija
je po~ela pre no {to je on oti{ao sa Smetli{nog ostrva da bi preuzeo upravljanje
Smitovim logorom, a budu}i da se odlikovao izuzetnim vizuelnim pam}enjem,
takozvanim ejdetskim tipom, sasvim jasno je mogao da je se priseti. Izgleda da je onaj
glavonja Kis bio u pravu kada je kazao da tamo gde nameravamo da podignemo farmu
moramo ostaviti mnogo drve}a. Ali Dejvidsonu i dalje nije i{lo u glavu za{to je veliki
deo povr{ine, predvi|en za sejanje soje, morao da se tra}i na stabla, ako je ve} zemlja
odista nau~no obra|ena. Tako se nije radilo u Ohaju; ako ste èleli kukuruz, onda ste
lepo uzgajali kukuruz i niste morali da se bak}ete sa tamo nekakvim drve}em i sli~nim
koje{tarijama. Dodu{e, Zemlja je ukro}ena planeta, a Novi Tahiti to jo{ nije. On je stoga
i do{ao ovde: da ga ukroti. Ako su od Smetli{nog ostrva sada ostale samo stene i jaruge,
onda treba di}i ruke od njega i po~eti bolje i pametnije na nekom novom ostrvu. Taj
neuspeh nas ne moè zaustaviti - mi smo mu{karci. Uskoro }e{ shvatiti {ta to zna~i, ti
vra`ja, prokleta planeto, pomisli Dejvidson, isceriv{i se prigu{eno u tami kolibe, budu}i
da je oduvek voleo izazove. Pomisliv{i na mu{karce, on se priseti èna - i ponovo
povorka malih prilika po~e da mu se nji{e kroz um, osmehuju}i se izazovno, vrckaju}i
se.
"Bene!" zabrunda on, a onda se pridiè i spusti bose noge na goli pod. "Toplu
vodu, smesta, brè-brè!" Vlastito brundanje prijatno ga rasani. On se protegli, po~e{a
se po prsima, obu~e kratke pantalone i krupnim koracima izi|e iz kolibe na ~istinu
obasjanu suncem: sve je to bilo izvedeno u lakom nizu pokreta. Krupan mu{karac,
~vrstih mi{ica - uìvao je da upotrebljava svoje dobro uve`bano telo. Ben, njegov
tvorac, ve} je, kao i obi~no, pripremio vodu koja se pu{ila na vatri; tako|e kao i obi~no,
~u~ao je i zurio preda se, glupog izraza lica. Stvorci nikada nisu spavali; samo su sedeli i
piljili u prazno. "Doru~ak. Brè-brè!" re~e Dejvidson, uzev{i brija~ sa grubog,
2
da{~anog stola gde mu ga je stvorac pripremio, zajedno sa pe{kirom i uspravljenim

ogledalom.
Danas ga je ~ekalo mnogo posla, budu}i da je odlu~io, trenutak pre no {to je
ustao, da odleti do Centrala i izabere sebi neku od novih èna. Ne}e one potrajati dugo,
njih dve stotine dvanaest me|u vi{e od dve hiljade mu{karaca; osim toga, kao i u prvoj
turi, ve}ina }e ih verovatno biti kolonijske neveste, dok je jedva dvadaset ili trideset
predvi|eno kao rekreaciono osoblje, premda }e ove biti stvarno dobre, razbludne ènke,
a on je ~vrsto re{io da ovoga puta bude prvi u redu bar kod jedne od njih. Napravio je
grimasu levom stranom lica, tako da mu se desni obraz zategnuto isturio {kripavom
brija~u.
Stari stvorac vukao se kao prebijen, tako da je mogao da protekne ~itav ~as pre
no {to donese doru~ak iz menze. "Brè-brè!" viknu za njim Dejvidson i Benovo
beski~menja~ko geganje pretvori se u hod. Benova visina iznosila je oko metar, a krzno
na le|ima bilo mu je vi{e belo nego zeleno; bio je star i priglup, ~ak i za jednog stvorca,
ali Dejvidson je umeo sa njima; svakoga je mogao da ukroti, da je to bilo vredno truda.
Ali nije. Treba ovde dovesti dovoljno ljudi, napraviti ma{ine i robote, podi}i farme i
gradove - i stvorci vi{e nikome ne}e biti potrebni. Uostalom, to je bilo i najbolje. Jer
ovaj svet, Novi Tahiti, bio je, ba{ doslovno, sazdan za ~oveka. Ra{~i{}en i ure|en,
mra~ne {ume raskr~ene i pretvorene u plodne oranice, iskorenjeni iskonska zaostalost,
divlja{tvo i neznanje - i ovde }e nastati raj, pravi Eden. Bolji svet od istro{ene Zemlje. A
{to je najva`nije - njegov svet. Jer upravo je to Don Dejvidson bio, duboko u svom bi}u:
ukrotitelj svetova. Nije spadao u razmetljivce, ali je poznavao svoju meru. Naprosto je
tako bio zazdan. Znao je {ta ho}e i kako da se domogne toga. I uvek je uspevao. Otkad
pamti sebe.
Doru~ak mu je prijatno zagrejao utrobu. Dobro raspoloènje nije mu se
pokvarilo ~ak ni kada je video Kisa Van Stena kako ide prema njemu, debeo, beo i
zabrinut, sa o~ima koje su bile iskola~ene poput krupnih, plavih loptica za golf.
"Done", re~e Kis bez pozdrava, "drvose~e su ponovo lovile crvene jelene u
pojasevima. U stra`njoj prostoriji kluba nalazi se osamnaest pari rogova."
"Niko nikada nije uspeo da spre~i lovokradice, Kise."
"Ti bi to mogao da uradi{. Zato i ìvimo u uslovima opsadnog stanja, zato
vojska i upravlja kolonijom. Da bi se po{tovali zakoni."
êoni napad debelog glavonje! Bilo je gotovo sme{no. "U redu", re~e
Dejvidson razlo`no, "mogao bih da ih spre~im. Ali, pazi dobro, ja brinem o ljudima; to
mi je posao, kao {to i sam kaè{. Va`ni su mi, dakle, ljudi, a ne ìvotinje. Ako malo
nezakonitog lova moè da pomogne da ljudi lak{e podnesu ovaj vra`ji ìvot, onda }u
rado za`muriti na jedno oko. Mora im se omogu}iti neka razonoda."
"Ali imaju igre, sportove, hobije, filmove, magnetoskopske snimke svih velikih
sportskih doga|aja iz pro{log stole}a, pi}a, marihuanu, halucinogene i novu turu èna u
Centralu za one koji su nezadovoljni prili~no nema{tovitim na~inom na koji se vojska
pobrinula za higijensku pederastiju. Ve} su ionako dovoljno pokvareni, te tvoje
juna~ine-grani~ari, tako da ne moraju pride da istrebe jednu retku lokalnu vrstu 'iz
3
razonode'. Ako ne bude{ ni{ta preduzeo, mora}u da prijavim krupan prekr{aj Ekolo{kih
protokola u izve{taju kapetanu Goseu."
"Moè{ to u~initi, ako na|e{ za shodno, Kise", re~e Dejvidson, koji nikada nije
gubio pribranost. Bilo je ne~eg pateti~nog u tome kako bi se jedan evro-tip, kao {to je
Kis, sav zajapurio kada vi{e ne bi mogao da obuzdava svoja ose}anja. "To ti je i posao,
uostalom. Ja ne èlim da te ometam u tome; oni }e u Centralu raspraviti stvar i odlu~iti
ko je u pravu. Ti èli{ da ovo mesto ostane ba{ ovakvo kakvo jeste, zar ne, Kise? Da
bude jedan veliki nacionalni park. Da ga posmatra{, izu~ava{. Tako i treba, ti si
stru~njak. Ali mi smo samo obi~ni ljudi koji obavljaju poslove. Zemlji je potrebno drvo,
i to vra{ki potrebno. Drveta ima na Novom Tahitiju i mi smo drvose~e. Razlika izme|u
nas je u tome {to kod tebe, u stvari, Zemlja nije na prvom mestu. Kod mene, me|utim,
jeste."
Kis ga pogleda postrance svojim plavim o~ima, sli~nim lopticama za golf.
"Stvarno? Ti ho}e{, dakle, ovaj svet da sazda{ prema Zemljinom liku, a? Da napravi{ od
njega cementnu pustinju?"
"Kada kaèm Zemlja, Kise onda mislim na ljude. Mu{karce. Ti brine{ o
jelenima, drve}u i vlaknastom korovu; u redu, to je tvoja stvar. Ali ja volim da situaciju
sagledam u perspektivi, od vrha nadole; a na vrhu su, bar za sada, ljudi. Mi smo sada
ovde i ovaj svet mora}e da nam se pot~ini. Dopalo ti se to ili ne, mora}e{ da se pomiri{
sa tom ~injenicom; stvari, naprosto, tako ne stoje. Slu{aj, Kise, skoknu}u do Centrala da
malo o{acujem nove kolonistkinje. Ho}e{ da po|e{ sa mnom?"
"Ne, hvala, kapetane Dejvidsone", uzvrati stru~njak, krenuv{i natrag prema
laboratorijskoj kolibi. Bio je stvarno lud. Toliko se uzbudio oko tih vra`jih jelena.
Dobro, u redu, to su odista velike ìvotinje. Dejvidson se jo{ ìvo se}ao prvog jelena
koga je ugledao, ovde na Smitovoj zemlji, veliku crvenu senku, dva metra visoku u
ple}kama, sa krunom uskih i zlatnih rogova, hitra, hrabra ìvotinja, idealna divlja~ za
lov. Na Zemlji su koristili robojelene ~ak i u Stenovitim planinama i Himalajskim
parkovima, po{to su oni pravi ve} gotovo nestali. Ovda{nji su predstavljali san svakog
lovca. Zato su i lovljeni. Do vraga, ~ak su ih i divlji stvorci lovili, onim svojim va{ljivim,
malim lukovima. Jeleni }e i ubudu}e biti lovljeni, zato {to su za to stvoreni. Ali jadni,
stari, srceparaju}i Kis to nikako nije mogao da utuvi. On je, zapravo, bio pametan
momak, ali ne i realisti~an, ne dovoljno tvrdokoran. Nikako mu nije i{lo u glavu da
morate biti uz pobedni~ku stranu - ili gubite. A pobednik je bio ~ovek, uvek. Stari
Osvaja~.
Dejvidson je krenuo krupnim koracima kroz naselje; jutarnje sunce stajalo mu
je u o~ima, a u toplom vazduhu ose}ao se miris rezane drvene gra|e, kao i slatkasti dim
drveta. Stvari su izgledale prili~no dobro za jedan logor drvose~a. Dve stotine ljudi ovde
je ukrotilo ove}i komad divljine za samo tri zemaljska meseca. Smitov logor: dve velike
geodezijske kupole od valoplasta, ~etrdeset drvenih koliba sagra|enih radom stvoraca,
pilana, sagoreva~ iz koga se dizala plavkasta perjanica dima, vuku}i se iznad mnogo
jutara kr~evine i naslagane drvene gra|e; gore se nalazilo uzleti{te i veliki, monta`ni
hangar za helikoptere i te{ku ma{ineriju. To je bilo sve. Ali kada su do{li, ovde nije bilo
4
ni~ega. Samo drve}e. Tamni preplet, gusti{, neprohod drve}a - beskrajan, besmislen.
Troma reka, nad koju su se kro{nje nadnosile, prigu{ivale je, nekoliko legala stvoraca,
skrivenih me|u stablima, pokoji crveni jelen, kosmati majmuni, ptice. I drve}e. Korenje,
debla, granje gran~ice li{}e - iznad i ispod, u licu i o~ima, beskrajno li{}e na beskrajnom
drve}u.
Novi Tahiti prete`no je bio prekriven vodom, toplim i plitkim morima, iz kojih
su tu i tamo izranjali sprudovi, ostrvca, arhipelazi i pet velikih kopana, koja su leàla u
luku duga~kom dve i po hiljade kilometara na severozapadnoj ~etvrtlopti. A sve te mrlje
i grumuljice ~vrstog tla bile su prekrivene drve}em. Okean: {uma. To je bio izbor koji
vas je ~ekao na Novom Tahitiju. Voda i sunce ili tama i li{}e.
Ali sada su ljudi do{li ovde da okon~aju tu tminu i da od prepleta drve}a
naprave lepo istesterisane daske, koje su na Zemlji vredele vi{e od zlata. Sasvim
doslovno, zato {to se zlato moglo dobijati iz morske vode ili vaditi ispod antarkti~kog
leda, ali ne i drvo; do drveta se moglo do}i jedino iz drve}a, a ono je na Zemlji postalo
~ist luksuz. I tako se po drvo krenulo u {ume tu|ih svetova. Dve stotine ljudi sa
robotesterama i teglja~ima ve} je iseklo osam pojaseva {irokih po jednu milju na
Smitovoj zemlji, za tri meseca. Panjevi na pojasu najblièm logoru ve} su postali beli i
natruli; trebalo ih je jo{ hemijski obraditi, da bi se pretvorili u plodni pepeo u vreme
kada ovamo budu do{li stalni kolonisti, ratari, da preuzmu Smitovu zemlju. Njima }e
jedino preostati da zasade semenje i sa~ekaju da nikne.
To je ve} jednom u~injeno. Bila je to ~udna rabota, ali i dokaz da je Novi Tahiti
odista bio predvi|en za ~oveka. Sve je ovde do{lo sa Zemlje, pre otprilike milion godina,
a evolucija je i{la gotovo istovetnim putem, tako da su se stvari bez muke mogle
prepoznati: bor, hrast, orah, kesten, omorika, zelenika, jabuka, jasen; jelen, ptica, mi{,
veverica, majmun. Humanoidi sa Hain-Davenanta tvrdili su, razume se, da su oni bili ti
koji su to u~inili u isto vreme kada su kolonizovali Zemlju, ali ako slu{ate te
vanzemaljce, na kraju }ete biti ube|eni da su oni sredili svaku planetu u Galaksiji i da su
izumeli sve, od seksa do pribada~e. Teorije o Atlantidi bile su znatno verodostojnije; ovo
je odista mogla biti izgubljena atlantidska kolonija. Ali ljudi su izumrli. A najpribli`nija
zamena za njih, koja se razvila iz soja majmuna, bili su stvorci - bi}a visoka oko metar i
prekrivena zelenim krznom. Kao vanzemaljci bili su pribli`no standardnih mera, ali kao
ljudi nikako nisu mogli da pro|u. Mo`da bi stvari bile druga~ije da su imali jo{ milion
godina, ali Osvaja~i su stigli ranije. Evolucija se sada vi{e nije kretala sporim tokom
nasumi~nih mutacija jednom u hiljadu godina, ve} brzinom zvezdanih brodova
zemaljske flote.
"Hej, kapetane!"
Dejvidson se okrenu; reakcija mu je zakasnila samo jednu mikrosekundu, ali i
to je bilo dovoljno da ga ozlojedi. Postojalo je ne{to u ovoj vra`joj planeti, zlatna
svetlost njenog sunca i nebo opto~eno koprenom izmaglice, blagi vetrovi puni mirisa
lisne crnice i polena - ne{to {to je ~oveka nagonilo da sanja na javi. Samo bi bazao
unaokolo i razmi{ljao o osvaja~ima, sudbini i sli~nim stvarima, sve dok ne bi postao
zdepast i trom kao stvorci. "'Broj'tro, Ok!" uzvrati on ìvahno nadzorniku drvose~a.
5
Crn i ìlav poput ì~anog uèta, Oknanavi Nabo predstavljao je, u fizi~kom
pogledu, su{tu suprotnost Kisu, ali mu je na licu stajao isti zabrinut izgled. "Ima{ pola
minuta?"
"Svakako. [ta te mu~i, Ok?"
"Ona mala kopilad."
Naslonili su se le|ima na ogradu od drvenih letvi. Dejvidson je zapalio svoju
prvu cigaretu od marihuane tog dana. Isko{ena svetlost sunca, plavkasta od dima, grejala
je jutarnji vazduh. [uma iza logora, jo{ nepose~en pojas {irok ~etvrt milje, bila je puna
prigu{enog, neprekidnog pucketanja, kvocanja, kome{anja, zujanja, zvonkih {umova
kojima carstvo drve}a obiluje svakog jutra. Ova ~istina mogla je biti Ajdaho iz 1950. Ili
Kentaki iz 1830. Ili Galija iz 50. godine pre nove ere. "Ti-vi", procvrkuta jedna udaljena
ptica.
"Voleo bih da ih se otarasimo, kapetane."
"Stvoraca? Kako, Ok?"
"Da ih pustimo. Na njihovo izdràvanje ide vi{e nego {to dobijamo njihovim
radom u pilani. Osim toga, nisu vredni ni glavobolje koju zbog njih imam. Oni
jednostavno ne rade."
"Radili bi, kada bi umeo da ih nagna{. Podigli su logor, zar ne?"
Oknanavino opsidijantno lice poprimi strog izraz. "Ti mo`da ume{ sa njima, ali
ja ne umem." On zastade za trenutak. "Na kursu primenjene istorije, koji sam poha|ao
prilikom obuke za Duboki svemir, tvrdilo se da se ropstvo nikada nije isplatilo. Bilo je
neekonomi~no."
"Ta~no, ali ovo nije ropstvo, dragi moj Ok. Robovi su ljudi. Kada uzgaja{
krave, da li to naziva{ ropstvom? Ne. A stvar funkcioni{e."
Nadzornik bezvoljno klimnu, ali re~e: "Odve} su mali. Poku{ao sam da gla|u
opametim najdurljivije. Ali oni su samo sedeli i gladovali."
"Mali su, tako je, ali neka te to ne zavara, Ok. @ilavi su oni i uàsno izdr`ljivi;
osim toga, ne ose}aju bol kao ljudi. Na to si zaboravio, Ok. Misli{ da je, kada udari{
nekog od njih, to isto kao da si udario dete. Veruj mi, njima je to isto kao {to bi bilo
nekom robotu. Povalio si nekoliko njihovih ènki i dobro zna{ da ne ose}aju ba{ ni{ta: ni
zadovoljstvo, ni bol; samo leè kao klade, ma {ta im radio. Svi su redom takvi. Mo`da su
im ìvci primitivniji od ljudskih. Kao kod riba. Ispri~a}u ti ne{to stra{no {to mi se
dogodilo sa njima. Dok sam bio u Centralu, pre no {to sam do{ao ovde, jedan od
ukro}enih mu`jaka nasrnuo je na mene. Znam da su ti kazali da oni nisu agresivni, ali
ovaj je {iznuo, na~isto je po{a{aveo; sva sre}a {to nije bio naoruàn, ina~e bih stradao.
Morao sam gotovo da ga ubijem, pre no {to me je pustio. Kidisao je kao lud. Dobio je
neverovatne batine, ali ba{ ni{ta nije osetio. Kao neka buba koju mora{ svu da spljeska{
nogom, kako bi uop{te shvatila da je zgaèna. Vidi ovo." On pognu kratko o{i{anu glavu
i pokaza ~vornovatu izbo~inu iza uha. "Umalo nisam dobio potres mozga. A to mi je
uradio po{to sam mu slomio ruku i pretvorio lice u pravu papazjaniju. Samo je nasrtao i
nasrtao. înjenica je, Ok, da su stvorci lenji, glupi, prevrtljivi i da ne ose}aju bol. Mora{
biti ~vrst s njima. Stalno."
6
"Nisu vredni neprilika, kapetane. Vra`ji, mrzovoljni, mali, zeleni kopilani!

Ne}e da se bore, ne}e da rade, ne}e ni{ta. Samo me zezaju u zdrav mozak." Postojao je
izvestan prizvuk dobro}udnosti u Oknanavinom gun|anju. On ne}e tu}i stvorce zato {to
su tako mali; to mu je odavno postalo jasno, a sada i Dejvidsonu, koji je odmah prihvatio
stvari takve kakve jesu. On je umeo sa svojim ljudima. "Slu{aj, Ok. Poku{aj ovo. Sakupi
kolovo|e i kaì im da }e{ im ubrizgati halucinogene. Mesk, va{ke, bilo {ta: oni ih ne
razlikuju, ali ih se vra{ki boje. Nemoj da pretera{ sa dozom i upali}e. Jam~im ti."
"Za{to se boje halucinogena?" upita nadzornik znatièljno.
"Otkud znam. Za{to se ène pla{e mi{eva? Ne traì smisao u postupcima èna i
stvoraca, Ok! Da, kad smo ve} kod èna, skoknu}u malo do Centrala zbog njih. Ho}e{ li
da stavim {apu na jednu ma~ku za tebe?"
"Radije po{tedi neku tvojih {apa dok ne dobijem odsustvo", isceri se Ok. Pored
njih pro|e grupa stvoraca, nose}i duga~ku gredu, preseka dvanaest puta dvanaest, za salu
za razonodu koja se gradila pokraj reke. Spore, gegave, male prilike teglile su veliku
gredu kao {to bi kolona mrava nosila mrtvu gusenicu, mrzovoljno i neve{to. Oknanavi ih
osmotri i re~e: "înjenica je, kapetane, da me od njih podilaze `marci."
"U stvari, slaèm se sa tobom, Ok, da oni nisu vredni neprilika ili rizika. Da
nema onog prdonje Ljubova i da se pukovnik tako kruto ne drì koda, mogli bismo bez
po muke da o~istimo podru~je na kome radimo, a ne da se petljamo sa tim
'dobrovoljcima'. I tako }e biti istrebljeni, ranije ili kasnije, a ne vidim razlog za{to to ne
bi bilo ranije. Stvari naprosto tako stoje. Primitivne rase uvek moraju da ustupe pred
civilizovanim. Ili da budu asimilovane. Ali, do vraga, mi ne moèmo asimilovati gomilu
zelenih majmuna. A kako sam kaè{, oni su bistri taman toliko da nikada ne}emo mo}i
imati poverenja u njih. Isti je slu~aj bio i sa onim velikim majmunima koji su nekad
ìveli u Africi. Kako se ono zvahu?"
"Gorile?"
"Tako je. Bi}e nam bolje bez stvaraoca ovde, ba{ kao {to nam je bilo bolje bez
gorila u Africi. Stoje nam na putu... Ali tatica Ding-Dong kaè da koristimo rad stvoraca
i mi ga koristimo. Bar za sada. Je l' tako? Vidimo se ve~eras, Ok."
"Vaì, kapetane."
Dejvidson se uputi do {taba Smitovog logora da prijavi kori{}enje skaka~a. [tab
je predstavljao kocku osnove ~etiri metra, sazdanu od borovih dasaka, u kojoj su se
nalazila dva stola i hladnjak za vodu. Unutra je narednik Birno opravljao voki-toki.
"ûvaj logor da ne izgori, Birno."
"Dovedi mi jednu ma~ku, kapetane. Plavu{u, po mogu}stvu. Vidi da ima
razmere 34-22-36."
"Ima{ li jo{ neku posebnu èlju?"
"Volim ih kada su jedre, a ne mlohave." Birno izraàjno opisa rukom u vazduhu
svoj tip. Isceriv{i se, Dejvidson po|e u hangar. Kada je uzleteo, bacio je pogled iz
helikoptera prema logoru: de~je kockice, mreà linija-staza, prostrane ~istine pro{arane
paljevinama - sve se to smanjivalo kako se letelica podizala i pogled mu kona~no
obuhvati zelenilo jo{ nepose~enih {uma velikog ostrva, a iza tog tamnog zelenila
7
unedogled se pruàlo bledo zelenilo mora. Smitov logor sada je li~io na ùtu pegu, mrlju
na ogromnoj zelenoj tapiseriji.
Preleteo je preko Smitovog moreuza i {umovitih, ustalasanih venaca severnog
dela Centralnog ostrva - i oko podne stigao u Centralvil. Posle tri meseca provedena u
{umi odista mu je izgledao kao grad; bilo je tu pravih ulica, pravih zgrada - postojale su
ve} ~etiri godine, od kada je kolonija osnovana. Tek kada biste bacili pogled pola milje
odatle i tamo spazili kako se, blistaju}i se povrh kr~evine, na betonskoj rampi uzdiè
jedan zlatni toranj, vi{i od svih zdanja Centralvila, postalo bi vam jasno da je tu posredi,
ipak, samo oronula, grani~arska varo{ica. Brod, u stvari, nije bio mnogo veliki, ali je
ovde tako izgledao. Predstavljao je, zapravo, samo transporter, ~amac glavnog broda;
NAFAL letelica, [eklton, kruìla je na orbiti, udaljena pola miliona kilometara.
Transporter je bio tak nagove{taj, si}u{an odraz ogromnosti, mo}i, zlatne ta~nosti i
veli~ajnosti zemaljske tehnologije, kadre da vaspostavlja mostove me|u zvezdama.
Dejvidsonove o~i za trenutak se ispuni{e suzama pred prizorom broda mati~nog
sveta. Nije ih se stideo. Bio je pravi rodoljub; naprosto je tako bio sazdan.
Ali ubrzo, kada je krenuo ulicama grani~arske varo{ice, na ~ijim su krajevima
pucali {iroki vidici ni~eg naro~itog, on po~e da se osmehuje. Bilo je to zbog èna; najzad
su stigle: nove i sveè. Ve}ina ih je nosila duga~ke, uske suknje i velike cipele, kao i
zlatne i srebrne ko{ulje, prekomerno ukra{ene. Vi{e nije bilo otvora za bradavice. Moda
se promenila; {teta. Sve su imele visoko podignute pun|e, poprskane onim lepljivim
lakom koji su rado koristile. Izgledale su vra{ki ru`no, ali takve stvari su samo ène
mogle da urade sa svojom kosom, tako da su ipak delovale izazovno. Dejvidson se isceri
jednoj maloj, prsatoj Evroafrikanki koja je imala vi{e kose nego glave; ona mu nije
uzvratila sme{ak, ali je zato njihanje odlaze}ih bokova predstavljalo jasan poziv: hodi,
hodi, hodi! Nije, me|utim, po{ao. Bar ne za sada. Uputio se u glavni {tab: standardno
zdanje od brzokamena i plastiplo~a, sa ~etrdeset kancelarija, deset hladnjaka za vodu i
arsenalom u podrumu; tu se prijavio u komandu centralne kolonijske uprave Novog
Tahitija. Zatim se sreo sa dva ~lana posade transportera, pa uloìo zahtev u Odseku za
{umarstvo da im se dodeli novi, polurobotski gulja~ kore i, kona~no, dogovorio se sa
starim drugarom Jujuom Serengom da se vide u baru 'Luau' u dva sata.
Stigao je u bar sat ranije da ne{to prezalogaji pre no {to po~ne pijanka. Tamo je
zatekao Ljubova, koji je sedeo sa dva momka u uniformama flote; bili su to nekakvi
stru~njaci, koji su se spustili transporterom [ekltona. Dejvidson nije imao visoko
mi{ljenje o svemirskoj mornarici: gomilu uobraènih zvezdoskaka~a, koji su uvek
ostavljali kopnenoj vojsci onaj prljavi, blatnjavi, opasni posao na planetama; no, takva je
subordinacija i {ta se tu moè. Pa ipak, bilo je ~udno da se Ljubov pona{a snishodljivo
prema nekom u uniformi. On naprosto nije zatvarao usta, ma{u}i rukama na svoj poznati
na~in. Dejvidson ga je u prolazu potap{ao po ramenu i dobacio mu: "Zdravo, Reje, stari
lafe, kako si mi?" Produìo je dalje, ne sa~ekav{i popreki pogled, premda je uvek uìvao
u njemu. Ba{ je bilo sme{no kako ga je Ljubov mrzeo. Sva je prilika da je tip bio
feminiziran, kao i svi intelektualci, pa je ose}ao odbojnost prema Dejvidsonovoj
8
muèvnosti. No, Dejvidson, sa svoje strane, nije tra}io vreme na mr`nju prema Ljubovu;
ovaj naprosto nije bio vredan toga.
U 'Luauu' su sluìli prvorazredni jelenji odrezak. [ta bi kazali na Zemlji kada bi
videli da jedan ~ovek za ru~ak pojede kilogram mesa? Jadne, vra`je sojadìje! Ubrzo je
stigao Juju sa - kako je Dejvidson u potaji o~ekivao - kremom novih ma~aka: dve rasne
lepotice, ne neveste, ve} rekreaciono osoblje. Oh, stara kolonijska uprava ba{ je ponekad
umela da sredi stvari! Bilo je to dugo, toplo popodne.
Lete}i natrag u logor, pre{ao je preko Smitovog moreuza, dok je sunce po~ivalo
na vrhu velike, zlatne koprene izmaglice iznad mora. Pevao je, udubno zavaljen u
pilotskom sedi{tu. Smitova zemlja pojavila se najpre maglovito na vidiku, a onda je
Dejvidson ugledao dim nad logorom, veliki crni oblak, kao da je neko sipao naftu u
sagoreva~ otpadaka. Nije mogao da razabere nikakvu gra|evinu kroz njega. Tek kada se
spustio na uzleti{te, video je ugljenisani mlaznjak, havarisane skaka~e, izgoreli hangar.
On ponovo uzlete skaka~em iznad logora; ovoga puta bio je na tako maloj
visini da je gotovo mogao da udari u visok dimnjak sagoreva~a - jedine stvari koja je jo{
stajala uspravno. Sve ostalo bilo je uni{teno: pilana, kotlarnica, drvara, {tab, kolibe,
barake, koral stvoraca - sve. Crna zgari{ta i olupine i dalje su se dimili. Ali posredi nije
bio {umski poàr. [uma je i dalje stajala zelena i nedirnuta uz paljevinu. Dejvidson se
vrati natrag do uzleti{ta, spusti se i po~e da traì motocikl; i od njega je, me|utim, ostala
samo olupina u zgari{tu hangara i ma{inerija, koje je jo{ tinjalo i zaudaralo. On krenu
stazom prema logoru. Kada se na{ao pored onoga {to je nekada bila radio-koliba,
najednom mu sinu. Ne oklevaju}i ni korak, on promeni pravac kretanja, skrenu sa staze i
za|e za spaljenu da{~aru. Tu se zaustavio i stao da oslu{kuje.
Nije bilo nikoga. Svuda je vladala mukla ti{ina. Vatre su se odavno pogasile;
jedino je jo{ tinjala velika naslaga drvene gra|e; kroz pepeo i ugarke naziralo se
zaàreno jezgro. Ta izduèna gomila pepela doskora je vredela vi{e od zlata. Dim se vi{e
nije dizao sa crnih kostura baraka i koliba; a me|u pepelom videle su se kosti.
Dejvidsonov mozak postao je superbistar i ìv ~im se obreo iza radio-da{~are.
Postojale su dve mogu}nosti. Prva: napad iz drugog logora. Neki oficir sa Kralja ili Nove
Jave potpuno je {iznuo i poku{ao da izvede coup de planete. Druga: napad iz svemira.
Pred o~i mu stade zlatni toranj kosmodroma u Centralu. Ali ako je [eklton postao
gusarski brod, za{to bi najpre zbrisao jedan logor, umesto da zaposedne Centralvil? Ne,
mora da je posredi invazija - i to nekih tu|ina. Neka nepoznata rasa ili, mo`da, Cetijanci
ili Hainci koji su odlu~ili da zaposednu Zemljine kolonije. Nikada nije imao poverenja u
te vra`je, pametne humanoide. Ovde mora da je upotrebljena toplotna bomba. Osvaja~ka
sila sa mlaznjacima, aerogliserima, atomskim oru`jem lako se mogla sakriti na nekom
ostrvu ili sprudu, bilo gde na jugozapadnoj ~etvrtlopti. Mora da se vrati do skaka~a i
podigne uzbunu, a zatim da po|e i podrobnije osmotri stvari, izvidi stanje, kako bi
glavnom {tabu mogao da dostavi procenu trenutne situacije. Upravo se pridizao kada
za~u glasove.
Ali ne ljudske. Visoko, meko torokanje. Tu|inci.
9
Spustiv{i se ponovo na ruke i kolena iza plasti~nog krova da{~are koji je leào
na tlu, izobli~en pod dejstvom toplote u krilo {i{mi{a, on se uti{a i stade da oslu{kuje.
êtiri stvorca i{la su stazom nekoliko jardi od njega. Bili su to divlji stvorci,
koji na sebi nisu imali ni~eg drugog do labav ko`ni pojas, o koji su dràli no` i kesu.
Nijedan nije nosio kratke pantalone i ko`nu ogrlicu, koje su dobijali ukro}eni stvorci.
Dobrovoljci u koralu mora da su izgoreli zajedno sa ljudima.
Oni se zaustavi{e nedaleko od njegovog skrovi{ta, i dalje razgovaraju}i svojim
sporim, torokavim jezikom, a Dejvidson zadrà dah. Nije èleo da ga primete. Kog
|avola stvorci ovde rade? Jedino su mogli da posluè kao uhode i izvi|a~i osvaja~a.
Jedan od ~etvorice pokaza ne{to na jug i u ~asu kada se okrenuo, Dejvidson mu
vide lice. Odmah ga je prepoznao. Svi su stvorci me|usobno bili sli~ni, ali ovaj se
razlikovao. Dejvidsonov potpis jasno mu je stajao ispisan na licu. Bio je to onaj koji je,
pre ne{to manje od godinu dana, sasvim {iznuo i nasrnuo na njega u Centralu, onaj
ubila~ki nastrojen, Ljubovljev {ti}enik. Tako mu plavog pakla, {ta }e on ovde?
Dejvidsonov um po~e munjevito da radi, dejstvuje; hitro kao i uvek, on se
uspravi, iznenada, visoko, lako, sa revolverom u ruci. "Hej, stvorci! Stojte! Ni makac!
Da se niko nije mrdn'o!"
Glas mu odjeknu kao pucanj bi~a. êtiri mala, zelena stvorenja osta{e
nepomi~na. Onaj sa zbr~kanim licem pogleda ga preko zgari{ta svojim velikim, praznim
o~ima u kojima nije bilo svetlosti.
"Odgovarajte! Ko je zapalio vatru?"
]utanje.
"Odgovarajte: brè-brè! Ako ne odgovorite, spali}u prvo jednog, pa jo{
jednog, pa jo{ jednog. Jasno? Ko je zapalio vatru?"
"Mi smo zapalili logor, kapetane Dejvidsone", re~e onaj iz Centrala neobi~no
mekim glasom, koji je Dejvidsona nejasno podsetio na nekog ~oveka. "Svi ljudi su
mrtvi."
"Kako to: vi ste ga zapalili?"
Zbog ne~ega nikako nije mogao da se priseti Oìljkovog imena.
"Ovde je bilo dve stotine ljudi i devedeset robova, pripadnika mog naroda. Iz
{ume ih je do{lo jo{ devet stotina. Najpre smo poubijali ljude koji su sekli drve}e u {umi,
a zatim smo svr{ili sa onima koji su se nalazili ovde, dok su ku}e gorele. Mislio sam da
ste i vi stradali, ali milo mi je {to vas sad vidim, kapetane Dejvidsone."
Sve je to bilo ludo i, razume se, neistinito. Nisu ih mogli sve poubijati, Oka,
Birnoa, Van Stena i ostale, njih dve stotine; neki bi sigurno uspeli da umaknu. Stvorci su
bili naoruàni samo lukom i strelama. Uostalom, oni ne bi bili kadri da u~ine tako ne{to.
Stvorci se nisu borili, nisu ubijali, nisu ratovali. Bili su neagresivni prema drugim
vrstama - prave ov~ice. Nikada se nisu suprotstavljali. Ma, nema govora - ne bi oni
mogli da poubijaju dve stotine ljudi jednim zamahom. Ba{ je ludo. Ti{ina, jenjavi miris
paljevine u dugoj, toploj, ve~ernjoj svetlosti, bledozelena lica sa nepokretnim o~ima -
sve to nikako nije i{lo, bilo je samo lud, ruàn san, no}na mora.
"Ko je to uradio za vas?"
10
"Devet stotina pripadnika mog naroda", re~e Oìljko onim svojim vra`jim,
la`no-ljudskim glasom.
"Ne, ne to. Ko je tu jo{? Za koga ste to u~inili? Ko vam je kazao {ta da
uradite?"
"Moja èna."
Dejvidson u magnovenju primeti da se stvorac sprema na napad, ali bilo je
kasno; skok je izveden gipko i postrance, tako da je ispaljeni hitac pogodio stvorenje u
ruku ili rame, a ne me|u o~i, kako je bilo naumljeno. Narednog trenutka, stvorac je ve}
bio na njemu; iako je imao upola manju visinu i teìnu, uspeo je da ga izbaci iz
ravnoteè, zato {to se Dejvidson odve} pouzdao u revolver, uop{te ne o~ekuju}i ovakav
nasrtaj. Tokom kratkotrajnog gu{anja osetio je da su stvor~eve ruke tanke, ìlave i
obrasle u grubo krzno, a onda, najednom, stvorac po~e da peva.
Dejvidson je bio oboren na le|a, prikovan za tle, razoruàn. êtiri zelene nju{ke
gledale su ga odozgo. Oìljko je i dalje pevao, {to je li~ilo na zadihano torokanje, ali nije
sasvim bilo li{eno melodije. Ostala trojica su slu{ala, dok su im se beli zubi kezili.
Nikada jo{ nije video nekog stvorca da se osmehuje. Nikada jo{ nije odozdo pogledao
nekom stvorcu u lice. Uvek je to bilo odozgo. Sa vrha. Prestao je da pruà otpor po{to je
to sada predstavljalo samo tra}enje snage. Iako su bili sitni, bilo ih je vi{e, a i Oìljko se
domogao njegovog revolvera. Mora da sa~eka. Ali najednom ga je obuzela slabost,
mu~nina, od koje je telo stalo da mu se nekontrolisano trza i gr~i. Male ruke dràle su ga
bez napora, dok su se sitna, zelena lica nadnosila nad njegovo, keze}i se.
Oìljko okon~a pesmu. Zatim kle~e na Dejvidsonova prsa, drè}i no` u jednoj
ruci, a oduzeti revolver u drugoj.
"Ti ne moè{ da peva{, je li, kapetane Dejvidsone? Ali zato }e{ lepo potr~ati
prema skaka~u, odleteti i re}i pukovniku u Centralu da je ovo mesto spaljeno, a svi ljudi
redom pobijeni."
Krv, podjednako rumena kao i ljudska, natopila je krzno stvor~eve desne ruke i
no` po~e da drhti u zelenoj {api. O{tro, izbrazdano lice netremice pogleda Dejvidsona sa
male udaljenosti i on spazi tog ~asa kako duboko u ugljenocrnim o~ima blista neobi~na
svetlost.
Pusti{e ga.
On se oprezno pridiè; u glavi mu se jo{ vrtelo od pada prouzrokovanog
Oìljkovim nasrtajem. Stvorci su se dobrano odmakli, znaju}i da je njegov dohvat
dvostruko duì od njihovog; ali sada mu je, osim Oìljkovog, jo{ jedan revolver bio
uperen u utrobu. Drào ga je Ben - njegov vlastiti stvorac, Ben, koji je izgledao
podjednako glup kao i uvek, ali je ipak drào revolver u ruci.
Te{ko je okrenuti le|a kada su u vas uperena dva revolvera, ali Dejvidson je to
ipak u~inio i po{ao prema uzlete{tu.
Jedan glas iza njega doviknu neku re~ na jeziku stvoraca, piskutavo i glasno.
Zatim se oglasi jedan drugi: "Brè-brè!" na {ta se razleè neobi~an zvuk, sli~an cvrkutu
ptica, koji je sigurno predstavljao smeh stvoraca. Onda odjeknu pucanj i tane pogodi
11
stazu tik iza njega. Do vraga, to nije po{teno, oni imaju revolvere, a on je nenaoruàn.
Po~e da tr~i. Bio je brì od svakog stvorca. Oni nisu umeli da pucaju iz pi{tolja.
"Trkom", re~e tihi glas daleko pozadi. Bio je to Oìljko. Selver, tako je! Tako
se zvao. Zvali su ga Sem, sve dok Ljubov nije spre~io Dejvidsona da mu da {to je
zasluìo, a onda ga jo{ i uzeo za svog {ti}enika; posle toga su ga prozvali Selver. Blagi
Boè, {ta je sve ovo? Prava no}na mora! On nastavi da tr~i. Krv mu je dobovala u u{ima.
Tr~ao je kroz zlatno, dimno ve~e. Uz stazu je leào jedan le{; uop{te ga nije primetio
prilikom dolaska. Nije bio spaljen, ve} je li~io na beli balon iz koga je ispu{ten vazduh.
Imao je plave o~i, koje su nekud zurile. Nisu se usudili da ubiju i njega, Dejvidsona.
Nisu ponovo pucali. Bilo je to nemogu}e. Nisu ga mogli ubiti. Pred njim je stajo skaka~,
bezbedan i blistav; usko~io je u njega i vinuo se u vazduh pre no {to su stvorci mogli da
ga osujete u tome. Ruke su mu se tresle, ali ne mnogo - naprosto, tresle. Nisu mogli da
ga ubiju. Napravio je krug oko brda, a zatim se vratio, brzo i nisko, traè}i pogledom
~etiri stvorca. Ali ni{ta se nije micalo po prugastim razvalinama logora.
Jutros je ovde stajao logor. Dve stotine ljudi. A malo~as su tu bila i ~etiri
stvorca. Nije sve to samo sanjao. Nisu tek tako mogli da nestanu. I dalje su bili tu negde,
skriveni. On zgrabi obara~ mitraljeza na prednjem delu skaka~a i stade da sipa rafale po
nagorelom tlu, da puca u rupe zelenih kro{nji {ume, da {ara po ugljenisanim kostima i
hladnim telima svojih ljudi, po olupinama ma{inerije, po natrulim, belim panjevima;
vra}ao se i vra}ao, sve dok nije utro{io svu municiju, {to je najzad okon~alo {tektanje.
Dejvidsonove ruke vi{e nisu drhtale, telo mu se primirilo i najzad je shvatio da
sve ovo nije bio samo san. Krenuo je natrag preko moreuza, da odnese vesti u Centralvil.
Dok je leteo, ose}a je kako mu lice ponovo sti~e opu{tene i spokojne linije. Nisu ga
mogli okriviti zbog ove nesre}e, po{to se uop{te nije nalazio tamo. Mo`da }e uvideti da
je va`no to {to su stvorci napali dok je on bio odsutan, budu}i da su znali da ne bi uspeli
da je on organizovao odbranu. Osim toga, bar }e ne{to dobro iz svega ovoga proiste}i.
U~ini}e ono {to je trebalo odavno da urade: ra{~isti}e planetu samo za ljude. Sada ih vi{e
ni Ljubov ne}e mo}i spre~iti u tome da ne istrebe stvorce - ~im budu ~uli da je njegov
{ti}enik predvodio pokolj! Preduze}e najzad potpuno satiranje pacova; a mo`da, ko zna,
mo`da }e njemu dodeliti taj mali zadatak. Na tu pomisao mogao je da se osmehne, ali
lice mu je ipak ostalo bezizraàjno.
More pod njim sivelo je u sumraku, a ispred su se pruàli bregovi-ostrva,
prekriveni ustalasanim, lisnatim {umama, kroz koje su u suton tekli mnogi potoci.
2.
Sve nijanse r|e i sun~evog zatona, sme|e-crvene i bledozelene, neprekidno su
se prelivale po duga~kom li{}u, koje je podrhtavalo na vetru. Korenje bakarnih vrba,
gusto i grbinasto, bilo je zeleno poput mahovine uz vodeni tok, koji je, sli~no vetru,
promicao lagano, obiluju}i mno{tvom blagih vrtlo`ja i prividnih vodomira, zapre~avan
stenjem, korenjem, vise}im i opalim li{}em. Nije bilo ~istog puta, niti neprekidne
svetlosti u {umi. U vetar, vodu, sjaj sunca i sjaj zvezda uvek su se uplitali li{}e, granje,
stabla, korenovi, senoviti, prepleteni. Stazice su vodile ispod grana, oko debala, preko
12
korenja; nisu i{le pravo, ve} su ustupale pred svakom preprekom, okoli{ale poput ìvaca.
Tle nije bilo suvo i ~vrsto nego vla`no i prili~no gipko, nastalo kao ishod saradnje ìvih
stvorenja i dugotrajnog, postojanog umiranja li{}a i drve}a; iz tog bogatog groblja rasla
su stabla visoka devedeset stopa, kao i si}u{ne pe~urke koje su nicale u kolonijama
promera pola in~a. Miris vazduha bio je blag, raznovrstan i slatkast. Vidik se nikada nije
daleko pruào, osim kada biste kroz guste kro{nje spazili zvezde. Ni{ta nije bilo ~isto,
suvo, sparu{eno, jednostavno. Nedostajalo je otkrovenje. Nije se moglo sve odjednom
sagledati: nije bilo pouzdanosti. Nijanse r|e i sun~evog zatona stalno su se prelivale po
vise}em li{}u bakarnih vrba, tako da ~ak ni za njega niste mogli jama~no re}i da li je
sme|ecrveno, crvenkastozeleno ili zeleno.
Selver je i{ao stazom pokraj vode, kora~aju}i polako i ~esto se spoti~u}i o
korenje vrba. Najednom, pred sobom ugleda nekog starca kako sanja i zastade. Starac ga
pogleda kroz duga~ko li{}e vrbe i vide ga u svojim snovima.
" Mogu li po}i u tvoj dom, moj gospodaru Sanjare? Prevalio sam dug put."
Starac je ostao da nepomi~no sedi. Selver ~u~nu tik uz stazu, pokraj potoka.
Glava mu klonu, po{to je bio iznuren i veoma pospan. Pe{a~io je ve} pet dana.
"Jesi li ti iz sna-vremena ili iz sveta-vremena?" upita ga najzad starac.
"Iz sveta-vremena."
"Hodi onda sa mnom." Starac ~ilo ustade i povede Selvera stazom koja je i{la
od vrbovog gaja prema suvljim, tamnijim podru~jima hrastvovog i glogovog drveta.
"Pomislio sam da si bog", re~e on, idu}i korak ispred. "Tako|e mi se u~inilo da sam te
video ranije, mo`da u snu."
"To nije bilo u svetu-vremena. Dolazim sa Sornola i nikada ranije nisam bio
ovde."
"Ovaj grad je Kadast. Ja sam Koro Mena, sa Belog Gloga."
"Zovem se Selver. Ja sam sa Jasena."
"Jasena ima i me|u nama; i mu{karaca i èna. Ima ih i sa va{ih bra~nih klanova,
Breze i Zelenike; nemamo èna sa Jabuke. Ali ti nisi do{ao po ènu, zar ne?"
"Moja èna je mrtva", re~e Selver.
Stigli su do mu{kog doma, koji se nalazio na uzvisini, me|u mladicama hrasta.
Pognuli su se i puze}i pro{li kroz tunel-ulaz. Unutra, pri svetlosti vatre, starac se
uspravi, ali Selver ostade na rukama i kolenima, nesposoban da se pridigne. Sada, kada
su pomo} i okrepa bili pri ruci, njegovo telo, koje je gonio preko mere, nije moglo dalje.
On ostade da leì, a o~i mu se same sklopi{e; i tako Selver utonu, uz olak{anje i
zahvalnost, u duboku tamu.
Mu{karci iz doma Kadasta postarali su se da ga valjano smeste, a njihov vidar
latio se da mu vida ranu na desnoj ruci. Kad je palo ve~e, Koro Mena i vidar Torber
sedeli su sami pokraj vatre. Ve}ina drugih mu{karaca bila je sa svojim ènama te no}i; u
domu su ostala jo{ jedino dva mlada u~enika-sanjara, ali oni su odavno zaspali na
klupama. "Nemam pojma kako se mogu ste}i takvi oìljci koje ima na licu", re~e vidar,
"a jo{ manje takva rana koju ima na ruci. Vrlo ~udna rana."
"ûdna je i naprava koju je imao za pojasom", re~e Koro Mena.
13
"Video sam je i nisam je video."

"Stavio sam mu je pod klupu. Li~i na ugla~ano èlezo, ali nije sli~na
rukotvorinama mu{karaca."
"Kazao ti je da dolazi sa Sornola."
Neko vreme obojica su }utala. Koro Mena oseti kako ga pritiska neki
nerazloàn strah i utonu u san da bi doku~io njegov uzrok; bio je iskusan i ve{t u tome.
U snu su hodili divovi, te{ki i zloslutni. Njihovi suvi, krlju{ni udovi bili su obavijeni
ode}om; o~i su im bile sitne i svetle, poput kalajnih kuglica. Iza njih su gamizale neke
velike, pokretne stvari, na~injene od ugla~anog èleza. Drve}e je padalo pred njima.
Iz tog drve}a koje se ru{ilo istr~ao je jedan ~ovek, vi~u}i na sav glas, sa krvlju
na usnama. Staza kojom je i{ao vodila je do doma Kadasta.
"Nema sumnje u to", re~e Koro Mena, skliznuv{i iz sna. "Ili je do{ao preko
mora, pravo sa Sornola, ili je stigao na{om zemljom, sa obale Kelme Deve. Putnici
pri~aju da se divovi nalaze na oba mesta."
"Da li }e krenuti za njim?" re~e Torber; nijedan nije odgovorio, budu}i da to i
nije bilo pitanje, ve} samo izre~ena mogu}nost.
"Ti si jednom video divove, Koro?"
"Jednom", uzvrati starac.
On opet usnu; s vremena na vreme, po{to je bio veoma star i ne vi{e jak kao
nekada, nakratko bi zaspao. Svanuo je dan, pro{lo je podne. Napolju je jedna druìna
po{la u lov, mali{ani su cvrkutali, ène su pri~ale glasovima sli~nim vodi koja te~e.
Jedan suvlji glas pozva Kora Menu sa vrata. On ispuza na popodnevno sunce. Napolju
mu je stajala sestra, radosno udi{u}i mirisni vetar, ali ipak strogog izraza lica. "Da li se
stranac probudio, Koro?"
"Jo{ nije. Torber vodi ra~una o njemu."
"Moramo da ~ujemo {ta ima da nam kaè."
"Sigurno }e se brzo probuditi."
Ebor Dendep se namrgodi. Bila je predvodnica Kadasta i brinula se o svom
narodu; ali nije èlela da zatraì da se ranjenik uznemirava, niti je htela da uvredi
Sanjare, pozvav{i se na svoje pravo da u|e u njihov dom. "Moè{ li da ga probudi{,
Koro?" upita ona najzad. "[ta ako ga... progone?"
On nije mogao da upravlja sestrinim ose}anjima kao {to je to ~inio sa svojima,
ali ih je ipak bio svestan; njena bri`nost ga je onespokojavala. "Ako Torber dopusti,
ho}u", re~e on.
"Poku{aj da brzo dozna{ vesti koje nosi. [teta {to nije èna, jer onda bi govorio
suvislo..."
Stranac se probudio i u groznici leào u polutami doma. Neobuzdani snovi
bolesti kretali su mu se u o~ima. On se, me|utim, pridiè i po~e da govori odmerenim
glasom. Dok ga je Koro Mena slu{ao, ~inilo mu se da mu se vlastite kosti smanjuju u
telu, poku{avaju}i da se sakriju pred tom uàsnom pri~om, tom novom stvari.
"Bio sam Selver Tele, kada sam ìveo u E{retu na Sornolu. Ludi su unu{tili moj
grad, seku}i {umu u tom podru~ju. Moja èna, Tele, i ja bili smo zarobljeni i postali smo
14
njihove sluge. Nju je jedan silovao, a zatim je umrla. Ja sam napao luda koji je bio kriv
za njenu smrt. On bi i mene ubio, da me jedan drugi lud nije spasao, a onda i oslobodio.
Napustio sam Sornol, gde nijedan grad nije bezbedan od ludi, i do{ao ovamo, na Severno
ostrvo; nastanio sam se na obali Kelme Deve, u Crvenim gajevima. A onda su ludi i tu
do{li i po~eli da seku svet. Uni{tili su grad Penle. Zarobili su stotinu mu{karaca i èna,
napravili od njih sluge i smestili ih u tor. Mene nisu uhvatili. Pridruìo sam se ostalima
koji su pobegli iz Penlea i oti{li smo da ìvimo u mo~varama severno od Kelme Deve.
Ponekad, no}u, vra}ao sam se me|u ljude u toru ludi. Tada sam saznao da je tamo i onaj
koga sam poku{ao da ubijem. U prvi mah sam pomislio da to ponovo probam; ili da
oslobodim ljude iz tora. Ali stalno mi je pred o~ima stajao prizor drve}a koje pada, sveta
koji seku i koji biva ostavljen da istruli. Mu{karci su mogli da pobegnu, ali ne i ène,
koje su bile bolje ~uvane, a one su ve} po~ele da umiru. Razgovarao sam sa ljudima koji
su se krili u mo~varama. Svi smo bili veoma zapla{eni i veoma ljuti i nismo imali na~ina
da se oslobodimo tog straha i srd`be. I tako, posle dugih razgovora i dugog sanjanja,
skovali smo plan; do{li smo po danu i poubijali lude iz Kelme Deve strelama i lova~kim
kopljima; zapalili smo im grad i naprave. Ni{ta nismo ostavili. Ali onaj je prethodno
oti{ao, a zatim se sam vratio. Ja sam pevao nad njim, pa sam ga pustio da ponovo ode."
Selver za}uta.
"I?" pro{aputa Koro Mena.
"Onda je do{ao lete}i brod iz Sornola i stao da nas lovi po {umi, ali nije na{ao
nikoga. Zato su zapalili {umu; ali padala je ki{a, tako da se vatra brzo ugasila. Ve}ina
ljudi koje smo oslobodili iz tora, kao i ostali, uputili su se na sever i istok, prema brdima
Hole; bojali smo se da mnogo ludi moè krenuti u lov na nas. Ja sam po{ao sam. Ludi
me poznaju, razumete, znaju moje lice; to me pla{i, kao i one sa kojima sam."
"Kakva ti je to rana?" upita Torber.
"Onaj me je pogodio; njihovim oru`jem; ali ja sam pevao nad njim, pa ga
pustio."
"Sam si oborio diva?" upita Torber uz okrutan sme{ak, spreman da poveruje.
"Nisam bio sam. Sa mnom su bila jo{ tri lovca, a imao sam i njegovo oru`je.
Evo ga."
Torber ustuknu pred revolverom.
Nekoliko trenutaka niko ni{ta nije progovorio, a onda Koro Mena re~e: "Ono
{to si nam ispri~ao veoma je crno, a put vodi nizbrdo. Da li si ti sanjar u tvom domu?"
"Bio sam. Ali vi{e nema doma E{reta."
"Svejedno; obojica govorimo Stari jezik. Kada si mi se obratio me|u vrbama
Aste, kazao si: 'Gospodaru Sanjare'. To i jesam. Sanja{ li ti, Selvere?"
"Retko sada", uzvrati Selver, pokoran katehizmu, drè}i pognuto lice puno
oìljaka, sa znacima groznice.
"Budan?"
"Budan."
"Sanja{ li valjano?"
"Ne."
15
"Drì{ li san u rukama?"

"Da."
"Da li tka{ i oblikuje{, upravlja{ i sledi{, po~inje{ i prestaje{ po volji?"
"Ponekad; ne uvek."
"Ko moè uvek? Nije ba{ najr|avije sa tobom, Selvere."
"Ne, najr|avije je", uzvrati Selver. "Ni{ta dobro nije preostalo." On po~e da
drhti.
Torber mu dade gutljaj soka vrbe i pomoè mu da ponovo legne. Koro Mena
jo{ nije postavio predvodnicino pitanje; on kle~e pored bolesnika i nevoljno to u~ini. "Da
li }e divovi... ili ludi, kako ih ti zove{... krenuti tvojim tragom, Selvere?"
"Nisam ostavio nikakve tragove. Niko me nije video celim putem od Kelme
Deve do ovog mesta; {est dana. Nije opasnost u tome." On se s naporom ponovo pridiè.
"Slu{ajte me dobro. Uop{te vam nije jasno u ~emu je prava opasnost. Ali kako bi vam i
moglo biti jasno? Vi niste uradili ono {to sam ja u~inio, nikada niste sanjali o tome da
ubijete dve stotine stvorenja. Ne}e oni krenuti za mnom, ali }e mo`da po}i za svima
nama. Goni}e nas, kao {to lovci gone kuni}e. U tome je opasnost. Mo`da }e poku{ati da
nas poubijaju. Da nas sve poubijaju, sve ljude."
"Lezi..."
"Ne, ne buncam, ovo je istina i san. U Kelme Devi bilo je dve stotine ludi i svi
su oni sada mrtvi. Pobili smo ih. Poubijali smo ih kao da nisu ljudi. Zar oni sad ne}e
poku{ati isto? Dosad su nas ubijali pojedina~no, a sada }e nas ubijati kao {to ubijaju
drve}e, na stotine i stotine i stotine."
"Smiri se", re~e mu Torber. "Takve stvari se doga|aju u groznici-snu, Selvere.
One se ne zbivaju na svetu."
"Svet je uvek nov", re~e Koro Mena, "iako su mu koreni veoma stari. Kakva su,
zapravo, ta stvorenja, Selvere? Izgledaju kao ljudi, govore kao ljudi, pa zar nisu ljudi?"
"Ne znam. Da li ljudi ubijaju ljude, izuzev kad si|u s uma? Ubija li ma koja
ìvotinja pripadnike svoje vrste? To ~ine jedino insekti. Ali ludi nas ubijaju podjednako
lako kao {to mi ubijamo zmije. Onaj koji me je u~io, kazao mi je da se oni i me|usobno
ubijaju, u sva|ama, a tako|e grupno, poput mrava koji se bore. Ja to nisam video, ali
znam da ne}e po{tedeti nikoga ko moli za ìvot. Udari}e po pognutoj glavi: video sam to
svojim o~ima! U njima postoji èlja za ubijanjem i to me je nagnalo da ih osudim na
smrt."
"A snovi svih ljudi", re~e Koro Mena, sede}i prekr{tenih nogu u senci, "bi}e
promenjeni. Vi{e nikad ne}e biti isti. Vi{e nikada ne}u hoditi stazom kojom sam ju~e
i{ao sa tobom, puteljkom od vrbovog gaja kojim sam kora~ao celog ìvota. I on se
promenio. Ti si pro{ao njime i puteljak se sasvim izmenio. Pre ovoga dana, stvari koje
smo radili bile su prave stvari; put kojim smo i{li bio je pravi put i vodio nas je ku}i. Ali
gde nam je sada ku}a? U~inio si ono {to si morao, ali to nije bilo dobro. Ubijao si ljude.
Ja sam ih video, u dolini Lemgan, kada su do{li pre pedeset godina u lete}em brodu;
sakrio sam se i posmatrao divove, {estoro njih, i video kako govore i gledaju prema
16
stenama i rastinju i kuvaju hranu. Oni su ljudi. Ali po{to si ti, Selvere, ìveo me|u njima,
reci mi: sanjaju li oni?"
"Samo kao deca, dok spavaju."
"Nisu upu}eni?"
"Nisu. Ponekad pri~aju o svojim snovima, vidari poku{avaju da ih iskoriste za
vidanje, ali niko me|u njima nije upu}en, niti je vi~an sanjanju. Ljubov, koji me je u~io,
shvatio me je kada sam mu pokazao kako da sanja, ali je ipak svet-vreme nazivao
'stvarnim', a san-vreme 'nestvarnim', kao da me|u njima ima neke razlike."
"U~inio si ono {to si morao", ponovo re~e Koro Mena posle kratkotrajnog
}utanja. Njegov pogled ukrsti se sa Selverovim, preko senki. O~ajni~ka napetost popusti
na Selverovom licu; usne pune oìljaka opusti{e mu se i on ponovo leè, ne rekav{i vi{e
ni{ta. Ubrzo potom je zaspao.
"On je bog", prozbori Koro Mena.
Torber klimnu, prihvativ{i star~ev sud gotovo sa olak{anjem.
"Ali razli~it od ostalih. Nije kao Gonilac, ni kao Prijatelj, koji nema lica, niti
kao @ena Jasikin List, koja hodi {umom snova. Nije ni Vratar, niti Zmija. Ni Svira~ Na
Liri, ni Rezbar, ni Lovac, iako se kao i oni pojavljuje u svetu-vremenu. Mogli smo da
sanjamo Selvera poslednjih godina, ali to vi{e nije mogu}e; on je napustio san-vreme.
Do{ao je u {umu, kroz {umu, gde li{}e pada, gde drve}e pada, bog koji poznaje smrt,
bog koji ubija i koji se sam ponovo ne ra|a."
Predvodnica je saslu{ala Koro Menine izve{taje i proro~anstva i odmah po~ela
da dela. Proglasila je stanje pripravnosti u svom gradu Kadastu, postarala se da svaka
porodica bude spremna za pokret, da ima pripravljenu hranu, kao i da se pripreme nosila
za stare i bolesne. Poslala je mlade ène u izvidnicu na jug i istok, naloìv{i im da brzo
dostavljaju sve vesti o ludima. Postavila je jednu naoruànu lova~ku druìnu oko grada,
dok su ostale kao i obi~no odlazile u pohode svake no}i. A kada je Selver oja~ao,
pozvala ga je da izi|e iz doma i da joj ispri~a svoju pri~u; kako su ludi ubijali i
porobljavali ljude na Sornolu i sekli {ume; kako su ìtelji Kelme Deve poubijali lude.
Nagnala je ène i nesane mu{karce, koji nisu shvatali te stvari, da ih slu{aju i po
nekoliko puta, sve dok nisu razumeli i dok se nisu upla{ili. Jer Ebor Dendep bila je
prakti~na èna. Kada joj je Veliki Sanjar, njen brat, kazao da je Selver bog, promenitelj,
most izme|u stvarnosti, ona je to poverovala i odmah stala da dela. Na Sanjaru je leàla
odgovornost da bude oprezan, da bude siguran da mu je sud valjan. Njena du`nost potom
je bila da prihvati taj sud i da se ravna prema njemu. On se starao o tome {ta mora da se
uradi, a ona da se to sprovede u delo.
"Svi gradovi {ume moraju ~uti", kazao je Koro Mena i predvodnica je smesta
uputila mlade glasnike do predvodnica u drugim gradovima, koje su ih saslu{ale, pa
poslale dalje svoje glasnike. Vesti o ubijanju u Kelme Devi i o Selveru ra{irile su se
Severnim ostrvom, a zatim su pre{le i preko mora, do drugih zemalja; prenosile su se od
usta do usta ili u vidu pisanih poruka; to nije i{lo brzo, budu}i da [umski narod nije imao
hitrije kurire od glasnika-pe{aka; no, ni tako nije bilo r|avo.
17
Na êtrdeset zemalja nije ìveo samo jedan narod. Bilo je vi{e jezika nego
zemalja, a u svakom gradu govorilo se posebno nare~je; postojala je beskrajna {arolikost
opho|enja, morala, obi~aja, zanata; fizi~ki tipovi razlikovali su se na svih pet Velikih
zemalja. @itelji Sornola bili su visoki, bledi i veliki trgovci; narod Rie{vela odlikovao se
niskim rastom, mnogi su imali crno krzno, jeli su majmune - i tako dalje, i tako dalje.
Ali klima je bila veoma ujedna~ena, ba{ kao i {uma, dok je more svuda bilo jednako.
Zahvaljuju}i radoznalosti, uhodanim trgova~kim putevima i neophodnosti nalaènja
muà ili ène sa odgovaraju}eg Drveta, teklo je ìvo kruènje ljudi izme|i gradova i
zemalja, tako da je sve krajeve proìmala izvesna sli~nost, sa izuzetkom najudaljenih
ta~aka, varvarskih ostrva na krajnjem istoku i jugu, o kojima su se prenosile nepouzdane
glasine. Na svih êtrdeset zemalja ène su upravljale varo{ima i gradovima, a gotovo
svaki grad imao je mu{ki dom. U domovima su sanjari govorili nekim od starih jezika,
koji su se malo razlikovali od zemlje do zemlje. Njih su retko u~ili ène ili mu{karci koji
su ostajali lovci, ribari, tka~i, neimari, oni {to su sanjali samo male snove izvan doma.
Kako je najve}i deo zapisa bio na tom jeziku domova, kada su predvodnice slale
glasnice sa porukama, pisma su i{la od doma do doma, gde su ih Sanjari tuma~ili
Staricama, ba{ kao {to je to bilo i sa drugim dokumentima, glasinama, problemima,
mitovima i snovima. Ali uvek su Starice imale slobodan izbor da li da poveruju ili ne.
Selver se nalazio u jednoj maloj sobi E{sena. Vrata nisu bila zaklju~ana, ali on
je znao da }e, ako ih otvori, ne{to zlo banuti unutra. Sve dok ih drì zatvorena, ni{ta se
ne}e dogoditi. Nevolja je bila u tome {to se pred ku}om nalazio vo}njak mladica; no, to
drve}e nije ra|alo vo}ke i ostale sitne plodove, ve} je pripadalo nekoj drugoj vrsti, ali on
nije mogao da se seti kojoj. Zato je izi{ao napolje da se uveri koje je drve}e posredi. Ono
je svo leàlo izlomljeno i i{~upano. On podiè srebrnastu granu jednog stabla i sa
slomljenog kraja pote~e malo krvi. Ne, ne ovde, ne ponovo, Tele, re~e on; o, Tele, hodi
kod mene pre no {to umre{! Ali ona nije do{la. Samo je njena smrt bila tu, slomljena
breza, otvorena vrata. Selver se okrenu i brzo se vrati unutra, ustanoviv{i tog ~asa da je
cela ku}a podignuta povrh tla, sli~no ku}ama ludi, veoma visoka i puna svetlosti. Pred
vratima sa suprotne strane visoke prostorije nalazila se ulica ludskog grada Centrala.
Selver je imao revolver za pojasom. Ako se Dejvidson pojavi, mo}i }e da ga ubije.
Zastao je na otvorenim vratima, gledaju}i preda se, u sjaj sunca. A onda se Dejvidson
pojavio, ogroman, tr~e}i tako brzo da ga Selver nije mogao dràti na ni{anu revolvera;
lud se mahnito klatio {irokom ulicom, veoma hitar i sve bliì. Revolver je bio teàk.
Selver opali, ali nikakav plamen nije izi{ao iz cevi, tako da on u besu i uàsu odbaci od
sebe i pi{tolj i san.
Razo~aran i poti{ten, Selver otpljunu i uzdahnu.
"Ruàn san?" upita Ebor Dendep.
"Svi su ru`ni i svi isti", uzvrati on, ali mu duboka nelagodnost i jad malo
splasnu{e kada je odgovorio. Hladna jutarnja svetlost sunca slivala se, pro{arana
mrljama i prugama, po tananom li{}u i granama brezovog gaja Kadasta. Predvodnica je
sedela i plela kotaricu od pocrnele paprati, po{to je volela da joj ruke uvek budu ne~im
18
zauzete, dok je Selver leào pokraj nje u polusnu i snu. Nalazio se ve} petnaest dana u
Kadastu, a rana mu je bila gotovo zacelila. Jo{ je mnogo spavao, ali je prvi put posle vi{e
maseci ponovo po~eo da budan sanja, pravilno, ne vi{e jednom ili dva puta za dan i no},
ve} u pravom ritmu sanjanja, u rasponu od deset do ~etrnaest navrata dnevno. Iako su
mu snovi bili ru`ni, sve sam uàs i sramota, on im se ipak radovao. Bio se pobojao da je
odse~en od korena, da je predaleko zabrazdio u mrtvu zemlju delanja, tako da vi{e ne}e
mo}i da se vrati do vrela stvarnosti. Sada, iako je voda bila veoma gorka, on je opet pio.
Zakratko, ponovo je oborio Dejvidsona u pepeo izgorelog logora, ali ovoga
puta nije pevao nad njim, ve} ga je udario kamenom po ustima. Dejvidsonovi zubi se
rasprsnu{e i krv pote~e me|u belim krhotinama.
San je bio koristan, zna~io je pravo ispunjenje èlje, ali on ga je tu zaustavio,
budu}i da ga je sanjao mnogo puta pre no {to se suo~io sa Dejvidsonom u pepelu Kelme
Deve i posle toga. Taj san je donosio samo olak{anje. Gutljaj blagotvorne vode. Ali
njemu je bila potrebna gor~ina. Nije bilo dovoljno vratiti se samo do Kelme Deve, nego i
dalje, do one duga~ke, strahotne ulice u gradu tu|inaca koji se zvao Central, gde je
napao Smrt i bio poraèn.
Ebor Dendep je pevu{ila dok je radila. Njene tanu{ne ruke, ~ije je svilasto
zelenilo dobilo srebrnu patinu sa godinama, preplitale su pocrnele stabljike paprati, brzo
i ve{to. Pevala je pesmu o sakupljanju paprati, devoja~ku pesmu: "Berem paprat i sve
mislim da l' }e se vratiti..." Slaba{an, stara~ki glas bio je sli~an cvr~anju cvr~ka. Sunce je
podrhtavalo po li{}u breza. Selver spusti glavu na ruke.
Brezov gaj nalazio se pribli`no u sredi{tu grada Kadasta. Od njega je vodilo
osam staza, uskih i krivudavih, koje su se gubile me|u drve}em. U vazduhu se ose}ao
blag miris dima drveta; kroz prore|ene grane na ju`nom kraju gaja video se pramen
dima koji je nicao iz jednog dimnjaka, sli~an kakvoj plavoj pre|i koja se raspredala kroz
lisnate kro{nje. Ukoliko biste pa`ljivije osmotrili kroz zimzelene hrastove i drugo
drve}e, primetili biste krovove ku}a kako se uzdiù nekoliko stopa iznad tla; bilo ih je
izme|u stotinu i dve stotine, premda su se te{ko mogli izbrojati. Drvene ku}ice nalazile
su se tri ~etvrtine pod zemljom, sli~no jazbinama jazavaca. Krovovi postavljeni na grade
bili su prekriveni prepletom gran~ica, borovih ~etina, {a{e, crnice. Predstavljali su dobru
izolaciju, nisu propu{tali vodu i bili su gotovo nevidljivi. [uma i zajednica od osam
stotina ljudi i{le su za svojim poslovima posvuda oko brezovog gaja, u kome je sedela
Ebor Dendep i pravila kotaricu od paprati. Jedna ptica, skrivena u granju iznad njene
glave, oglasi se umilnim napevom: "Ti-vit." Vreva ljudi bila je ne{to bu~nija nego
obi~no, budu}i da je poslednjih dana pristiglo pedeset ili {ezdeset stranaca, poglavito
mladih mu{karaca i èna, koje je privuklo Selverovo prisustvo. Neki su do{li iz drugih
gradova sa severa, a bilo je i onih koji su u~estvovali sa njim u ubijanju u Kelme Devi;
krenuli su za Selverom, slede}i glasine koje su ga pratile. Pa ipak, uzvici koji su tu i
tamo dozivali, ~avrljanje èna koje su se kupale i dece koja su se igrala pored potoka
nisu nadja~avali jutarnji poj ptica, zujanje insekata i stalnu zvu~nu kulisu ìve {ume, u
kojoj je grad bio samo jedan element.
19
Jedna devojka dotr~a, mladi lovac boje bledog li{}a breze. "Re~ usta sa ju`ne
obale, majko", re~e ona. "Stigla je glasnica u ènski dom."
"Po{alji je ovamo ~im bude jela", uzvrati predvodnica blago. "Samo tiho,
Tolbar, zar ne vidi{ da spava?"
Devojka se saè, uze jedan veliki list divljeg duvana i meko ga poloì preko
Selverovih o~iju, na koje je padala isko{ena, sjajna pruga sun~eve svetlosti. Leào je sa
poluotvorenim {akama, dok mu je izbrazdano, unakaèno lice bilo okrenuto nagore,
izloèno napadu i budalasto, Veliki Sanjar koji je zaspao poput kakvog deteta. Ali Ebor
Dendep je posmatrala devoj~ino lice. Ono je zra~ilo, u toj nelagodnoj senci, saàljenjem
i uàsnuto{}u, divljenjem.
Tolbar se udalji. Ubrzo se pojavi{e dve Starice sa glasnicom, kre}u}i se u redu,
bez re~i, stazom pro{aranom svetlo{}u sunca. Ebor Dendep podiè ruku, uìvaju}i u
ti{ini. Glasnica se odmah opruì da se odmori; njeno zeleno krzno sa sme|im pegama
bilo je pra{njavo i znojavo, budu}i da je tr~ala dugo i brzo. Starice su sele na mesta gde
se probijalo sunce, i dalje }ute}i. Li~ile su na dva stara, sivo-zelena kamena, sa sjajnim,
ìvim o~ima.
Bore}i se sa spavanjem-snom, koji nikako nije mogao da zauzda, Selver
najednom uzviknu, kao da ga je ne{to silno upla{ilo, i probudi se.
Zatim ustade i po|e da se napije vode na potoku: kada je krenuo natrag, sledilo
ga je {est ili sedam onih koji su uvek i{li za njim. Predvodnica odloì poluzavr{en rad i
re~e: "A sad, budi dobro do{la, glasnice, i saop{ti nam poruku koju nosi{."
Glasnica ustade, nakloni se prema Ebor Dendep i po~e da govori: "Dolazim iz
Tretata. Moje re~i poti~u iz Sorbron Deve, pre toga od moreplovaca sa moreuza, a jo{
ranije iz Brotera na Sornolu. Njih treba da ~uje ceo Kadast, ali upu}ene su ~oveku po
imenu Selver, koji je rodom sa Jasena, iz E{reta. Evo tih re~i: stigli su novi divovi u svoj
veliki grad na Sornolu. Ve}ina ih je ènskog roda. @uti, plameni brod podiè se i spu{ta
u mestu ~iji je naziv bio Peha. U Sornolu se zna da je Selver iz E{reta spalio grad divova
u Kelmi Devi. Veliki Sanjari Izgnanstva u Broteru sanjali su da divova ima vi{e nego
drve}a na êtrdeset zemalja. To su sve re~i poruke koju nosim."
Kada je deklamacija, izre~ena u jednom dahu, bila okon~ana, neko vreme niko
nije progovorio. Oglasila se samo jedna ptica, malo dalje, eksperimentalnim pojem:
"Vit-vit?"
"Ovo je veoma r|avo svet-vreme", re~e jedna Starica, trljaju}i reumati~no
koleno.
Jedna siva ptica polete sa velikog hrasta, koji je ozna~avao severnu ivicu grada,
i stade da kruì u vazduhu; prepustila je lenja krila jutarnjim strujama, koje su je lako
dizale uvis. Uvek je postojalo neko drvo na kome su se okupljali ovi suri zmajevi,
nedaleko od grada; oni su obavljali slu`bu gradske ~isto}e.
Jedan mali, debelju{kasti de~ak protr~ao je kroz brezov gaj, dok mu je za
petama jurila ne{to malo ve}a sestra; oboje su kri~ali piskutavim glasi}ima poput
pacova. De~ak najednom pade i zaplaka, a devoj~ica ga pridiè i stade da mu bri{e suze
nekim velikim listom. Ubrzo potom oni odskakuta{e u {umu, drè}i se za ruke.
20
"Postojao je jedan po imenu Ljubov", re~e Selver predvodnici. "Pri~ao sam o

njemu Koro Meni, ali ne i tebi. Kada je onaj drugi hteo da me ubije, on mi je spasao
ìvot. Ljubov me je tako|e iscelio i oslobodio. @eleo je da sazna vi{e o nama; tako sam
mu obja{njavao ono {to me je pitao, a i on je meni tuma~io ono {to sam ja pitao. Jednom
sam mu postavio pitanje, kako njihova rasa moè da opstane kada ima tako malo èna.
Kazao mi je da su tamo odakle su do{li polovina ène; ali mu{karci ih ne}e dovesti na
êtrdeset zemalja sve dok ne pripreme mesto za njih."
"Dok mu{karci ne pripreme pogodno mesto za ène? Dobrano }e se one
na~ekati!" re~e Ebor Dendep. "Ba{ li~e na ljude iz Brestovog Sna, koji ti prilaze
okrenutih zadnjica i sa ~elom na temenu. Oni {ume pretvaraju u suvu obalu" - u njenom
jeziku nije bilo re~i za pustinju - "i to nazivaju pripremanjem mesta za ène? Bolje bi
bilo da su najpre poslali ène. Mo`da kod njih ène obavljaju Veliko Sanjanje, ko zna?
Oni su nazadni, Selvere. Pomra~enog su uma."
"Ceo narod ne moè biti pomra~enog uma,
"Ali oni sanjaju samo u snu, kaè{; ako ho}e da budni sanjaju, onda uzimaju
otrove, ali im tada snovi izmi~u upravljanju , kaè{! Zar jedan narod moè biti lu|i od
toga. Oni ni{ta bolje ne razlikuju san-vreme od sveta-vremena nego neka beba. Mo`da,
kada ubiju drvo, misle da }e ono oìveti!"
Selver odmahnu glavom. I dalje se obra}ao predvodnici, kao da su njih dvoje
sami u brezovom gaju, mirnim, oklevaju}im glasom, gotovo dremljivo. "Ne, oni
savr{eno dobro shvataju {ta je smrt... Razume se, ne vide kao mi, ali ima stvari o kojima
znaju vi{e i koje razumeju bolje od nas. Ljubov je shvatio veliki deo onoga {to sam mu
kazao. Ali ve}inu onoga {to je on meni ispri~ao, ja nisam razumeo. Nije, me|utim, jezik
bio taj koji me je spre~io da shvatim; ja znam njihov govor, a on je nau~io na{e;
napravili smo skupni zapis o dva jezika. No, bilo je stvari za koje je on kazao da ih
nikada ne}u mo}i razumeti. Rekao je da ludi poti~u izvan {ume. To je sasvim jasno.
Kazao je da èle {umu: drve}e da od njega naprave drvo, zemlju da na njoj zaseju travu."
Iako jo{ mek, Selverov glas postao je zvonak; ljudi me|u srebrnim stablima pretvori{e se
u uho. "I to je jasno, bar onima me|u nama koje su ih videli kako seku svet. Kazao je,
dalje, da su ludi ljudi kao mi, da smo, zapravo, srodnici, bliski mo`da kao {to su Crveni
jelen i Sivi srnda}. Rekao je da su do{li sa jednog drugog mesta koje nije {uma; tamo je
sve drve}e pose~eno; to mesto ima sunce, ne na{e sunce, koje je zvezda. Sve to, kao {to
vidite, nije mi bilo jasno. Ja govorim njegove re~i, ali ne znam {ta zna~e. Ali to i nije
mnogo va`no. Jasno je da oni èle za sebe na{u {umu. Dvostruko su vi{i od nas, imaju
oru`je koje daleko nadma{a na{e, kao i baca~e plamena i lete}e brodove. Sada su jo{
doveli mnogo èna i ima}e dece. Ovde ih je sada mo`da dve, a mo`da i tri hiljade i
poglavito se nalaze na Sormolu. Ali ako sa~ekamo jedan ljudski vek ili dva, oni }e se
namnoìti; broj }e im se udvostru~iti i dvostruko udvostru~iti. Oni ubijaju mu{karce i
ène; ne po{te|uju one koji mole za ìvot. Ne umeju da pevaju u borbi. Ostavili su za
sobom svoje korenove, mo`da, u toj drugoj {umi iz koje su do{li, u toj {umi bez drve}a.
Niko ne moè pouzdano re}i da li su oni ljudi ili nisu ljudi, da li su zdravog ili
pomra~enog uma, ali to i nije va`no. Moramo ih nagnati da napuste {umu, zato {to su
21
opasni. Ako ne budu hteli da odu, moramo ih spaliti sa zemalja, kao {to se legla
àokavih mrava moraju popaliti u gradskim gajevima. Ukoliko budemo ~ekali, mi }emo
biti isterani napolje i spaljeni. Mogu nas izgaziti kao {to mi gazimo àokave mrave.
Kada su spalili moj grad E{ret, video sam jednu ènu koja je leàla na stazi i molila
nekog luda za ìvot; on joj je, me|utim, stao na le|a i slomio joj ki~mu. a zatim ju je
nogom odgurnuo u stranu, kao da je mrtva zmija. Video sam to svojim o~ima. Ako su
ludi ljudi, onda su nevi~ni ili neupu}eni da sanjaju i da se pona{aju kao ljudi. Zato idu
okolo, mahnito ubijaju}i i uni{tavaju}i; na to ih nagone bogovi zapretani u njima, koje
oni ne}e da oslobode, ve} poku{avaju da ih iskorene i poreknu. Ako su ljudi, onda su zli
ljudi, budu}i da pori~u vlastite bogove, boje}i se da ugledaju sopstvena lica u tami.
Predvodnice Kadasta, po~uj me." Selver ustade, postav{i najednom neobi~no visok me|u
ènama koje su sedele. "Vreme je, mislim, da se vratim u svoju zemlju, na Sornol, onima
koji su u izgnanstvu i koji su porobljeni. Kaì svim ljudima koji sanjaju o gradu {to gori
da po|u za mnom u Broter." On se nakloni Ebor Dendep i krenu iz brezovog gaja, i dalje
{antavo kora~aju}i i sa uvezanom rukom; no, hod mu se odlikovao hitrinom, a glava mu
je stajala uspravno, tako da je izgledao celovitiji od drugih ljudi. Mla|arija po|e za njim
u ti{inu.
"Ko je to?" upita glasnica iz Tretata, prate}i ga pogledom.
"ôvek kome je bila upu}ena tvoja poruka, Selver iz E{reta, bog me|u nama.
Jesi li ve} ranije videla nekog boga, k}eri?"
"Kada mi je bilo deset godina, u na{ grad do{ao je Svira~ Na Liri."
"Stari Ertel, da. Bio je sa mog Drveta i iz Severnih nizija kao ja. Pa, sada si
videla jo{ jednog boga, i to ve}eg. Ispri~aj o njemu tvojim ljudima u Tretatu."
"Koji je on bog, majko?"
"Jedan novi", uzvrati Ebor Dendep svojim suvim, stara~kim glasom. "Sin
{umske vatre, brat ubijenih. On je onaj koji se ponovo ne ra|a. A sada, po|ite svi, po|ite
u dom. Vidite ko }e krenuti za Selverom, postarajte se za hranu koju }e poneti. Pusite me
malo ovde. Ispunjavaju me zle slutnje kao kakvog glupog starca. Moram da sanjam..."
Koro Mena je po{ao sa Selverom te no}i do mesta gde su se prvi put sreli, pod
bakarnim vrbama uz potok. Mnogo ljudi krenulo je za Selverom na jug, {ezdesetak
ukupno; bila je to najmnogobrojnija ~eta koju je ve}ina ljudi ikada videla da skupa ide.
Oni }e izazvati veliku pa`nju i nagnati jo{ mnoge da im se priklju~e na putu prema
moru, gde }e se ukrcati za Sornol. Selver je zatraìo svoju sanjarsku povlasticu da ostane
sam te no}i. Bez pratnje je krenuo na put. Pratioci }e mu se pridruìti ujutro; posle toga,
okruèn gomilom i silnim poslom koji da ~eka, ima}e malo vremena za spor i dubok
protok velikih snova.
"Ovde smo se sreli", re~e starac, zaustaviv{i se me|u povijenim granama,
koprenama vise}eg li{}a, "i ovde }emo se rastati. Ovo mesto bi}e nazvano Selverov gaj i
kao takvo osta}e jama~no zapam}eno me|u onima koji }e posle nas hoditi ovim
stazama."
22
Selver je }utao neko vreme, stoje}i nepomi~no poput drveta; neumorno li{}e
oko njega polako je gubilo srebrnu boju, tamne}i kako su se oblaci zgu{njavli preko
zvezda. "Ima{ vi{e pouzdanja u mene nego i ja sam", re~e on kona~no, glas u tmini.
"Da, imam, Selvere... Valjano sam obu~en u snevanju, a i star sam. Sada ve}
veoma malo sanjam za sebe. A i za{to bih? Malo mi je {ta novo. A ono {to sam hteo od
ìvota, to sam i imao, pa i vi{e. Imao sam ceo ìvot. Dana poput li{}a u {umi. Sada sam
staro, {uplje deblo, ~iji su jedino jo{ korenovi ìvi. Zato i sanjam samo ono {to svi ljudi
sanjaju. Nemam vi{e vizija ni èlja. Vidim ono {to jeste. Vidim plod kako zri na grani.
êtiri godine je sazrevao, taj plod duboko posa|enog drveta. êtiri godine smo se svi
bojali, ~ak i mi koji ìvimo daleko od ludskih gradova i koji smo ih samo na~as osmotrili
iz skrovi{ta ili videli njihove brodove kako lete nebom, posmatrali mrtva mesta gde su
posekli sve, slu{ali pri~e o tim stvarima. Svi se pla{imo. Deca se bude iz sna, vi~u}i o
divovima; ène se ne usu|uju da krenu na daleka trgova~ka putovanja; mu{karci u
domovima ne mogu da pevaju. Plod straha sazreva. A sad vidim tebe kako ga ubira{. Ti
si ètelac. Sve ~ega smo se bojali da vidimo ti si upoznao: izgnanstvo, sramotu, bol, pad
krova i zidova sveta, maj~inu smrt u bedi, neupu}enu, neodgojenu decu. A ti si sve to
propatio. Najdalje si oti{ao. A tamo gde je najdalje, na kraju crne staze, raste Drvo: tu zri
plod; ti si sada posegao prema njemu, Selvere, sada si ga ubrao. A svet se potpuno menja
kada ~ovek drì u ruci plod tog drveta, ~iji su korenovi dublji od {ume. Ljudi }e to znati.
Prepozna}e te, kao {to smo te mi prepoznali. Nije potrebno biti starac ili Veliki Sanjar da
bi se prepoznao bog! Tamo gde ti hodi{, bukti vatra: samo je slepac ne moè videti. Ali,
~uj, Selvere, ima ne{to zbog ~ega sam te oduvek voleo: sanjao sam te pre no {to smo se
sreli ovde. I{ao si stazom, a iza tebe mladice su rasle, hrast i breza, vrba i zelenika, jela i
bor, jova, brest, belo procvetali jesen, svekoliki krov i zidovi sveta, ve~no su se
obnavljali. A sad, zbogom, dragi boè i sine, neka te sre}a prati."
No} je postajala sve gu{}a kako se Selver udaljavao; kona~no, ni njegove o~i,
kadre da vide u mraku, nisu mogle da razaberu ni{ta drugo do masa i gomila tmine.
Po~ela je da pada ki{a. Prevalio je svega nekoliko milja od Kadasta, kada je morao ili da
upali baklju ili da se zaustavi. Izabrao je ovo dugo i pipaju}i na{ao zgodno mesto me|u
korenjem jednog velikog kestena. Seo je tu, osloniv{i se le|ima na {iroko, povijeno
deblo, koje kao da je jo{ zadràlo malo dnevne toplote. Sitna ki{a, ~ije je padanje bilo
nevidljivo u tami, dobovala je po li{}u nad njim, po njegovim rukama, vratu i glavi,
za{ti}enoj debelim, svilastim pokrovom kose, po zemlji, paprati i obli`njem niskom
rastinju, po svekolikom li{}u {ume, blizu i daleko. Selver je sedeo nepomi~no poput
buljine na grani iznad njega; nije spavo, ve} su mu o~i {irom bile otvorene prema ki{noj
tmini.
3.
Kapetana Raja Ljubova bolela je glava. Bol je, zapravo, blago po~eo u
mi{i}ima desnog ramena, da bi se potom, sve sna`nije, peo uz vrat, dostigav{i vrhunac u
vidu razornog bubnjanja iznad desnog uha. Centri za govor nalaze se u levom delu
mo`dane kore, pomisli on, ali nije mogao to da kaè; nije mogao da govori, da ~ita,
23
spava ili misli. Mo`dana kora, mo`dana bora. Jaka migrena, laka sirena, joj, joj, joj.
Razume se, bio je le~en od migrene, najpre u koledù, a potom i u vojsci, za vreme
obaveznih, preventivnih, psihoterapijskih seansi, ali je ipak poneo sa sobom ne{to malo
ergotaminskih pilula, kada je po{ao sa Zemlje, za svaki slu~aj. Uzeo ih je dve, kao i
jedan superhiperultra analgetik, jednu tabletu za umirenje, plus jednu za varenje, da bi
neutralisao kafein, koji je neutralisao ergotamin, ali {ilo ga je i dalje dubilo iznutra, tik
iznad desnog uha, dejstvuju}i poput dobovanja kakvog velikog bas-bubnja. [ilo, dubilo,
glavu mu probilo, tablete popilo, oh Boè. Gospode, izbavi nas. Jetrena pa{teta. Kako li
samo At{eanci izlaze nakraj sa migrenom? Ali oni je sigurno uop{te nemaju: oni bi
naprosto odsanjali boljku nedelju dana pre no {to bi ih stvarno sna{la, Poku{aj i ti,
poku{aj da je odsanja{. Po~ni kako te je Selver u~io. Iako nije imao pojma o elektricitetu,
tako da nije mogao da shvati na~ela EEG-a, ~im je ~uo o alfa-talasima i o tome kada se
pojavljuju, odmah je kazao: "Ah, da, na ovo misli{." Istog ~asa, na grafikonu je po~ela
da vijuga nepogre{iva {ara alfa-talasa, beleè}i ono {to se zbivalo u maloj, zelenoj glavi;
zatim je, za ciglih pola ~asa, Ljubov bio upu}en u to kako da uklju~uje alfa-ritmove. To
stvarno uop{te nije bilo te{ko. Ali ne sada, svet nas odve} ti{ti, joj, joj, joj, iznad desnog
uha, stalno ~ujem kako krilate ko~ije Vremena hitaju u blizini, jer At{eanci su spalili
prekju~e Smitov logor i pobili dve stotine ljudi. Dve stotine sedam, ta~nije govore}i.
Sve, izuzev kapetana. Nije ni ~udo {to mu pilule nisu mogle prodreti do sredi{ta
migrene, budu}i da se to sredi{te nalazilo na jednom ostrvu udaljenom dve stotine
kilometara i dva dana u pro{lost. Preko bregova i jo{ dalje. Jasenovi, jasenovi, svi su
popadali. A sa jasenovima i sve njegovo znanje o Visoko razvijenim oblicima ìvota na
Svetu 41. Pra{ina, otpaci, |ubri{te la`nih podataka i pogre{nih hipoteza. Skoro pet
zemaljskih godina, koliko je proveo ovde, bio je uveren da su At{eanci nesposobni da
ubijaju ljude, pripadnike vlastite vrste ili neke druge. Pisao je obimne studije u kojima se
upinjao da objasni kako i za{to oni ne mogu da ubijaju ljude. Ali sada je sve to ispalo
pogre{no. Potpuno pogre{no.
[ta li mu je to samo promaklo?
Do{lo je vreme da po|e na sastanak u glavni {tab. Ljubov oprezno ustade,
pomeraju}i se celim telom, kako mu desna strana glave ne bi otpala; pri{ao je stolu
koracima ~oveka koji se kre}e pod vodom, nalio ~a{u votke iz op{teg sledovanja i ispio
je. Pi}e ga je izokrenulo; ispoljilo ga je; u~inilo normalnim. Bilo mu je bolje. Izi{ao je
napolje i zaputio se pe{ice duga~kom, pra{njavom, glavnom ulicom Centralvila prema
glavnom {tabu, budu}i da nije mogao da podnese truckanje na motociklu. Pro{av{i pored
'Luaua', poùdno je pomislio na jo{ jednu votku; ali u tom ~asu na vratima bara pojavio
se kapetan Dejvidson i Ljubov je produìo.
Ljudi sa [ekltona ve} su bili u sali za konferencije. Zapovednik Jung, koga je
ranije upoznao, doveo je ovoga puta neka nova lica sa orbite. Novajlije nisu bile u
uniformama svemirske mornarice; trenutak kasnije, uz blagi {ok, Ljubov shvati da to
uop{te nisu ljudi, ve} vanzemaljski humanoidi. Odmah je usledilo upoznavanje: prvi,
gospodin Or, bio je kosmati Cetijanac, tamnosiv, zdepast i hladnog drànja; drugi,
gospodin Lepenon, bio je visok, beo i skladnog stasa: Hainac. Pokazali su zanimanje za
24
Ljubova dok su se pozdravljali; Lepenon re~e: "Upravo sam pro~itao va{ izve{taj o
svesnoj kontroli paradoksalnog spavanja me|u At{eancima, doktore Ljubov." Bilo je
prijatno to ~uti, ba{ kao {to je bilo prijatno biti oslovljen po{teno zavre|enom titulom. Po
govoru im se videlo da su proveli nekoliko godina na Zemlji, kao i da bi mogli biti
hilferi ili ne{to sli~no; ali, prilikom predstavljanja, zapovednik nije pomenuo njihov
status ili poloàj.
Prostorija se polako punila. Gose, kolonijski ekolog, u{ao je prvi, a za njim sve
visoke stare{ine; zatim je do{ao red na kapetana Susuna, upravnika Odeljenja za razvoj
planete - {umarske operacije - ~iji je ~in, ba{ kao i Ljubovljev, predstavljao neophodan
izum za umirenje vojnih savesti. Poslednji je u{ao kapetan Dejvidson, uspravnog drànja
i lep, suvog i ko{~atog lica koje je izgledalo mirno, pa ~ak i ozbiljno. Na svim vratima
stajala je straà. Vratovi vojnika bili su kruti poput }uskija. Konferencija je o~igledno
predstavljala istragu. îja je bila krivica? Moja, pomisli Ljubov u o~ajanju; ali iz o~aja
on pogleda preko stola prema kapetanu Donu Dejvidsonu sa gnu{anjem i prezirom.
Zapovednik Jung imao je veoma tih glas: "Kao {to vam je poznato, gospodo,
moj brod se zaustavio ovde, kod Sveta 41, da iskrca novi tovar kolonista, i ni{ta vi{e;
[ekltonovo odredi{te je Svet 88, Prestno, koji pripada hainskoj grupi. No, budu}i da se
napad na va{ istureni logor dogodio za vreme na{eg boravka, ne moèmo olako pre}i
preko toga; naro~ito u svetlosti izvesnih okolnosti, o kojima }ete biti obave{teni kasnije,
tokom sednice. înjenica je da je poloàj Sveta 41 kao zemaljske kolonije sada podloàn
preina~enju, a pokolj u va{em logoru moè da ubrza odluku Uprave u tom smislu.
Razume se, na{e odluke moraju biti donete brzo, budu}i da ne mogu dugo da zadràvam
brod ovde. Pre svega, potrebno je da utvrdimo da li su svi prisutni upoznati sa bitnim
~injenicama o ovom slu~aju. Izve{taj kapetana Dejvidsona o doga|ajima u Smitovom
logoru snimljen je na traku i mi sa broda svi smo ga ~uli; da li ste i vi ovde imali prilike
da se upoznate sa njime? Dobro. Ako sada neko od vas èli ne{to da upita kapetana
Dejvidsona, on vam stoji na raspolaganju. Evo, ja }u prvo postaviti jedno pitanje. Dan
posle incidenta vratili ste se do mesta gde se nalazio logor, kapetane Dejvidsone, u
velikom skaka~u sa osam vojnika; da li ste imali dozvolu nekog pretpostavljenog ovde iz
Centrala za taj let?"
Dejvidson ustade. "Jesam, ser."
"Da li ste bili ovla{}eni da se spustite i otvorite vatru u {umi blizu logora?"
"Nisam, ser."
"Ali ste, ipak, otvorili vatru?"
"Jesam, ser. Poku{ao sam da isteram na ~istinu stvorce koji su poubijali moje
ljude."
"Vrlo dobro. Gospodine Lepenon?"
Visoki Hainac pro~isti grlo. "Kapetane Dejvidsone", re~e on, "smatrate li da su
ljudi pod va{im zapovedni{tvom u Smitovom logoru bili uglavnom zadovoljni."
"Smatram."
Dejvidsonovo istupanje bilo je otresito i samouvereno; izgledalo je da mnogo
ne mari za to {to je u nevolji. Razume se, oficiri svemirske mornarice i stranci nisu bili
25
njegovi pretpostavljeni; jedino je vlastitom pukovniku bio odgovoran za to {to je izgubio

dve stotine ljudi i neovla{}eno preduzeo odmazde. A njegov pukovnik je sedeo tu i
slu{ao.
"Imali su valjanu hranu i sme{taj i nisu bili preoptere}eni radom, bar koliko je
to mogu}e u uslovima jednog grani~arskog logora?"
"Tako je."
"Da li je disciplina bila veoma stroga?"
"Ne, nije."
"[ta je onda, prema va{em mi{ljenju, izazvalo pobunu?"
"Ne razumem."
"Ako niko nije bio nezadovoljan, za{to bi onda jedan deo ljudstva poubijao
ostale i uni{tio logor?"
Zavladala je nelagodna ti{ina.
"Smem li ja ne{to da primetim?" re~e Ljubov. "Napad na Zemljane izvr{ili su
domoroda~ki hilfovi, ìtelji {ume, kojima su se pridruìli njihovi sunarodnici zaposleni u
logoru. U svom izve{taju, kapetan Dejvidson koristio je za At{eance re~ 'stvorci'."
Lepenon se na|e u neprilici i na licu mu se pojavi izraz nelagodnosti.
"Hvala vam, doktore Ljubov. Sasvim sam pogre{no razumeo stvar. Mislio sam,
naime, da se re~ 'stvorci' koristi za zemaljsku kastu koja radi teà~ke poslove u logorima
drvose~a. Uveren, kao i svi ostali, da At{eanci ne ispoljavaju agresivnost prema drugim
rasama, ni na kraj pameti mi nije palo da se, zapravo, na njih mislilo. U stvari, uop{te
nisam znao da ste ih dràli kao saradnike u logorima. No, sada jo{ manje nego pre mogu
da shvatim {ta je prouzrokovalo napad i pobunu."
"Ni meni nije jasno, ser."
"Kada je kapetan kazao da su ljudi pod njegovim zapovedni{tvom zadovoljni,
da li je on tu mislio i na domoroce?" upita Cetijanac Or suvim i mrmljivim glasom.
Hainac se odmah uhvati toga i postavi novo pitanje Dejvidsonu svojim bri`nim, u~tivim
tonom: "Da li su At{eanci, koji su ìveli u logoru, bili zadovoljni, prema va{em
mi{ljenju?"
"Koliko je meni poznato, jesu."
"Nije bilo ni~eg neobi~nog u vezi sa njihovim poloàjem ili poslom koji su
morali da rade?"
Ljubov oseti kako napetost raste - jedan okret zavrtnja - kod pukovnika Donga
i njegovih ljudi, kao i kod zapovednika zvezdanog broda. Dejvidson je ostao miran i
neuzbu|en. "Ne, ni~eg neobi~nog."
Ljubov shvati tog trenutka da su na [eklton slate jedino njegove nau~ne studije;
protivljenja, me|utim, pa ~ak i godi{nji izve{taji o 'domoroda~kom navikavanju na
prisustvo kolonista', koje je zahtevala Uprava, zadràvani su u ladici nekog stola glavnog
{taba. Dvojica humanoidnih vanzemaljaca ni{ta nisu znala o iskori{}avanju At{eanaca.
Zapovednik Jung je svakako to znao; on se i ranije spu{tao na planetu i verovatno je
video torove stvoraca. U svakom slu~aju, jedan zapovednik svemirske mornarice koji
obilazi razne kolonije nije ba{ neupu}en u prirodu odnosa Zemljana i hilfova. Bez obzira
26
na to da li se slagao ili ne sa tim kako kolonijska uprava vodi poslove, te{ko da bi ga

ne{to moglo zaprepastiti. Ali kako bi jedan Cetijanac ili jedan Hajinac saznali ne{to vi{e
o zemaljskim kolonijama, ako im puki slu~aj ne omagu}i da svrate na neku od njih, dok
se nalaze na putu prema nekom drugom odredi{tu? Lepenon i Or uop{te nisu imali
nameru da se ovde spuste. Ili mo`da u prvo vreme nisu imali nameru, ali su promenili
mi{ljenje kada su ~uli da su iskrsle pote{ko}e. Za{to ih je zapovednik poveo sa sobom?
Da li je to bila njegova ili njihova èlja? Ma ko da su oni bili, zra~ili su autoritetom,
odlikovali su se onim suvim, opojnim mirisom mo}i. Ljubova vi{e nije bolela glava;
ose}ao se ~ilo i uzbu|eno, dok mu je lice bilo prili~no zajapureno. "Kapetane
Dejvidsone", re~e on, "imao bih nekoliko pitanja u vezi s va{im prekju~era{njim
sukobom sa ~etiri domoroca. Sigurni ste da je jedan od njih bio Sem, odnosno Selver
Tele?"
"Siguran sam."
"Poznato vam je da je on veoma kivan na vas."
"Nije mi poznato."
"Nije? Budu}i da mu je èna umrla u va{em stanu, neposredno posle
seksualnog odnosa sa vama, on smatra da ste vi odgovorni za njenu smrt; niste to znali?
Ve} vas je jednom napao, ovde u Centralvilu; zaboravili ste to? Stvar je, naime, u tome
da Selverova li~na mr`nja prema kapetanu Dejvidsonu moè posluìti kao delimi~no
obja{njenje pobuda za preduzimanje ovag napada koji je bez presedana. At{eanci nisu
nesposobni za li~no nasilje, tako ne{to nikada nisam tvrdio u svojim studijama o ovim
stvorenjima. Njihovi mladi pripadnici, koji jo{ nisu ovladali sanjanjem ili takma~kim
pevanjem, ~esto se rvu ili pesni~e, i to ne uvek iz razonode. Ali Selver je odrastao i
dobro upu}en pojedinac; jo{ njegov prvi, li~ni napad na kapetana Dejvidsona, ~iji sam
o~evidac delimi~no bio, sasvim izvesno je predstavljao poku{aj ubistva. Uzgred budi
re~eno, iste je vrste bilo i kapetanovo uzvra}anje. U to vreme taj napad sam smatrao
zasebnim psihoti~kim incidentom, uzrokovanim tugom i stresom, za koji je bilo
neverovatno da }e se ponoviti. Ali pogre{io sam. Kapetane, kada su ~etiri At{eanca
sko~ila na vas iz busije, kako ste to opisali u izve{taju, da li ste bili oboreni na tle?"
"Jesam."
"U kom ste se poloàju na{li?"
Dejvidsonovo mirno lice se nape i ukruti, a Ljubova proè grià savesti. Hteo je
da pritera Dejvidsona uza zid njegovim laìma, da ga nagna da bar jednom progovori
istinu, ali ne i da ga ponizi pred drugima. Optu`be za silovanje i ubistvo i{le su u prilog
Dejvidsonovoj predstavi o sebi kao o izuzetno muèvnim mu{karcu, ali sada je ta
predstava bila ugroèna: Ljubov ga je prikazao - njega, vojnika, borca, hladnog i ìlavog
~oveka - kao slabi}a koga su savladali neprijatelji stasa {estogodi{njih de~aka... Koliko
li je samo, onda, stajalo Dejvidsona da se priseti trenutaka kada se na{ao le|ima oboren
na tle, posmatraju}i male, zelene ljude odozdo, a ne vi{e odozgo?
"Leào sam na le|ima."
"Da li vam je glava bila zaba~ena unazad ili okrenuta u stranu?"
"Ne znam."
27
"Poku{avam da ustanovim jednu okolnost, kapetane, koja bi mogla da

doprinese obja{njenju za{to vas Selver nije ubio, kada je ve} bio veoma kivan na vas i
kada je uzeo udela u pomoru dve stotine ljudi nekoliko ~asova ranije. Pitao sam se,
naime, da li ste se mo`da na{li u poloàju koji, prema nazorima At{eanaca, spre~ava
protivnika od svake dalje fizi~ke agresivnosti."
"Ne znam."
Ljubov pre|e pogledom oko konferencijskog stola; na svim licima videla se
radoznalost i izvesna napetost. "Ti gestovi i poloàj koji sputavaju agresivnost mo`da su
u osnovi uro|eni, mo`da predstavljaju neki preìveli mehanizam nagonskog reagovanja,
ali u svakom slu~aju postali su dru{tveno razvijeni i pro{ireni, odnosno potpadaju pod
ste~ena svojstva. Najsna`niji i najpotpuniji me|u njima jeste leè}i poloàj, na le|ima,
zatvorenih o~iju i zaba~ene glave, tako da je grlo potpuno izloèno. Mislim da nijedan
At{eanac iz lokalnih kultura nije kadar da povredi neprijatelja koji se nalazi u tom
poloàju. On bi morao da preduzme ne{to drugo da se oslobodi srd`be ili agresivnog
poriva. Kada su vas oborili na tle, kapetane, da li je Selver kojim slu~ajem pevao?"
"Molim?"
"Da li je pevao?"
"Ne znam."
Blokada. Nema prolaza. Ljubov se taman spremao da slegne ramenima i da
digne ruku od svega, kada Cetijanac re~e: "Za{to pitate, doktore Ljubov?"
Najplemenitija osobina prili~no nezgodnog cetijanskog karaktera bila je radoznalost,
~esto neprikladna i nepresu{na znatièlja; Cetijanci umiru iz radoznalosti, samo da bi
saznali {ta dolazi posle toga.
"Vidite", re~e Ljubov, "At{eanci koriste svojevrsno ritualizovano pevanje kao
zamenu za fizi~ku borbu. I ovo predstavlja op{tu dru{tvenu pojavu, koja mo`da ima
fiziolo{ke temelje, premda je veoma te{ko ustanoviti ne{to u tom smislu 'uro|eno' u
ljudskim bi}ima. Me|utim, kod svih ovda{njih vi{ih primata zastupljeno je glasovno
nadmetanje izme|u dva mu`jaka, uglavnom urlikanje i zvi`danje; mu`jak koji odnese
prevagu moè na kraju poraènoga da udari, ali stvar se obi~no okon~a tako {to se
grlatiji protivnik zadovolji time {to je nadvikao slabijeg. Sami At{eanci vide u tome
sli~nost sa svojim takmi~enjima u natpevavanju, u kojima tako|e u~estvuju jedino
mu{karci; ali za njih to nisu samo kanali za osloba|anje agresivnosti, ve} i oblik
umetnosti. Pobe|uje bolji umetnik. Upitao sam se da li je Selver pevao nad kapetanom
Dejvidsonom, a ako jeste, da li je to u~inio stoga {to nije mogao da ga ubije ili zato {to je
vi{e voleo pobedu bez krvi. Ova pitanja najednom su postala veoma va`na."
"Doktore Ljubov", re~e Lepenon, "koliko su delotvorni ti mehanizmi za
kanalisanje agresivnosti? Da li su uop{te rasprostranjeni?"
"Me|u odraslima jesu. To tvrde moji obavestitelji, a i sva osmatranja koja sam
sam vr{io i{la su tome u prilog, sve do prekju~e. Silovanja, nasilni napadi i ubistva
doslovce nisu postojali me|u njima. Ima nesre}nih slu~ajeva, razume se, kao i
psihoti~nih pojedinaca, premda su ovi retki."
"[ta rade sa opasnim psihoti~arima?"
28
"Izdvajaju ih. Sasvim doslovno. Na manja ostrva."

"At{eanci su mesojedi, oni love ìvotinje?"
"Tako je. Meso im je glavna hrana."
"Divno", re~e Lepenon. Bela koà postala mu je od uzbu|enja jo{ ble|a.
"Humanoidno dru{tvo sa delotvornom blokadom protiv rata! Koja je cena za to, doktore
Ljubov?"
"Nisam siguran, gospodine Lepenon. Mo`da promena. Oni imaju stati~no,
stabilno, jednoliko dru{tvo. Nemaju istoriju. Savr{eno su uklopljeni i uop{te ne
napreduju. Moè se, zapravo, re}i da su kao {uma u kojoj ìve: dostigli su vrhunsko
stanje. Ovim, me|utim, ne èlim da kaèm da su nesposobni za prilago|avanje."
"Gospodo, ovo je neosporno veoma zanimljivo, ali na izvestan na~in i odve}
stru~no; osim toga, pomalo izlazi iz okvira problema koji mi ovde poku{avamo da
razjasnimo..."
"Ne, oprostite, pukovni~e Dong, sad smo ba{ na pravom tragu. Izvolite, doktore
Ljubov?"
"Pa, pitam se, ne dokazuju li oni mo`da upravo sada svoju sposobnost
prilago|avanja. Prilago|uju}i, naime, svoje pona{anje nama. Zemaljskoj koloniji. êtiri
godine su se pona{ali prema nama kao {to se me|usobno pona{aju. Uprkos fizi~kim
razli~itostima, prihvatili su nas kao ~lanove svoje vrste, kao ljude. Mi, me|utim, nismo
reagovali kako bi to trebalo da ~ine pripadnice njihove vrste. Prenebregavali smo takve
reakcije, prava i obaveze nenasilja. Ubijali smo, silovali, razgonili i porobljavali
domoroda~ke humanoide, uni{tavali smo im zajednice i sekli {ume. Ne bi bilo
iznena|uju}e ako su do{li do zaklju~ka da mi uop{te nismo ljudi."
"Te da stoga moète biti ubijani poput ìvotinja, da, da", re~e Cetijanac,
uìvaju}i u logici; ali Lepenovo lice sada je bilo uko~eno poput belog kamena.
"Porobljavali, kazali ste?" re~e on.
"Kapetan Ljubov izraàva li~na mi{ljenja i pretpostavke", ume{a se pukovnik
Dong, "za koje moram kazati da ih smatram donekle pogre{nim; on i ja smo ve} imali
pilike da razgovaramo o tim stvarima, premda trenutni predmet razgovora nije
najpogodniji za rasprave ove vrste. Kod nas nema robova, ser. Neki domoroci imaju
korisnu ulogu u na{oj zajednici. Dobrovoljni samostalni radni korpusi predstavljaju ovde
sastavni deo svih logora, osim privremenih. Na raspolaganju nam stoji veoma
malobrojno osoblje za izvr{enje postavljenih zadataka, tako da nam je potrebna radna
snaga i mi koristimo sve ~ega moèmo da se domognemo, ali nipo{to na robovskoj
osnovi."
Lepenon zausti da ne{to kaè, ali prepusti re~ Cetijancu, koji samo upita:
"Koliko ima vas, a koliko njih?"
"Sada je ovde dve hiljade {est stotina ~etrdeset jedan Zemljanin", uzvrati Gose.
"Ljubov i ja smo procenili da populacija doma}ih hilfova ima negde oko tri miliona
pripadnika."
29
"Trebalo je dobro da se zamislite nad tim statisti~kim podatkom, gospodo, pre

no {to ste se upustili u menjanje domoroda~kih tradicija!" re~e Or, uz osoran, premda
savr{eno prirodan smeh.
"Prikladno smo naoruàni i opremljeni da se odupremo svakom tipu agresije od
strane domorodaca", re~e pukovnik. "Me|utim, prve istraìva~ke misije i na{a ekipa
stru~njaka predvo|ena kapetanom Ljubovom saglasile su se oko toga da Novotahi}ani
predstavljaju primitivnu, bezopasnu i miroljubivu vrstu. No, ta je informacija o~igledno
bila pogre{na..."
"O~igledno?" prekide Or pukovnika. "Smatrate li da je ljudska vrsta primitivna,
bezopasna i miroljubiva, pukovni~e? Ne. Ali znali ste da su hilfovi sa ove planete ljudi?
Ljudi, isto toliko koliko vi, ja ili Lepenon, budu}i da svi poti~emo sa istog, prvobitnog,
hainskog stabla?"
"To je nau~na teorija. Svestan sam..."
"Pukovni~e, to je istorijska ~injenica."
"Nisam prinu|en da je prihvatim kao ~injenicu", re~e stari pukovnik, uzbudiv{i
se, "i ne volim da mi se tu|a mi{ljenja trpaju u usta. înjenica je da su ti stvorci visoki
jedan metar, da su prekriveni zelenim krznom, da ne spavaju i da ne predstavljaju
ljudska bi}a po mojim merilima!"
"Kapetane Dejvidsone", re~e Cetijanac, "da li su za vas domoroda~ki hilfovi
ljudska bi}a ili nisu?"
"Ne znam."
"Ali imali ste seksualni odnos sa jednom njihovom pripadnicom, sa ènom tog
Selvera. Da li biste odràvali seksualne odnose sa ènkom neke ìvotinjske vrste? Kako
u tom pogledu stoji stvar sa ostalima?" On pogleda redom zajapurenog pukovnika,
namrgo|ene majore, pomodrele kapetane, pogurene stru~njake. Na licu mu se pojavi
prezir. "Niste promi{ljeno postupili", re~e on. Prema njegovim merilima, bila je to gruba
uvreda.
Zapovednik [ekltona kona~no prekide nelagodno }utanje. "Dakle, gospodo,
tragedija u Smitovom logoru o~igledno predstaljva odraz sveukupnih odnosa izme|i
kolonije i domorodaca, a nipo{to samo bezna~ajnu i izdvojenu epizodu. To je pre svega
bilo potrebno utvrditi. Budu}i da je takav slu~aj, mi moèmo na izvestan na~in da
doprinesemo olak{anju va{ih pote{ko}a. Glavna svrha na{eg putovanja nije bila da ovde
iskrcamo dve stotine devojaka, premda znam da ste ih èljno o~ekivali, ve} da odemo do
Prestnoa, gde su iskrsle neke nevolje, i da tamo{njoj vladi dostavimo jedan ansibl,
odnosno ICD primopredajnik."
"[ta?" upita Sereng, inènjer. Pogledi posta{e netremi~ni oko celog stola.
"Onaj koji imamo na brodu predstavlja rani model i staje koliko i godi{nji
budèt jedne planete, pribli`no. Tako je bilo pre dvadeset sedam godina, kada smo
krenuli sa Zemlje. Danas ih prave srazmerno jevtino; ve} spadaju u uobi~ajenu opremu
brodova svemirske mornarice; prema utvr|enom rasporedu, robotska letelica ili brod sa
ljudskom posadom ve} }e do}i ovamo da i va{oj koloniji dostave taj ure|aj. U stvari,
30
bi}e to brod Uprave koji je ve} na putu i koji bi trebalo, ako se dobro se}am, da stigne
ovde kroz 9,4 zemaljskih godina."
"Otkud to znate?" upita neko, obrativ{i se zapovedniku Jungu, koji uzvrati uz
sme{ak: "Zahvaljuju}i ansiblu: onom koji nam se nalazi na brodu. Gospodine Or, va{i
sunarodnici su izmislili tu napravu; da li bi ste, stoga, vi bili tako dobri da je rastuma~ite
onima koji jo{ nisu upu}eni?"
Cetijanac se i dalje kruto drào. "Ne}u poku{ati da objasnim prisutnima na~ela
funkcionisanja ansibla", re~e on. "Njegovo dejstvovanje moè se saèto izloìti: trenutan
prenos poruka na bilo koju udaljenost. Jedan elemenat mora da se nalazi na nekom telu
velike mase, dok drugi moè biti bilo gde u kosmosu. Od dolaska na orbitu [eklton se
nalazio u svakodnevnoj vezi sa Zemljom, od koje nas sada deli dvadeset sedam
svetlosnih godina. Da biste dobili odgovor na neku poruku, ne morate da ~ekate pedeset
~etiri godine, kao {to je to slu~aj kod elektomagnetskih naprava. Ovde nema nikakvog
~ekanja. Izme|u svetova vi{e ne zjapi vremenski bezdan."
"îm smo izi{li iz vremenske dilatacije NAFAL-a u planetno prostorvreme,
ovde, okrenuli smo broj ku}e, kako bi se to reklo", nastavi zapovednik blagim glasom.
"Odmah smo dobili novosti o tome {ta se sve doga|alo tokom dvadeset sedam godina
na{eg putovanja. Vremenski bezdan za tela ostaje, ali ne i za informacije. Kao {to vidite,
ovaj izum je za nas, kao me|uzvezdanu vrstu, podjednako vaàn kao {to nam je ranije u
evoluciji bio govor. On }e imati istovetno dejstvo: omogu}i}e postojanje dru{tva."
"Gospodin Or i ja krenuli smo sa Zemlje pre dvadeset sedam godina kao
izaslanici na{ih vlada, Taua II i Haina", re~e Lepenon. Glas mu je i dalje bio blag i
uljudan, ali topline je nestalo iz njega. "Kada smo polazili, pri~alo se o mogu}nosti
obrazovanja svojevrsne lige civilozovanih svetova, budu}i da je trenutno komuniciranje
postalo mogu}e. Liga svetova sada postoji. Iza sebe ima ve} osamnaest godina
postojanja. Gospodin Or i ja sada smo predstavnici Ve}a Lige, pa kao takvi imamo
izvesna ovla{}enja i odgovornosti koje nismo imali kada smo po{li sa Zemlje."
Trojka sa broda nastavila je da govori sve u tom smislu: trenutna komunikacija
postoji, me|uzvezdana supervlada postoji... Verovali ili ne. Urotili su se i laù. Ta
pomisao prostruja Ljubovu kroz svest; on je razmotri, zaklju~i da je posredi razlo`na, ali
neosnovana sumnja, odbrambeni mehanizam, i odbaci je. Neka od prisutnih vojnih lica,
me|utim, nau~ena da misle po zadanim obrascima, veoma vi~na samoodbrani, prihvati}e
je istom brzinom kojom ju je on odbacio. Oni naprosto ne mogu druga~ije do da zaklju~e
kako je svako ko tvrdi da je naprasno postao nova vlast - ili laòv ili zaverenik. Nisu,
me|utim, u tom pogledu bili ni{ta ograni~eniji od Ljubova, koji je nau~en da bude
otvorenih shvatanja, èleo to ili ne.
"Treba li mi sve to da prihvatimo samo na va{u re~, ser?" upita pukovnik Dong
sa dostojanstvom i pomalo patosom; iako je bio odve} pametan da bi valjano mogao da
misli po zadatim obrascima, znao je da ne sme poverovati Lepenonu, Oru i Jungu; no,
ipak im je poverovao i to ga je sada upla{ilo.
"Ne", uzvrati Cetijanac. "Sa tim je gotovo. Kolonija poput va{e ranije je morala
da veruje brodovima u prolazu i bajatim radio-porukama. Vi sada vi{e ne morate. U
31
prilici ste da sve sami proverite. Mi }emo vam dati ansibl koji je bio predvi|en za
Prestno. Liga nas je ovlastila da to uradimo. Razume se, to je u~inila ansiblom. Va{a je
kolonija ovde na r|avom putu. Prilike su lo{ije nego {to sam mislio na osnovu va{ih
izve{taja. Izve{taji su vam veoma nepotpuni; o~igledno je dejstvovala cenzura ili
glupost. Sada }ete, me|utim, imati ansibl i mo}i }ete da razgovarate sa va{om Upravom
na Zemlji; moète od nje da zatraìte nare|enja prema kojima }ete se ravnati. S obzirom
na temeljite promene koje su se zbile u organizaciji zemaljske vlade od kada smo mi
oti{li, preporu~ujem vam da to smesta u~inite. Nema vi{e nikakvog opravdanja da i dalje
postupate prema zastarelim nare|enjima; nema nikakvog opravdanja za neznanje, niti za
neodgovornu autonomiju."
Kiseli Cetijanac, koji je uz to, poput mleka, bivao samo jo{ kiseliji. Gospodin
Or po~eo je da se pona{a odve} zapovedni~ki i zapovednik Jung trebalo je da ga u}utka.
Ali da li je to mogao? Kakav je bio ~in 'predstavnika Ve}a Lige svetova'? Ko je ovde
pretpostavljeni, pomisli Ljubov, i sam osetiv{i za trenutak kako ga proìma strah.
Glavobolja mu se vratila u vidu stezanja, kao da mu je neko oko glave, iznad
slepoo~nica, ~vrsto stegao nekakav povez.
On baci pogled preko stola, prema belim, dugoprstim Lepenonovim {akama;
leva je leàla preko desne, nepomi~no, na goloj, ugla~anoj, drvenoj plohi. Bela koà
predstavljala je nedostatak prema Ljubovljevim zemaljskim estetskim nazorima, ali
vedrina i snaga tih {aka veoma su mu se svi|ale. Haincima je, pomisli on, civilizacija
bila ne{to sasvim prirodno. Prili~no je dugo ve} imaju. @iveli su dru{tveno-intelektualan
ìvot graciozno{}u ma~ke koja lovi u vrtu, izvesno{}u laste koja prati leto preko mora.
Bili su stru~njaci. Nikada nisu morali da poziraju, da glume. Bili su ono {to jesu. Niko
nije bolje pristajao ljudskoj koì od njih. Izuzev, mo`da, malih, zelenih ljudi? ûda~ki,
patuljasti, prekomerno prilago|eni, stagniraju}i stvorci, koji su bespogovorno, po{teno i
spokojno bili ono {to jesu...
Jedan od oficira, Benton, upitao je Lepenona da li su on i Or do{li na ovu
planetu u svojstvu posmatra~a (tu je malo zastao) Lige svetova, ili mo`da zahtevaju da
im se prizna pretpostavljenost u odnosu na... Lepenon mu u~tivo uzvrati: "Mi smo
posmatra~i; nismo ovla{}eni da zapovedamo, ve} samo da izve{tavamo. Vi ste i dalje
odgovorni samo va{oj vladi na Zemlji."
"Onda se ni{ta bitno nije izmenilo", re~e pukovnik Dong sa olak{anjem.
"Zaboravljate ansibl", prekide ga Or. "Uputi}u vas kako se njime rukuje,
pukovni~e, ~im se ovaj razgovor okon~a. Tada }ete mo}i da se posavetujete sa va{om
kolonijskom Upravom."
"Budu}i da je va{ problem ovde prili~no hitan, kao i da je Zemlja sada ~lan
Lige, tako da je verovatno promenila u izvesnoj meri kolonijski kod tokom poslednjih
godina, savet gospodina Ora prikladan je i pravovremen. Trebalo bi da budemo veoma
zahvalni gospodinu Oru i gospodinu Lepenonu {to su odlu~ili da ustupe ovoj Zemljinoj
koloniji ansibl namenjen Prestnou. Sami su doneli tu odluku; ja jedino mogu da im
~estitam. Sada predstoji da se donese jo{ jedna odluka, odnosno ja treba da je donesem,
upravljaju}i se prema va{im procenama. Ako smatrate da se kolonija nalazi u
32
neposrednoj opasnosti od novih i masovnijih napada domorodaca, mogu da zadrìm brod

jo{ nedelju ili dve kao odbrambeni arsenal; tako|e mogu da evakui{em ène. Dece jo{
nema, zar ne?"
"Nema, ser", re~e Gose. "Ovde su trenutno ~etiri stotine osamdeset dve ène."
"Dobro; imam mesta za tri stotine osamdeset putnika; preostala stotina nekako
}e da se stisne; taj vi{ak mase produì}e za oko godinu dana povratak ku}i, ali stvar je
izvodljiva. Na àlost, to je sve {to mogu da u~inim. Moramo nastaviti za Prestno; kao {to
znate, va{ prvi sused udaljen je 1,8 svetlosnih godina. Ponovo }emo se zaustaviti ovde
prilikom povratka na Zemlju, ali do tada }e prote}i najmanje tri i po zemaljske godine.
Moète li toliko da izdrìte?"
"Moèmo", re~e pukovnik, a ostali ga podrà{e glasovima odobravanja. "Sada
smo upozoreni i vi{e nas ne}e uhvatiti na spavanju."
"A {ta je sa domorocima?" upita Cetijanac. "Mogu li lokalni ìtelji da izdrè
naredne tri i po zemaljske godine?"
"Mogu", re~e pukovnik. "Ne mogu", re~e Ljubov. Netremice je posmatrao
Dejvidsona, ose}aju}i kako po~inje da ga obuzima panika.
"Pukovni~e?" re~e Lepenon u~tivo.
"Ovde smo ve} ~etiri godine i domoroci su u sasvim dobrom stanju. Mesta ima
napretek za sve nas; kao {to ste i sami mogli da se uverite, planeta je veoma retko
nastanjena, a ni Uprava je ne bi proglasila pogodnom za kolonizovanje da nije takav
slu~aj. No, neka vas to ne brine, ne}emo ponovo biti zate~eni nespremni; bili smo
pogre{no obave{teni o prirodi domorodaca, ali dobro smo naoruàni i kadri da se
branimo. U svakom slu~aju, ne}emo preduzimati nikakve odmazde. Tako ne{to izri~ito
je zabranjeno u kolonijskom kodu, premda mi nije poznato da li je nova vlada izvr{ila
neke izmene u tom pogledu. No, mi }emo se dràti starih uputstava, a ona odlu~no
odbacuju svaku pomisao na masovne odmazde ili genocid. Ne}emo poslati nikakvu
poruku za pomo}; uostalom, od kolonije udaljene dvadeset sedam svetlosnih godina od
mati~nog sveta o~ekuje se da bude samostalna i potpuno samodovoljna, tako da, u stvari,
ne vidim {ta ICD tu menja, budu}i da brodovi, ljudi i materijal i dalje moraju da putuju
brzinama bliskim svetlosnim. Naprosto, nastavi}emo da {aljemo na Zemlju tesanu gra|u
i da gledamo svoja posla. @ene nisu u opasnosti."
"Gospodine Ljubov?" re~e Lepenon.
"Ovde smo ~etiri godine. Ne znam da li }e domoroda~ka humanoidna kultura
opstati naredne ~etiri godine. [to se ukupne ekolo{ke situacije ti~e, mislim da }e me
Gose podràti ako kaèm da smo neopozivo upropastili lokalne ìvotne sisteme na
jednom velikom ostrvu, kao i po~inili velike {tete ovde, na potkontinentu Sornolu, a
ukoliko nastavimo da se~emo {umu sada{njom stopom, kroz svega deset godina
pretvori}emo glavna nastanjiva podru~ja u pustinje. To nije gre{ka glavnog {taba
kolonije, niti Odseka za {umarstvo; oni su se, naprosto, dràli plana razvoja
pripremaljenog na Zemlji bez dovoljno upu}enosti u osobenosti planete koja se
eksploati{e, u njene ìvotne sisteme, odnosno u prirodu domoroda~kih humanoidnih
ìtelja."
33
"Gospodine Gose?" re~e u~tivi glas.

"Pa, Raje, mislim da malo preuveli~ava{ stvari. Izvesno je, dodu{e, da je
Smetli{no ostrvo, na kome je {uma pose~ena preko svih mojih preporuka, nepovratno
izgubljeno. Ako se pose~e vi{e {ume iznad odre|enog postotka na datom podru~ju, onda
se vlaknasti korov vi{e ne obnavlja, gospodo, a sistem korenova vlaknastog korova
predstavlja glavni poveziva~ tla na raskr~enom terenu; bez njega, tle se pretvara u
pra{inu i osipa veoma brzo pod erozivnim dejstvom vetra i sna`nih ki{a. Ne bih se,
me|utim, sloìo sa tim da su na{a osnovna uputstva pogre{na sve dok ih se dosledno
pridràvamo. Ona su utemeljena na pomnom izu~avanju planete. Ovde, u Centralu, imali
smo uspeha zato {to smo postupali prema planu: erozija je svedena na najmanju meru, a
raskr~eno zemlji{te veoma je pogodno za obra|ivanje. Uostalom, raskr~iti {umu ne zna~i
napraviti pustinju, izuzev, mo`da, iz ugla posmatranja veverice. Mi ne moèmo ta~no da
predvidimo kako }e se lokalni {umski ìvotni sistemi prilagoditi novim {umovito-
prerijsko-orani~kim terenima, na koje ukazuje plan razvoja, ali znamo da postoje dobri
izgledi za obiman stepen prilago|avanja i opstanka."
"To isto je tvrdio Odsek za upravljanje zemlji{tem o Aljaski za vreme prvog
gladovanja", re~e Ljubov. Grlo mu se tako stisnulo da mu je glas postao visok i
promukao. Ra~unao je na Goseovu podr{ku. "Koliko si sitka-smreka video u ìvotu,
Gose? Ili arti~kih sova? Ili vukova? Ili Eskima? Postotak opstanka domoroda~kih vrsta
sa Aljaske u habitatu, posle petnaest godina sprovo|enja razvoja, iznosio je tri odsto.
Sada je ravan nuli. [umska ekologija veoma je tananog sklopa. Ukoliko nestane {ume,
propada i njena fauna. Na at{eanskom re~ za svet je istovremeno i re~ za {umu. Svet se
kaè {uma. Tvrdim, zapovedni~e Jung, da iako kolonija mo`da nije u neposrednoj
opsnosti, planeta jeste i..."
"Kapetane Ljubov", prekide ga stari pukovnik, "nije primereno da oficiri-
srtru~njaci izlaù takve tvrdnje oficirima drugih rodova slu`be, ve} treba to da prepuste
proceni vi{ih oficira kolonije. Ja vi{e ne}u dopustiti sli~ne poku{aje davanja saveta bez
prethodnog odobrenja."
Izba~en iz koloseka vlastitim uzbu|enim istupom, Ljubov se izvini i poku{a da
povrati pribranost. Da je samo ostao staloèn, da mu glas nije postao slab i hrapav, da je
sa~uvao prisustvo duha...
Pukovnik nastavi: "îni nam se da ste do{li do ozbiljno pogre{nih zaklju~aka o
miroljubivosti i neagresivnosti lokalnih domorodaca; upravo zato {to smo se potpuno
oslonili na taj stru~ni izve{taj o njima kao o neagresivnim stvorenjima, nismo preduzeli
ni{ta da predupredimo uàsnu tragediju koja je zadesila Smitov logor, kapetane Ljubov.
Bojim se da }emo morati da sa~ekamo da ih prou~i neki drugi stru~njak za hilfove,
budu}i da su va{e teorije o~igledno u izvesnoj meri pogre{ne."
Ljubov sede i prihvati prekor. Neka ih ljudi sa broda vide kako jedan na
drugoga svaljuju krivicu, odbacuju}i je od sebe poput vru}e cigle: tim bolje. [to vi{e
razmirica i neslaganja ispolje, ve}i su izgledi da }e ih predstavnici proveravati i dràti
pod prismotrom. A krivica je bila njegova: on je pogre{io. Neka ide do vraga
samopo{tovanje, sve dok ìtelji {ume budu imali ma kakve izglede, pomisli Ljubov i na
34
jednom ga obuze tako sna`no ose}anje vlastitog poniènja i `rtvovanja da mu suze

poteko{e na o~i.
Bio je svestan da ga Dejvidson posmatra. On se ispravi na stolici, a krv mu
navre u lice. U slepoo~nicama mu je dobovalo. Ne}e se njemu izrugivati taj kopilan
Dejvidson. Zar Or i Lepenon ne shvataju kakva je sojta Dejvidson i koliko mo}i on ima
ovde, dok su Ljubovljeve mo}i, nazvane 'savetni~ke', naprosto bile ni{tavne? Ukoliko se
kolonistima dozvoli da nastave po svome, bez ikakve kontrole izuzev jednog superradija,
pokolj u Smitovom logoru jama~no }e postati izgovor za sistematsku agresivnost prema
domorocima. Bakteriolo{ko istrebljenje, najverovatnije. [eklton }e se vratiti kroz tri i po
godine na 'Novi Tahiti', gde }e zate}i naprednu zemaljsku koloniju, sa re{enim
problemom stvoraca. Potpuno re{enim. @ao nam je zbog zaraze, preduzeli sve mere
predostro`nosti koje propisuje kod, ali mora da je posredi bila nekakva mutacija, nisu
posedovali prirodnu otpornost, pa ipak uspeli smo da sa~uvamo jednu grupu, koju smo
spasli tako {to smo je prevezli na Nova Foklandska ostrva, na ju`noj polulopti, gde im je
sad sasvim dobro, svima {ezdeset troma...
Konferencija je potrajala jo{ kratko. Kada se okon~ala, on je ustao i nagao se
preko stola prema Lepenonu. "Morate re}i Ligi da preduzme ne{to kako bi spasila {ume,
ìtelje {ume", re~e on gotovo ne~ujno, potpuno stisnutog grla. "Morate, molim vas,
morate."
Hain~ev pogled srete sa njegovim; bio je uzdràn, ljubazan i dubok, kao i uvek.
Ni{ta mu nije uzvratio.
4.
Neverovatno! Svi su si{li s uma. Ovaj vraìji, strani svet sasvim ih je
zakovrnuo, pretvorio ih u gomilu sanjalica poput stvoraca. âk i kada bi sve ponovo
dideo na filmu, i dalje ne bi poverovao u ono ~emu je li~no prisustvovao na 'konferenciji'
i instruktaì posle nje. Jedan zapovednik broda zvezdane flote lizao je ~izme dvojici
humanoida. Inènjeri i tehni~ari divili su se i uzdisali nad jednim nakin|urenim radiom
sa kojim ih je upoznao, uz puno podsmevanja i razmetanja, onaj kosmati Cetijanac, kao
da zemaljski nau~nici nisu predvideli pojavu ICD-a pre mnogo godina. Humanoidi su
ukrali zamisao, sproveli je u delo, a zatim napravu nazvali ansibl, kako niko ne bi
doku~io da je to, zapravo, ICD. Ali najgore od svega bila je konferencija, sa onim
ludakom Ljubovom, koji je bulaznio i cmizdrio, a pukovnik Dong nije ga spre~io u
tome, ve} ga je pustio da izvre|a Dejvidsona, osoblje glavnog {taba i celu koloniju: a
dva tu|inca sve vreme su samo sedela i cerekala se, onaj mali, sivi majmun i veliki, beli
pe{ko, podrugljivo su se smejuljila ljudima u brk.
Sve je to bilo krajnje r|avo, a stanje se uop{te nije pobolj{alo otkako je [eklton
oti{ao. Nije mu smetalo to {to je upu}en u logor Novu Javu i {to je sad pod
zapovedni{tvom majora Muhameda. Pukovnik je morao da ga disciplinski kazni; stari
Ding Dong verovatno je bio veoma zadovoljan zbog pogroma koji je on sproveo u znak
odmazde na Smitovom ostrvu, ali taj osvetni~ki pohod predstavljao je kr{enje discipline
i Dejvidson je morao biti strogo ukoren. U redu, takva su pravila igre. Ali u tim
35
pravilima nije bilo ni pomena o onome {to je sada stizalo preko tog uve}anog televizora
koji su zvali ansibl - preko novog, malog, kalajnog boànstva kome su se klanjali u
glavnom {tabu.
Nare|enja iz Odseka kolonijske Uprave u Kara~iju: Ograni~iti kontakte izme|u
Zemljana i At{eanaca samo na one slu~ajeve kada oni za to pokaù inicijativu. Drugim
re~ima, vi{e niste mogli da odete do legala stvoraca i regrutujete radnu snagu. Ne
savetuje se upo{ljavanje dobrovoljne radne snage; zabranjuje se nasilno angaòvanje
radne snage. I sve u tom smislu. Pa kako, do vraga, onda o~ekuju da svr{avamo poslove?
@eli li Zemlja drvo ili ne èli? I dalje su slali robotske teretne letelice na Novi Tahiti, zar
ne, ~etiri puta godi{nje, a svaka od njih vra}ala je na Majku Zemlju tovar prvorazredne
drvene gra|e vredan trideset miliona novih dolara. Momci iz Razvoja sigurno su hteli te
milione. Bili su to poslovni ljudi. One poruke nisu poticale od njih, svakoj budali je to
moralo da bude jasno.
Kolonijski poloàj Sveta 41 - za{to li ga vi{e nisu zvali Novi Tahiti? -
podvrgnut je preispitivanju. Dok odluka ne bude doneta, kolonisti treba da budu krajnje
obazrivi u svim odnosima sa domoroda~kim ìvljem... Upotreba oru`ja bilo koje vrste,
osim skromnog li~nog naoruànja namenjenog samodbrani, bespogovorno je zabranjena
- ba{ kao i na Zemlji, izuzev {to tamo ~ovek vi{e nije mogao da ima ni li~no naoruànje.
Ali kakva je svrha bila prevaliti dvadeset sedam svetlosnih godina do jednog
grani~arskog sveta, da bi vam tu kazali kako nema pi{tolja, nema plamenog èlatina,
nema biobombi, nema ovoga, nema onoga, samo sedite kao dobra de~ica i pustite
stvorce da vam pljuju u lice, da nad vama pevaju pesmice, a zatim da vam zariju no` u
stomak i spale logor - sve je to lepo i krasno, samo vi nemojte di}i ruku na draèsne,
zelene de~ki}e, to nipo{to!
Savetuje se politika potpunog izbegavanja; strogo se zabranjuje polika
agresivnosti ili odmazdi.
To je bila su{tina svih prispelih poruka, a svaka budala mogla je da uvidi da iza
njih nije stajala kolonijska Uprava. Nisu se mogli toliko promeniti za trideset godina.
Bili su to prakti~ni, realisti~ni ljudi, koji su dobro znali kakav je ìvot na grani~nim
planetama. Moralo je biti jasno svakome ko nije {iznuo od geo{oka da poruke 'ansibla'
predstavljaju ~ist blef. Mo`da su usa|ene u ma{inu - ~itava skala odgovora na
najverovatnija pitanja - kojom upravlja kompjuter. Inènjeri tvrde da bi otkrili tako
ne{to; mo`da. U tom slu~aju, stvar~ica je odista u trenutnoj vezi sa nekim drugim
svetom. Ali taj svet nije Zemlja. Oh, ne, ni slu~ajno! Nisu ljudi ti koji otkucavaju
odgovore na drugom kraju te male obmane: to su tu|inci, humanoidi. Po svoj prilici
Cetijanci, budu}i da su oni i napravili ure|aj, a i ina~e su gomila vra`jih mudrolija. Sojta
koja bi sve u~inila za me|uzvezdanu prevlast. Hainci su se rado urotili sa njima, razume
se; sve one srceparaju}e fraze u takozvanim uputstvima mirisale su na njih. Odavde se
te{ko moglo doku~iti kakvi su bili dugoro~ni naumi tu|inaca; mo`da je posredi
slabljenje zemaljske vlade time {to }e se ona upetljati u tu mutnu rabotu sa 'Ligom
svetova', sve dok tu|inci ne postanu dovoljno jaki da izvr{e oruàni prevrat. Ali lako je
bilo prozreti njihov plan sa Novim Tahitijem. Pusti}e stvorce da potamane ljude umesto
36
njih. Treba samo vezati ruke ljudima gomilom la`nih uputstava preko tih 'ansibla' i dati
znak za po~etak pokolja. Humanoidi pomaù humanoide: pacovi pomaù pacove.
A pukovnik Dong je progutao stvar. Re{io je da izvr{ava nare|enja. [tavi{e,
li~no je to kazao Dejvidsonu. "Nameravam da izvr{avam nare|enja isto kao do sada, a
na Novoj Javi vi }ete izvr{avati nare|enja majora Muhameda." Bio je to glupi, stari
Ding-Dong, ali voleo je Dejvidsona, a i Dejvidson je voleo njega. Ukoliko bi to zna~ilo
izdati ljudsku rasu u korist urote tu|inaca, onda on ne bi mogao da izvr{ava nare|enja,
ali i dalje mu je bilo ào starog vojnika. Bio je budala, ali zato odan i hrabar. Nipo{to
ro|eni izdajnik, kao onaj cmizdravi, torokavi uobraènko Ljubov. Ako je postojao ~ovek
za koga se on nadao da }e mu stvorci do}i glave, onda je to bio taj glavonja Raj Ljubov,
ljubitelj tu|inaca.
Neki ljudi, naro~ito Azijati i hindu-tipovi, predstavljaju, zapravo, ro|ene
izdajnike. Ne svi, ali neki. Drugi ljudi su, naprotiv, izbavitelji. Naprosto, slu~ilo se da su
tako sazdani, isto kao {to se slu~ilo da budu evroafri~kog porekla ili da su uzornog stasa;
on uop{e nije tvrdio da je to njegova li~na zasluga. Ako bude mogao da spase mu{karce i
ène sa Novog Tahitija, u~ini}e to; ukoliko ne bude mogao, bar }e preduzeti vra{ki dobar
poku{aj; u tome je bio ceo {tos.
@ene - one su sada bile glavni problem. Povukli su deset ma~aka, koje su se
nalazile u Novoj Javi, a nisu poslali nove iz Centralvila. "Jo{ nije bezbedno", blejao je
glavni {tab. To je imalo veoma r|av odjek u tri isturena logora. [ta se i moglo o~ekivati
od isturenih, kada su im oduzete ènke stvoraca, dok su ma~ke ostale za one sre}ne
kopilane u Centralu? Bi}e gadne gu`ve oko toga. Ali to nije moglo dugo potrajati,
situacija je postala odve} luda da bi bila postojana. Ako ne budu po~eli da popu{taju
dizgine sada, posle odlaska [ekltona, kapetanu Dejvidsonu ne}e preostati ni{ta drugo do
da se lati malo dodatnog posla, kako bi stvari vratio u normalu.
Ujutro onoga dana kada je krenuo iz Centrala raspustili su sve stvorce koji su
dràni kao radna snaga. Pala je te{ka, pompezna govorancija na kreolskom, zatim su
otvorene kapije korala i oslobo|eni su ukro}eni stvorci - svi do jednog: nosa~i, kopa~i,
kuvari, |ubretari, ku}ni pomo}nici, slu{kinje. Nijedan nije ostao. Neki su bili sa
gospodarima jo{ od osnivanja kolonije, pune ~etiri zamaljske godine. Ali niko nije
sa~uvao vernost. Jedan pas, jedan majmun, oklevao bi, zastao bi. No, ova stvorenja nisu
~ak ni za to bila kadra; jedva da su dorasla do nivoa zmija ili pacova: taman toliko
pametna da se okrenu i ujedu vas ~im ih pustite iz kaveza. Ding-Dong je stvarno bio
sasvim {iznuo kada je re{io da sve te stvorce pusti - i to tu, u blizinu. Umesto da ih
pomete na Smetli{no ostrvo i da ih tamo ostavi da pocrkaju od gladi, {to bi bilo najbolje i
kona~no re{enje. Ali Donga je i dalje hvatala panika od one dvojice humanoida i njihove
kutije za razgovor. Ako bi sada divlji stvorci oko Centralvila re{ili da naprave reprizu
pokolja u Smitovom logoru, na raspolaganju bi imali mno{tvo veoma korisnih, novih
regruta, koji dobro poznaju raspored celog grada, obi~aje u njemu, mesto gde se nalazi
arsenal, gde su sme{tene straè i sve ostalo. Ako i Centralvil bude spaljen, glavni {tab }e
samo sebi mo}i da zahvali na tome. U stvari, upravo su to i zasluìli. Zato {to su
37
dopustili da ih izdajnici obmanu, zato {to su poslu{ali humanoide, a prenebregli savete

ljudi koji su znali kakvi su, zapravo, stvorci.
Nijedan od momaka iz glavnog {taba nije iskusio to da se vrati u logor i tamo
zatekne zgari{ta, olupine i izgorela tela, kao {to je to sa njim bio slu~aj. Okov le{, na
mestu gde su pobili drvose~e, imao je po jednu strelu zabodenu u oba oka; li~io je na
nekog jezivog insekta sa isturenim antenama; blagi Boè, taj prizor mu nije izlazio iz
pameti.
No, jedno je bilo izvesno: ma kakva bila 'uputstva' preko tog novog kosmi~kog
telefona, momci iz Centrala ne}e dozvoliti da budu potamanjeni, brane}i se jedino
'skromnim li~nim naoruànjem'. Oni su imali baca~e plamena i mitraljeze; {esnaest
malih skaka~a bilo je opremljeno mitraljezima, a mogli su se koristiti i za bacanje
konzervi sa plamenim èlatinom; pet velikih skaka~a raspolagalo je celokupnim
naoruànjem. Dovoljno je samo uzleteti skaka~em iznad nekog raskr~enog podru~ja,
navu}i tamo bulumentu stvoraca sa onim njihovim vra`jim lukovima i strelama, a onda
osuti po njima konzerve sa plamenim èlatinom i gledati ih kako tr~e unaokolo,
zahva}eni plamenom. Ba{ bi bilo zgodno. Utroba mu se malo uskome{ala pri pomisli na
to, kao da mu je na um palo kako povaljuje neku ènu, ili kao da se prisetio napada onog
stvorca Sema, kada mu je nizom od ~etiri udarca unakazio lice. Bilo je to ejdetsko
pam}enje plus veoma ìva uobrazija koju poseduje ve}ina mu{karaca; nikakva li~na
zasluga, ve} naprosto na~in na koji je bio sazdan.
U stvari, jedini trenutak kada se mu{karac stvarno i potpuno ose}ao mu{karcem
bio je onda kada je upravo imao neku ènu ili kada je upravo ubio nekog drugog
mu{karca. Nije to ba{ bila originalna zamisao; pro~itao ju je u nekoj staroj knjizi; ali bila
je ta~na. Zato je i uìvao u tome da zami{lja takve prizore. âk i bez obzira na to {to
stvorci, zpravo, nisu bili ljudi.
Nova Java bila je najju`nije od pet velikih kopana, odmah iznad polutara, tako
da je tu bilo toplije nego na Centralu ili na Smitu gde je klima bila ba{ zgodna. Toplije i
vla`nije. Ki{a je neprekidno padala tokom vla`nih godi{njih doba na celom Novom
Tahitiju, ali na severnijim kopnima bila je sitna, tako da od nje niko nije mogao da
postane stvarno mokar ili da se prehladi. Na jugu je, me|utim, lila kao iz kabla, a
postojale su i prave monsunske oluje, kada niste mogli ni nos da pomolite napolje, a
kamoli da radite. Od tih pljuskova mogao je da vas za{titi samo ~vrst krov - ili {uma. Ta
vra`ja {uma bila je tako gusta da ni oluja nije mogla prodreti kroz nju. Razume se, i tu
biste postali skroz mokri od kapanja vode sa li{}a, ali ako biste se na{li dublje u {umi za
vreme nekog od monsuna, te{ko da biste uop{te primetili da duva vetar; no, ukoliko biste
iznenada izbili na kakvu ~istinu, vetar bi vas istog ~asa oborio s nogu i na{li biste se do
gu{e u crvenom, ìtkom blati{tu, u koje je ki{a pretvorila raskr~eno zemlji{te, tako da
biste se prili~no namu~ili pre no {to biste se iskobeljali natrag u {umu; a pod njenim
okriljem bilo je tamno i toplo i ~ovek je tu lako mogao zalutati.
Major Muhamed, zapovednik Nove Jave, stvarno je bio kruti kopilan. Sve se
kod njega radilo po ud`beniku: pojaseve za se~enje premeravao je u metar, onaj drek od
vlaknstog korova odmah se sejao po kr~evinama, dopusti za odlazak u Central davani su
38
strogo po redu, bez ikakvih povlastica, sledovanja halucinogena su racionisana, a

njihovo uzimanje na du`nosti postalo je ka`njivo, i tako dalje, i tako dalje. No,
Muhamed je imao i jednu dorbu osobinu: nije se svaki ~as javljao Centralu. Nova Java
bio je njegov logor i on ga je vodio na svoj na~in. Nije voleo da dobija nare|enja iz
glavnog {taba. Sva je, dodu{e, izvr{avao: raspustio je stvorce i pokupio sve oru`je izuzev
malih, de~jih pucaljki, ~im mu je to bilo naloèno. Ali nikada nije sam traìo nare|enja,
niti savete. Ni od Centrala, ni od ma kog drugog. Bio je uveren da uvek postupa
ispravno: znao je da je u pravu. To mu je bio veliki nedostatak.
Dok se nalazio kao ~lan Dongovog osoblja u glavnom {tabu, Dejvidson je
povremeno imao prilike da zaviri u dosjee oficira. Takve stvari ostajale su urezane u
njegovom neobi~nom pam}enju i on se, na primer, se}ao da je video kako je
Muhamedov koeficijenat inteligencije sto sedam. Dejvidsonov je, naprotiv, bio sto
osamnaest. Postojala je razlika od jedanaest poena; ali, razume se, on to nije mogao re}i
starom Muu, a Mu, sa svoje strane, to nije bio u prilici da vidi, tako da nije postojao
na~in da ga ubedi da treba da ga, kao pametnijeg, slu{a. Mu je mislio da je on taj koji je
pametniji - i u tome je bio problem.
U po~etku su svi, zapravo, bili pomalo kruti. Niko sa Nove Jave ni{ta nije znao
o grozotama iz Smitovog logora; jedino im je bilo poznato da je tamo{nji zapovednik
oti{ao u Central jedan sat pre no {to se stvar dogodila, te da je tako bio jedini ~ovek koji
je izvukao ìvu glavu. Posmatrano iz ovog ugla, nije izgledalo ba{ najsjajnije. Jasno je
za{to su ga u prvo vreme gledali kao Jonu, ili, jo{ gore, kao svojevrsnog Judu. Ali kada
ga bolje budu upoznali, shvati}e da su u zabludi. Posta}e im jasno da on ne samo {to nije
dezerter ili izdajnik, nego da je ~vrsto re{en da spre~i izdaju kolonije Novi Tahiti.
Tako|e }e uvideti da }e ovaj svet u~initi bezbednim za zemaljski na~in ìvota jedino ako
se otarase stvoraca.
Nije bilo te{ko proneti glas u tom smislu me|u drvose~ama. Oni nikada nisu
osobito voleli male, zelene pacove, zato {to su preko dana stalno morali da ih teraju na
posao, a preko no}i stalno da ih ~uvaju; ali sada su po~eli da shvataju da stvorci nisu
samo odvratni, nego i opasni. Kada im je Dejvidson ispri~ao {ta je zatekao u Smitu; kada
im je objasnio kako su humanoidi sa broda flote isprali mozak glavnom {tabu; kada im je
rastuma~io da je satiranje Zemljana na Novom Tahitiju samo si}u{an deo sveobuhvatne
zavere tu|inaca protiv Zemlje; kada ih je podsetio na hladne i neumoljive brojke: dve i
po hiljade ljudi prema tri miliona stvoraca - onda su svi listom po~eli da se svrstavaju uz
njega.
Uz njega je bio ~ak i lokalni oficir za ekolo{ku kontrolu. Razlikovao se od
jadnog, starog Kisa, koji je izgubio glavu zato {to su ljudi ustrelili nekoliko crvenih
jelena, da bi potom {unjavi stvorci i njega ustrelili u stomak. Ovaj momak, Atranda,
mrzeo je stvorce. U stvari, sasvim je {iznuo zbog njih, imao je geo{ok ili neki sli~an
vrag; toliko se pla{io da }e stvorci napasti logor da se pona{ao poput neke ène koja se
boji da }e biti silovana. No, bez obzira na to, bilo je korisno imati lokalnog stru~njaka na
svojoj strani.
39
Nije bilo svrhe poku{ati da se pridobije i zapovednik; kao dobar poznavalac

ljudi, Dejvidson je to odmah uvideo. Muhamed je bio ~ovek krutih shvatanja. Tako|e je
imao predrasuda prema Dejvidsonu, kojih nije mogao da se oslobodi; bilo je to ne{to u
vezi sa gu`vom u Smitovom logoru. Posredno je stavio Dejvidsonu do znanja da ga ne
smatra oficirom od poverenja.
Bio je to uobraèni kopilan, ali je zato njegovo kruto upravljanje logorom Nova
Java predstavljalo zgodno preimu}stvo. ^vrsta organizacija, navikla da se nare|enja
izvr{avaju, lak{e se mogla pot~initi nego neka sa labavom disciplinom i puno nezavisnih
karaktera; isto tako, njome se lak{e moglo manipulisati kao jedinicom za odbrambene i
napada~ke vojne operacije, kada jednom on bude preuzeo komandu. A morao je da stvar
uzme u svoje ruke. Mu je bio prili~no dobar upravnik logora drvose~a, ali ne i dobar
vojnik.
Dejvidson je s vremenom uspeo da stvarno ~vrsto veè uz sebe nekoliko
najboljih drvose~a i mla|ih oficira. Nije mu se ùrilo. Kada je sakupio dovoljno ljudi u
koje je imao puno poverenje, jedna desetina digla je nekoliko stvar~ica iz zaklju~ane
prostorije starog Mua u podrumu ku}e za razonodu, pune ratnih igra~ki, a zatim, jedne
nedelje, po{la u {umu da se malo poigra.
Dejvidson je otkrio poloàj jednog grada stvoraca nekoliko sedmica ranije i
sa~uvao je tu poslasticu za svoje ljude. Mogao je stvar i sam da obavi, ali ovako je bilo
bolje. Na taj na~in se sticalo ose}anje pravog drugarstva, neraskidive povezanosti.
Naprosto su se u{etali u grad u po bela dana, isprskali sve stvorce koje su zatekli na
povr{ini plamenim èlatinom i zapalili ih, a zatim prosuli kerozin po krovovima jazbina i
ispekli ostale. One koji su poku{ali da izi|u ~ekao je èlatin; bila je to prava umetnost:
sa~ekati male pacove da izi|u iz rupa, pustiti ih da pomisle kako su uspeli da se spasu, a
onda ih obaviti plamenom od glave do pete, tako da su postajali prave buktinje. Zeleno
krzno cvr~alo je kao ludo.
To, zapravo, nije bilo mnogo uzbudljivije od lova na prave pacove, koji su
predstavljali jedine preìvele ìvotinje na Majci Zemlji, ali je nekako izgledalo napetije;
stvorci su bili poprili~no ve}i od pacova, a i znali ste da mogu da vam se suprotstave,
premda to ovoga puta nije bio slu~aj. [tavi{e, neki od njih opruìli su se na zemlju,
umesto da beè; samo su tako leàli na le|ima, zatvorenih o~iju. Bilo je to, zapravo,
odvratno. I ostali su imali taj utisak, a jednome je ~ak pripala muka i po~eo je da povra}a
po{to je zapalio jednog od tih stvoraca koji su leàli.
Iako su bili veoma zagoreli, nisu ostavili nijednu od ènki za silovanje. Svi su
se prethodno sloìli sa Dejvidsonom da bi to bila nastranost. Humoseksualnost se
upra`njavala sa drugim ljudima, bila je normalna. Ova stvorenja su mo`da bila sazdana
kao ène, ali nisu bila ljudska bi}a, tako da je izgledalo bolje isprazniti se ubijaju}i ih i
ostati ~ist. To je svima zvu~alo razlo`no i dràli su se dogovora.
Vrativ{i se u logor, svi su kao zaliveni }utali o poduhvatu, ne razme}u}i se ~ak
ni pred najprisnijim drugarima. Bili su to pouzdani ljudi. Nijedna re~ nije doprla do
Muhamedovih u{iju. Stari Mu bio je uveren da su mu svi ljudi dobri momci koji seku
40
drve}e i drè se podalje od stvoraca, jakako! I mogao je da ostane u tom uverenju sve
dok ne do|e dan napada.
A stvorci }e napasti. Negde. Ovde; jedan od logora na Kraljevom ostrvu ili
Central. Dejvidson je to znao. On je bio jedini oficir u celoj koloniji koji je to znao.
Nikakva li~na zasluga: naprosto je znao da je u pravu. Niko mu drugi nije verovao, osim
ovda{njih ljudi koje je stigao da ubedi. Ali i ostali }e uvideti, ranije ili kasnije, da je bio
u pravu.
I odista je bio.
5.
Doìveo je {ok, suo~iv{i se sa Selverom licem u lice. Dok je leteo natrag u
Central iz sela u podno`ju brda, Ljubov je poku{avao da razabere za{to je to bio {ok, da
doku~i ìvac koji mu je zatitrao. Jer, naime, ~oveka obi~no ne uàsne slu~ajni susret sa
dobrim prijateljem.
Nije bilo lako nagnati predvodnicu da ga pozove. Tuntar je predstavljao
njegovo glavno popri{te izu~avanja celog leta; tu je imao nekoliko izvrsnih obavestitelja,
a bio je i u dobrim odnosima sa domom i predvodnicom, koja mu je dopustila da
slobodno posmatra ìvot zajednice i da u~estvuje u njemu. Bilo mu je potrebno
poprili~no vremena da, posredstvom jednog biv{eg roba koji se zadrào u ovoj oblasti,
iskam~i od nje poziv; ona je kona~no pristala, pruìv{i mu priliku koja se, saglasno
novim uputstvima, mogla podvesti pod 'slu~ajeve kada su sami At{eanci pokazali
inicijativu za kontakt sa Zemljanima'. Do toga je znatno vi{e dràla njegova savest, nego
pukovnik. Dong je èleo da Ljubov po|e. Brinula ga je 'opasnost od stvoraca'. Naloìo je
Ljubovu da proceni situaciju, da vidi 'kako reaguju sada kada ih potpuno ostavljamo na
miru'. Nadao se da }e ~uti povoljne vesti u tom smislu. Ali Ljubov nije bio sasvim
na~isto oko toga da li }e njegov izve{taj ospokojiti pukovnika Donga ili ne}e.
Deset milja oko Centrala ravnica je iskr~ena, a panjevi su istrulili; bila je to
sada velika, sumorna povr{ina vlaknastog korova, dlakavosiva na ki{i. Pod rutavim
li{}em nicali su prvi izdanci proklijalih `bunova, rujevi, patuljaste jasike, àlfije, koji }e,
kada budu izrasli, {tititi mladice drve}a. Ukoliko bi bila prepu{tena sebi, ova oblast bi pri
postoje}oj ujedna~enoj i ki{noj klimi postala ponovo po{umljena kroz trideset godina,
dok bi punu zrelost {ume dostigla za stotinu godina. Ukoliko bi bila prepu{tena sebi.
Najednom, {uma je ponovo po~ela: u prostoru, ne u vremenu. Pod
helikopterom, beskrajno raznoliko zelenilo li{}a prekrivalo je blage prevoje i nabore
breùljaka severnog Sornola. Sli~no mnogim Zemljanima na Zemlji, Ljubov nikada pre
dolaska ovde nije bio u prilici da kora~a me|u divljim drve}em, niti je ikada video {umu
ve}u od gradskog bloka.
U prvo vreme boravka na At{eu ose}ao se neprijatno i nelagodno u {umi,
zagu{en njenom beskrajnom zgusnuto{}u i nesre|eno{}u stabala, grana i li{}a,
zagnjurenih u ve~ni zelekasti ili sme|i sumrak. Mnoìna i prepletenost najraznovrsnijih
takma~kih oblika ìvota, koji su svi hrlili i nadirali napolje i gore, prema svetlosti, ti{ina
sa~injena od mno{tva sitnih, besmislenih zvukova, sveukupna ravnodu{nost biljnog
41
rastinja prema prisustvu uma - sve ga je to onespokojavalo i, poput ostalih, on se

poglavito drào ~istina i obala. Ali, malo-pomalo, po~eo je da se navikava. Gose ga je
zadirkivao, nazivaju}i ga gospodinom Gibonom; i odista, Ljubov je pomalo li~io na
gibona, sa svojim okruglim, tamnim licem, duga~kim rukama i kosom koja je rano
po~ela da sedi; ali giboni su bili istrebljeni. Dopalo mu se to ili ne, morao je kao hilfer da
odlazi u {umu i traì hilfove; sada, posle ~etiri godine, pod drve}em se ose}ao sasvim
kao kod ku}e - mo`da pre tu nego na bilo kom drugom mestu.
Tako|e su s vremenom po~eli da mu se dopadaju at{eanski nazivi za lokalna
kopna i mesta: zvu~ne, dvoslo`ne re~i: Sornol, Tuntar, E{rent, E{sen - to je sada bio
Centralvil - Endtor, Abtan, a povrh svega At{e, {to je zna~ilo u isti mah i [uma i Svet.
Tako je i zemlja, tera, telus, ozna~avala istovremeno i tle i planetu, dva zna~enja i jedno.
Ali za At{eance tle, zemlja, nije predstavljalo ono ~emu se vra}aju mrtvi i od ~ega ìve
ìvi. Su{tina njihovog sveta nije bila zemlja, ve} {uma. Zemaljski ~ovek bio je ilova~a,
crvena pra{ina. At{eanski ~ovek bio je grana i koren. Oni nisu klesali svoje figure u
kamenu, ve} su ih jedino rezbarili u drvetu.
Spustio je skaka~a na mali proplanak severno od grada, a zatim pe{ice krenuo
prema njemu, u{av{i pokraj ènskog doma. O{tri mirisi at{eanske naseobine ispunjavali
su vazduh; dim drveta, ulovljene ribe, aromati~ne trave, tu|inski znoj. Atmosfera jedne
podzemne ku}e, ako se Zemljanin uop{te mogao uvu}i u nju, predstavljala je retku
smesu CO2 i smradova. Ljubov je proveo mnogo intelektualno podsticajnih ~asova,
gr~e}i se i gu{e}i u zapahnjivoj polutami mu{kog doma u Tuntaru. Ali ovoga puta nije
ba{ izgledalo da }e biti pozvan unutra.
Razume se, ìtelji grada znali su za pokolj u Smitovom logoru, koji se zbio pre
{est nedelja. Brzo su doznali za njega, po{to su se vesti hitro pronosile ostrvima, premda
ne u toj meri da posredi bude 'tajanstvena mo} telepatije', u {ta su drvose~e bile sklone
da veruju. Me{tani su tako|e znali da je neposredno posle pokolja u Smitovom logoru
oslobo|eno hiljadu dve stotine robova u Centralvilu i Ljubov se saglasio sa pukovnikom
da domoroci mogu zaklju~iti kako drugi doga|aj predstavlja posledicu prvog. To bi
moglo da stvori ono {to bi pukovnik Dong nazvao 'pogre{nim utiskom', ali verovatno
nije bilo va`no. Najva`nije je bilo to da su robovi oslobo|eni. Po~injena zlodela nisu se
mogla ra{~initi, ali bar se vi{e nisu ~inila. Mogli bi sada po~eti iznova: domoroci bez
onog bolnog pitanja, na koje nije bilo odgovora - za{to, naime, 'ludi' postupaju prema
ljudima kao prema ìvotinjama; a on bez tereta obja{njavanja i griè savesti zbog
neizbrisive krivice.
Znaju}i da visoko cene otvorenost i neposrednost u pogledu zastra{uju}ih ili
nepovoljnih stvari, o~ekivao je da }e ljudi iz Tuntara razgovarati sa njim o tome, uz
likovanje, izvinjavanje, radovanje ili zbunjenost. Ali niko to nije u~inio. Niko gotovo da
re~ nije prozborio sa njim.
Stigao je u pozno popodne, {to je odgovaralo dolasku u neki zemaljski grad
odmah po svitanju. At{eanci jesu spavali - kolonisti su i ovde prevideli uo~ljivu
~injenicu - ali najniì nivo dejstvovanja njihove fiziologije padao je u razdoblje izme|u
podneva i ~etiri ~asa, dok je kod Zemljana odgovaraju}a faza obi~no bila izme{u dva i
42
pet ujutru; osim toga, njihov ciklus visoke temperature i visoke aktivnosti imao je dva
vrhunca, na prelascima izme|u dana i no}i, u zoru i suton. Ve}ina odraslih spavala je od
pet do {est sati dnevno, ali ne odjednom, ve} u nekoliko navrata, kada su, zapravo,
dremali; upu}eni ljudi, me|utim, provodili su u spavanju samo dva sata od dvadeset
~etiri; prema tome, ako se odbiju intervali dremanja i stanja sanjanja kao svojevrsno
'lenstvovanje', moglo se re}i da nikada ne spavaju. Bilo je znatno lak{e to tvrditi, nego
doku~iti {ta je, zapravo, posredi. U trenutku kada ja Ljubov stigao u Tuntar, grad je
upravo po~injao da oìvljava posle popodnevnog po~inka. Ljubov je odmah primetio
prili~no stranaca. Oni su ga posmatrali, ali mu niko nije pri{ao; predstavljali su puke
prisutnosti koje prolaze drugim stazama u tmini velikih hrastova. Kona~no, njegovim
puteljkom nai|e neko koga je poznavao, ro|aka predvodnice po imenu [erar, starica
koja je malo zna~ila i malo razumela. U~tivo ga je pozdravila, ali nije umela ili nije
èlela ni{ta da mu odgovori o predvodnici i njegova dva najbolja obavestitelja, Egatu
ûvaru Vo}njaka i Tubabu Sanjaru. Oh, predvodnica je veoma zauzeta, a ko to be{e
Egat, da ne misli slu~ajno na Gebana, dok je Tubab mo`da ovde, a ako ne tu, onda tamo,
ili ko bi ga ve} znao gde? Pridruìla se Ljubovu i vi{e ga niko nije oslovio. Nastavio je
put u pratnji hrome, kukavne, si}u{ne, zelene babe kroz gajeve i proplanke Tuntara, do
mu{kog doma. "Puno su zauzeti unutra", re~e mu [erar.
"Sanjaju?"
"Otkud bih ja to znala? Po|i sa mnom, Ljubove, po|i da vidi{..." Znala je da je
on oduvek voleo da razgleda stvari, ali joj nije padalo na pamet {ta da mu sad pokaè,
kako bi ga odmamila odatle. "Hodi da vidi{ ribarske mreè", re~e ona slaba{nim glasom.
Pro{av{i u blizini, jedna devojka, mladi lovac, uputi mu pogled: mra~an i
neprijateljski, kakav jo{ nije doìveo ni od jednog At{eanca, izuzev mo`da od nekog
deteta, zastra{enog njegovom visinom i nekosmatim licem. Ali ova devojka nije bila
zastra{ena.
"U redu", re~e on [erari, shvativ{i da }e najbolje biti ako se pona{a pokorno.
Ukoliko se kod At{eanaca odista pojavio - kona~no i iznenada - poriv grupnog
neprijateljstva, onda to mora da prihvati i jednostavno da poku{a da im pokaè da je
ostao pouzdan prijatelj, koji se nije promenio.
Ali kako im se na~in ose}anja i mi{ljenja mogao tako brzo promeniti, posle
toliko vremena? I za{to? U Smitovom logoru provokacija je bila neposredna i nesnosna:
Dejvidsonova okrutnost nagnala bi na nasilje ~ak i At{eance. Ali ovaj grad, Tuntar,
nikada nije iskusio napad Zemljana, nije doìveo porobljavanje, nije bio svedok kr~enja
ili spaljivanja okolnih {uma. Ljubov je, dodu{e, navra}ao ovamo - antropolog ne moè
uvek da po{tedi sliku koju slika vlastite senke - ali od poslednjeg navrata proteklo je
vi{e od dva meseca. Ovde su stigle vesti iz Smita, a bilo je i pribeglica, biv{ih robova,
koju su patili pod Zemljanima i rado pri~ali o tome. Ali da li bi vesti i prepri~avanja
promenili one koji su ih slu{ali, korenito ih promenili, kada je neagresivnost bila tako
duboko ukorenjena u njima, u celoj njihovoh kulturi i dru{tvu, u njihovoj podsvesti, u
onom 'snu-vremenu', a mo`da i u samoj njihovoj fiziologiji? Znao je da jedan At{eanac
moè biti izazvan izuzetnom okrutno{}u da poku{a ubistvo: li~no se u to uverio -
43
jednom. Shvatio je da se i cela potla~ena zajednica moè na sli~an na~in isprovocirati

nesnosnom svirepo{}u: dogodilo se to u Smitovom logoru. Ali da pri~e i glasine, ma
koliko zastra{uju}e i jezive bile, mogu da razbesne jednu miroljubivu zajednicu ovih
ljudi do te mere da oni po~nu da delaju nasuprot obi~ajima i razumu, da sasvim izi|u
izvan okvira dotada{njeg na~ina ìvljenja - u to nije mogao da poveruje. Cela stvar bila
je psiholo{ki neverovatna. Neki elemenat je nedostajao.
Upravo u ~asu kada je Ljubov prolazio pored doma, iz njega izi|e stari Tubab.
Iza starca se pojavi Selver.
Selver je ispuzao kroz tunel-vrata, uspravio se i za`mirkao pri dnevnoj
svetlosti, sivoj od ki{e i prigu{enoj lisnatim kro{njama. Podigav{i glavu, on srete
Ljubovljev pogled. Obojica osta{e bez re~i. Ljubova obuze silan strah.
Lete}i skaka~em natrag i poku{avaju}i da doku~i za{to su mu ìvci postali tako
napeti, on se upita otkuda strah? Za{to sam se upla{io Selvera? Nedoku~iva intuicija ili
samo pogre{na analogija? Iracionalno, u svakom slu~aju.
Ni{ta se nije promenilo izme|u Selvera i Ljubova. Ono {to je Selver u~inio u
Smitovom logoru moglo se opravdati; ~ak i da se nije moglo opravdati, bilo je svejedno.
Prijateljstvo me|u njima bilo je odve} duboko da bi ga mogle nagristi moralne sumnje.
Zajedno su proveli mnoge ~asove te{kog rada; u~ili su jedan drugoga svoje jezike, ali
nipo{tio samo u doslovnom smislu. Razgovarali su sasvim otvoreno. A Ljubovljeva
ljubav prema prijatelju samo je pove}ana zahvalno{}u koju spasitelj ose}a prema onome
~ije je ìvot imao priliku da spase.
U stvari, sve do ovog trenutka on gotovo da nije shvatio koliko su duboke
njegova naklonost i odanost prema Selveru. Nije li, mo`da, njegov strah predstavljao
li~nu bojazan da bi Selver, sada kada je doku~io rasnu mr`nju, mogao da ga odbaci,
uprokos njegovoj odanosti, da se ophodi prema njemu ne vi{e kao prema nekome koga
oslovljava sa 'ti', nego sa 'jedan od njih'?
Posle tog dugog, prvog pogleda Selver stupi polako napred i pozdravi Ljubova,
ispruìv{i ruke.
Dodir je bio glavni komunikacioni kanal me|u ìteljima {ume. Kod Zemljana,
me|utim, dodir uvek nosi u sebi mogu}nost pretnje, agresije, i za njih ~esto ne postoji
ni{ta u rasponu izme|u formalnog rukovanja i seksualnog milovanja. Tu veliku prazninu
ispunili su At{eanci raznim obi~ajima dodirivanja. Milovanje kao signal i ospokojavanje
bilo im je u podjednakoj meri od su{tinske va`nosti kao i majci i detetu, odnosno
ljubavnicima; ali ovaj zna~aj kod njih je bio dru{tveni, a ne samo maj~inski i seksualni.
Dodirivanje je bilo deo njihovog jezika, te stoga i ustrojeno, kodifikovano, ali i
beskrajno preina~ljivo. "Stalno se me|usobno pipkaju", podsme{ljivo su primetili neki
kolonisti, nesposobni da u toj razmeni dodira vide bilo {ta drugo do vlasitu eroti~nost,
koja, nagnana da se usredsredi isklju~ivo na seks, a potom potisnuta i osuje}ena,
zaposeda i truje svako ~ulno zadovoljstvo, svaku ljudsku reakciju: pobeda obnevidelog,
pritajenog Kupidona nad velikom, bri`nom majkom svih mora i zvezda, svog li{}a sa
drve}a, svih ljudskih gestova, pobeda nad Venerom Genetriks...
44
I tako je Selver istupio sa ispruènim rukama, na zemaljski na~in se rukovao sa

Ljubovom, a zatim ga blago uhvatio za obe mi{ice tik iznad laktova. Jedva da je
prema{ao polovinu Ljubovljeve visine, {to je obojici oteàvalo i ~inilo nezgrapnim sve
kretnje koje su razmenjivali, ali ipak nije bilo ni~eg nesigurnog ili detinjeg u dodiru
njegovih malih ruku, sa tankim kostima i zelenim krznom, koje su po~ivale na
Ljubovljevim mi{icama. One su prenosile spokojnost, koju je Ljubov sa zahvalno{}u
primao.
"Selvere, koje li sre}e da te ovde sretnem. Veoma bih voleo da razgovaram s
tobom..."
"Ne mogu sada, Ljubove."
Kazao je to blago, ali istog ~asa Ljubovljeva nada u neizmenjeno prijateljstvo
i{~eznu. Selver se promenio. Promenio se potpuno: iz korena.
"Smem li ponovo da do|em", re~e Ljubov ùrno, "nekog drugog dana i da
porazgovaram sa tobom, Selvere? Veoma mi je va`no..."
"Danas odlazim odavde", re~e Selver jo{ blaè, ali pustiv{i Ljubovljeve ruke i
odvrativ{i pogled. Dodir je sada, u doslovnom smislu, bio prekinut. U~tivost je nalagala
da i Ljubov postupi na isti na~in i okon~a razgovor. Ali onda vi{e ne bi imao s kim da
pri~a. Stari Tubab nije ga ~ak ni pogledao; ceo grad mu je okrenuo le|a. A ovo je Selver,
koji mu je bio prijatelj.
"Selvere, mo`da misli{ da se me|u nama ispre~ilo ono ubijanje u Kelme Devi.
Ali nije tako. Mo`da nas je ono jo{ vi{e zbliìlo. Osim toga, tvoji ljudi iz ropskih torova
svi do jednog su oslobo|eni, pa sada izme|u nas vi{e ne leì nikakvo zlo. Ali ~ak i da je
tako... da je tako uvek bilo... ja sam, svejedno, onaj stari... onaj isti, kao i pre, Selvere."
U prvi mah At{eanac nije ni{ta odgovorio. Njegovo neobi~no lice, krupne,
duboko usa|ene o~i, istaknute crte, izobli~ene oìljcima i zasen~ene kratkim, svilastim
krznom, koje je pratilo, ali i zatamnjivalo sve obrise, to lice se okrenu od Ljubova,
zatvoreno, nedoku~ivo. A onda, iznenada, ono se ponovo upravi prema njemu, ali kao da
iza te kretnje nije stajala hotimi~nost. "Ljubove, nije trebalo da dolazi{ ovamo. Mora{ da
napusti{ Central kroz dve no}i. Ne znam {ta si ti. Bilo bi bolje da te nikada nisam
upoznao."
Rekav{i to, on se udalji lakog koraka, poput dugonoge ma~ke - zeleni treptaj
me|u tamnim hrastovima Tuntara, koji je za~as minuo. Tubab je lagano po{ao za njim, i
dalje ne udostojiv{i Ljubova ni pogleda. Sitna ki{a be{umno je padala po li{}u hrastova i
po uskoj stazi, koja je povezivala dom i reku. Jedino ako biste pomno na~uljili u{i, mogli
biste da razaberete dobovanje ki{e, odve} mnogozvu~nu muziku da bi je jedan um
pojmio, jedan jedini beskrajni akord, sviran na ~itavoj {umi.
"Selver je bog", re~e stara [erar. "Po|i sad da vidi{ ribarske mreè."
Ljubov odbi poziv. Sada bi bilo neu~tivo i nepromi{ljeno ostati; osim toga, on
nije imao srca za to.
Poku{avao je da ubedi sebe da ga Selver nije odbacio kao Ljubova, ve} kao
Zemljanina. Ali to je bilo svejedno; oduvek je bilo svejedno.
45
Stalno je doìvljavao neprijatna iznena|enja, otkrivaju}i koliko su mu ranjiva

ose}anja, koliko ga boli da bude povre|en. Ovakva mladala~ka preosetljivost bila je
sramotna, morao je ve} da joj na|e nekog leka.
Sitna starica, ~ije je zeleno krzno svo bilo pra{njavo i posrebreno ki{nim
kapima, uzdahnu sa olak{anjem kada se on oprostio. Posmatraju}i je dok je uklju~ivao
motor skaka~a, morao je da se osmehne; odskakutala je {epavo me|u grane, {to je brè
mogla, poput kakve male, krastave àbe koja je upravo utekla zmiji.
Kvalitet je va`na stvar, ali i kvantitet; srazmerna veli~ina. Normalne reakcije
odraslog pojedinca na znatno manju osobu bile bi nadmenost, za{titni~ki stav,
pokroviteljsko drànje, naklonost, nasilni{tvo - ali ma {ta da je od toga, bolje bi
pristajalo nekom detetu, nego odraslom ~oveku. A kada je ta osoba de~jeg stasa jo{
obrasla u krzno, onda se javljala jedna nova reakcija, koju je Ljubov prozvao 'mecin
sindrom'. Budu}i da su At{eanci obilato koristili milovanje, njegovo ispoljavanje nije
bilo neprili~no, ali su mu pobude izazivale podozrivost. Postojao je, kona~no, i
neizbeàn 'sindrom nakaze', ustezanje od ne~ega {to je ljudsko, ali ne izgleda ba{ tako.
No, sasvim po strani od svega toga stajala je ~injenica da su At{eanci, sli~no
Zemljanima, povremeno naprosto izgledali sme{no. Neki od njih odista su li~ili na male,
krastave àbe, buljine, gusenice. [erar nije bila prva stara dama koja se Ljubovu u~inila
sme{na otpozadi...
A u tome je bio i problem kolonije, pomisli on, podiù}i se u skaka~u, dok je
Tuntar nestajao pod hrastvovima i vo}njacima bez li{}a. Uop{te nemamo starica. Ni
staraca, izuzev Donga, a i njemu je tek oko {ezdeset. Ali starice se razlikuju od svih
ostalih po tome {to kaù ono {to misle. At{eancima vladaju - u meri u kojoj je ovaj
pojam uop{te prikladan kada su oni u pitanju - stare ène. Intelekt mu{karcima, politika
ènama, a etika i jednima i drugima: takvo im je ustrojstvo. Imalo je ~ari i dejstvovalo je
- bar za njih. [teta {to Uprava nije poslala i nekoliko bakuta zajedno sa tim mladim,
plodnim, prsatim udava~ama. Devojka sa kojom sam se span|ao pre neko ve~e bila je
stvarno zlatna, a i dobra u krevetu, imala je blago srce, ali, blagi Boè, potrebno je da
protekne jo{ ~etrdeset godina pre no {to ona bude kazala ne{to nekom mu{karcu...
Ali sve to vreme, u zale|u razmi{ljanja o staricama i udava~ama, {ok je i dalje
bio tu, intuicija ili prepoznavanje koje nije dopu{talo da bude prepoznato.
Mora}e dobro da promisli o tome pre no {to podnese izve{taj Glavnom {tabu.
Selver: a {ta }emo sa Selverom?
Selver je za Ljubova nesumnjivo bio klju~na figura. Za{to? Zato {to ga je dobro
poznavao, ili zbog neke mo}i njegove li~nosti, koju Ljubov nikada nije svesno mogao da
pojmi?
Ali ipak ju je naslu}ivao; veoma brzo je uo~io Selvera kao izuzetnu li~nost. U
to vreme su ga zvali 'Sem' i bio je posilni kod trojice oficira koji su delili monta`nu
nastambu. Ljubov se se}ao kako se Benson hvalio da su dobili stvarno dobrog stvorca
koga su izvrsno dresirali.
46
Mnogi At{eanci, a naro~ito Sanjari iz domova, nisu bili u stanju da menjaju

svoj policikli~an obrazac spavanja kako bi se prilagodili zemaljskom. Ukoliko bi se i
navikli na normalno spavanje no}u, to ih je onemogu}avalo da ostvaruju REM ili
paradoksalno spavanje, ~iji je dvo~asovni ciklus upravljao njihovim ìvotima i danju i
no}u i nikako se nije mogao usaglasiti sa zemaljskim radnim danom. Kada ste jednom
nau~ili da sanjate u potpuno budnom stanju, da drìte u ravnoteì du{evno zdravlje ne na
rubu razuma, ve} tamo gde }e imati dvostruku podr{ku i gde }e biti fino uravnoteèno,
razumom sa jedne, a snom sa druge strane - kada ste to jednom nau~ili, onda se stvar
vi{e nije mogla zaboraviti, ba{ kao {to niste mogli zaboraviti ni da mislite. Zbog toga je
mnogo mu{karaca postajalao o{amu}eno, zbunjeno, povu~eno, ~ak katatoni~no. @ene,
smetene i poniène, pona{ale su se mrzovoljno i ravnodu{no, {to je bilo osobeno i za
nove robove. Najbolje su prolazili neupu}eni mu{karci i neki mla|i Sanjari; oni su se
prilago|avali, radili su te{ke poslove u logorima drvose~a ili su postajali pametne sluge.
Sem je bio jedan od njih, delatan, bezli~an posilni, kuvar, pralja, sobar, trlja~ le|a u
kupatilu i uop{te `rtveni jarac trojice gospodara. Stekao je ve{tinu da bude nevidljiv.
Ljubov ga je pozajmio od vlasnika kao etnolo{kog obavestitelja i odmah u po~etku je,
zahvaljuju}i izvesnoj srodnosti uma i prirode, stekao Semovo poverenje. Sem se
pokazao kao idealan obavestitelj, dobro upu}en u obi~aje svog naroda, sa punim uvidom
u njihova zna~enja, spretan da ih prevede, da ih u~ini razumljivim Ljubovu,
premo{}uju}i na taj na~in bezdan koji je zjapio izme|u dva jezika, dve kulture, dve vrste
roda ôveka.
Dve godine je Ljubov putovao, izu~avao, razgovarao, posmatrao, ali nije uspeo
da do|e do klju~a koji bu mu otvorio vrata uma At{eanaca. âk nije znao ni gde je
brava. Prou~avao je navike spavanja At{eanaca i ustanovio da one, kako izgleda, uop{te
ne postoje. Postavio je nebrojeno mnogo elektroda na nebrojeno mnogo krznenih,
zelenih lobanja, ali nije mu po{lo za rukom da razabere bilo kakvo suvislo ustrojstvo
me|u poznatim krivuljama i {iljcima, alfama, deltama i tetama, koji su se pojavljivali na
grafikonu. Tek mu je Selver, kona~no, rastuma~io {ta na At{eanskom zna~i re~ 'san', {to
je tako|e bila re~ za 'koren', i tako mu pruìo klju~ za ulaz u kraljevstvo ìtelja {ume.
Upravo je na Selverovom EEG-u prvi put doku~io smisao izuzetnog ustrojstva impulsa
jednog mozga koji ulazi u stanje sna, ali ni budan, ni zaspao; stanje ~iji je odnos prema
zemaljskom sanjanju-spavanju bio ravan odnosu izme|u Partenona i kakve kolibe od
blata - u osnovi ista pojava, ali u prvom slu~aju dopunjena nemerljivo ve}om
sloèno{}u, kavalitetom i kontrolom.
Selver je imao prilike da pobegne. Najpre je bio u svojstvu sluge, a zatim
(zahvaljuju}i jednoj od retkih korisnih Ljubovljevih povlastica) nau~nog asistenta,
premda je i kao takav no}u bio zatvaran sa ostalim stvorcima u tor (odnosno u 'nastambe
dobrovoljnog, samostalnog, radnog osoblja'). "Prebaci}u te u Tuntar i tamo }u sa tobom
raditi", kazao mu je Ljubov, kada su drugi ili tre}i put razgovarali. "Za ime Boga, za{to
ostati ovde?"
"Moja èna, Tele, nalazi se u toru", odgovorio mu je Selver. Ljubov je poku{ao
da je oslobodi, ali ona je radila u kuhinji glavnog {taba, a narednici koji su upravljali
47
tamo{njim osobljem mrzeli su da im se u posao petljaju 'glave{ine' i 'stru~njaci'. Ljubov

je morao da bude veoma obazriv, kako se njihova mr`nja ne bi prenela na ènu. Ona i
Selver bili su voljni da strpljivo sa~ekaju priliku da zajedno pobegnu ili budu oslobo|eni.
U torovima su strogo bili odvojeni mu{karci od èna - premda niko nije znao za{to -
tako da su se supruzi retko vi|ali. Ljubov je povremeno uspevao da im priredi sastanke u
svojoj nastambi, koja se nalazila na severnom kraju grada. Upravo kada se Tele vra}ala u
glavni {tab sa jednog od tih vi|enja, Dejvidson ju je primetio i verovatno mu se dopala
njena krhka, zapla{ena ljupkost. Doveo ju je u svoju nastambu te no}i i silovao.
Verovatno ju je pri tom i ubio; to se doga|alo i ranije, kao i ishod fizi~ke
nejednakosti; ili je mo`da ona prestala da ìvi. Sli~no Zemljanima, i At{eanci su
posedovali svojevrstan nagon za smr}u; mogli su da obustave da ìve. No, ma {ta da je
posredi, Dejvidson je bio vinovnik njene smrti. Do takvih ubistava dolazilo je i pre.
Ranije se, me|utim, nije dogodilo ono {to je Selver potom u~inio, dve no}i posle smrti
svoje ène.
Ljubov je stigao na popri{te zbivanja tek pred sam kraj. Jasno se se}ao
zvukova: bat njegovih brzih koraka niz glavnu ulicu; pra{ina, vreva ljudi. Cela stvar
mogla je da traje jedva pet minuta, ali i to je mnogo za borbu na ìvot i smrt. Kada je
Ljubov pri{ao, Selver je bio zaslepljen krvlju, postav{i igra~ka kojom se Dejvidson
poigravao, ali je ipak prikupljao poslednju snagu i nastavljao sa nasrtajima, premda ne u
mahnitom besu, nego iz promi{ljenog o~aja. Nasrtao je i nasrtao. Dejvidson je bio taj
koji se kona~no razbesneo, zastra{en uàsnom uporno{}u protivnika; oboriv{i Selvera
jednim sna`nim kro{eom, pri{ao mu je i podigao nogu u te{koj ~izmi, da mu zgnje~i
lobanju. Istog ~asa, Ljubov se probio u krug i spre~io pogubljenje (ma koliko da su bili
krvoèdni, desetorica ili dvanaestorica ljudi koji su posmatrali borbu ve} su utaìli taj
poriv i stali su na Ljubovljevu stranu, kada je kazao Dejvidsonu da okon~a sukob); od
tada je po~eo da mrzi Dejvidsona, a i ovaj je zamrzeo njega, zato {to se ispre~io izme|u
ubice i njegove smrti.
Jer ako svi mi ostali bivamo ubijeni samoubistvom, onda ubica ubija samog
sebe; jedino on to mora da ~ini stalno iznova.
Ljubov je podigao Selvera: bio je to lak teret za njegove ruke. Unakaèno lice
prislonilo mu se uz ko{ulju i krv je ubrzo procurila kroz nju, nakvasiv{i mu koù. Odneo
je Selvera do svog bungalova, stavio mu u da{~ice slomljeni ru~ni zglob, pobrinuo mu se
oko lica koliko je mogao, poloìo ga u vlastiti krevet, iz no}i u no} poku{avao da
razgovara sa njim, da pronikne do njega kroz o~ajanje bola i srama koji su ga obrvavali.
Bilo je to, naravno, protiv pravila.
Ali niko ga nije podse}ao na pravila. Nije ni morao. On je dobro znao da time
{to ~ini gubi dobar deo one i ina~e skromne naklonosti koju je uìvao kod oficira
kolonije.
Do tada je strogo vodio ra~una o tome da bude u dobrim odnosima sa Glavnim
{tabom; protestovao je jedino u slu~ajevima krajnje okrutnosti prema domorocima,
pribegavao je ube|ivanjima, a ne ina}enju, nastoje}i da sa~uva ono mal~ice mo}i i
uticaja {to je imao. Nije mogao da spre~i izrabljivanje At{eanaca. Situacija je bila znatno
48
r|avija nego {to je to mogao da pretpostavi na osnovu obuke koju je stekao, ali malo je
{ta bio u prilici da pobolj{a ovde i sada. Njegovi izve{taji Upravi i Komitetu za prava
mogli su - posle dvosmernog putovanja od pedeset ~etiri godine - da urode nekim
plodom; Zemlja je ~ak mogla da do|e do zaklju~ka da je politika otvorene kolonije u
slu~aju At{ea predstavljala ozbiljnu pogre{ku. Bolje i kroz pedeset ~etiri godine nego
nikad. Ukoliko bi izgubio blagonaklonost pretpostavljenih, oni bi cenzurisali ili
proglasili nevaè}im njegove izve{taje, a onda ne bi vi{e bilo nikakve nade.
Ali sada je bio odve} ljut da bi se drào te strategije. Do |avola sa ostalima, ako
u ovoj brizi za prijatelja budu videli vre|anje Majke Zemlje i izdaju kolonije. Ukoliko
mu prika~e naziv 'ljubitelj stvoraca', mo}i }e da bude od male koristi At{eancima
ubudu}e; sada, me|utim, nije mogao da pretpostavi mogu}e, op{te dobro neodlo`noj
potrebi da se Selveru ukaè pomo}. Ne moète spasiti narod tako {to }ete prodati
prijatelja. Dejvidson, koga su neobi~no rasrdile bezna~ajne ranice koje mu je Ljubov
naneo, proneo je glas da namerava da dokraj~i buntovni~kog stvorca; to bi nesumnjivo i
u~inio, da mu se ukazala prilika. Ljubov je dve nedelje proveo pored Selvera dan i no}, a
zatim ga odvezao skaka~em iz Centrala u jedan grad na zapadnoj obali, u Broter, gde je
ovaj imao neke ro|ake.
Nije bilo ka`njivo pomagati robovima da pobegnu, budu}i da At{eanci uop{te i
nisu bili robovi, osim fakti~ki: oni su predstavljali 'dobrovoljno, samostalno, radno
osoblje'. Ljubov ~ak nije bio ni ukoren. Ali posle toga, oficiri vi{e uop{te nisu imali
poverenja u njega, a ne samo delimi~no, kao ranije; ~ak su mu i kolege iz stru~nih slu`bi,
egzobiolog, poljoprivredni i {umarski koordinatori, ekolozi, na razne na~ine stavili do
znanja da je postupio nerazumno, donkihotski ili glupo. "Da nisi mo`da mislio da ovamo
dolazi{ na piknik?" upitao ga je Gose.
"Ne. Uop{te nisam slutio da }e to biti krvavi piknik", uzvratio je Ljubov
natmureno.
"Nikako ne mogu da razumem za{to se hilferi uvek dobrovoljno javljaju za
otvorene kolonije. Dobro znate da }e stvorenja koja izu~avate biti ugroèna, a mo`da i
istrebljena. Stvari naprosto tako stoje. To je ljudska priroda i ti bi morao da zna{ da je ne
moè{ promeniti. Za{to si onda do{ao i posmatrao sve to? Da nisi mo`da mazohista?"
"Ne znam {ta je 'ljudska priroda'. Mo`da u nju spada i ostavljanje zapisa o
onima koje istrebljujemo. Je li tebi, kao ekologu, ovde stvarno sve potaman."
Gose je pre~uo pitanje. "U redu, samo ti zapisuj. Ali izbegavaj gu`ve. Biolog
koji prou~ava koloniju pacova sigurno ne}e da se upu{ta u spasavanje svojih miljenika u
njoj, kojima preti uni{tenje."
Ljubov vi{e nije mogao da izdrì. Bilo mu je ve} svega dosta. "Razume se da
ne}e", uzvrati on. "Ali samo zato {to pacov moè biti jedino miljenik, a ne i prijatelj." To
je povredilo sirotog, starog Gosea, koji je oduvek ispoljavao te`nju da se prema Ljubovu
ophodi o~inski, i nikome nije donelo nikakvog dobra. No, bilo je ta~no... a i iskrenost
osloba|a ljude... Ja volim Selvera, po{tujem ga; spasao sam ga; patio sam sa njim; bojim
ga se. Selver mi je prijatelj.
Selver je bog.
49
Tako je kazala mala, zelena starica, kao da je to ne{to op{te poznato, izgovorila
je misao obi~nim glasom, kojim bi za nekoga rekla da je, recimo, lovac. "Selver {a'ab."
Ali {ta je to {a'ab zna~ilo? Mnoge re~i ènskog govora, svakodnevni jezik At{eanaca,
poticale su iz mu{kog govora, koji je bio istovetan u svim zajednicama; one su ~esto bile
ne samo dvoslo`ne, nego i dvostrane. Predstavljale su metalni nov~i}, koji ima lice i
nali~je. [a'ab je zna~ilo bog, numensko stvorenje, svemo}no bi}e; no, istovremeno je
zna~ilo i ne{to sasvim razli~ito, ali Ljubov nije mogao da se seti {ta. Upravo dok je
razmi{ljao o tome, stigao je u bungalov; odmah je uzeo re~nik, koji su on i Selver
sa~injavali ~etiri meseca, uloìv{i mnogo iscrpljuju}eg, ali i skladnog rada. Razume se:
{a'ab - prevodilac.
Bilo je gotovo odve} prikladno i primereno.
Da li su dva zna~enja bila povezana? êsto, ali ne i dovoljno da to bude pravilo.
Ako je bog bio prevodilac, {ta je onda prevodio? Selver je stvarno bio nadareni
prevodilac, ali ta nadarenost do{la je do izraàja sasvim slu~ajno, zahvaljuju}i okolnosti
{to se na mati~nom svetu susreo sa jednim odista stranim jezikom. Da li je {a'ab bio neko
ko prevodi jezik sna i filosofije, mu{ki jezik, u svakodnevni govor? Ali to su mogli da
rade svi sanjari. Nije li, onda, posredi mo`da bilo prevo|enje u ìvot jave sredi{njeg
iskustva vizije: prevodilac bi, naime, bio spona izme{u dve stvarnosti, koje su za
At{eance bile ravnopravne, izme|u sna-vremena i sveta-vremena, ~ije su veze, premda
ìvotne, ostajale nejasne. Spona: neko ko je glasno mogao da govori opaànje podsvesti.
'Govoriti' taj jezik zna~i delati. îniti nove stvari. Menjati ili biti promenjen, potpuno, iz
korena. Jer koren je san.
A prevodilac je bog. Selver je uveo novu re~ u jezik svog naroda. Po~inio je
novi ~in. Re~, ~in, ubistvo. Samo je jedan bog mogao da prevede tako velikog prido{licu
kao {to je Smrt preko mosta izme|u svetova.
Ali da li je nau~io da ubija svoje bli`nje iz vlastitih snova osramo}enja i
ucveljenosti ili iz nesanjanih ~inova tu|inaca. Da li je govorio sopstveni jezik ili jezik
kapetana Dejvidsona? Ono {to je izgledalo da ni~e iz korena njegove patnje i da izraàva
njegovo izmenjeno bi}e, moglo je, u stvari, da predstavlja infekciju, tu|insku zarazu,
koja od njegove rase ne bi na~inila novi narod, ve} bi je uni{tila.
U prirodi Raja Ljubova nije bilo da se pita: '[ta da radim?' Karakter i
obrazovanje nalagali su mu da se ne pa~a u poslove drugih ljudi. Njegov zadatak bio je
da ustanovi {ta oni rade, a unutra{nji poriv govorio mu je da ih ne sputava u tome. Vi{e
je voleo da bude prosve}en, nego da prosve}uje; da traga pre za ~injenicama, nego za
Istinom. Ali ~ak se i najnemisionarskija du{a, osim ako ne tvrdi da je li{ena ose}anja,
ponekad suo~i sa izborom izme|u delanja i nedelanja. "[ta rade?" najednom je postalo:
"[ta radimo?" - a zatim: "[ta moram da radim?"
Bio je svestan da se i sam upravo na{ao pred jednim takvim izborom, ali nije
jasno razabirao za{to je tako, niti kakve mu alternative stoje na raspolaganju.
U ovom trenutku vi{e ni{ta nije mogao da preduzme kako bi pobolj{ao izglede
At{eanaca za opstanak; Lepenon, Or i ansibl u~inili su vi{e nego {to se on nadao da }e
posti}i tokom celog veka. Uprava na Zemlji bila je jasna u svakoj poruci upu}enoj
50
ansiblom, a pukovnik Dong izvr{avao je dobijena nare|enja, iako je jedan deo oficirskog
osoblja, zajedno sa predvodnicima drvose~a, vr{io na njega pritisak da prenebregava
uputstva. On je odan vojnik; osim toga, [eklton }e se vratiti da vidi kako se nare|enja
sprovode u delo, a zatim }e poslati izve{taj o tome. Ovi izve{taji po~eli su da zna~e ne{to
sada kada je postojao ansibl, ta machina ex machina, koja je donela okon~anje pre|a{nje
lagodne samostalnosti kolonije i jo{ vas za ìvota pozivala na odgovornost za ono {to ste
u~inili. Nije vi{e postojala margina od pedeset ~etiri godine za svaku gre{ku. Politika je
prestala da bude stati~na. Odluka Lige svetova mogla je namah da zna~i da se kolonija
ograni~ava samo na jedno kopno, da vi{e nije dozvoljeno se}i drve}e ili da se podsti~e
ubijanje domorodaca - {ta ve} bude. Kako je Liga dejstvovala i kakvu je politiku vodila
jo{ se nije moglo razabrati na osnovu {turih uputstava Uprave. Donga je zabrinjavao ovaj
mnogostruki izbor budu}nosti, ali Ljubovu se dopadao. U raznovrsnosti je ìvot, a gde
ima ìvota ima i nade; bilo je to celo njegovo vjeruju - sasvim skromno, u svakom
slu~aju.
Kolonisti su ostavili na miru At{eance i At{eanci su ostavili na miru koloniste.
Zdrava situacija, koju bez preke potrebe nije trebalo remetiti. Jedino {to ju je moglo
ugroziti bio je strah.
U ovom trenutku moglo se o~ekivati da su At{eanci podozrivi i jo{ ozloje|eni,
ali ne posebno upla{eni. [to se ti~e panike koja je obuzela Centralvil posle vesti o
pokolju u Smitovom logoru, ni{ta se nije dogodilo {to bi je ponovo izazvalo. At{eanci
vi{e nigde nisu ispoljili nasilno pona{anje; a kada je ukinuto ropstvo, stvorci su se
izgubili u svojim {umama, tako da su prekinuti stalna razdra`ljivost i ose}anje
ksenofobije kolonista, koji su najzad mogli da predahnu.
Ako bi Ljubov podneo izve{taj o tome da je video Selvera u Tuntaru, Dong i
ostali bi se uzbunili. Mogli bi da naloè poku{aj hvatanja Selvera i njegovo izvo|enje na
su|enje. Kolonijski kod zabranjivao je primenu zakona jednog planetnog dru{tva na
~lanove nekog drugog, ali preki sud nije pravio takve razlike. Mogli bi da optuè Selvera
kao vinovnika pokolja, da ga osude i pogube, pri ~emu bi krunski svedok bio Dejvidson,
koga bi za tu priliku doveli sa Nove Jave. Oh, ne, pomisli Ljubov, odloìv{i re~nik na
prenatrpanu policu. Oh, ne, pomisli on ponovo, a zatim smetnu to sa uma. I tako je
izvr{io izbor, uop{te ne shvativ{i da je to u~inio.
Sutradan je podneo kratak izve{taj. Napisao je da je Tuntar kao i obi~no i{ao za
svojim poslovima, odnosno da njemu niko nije pretio, niti ga je terao. Bio je to sasvim
bezazlen izve{taj i najneta~niji koji je Ljubov ikada sro~io. U njemu je bilo izostavljeno
sve {to je od zna~aja: nepojavljivanje predvodnice, Tubabovo izbegavanje da pozdravi
Ljubova, veliki broj stranaca u gradu, izraz lica mladog lovca, Selverovo prisustvo...
Razume se, ovo poslednje bilo je hotimice pre}utano, ali se u svim drugim pogledima
izve{taj drào ~injenica, pomisli on; naprosto je izostavio subjektivne utiske, ba{ kako to
dolikuje jednom nau~niku. Imao je jaku migrenu dok je pisao izve{taj, a glavobolja se
jo{ poja~ala kada ga je podneo.
Mnogo je sanjao te no}i, ali nije mogao ni~ega da se seti ujutro. U pozni sat
druge no}i posle posete Tuntaru iznenada se probudio i kroz histeri~no zavijanje sirena i
51
gromki prasak eksplozija kona~no se suo~io sa onim u {ta je odbijao da poveruje. Bio je
jedini ~ovek u Centralvilu koji nije doìveo iznena|enje. U tom trenutku je shvatio {ta je,
zapravo: izdajnik.
Pa ipak, jo{ nije bio sasvim na~isto sa tim da je posredi napad At{eanaca. U
prvi mah, to je bio samo uàs u no}i.
Njegova ku}a bila je po{te|ena, stoje}i okruèna dvori{tem, podalje od ostalih;
mo`da ju je {titilo okolno drve}e, pomisli on, hitaju}i napolje. Sredi{te grada bilo je svo
u plamenu. âk je i kamena kocka Glavnog {taba gorela iznutra, poput razvaljene pe}i
za pe~enje cigala. Tamo se nalazio ansibl - ta dragocena spona. Plamen se dizao i sa
uzleti{ta za helikoptere i kosmodroma. Odakle im eksploziv? Kako su poàri svuda
buknuli istovremeno? Sve zgrade du` obe strane glavne ulice, sazdane od drveta, bile su
zahva}ene plamenom; zvuci gorenja bili su uàsni. Ljubov potr~a prema ognju. Put je
bio preplavljen vodom; u prvi mah je pomislio da ona poti~e iz vatrogasne stanice, a
onda je shvatio da je prsla glavna vodovodna cev, koja je i{la od reke Menend, i da se
voda iz nje beskorisno izliva po tlu, dok su unaokolo buktale ku}e, uz onu groznu,
usisavaju}u tutnjavu. Kako su sve to uradili? Postojala je straà, uvek je bilo straè u
dìpovima na kosmodromu... Pucnjava: plotuni, {tektanje jednog mitraljeza. Svuda oko
Ljubova vrvelo je od malih, tr~e}ih prilika, ali on je jurio kroz njih, ne haju}i mnogo da
li ga vide. Stigao je do hotela i tu ugledao jednu devojku koja je stajala na vratima; iza
nje vatra je èstoko plamtela, a pred njom se pruào brisan prostor kojim je mogla da
pobegne. Ali nije se micala. On je pozva, a zatim potr~a preko dvori{ta, stiè do nje,
otrè joj ruke od dovratka, za koji se u panici uhvatila, i povu~e je napred, govore}i joj
blago: "Hodi, du{o, hodi." Po{la je, ali ne dovoljno brzo. Dok su prelazili preko dvori{ta,
pro~elje sprata zgrade, koji je plamteo uznutra, po~e polako da pada, potiskivano gra|om
krova koji se ru{io. [indra i grede stado{e da se rasprskavaju poput {rapnela; zaàreni
kraj jedne grede sru~i se na Ljubova i obori ga na tle. Pao je licem u blatno jezero,
obasjano vatrom, ne stigav{i da vidi kako je jedan mali lovac, zelenog krzna, sko~io na
devojku s le|a, povukao je unazad i prerezao joj grlo. Ni{ta vi{e nije video.
6.
Pesme nisu pevane te no}i. Bilo je samo vike i ti{ine. Kada su lete}i brodovi
buknuli, Selver je osetio kako ga proìma likovanje; na o~i su mu navrle suze, ali ne i
re~i na usta. Okrenuo se u ti{ini, drè}i u rukama teàk baca~ plamena, i poveo svoju
~etu natrag u grad.
Svaku grupu ljudi sa zapada i severa tako|e je predvodio neki biv{i rob, jedan
od onih koji su sluìli ludima u Centralu, pa tako upoznali zgrade i obi~aje grada.
Ve}ina ljudi koja je u~estvovala u napadu te no}i nikada ranije nije videla
ludski grad; dobar broj njih nije imao prilike da vidi ~ak ni nekog luda. Do{li su zato {to
su sledili Selvera, zato {to ih je podsticao zao san, a samo je Selver mogao da ih nau~i da
ovladaju njime. Bilo ih je na stotine i stotine, mu{karaca i èna; ~ekali su u mukloj ti{ini
i ki{noj tami oko rubova grada, dok su biv{i robovi, po dvoje ili troje, radili ono {to su
smatrali da se prethodno mora u~initi: prekinuli su vodovodnu cev, presekli ìce koje su
52
napajale svetiljke iz generatorske centrale, probili se do arsenala i poharali ga. Prve

`rtve, straàri, pale su be{umno, zahvaljuju}i lova~kom oru`ju, om~ama, noèvima,
strelama, veoma brzo, u tami. Dinamit, ukraden ranije te no}i iz logora drvose~a
udaljenog deset milja na jug, postavljen je u arsenalu, u podrumu zgrade Glavnog {taba,
dok su vatre pripremane na drugim mestima; a onda se oglasila uzbuna i buknuli su
plamenovi, progutav{i no} i ti{inu. Pucnjava sli~na praskanju gromova i tresku drve}a
koje pada uglavnom je poticala od ludi koji su se branili, budu}i da su jedino biv{i
robovi uzeli oru`je iz arsenala i koristili se njime; svi ostali su se zadovoljili kopljima,
noèvima i lukovima. No, kada su Resvan i drugi koji su radili u robovskom toru kod
drvose~a najzad postavili i potpalili dinamit, razlegla se eksplozija koja je potrla sve
ostale zvuke, razorila zidove zgrade Glavnog {taba i uni{tila hangare sa brodovima.
Bilo je oko hiljdu sedam stotina ludi u gradu te no}i, od ~ega pribli`no pet
sotina ènki; znalo se da su sve ènke ludi povu~ene u veliki grad: zato su Selver i ostali
odlu~ili da stupe u dejstvo, iako se jo{ nisu sakupili svi koji su èleli da uzmu udela u
napadu. Izme|u ~etiri hiljade i pet hiljada mu{karaca i èna do{lo je kroz {ume na
sastanak u Endor, a potom se uputilo do ovog mesta, do ove no}i.
Vatre su plamtele visoko, a miris paljevine i klanja bio je mu~an.
Selverova usta bila su suva, a grlo ga je bolelo, tako da nije mogao da govori;
ùdeo je da popije malo vode. Dok je vodio svoju grupu niz srednju stazu grada, jedan
lud se tr~e}i ustremio prema njemu; postaju}i sve krupniji spram tame, zaslepljuju}ih
ognjeva i vazduha ispunjenog dimom. Selver podiè baca~ plamena i povu~e obara~;
istog ~asa, lud se okliznu u blatu i teturavo pade na kolena. Pi{te}i mlaz plamena nije
{iknuo iz naprave, po{to je sve gorivo utro{eno na paljenje vazduhoplova koji se nisu
nalazili u hangaru. Selver odbaci te{ko oru`je. Lud je bio mu`jak i nenaoruàn. Selver se
napreè da izusti: "Pustite ga da pobegne", ali glas mu je bio slaba{an; jo{ dok je to
{aputavo izgovarao, pored njega promako{e dva lovca sa proplanaka Abtam, drè}i
podignute noève. Krupne, gole {ake zahvati{e po vazduhu, a zatim se mlitavo opusti{e.
Veliki le{ ostade poput vre}e da leì na stazi. Na mestu koje je bilo sredi{te grada
nalazilo se jo{ mnogo pobijenih. Vi{e se nije dizala velika buka, izuzev one koju je
stvaralo buktanje vatri.
Selver rastavi usne i promuklo uzviknu zov za povratak, kojim se ozna~ava kraj
lova; oni koji su bili oko njega ponovi{e ovaj pokli~ jasnije i glasnije, otegnutim
falsetom; drugi glasovi stado{e da odgovaraju, u blizini i dalje, u tami no}i ispunjenoj
maglom, dimom i plamenim jezicima. Umesto da odmah povede grupu iz grada, on joj
dade znak da produì, a sam skrenu u stranu, u kaljugu izme|u staze i jedne zgrade koja
je izgorela i sru{ila se. Prekora~io je le{ jedne ènke ludi, a zatim se sagao da osmotri
drugo telo koje je leàlo prignje~eno velikom, ugljenisanom, drvenom gredom. U prvi
mah nije mogao da razabere crte lica poginulog, po{to je bio sav zamrljan blatom, a i
nalazio se u senci.
Nije bilo pravedeno; nije bilo neophodno; nije morao da vidi ba{ ovoga me|u
toliko ubijenih. Nije morao da ga prepozna u tami. On se uspravi i krenu za svojom
grupom. Zatim se okrenu i vrati; napregav{i se, podigao je gredu sa Ljubovljevih le|a;
53
kleknuo je i podvukao ruku pod te{ku glavu, tako da je izgledalo da Ljubov sada
ugodnije leì, lica o~i{}enog od zemlje; ostao je tako kle~e}i, nepomi~an.
Nije spavao ve} ~etiri dana, a jo{ duè nije stigao da se malo skrasi kako bi
sanjao - ni sam vi{e nije znao koliko. Delao je, govorio, putovao, planirao, no}u i danju,
jo{ od kada je krenuo iz Brotera sa onima koji su ga sledili iz Kadasta. I{ao je iz grada u
grad, obra}aju}i se ìteljima {ume, pri~aju~i im o novoj stvari, bude}i ih iz sna u svet,
vr{e}i pripreme za ono {to je u~injeno no}as, govore}i neprekidno, govore}i i slu{aju}i
druge, nikada okruèn ti{inom i nikada ostavljen sam. Saslu{ali bi ga, poslu{ali i krenuli
za njim, krenuli novom stazom. Uzeli su u vlastite ruke vatru koje su se bojali; ovladali
su zlim snom: pustili su smrt, koje su se bojali, na svoje naprijatelje. Sve je u~injeno
onako kako je on kazao da treba. Sve je ispalo onako kako je on rekao da }e biti.
Domovi i mnoge nastambe ludi spaljeni su, njihovi vazduhoplovi izgoreli ili skrhani,
oru`ja ukradena ili uni{tena; a njihove ènke pobijene. Vatre su se polako gasile, a no} je
postojala sve mrklija, ispunjena dimom. Selver je jedva uspevao da nazre ne{to pred
sobom; podigao je pogled prema istoku, zapitav{i se da li }e skoro svitanje. Kle~e}i u
blatu me|u poginulima, on pomisli: ovo je sada san, zao san. Nadao sam se da }u ja
upravljati njime, ali on upravlja mnome.
U snu, Ljubovljeve usne pokrenu{e se malo uz dlan njegove {ake; Selver spusti
pogled i vide da su mrtva~eve o~i otvorene. Plam vatri koje su gasnule sjajio se na
njihovoj povr{ini. Nedugo potom, on izgovori Selverovo ime.
"Ljubove, za{to si ostao ovde? Kazao sam ti da ode{ no}as iz grada." Selver to
re~e u snu, o{tro, kao da je bio ljut na Ljubova.
"Jesi li ti zatvorenik?" upita Ljubov, slaba{no i ne podiù}i glavu, ali tako
obi~nim glasom da se Selveru za trenutak u~inilo da ovo uop{te nije san-vreme, ve}
svet-vreme, no} u {umi. "Ili sam mo`da ja?"
"Nijedan od nas nije... obojica smo... kako bih mogao da znam? Sve naprave i
ma{ine su spaljene. Sve ène su pobijene. Mu{karce smo pustili da pobegnu ako su hteli.
Kazao sam da ne pale tvoju ku}u; sa knjigama je sve u redu. Ljubove, za{to nisi kao
ostali?"
"Jesam. Ja sam ~ovek. Kao i oni. Kao i ti."
"Nisi. Ti si druga~iji..."
"Isti sam kao oni. Ba{ kao {to si i ti. Slu{aj me, Selvere. Ne idi dalje. Mora{ se
vratiti... do tvojih ... do tvojih korenova."
"Kada tvojih ljudi bude nestalo, zao san }e prestati."
"Sada", re~e Ljubov, poku{avaju}i da pridigne glavu, ali ki~ma mu je bila
slomljena. On pogleda prema Selveru i zausti da jo{ ne{to kaè. Ali onda mu pogled
klonu i on se zagleda u drugo vreme, a usne mu ostado{e razmaknute, ne progovoriv{i ni
re~i. Dah mu malo za{i{ta u grlu.
Dozivali su Selverovo ime, mnogo udaljenih glasova, dozivali i dozivali. "Ne
mogu da ostanem s tobom, Ljubove!" re~e Selver u suzama, a po{to nije bilo nikakvog
odgovora, on se pridiè i poku{a da otr~i. Ali u snu-tami mogao je da se kre}e samo
veoma polako, kao neko ko hodi kroz duboku vodu. Jasenov Duh i{ao je pred njim, vi{i
54
od Ljubova ili bilo kog luda, visok poput drveta, ne okre}u}i svoju belu masku prema
njemu. Odlaze}i, Selver se obrati Ljubovu: "Vrati}emo se", re~e on. "Ja }u se vratiti.
Sada. Mi }emo se vratiti, sada, obe}avam ti, Ljubove!"
Ali njegov prijatelj, njegov blagi prijatelj, koji mu je spasao ìvot i izdao san,
Ljubov, nije odgovorio. I{ao je negde u no}i, blizu Selvera, nevidljiv i tih kao smrt.
Grupa ljudi iz Tuntara zatekla je Selvera kako tumara tamom, jadikuju}i i
pri~aju}i, nadvladan snom; poveli su ga sa sobom i brzo se vratili u Endtor.
Dva dana i dve no}i leào je tamo bespomo}an i pomra~enog uma u {atoru
podignutom na obali reke, privremenom domu, dok su ga Starci negovali. Sve to vreme
ljudi su neprekidno dolazili u Endtor i odlazili iz njega, vra}aju}i se u mesto E{sen, koje
se privremeno zvalo Central, da bi sahranili svoje mrtve i mrtve tu|inaca: prvih je bilo
vi{e od tri stotine, a drugih vi{e od sedam stotina. Oko pet sotina ludi bilo je zatvoreno u
koralu, torovima stvoraca, koji, budu}i prazni i po strani, nisu bili spaljeni. Jo{ toliko je
uspelo da pobegne, a neki su stigli do logora drvose~a na jugu, koji nisu bili napadnuti;
oni koji su se jo{ skrivali i lutali {umom ili Pose~enim zemljama bili su sada lovljeni.
Neki su ubijeni, budu}i da su mnogi mla|i lovci oba pola i dalje ~uli samo Selverov glas
koji im je govorio: Ubijte ih! Drugi su ostavili no} ubijanja za sobom, kao da je sve to
bilo samo no}na mora, zao san koji se mora razumeti, kako se ne bi ponovio; kada bi
neko od njih nai{ao na èdnog, iscrpljenog luda, {}u}urenog u ~estaru, nije ga mogao
ubiti. Ali je zato on mo`da ubijao njih. Bilo je grupa od deset ili dvadeset ludi,
naoruànih sekirama drvose~a i revolverima, premda je malo njih sa~uvalo ne{to
municije; ove grupe su pra}ene, sve dok se dovoljan broj gonilaca nije okupio u {umi
oko njih, a zatim su bivale nadvladane, vezane i odvedene u E{sen. Svi su pohvatani za
samo dva ili tri dana, po{to je ceo taj deo Sornola vrveo od ìtelja {ume; niko se nije
mogao setiti da li se ikada ranije na jednom mestu okupila bar polovina, ili ~ak desetina
od tolikog mno{tva ljudi; neki su jo{ dolazili iz udaljenih gradova i sa ostalih zemalja,
dok su se drugi ve} vra}ali ku}ama. Pohvatani ludi priklju~ivani su onima koji su bili
zatvoreni u koralu, premda je tamo ve} postalo pretesno, a i kolibice su bile odve} male
za lude. Hranu i vodu dobijali su dva puta dnevno, a ~uvalo ih je dve stotine naoruànih
lovaca danju i no}u.
Sutradan po podne, posle No}i E{sena, jedan vazduhoplov uz grmljavinu se
pojavio sa istoka i stao da se spu{ta, kao da }e sleteti, da bi se najednom ponovo vinuo u
vazduh, puput kakve ptice-grabljivice koja je proma{ila lovinu, i po~eo da kruì iznad
razorenog sleti{ta, tinjaju}eg grada i Pose~enih zemalja. Resvan se pobrinuo da svi
radio-aparati budu uni{teni i sva je prilika da je odsustvo radio-veze dovelo ovamo
letelicu sa Ku{ila ili Rie{vela, gde su se nalazile tri varo{ice ludi. Zatvorenici u koralu
pojurili su iz baraka i stali da vi~u prema ma{ini kad god bi im zabrujala iznad glava;
prilikom jednog od nadletanja, ba~en je neki predmet na malom padobranu u koral;
letelica se kona~no izgubila u daljini.
Na At{eu su sada preostala ~etiri takva krilata broda; tri na Ku{ilu i jedan na
Rie{velu; bile su to male letelice u koje su mogla da stanu ~etiri ~oveka; od naoruànja
su imale mirtraljeze i baca~e plamena. Prili~no su onespokojavale Resvana i ostale, sada
55
kada od Selvera nije moglo biti pomo}i, budu}i da je on hodio tajnovitim putevima
drugog vremena.
Probudio se u svetu-vremena tre}eg dana, slab, o{amu}en, gladan, utihao.
Po{to se okupao u reci i nahranio, saslu{ao je Resvana i predvodnicu Berea, kao i ostale
koji su bili izabrani za vo|e. Ispri~ali su mu kako je bilo na svetu dok je on spavao. Kada
su svi izloìli ono {to su imali, on ih je sve dobro osmotrio, a oni su videli boga u njemu.
U mu~nini, ga|enju i strahu koji su usledili posle No}i E{sena neki su po~eli da
sumnjaju. Snovi su im postali nelagodni, puni krvi i plamena; po ceo dan bili su okruèni
strancima, ljudi su dolazili iz svih krajeva {ume, na stotine, na hiljade njih, svi su se
sabirali ovde, kao jastrebovi oko strvine, ne poznaju}i se me|usobno: izgledalo im je kao
da je do{ao kraj stvari, kao da vi{e ni{ta ne}e biti isto kao pre, niti pravedno. Ali u
Selverovom prisustvu spomenuli su se svrhe; nemir im je ublaèn i sa~ekali su da im se
on obrati.
"Sa ubijanjem je gotovo", re~e Selver. "Postarajte se da to svi doznaju." On
pre|e pogledom po njima. "Moram da razgovaram sa onima u koralu. Ko ih predvodi?"
"]uran, Nogata{, Vla`nooki", re~e Resvan, biv{i rob.
"]uran je ìv? Dobro. Pomozi mi da ustanem, Greda; kosti kao da su mi sasvim
omek{ale..."
Kada je malo postojao, osetio se sna`niji, a posle jednog sata krenuto je za
E{sen, koji je bio udaljen dva ~asa hoda od Endtora.
Kada su stigli, Resven se popeo uz lestve postavljene uza zid korala i razdrao se
na kreolskom engleskom koji se koristio u opho|enju sa robovima: "Donga hajde do
vrata brè-brè!"
Dole na prolazima izme|u zdepastih, cementnih baraka neki ludi nadigo{e graju
i stado{e da bacaju pra{inu na njega. On se pognu i sa~eka.
Nije se pojavio stari pukovnik, ve} Gose, koga su oni zvali Vla`nooki; {epavo
je izi{ao iz jedne kolibe i doviknuo Resvenu: "Pukovnik Dong je bolestan, ne moè da
izi|e."
"[ta kako bolestan?"
"Stomak, vodna bolest. [ta ho}e{?"
"Pri~a-pri~a... Moj gospodaru boè", re~e Resven na svom jeziku, pogledav{i
prema Selveru, "]uran se krije, ho}e{ li da razgovara{ sa Vla`nookim?"
"Ho}u."
"Pazite na vrata, strelci!... Na kapiju, gos-pon Gosa, brè-brè!"
Kapija je otvorena taman toliko {iroko i toliko dugo da se Gose provu~e. Stao je
sam pred nju, naspram grupe pored Selvera. Teìna mu je po~ivala samo na jednoj nozi,
po{to mu je druga bila ranjena u No}i E{sena. Nosio je iscepanu pidàmu, zamrljanu
blatom i mokru od ki{e. Proseda kosa visila mu je u pravim pramenovima oko u{iju i na
~elu. Dvostruko vi{eiod onih koji su ga zarobili, drào se veoma kruto, posmatraju}i ih
hrabro i ljutito, ali i izgledaju}i prili~no bedno. "[ta ho}ete?"
56
"Moramo da razgovaramo, gospodine Gose", re~e mu Selver, koji je od

Ljubova dobro nau~io engleski. "Ja sam Selver sa Jasenovog drveta iz E{reta, Ljubovljev
prijatelj."
"Da. Poznajem te. [ta ima da kaè{?"
"Imam da kaèm da je sa ubijanjem gotovo, ako damo obe}anje koje }e
po{tovati i tvoj i moj narod. Mo}i }ete slobodno da se kre}ete, ukoliko pozovete ovamo
sve ljude iz logora drvose~a na ju`nom Sornolu, Ku{ilu i Rie{velu i svi ostanete na
okupu. Moète da ìvite ovde gde je {uma mrtva, gde uzgajate va{e semenje-trave. Ne
sme biti vi{e nikakvog se~enja drve}a."
Goseovo lice za trenutak se ozari: "Logori nisu napadnuti?"
"Nisu."
Gose ne uzvrati ni{ta.
Selver mu osmotri lice, a onda nastavi: "Mislim da je manje od dve hiljade
va{ih ljudi ostalo ìvo na svetu. @ene su vam sve mrtve. U drugim logorima jo{ ima
oru`ja; mnoge nas moète pobiti. Ali mi smo se domogli jednog dela va{eg oru`ja. Osim
toga, ima nas vi{e nego {to ste u stanju da pobijete. Pretpostavljam da to znate i da zbog
toga niste naloìli da vam se lete}im brodovima dostave baca~i plamena, kako biste
pobili straù i pobegli. To ne bi bilo dobro; ima nas stvarno veoma mnogo. Ako nam
date obe}anje, to }e biti najbolje, a onda }ete mo}i bez opasnosti da sa~ekate dolazak
jednog od va{ih velikih brodova i da odete sa ovog sveta. Do tada treba da proteknu tri
godine, mislim."
"Da, tri lokalne godine. Otkud zna{?"
"Robovi imaju u{i, gospodine Gose."
Gose ga kona~no pogleda pravo u o~i, zatim odvrati pogled, prome{kolji se,
namesti se u zgodniji poloàj za ranjenu nogu. Ponovo pogleda Selvera, a potom opet
odvrati pogled. "Mi smo ve} 'obe}ali' da vam vi{e nikako ne}emo nauditi. Zato su
radnici bili pu{teni ku}i. Ali {ta mari, kad vi niste uvaìli..."
"To obe}anje nije nama dato."
"Ali kako moèmo da sklopimo sporazum ili ugovor sa narodom koji nema
vladu, ni centralizovanu vlast?"
"Ne znam. Nisam siguran da vi uop{te shvatate {ta je obe}anje. Osim toga, ovo
je ubrzo bilo prekr{eno."
"[ta ho}e{ da kaè{? Ko ga je prekr{io? Kako?"
"Prekr{eno je na Rie{velu, odnosno na Novoj Javi. Pre ~etrnest dana. Ludi iz
logora na Rie{vlu spalili su jedan grad i poubijali njegove ìtelje."
"To je la`. Bili smo neprestano u radio-vezi sa Novom Javom. Sve do pokolja.
Niko tamo nije ubijao domoroce. Ni tamo ni bilo gde drugde."
"Govorite istinu koju vi znate", re~e Selver, "a ja koju ja znam. Prihvatam da
niste bili obave{teni o ubijanju na Rie{velu; ali vi morate prihvatiti moja uveravanja da
se to odista dogodilo. Evo {ta proishodi: obe}anja moraju biti data i odràna. Verovatno
}ete hteti da razgovarate o tome sa pukovnikom Dongom i ostalima."
57
Gose krenu da se vrati u koral, ali onda zastade i re~e svojim dubokim,
promuklim glasom: "Ko si ti, Selvere? Da li si... jesi li ti organizaovao napad? Da li si ih
ti vodio?"
"Jesam."
"Onda sva prolivena krv ide tebi na du{u", re~e Gose, a zatim dodade uz
iznenadnu provalu okrutnosti: "I Ljubovljeva, zna{. I tvoj 'prijatelj Ljubov' je poginuo,
naime."
Selver nije shvatio idiom. Nau~io je da ubija, ali ose}anje krivice poznavao je
gotovo isklju~ivo kao apstraktan pojam. Pogled mu se za trenutak prikova za Goseovo
bledo, ozloje|eno lice i on oseti kako ga proìma strah. Najednom ga obuze mu~nina,
samrtna jeza. On poku{a da je odagna od sebe, zatvoriv{i za~as o~i. "Ljubov je moj
prijatelj, tako da nije mrtav", re~e on kona~no.
"Vi ste deca", uzvrati Gose glasom punim mr`nje. "Deca, divljaci. Nemate
predstavu o stvarnosti. Ovo nije san, ovo je stvarno! Ubili ste Ljubova. On je mrtav.
Pobili ste ène... ène... ìve ih spalili, poklali kao ìvotinje!"
"Da nije mo`da trebalo da ih ostavimo u ìvotu?" re~e Selver; glas mu je bio
podjednako ùstar kao i Goseov, ali i blag, ~ak pomalo napevan. "Da se nakotite poput
insekata na le{ini Sveta? Da nas nadma{ite po brojnosti? Poubijali smo ih da bismo vas
sterilisali. Znam ja ko je realista, gospodine Gose. Ljubov i ja smo razgovarali o tim
re~ima. Realista je ~ovek koji poznaje i svet i vlastite snove. Vi ste pomra~enog uma;
~ak ni jedan na hiljadu me|u vama ne zna da sanja. To nije umeo ni Ljubov, a on je bio
najbolji. Vi spavate, zatim se budite i zaboravljate snove, pa ponovo spavate, opet se
budite... i tako provodite ceo ìvot, misle}i da je to bivstvovanje, ìvot, stvarnost! Vi
niste deca, vi ste odrasli ljudi, ali um vam je pomra~en. Upravo smo zato i morali da vas
ubijamo, da i od nas ne biste napravili ludake. A sada se vratite i razgovarajte o
stvarnosti sa ostalim ljudima pomra~enog uma. Razgovarajte dugo i valjano!"
Straàri otvori{e kapiju, zadràv{i kopljima lude koji su nahrupili iznutra. Gose
u|e u koral, poviv{i ramena, kao da se {titi od ki{e.
Selver je bio veoma umoran. Predvodnica Berea i ostale ène pri|o{e mu i
pomogo{e mu da ide; prebacio im je ruke preko ramena, kako ne bi pao ako posrne.
Mladi lovac Greda, ro|aka njegovog Drveta, po~e da se {ali sa njim, a Selver stade da joj
vedro uzvra}a, smeju}i se. Povratak u Endtor kao da je potrajao danima.
Bio je odve} iznuren, tako da nije mogao da jede. Popio je malo tople ~orbe i
legao pokraj mu{ke vatre. Endtor nije bio grad, ve} samo bivak pored velike reke,
omiljeno ribolovno mesto ìtelja svih gradova koji su se nekada nalazili okolo po {umi,
pre no {to su do{li ludi. Nije bilo doma. Dva ognji{na prstena od crnog kamena i
duga~ka, travnata obala gde su se mogli podi}i {atori od koè i pletenog rogoza - to je
bio Endtor. Reka Menend, glavna reka Sornola, neprekidno je ùborila kraj Endtora,
ogla{uju}i se u svetu i u snu.
Oko vatre je bilo mnogo staraca; neke je poznavao iz Brotera, Tuntara i svog
uni{tenog grada E{reta, dok druge nikada ranije nije video; mogao je da razabere u
njihovim o~ima i kretnjama, kao i da im ~uje u glasovima da su Veliki Sanjari; ovde se
58
sada nalazilo vi{e Sanjara nego {to se ikada ranije sakupilo na jednom mestu, mo`da.
Leè}i opruèn, drè}i {ake pod glavom i gledaju}i u vatru, on re~e: "Nazvao sam lude
ludima. Jesam li mo`da i sam lud?"
"Ne razlikuje{ jedno vreme od drugoga", re~e stari Tubab, stavljaju}i cepanicu
u vatru, "zato {to predugo nisi sanjao ni budan ni u snu. Takvi se cehovi dugo pla}aju."
"Otrovi ludi imaju gotovo isto dejstvo kao odsustvo spavanja i sanjanja", re~e
Heben koji je bio rob i u Centralu i u Smitovom logoru. "Ludi se truju da bi sanjali.
Primetio sam sanjarski pogled kod njih kada bi uzeli otrove. Ali oni nisu bili kadri da
prizivaju snove, da ih obuzdavaju, da tkaju, da oblikuju, ni da prestanu da sanjaju; snovi
su upravljali njima, nadja~avali ih. Uop{te nisu znali {ta je to u njima. Tako je i sa
~ovekom koji nije sanjao mnogo dana. Iako moè da bude najmudriji u svom domu, ipak
bi bio lud, uvek i svuda, dugo posle toga. Snovi bi upravljali njime, pot~inili ga. Nikako
ne bi mogao da razume samoga sebe."
Jedan veoma star ~ovek, sa naglaskom iz ju`nog Sornola, poloì ruku na
Selverovo rame, pomilova ga i re~e: "Moj dragi, mladi boè, treba da peva{, od toga }e ti
biti bolje."
"Ne mogu. Pevaj ti umesto mene."
Starac zapeva; ostali prihvati{e napev visokim i trskastim glasovima, gotovo
nemelodi~nim, poput {uma vetra me|u stabljikama trske kraj Endtora. Pevali su jednu od
pesama Jasenovog drveta, o tanano razdeljenom li{}u koje ùti s jeseni, kada bobice
rumene, da bi ga potom, jedne no}i, prvi mraz opto~io srebrnom patinom.
Dok je Selver slu{ao pesmu Jasena, Ljubov je legao pokraj njega. Opruèn, nije
izgledao onako ~udovi{no visok i duga~kih udova. Iza njega nalazila se polusru{ena
ku}a, koju je vatra satrla; stajala je crna spram zvezda. "Ja sam kao ti", re~e on, ne
gledaju}i Selvera, onim snom-glasom koji kao da nastoji da otkrije vlastitu nestvarnost.
Selverovo srce bilo je puno tuge za prijateljem. "Boli me glava", re~e Ljubov, sada
sopstevnim glasom, protrljav{i stra`nji deo vrata kao {to je uvek ~inio, a Selver tog ~asa
ispruì ruku da ga dodirne, da ga ute{i. Ali prijatelj mu je u svetu-vremenu bio samo
senka i sjaj vatre, a starci su pevali pesmu Jasena, o belim cveti}ima na crnim granama u
prole}e, sred razdeljenog li{}a.
Narednog dana ludi zatvoreni u koralu poslali su po Selvera. Stigao je u E{sen
po podne i sreo se sa njima izvan korala, pod kro{njom jednog hrasta, budu}i da su se
Selverovi ljudi ose}ali pomalo nelagodno pod golim, otvorenim nebom. E{sen je nekada
bio hrastov gaj; ovo stablo bilo je najve}e od nekoliko koja su kolonisti po{tedeli.
Nalazilo se na duga~koj padini iza Ljubovljevog bungalova, jedne od {est ili osam
nastambi koje su neo{te}ene preìvele no} paljenja. Sa Selverom su pod hrastom bili
Resvan, predvodnica Berea, Greda iz Kadasta i drugi koji su èleli da prisustvuju
pregovorima, desetak njih ukupno. Mnogo strelaca ~uvalo je straù, iz straha da ludi
mo`da imaju skrivena oru`ja; no, zauzeli su busije iza grmlja ili nagorelih ru{evina, kako
njihovo otvoreno prisustvo ne bi predstavljalo pretnju. Sa Goseom i pukovnikom
Dongom bila su jo{ tri luda sa zvanjem oficira, kao i dvojica iz logora drvose~a; videv{i
59
jednoga od njih, po imenu Benton, biv{i robovi za trenutak osta{e bez daha. Benton je
imao obi~aj da ka`njava 'lenje stvorce' tako {to ih je javno kastrirao.
Pukovnik je izgledo sasu{eno, a njegova ina~e ùto-mrka koà postala je
blatnjava, ù}kasto-siva; nisu slagali kada su kazali da je bolestan. "Pre svega", re~e on,
kada su se svi smestili, ludi stoje}i a Selverovi ljudi ~u~e}i ili sede}i na vla`nim, mekim
nataloìnama hrastovog li{}a, "pre svega hteo bih da ~ujem radnu definiciju ta~nog
zna~enja tih va{ih uslova, kao i {ta oni zna~e u pogledu zajam~ene bezbednosti osoblja
koje se nalazi pod mojim zapovedni{tvom ovde."
Usledila je ti{ina.
"Razumete engleski, zar ne? Bar neki od vas?"
"Da, ali ne razumem va{e pitanje, gospodine Dong."
"Pukovni~e Dong, ako nemate ni{ta protiv!"
"Onda se vi meni obra}ajte sa 'pukovni~e Selver', ako nemate ni{ta protiv." U
Selverovom glasu pojavi se prizvuk napeva; on ustade, spreman za borbu, dok su mu
melodije proticale umom poput reka.
Stari lud, me|utim, ostade nepomi~an, visok i teàk, ljut, ali i ne prihvativ{i
izazov. "Nisam do{ao ovamo da me vre|ate vi, mali humanoidi", re~e on. Usne mu pri
tom zadrhta{e. Bio je star, zbunjen i ponièn. Sva naslu}ivanja o likovanju namah
i{~ezo{e iz Selvera. U svetu vi{e nije bilo likovanja, ve} samo smrti. On ponovo sede.
"Nisam imao nameru da vas uvredim, pukovni~e Dong", re~e on pomirljivo. "Da li biste
ponovili va{e pitanje, molim vas?"
"@elim da ~ujem va{e uslove, a tada }ete vi ~uti na{e i to bi bilo sve."
Selver ponovi ono {to je kazao Goseu.
Dong ga je saslu{ao uz o~igledno nestrpljenje. "U redu. Vama izgleda nije jasno
da ve} tri dana imamo ispravan radio u zatvoru-koralu." Selver je to znao, po{to je
Resvan odmah proverio koji je predmet ba~en iz helikoptera, èle}i da se uveri da to nije
neko oru`je; straà ga je izvestila da je posredi radio i on je dopustio da ga ludi zadrè.
Selver samo klimnu. "Odràvali smo stalnu vezu sa tri isturena logora, dva na Kraljevoj
zemlji i jednim na Novoj Javi, i da smo re{ili da se probijemo i pobegnemo iz zatvora-
korala, to bi bilo veoma lako, budu}i da bi nam helikopteri dostavili oru`je i pokrivali
na{u akciju vatrom iz vazduha; jedan baca~ plamena bio bi dovoljan da nas izbavi iz
korala, a u slu~aju potrebe oni su mogli da upotrebe i bombe koje su kadre da raznesu
celo jedno podru~je. Vi jo{, naravno, niste imali prilike da vidite njihovo dejstvo."
"Da ste se oslobodili iz korala, kuda biste oti{li?"
"U redu. Izostavimo li bespredmetne ili pogre{ne ~inioce, stoji ~injenica da nas
va{e snage u ovom trenutku broj~ano daleko nadma{uju; ali mi imamo ~etiri helikoptera
u logorima, koje nema svrhe poku{avati da stavite izvan stroja, budu}i da ih sada
neprekidno ~uva straà pod punim naoruànjem, ba{ kao i sve ostalo va`nije oru`je;
prema tome, nepristrasno govore}i, situacija je u prili~noj meri izjedna~ena, tako da
pregovore moèmo voditi sa ravnopravnih poloàja. Razume se, to je samo privremeno
stanje. U slu~aju potrebe, ovla{}eni smo da preduzimamo odbrambene policijske mere
kako bi smo osujetili sveobuhvatni rat. Osim toga, iza nas stoji vatrena mo} svekolike
60
zemaljske me|uzvezdane flote, koja moè jednim potezom da zbri{e celu va{u planetu.
Ali takve predstave prili~no su apstraktne za vas, tako da }u poku{ati da stvari postavim
{to jasnije i jednostavnije mogu: spremni smo da pregovaramo sa vama, u ovom
trenutku, na ravnoj nozi."
Selverovo strpljenje bilo je pri kraju, znao je da ta razdra`ljivost predstavlja
simptom pogor{anog du{evnog stanja, ali vi{e nije mogao da se obuzdava. "Hajde, da
~ujemo!"
"Pre svega, ho}u jasno da vam stavim do znanja da smo onog ~asa kada smo
dobili radio naloìli ljudima u drugim logorima da nam ne dostavljaju oru`je niti da
preduzimaju poku{aje spasavanja, a odmazde su strogo zabranjene..."
"Bilo je to smotreno. Dalje?"
Pukovnik Dong zausti da ne{to ljutito uzvrati, ali se obuzda; lice mu je postalo
veoma bledo. "Ima li ovde ne{to na {ta bih seo?" upita on.
Selver obi|e grupu ljudi, pope se uz obronak, u|e u prazan, dvosobni bungalov
i uze stolicu na sklapanje, koja je i{la uz pisa}i sto. Pre no {to je izi{ao iz utihle
prostorije, on se saè i poloì obraz na izbrazdano, neobra|eno drvo stola, gde je Ljubov
uvek sedeo kada je radio sa njim ili sam; neke njegove hartije jo{ su tamo leàle; Selver
ih blago dodirnu. Zatim iznese stolicu i postavi je Dongu na prljavo, ki{om nakva{eno
tle. Starac sede, grizu}i usne, dok su mu se bademaste o~i suzile od bola.
"Gospodine Gose, da li biste vi bili dobri da nastavite umesto pukovnika?" upita
Selver. "Njemu nije dobro."
"Ja }u", re~e Benton, istupiv{i napred, ali Dong odmahnu glavom i promrmlja:
"Gose."
Sa pukovnikom kao slu{aocem, a ne vi{e sagovornikom i{lo je lak{e. Ludi su
prihvatili Selverove uslove. Kada bude dato uzajamno obe}enje, povu}i }e sve isturene
logore i nastaviti da ìve na jednom podru~ju, oblasti koju su raskr~ili na srednjem
Sornolu: bilo je to oko hiljadu sedam stotina kvadratnih milja talasaste zemlje, sa puno
vode. Obavezali su se da ne}e ulaziti u {umu; ìtelji {ume, sa svoje strane, ne}e zalaziti u
Pose~ene zemlje.
êtiri preostala vazduhoplova predstavljala su povod izvesne rasprave. Ludi su
tvrdili da su im oni neophodni za prevoènje pripadnika njihove vrste sa ostrva na
Sornol. No, budu}i da je u ovim letelicama bilo mesta samo za ~etiri putnika, kao i da je
svaki let trajao nekoliko ~asova, Selver je bio mi{ljenja da bi ludi znatno brè stigli u
E{sen pe{ice, pa im je ponudio prevoz preko moreuza; ispostavilo se, me|utim, da ludi
nisu skloni dugom pe{a~enju. Dobro, u tom slu~aju mogu da zadrè skaka~e za ono {to
su nazvali 'operacija vazdu{ni most'. Posle toga treba da ih uni{te. Odbijanje. Ljutnja.
Vi{e su {titili svoje ma{ine nego svoja tela. Selver je najzad popustio, dozvoliv{i im da
zadrè skaka~e, pod uslovom da u njima lete samo iznad Pose~enih zemalja i da uni{te
naoruànje koje je ugra|eno u ove letelice. Oni nisu odmah pristali, ve} su stali da se
raspravljaju me|u sobom, dok je Selver ~ekao, povremeno im ponavljaju}i pojedinosti
svog zahteva, po{to vi{e nije bio spreman na ustupke.
61
"Nema nikakve razlike, Bentone", re~e kona~no stari pukovnik, besan i drhtav.
"Zar ne shvata{ da ionako ne moèmo da upotrebimo to vra`je oru`je? Ima tri miliona
tu|inaca i ra{trkani su po svim ovim prokletim ostrvima, prekriveni drve}em i rastinjem,
bez gradova, bez vitalne mreè, bez centralizovane kontrole. Ne moè{ bombama
osujetiti gerilski tip ustrojstva; odavno je dokazano, deo sveta u kome sam ja ro|en
potvr|ivao je to pravilo tridesetak godina, bore}i se protiv jedne super-sile za drugom u
dvadesetom stole}u . A mi nismo u poloàju da ispoljimo nadmo}nost sve dok brod ne
do|e. Dignimo ruke od te{kog oru`ja, po{to moèmo da zadrìmo li~no naoruànje za
lov i samoodbranu!"
On im je bio Starac i njegovo mi{ljenje odnelo je prevagu na kraju, ba{ kao {to
bi to bilo u mu{kom domu. Benton se nadurio. Gose je po~eo da govori o tome {ta bi se
dogodilo ako se primirje prekr{i, ali ga Selver prekide. "To su mogu}nosti, a mi jo{
nismo zavr{ili sa izvesnostima. Va{ veliki brod vrati}e se kroz tri godine, odnosno kroz
tri i po prema va{em ra~unanju. Do tada ste slobodni ovde. Ne}e vam biti prete{ko. Ni{ta
vi{e ne}e biti uzeto iz Centralvila, izuzev nekih Ljubovljevih radova, koje bih èlo da
zadrìm. Sa~uvana vam je ve}ina naprava za se~enje drve}a i preina~enje zemlji{ta; ako
vam bude potrebno jo{ alatki, peldelski rudnici gvo`|a nalaze se na va{oj teritoriji.
Mislim da je sve bilo jasno. Ono {to je jo{ neophodno utvrditi jeste slede}e: kada brod
stigne, {ta }e biti sa vama, a {ta sa nama?"
"Ne znamo", re~e Gose, a Dong dodade: "Da niste najpre uni{tili ansibl, mogli
smo da dobijemo sveà obave{tenja o tome, a na{i izve{taji imali bi, razume se, uticaja
na odluke koje bi se donele u vezi sa kona~nim re{enjem poloàja ove planete, za koje bi
se onda moglo o~ekivati da po~ne da se sprovodi u delo pre no {to se brod vrati sa
Prestnoa. Ali zbog varvarskog ~ina uni{tenja, izazvanog nepoznavanjem va{ih
sopstvenih interesa, nije nam ostao ni radio ~iji bi domet prema{ao nekoliko stotina
milja."
"[ta je ansibl?" Ta re~ se i ranije javila u razgovoru. Selveru je ona bila nova.
"ICD", uzvrati pukovnik zlovoljno.
"Jedna vrasta radija", re~e Gose osorno. "Pomo}u njega moèmo da
uspostavimo trenutnu vezu sa mati~nim svetom."
"Bez ~ekanja od dvadeset sedam godina?"
Gose se zagleda u Selvera. "Tako je. Ba{ tako. Mnogo si nau~io od Ljubova,
zar ne?"
"Nego {ta je", re~e Benton. "Bio je Ljubovljev mali, zeleni prija{ko. Domogao
se svega {to je bilo vredno saznati i jo{ malo povrh toga. Kao, na primer, koje su klju~ne
ta~ke za sabotaù, gde je razme{tena straà, kako prodreti u skladi{te oru`ja. Mora da su
bili u vezi sve do samog po~etka pokolja."
Gose se oseti nelagodno. "Raj je mrtav. Sve to sada vi{e nije va`no, Bentone.
Ovde smo da bismo utvrdili..."
"Poku{ava{ li ti to da kaè{ da je kapetan Ljubov bio upleten u izvesnu
delatnost koja bi se mogla ozna~iti kao izdaja kolonije, Bentone?" upita Dong, netremice
ga posmatraju}i i pritiskaju}i rukama stomak. "Me|u mojim ljudima nije bilo uhoda ni
62
izdajnika, oni su krajnje bri`ljivo izabrani pre polaska sa Zemlje, a i ja vodim ra~una o
tome sa kakvim osobljem radim."
"Ni{ta ja ne poku{avam, pukovni~e. Jasno i glasno kaèm da je Ljubov bio taj
koji je uzmuvao stvorce, kao i da do svega ovoga ne bi do{lo da nam nare|enja nisu
promenjena posle dolaska broda flote."
Gose i Dong zausti{e da govore u isti mah. "Svi ste vi veoma bolesni", prekide
ih Selver, ustaju}i i otresaju}i se, po{to je vla`no i sme|e hrastovo li{}e prianjalo za
njegovo kratko telesno krzno kao za svilu. "@ao mi je {to smo morali da vas drìmo u
torovima za stvorce; tamo nije ba{ udobno. Molim vas, po{aljite po va{e ljude u
logorima. Kada se svi ovde okupe i kada veliko oru`je bude uni{teno, a svi damo
obe}anje, onda }emo vas ostaviti na miru. Kapije korala bi}e otvorene kad ja odem
danas. Ima li jo{ ne{to {to treba re}i?"
Niko ni{ta nije kazao. Svi ga pogleda{e. Sedam velikih ljudi, ùte ili mrke koè
bez krzna, opto~enih ode}om, tamnih o~iju, strogih izraza lica; dvanaest malih ljudi,
zelenih ili sme|e-zelenih, prekrivenih krznom, krupnih o~iju, poluno}na stvorenja,
snenih lica; a izme|u dve grupe, Selver, prevodilac, krhak, unakaèn, drè}i sve njihove
sudbine u svojim praznim {akama. Ki{a je meko padala po sme|oj zemlji oko njih.
"Zbogom, dakle", re~e Selver i povede svoje ljude.
"Nisu oni tako glupi", primeti predvodnica Berea, prate}i Selvera na povratku u
Endtor. "Mislila sam da su toliki divovi sigurno glupi, ali shvatili su da si ti bog, videla
sam to na njihovim licima pred kraj razgovora. Kako samo dobro zna{ to njihovo
mumlanje. Ba{ su ru`ni. Misli{ li da su im i deca bez krzna:
"Nadam se da to nikada ne}emo saznati."
"Fuj! Pomisli samo da hrani{ neko nekosmato dete. Kao da poku{ava{ da
podoji{ ribu."
"Svi su oni pomra~enog uma", re~e stari Tubab, duboko oàlo{}eno. "Ljubov
nije bio takav kada je dolazio u Tuntar. Nije znao ni{ta, ali je bio razborit. Ali ovi se
samo sva|aju, podruguju se starcu, mrze se. Evo ovako", i on po~e da izobli~uje lice
opto~eno zelenim krznom, opona{aju}i izraze Terana, ~ije re~i, razume se, nije umeo da
ponovi. "Jesi li im to kazao da su ludi, Selvere?"
"Rekao sam im da su bolesni. Ali sada su poraèni, ranjeni i zatvoreni u onaj
kameni kavez. Svako drugi bi na njihovom mestu tako|e bio bolestan i bilo bi mu
potrebno vidanje."
"Ko }e da ih vida", re~e predvodnica Berea, "kada su im sve ène mrtve. Nije
im lako. Jadni, ru`ni stvorovi... ba{ su pravi, veliki, goli pauci! Fuj!"
"Oni su ljudi, ljudi, kao mi, ljudi", re~e Selver; glas mu je bio rezak i britak kao
o{trica noà.
"Oh, moj dragi gospodaru boè, znam, znam, samo sam htela da kaèm da
izgledaju kao pauci", re~e starica, pogladiv{i ga po obrazu. "Slu{ajte me, svi, Selver je
iscrpljen od ovog {etanja izme|u Endtora i E{sena; kako bi bilo da malo sednemo i
odmorimo se."
63
"Ne ovde", re~e Selver. Jo{ su se nalazili na Pose~enim zemljama, me|u

panjevima i travnatim padinama, pod golim nebom. "Kada do|emo pod drve}e..." On
posrnu, a oni koji nisu bili bogovi prisko~i{e da ga pridrè.
7.
Dejvidsonu je dobro posluìo diktafon majora Muhameda. Neko je morao da
beleì doga|aje na Novom Tahitiju, istoriju raspinjanja na krst zemaljske kolonije. Kada
brodovi budi stigli sa Majke Zemlje, pokaza}e se u kolikoj su meri ljudi postupili
izdajni~ki, kukavi~ki i bezumno, odnosno hrabro, uprkos svim nepovoljnostima. Za
vreme slobodnih trenutaka - koji gotovo da su doslovce postali trenuci otkako je preuzeo
zapovedni{tvo - zabeleìo je celu pri~u o pokolju u Smitovom logoru, a zatim dodao i
izve{taje o Novoj Javi, Kralju i Centralu, oslanjaju}i se {to je bolje umeo na {krte i
histeri~ne vesti koje je dobijao od Glavnog {taba.
[ta se ta~no tamo dogodilo, niko nikada ne}e znati, izuzev stvoraca, budu}i da
su ljudi ~inili sve kako bi prikrili vlastita izdajstva i pogre{ke. No, stvar je u op{tim
crtama bila jasna. Organizovanoj bulumenti stvoraca, predvo|enoj Selverom, bilo je
omogu}eno da prodre do arsenala i hangara, gde se domogla dinamita, granata, pu{aka i
baca~a plamena, ~ime je potpuno uni{tila grad i pobila ljude. Stvar je pripremljena
iznutra: to je dokazivala ~injenica da je najpre razoren Glavni {tab. Razume se, iza cele
rabote stajao je niko drugi do Ljubov, a njegov mali, zeleni prija{ko pokazao se stvarno
zahvalan, preklav{i ga kao i ostale. Bar su Gose i Benton tvrdili da su ga videli mrtvog,
posle pokolja. Ali da li se moglo verovati ma kome od njih, u stvari? Nije bilo
neosnovano zaklju~iti da je svaki ~ovek koji je preìveo tu no} u Centralu manje ili vi{e
izdajnik. Izdajnik svoje rase.
@ene su sve pobijene, tvrdili su. To je bilo stvarno r|avo, ali jo{ je gore bilo to
{to nije postojao razlog da se poveruje u tako ne{to. Stvorci su lako mogli da odvedu
zarobljenike u {umu; nema ni~eg jednostavnijeg nego uhvatiti jednu uàsnutu devojku
koja beì iz zapaljenog grada. A zar se sitnim, zelenim |avolima ne bi dopalo da se
do~epaju neke ljudske devojke kako bi malo vr{ili opite na njoj? Sam Bog zna koliko je
jo{ èna ìvo u leglima stvoraca - ìvo i vezano pod zemljom u onim smrdljivim
rupetinama gde ih sada pipkaju, drpaju, gamiù po njima i oskrnavljuju ti odvratni,
dlakavi, mali majmuni. Bilo je nazamislivo. Ali, zaboga, ponekad je ~ovek morao da
zamisli i nezamislivo.
Jedan skaka~ iz Kralja dostavio je zatvorenicima u Centralu primopredajnik;
bilo je to ve} narednog dana posle pokolja i Muhamed je od tada snimao sve svoje
razgovore sa Centralom. Najneverovatnija stvar bio je jedan dijalog Mua sa pukovnikom
Dongom. Preslu{avaju}i traku prvi put, Dejvidson naprosto nije mogao da izdrì, ve} ju
je strgao sa kotura i spalio. Sada mu je bilo ào {to je nije sa~uvao za svoju arhivu, kao
savr{en dokaz o potpunoj nepodobnosti zapovednika i u Centralu i na Novoj Javi.
Uni{tio je stvar, ne uspev{i da obuzda plimu plahovitosti. Ali kako je i mogao mirno da
sedi i slu{a kako se pukovnik i major dogovaraju o potpunoj predaji stvorcima, o tome
kako ne treba preduzimati odmazde, kako se ne treba braniti, kako valja predati
64
celokupno te{ko naoruànje, kako svi treba da se zbiju na komadi} zemlje koji su im
stvorci izabrali, u rezervat koji su im udelili velikodu{ni zavojeva~i, male, zelene zveri.
Bilo je neverovatno. Doslovce neverovatno.
Mo`da stari Ding-Dong i Mu nisu, u stvari, bili izdajice iz ube|enja. Naprosto
su {iznuli, izgubili ìvce. A sve to zbog ove vraìje planete. Bilo je potrebno imati
veoma jaku li~nost da bi se ovde opstalo. Postojalo je ne{to u vazduhu, mo`da polenov
prah sveg ovog drve}a, ne{to {to je delovalo kao droga i od ~ega su obi~na ljudska bi}a
postojala zaglupljena i gubila vezu sa stvarno{}u, ba{ kao stvorci. A kako ih je, osim
toga, bilo i nesravnjivo manje, predstavljali su lak plen za stvorce.
[teta {to je Muhamed morao da bude uklonjen, ali on nikada ne bi prihvatio
Dejvidsonove planove, to je bilo jasno; ve} se ionako duboko zaglibio. Svako ko bi imao
prilike da ~uje onu neverovatnu traku, sloìo bi se sa tim. Bilo je stoga bolje {to su ga
smakli, pre no {to je stvarno saznao {ta se doga|a, tako da vi{e nikakva sramota ne}e
mo}i da bude pripisana njegovom imenu, za razliku od Donga i svih ostalih oficira koji
su ostali ìvi u Glavnom {tabu.
Dong se ve} neko vreme nije javljao preko radija. Obi~no je na vezi bio Juju
Sereng, iz inènjerije. Dejvidson se ranije druìo sa Jujuom i smatrao ga je za prijatelja,
ali kako je sada ~ovek mogao da ima poverenja u bilo koga. Osim toga, Juju je bio jedan
od onih Azijata. Ba{ je bilo ~udno koliko je njih preìvelo pokolj u Centralvilu; od onih
sa kojima je razgovarao jedino Gose nije spadao u Azijate. Ovde, na Javi, pedeset pet
odanih ljudi, preostalih posle prestrojavanja, predstavljali su uglavnom Evroafrikance,
ba{ kao {to je i on bio; postojalo je jo{ ne{to Afrikanaca i Afroazijata, ali nijedan ~ist
Azijata. Krv nije voda, uostalom. Ne moè se biti pravi ~ovek, ako vam u venama ne
te~e malo krvi iz kolevke ôveka. No, to ga ne}e spre~iti da spase one jadne, ùte
kopilane iz Centrala; ove stvari su samo doprinosile rastuma~enju njihovog moralnog
kraha pod stresom.
"Zar ne moè{ da shvati{ kakve nam neprilike stvara{, Done?" pitao ga je Juju
Sereng svojim jednoli~nim glasom. "Sklopili smo formalno primirje sa stvorcima. A
neposredna nare|enja sa Zemlje nalaù nam da ostavimo hilfove na miru i da ne
preduzimamo odmazde. A i kao bismo to mogli da u~inimo. Svi momci sa Kraljeve
zemlje i ju`nog Centrala sada su ovde sa nama, ali nas nema ni dve hiljade, a koliko je
vas tamo na Javi, oko {ezdeset pet ljudi, zar ne? Zar stvarno misli{ da dve hiljade ljudi
moè da nadvlada tri miliona inteligentnih protivnika, Done?"
"Juju, pedeset ljudi je u stanju da to uradi. Sve je stvar volje, ve{tine i
naoruànja."
"Sranje! Su{tina je u tome, Done, da je sklopljeno primirje. Ukoliko se ono
prekr{i, nadrljali smo. Za sada nas jedino ono vadi. Mo`da }e, kada se brod vrati sa
Prestnoa i vidi {ta se dogodilo, odlu~iti da zbri{u stvorce. Ne znamo. Ali, po svemu
sude}i, stvorci nameravaju da po{tuju primirje; uostalom, to je bila njihova zamisao, a
mi nemamo druge nego da je se drìmo. U stanju su da nas pregaze samo svojom
brojno{}u, u svako doba, kao {to su u~inili u Centralvilu. Bilo ih je na hiljade. Zar ne
shvata{ to, Done?"
65
"ûj, Juju; sigurno da shvatam. Ako se bojite da upotrebite tri skaka~a koja jo{
imate tamo, moète ih poslati ovde, sa nekolicinom momaka koji imaju iste nazore kao i
mi. Ako budem morao sam da vas osloba|am, onda }e mi za to biti potrebno jo{
nekoliko skaka~a."
"Ne}e{ ti nas osloboditi, ve} upropastiti, prokleta budalo. Smesta dovezi tog
vra`jeg skaka~a u Central; to je li~no pukovnikovo nare|enje tebi kao vr{iocu du`nosti
zapovednika. Upotrebi ga da prebaci{ ljude ovamo; za dvanaest tura ne}e ti biti potrebno
vi{e od ~etiri lokalna dnevna razdoblja. Drì se nare|enja i smesta se daj na posao."
Tras, prekinuto: upla{io se dalje rasprave sa njim.
Najednom, javi mu se bojazan da bi oni iz Centrala mogli poslati svoja tri
skaka~a da bombarduju ili mitraljiraju logor Novu Javu; tehni~ki posmatrano, naime, on
nije izvr{avao nare|enja, a stari Dong nije podnosio nezavisne elemente. Kako se samo
narogu{io na Dejvidsona zbog malog osvetni~kog pohoda na Smitu. Preduzimljivost se
ka`njavala. Ding- -Dong je voleo poslu{nost, kao i ve}ina oficira. No, opasnost je tu u
tome {to i sam oficir moè postati poslu{an. A onda Dejvidsonu sinu, uz blagi {ok, da
mu skaka~i ne predstavljaju pretnju, zato {to su se Dong, Sereng, Gose, pa ~ak i Benton
bojali da ih po{alju ovamo. Stvorci su im naredili da ne izle}u skaka~ima izvan ljudskog
rezervata: i oni su poslu{no izvr{avali nare|enja.
Blagi Boè, bilo mu je muka od toga. Kucnuo je ~as da se ne{to preduzme.
êkali su ve} skoro dve nedelje. Dobro se pobrinuo za odbranu logora; poja~ao je
ogradu od kolja i pove}ao joj visinu, tako da je nijedan mali, zeleni majmun nipo{to nije
mogao presko~iti, a onaj pametni momak Aabi napravio je puno zgodnih mina i postavio
ih svuda oko ograde, u pojasu {irokom sto metara. Do{lo je vreme da se pokaè
stvorcima da mogu lako sa onim ov~icama iz Centrala, ali na Novoj Javi ~ekaju ih pravi
mu{karci. Uzleteo je u skaka~u i poveo pe{adijsku ~etu od petnaest ljudi do jednog legla
stvoraca ju`no od logora. Nau~io je kako da ih uo~i iz vazduha; otkrivao ih je vo}njak,
usredsre|enost odre|ene vrsta drve}a, premda stvorci nisu sadili stabla u redovima, kao
{to to ljudi ~ine. Bilo je prosto neverovatno koliko se legala pojavljivalo kada biste se
izve{tili u tome da ih uo~avate. [uma je vrvela od njih. êta koju je vodio ru~no je
zapalila leglo ka kome se uputila; no, lete}i natrag sa dvojicom momaka u skaka~u, on je
uo~io jo{ jednu jazbinu, nepuna ~etiri kilometra udaljenu od logora. Na njoj je ostavio
svoj li~ni potpis, jasan i nepogre{iv, tako da ga je svako mogao pro~itati: bacio je
bombu. Obi~nu zapaljivu bombu, ne onu veliku; ali i ova je bila dovoljna da se zelena
krzna razlete na sve strane. Nastala je velika rupa u {umi, ~iji su rubovi goreli.
Razume se, bi}e to njegovo glavno oru`je kada bude do{lo do masovnih
odmazdi. [umski poàr. Mogao bi da spali celo jedno ostrvo, bombama i plamenim
èlatinom, koje bi bacao iz skaka~a. No, najpre }e morati da sa~eka jo{ mesec ili dva,
dok ne pro|e sezona ki{a. Da li da pusti vatru na Kralja, Smita ili na Central? Mo`da
treba po~eti sa Kraljem, kao malo upozorenje, budu}i da tamo vi{e nije bilo ljudi. A
zatim bi red do{ao na Central, ako se prethodno ne urazume.
66
"[ta si to naumio?" upita glas preko radija; zazvu~ao je nekako o~ajno, kao da
ga je izgovorila kakva starica koju plja~kaju, {to ga je nagnalo da se isceri. "Zna{ li ti
uop{te {ta radi{, Dejvidsone?"
"Aha."
"Misli{ li da }e{ pokoriti stvorce?" Na vezi ovoga puta nije bio Juju, ve}
verovatno onaj glavonja Gose, ili neko drugi iz te sojte; svejedno; svi su oni samo
blejali.
"Da, ba{ tako", uzvrati on ironi~no blagim glasom.
"Misli{ da }e, ako nastavi{ da im spaljuje{ sela, oni do}i i predati se, tri miliona
njih? Je li tako?"
"Mo`da."
"Slu{aj, Dejvidsone", oglasi se ponovo radio posle kratke pauze, uz pi{tanje i
zujanje; koristili su rezervnu opremu, po{to su izgubili veliki oda{ilja~, zajedno sa onim
bleferskim ansiblom, {to, u stvari, i nije bio gubitak. "Slu{aj, ima li u blizini nekog
drugog sa kim bismo mogli da razgovaramo?"
"Nema; svi su ovde prili~no zauzeti. Nego, uzgred budi re~eno, ba{ nam je
svima fino, ali ponestalo nam je klope za desert; znate ve}, vo}ni kokteli, breskve i
sli~ne stvar~ice. Nekim momcima to stvarno nedostaje. A taman smo mi bili na redu i za
sledovanje marihuane kada su vas rasturili. Ako po{aljem skaka~a, da li biste mogli da
nam odvojite ne{to slatki{a i malo travice?"
Pauza. "Mogli bismo. Po{alji letelicu."
"Odli~no. Stavite svu robu u mreù, a momci }e je pokupiti bez spu{tanja." On
se isceri.
Usledilo je neko kome{anje sa druge strane veze, u Centralu, i najednom se
oglasio stari Dong; bilo je to prvi put da se obratio Dejvidsonu. Zvu~ao je slaba{no i kao
bez daha na piskutavim kratkim talasima. "Slu{aj, kapetane, ho}u da znam da li ti je
potpuno jasno na kakave }e me korake tvoji postupci na Novoj Javi nagnati. Ako
nastavi{ da ne izvr{ava{ nare|enja. Poku{avam da stvari raspravim sa tobom kao sa
razumnim i odanim vojnikom. Kako bih osigurao bezbednost mog osoblja ovde, u
Centralu, na}i }u se u poloàju u kome mi ne}e preostati ni{ta drugo do da kaèm
domorocima da mi vi{e nismo u stanju da snosimo odgovornost za ono {to ti ~ini{."
"Tako i treba, ser."
"Ono {to poku{avam da ti stavim do znanja jeste da }emo se na}i u poloàju da
im moramo re}i kako vi{e nismo u stanju da te spre~imo da prekr{i{ primirje tamo, na
Javi. Tvoje osoblje broji {ezdeset {est ljudi, zar ne? E, pa, lepo: ho}u te ljude zdrave i u
jednom komadu ovde, u Centralu, sa nama, da sa~ekamo [eklton i odrìmo koloniju. Ti
srlja{ u samoubistvo, a ja sam odgovoran za ljude koji su sa tobom."
"Ne, niste, ser. Ja sam. Samo se vi ne uzbu|ujte. Jedino kada vidite da dùngla
gori, skupite se nasred nekog ra{~i{}enog pojasa, kako vas ne bismo ispekli zajedno sa
stvorcima."
"ûj me dobro, Dejvidsone! Nare|ujem ti da prepusti{ zapovedni{tvo
poru~niku Tembi! Smesta! A onda do|i na raport ovamo", re~e daleki, piskutavi glas, a
67
Dejvidson naglo prekinu vezu, po{to mu je svega bilo dosta. Svi su redom {iznuli,
prave}i se da su jo{ vojnici, iako su izgubili sve veze sa stvarnim stanjem stvari.
Postojalo je, zapravo, sasvim malo ljudi koji su bili kadri da se suo~e sa stvarno{}u kada
do|e do gustog.
Kao {to je i o~ekivao, lokalni stvorci nisu preduzeli ba{ ni{ta posle napada na
njihova legla. Jedini na~in sa njima, kao {to je to on znao od po~etka, bila je ~vrsta ruka;
ni za trenutak im nije trebalo dopustiti da dignu glavu. Ako tako postupate, onda znaju
ko je glavni i manji su od makovog zrna. Veliki broj sela u krugu pre~nika trideset
kilometara bio je sada napu{ten pre no {to je stigao do njih, ali on je ipak vodio ljude da
ih pale svakih nekoliko dana.
Momci su postali prili~no nervozni. I dalje im je nalagao da seku {umu, budu}i
da su ~etrdeset osam od pedeset pet odanih ljudi bili drvose~e. Ali znalo se da
roboteretnjaci sa Zemlje ne}e biti pozvani dole da utovare drvo; nastavi}e da dolaze i
kruì}e orbitom, ~ekaju}i na signal koji nikako ne}e stizati. Nema svrhe se}i drve}e
samo radi se~e; bio je to teàk posao. Sada bi mogli i da ga spaljuju. Podelio je ljude u
grupe i po~eo da ih upu}uje u tehniku paljenja vatre. Jo{ je, dodu{e, bilo odve} ki{ovito
da bi mnogo postigli, ali tako su bar bili ne~im zauzeti. Kada bi samo imao ostala tri
skaka~a, mogao bi da izvodi munjevite akcije. Razmi{ljao je o upadu u Central sa
svrhom da se domogne letelica, ali jo{ nije pomenuo tu zamisao ~ak ni Aabiju i Tembi,
svojim najboljim ljudima. Neki momci bi napunili ga}e na ideje o napadu na vlastiti
Glavni {tab. Ve}ina ih je i dalje govorila: "Kada budemo sa ostalima." Nisu imali pojma
da su ih ti ostali napustili, izdali, prodali ih stvorcima. Ali on im to nije kazao, po{to
nikako ne bi mogli da svare tako ne{to.
Jednoga dana, on, Aabi, Temba i jo{ jedan normalan momak odlete}e za
Central, a zatim }e trojica isko~iti sa mitraljezima, svaki uzeti po jednog skaka~a, pa
natrag ku}i, natrag ku}i, hopa-cupa! Sa ~etiri fine mutilice za jaja da mutimo jaja. Ne
moè se napraviti omlet bez mu}enja jaja. Dejvidson se glasno nasmeja u tami
bungalova. Zadrà}e jo{ malo plan za sebe, zato {to ga je ba{ dra{kalo da razmi{lja o
njemu.
Posle jo{ dve nedelje u prili~noj su meri istrebili legla stvoraca na udaljenosti
do koje se moglo sti}i pe{ice iz logora i {uma je tu postala ~ista i uredna. Bez gamadi.
Bez dimnih perjanica povrh drve}a. Niko vi{e nije iskakao iz grmlja i bacao se na tle,
zatvorenih o~iju, ~ekaju}i da ga zgazite. Nije vi{e bilo malih, zelenih... Samo ogroman
preplet drve}a, pro{aran tu i tamo paljevinama. Momci su stvarno postali napeti i
nervozni. Kucnuo je ~as da se krene u pohod po skaka~e. Izloìo je plan jedne no}i
Aabiju, Tembi i Postu.
U prvi mah niko ni{ta nije odgovorio; kona~no, ti{inu je prekinuo Aabi: "[ta
}emo sa gorivom kapetane?"
"Imamo dovoljno goriva."
"Ne za ~etiri skaka~a; ne bi potrajalo ni nedelju dana."
"Ho}e{ da kaè{ da postoji samo jednomese~na zaliha za ovaj koji imamo?"
Aabi klimnu.
68
"Pa, onda nam ne preostaje drugo do da uzmemo i malo goriva."

"Kako?"
"Mu}ni malo glavom oko toga."
Svi su samo sedeli i glupo ga posmatrali. To ga je ljutilo. Sve su ~ekali od
njega. Bio je ro|eni vo|a, u redu, ali voleo je da mu ljudi misle svojim glavama. "Sna|i
se nekako, Aabi, to je tvoja struka", re~e on i izi|e da popu{i cigaretu; smu~ilo mu se
kako su se svi pona{ali: kao da su sasvim pogubili ìvce. Naprosto nisu bili u stanju da
se suo~e sa hladnim, ~vrstim ~injenicama.
Zalihe marihuane sasvim su se istanjile i on ve} dva dana uop{te nije pu{io. No,
to mu nije smetalo. No} je bila obla~na i crna, vla`na, topla, puna proletnjih mirisa. U
blizini je promakao Ngenene, kre}u}i se poput kliza~a na ledu ili gotovo kao robot na
gusenicama; okrenuo se polako, kliskih kretnji, i pogledao Dejvidsona, koji je stajao na
tremu bungalova, u prigu{enoj svetlosti {to je dopirala sa vrata. Radio je sa elektri~nom
testerom i bio je veoma snaàn. "Izvor moje energije povezan je sa Velikim
generatorom, tako da ne mogu da budem isklju~en", re~e on jednoli~nim glasom,
netremice posmatraju}i Dejvidsona.
"Idi u baraku i ispavaj se!" odbrusi mu Dejvidson glasom sli~nim pucnju bi}a
kome su se uvek svi pokoravali; trenutak potom Ngenene nastavi da obazrivo klizi,
nezgrapan, ali graciozan. Premnogo ljudi uzima sve vi{e halucinogena. Narkotika su
imali dovoljno, ali oni su bili namenjeni drvose~ama kada se odmaraju nedeljom, a ne
vojnicima na malom upori{tu usred neprijateljskog sveta. Nije bilo vremena da lete
visoko, da sanjaju. Mora}e da drì pod klju~em te stvar~ice. Ali onda bi neki od momaka
mogli da se raspuknu. Pa neka se raspuknu! Ne moè se napraviti omlet, ako se ne
raspuknu jaja. Mo`da bi mogao da ih po{alje u Central u zamenu za gorivo. Dajte mi
dva, tri rezervoara benzina, a ja }u vam zauzvrat dati dva, tri topla tela, odana vojnika,
dobre drvose~e, ba{ va{ tip, malo dublje zabrazdila u sanjarenja...
On se isceri i krenu ponovo unutra, da vidi {ta }e Temba i ostala dvojica re}i o
ovoj zamisli, kada se najdnom razdra straàr postavljen na dimnjaku drvare: "Dolaze!"
Uzviknuo je to visokim glasom, kao kakav de~ki} koji se igra Crnaca i Rodeàna. Jo{
neko po~e da vi~e na zapadnom delu ograde, a onda odjeknu i pucanj.
Narednog trena stvorci pokulja{e. Blabi Boè, doslovce pokulja{e.
Neverovatno! Bilo ih je na hiljade. Na hiljade. Bez zvuka, bez ikakvog {uma, sve dok se
straàr nije razdrao; zatim pucanj; onda eksplozija - bila je to mina - pa jo{ jedna, a
potom puno njih, stotine i stotine buktinja koje su jedna drugu palile, {ikljaju}i i uzle}u}i
kroz crni, vla`ni vazduh poput raketa; i tada, usred tog vatrometa, ograda najednom kao
da je oìvela: stvorci su navirali i navirali preko nje, upadali, prodirali, na hiljade. Li~ili
su na vojsku pacova koju je Dejvidson jednom video kada je bio mali, za vreme
poslednjeg Gladovanja, na ulicama Klivilenda, u Ohaju, gde je proveo detinjstvo. Ne{to
je isteralo pacove iz rupa i oni su se pojavili usred bela dana, nahrupiv{i preko zida,
pulsiraju}i pokrov sazdan od krzna, o~iju, {apica i zuba, a on je stao da doziva mamu i
da tr~i kao lud - ili je to mo`da sve bio san koji je sanjao kada je bio mali? Najva`nije je
bilo sa~uvati hladnokrvnost. Skaka~ je stajao u toru za stvorce; tamo je i dalje vladala
69
tama i on odmah pojuri u tom pravcu. Kapija je bila zaklju~ana: on ju je stalno drào pod
klju~em za slu~aj da neka slaba{na sestrica podlegne isku{enju i do|e na pomisao da
odleti tatici Dingu-Dongu pod okriljem no}i. U~inilo mu se da ja proteklo uàsno
mnogo vremena dok je vadio kju~, sme{tao ga u bravu i otklju~avao je, ali ceo {tos bio je
u tome da ostane pribran, a potom mu je bilo potrebno tako|e mnogo vremena da odjuri
do skaka~a i otvori ga. U me|uvremenu su prispeli Post i Aabi. Kona~no se oglasilo
gromko brujanje rotora, mu}enje jaja, nadja~av{i sve ostale jezive zvuke u no}i,
piskutave glasove dranja, vriskanja i pevanja. Vinuli su se u vazduh, ostaviv{i pakao pod
sobom: tor pun pacova, zahva}en plamenom.
"Treba biti hladnokrvan da se sna|e{ u gadnoj situaciji", re~e Dejvidson. "Brzo
ste mislili i brzo delali, momci. Odli~no. Gde je Temba?"
"Dobio je koplje u stomak", re~e Post.
Aabi, pilot, zatraì da upravlja skaka~em i Dejvidson ga pusti za komande. On
se prebaci na stra`nje sedi{te i zavali se, pustiv{i mi{i}e da mu se opuste. [uma je tekla
pod njima, crno pod crnim.
"Kuda si krenuo, Aabi?"
"U Central."
"Ne. Ne}emo u Central."
"A kuda }emo onda?" upita Aabi, zakikotav{i se na ènski na~in. "U Njujork?
U Peking?"
"Samo ti ostani u vazduhu, Aabi, i kruì iznad logora. Pravi velike krugove da
se ne ~ujemo dole."
"Kapetane, gotovo je sa logorom Java, nema ga vi{e", re~e Post, nadzornik
drvose~a, zdepast, ~vrst ~ovek.
"Kada stvorci budu zavr{ili sa paljenjem logora, mi }emo se vratiti i spali}emo
stvorce. Dole mora da ih je ~etiri hiljade na jednom mestu. U stra`njem delu helikoptera
sme{teno je {est baca~a plamena. Da}emo im dvadesetak minuta. Po~e}emo èlatinskim
bombama, a zatim }emo baca~ime plamena da jurimo one koji beè."
"Blagi Boè", re~e Aabi, "ali dole }e sigurno biti i na{ih; mo`da }e ih stvorci
zarobljavati, ne znamo. Ja ne}u da se vratim i mo`da palim ljude." Nije okrenuo
skaka~a.
Dejvidson prisloni cev revolvera Aabiju na teme i re~e: "Ho}e{, ho}e{!
Vra}amo se; saberi se malo, mom~e, i nemoj da mi pravi{ neprilike."
"U rezervoaru imamo dovoljno goriva da se prevezemo do Centrala, kapetane",
re~e pilot. Poku{avao je da skloni glavu od uperenog revolvera, kao da je to neka muva
koja mu dosa|uje. "Ali samo toliko. To je sve ~ime raspolaèmo."
"Onda }emo dugo ostati u vazduhu. Vrati letelicu, Aabi."
"Mislim da je bolje da produìmo u Central, kapetane", re~e Post svojim tupim
glasom; Dejvidsona je ova urota protiv njega toliko razbesnela da je okrenuo revolver u
{aci, uhvatio ga za cev i munjevito udario Posta dr{kom iznad uha. Drvose~a se samo
presavi kao boì}na ~estitka i ostade da sedi na prednjem sedi{tu, sa glavom me|u
kolenima i rukama koje su visile do poda. "Okreni, Aabi", re~e Dejvidson svojim
70
bi~evnim glasom. Helikopter stade da kruì u velikom luku. "Do vraga, gde je logor?
Nikada nisam leteo skaka~em no}u bez signala na zemlji", re~e Aabi tupo i {mrkavo,
kao da ima kijavicu.
"Kreni na istok i traì vatru", uzvrati Dejvidson, hladno i mirno. Nijedan od njih
nije imao petlju, ~ak ni Temba. Niko nije smeo da ostane uz njega kada stvarno do|e do
gustog. Ranije ili kasnije svi se udruùju protiv njega, zato {to nisu u stanju da idu putem
koji je on izabrao. Slabi kuju urote protiv jakih; jak ~ovek osu|en je da ostane sam i da
jedino o sebi vodi ra~una. Naprosto se slu~ilo da je takvo ustrojstvo stvari. Gde se deo taj
logor?
Zapaljene nastambe morale bi se videti sa udaljenosti od mnogo milja pri ovom
mrklom mraku, ~ak i uz ki{u. Ali ni{ta se nije moglo razabrati. Sivo-crno nebo, cno tle.
Vatre su se sigurno pogasile. Odnosno, bile su uga{ene. Da li je mogu}e da su ljudi
savladali stvorce? Po{to je on pobegao? Ta pomisao prostruja mu kroz svest poput mlaza
ledenih kapljica. Ne, razume se da je bilo nemogu}e: zar pedeset protiv mnogo hiljada?
Ali, za ima Boga, na minskom polju mora da ima sva sila delova raskomadanih stvoraca,
u svakom slu~aju. Cela stvar je bila u tome {to su nagrnuli u tolikom mno{tvu. Ni{ta nije
moglo da ih zaustavi. Ni{ta nije mogao da preduzme protiv toga. Odakle su se samo
deli? Danima nije bilo ni jednog jedinog stvorca u okolnim {umama. Mora da su do{li
odnekud, iz svih pravaca, do{unjali se kroz {ume, izmileli iz rupa poput pacova. Nije
bilo nikakvog na~ina da se zaustave tolike hiljade i hiljade stvoraca. Gde je, do vraga, taj
logor? Aabi sigurno ne{to muti sa kursom. "Prona|i logor, Aabi", re~e on blagim
glasom.
"Pa to i poku{avam, za ima Boga", uzvrati momak.
Post se nije micao, onako presami}en pokraj pilota. "Nije mogao tek tako da
nestane, zar ne, Aabi? Ima{ sedam minuta da ga prona|e{."
"Prona|i ga sam", obrecnu se Aabi, kre{tavo i mrzovoljno.
"Ne}u sve dok se ti ne pridruì{ Postu, mom~e. Spusti nas niè."
Minut kasnije Aabi re~e: "Ovo mi li~i na reku."
Dole se odista nalazila reka i velika ~istina; ali gde je logor Java? Nije bilo ni
traga od njega dok su leteli na sever iznad ~istine. "Ovo mora da je to. Ovde nema
nijedne druge velike ~istine", re~e Aabi, krenuv{i ponovo preko ogoljenog predela.
Svetla za spu{tanje su im sijala, ali ni{ta se nije moglo videti izvan snopova farova; bilo
bi bolje da su isklju~eni. Dejvisdon pruì ruku preko pilotovog ramena i isklju~i svetla.
Neprozirna, vla`na tama, koja je istog ~asa zavladala, stvorila je isti utisak kao da im je
neko bacio crne pe{kire preko o~iju. "Za ime Boga!" uzviknu Aabi i, uklju~iv{i ponovo
svetla, skrenu helikopter ulevo i po~e da ga diè, ali nije bio dovoljno brz. Ogromna
stabla najednom izroni{e pred njima u tami i prete}e kro{nje do~epa{e se letelice.
Elisa zaurla, podigav{i ciklon li{}a i gran~ica kroz jarke snopove svetlosti, ali
stabla drve}a bila su veoma stara i sna`na. Mala letelica stade da ponire, a onda se u~ini
kao da }e se otrgnuti i osloboditi; me|utim, narednog trenutka ponovo po~e da pada kroz
kro{nje, iskriviv{i se na bok. Svetla se pogasi{e. Buka prestade.
71
"Ne ose}am se ba{ najbolje", re~e Dejvidson. Zatim to ponovi, ali ne i tre}i put,
budu}i da nije bilo nikoga kome se mogao obratiti. A onda shvati da uop{te ni{ta nije
kazao. Bio je o{amu}en. Mora da je negde udario glavom. Aabi nije bio tu. Gde li je
samo? Ovo je skaka~. Bio je skroz okrenut, ali on se jo{ nalazio na sedi{tu. Mrak je bio
tako gust da mu se ~inilo da je slep. On stade da pipa oko sebe i ubrzo prona|e Posta,
nepomi~nog, i dalje presami}enog, zgurenog izme|u prednjeg sedi{ta i kontrolne table.
Skaka~ bi se zatresao kad god bi se Dejvidson pomerio i njemu kona~no sinu da se
letelica uop{te ne nalazi na tlu, ve} da se zaglavila me|u kro{njama, zapetljala poput
zmaja. Bol u glavi po~eo je da mu popu{ta i on odlu~i da izi|e iz mra~ne, nagnute
kabine. Iskobeljao se na pilotovo sedi{te, proturio noge napolje i pustio se da visi oka~en
o ruke, ali nije mogao da dosegne tle, ve} samo grane, koje su ga grebale po nogama {to
su se njihale. Posle nekoliko trenutaka oklevanja, on pusti ruke; nije znao na kolikoj je
visini, ali morao je da se izvu~e iz kabine. Do tla ga je delilo svega nekoliko stopa.
Ponovo je udario glavom o ne{to, ali osetio se bolje kada je stao na noge. Samo da nije
tako mra~no, tako tamno. Imao je baterijsku svetiljku za pojasom, uvek ju je nosio no}u
po logoru. Ali sada je nije bilo. ûdno. Sigurno mu je ispala. Mora}e da se vrati u
skaka~ i da je na|e. Mo`da mu ju je Aabi uzeo. Aabi je namerno oborio skaka~, uzeo
Dejvidsonovu baterijsku svetiljku i pobegao. Ljigavi, mali kopilan, nije se razlikovao od
ostalih. Vazduh je bio crn i pun vlage i uop{te niste znali gde da stavite nogu u tom
korenju, grmlju, prepletima. Sve je unaokolo vrvelo od {umova: kapanje vode, {u{kanje,
grebuckanje, kretanje sitnih stvorova po mraku. Bolje da se vrati u skaka~ i uzme
baterijsku svetiljku. Ali nije mogao da vidi kako bi se uspeo. Donji kraj vrata bio mu je
tik izvan doma{aja prstiju.
A onda se pojavi neka svetlost, slaba{ni sjaj koji se palio i gasio me|u drve}em.
To je Aabi uzeo baterijsku svetiljku i krenuo u izvidnicu, da ustanovi gde se nalaze;
pametan momak. "Aabi!" pozva on prodornim {apatom. Poku{avaju}i da bolje razabere
ta~ku svetlosti kroz drve}e, on nagazi na ne{to neobi~no. Najpre je to opipao ~izmom, a
zatim spustio ruku, oprezno, budu}i da nije bilo mudro dirati stvari koje ne moète
videti. Ne{to vla`no i ljigavo, poput mrtvog pacova. On brè trè ruku, a zatim je spusti
malo dalje i napipa - ~izmu. Osetio je pod prstima {nir pertli. To mu pred nogama
sigurno leì Aabi. Ispao je iz letelice kada se sru{ila. Pa, i zasluìo je to, sa onim svojim
Judinim trikom: poku{ajem da pobegne u Central. Dejvidsonu se nije dopao vla`ni dodir
ode}e i kose koje nije mogao da vidi. On se uspravi. Ponovo je spazio svetlost, koju su
svaki ~as zaklanjala obli`nja i udaljena stabla - daleki sjaj koji se micao.
Dejvidson se ma{i za futrolu, ali revolvera nije bilo u njoj.
Drào ga je u ruci, za slu~aj da se Aabi i Post uzjogune. Sada ga, me|utim, vi{e
nije imao. Mora da je gore u helikopteru, zajedno sa baterijskom svetiljkom.
On ~u~nu i ostade nepomi~an; a onda, najednom, dade se u trk. Nije video kuda
ide. Stabla su ga odbacivala sa strane na stranu kako je naletao na njih, a korenje ga je
spoplitalo. On izgubi ravnoteù i opruì se koliko je dug, pav{i preko gustog grmlja.
Pridigav{i se na {ake i kolena, grozni~avo po~e da traì neko skrovi{te. Gole, vla`ne
gran~ice zapre~avale su mu put i grebale ga po licu, ali on je uporno napredovao kroz
72
grmlje. Um su mu potpuno zaposeli sloèni mirisi truleì i rastinja, uvelog li{}a,

raspadanja, mladica, paprati, mirisi no}i, prole}a i ki{e. Svetlost ga potpuno obasja. On
ugleda stvorce.
Setio se {ta oni rade kada se na|u u opasnosti i {ta je Ljubov kazao o tome.
Okrenuo se na le|a, zabacio glavu i zaklopio o~i. Srce mu je tuklo u grudima.
Ni{ta se nije dogodilo.
Bilo je te{ko otvoriti o~i, ali kona~no mu je to po{lo za rukom. Oni su samo
stajali oko njega: mnogo njih, izme|u deset i dvadeset. Imali su samo koplja koja su
koristili za lov: stvar~ice sli~ne igra~kama, ali ~eli~na se~iva bila su o{tra i bez po muke
mogla su vam pro}i kroz stomak. On ponovo zatvori o~i i nastavi nepomi~no da leì.
Opet se ni{ta nije dogodilo.
Mahnito kucanje srca mu se primirilo i sada je ve} mogao bolje da misli. Ne{to
se uskome{a u njemu, ne{to {to je gotovo li~ilo na smeh. Blagi Boè, nisu mu mogli
ni{ta! Kad su ga ve} izdali sopstveni ljudi i kad ljudska inteligencija vi{e nikako nije
mogla da mu pomogne - sve {to mu je preostalo bilo je da ih osujeti njihovim
sopstvenim trikovima, da se napravi mrtav i tako u njima izazove nagonski refleks koji
ih je spre~avao da ubiju nekoga ko je zauzeo taj poloàj. Oni su samo stajali unaokolo,
mrmljaju}i ne{to izme|u sebe. Nisu mogli da mu naude. Za njih sada kao da je bio bog.
"Dejvidsone!"
Morao je ponovo da otvori o~i. Baklja od smole, koju je drào jedan od
stvoraca, jo{ je gorela, ali sjaj joj je postao nekako ble|i, a i {uma se sada oblila sivilom,
ne vi{e zaronjena u onu katranastu tminu. Kako se to dogodilo? Proteklo je svega pet ili
deset minuta. Jo{ se te{ko moglo videti, ali vi{e nije bila no}. Uspeo je da razabere li{}e i
granje, {umu. Spazio je lice koje ga je posmatralo. Nije imao nikakvu boju u
jednoli~nom sivilu praskozorja. Unakaèno lice izgledalo je kao ljudsko. O~i su bile kao
dve tamne jame.
"Pustite me da ustanem", re~e Dejvidson iznenada, bu~nim, promuklim glasom.
Drhtao je od studeni zbog dugog leànja na vla`noj zemlji. Nije mogao vi{e da leì i
posmatra kako ga Selver gleda odozgo.
Selver ni{ta nije imao u rukama, ali je zato mnoìna malih vragova oko njega
bila naoruàna ne samo kopljima, nego i revolverima. Ukradenim iz njegovog skladi{ta u
logoru. On se uspravi i stade. Ode}a mu je ledeno prianjala uz ple}a i stra`nji deo nogu,
tako da nikako nije mogao da obuzda drhtanje.
"Svr{imo stvar", re~e on. "Brè-brè!"
Selver ga je samo posmatrao. Sada je morao da podigne pogled kako bi mogao
da gleda Dejvidsonu u lice.
"Da li bi èleo da te sada ubijem?" upita on. Ljubov ga je nau~io da tako u~tivo
govori, razume se; ~ak se i u glasu prepoznavao Ljubov. Neverovatno.
"Na meni je da to izaberem, zar ne?"
"Pa, cele no}i si leào u poloàju koji zna~i da èli{ da ti po{tedimo ìvot;
ho}e{ li sad, pak, da umre{?"
73
Bol u glavi i stomaku i mr`nja prema ovoj uàsnoj, maloj nakazi, koja je
govorila kao Ljubov i koja ga je bacila u ovu bedu, taj bol i ta mr`nja su se spregli i
uskome{ali mu utrobu i on po~e da povra}a, gotovo obrvan ga|enjem, ali je ipak
poku{ao da sa~uva hrabrost. Iznenada istupi jedan korak i pljunu Selvera u lice.
Usledila je kratka pauza, a onda Selver, napraviv{i svojevrsnu plesnu kretnju,
uzvrati istom merom. I nasmeja se. I ne preduze ni{ta da ubije Dejvidsona. Dejvidson
obrisa hladnu pljuva~ku sa usana.
"Slu{aj, kapetane Dejvidsone", re~e stvorac onim mirnim, tihim glasom od koga
se Dejvidsonu vrtelo u glavi i obuzimalo ga ga|enje, "nas dvojica smo bogovi, ti i ja. Ti
si pomra~enog uma, a ja nisam siguran da li je i moj pomra~en ili nije. Ali bogovi smo.
Vi{e ne}e biti susreta u {umi kao {to je sad ovaj me|u nama. Doneli smo jedan drugome
darove kakve bogovi donose. Ti si mi dao tvoj dar: ubijanje pripadnika vlastite vrste,
ubistvo. Sada }u ti, koliko to budem mogao, ja dati poklon mog naroda, ali to nije
ubijanje. Mislim da nam obojici pada te{ko da nosimo teret dobijenih poklona. Ti ga,
me|utim, sam mora{ nositi. Tvoji ljudi u E{senu kazali su mi da, ako te dovedem tamo,
oni }e te osuditi i pogubiti po svom zakonu. No, kako ja èlim da ti podarim ìvot, ne}u
te odvesti me|u ostale zatvorenike u E{sen; a ne mogu te ni pustiti da luta{ {umom, zato
{to nam nanosi{ silnu {tetu. Postupi}emo, stoga, prema tebi kao prema nekome od nas
kada si|e s uma. Prebaci}emo te na Rendlep, gde vi{e niko ne ìvi, i ostaviti tamo."
Dejvidson se netremice zagleda u stvorca, ne mogav{i da odvoji pogled sa
njega. Kao da je ovaj delovao na njega nekom hipnoti~kom mo}i. Niko mu ni{ta nije
mogao. "Trebalo je da ti slomim vrat onoga dana kada si nasrnuo na mene", re~e on
glasom koji je jo{ bio promukao i nejasan.
"Mo`da bi tako bilo najbolje", odgovori Selver. "Ali Ljubov te je spre~io u
tome. Kao {to sada spre~ava i mene da te ubijem. Sa ubijanjem je gotovo ovde. I sa
se~enjem drve}a. Nema vi{e {ta da se se~e na Rendlepu. Vi to mesto zavete Smetli{no
ostrvo. Tvoji ljudi tamo nisu ostavili ni drveta, {to zna~i da ne}e{ mo}i da napravi{
~amac i ode{ odande. Gotovo da ni{ta vi{e ne raste na Rendlepu, tako da }emo morati da
ti dostavljamo hranu i drvo za ogrev. Tamo nema {ta da se ubija. Ni drve}a, ni ljudi.
Ranije je bilo i drve}a i ljudi, ali sada su ostali samo snovi o njima. Mislim da je to pravo
mesto za tebe da ìvi{, budu}i da mora{ da ìvi{. Mo`da }e{ tamo nau~iti da sanja{, ali je
najverovatnije da }e{ nastaviti stazom svog ludila do kraja. Kona~no."
"Ubij me sada i prekini sa tim vra`jim iìvljavanjem."
"Da te ubijem?" ponovi Selver; pogled koji je uputio Dejvidsonu sijao je,
veoma jasan i uàsan, u osvitu {ume. "Ne mogu te ubiti, Dejvidsone. Ti si bog. Mora{ to
sam da u~ini{."
On se okrenu i udalji, lako i brzo, nestav{i u samo nekoliko koraka me|u sivim
stablima.
Om~a skliznu preko Dejvidsonove glave i malo mu se steè oko vrata. Tanka
koplja primako{e mu se uz le|a i bokove. Nisu poku{avali da ga ozlede. Mogao je da im
se otme, da pobegne, oni se nisu usu|ivali da ga ubiju. Se~iva su bila ugla~ana, u obliku
74
lista, britka poput brija~a. Om~a ga blago povu~e za vrat. On krenu putem kojim su ga
poveli.
8.
Selver nije video Ljubova veoma dugo. Onaj san oti{ao je sa njim na Rie{vel.
Bio je sa njim kada je poslednji put razgovarao sa Dejvidsonom. Zatim je oti{ao i mo`da
je sada spavao u grobu Ljubovljeve smrti u E{senu, budu}i da nikad nije do{ao Selveru u
pohod u gradu Broteru, gde je ovaj sada ìveo.
Ali kada se veliki brod vratio i kada je on stigao u E{sen, Ljubov ga je sa~ekao
tamo. Bio je utihao i slaba{an, veoma tuàn, tako da se stari, tegobni bol ponovo
probudio u Selveru.
Ljubov je ostao uz njega, poput seni u umu, ~ak i kada se sreo sa ludima iz
broda. Bili su to mo}ni stvorovi; veoma su se razlikovali od svih ostalih ludi koje je
poznavao, osim njegovog prijatelja, ali bili su znatno sna`niji nego nekada Ljubov.
Prili~no je zaboravio jezik ludi, tako da je u po~etku pustio sabesednike da
govore. Kada se valjano uverio kakvi su oni stvorovi, pruìo im je te{ku kutiju koju je
doneo iz Brotera. "Unutra je Ljubovljev rad", re~e on, prise}aju}i se re~i. "Znao je vi{e o
nama od ostalih. Nau~io je moj jezik i mu{ki govor; sve je to zapisao. Pomalo je shvatio
kako mi ìvimo i sanjamo. Drugima to nije uspelo. Da}u vam njegovo delo, ako ga
odnesete tamo gde je on èleo.
Visoki ~ovek bele koè, Lepenon, imao je ozaren izraz lica dok se zahvaljivao
Selveru; kazao mu je da }e hartije stvarno biti odnete tamo gde je to Ljubov èleo, kao i
da }e ih na tom mestu veoma ceniti. To je obradovalo Selvera. Ali zadalo mu je bol kada
je morao glasno da izgovori prijateljevo ime, jer Ljubov je i dalje imao gorko-tuàn
izraz lica kada ga je pogledao u umu. Malo se povukao od ludi i posmatrao ih. Dong,
Gose i ostali iz E{sena stajali su sa petoricom iz broda. Ovi su izgledali ~isti i ugla~ani
poput novog èleza. Stari kolonisti pustili su da im kosa izraste po licu, tako da su
pomalo li~ili na ogromne At{eance crnog krzna. Jo{ su nosili ode}u, ali ona je bila
dronjava i prljava. Nisu izgledali mr{avo, izuzev Starca, koji se uop{te nije oporavio
posle No}i E{sena; ali svi su zajedno ostavljali utisak stvorenja koja su ili izgubljena ili
luda.
Sastanak se odigrao na rubu {ume, na podru~ju gde, po pre}utnom sporazumu,
ni ìtelji {ume ni ludi nisu podizali nastambe, niti su logorovali tokom proteklih godina.
Selver i njegovi pratioci smestili su se u senci jednog velikog jasena, koji je stajao izvan
okrilja {ume. Njegove bobice jo{ su bili samo zeleni ~vori}i na gran~icama, ali je zato
imao duga~ko i meko li{}e, nepostojano, letnjezeleno. Svetlost pod velikom kro{njom
bila je blaga i puna senovitih prepleta.
Ljudi su ìvo razgovarali me|u sobom, dolazili i odlazili, da bi kona~no jedan
pri{ao jasenovom stablu. Bio je to onaj sna`ni iz broda, zapovednik. û~nuo je pored
Selvera, ne zatraìv{i prethodno dozvolu za to, ali i bez ikakve namere da se ophodi
neuljudno. "Moèmo li malo da popri~amo?" upita on.
75
"Svakako."
"Poznato vam je da odvodimo sve Terane. Dovezli smo jo{ jedan brod za njih.
Va{ svet vi{e ne}e biti kolonija."
"Tu poruku sam ~uo u Broteru, kada ste stigli pre tri dana."
"Hteo sam samo da se uverim da ste shvatili kako je ovo trajno re{enje. Ne}emo
se vratiti. Va{ svet stavljen je pod okrilje Lige. Prevedeno na va{ jezik, to bi zna~ilo
slede}e: mogu vam obe}ati da niko vi{e ne}e do}i ovde da se~e drve}e ili da vam uzima
zemlju, bar dok Liga bude postojala."
"Niko od vas vi{e ne}e do}i", re~e Selver glasom koji je zazvu~ao i kao pitanje
i kao potvrdni iskaz.
"Ne}e. Za pet pokolenja. Niko. A onda }e mo`da sti}i svega nekoliko ljudi,
deset ili dvadeset, ali svakako ne vi{e od dvadeset, da razgovara sa va{im narodom, da
prou~ava va{ svet, kao {to su to radili neki od ovih koji su ve} bili na At{eu."
"Nau~nici, stru~njaci", re~e Selver, a zatim se zadubi u misli nekoliko
trenutaka. "Vi donosite odluke tako napre~ac, va{i ljudi", ponovo prozbori on glasom
koji je mogao da bude i pitanje i iskaz.
"Ne razumem. "Na zapovednikovom licu pojavi se oprezan izraz.
"Pa, kaète da niko vi{e ne}e se}i drve}e At{ea: i svi prestanete da to ~inite. Ali
vi ìvite na mnogo mesta. Kada kod nas predvodnica Kara~a, na primer, izda neko
nare|enje, ono ne vaì i za susedno selo, a jama~no ga ne}e poslu{ati svi ljudi na svetu
odmah..."
"Ne}e, ali to je stoga {to vi nemate jednu vladu koja upravlja svima. Ali mi je
imamo, sada je imamo, i ja vas uveravam da se njena nare|enja izvr{avaju. Svi ih
izvr{avaju i to smesta. Ali ~ini mi se da sam iz pri~a koje sam ~uo od kolonista ovde
razabrao da kada ste vi, Selvere, izdavali nare|enja, onda su ih svi, na svakom ostrvu,
odmah izvr{avali. Kako vam je to uspelo?"
"U to vreme bio sam bog", re~e Selver bezizraàjno.
Kada je zapovednik oti{ao, pri{ao je lakim korakom onaj drugi, visoki i beli, i
upitao da li bi smeo da sedne u senku drveta. Umeo je da se ophodi i bio je izuzetno
mudar. Selver se ose}ao nelagodno u njegovom prisustvu. Sli~no Ljubovu, postupao je
blago; razumeo bi stvari, ali bi sam ostajao potpuno nedoku~iv. Najbolji me|u njima bili
su, naime, u podjednakoj meri neuhvatljivi, nedostupni, kao i najokrutniji. To je i bio
razlog {to mu je Ljubovljevo prisustvo u umu bilo bolno, dok su mu snovi u kojima je
video i dodirivao svoju mrtvu ènu Tele izgledali dragoceni i puni spokojstva.
"Kada sam bio ovde ranije", re~e Lepenon, "sreo sam Raja Ljubova. Gotovo da
nisam imao prilike da porazgovaram sa njim, ali se}am se {ta je govorio; pro~itao sam
posle neke njegove tekstove o izu~avanju va{eg naroda. Njegov rad, kako vi kaète. U
velikoj meri zahvaljuju}i tom radu At{e je sada slobodan od teranske kolonije. Ta
sloboda bila je glavna svrha Ljubovljevog ìvota, mislim. Vi, kao njegov prijatelj,
sigurno uvi|ate da ga smrt nije spre~ila da stigne do cilja, da okon~a putovanje."
Selver je sedeo u ti{ini. Nelagodnost mu se u umu pretvorila u strah. Ovaj je
govorio kao Veliki Sanjar.
76
Ni{ta nije uzvratio. "Da li biste mi kazali ne{to, Selvere? Nadam se da vas
pitanje ne}e uvrediti. Posle toga, ni{ta vas vi{e ne}u pitati... Ovde je bilo mnogo
ubijanja: u Smitovom logoru, zatim na ovom mestu, E{senu, i kona~no u logoru Nova
Java, gde je Dejvidson predvodio grupu pobunjenika. To je bilo sve. Nikakvo novo
ubijanje posle toga...Je li to ta~no? Je li stvarno vi{e nije bilo ubijanja?"
"Ja nisam ubio Dejvidsona."
"To nije va`no", re~e Lepenon, pogre{no ga razumev{i; Selver je hteo da kaè
da Dejvidson nije mrtav, ali Lepenon je shvatio da je neko drugi ubio Dejvidsona.
Uvidev{i sa olak{anjem da i ludi mogu da gre{e. Selver ga nije razuverio.
"Nije, dakle, bilo novih ubijanja?"
"Nije. Oni }e vam to potvrditi", re~e Selver, pokazav{i glavom prema
pukovniku i Goseu.
"Mislio sam me|u tvojim ljudima. Da li su At{eanci ubijali At{eance?"
Selver ne odgovori.
Nekoliko trenutaka potom on podiè pogled prema Lepenonu, prema njegovom
neobi~nom licu, belom poput maske Jasenovog Duha, koje se promenilo kada mu je
uzvratio pogled.
"Ponekad do|e neki bog", re~e Selver. "On donosi novi na~in na koji ne{to
valja raditi, ili neku novu stvar koju treba u~initi. Novu vrstu pevanja, ili novu vrstu
smrti. Donosi je preko mosta izme|u sna-vremena i sveta-vremena. Kada to uradi, onda
je gotovo. Stvari koje postoje u svetu ne mogu se vi{e vratiti u san, ne mogu se zadràti u
snu zidovima ili pretvaranjem. Nema nikave svrhe da se sada pretvaramo kako ne znamo
da se me|usobno ubijamo."
Lepenon poloì svoju duga~ku {aku na Selverovu, tako brzo i blago da je Selver
prihvatio dodir kao da ruka nije stran~eva. Zeleno-zlatne senke jasenovog li{}a
podrhtavale su nad njima.
"Ali ne smete se ni pretvarati da imate razloga da se me|usobno ubijate.
Ubijanje nikada nema smisla", re~e Lepenon, lica podjednako bri`nog i tu`nog kao
Ljubovljevo. "Oti}i }emo. Kroz dva dana vi{e nas ne}e biti ovde. Nijednog. Zauvek.
[ume At{ea ponovo }e biti kao {to su bile ranije."
Ljubov izi|e iz senki Selverovog uma i re~e: "Ja }u biti ovde."
"Ljubov }e biti ovde", re~e Selver. "I Dejvidson }e biti ovde. Obojica. Mo`da
}e posle moje smrti ljudi biti onakvi kakvi su bili pre no {to sam se ja rodio, pre no {to
ste vi do{li. Ali sumnjam u to."
PROSTRANIJA OD CARSTAVA I SPORIJA

Tek tokom ranih decenija postojanja Lige Zemlja je uputila brodove na
izuzetno daleka putovanja, preko svih ranijih me|a, do zvezda, i jo{ dalje. Oni su tragali
za svetovima koje nisu zasejali niti su ih nastanili Osniva~i Haina - za istinski tu|inskim
svetovima. Svi Poznati svetovi bili su hainskog porekla, a Zemljane je vre|alo to {to su
ih Hainci ne samo osnovali, nego su ih i spasli. @eleli su da se odvoje od porodi~ne
matice. Hteli su da prona|u nekog novog. Poput roditelja zamorno punih razumevanja,
77
Hainci su podsticali njihova istraìvanja, opskrbljuju}i ih brodovima i dobrovoljcima,

kao {to je ~inilo i nekoliko drugih svetova Lige.
Svi ti dobrovoljci, koji su ulazili u sastav posade za Krajnja istraìvanja,
odlikovali su se istom osobeno{}u: nisu bili sasvim zdrave pameti.
Uostalom, koja bi se to osoba zdrave pameti upustila u traganje za podacima
koji ne}e biti primljeni narednih pet ili deset stole}a? Smetnje izazvane kosmi~kom
masom jo{ nisu bile odstranjene u radu ansibla, tako da je trenutno komuniciranje bilo
pouzdano samo u dometu od sto dvadeset svetlosnih godina. Istraìva~i su, dakle, morali
ra~unati sa potpunom izdvojeno{}u. Osim toga, nisu mogli imati nikakvu predstavu o
tome {ta }e ih ~ekati pri povratku, ako se uop{te vrate. Nijedno normalno ljudsko bi}e,
koje je iskusilo posledice vremenske dilatacije makar i od samo nekoliko decenija na
putovanju izme|u svetova Lige, ne bi se dobrovoljno javilo za dvosmernu misiju koja bi
potrajala stole}ima. Istraìva~i su bili eskapisti, malo otka~eni. ]aknuti.
Desetoro njih ukrcalo se na transporter na kosmodromu Smeming, a onda,
tokom tri dana, koliko je trajao prevoz do broda Gum, preduzelo manje ili vi{e neve{te
poku{aje da se me|usobno upozna. 'Gum' je cetijanski naziv, koji pribli`no odgovara
na{em 'beba' ili 'ma~e'. Posadu je sa~injavalo dvoje Cetijanaca, dva Hainca, jedna
Beldenka i petoro Zemljana; brod cetijanske proizvodnje iznajmila je vlada Zemlje.
Njegova {arolika posada teturavo se ukrcala kroz spojnu cev, idu}i jedan po jedan, poput
upla{enih spermatozoida koji poku{avaju da oplode Vaseljenu. Transporter se odvojio i
udaljio, a navigator je stavio Gum u pogon. Brod je treperio nekoliko ~asova na rubu
svemira, udaljen nekoliko stotina miliona milja od kosmodroma Smeming, a onda je
naglo nestao.
Kada se, posle deset ~asova i dvadeset devet minuta, odnosno dve stotine
pedeset {est godina, ponovo pojavio u normalnom svemiru, trebalo je da se nalazi u
blizini zvezde KG-E-96651. I odista, zvezda se odmah ukazala u vidu zlatne glave
~iode. Negde u okvirima kugle pre~nika ~etiri stotine miliona kilometara tako|e se
nalazila jedna zelenkasta planeta, Svet 4470, koju je kartografisao neki cetijanski
stru~njak. Brod je sada trebalo da prona|u planetu. Ovo nije bilo tako lako kako bi
moglo da izgleda, s obzirom na to da je plast sena bio veliki ~etiri stotine miliona
kilometara. Osim toga, Gum nije mogao da se kre}e unutra{njim prostorom jednog
planetnog sistema brzinom bliskom svetlosnoj; ukoliko bi to ipak u~inio, lako se moglo
dogoditi da se i on i zvezda KG-E-96651 i Svet 4470 pretvore u ni{tavilo. Morao je da
puzi, koriste}i raketni pogon, brzinom od svega nekoliko stotina hiljada milja na sat.
Matemati~ar-navigator Asnanifoil prili~no je ta~no znao gde bi planeta trebalo da se
nalazi i smatrao je da bi do nje morali da stignu za deset Z-dana. U me|uvremenu,
~lanovima Istraìva~ke ekipe preostalo je da se jo{ bolje upoznaju.
"Ne podnosim ga", re~e Porlok, 'tvrdi' nau~nik (hemija, fizika, astronomija,
geologija i tome sli~no), a na br~i}ima mu se pojavi{e mehuri}i pljuva~ke. "Taj ~ovek je
lud. Nikako mi ne ide u glavu kako je mogao da pro|e testove za Istraìva~ku ekipu,
izuzev ako ovo nije sra~unat ogled iz nesaglasnosti, smi{ljen na nivou vlade, u kome je
nama dodeljena uloga zamor~i}a."
78
"Mi obi~no koristimo hr~kove i hainske gole", re~e u~tivo Manon, 'meki'
nau~nik (psihologija, psihijatrija, antropologija, ekologija i tome sli~no); bio je to jedan
od dvojice Hainaca. "Umesto zamor~i}a. Treba, me|utim, znati da je gospodin Osden
odista veoma redak slu~aj. U stvari, on je prva osoba koja je potpuno izle~ena od
Renderovog sindroma, jedne vrste infantilnog autizma, za koju se smatralo da je
neizle~iva. Veliki zemaljski psihoanaliti~ar Hamergeld pretpostavio je da je uzrok
autisti~ke uslovljenosti u ovom slu~aju supernormalni empati~ki kapacitet, te je
saobrazno tome pripremio prikladnu terapiju. Gospodin Osden je prvi pacijent koji je
podvrgnut toj terapiji, u stvari on je ìveo sa doktorom Hamergeldom do svoje
osamnaeste godine. Terapija se pokazala uspe{na."
"Uspe{na?"
"Pa da. On jama~no vi{e nije austi~an."
"Nije. Sada je nesnosan!"
"Pa, vidite", re~e Manon, blago posmatraju}i mrlje od pljuva~ke na Porlokovim
br~i}ima, "normalna odbrambeno-agresivna reakcija izme|u stranaca koji se susre}u,
izme|u vas i gospodina Osdena, recimo, predstavlja ne{to ~ega ste jedva svesni; obi~aji,
maniri, neobra}anje pa`nje: sve vam to otupljuje iskonski mehanizam; nau~ili ste da ga
prenebregavate, ~ak u toj meri da mu odri~ete svako postojanje. Kao empata, me|utim,
gospodin Osden to i te kako ose}a. Ose}a vlastita ose}anja, kao i va{a, a uglavnom je
te{ko razlu~iti koja su ~ija. Recimo da postoji normalan elemenat neprijateljstva prema
svakom strancu u va{oj emocionalnoj reakciji na njega kada ga sretnete, kao i spontan
izraz nedopadanja prema njegovom izgledu, ode}i ili na~inu rukovanja, svejedno prema
~emu. On ose}a to nedopadanje. Kako je odviknut od austi~ke odbrane, pribegava
jednom agresivno-odbrambenom mehanizmu, reaguju}i tako na agresiju koju ste vi
nehotice projektovali na njega." Manon je jo{ prili~no dugo nastavio da obja{njava.
"Ni{ta ne daje ~oveku pravo da bude takav nitkov", re~e na kraju Porlok.
"On ne moè da nas isklju~i, zar ne?" upita Harfeks, biolog, drugi Hainac.
"Stvar je sli~na slu{anju", primeti Olero, pomo}nik 'tvrdog' nau~nika,
zadubljena u premazivanje noktiju na no`nim prstima fluorescentnim lakom. "Na u{ima
nema kapaka. Empatija nema dugme za isklju~ivanje. On ~uje na{a ose}anja, èleo to ili
ne."
"A da li zna {ta mislimo?" upita Eskvana, inènjer, osvrnuv{i se po ostalima, s
izrazom istinskog straha na licu.
"Ne", uzvrati ùstro Porlok. "Empatija nije telepatija! Niko nije telepata."
"Ko zna", re~e Manon, osmehnuv{i se neupadljivo na svoj na~in. "Neposredno
pre no {to sam krenuo sa Haina, stigao je veoma zanimljiv izve{taj sa jednog nedavno
otkrivenog sveta; jedan hilfer po imenu Rokanon izvestio je o ne~em {to izgleda kao
nau~iva telepatska tehnika koja se koristi kod jedne mutirane hominidne rase; video sam
samo sinopsis u HILF biltenu, ali...", i on nastavi da obja{njava. Ostali su ve} shvatili da
mogu da razgovaraju dok traju Manonova duga izlaganja; njemu to kao da nije smetalo,
niti mu je promicalo mnogo od onoga {to su oni govorili.
"A za{to nas on mrzi?" upita Eskvana.
79
"Niko te ne mrzi, Andere, du{o", re~e Olero, namazav{i Eskvanin nokat na

palcu leve {ake fluorescentnim ruì~astim prelivom. Inènjera obli rumenilo i on se
nelagodno osmehnu. Olero je bila èna tananog izgleda, ~isto azijskog porekla, s
iznena|uju}im glasom, promuklim, dubokim i blagim, poput kakve mlade àbe-
buka~ice. "Ako mu ve} smeta na{e neprijateljstvo, za{to ga onda samo pove}ava stalnim
napadima i uvredama? Ne mogu re}i da imam ba{ visoko mi{ljenje o trerepiji doktora
Hamergelda, stvarno, Manone; ko zna, mo`da je bio bolji kao autista..."
Ona zastade. U glavnu kabinu u{ao je Osden.
Izgledao je kao odran. Koà mu je bila neprirodno bela i tanka, tako da se kroz
nju prozirala mreà krvotoka, sli~na kakvoj izbledeloj putnoj karti sa crvenim i plavim
oznakama. Adamova jabu~ica, mi{i}i koji su mu okruìvali usta, kosti i ligamenti
zglobova i {aka - sve je to bilo nekako istaknuto, kao da je trebalo da posluì kao primer
za ~as anatomije. Kosa mu je bila boje blede r|e, sli~na davno usirenoj krvi. Imao je
obrve i trepavice, ali ono {to je bilo uo~ljivo bile su kosti iznad o~nih duplji, kapci
pro{arani kapilarima i bezbojne o~i. Nisu to bile crvene o~i, jer on nije, zapravo, bio
albino, ali ni plave, niti sive; boje su i{~ilile iz Osdenovih o~iju, ostaviv{i za sobom
hladnu, vodoliku bistrinu, beskrajno prodornu. Nikada nikoga nije gledao u o~i. Lice mu
je bilo li{eno izraza, sli~no kakvom anatomskom crteù, ili vo{tanoj maski.
"Slaèm se", re~e on visokim, hrapavim tenorom, "da je ~ak i autisti~ka
povu~enost bolja od smoga jevtinih, drugorazrednih ose}anja kojima me vi okruùjete.
[to si sad tako pun mr`nje, Porlo~e? Ne moè{ da me podnese{, a? Idi onda i malo
upra`njavaj samoerotiku, kao {to si to no}as ~inio, jer ti to pobolj{ava vibracije. Ko mi
je, do vraga, pomerio trake ovde? Ne dirajte moje stvari, niko od vas. Ne dozvoljavam
to."
"Osdene", re~e Asnanifoil svojim krupnim, sporim glasom, "za{to si takav
nitkov?"
Ander Eskvana se {}u}uri i stavi ruke pred lice. Prepirke su ga pla{ile. Olero
podiè pogled, praznog ali ljubopitljivog izraza lica, kako dolikuje ve~nom posmatra~u.
"A za{to da ne budem?" upita Osden. Nije gledao Asnanifoila i drào se {to je
dalje mogao od ostalih u punoj kabini. "Ni u jednom od vas ne postoji razlog koji bi me
nagnao da promenim drànje."
Harfeks, uzdràn i strpljiv ~ovek, re~e: "Razlog je to {to }emo provesti nekoliko
godina zajedno. @ivot }e nam svima biti podno{ljiv ako..."
"Zar vam nije jasno da ja ne dajem ni pet para za sve vas?" upita Osden, a zatim
uze mikrotrake i izi|e. Eskvana iznenada ode na po~inak. Asnanifoil stade da prstima
crta strujnice po vazduhu, mrmljaju}i Obredne proste brojeve. "Ne moè se nikako
druga~ije objasniti njegovo prisustvo na brodu osim kao plod urote zemaljske vlasti.
Odmah sam to prozreo. Ova misija osu|ena je na propast", pro{aputa Harfeks
koordinatoru, osvrnuv{i se preko ramena. Porlok je nespretno petljao po dugmetu na
pantalonama; u o~ima su mu bile suze. "Kazao sam vam da su svi ludi, ali vi ste mislili
da preterujem."
80
No, za to je bilo razloga. ^lanovi ekipe za Krajnja istraìvanja o~ekivali su da

}e im kolege biti inteligentne, valjano obu~ene, psihi~ki nestabilne i li~no simpati~ne.
Morali su da rade zajedno u tesnim prostorijama i na neprijatnim mestima, tako da je
bilo osnovano nadati se da }e paranoje, poti{tenosti, manije, fobije i prinude drugih biti
dovoljno blage da omogu}e dobre li~ne odnose, bar tokom prete`nog dela putovanja.
Osden je mo`da inteligentan, ali mu je upu}enost u stvari povr{na, a li~nost
katastrofalna. Poslat je u misiju samo zbog svoje jedinstvene nadarenosti, mo}i empatije:
ta~nije re~eno, zbog bioempati~ke prijem~ivosti velikog raspona. Njegov dar nije se
odnosio samo na vrstu kojoj je pripadao; bio je u stanju da doku~i ose}anja u ~uvstva
svega {to je kadro da ose}a. Mogao je da deli pohotu sa belim pacovom, bol sa
zgnje~enom buba{vabom, fototropiju sa no}nim leptirom. Vlasti su zaklju~ile da }e na
jednom stranom svetu biti korisno znati da li je bilo {ta u blizini sposobno da ose}a, a
ako je to slu~aj, kakva su mu onda ose}anja prema ~lanovima misije. Osdenova titula
bila je nova. On je predstavljao Senzora ekipe.
"[ta je ose}anje, Osdene?" upita ga jednoga dana Haito Tomiko u glavnoj
kabini, poku{av{i da iznebuha uspostavi nekakav odnos s njim. "[ta je ta~no to {to
registruje{ tvojom empati~kom senzitivno{}u?"
"Drek", uzvrati ~ovek svojim visokim, razdraènim glasom. "Psihi~ke
izlu~evine ìvotinjskog carstva. Ja gacam po va{im ukropinama."
"Poku{ala sam", re~e ona, "da saznam neke ~injenice."
Smatrala je da joj je glas zadivljuju}e miran.
"Nisi ti tragala za ~injenicama. Poku{ala si mene da se domogne{. Uz ne{to
straha, malo radoznalosti i premnogo odvratnosti. Postupala si kao da prebira{ po
crknutom psu da bi videla kako gamiù crvi}i. Moè{ li najzad jednom za svagda utuviti
u glavu da ja nikome ne dam da me se do~epa, da èlim da me ostavite na miru?" Koà
mu je bila i{arana crvenim i ljubi~astim kapilarima, a glas mu je postao povi{en. "Idi i
sama se valjaj u svom kalu, ti, ùta ku~ko!" razdra se on na njeno }utanje.
"Smiri se", re~e mu ona, i dalje pribrano, ali odmah ga je ostavila i povukla se u
svoju kabinu. Razume se, bio je u pravu u pogledu njenih pobuda; pitanje joj je u dobroj
meri bilo samo izgovor, puki napor da ga zainteresuje. Ali {ta ima lo{eg u tome? U
trenutku kada je postavila pitanje najvi{e je ose}ala blago nepoverenje prema njemu;
uglavnom joj ga je bilo ào, tog jadnog, nadmenog, pakosnog nitkova, gospodina
Besko{ka, kako ga je Olero nazvala. [ta o~ekuje sa takvim pona{anjem? Ljubav?
"Mislim da ne moè da podnese da ga iko saàljeva", re~e Olero, opruèna na
donjoj leàljki, glade}i bradavice.
"Pa onda ne moè da uspostavi nikakav ljudski odnos. Sve {to je u~inio doktor
Hamergeld bilo da mu preokrene autizam..."
"Jadni frot", re~e Olero. "Tomiko, ne}e{ imati ni{ta protiv ako Harfeks navrati
malo no}as, je l' da?"
"Zar ne bi mogla da ode{ u njegovu kabinu? Dojadilo mi je ve} da stalno sedim
u glavnoj kabini sa tom vra`jom olju{tenom repom."
81
"Mrzi{ ga, zar ne? Mislim da on to ose}a. Ali spavala sam sa Harfeksom i
pro{le no}i, a Asnanifoil bi mogao da postane ljubomoran, s obzirom na to da dele
kabinu. Ovde bi bilo zgodnije."
"Opsluì ih obojicu", uzvrati Tomiko grubo, zbog uvre|enog ose}anja ~ednosti.
Njena zemaljska subkultura, ona iz isto~ne Azije, bila je puritanska; dràla je do
neporo~nosti.
"Volim jednog na no}", uzvrati Olero bezazleno vedro. Belden, planeta-vrt,
nikada nije otkrio neporo~nost, kao ni to~ak za mu~enje.
"Poku{aj onda sa Osdenom", re~e Tomiko. Njena li~na nestabilnost retko je bila
tako bolna kao sada: duboko nepoverenje u samu sebe, koje se ispoljavalo u vidu
destruktivizma. Javila se dobrovoljno za ovaj posao zato {to, po svoj prilici, nije bilo
nikakve vajde od njega.
Mala Beldenka podiè pogled, drè}i ~etkicu u ruci, dok su joj o~i bile {irom
otvorene. "Tomiko, pokvareno je to {to si kazala."
"Za{to?"
"Bilo bi to nisko! Osden me ne privla~i!"
"Mislila sam da ti to nije va`no", uzvrati Tomiko ravnodu{no, premda je znala
da nije tako. Ona pokupi neke papire i izi|e iz kabine, primetiv{i uz put: "Nadam se da
}ete ti i Harfeks, odnosno ko ve} bude, biti gotovi do poslednjeg zvona; umorna sam."
Olero briznu u pla~; suze su joj se slivale na male, pozla}ene bradavice. Lako je
plakala. Nasuprot njoj, Tomiko nije zaplakala od kada joj je bilo deset godina.
Nije to bio sre}an brod; ali stvari su krenule nabolje kada su Asnanifoil i
njegovi ra~unari u{li u trag Svetu 4470. Bio je to tamnozeleni dragulj, sli~an istini na
dnu gravitacionog zdenca. Dok su posmatrali kako àdni disk raste, ose}anje zajedni{tva
bujalo je me|u njima. Osdenova sebi~nost, njegova sra~unata grubost, sada je sluìla da
zbliì ostale. "Mo`da je", re~e Manon, "on upu}en u misiju kao gron. Zemljani to
nazivaju `rtveni jarac." Niko ovome nije protivslovio, toliko su naprasno postali ljubazni
i uvi|avni jedni prema drugima.
U{li su na orbitu. Nije bilo svetlosti na no}noj strani, na kontinentima nisu
postojale linije i ~vori{ta nastala radom ìvotinja kadrih da grade.
"Nema ljudi", promrmlja Harfeks.
"Razume se da ih nema", odbrusi Osden, koji je imao svoj zaseban video-
ekran; glava mu se nalazila u politenskoj vre}i. Tvrdio je da plastika prigu{uje empati~ku
buku koju prima od drugih. "Nalazimo se dva svetlosna veka iza granice Hainskog
{irenja, a preko nje nema ljudi. Nigde. Ne mislite valjda da bi Postanje po~inilo istu
groznu gre{ku dva puta?"
Niko nije obra}ao mnogo pa`nje na njega; svi su o~arano promatrali àdno
prostranstvo pod sobom, gde je bilo ìvota, ali ne ljudskog. Predstavljali su otpadnike
ljudskog roda, a ono {to su videli dole nije bila pusto{, ve} spokoj. âk ni Osden nije
posmatrao sasvim bezizraàjno kao obi~no; bio je namrgo|en.
82
Spu{tanje u plamenu na more; izvi|anje iz vazduha; prizemljenje. Ravnica

prekrivena ne~im {to je li~ilo na travu, gusto, zeleno; povijene stabljike okruìvale su
brod, taru}i se o isturene video-kamere i zapra{uju}i so~iva finim polenom.
"Izgleda kao ~ista fitosfera", re~e Harfeks. "Osdene, registruje{ li bilo {ta {to
ose}a?"
Svi se okrenu{e prema Senzoru. On je napustio ekran i upravo sipao ~aj u {olju.
Nije odgovorio. Retko je odgovarao na pitanja koja su mu re~ima upu}ena.
Hitinska krutost vojne discipline bila je sasvim neprimerena u ovoj ekipi ludih
nau~nika; lanac njihovih komandi stajao je negde izme|u parlamentarne procedure i
potpuno labavog hijerarhijskog ustrojstva, {to bi sigurno sasvim sludilo jednog oficira u
redovnoj slu`bi. Prema uputstvenoj odredbi vlasti, me|utim, titula Koordinatora
dodeljena je doktorki Haito Tomiko i ona je sada prvi put istupila u tom svojstvu.
"Gospodine Senzore Osdene", kazala je, "molim vas, odgovorite gospodinu Harfeksu."
"Kako mogu da 'registrujem' ne{to spolja", uzvrati Osden, ne okrenuv{i se,
"kada se ose}anja devetoro neuroti~nih hominida motaju oko mene kao crvi u konzervi?
Kada budem imao ne{to da vam kaèm, re}i }u vam. Svestan sam svoje odgovornosti
kao Senzora. Ukoliko biste, me|utim, odlu~ili da mi ponovo izdate neko nare|enje,
Koordinatore Haito, smatra}u da sam oslobo|en svake daljnje odgovornosti."
"Vrlo dobro, gospodine Senzore. Drìm da vi{e ne}e biti potrebna nikakva
nare|enja." Tomikin àblji glas bio je pribran, ali Osden kao da se malo trgao, stoje}i
okrenut le|ima prema njoj, kao da ga je silina njene potisnute mr`nje fizi~ki gurnula.
Biologova slutnja pokazala se ta~na. Kada su preduzeli ispitivanja, ustanovili su
da nema nikakvih ìvotinja, ~ak ni na nivou mikrosveta. Ovde niko nikoga nije jeo. Svi
oblici ìvota bili su fotosinteti~ki ili saprofitni, {to zna~i da su ìveli na ra~un svetlosti ili
mrtvih, a ne ìvih. Biljke: beskrajne biljke, od kojih nijedna nije bila poznata
posetiocima iz doma ôvekovog. Beskrajni prelivi i senke zelenog, ljubi~astog,
rumenog, sme|eg, crvenog. Beskrajne ti{ine. Jedino se vetar kretao, nji{u}i li{}e i listove
paparati, topli, {umore}i vetar, ispunjen sporama i polenom, koji je raznosio slatkastu,
bledozelenu pra{inu po prerijama velikih, tu|inskih trava, vresi{tima bez vresa,
bescvetnim {umama gde nijedna noga nikada nije kro~ila, niti je neko oko zavirilo.
Topli, tu`ni svet, tu`ni i vedri. [etaju}i se poput izletnika sun~anim ravnicama
prekrivenim ne~im nalik na papratnja~e, istraìva~i su tiho razgovarali. Znali su da
njihovi glasovi remete ti{inu staru hiljadu miliona godina, ti{inu vetra i li{}a, li{}a i
vetra, koji duva, pa stane, a onda ponovo po~ne da duva. Tiho su razgovarali; ali budu}i
ljudi, razgovarali su.
"Siroti, stari Osden", re~e Dèni ông, biolog i tehni~ar, pilotiraju}i
helimlaznjakom prema kvadrantu severnog pola. "Sva ona haj-faj oprema u njegovoj
glavi, a ni{ta ne prima. Grozno."
"Kazao mi je da mrzi biljke", re~e Olero, zakikotav{i se.
"A ~ovek bi pomislio da }e ih voleti, po{to ga ne gnjave kao mi."
83
"Ne mogu da kaèm ni da ja preterano ljubim ove biljke", re~e Porlok,

posmatraju}i rumena talasanja {uma severnog pola pod njima. "Ispada na isto. Ovde
nema uma. Nema promena. Sam ~ovek ovde ubrzo bi po{andrcao."
"Ali sve buja od ìvota", re~e Dèni ông. "A ~im je ìvo, Osden ga mrzi."
"Nije on, u stvari, tako r|av", re~e Olero, velikodu{no. Porlok je pogleda
postrance i upita: "Jesi li spavala s njim, Olero?"
Olero briznu u pla~ i uzviknu: "Ba{ ste skaredni vi Zemljani!"
"Ne, nije", re~e Dèni ông spremna na odbranu. "Jesi li ti, Porlo~e?"
Hemi~ar se nelagodno nasmeja: ha, ha, ha. Mrlje pljuva~ke pojavi{e mu se na
br~i}ima.
"Osden ne podnosi da ga dodiruju", re~e Olero drhtavo. "Jednom sam se
slu~ajno o~e{ala o njega, a on me je odgurnuo kao da sam ne{to... ku`no. Za njega smo
svi samo stvari."
"Zao je", re~e Porlok napetim glasom, koji je za~udio dve ène. "Na kraju }e
upropastiti celu ekipu, do}i }e je glave njegove sabotaè. Upamtite moje re~i. On i nije
kadar da ìvi sa drugim ljudima!"
Spustili su se na severnom polu. Pono}no sunce tinjalo je nad niskim
breùljcima. Kratka, suva, zelenkasto-ruì~asta trava, sli~na ugojki, pruàla se u svim
pravcima, koji su svi vodili prema jugu. Obrvani neverovatnom ti{inom, troje Istraìva~a
postavi{e ure|aje i dado{e se na posao, tri virusa koja se si}u{no izvijaju na koì
nepomi~nog dìna.
Niko nije zvao Osdena da po|e na ovakve izlete kao pilot, fotograf ili
zapisni~ar, a on se nikada dobrovoljno nije javljao, tako da je retko napu{tao bivak
glavne baze. Vr{io je obradu Harfeksovih botani~kih teksonami~kih podataka na
brodskim ra~unarima i pomagao je Eskvani, ~iji se posao ovde poglavito sastojao u
opravljanju i odràvanju. Eskvana je po~eo prili~no dugo da spava, po dvadeset pet ili
vi{e ~asova od trideset dvo~asovnog dana, napustiv{i usred posla opravljanje kakvog
radija ili proveravanje upravlja~kih kola nekog helimlaznjaka. Koordinator je ostala u
bazi jednoga dana radi nadgledanja. Nikoga vi{e nije bilo izuzev Posvet To, koja je bila
podlo`na epilepti~kim napadima; Manon ju je uklju~io danas u terapijsko kolo u stanju
preventivne katatonije. Tomiko je podnosila izve{taje u skladi{ne memorije, drè}i na
oku Osdena i Eskvanu. Protekla su dva ~asa.
"Treba upotrebiti mikroelemenat 860 za taj spoj", re~e Eskvana svojim mekim,
oklevaju}im glasom.
"O~igledno!"
"Izvini. Video sam da si stavio 840..."
"Zameni}u ga kada izvadim 860. Kada ne{to ne budem umeo, inènjeru, pita}u
te za savet."
Minut kasnije, Tomiko se osvrnu unaokolo. Glave spu{tene na sto i sa palcem u
ustima, Eskvana je spavao kao top.
"Osdene."
84
Belo lice nije se okrenulo; nije ni{ta kazao, ali je nestrpljivo stavio do znanja da
slu{a.
"Ne moète biti nesvesni Eskvanine osetljivosti."
"Ne odgovaram za njegove psihopatske reakcije."
"Ali odgovorni ste za svoje. Eskvana nam je bitan za posao ovde, a vi niste.
Ako ne budete kadri da zauzdate svoje neprijateljsko drànje, mora}ete potpuno da se
okanete ovog ~oveka."
Osden odloì alatke i podiè se. "Sa zadovoljstvom!" re~e svojim
osvetoljubivim, reskim glasom. "Ti ni slu~ajno ne moè{ da zamisli{ kako je to
preìvljavati Eskvanine iracionalne uàse. Deliti njegov grozan kukavi~luk, ustuknuti sa
njim pred svim i sva~im!"
"Poku{avate li to da opravdate grubost prema njemu? Mislila sam da imate vi{e
samopo{tovanja." Tomiko oseti kako sva drhti od srd`be. "Ako vas empati~ka mo}
odista nagoni da delite Anderov jad, za{to on nikada ne izazove trunku saàljenja u
vama?"
"Saàljenje", re~e Osden. "Saàljenje. [ta ti zna{ o saàljenju?"
Ona se zagleda u njega, ali on joj ni ovoga puta ne uzvrati pogled.
"Ho}e{ li da ti preto~im u re~i ono {to sada ose}a{ prema meni?" upita on. "U
stanju sam da to u~inim znatno ta~nije nego ti. Podjednako sam dobro uve`ban da
primam ovakve rekcije, kao i da ih podvrgavam analizi. A sada ih odista primam."
"Ali kako moète o~ekivati da }u prema vama biti blagonaklona kada se ovako
pona{ate?"
"Kakve veze ima to kako se ja pona{am, ti glupa krma~o? Misli{ li da to menja
ne{to na stvari? Misli{ li da prose~no ljudsko bi}e predstavlja bezdani zdenac ljubavi i
blagonaklonosti? Mogao sam da biram da li da me mrze ili preziru. Po{to nisam ni èna
ni kukavica, èlim da me mrze."
"Koje{ta. Samosaàljenje. Svaki ~ovek ima..."
"Ali ja nisam ~ovek", re~e Osden. "S jedne strane ste svi vi, a sa druge sam ja.
Ja sam."
Zgranuta ovim bezdanim solipsizmom, ona nekoliko trenutaka ostade bez re~i;
kona~no, kada mu se ponovo obratila, bilo je to bez srd`be ili saàljenja, naprosto
klini~ki: "Tako se moète uni{titi, Osdene."
"To za tebe, vaì, Haito", odbrusi on. "Ja nisam podloàn poti{tenosti; kod
mene nema sepukua. [ta èli{ da radim ovde?"
"Idite. Po{tedite i sebe i nas. Uzmite vazduhoplov i sabirnik podataka i po|ite
da brojite biljne vrste. U {umu; Harfeks jo{ nije ni na~eo {umu. Odaberite jedno {umsko
podru~je od sto kvadratnih metara, ma gde u granicama radio-dometa. Ali izvan dometa
empatije. Javljajte se svakoga dana u 8 i 24 ~asa."
Osden je oti{ao i ni{ta se nije ~ulo od njega pet dana izuzev lakonskih signala
koje je slao dva puta dnevno, u znak da je sa njim sve u redu. Raspoloènje u bivaku
glavne baze promenilo se kao da je na bini novi prizor. Eskvana je ostajao budan i po
osamnaest ~asova. Posvet To prona{la je negde svoj zvezdani leut i na njemu izvodila
85
sama nebeska saglasja ({to je Osdena ranije dovodilo u stanje mahnitosti). Manon,
Harfeks, Dèni ông i Tomiko - svi su prestali da uzimaju lekove za smirenje. Porlok je
ne{to izdestilisao u laboratoriji i to sam ispio. Posle je bio mamuran. Asnanifoil i Posvet
To odràli su jednu celono}nu broj~anu epifaniju, tu misti~nu orgiju vi{ih matemati~ara
koja predstavlja glavno zadovoljstvo religijske cetijanske du{e. Olero je spavala sa
svima, posao je dobro napredovao.
'Tvrdi' nau~nik dojuri kao bez du{e u glavnu bazu, probijaju}i se kroz visoke,
mesnate stabljike neobi~nih trava. "Ne{to... u {umi...." O~i su mu bile iskola~ene, borio
se za dah, br~i}i i prsti su mu drhtali. "Ne{to veliko. Kretalo se, iza mene. Postavljao sam
oznaku visine, pognut. Banulo je na mene. Kao da se spustilo sa drve}a. Iza mene."
Zurio je u ostale neprozirnim o~ima, punim uàsa ili iscrpljenosti.
"Sedi, Porlo~e. Smiri se. Polako sad, ~ujmo sve iz po~etka. Ne{to si video...."
"Nejasno. Samo kretnju. Svrhovitu. Jedan... ne znam {ta je to moglo biti. Ne{to
{to se samo kretalo. U drve}u, arborima, kako ih ve} zovete. Na rubu {ume."
Na Harfeksovom licu pojavi se namrgo|en izraz. "Nema ovde ni~ega {to bi
moglo da te napadne, Porlo~e. Ne postoje ~ak ni mikrozoe. Ne moè da bude ni govora o
nekoj velikoj ìvotinji."
"Da nisi mo`da video kako je neki epifit iznenada pao, kako se oslobodila neka
lijana iza tebe?"
"Ne", re~e Porlok. "Spustilo se odozgo na mene, kroz grane, brzo. Kada sam se
okrenuo, hitro se povuklo nagore. Proizvelo je izvestan zvuk sli~an lomljavi. Kao da je
bila neka ìvotinja, sam }e ga Bog znati {ta! Bilo je veliko... u najmanju ruku kao ~ovek.
Mo`da crvenkaste boje. Nisam siguran, nisam mogao da vidim."
"Bio je to Osden", re~e Dèni ông. "Izigravao je Tarzana." Ona se nervozno
zakikota, a Tomiko prigu{i divlji, nehajni smeh. Ali Harfeks se nije smejao.
"ôvek se ose}a nelagodno pod ovim arborima", re~e on u~tivim, prigu{enim
glasom. "Zapazio sam to. Mo`da sam ba{ zbog toga odustao od daljeg rada u {umama.
Postoji izvesno hipnoti~ko dejstvo u bojama i rasporedu stabljika i grana, naro~ito u
onim zavojitog ustrojstva; a baca~i spora rastu tako pravilno razme{teni da se to ~ini
neprirodno. Subjektivno govore}i, meni to ne izgleda odve} prijatno. Pitam se, da li bi
mo`da jedno ja~e dejstvo ovoga tipa moglo da izazove halucinacije...?"
Porlok odmahnu glavom, a onda ovlaì usne. "Bilo je tamo", re~e on. "Ne{to.
Kretalo se svrhovito. Poku{alo je da me napadne otpozadi."
Kada se Osden javio, ta~an kao i uvek, u dvadeset ~etiri ~asa te no}i, Harfeks ga
izvesti o Porlokovom doìvaljaju. "Jeste li nai{li na bilo {ta, gospodine Osden, {to bi
moglo da ide u prilog utisku gospodina Porloka o nekom pokretnom obliku ìvota,
kadrom da ose}a, u {umi?"
Ssss, uzvrati radio sadroni~no. "Nisam. Sranje", re~e Osdenov neprijatni glas.
"Proveli ste u {umi vi{e vremena nego bilo ko od nas", re~e Harfeks
podjednako ljubazno kao i pre. "Slaète li se sa mojim utiskom da {umska sredina vr{i
prili~no uznemiruju}a, a mo`da i halucinogena dejstva na opaànje?"
86
Sss. "Sloì}u se da je Porlokove mo}i opaànja lako izbaciti iz koloseka. Ako

ga drìte u njegovoj laboratoriji, pravi}e vam manje {tete. Ima li jo{ ne{to?"
"Nema za sada", re~e Harfeks, a Osden prekide vezu.
Niko nije mogao da poveruje u Porlokovu pri~u, ali niko nije mogao ni da je
prenebregne. On je bio uveren da je ne{to, ne{to veliko, poku{alo da ga iznebuha
napadne. Te{ko je bilo to pore}i, budu}i da su se nalazili na tu|inskom svetu, tako da su
svi prilikom ulaska u {umu ose}ali izvesnu zebnju i postajali ispunjeni zlim slutnjama
kada bi se obreli pod 'drve}em'. ("Sasvim se mogu nazvati 'drve}e'", kazao je Harfeks.
"Jer ovo rastinje je upravo to, premda je u isti mah i sasvim razli~ito.") Sloìli su se da su
se ose}ali nelagodno, ili da su imali utisak da ih ne{to otpozadi posmatra.
"Mora}emo da isteramo stvar na ~istinu", re~e Porlok i zatraì da bude upu}en
u {umu kao privremeni pomo}nik biologa, sli~no Osdenu, da istraùje i osmatra. Olero i
Dèni ông su se dobrovoljno javile, pod uslovom da po|u kao par. Harfeks ih je sve
poslao u {umu blizu mesta gde su podigli bivak, prostran predeo koji je prekrivao ~etiri
petine kontinenata D. Uskratio im je lako oru`je. Zadràli su se u granicama polukruga
pre~nika pedeset milja, gde se trenutno nalazio i Osden. Javljali su se dva puta dnevno
tokom tri dana. Porlok je izvestio da mu se u~inilo da je u magnovenju spazio kako se
neko veliko, poluuspravljeno obli~je kre}e kroz drve}e sa druge strane reke; Olero je bila
sigurna da je ~ula kako se ne{to kre}e blizu {atora tokom druge no}i.
"Nema ìvotinja na ovoj planeti", bio je uporan Harfeks.

A onda se Osden nije javio narednog jutra.
Tomiko je ~ekala ne{to manje od jednog ~asa, a zatim je odletela sa Harfeksom
do mesta odakle se Osden javio prethodne no}i. Ali dok je helimlaznjak lebdeo iznad
mora rumenog li{}a, bezgrani~nog, neprozirnog, najednom ju je obuzeo pani~ni o~aj.
"Kako da ga ovde prona|emo?"
"Izvestio je da se spustio na obalu reke. Potraìmo vazduhoplov; sigurno je
podigao bivak u blizini letelice, tako da nije mogao daleko da odmakne. Prebrojavanje
vrsta prili~no je spor posao. Evo reke."
"A eno i letelice", re~e Tomiko, spaziv{i jarki, neprimereni odblesak usred boja
i preliva biljaka. "Hajdemo tamo."
Podesila je helimlaznjak da lebdi u mestu i izbacila lestve. Spustili su se oboje.
More ìvota zaklopilo im se nad glavama.
Kada je nogama dodirnula tle {ume, ona otka~i poklopac futrole revolvera; a
onda, baciv{i pogled prema Harfeksu koji je bio nenaoruàn, odlu~i da za sada ne dira
oru`je. Ali ruka joj je stalno i{la prema njemu. Vi{e nije bilo nikakvog zvuka ~im su se
odmakli nekoliko metara od spore, sme|e reke, a svetlost je izgledala prigu{ena. Velika
stabla stajala su prili~no razmaknuta, na gotovo pravilnim rastojanjima, bezmalo
istovetna; kora im je bila meka, ponekad glatka, a ponekad sun|erasta, siva, zelenkasto-
sme|a ili sme|a, obavijena puzavicama nalik na uàd i oven~ana epifitama; na sve strane
su se pruàle krute, zapletene pregr{ti velikog, tamnog li{}a, tacnastog oblika, koje je
obrazovalo svojevrstan krovni sloj debeo izme|u dvadeset i trideset metara. Tle pod
87
nogama bilo je gipko poput madraca, svaki pedalj prepleten korenjem i posut sitnim
rastinjem mesnatog li{}a.
"Evo {atora", re~e Tomiko, zapla{ena zvukom svog glasa u tom ogromnom
zajedni{tvu bezglasja. U {atoru su se nalazili Osdenova vre}a za spavanje, nekoliko
knjiga, kutija sa sledovanjima. Trebalo bi da vi~emo, da ga dozivamo, pomisli ona, ali to
nije ~ak ni pomenula; ni Harfeks to nije u~inio. Stali su da kruè oko {atora, pa`ljivo
drè}i jedno drugo na vidiku kroz gusta prisustva, gustu polutamu. Saplela se o
Osdenovo telo, na nepunih trideset metara od {atora; u tom pravcu ju je privukao
beli~asti odblesak ispu{tene bele`nice. Leào je licem okrenut prema tlu izme|u dva
stabla s ogromnim korenjem. Glava i {ake bile su mu prekrivene krvlju, koja je
delimi~no bila zgru{ana, a delom jo{ sveè crvena.
Harfeks se u ~asu stvori kraj nje: njegov bledi, hainski ten izgledao je sasvim
zelen u polutami. "Mrtav?"
"Nije. Udaren je. Tresnut. Otpozadi." Tomiko opipa prstima po krvavoj lobanji,
slepoo~nicama, potiljku. "Neko oru`je ili alatka... mislim da nema preloma."
Kada je okrenula Osdenovo telo, kako bi mogli da ga podignu, on otvori o~i.
Ona ga je dràla, nagnuv{i se tik nad njegovo lice. Blede usne mu se zgr~i{e. Nju
najednom proè samrtni strah i ona sna`no kriknu dva ili tri puta i poku{a da se da u trk,
sapli}u}i se i spoti}u}i u stra{noj polutami. Harfeks je uhvati, a na njegov dodir i na zvuk
njegovog glasa panika u njoj popusti. "[ta je bilo? [ta je bilo?" ponavljao je on pitanje.
"Ne znam", projeca ona. @estoki otkucaji srca i dalje su je potresali i ona nije
mogla jasno da vidi. "Strah... ovaj... obuzela me je panika. Kada sam mu videla o~i."
"Oboje smo nervozni. Ne shvatam ovo..."
"Dobro mi je sada. Po|imo. Moramo se pobrinuti za njega."
Delaju}i nerazumno ùrno, odvukli su Osdena do obale reke i podigli ga u
letelicu pomo}u uèta koje su mu vezali ispod mi{ica; njihao se poput vre}e, malo se
izvijaju}i povrh glutinoznog, tamnog mora li{}a. Uvukli su ga u helimlaznjak i odmah
odleteli. Samo minut kasnije stigli su do otvorene prerije. Tomiko se sva unela u navodni
signal. Duboko je udahnula, a zatim joj se o~i susreto{e sa Harfeksovim.
"Toliko sam se uàsnula da sam se gotovo onesvestila. Nikada mi se to nije
dogodilo."
"I ja sam se... nerazumno prestra{io", re~e Hainac; odista je izgledao ostareo i
potresen. "Ne toliko kao vi. Ali podjednako nerazumno."
"To se dogodilo kad sam bila u dodiru sa njim, drè}i ga. Izgledalo je za
trenutak kao da je svestan."
"Empatija?... Nadam se da }e nam mo}i re}i {ta ga je napalo."
Sli~an kakvoj skrhanoj manekenskoj lutki prekrivenoj krvlju i blatom, Osden se
nalazio u poluleè}em stavu, onako kako su ga sru~ili na stra`nja sedi{ta, obuzeti
mahnitom èljom da {to pre napuste {umu.
U bazu su doneli paniku. Uzaludna grubost ovog napada bila je zloslutna i
zbunjuju}a. S obzirom na to da je Harfeks trvrdoglavo odricao svaku mogu}nost
postojanja ìvotinjskog ìvota, po~ele su da se javljaju pomisli o biljkama kadrim da
88
ose}aju, o ~udovi{noj vegetaciji, psihi~kim projekcijama. Prikrivena fobija Dèni ông

ponovo je uzela maha i ona nije bila u stanju da pri~a ni o ~emu drugom izuzev o
Mra~nim egoima koji su pratili ljude, stalno im se motaju}i iza le|a. Ona, Olero i Porlok
bili su pozvani natrag u bazu, a niko vi{e nije bio sklon da krene u divljinu.
Osden je izgubio prili~no krvi tokom tri ili ~etiri sata koliko je leào sam, a
udarac i te{ke kontuzije doveli su ga u stanje {oka i polukome. Kada je izi{ao iz tog
stanja i kada ga je jo{ jedino morila slaba groznica, nekoliko puta je pozvao 'doktora'
jadikovnim glasom: "Doktore Hamergeld..." Po{to se sasvim povratio, dva duga dana
kasnije, Tomiko je pozvala Harfeksa u svoje odeljenje.
"Osdene, moète li nam re}i {ta vas je napalo?"
Blede o~i zacakli{e se mimo Harfeksovog lica.
"Bili ste napadnuti", re~e Tomiko blago. Nemirni pogled bio je omraèno
poznat, ali ona je bila lekar, du`nost joj je bila da ublaùje boli. "Mo`da se toga jo{ ne
se}ate. Ne{to vas je napalo. Bili ste u {umi..."
"Ah!" uzviknu on; o~i mu se zacakli{e, a crte lica iskrivi{e. "[uma... u {umi..."
"[ta je u {umi?"
On po~e da se bori za dah. Na licu mu se pojavi izraz ne{to bistrije svesti.
Nekoliko trenutaka kasnije on re~e: "Ne znam."
"Da li ste videli {ta vas je napalo?" upita Harfeks.
"Ne znam."
"Sada se se}ate"
"Ne znam"
"@ivoti svih nas mo`da zavise od toga. Morate nam re}i {ta ste videli!"
"Ne znam", re~e Osden, zajecav{i od malaksalosti. Bio je preslab da bi sakrio
~injenicu da krije odgovor, ali ga ipak nije otkrio. Nedaleko odatle, Porlok je grickao
br~i}e boje bibera, nastoje}i da razabere {ta se zbiva u odeljenju. Harfeks se naè nad
Osdena i re~e: "Ma, kaì nam..." Tomiko je morala fizi~ki da se ume{a.
Harfeks je uspeo da se obuzda uz napor koji je bilo bolno videti. Bez re~i je
oti{ao u svoje odeljenje, gde je nesumnjivo uzeo dvostruku ili trostruku dozu sredstava
za umirenje. Ostali mu{karci i ène, ra{trkani po velikom, krhkom zdanju, koje se
sastojalo iz duga~ke, glavne prostorije i deset odeljenja za spavanje, ni{ta nisu kazali, ali
su im izrazi lica bili poti{teni i nervozni. Kao i uvek ranije, Osden ih je i sada drào u
{aci. Tomiko spusti pogled na njega, a plima mr`nje zape~e je u grlu poput ù~i. Ovaj
~udovi{ni egotizam koji se hranio ose}anjima drugih, ta apsolutna sebi~nost, bili su gori
~ak i od najodvratnije izobli~enosti tela. Kao ro|eno ~udovi{te nije trebalo da ìvi. Nije
trebalo da bude ìv. Trebalo je da umre. Za{to mu se glava nije sasvim rascopala?
Dok je tako leào, opruèn i beo, sa bespomo}nim rukama uz bokove, bezbojne
o~i bile su mu {irom otvorene, a iz njihovih uglova tekle su suze. Najednom se trè.
"Nemoj", re~e slaba{nim, hrapavim glasom, poku{av{i da podigne ruke kako bi za{titio
glavu. "Nemoj!"
89
Ona sede na stolicu na sklapanje pokraj poljskog kreveta i posle nekoliko

trenutaka spusti {ake na njegove. On poku{a da ih izvu~e, ali mu je za to nedostajalo
snage.
Me|u njima zavlada dugotrajna ti{ina.
"Osdene", promrmlja ona najzad, "ào mi je. Veoma mi je ào. @elim ti dobro.
Dopusti mi da ti èlim dobro, Osdene. Ne}u da ti naudim. Slu{aj, sad shvatam. Bio je to
neko od nas. Tako je, zar ne? Ne, ni{ta ne odgovaraj, reci mi samo ako gre{im; ali ne
gre{im... Razume se da ima ìvotinja na ovoj planeti. Deset ìvotinja. Svejedno mi je ko
je bio. To nije va`no, zar ne. Malo~as sam to mogla i ja da budem. Jasno mi je. Nisam
razumela kako je to, Osdene. Nema{ pojma koliko nam je te{ko da shvatimo... Ali slu{aj.
Ako bi bila ljubav, umesto mr`nje i straha... Zar nikada nije ljubav?"
"Nije"
"Za{to? Za{to ne bi bila? Jesu li sva ljudska bi}a toliko slaba? To je uàsno. Ali
svejedno, svejedno, ne brini. Budi miran. Bar ovog ~asa nije mr`nja, zar ne? Naklonost
bar, bri`nost, èlja da ti bude dobro. Ose}a{ to, Osdene? Da li ose}a{ to?"
"Me|u... ostalim stvarima", prozbori on, gotovo ne~ujno.
"Buka iz moje podsvesti, pretpostavljam. I svih ostalih u prostoriji... Slu{aj,
kada smo te na{li tamo u {umi, kada sam poku{ala da te okrenem, za~as kao da si malo
do{ao k svesti i ja sam osetila tvoj uàs. U tom trenutku izbezumila sam se od straha. Jeli
to {to sam iskusila bio tvoj strah od mene?"
"Nije"
[ake su joj i dalje po~ivale na njegovim, a on je sada bio prili~no opu{ten,
tonu}i prema snu, kao bolesnik koji je oslobo|en bolova. "[uma", promrmlja on; jedva
je mogla da ga razume. "Boji se."
Nije ga vi{e zapitkivala, ali je ostavila {aku na njegovoj i posmatrala ga kako
tone u san. Znala je {ta sama ose}a, pa, dakle, i {ta on mora da ose}a. Bila je sasvim
uverena u to: postoji samo jedno ose}anje, jedno stanje bi}a, koje je kadro da se tako
potpuno preokrene, da se polarizuje, u jednom trenu. Na Velikom Hainskom doista
postoji samo jedna re~, onta, za ljubav i mr`nju. Ona, razume se, nije bila zaljubljena u
Osdena, stvar uop{te nije bila u tome. Ono {to je ose}ala prema njemu bila je onta,
polarizovana mr`nja. Dràla ga je za ruku i struja je tekla izme|u njih, silan elektricitet
dodira, koga se oduvek uàsavao. Dok je spavao, prsten mi{i}a oko ustiju, sli~an kakvoj
anatomskoj karti, popustio je i Tomiko ugleda na njegovom licu ono {to niko od njih jo{
nije video, sasvim slaba{an, dodu{e, ali ipak osmeh. Osmeh zgasnu. On nastavi da spava.
Bio je ~vrstog kova; narednog dana se pridigao i bio gladan. Harfeks je èleo da
ga ispita, ali Tomiko ga je odvratila. Obesila je list politena preko vrata Osdenovog
odelenja, kako je on sam ~esto ~inio. "Da li ti to odista blokira empati~ki prijem?"
upitala ga je ona, a on je uzvratio suvim, opreznim tonom, koji su sada koristili u
me|usobnom opho|enju: "Ne."
"[ta je onda? Upozorenje?"
"Delimi~no. Pre talisman. Doktor Hamergeld je smatro da dejstvuje... Mo`da je
odista tako, mal~ice."
90
Bila je ljubav, jednom. Prestra{eno dete, koje se gu{ilo u plimskim naletima i

udarima ogromnih ose}anja odraslih, dete koje se davilo i koje je spasao jedan ~ovek.
ôvek ga je nau~io da di{e, da ìvi. ôvek koji mu je dao sve, svu za{titu i ljubav. Otac
/majka/ bog: sve. "Jeli jo{ ìv?" pitala ga je Tomiko, misle}i o Osdenovoj neverovatnoj
usamljenosti i neobi~noj okrutnosti velikih doktora. Bila je zapanjena kada je za~ula
njegov usiljen, pritvoran smeh. "Umro je pre najmanje dva i po stole}a", kazao je Osten.
"Zar zaboravlja{ gde smo, Koordinatore? Svi smo ostavili iza sebe svoje male
porodice..."
Sa druge strane politenske zavese osmoro drugih ljudskih bi}a na Svetu 4470
besciljno se kretalo. Glasovi su im bili prigu{eni i napeti. Eskvana je spavao; Posvet To
nalazila se na terapiji; Dèni ông je poku{avala da tako montira svetiljke u svom
odeljenju da ne bacaju nikakvu senku.
"Svi su zapla{eni", re~e Tomiko, zapla{ena. "Svi imaju neku zamisao o tome {ta
te je napalo. Nekakav majmun-krompir, dìnovski zubati spana}, {ta ti ga ja znam... âk
i Harfeks. Mo`da si u pravu da ih ne treba nagoniti da uvide. To bi samo pogor{alo
stvari, izgubili bi poverenje jedni u druge. Ali za{to smo svi tako labilni, nesposobni da
se suo~imo sa ~injenicama, za{to se tako lako raspadamo kao celina? Jesmo li odista svi
si{li s uma?"
"Uskoro }emo jo{ vi{e biti."
"Za{to?"
"Postoji ne{to." On zatvori usta, a mi{i}i usana mu se ukruti{e.
"Ne{to se ose}a?"
"Nekakvo ose}anje."
"U {umi?"
On klimnu.
"Pa {ta je to, onda...?"
"Strah." Ponovo je po~eo da izgleda napeto i nemirno se kretao. "Kada sam pao,
tamo, zna{, nisam odmah izgubio svest. Ili mi se vra}ala. Ne znam. Pre }e biti da sam
bio paralisan."
"Bio si."
"Nalazio sam se na tlu. Nisam mogao da ustanem. Lice mi je bilo u prljav{tini,
u onoj mekanoj plesni od li{}a. Bila mi je u nozdrvama i o~ima. Nisam mogao da se
pokre}em. Nisam mogao da vidim. Kao da sam bio u zemlji. Zaronjen u nju, deo nje.
Znao sam da sam izme|u dva drveta, iako ih uop{te nisam video. îni mi se da sam
mogao da osetim korenje. Ispod mene, u zemlji, dole pod zemljom. Ruke su mi bile
krvave, mogao sam to da osetim, a krv je prljav{tinu oko mog lica u~inila lepljivom.
Osetio sam strah. Rastao je. Kao da su kona~no saznali da sam tamo, da leìm na njima,
pod njima, me|u njima, stvar koje su se bojali, ali i sama deo njihovog straha. Nikako
nisam mogao prestati da im vra}am natrag strah, a on je rastao, dok ja, me|utim, nisam
mogao da se pomerim, nisam bio u stanju da se udaljim. Onesvestio bih se, mislim, ali
onda me je strah ponovo osve{}ivao, a i dalje nisam mogao da se pokrenem. Ba{ kao ni
oni."
91
Tomiko oseti hladno kostre{enje kose, pripravljanje aparata uàsa. "Oni: ko su

oni, Osdene?"
"Oni, to... ne znam. Strah."
"O ~emu on to pri~a?" upita Harfeks, po{to ga je Tomiko izvestila o ovom
razgovoru. Jo{ nije htela da pusti Harfeksa da ispita Osdena, ose}aju}i da ga mora
za{tititi od bure Hain~evih mo}nih, prekomerno prigu{enih ose}anja. Na àlost, ovo je
raspirilo prituljen plamen paranoidne zebnje koji je goreo u sirotom Harfeksu i on je
pomislio da su se ona i Osden urotili i da skrivaju neku veoma va`nu i opasnu ~injenicu
od ostalih ~lanova ekipe.
"To je kao kada bi slep ~ovek poku{ao da opi{e slona. Osden ni{ta vi{e od nas
nije video ili ~uo to... ose}anje."
"Ali iskusio ga je, draga moja Haito", uzvrati Harfeks, jedva obuzdavaju}i
plimu besa. "Ne empati~ki, ve} na vlastitoj lobanji. Do{lo je, tresnulo ga, mlatnulo
nekim tupim predmetom. Zar nije mogao da ga vidi ni kraji~kom oka?"
"A {ta bi on to video, Harfekse?" upita Tomiko, ali Harfeks pre~u njen
naglasak; ~ak je i on odbijao da se suo~i sa tom mogu}no{}u. Strah ulivaju tu|inci.
Ubica je neko spolja, stranac, a ne jedan od nas. Zlo nije u meni!
"Prvi udarac dobro ga je izbacio iz stroja", re~e Tomiko pomalo umorno, "tako
da ni{ta nije video. Ali kada je do{ao k sebi, sam u {umi, osetio je silan strah. Ne svoj
vlastiti; bilo je to empati~ko dejstvo. Siguran je u to. A taj strah sasvim izvesno nije
poticao ni od koga od nas. Prema tome, proishodi da lokalni oblici ìvota nisu sasvim
li{eni sposobnosti da ose}aju."
Harfeks je smrknuto pogleda za trenutak. "Poku{ava{ da me zapla{i{, Haito. Ne
razumem tvoje pobude." On ustade i uputi se ka svom laboratorijskom stolu, kora~aju}i
polako i kruto, kao kakav osadesetogodi{njak, a ne dvostruko mla|i ~ovek.
Ona se osvrnu po ostalima. Po~eo je da je obuzima o~aj. Njena nova, krhka i
duboka me|uzavisna veza sa Osdenom pruàla joj je, bila je toga potpuno svesna,
izvesnu dodatnu snagu. Ali ako stvar nije mogao da izdrì ~ak ni Harfeks, ko bi od
ostalih to bio u stanju? Porlok i Eskvana bili su ne~im zaokupljeni. Postojalo je ne{to
~udno u vezi sa njihovim poloàjima. Neko vreme Koordinator nije uspela da razabere
{ta je to, a onda je shvatila da svi sede licem okrenuti prema obli`njoj {umi. Igraju}i {ah
sa Asnanifoilom, Olero se pomerala na stolici oko stola, sve dok se nije na{la gotovo
pokraj njega.
Oti{la je do Manona, koji je secirao jedan splet pau~astog, sme|eg korenja, i
kazala mu da poku{a da ustanovi {ta stoji u zale|u ovakvog pona{anja. On je smesta
razabrao u ~emu je stvar i uzvratio neubi~ajeno kratko: "Drè neprijatelja na oku."
"Kakvog neprijatelja? [ta ti ose}a{, Manone?" Najednom joj se javila nada u
njega kao u psihologa, na ovom mra~nom terenu slutnji i empatija, gde biolozi ne mogu
da se sna|u.
"Ose}am silnu zebnju zbog ove naro~ite prostorne usmerenosti. Ali ja nisam
empata. Prema tome, zebnja se moè objasniti iz ugla jedne posebne stresne situacije,
napada, naime, na jednog ~lana ekipe u {umi, kao i jedne sveukupne stresne situacije,
92
mog prisustva, naime, u potpuno stranoj sredini, za koju arhetipske konotacije re~i '{uma'
pruàju neumitnu metaforu."
Vi{e sati kasnije Tomiko su probudili Osdenovi krici izazvani no}nom morom;
Manon ga je primirivao, tako da je ona ponovo uronila u svoje vlastite besputne snove
koji su se ra~vali u tmini. Ujutro se Eskvana nije probudio. Ni{ta nisu pomogle ni
stimulativne droge. ^vrsto je prionuo uz san, klize}i sve dalje i dalje unazad, mrmljaju}i
ne{to blago s vremena na vreme, sve dok, potpuno regrediran, nije ostao da leì skup~an
na boku, sa palcem pri usnama, nestao.
"Dva dana, dvoje manje. Deset malih Indijanaca, devet malih Indijanaca..." Bio
je to Porlok.
"A ti si slede}i mali Indijanac", odbrusi mu Dèni ông. "Idi i ispitaj vlastitu
mokra}u, Porlo~e!"
"Sve }e nas oterati u ludilo", re~e Porlok, ustav{i i ma{u}i levom rukom. "Zar
ne ose}ate to? Blagi Boè, zar ste svi vi gluvi i slepi? Zar ne ose}ate {ta radi, sve te
emanacije? Poti~u od njega, iz njegove sobe tamo, iz njegovog uma. Sve nas tera u
ludilo tim strahom!"
"Na koga misli{?" upita Asnanifoil, nadnose}i se strmoglavo i kosmato nad
sitnog Zemljanina.
"Moram li da ga imenujem. Osden, onda, Osden! Osden! [ta mislite za{to sam
poku{ao da ga ubijem? U samoodbrani! Da nas sve spasem! Zato {to ne}ete da uvidite
{ta nam ~ini. Sabotirao je misiju tako {to nas je navodio da se sva|amo, a sada nas tera u
ludilo, projektuju}i strah na nas, tako da ne moèmo ni da spavamo ni da mislimo, sli~an
nekom ogromnom radiju koji ne ispu{ta nikakav zvuk, ali ipak emituje sve vreme,
onemogu}uju}i vam da spavate i mislite. Haito i Harfeks su ve} pod njegovom
kontrolom, ali ostali jo{ mogu da budu spaseni. Morao sam to da u~inim!"
"Nisi se pokazao naro~ito ve{t", re~e Osden, stoje}i polunag, sav u zavojima, na
vratima svog odeljenja. "Sam sam sebe mogao ja~e da udarim. Do vraga, nisam ja taj
zbog koga si obnevideo od straha, Porla~e, ve} ne{to tamo, napolju, u {umi!" Porlok
preduze bezuspe{an poku{aj da nasrne na Osdena, ali ga Asnanifoil zadrà i nastavi da
ga drì dok mu je Manon davao injekciju sedativa. Kada ga je pustio, ovaj se na sav glas
drao o dìnovskim radijima. Ali minut kasnije sedativ je po~eo da deluje i on se
pridruìo blaènoj ti{ini Eskvane.
"U redu", re~e Harfeks. "A sad }e{ nam re}i, Osdene, {ta zna{ i sve {to zna{."
Osden re~e: "Ne znam ni{ta."
Izgledao je slomljen i slab. Tomiko ga smesti da sedne pre no {to je po~eo da
govori.
"Posle tri dana provedena u {umi po~eo sam da sti~em utisak da povremeno
primam izvesna ose}anja."
"Za{to nas nisi izvestio o tome?"
"Zato {to sam po~injano da {izim, kao i svi vi."
"O tome je tako|e trebalo da nas izvesti{."
93
"Pozvali biste me natrag u bazu. A to ne bih mogao podneti. Jasno vam je da je

moje uklju~enje u misiju predstavljalo veliku gre{ku. Nisam sposoban da ìvim zajedno
sa devet neuroti~nih osoba u sku~enom prostoru. Pogre{io sam {to sam se dobrovoljno
javio u Istraìva~ku ekipu, a vlasti su pogre{ile {to su me prihvatile."
Niko ni{ta nije rekao; ali Tomiko je primetila, ovoga puta izvesno, trzaj
Osdenovih ramena i gr~enje mi{i}a njegovog lica kada je doku~io njihovo gorko
slaganje.
"U svakom slu~aju, nisam hteo da se vratim u bazu zato {to sam bio znatièljan.
âk i postaju}i sve rastrojeniji, kako sam mogao da hvatam empati~ka dejstva kada nije
bilo bi}a koja bi ih emitovala? Tada nisu bila r|ava. Veoma nejasna. ûdna. Poput
strujanja vazduha u zatvorenoj prostoriji, ne{to {to spazite kraji~kom oka. Prakti~no
ni{ta."
Za trenutak, nosilo ga je njihovo slu{anje; oni su slu{ali, a on im je govorio.
Nalazio se potpuno u njhovoj vlasti. Ukoliko im se ne bude dopao, posta}e omraèn;
ukoliko ga budu ismejali, posta}e groteskan; ako ga slu{aju, pri~a}e im. Bio je
bespomo}no poslu{an zahtevima njihovih ose}anja, reakcija, raspoloènja. A bilo ih je
sedmoro, premnogo da bi izi{ao nakraj sa svima istovremeno, tako da je stalno morao da
oscilira izme|u razli~itih naho|enja. Nikako nije uspevao da uspostavi saglasje. âk i
dok im je govorio i tako ih drào na okupu, uvek bi ne~ija pa`nja odlutala: Olero je
mo`da mislila da on nije neprivla~an, Harfeks je tragao za krajnjim pobudama njegovih
re~i, Asnanifoilov um, koji se nije mogao dugo zadràti na konkretnostima, bludio je ka
ve~nom spokoju brojeva, dok je Tomiko rastrojavalo saàljenje, strah. Osdenov glas
zatreperi i on izgubi nit. "Ja... ovaj... mislim da to mora biti drve}e", re~e on, a onda
za}uta.
"Nije drve}e", uzvrati Harfeks. "Ovo ovde podjednako je li{eno nervnog
sistema kao i ono hainskog porekla na Zemlji."
"Ne vidi{ {umu od drve}a, kako to kaù na Zemlji", ume{a se Manon,
nasme{iv{i se vragolasto; Harfeks se zagleda u njega. "[ta je sa onim ~vorastim krenjem
koje nas zbunjuje ve} dvadesetak dana, a?"
"Pa, {ta je sa njim?"
"Nesumnjivo predstavlja veze. Veze izme|u drve}a. Je l' tako? Pretpostavimo
sada, iako je sasvim neverovatno, da ne zna{ ni{ta o ustrojstvu ìvotinjskog mozga, a
dobije{ na ispitivanje jedan akson ili izdvojenu gliomnu ~eliju. Kakvi bi izgledi bili da
otkrije{ {ta je, zapravo, posredi? Da li bi doku~io da je ta }elija sposobna da ose}a?"
"Ne bih. Zato {to ona za to i nije kadra. Pojedina~na }elija moè samo
mehani~ki da reaguje na nadraàj. Ni{ta vi{e. Da li ti to mo`da zastupa{ hipotezu da su
pojedina~na drveta '}elije' u svojevrsnom mozgu, Manone?"
"Ne sasvim. Samo ukazujem na to da su sva ona me|usobno povezana, kako
spojevima ~vorastog korenja, tako i tvojim zelenim epifitima u granama. A ti spojevi su
neverovatno sloèni i prostrani. âk i prerijske trave poseduju te spojeve preko korenja,
zar ne? Znam dobro da sposobnost ose}anja i inteligencija ne predstavljaju predmet, ne
moè{ ih na}i u }elijama mozga, niti ih izvaditi iz njega radi analize. Posredi je funkcija
94
povezanih }elija. Na izvestan na~in to je veza: povezanost. Ne postoji stvarno. Ne

poku{avam da kaèm da postoji konkretno, opipljivo. Samo pomi{ljam da bi, mo`da,
Osden bio kadar da opi{e to."
I Osden preuze re~, po~ev{i da govori kao u transu. "Sposobnost ose}anja bez
~ula. Slepo, gluvo, bez nerava, nepokretno. Izvesna nadra`ljivost, reakcija na dodir.
Reakcija na sunce, svetlost, vodu i hemikalije u zemlji, oko korenja. Ni{ta pojmljivo
jednom ìvotinjskom umu. Prisustvo bez uma. Svesnost bi}a, bez objekta ili subjekta.
Nirvana."
"Ali za{to onda prima{ signale straha?" upita Tomiko prigu{enim glasom.
"Ne znam. Ne shvatam kako nastaje svest o objektima, o drugima: neopaàjna
reakcija... Ali postojala je nelagodnost, danima. A onda, dok sam leào izme|u dva
drveta, a moja krv bila na njihovom korenju..." Osdenovo lice zacakli se od znoja.
"Postalo je strah", re~e on piskavo, "samo strah."
"Kada bi takva funkcij postojala", re~e Harfeks, "ne bi bila kadra da pojmi neki
samopokretni, materijalni entitet, niti da reaguje na njega. Ne bi posedovala ni{ta ve}u
svest o nama nego {to mi 'posedujemo svest' o beskona~nosti."
"'Ti{ina tih beskona~nih prostranstava uàsava me'", promrmlja Tomiko.
"Paskal je bio svestan beskona~nosti. Posredstvom straha."
"Mi mo`da", re~e Manon, "izgledamo {umi kao {umski poàri. Orkani.
Opasnosti. Ono {to se brzo kre}e opasno je za biljku. Sve {to je li{eno korena strano je,
uàsno. A ako je to um, vi{e je nego verovatno da moè postati svestan Osdena, ~iji je
um otvoren za veze sa svim drugim, sve dok je u svesnom stanju, i koji je leào u bolu...
bolu punom straha. Nikakvo ~udo {to je i ono iskusilo strah..."
"Ne 'ono'", re~e Harfeks, "Ne postoji nikakvo bi}e, nikakvo ogromno stvorenje,
nikakva osoba! U najboljem slu~aju moè biti re~i o funkciji..."
"Postoji samo strah", re~e Osden.
Svi su za}utali i to je potrajalo neko vreme; ti{ina je vladala i spolja.
"Je li to ono {to ose}am kako me sve vreme vreba otpozadi?" upita Dèni ông,
skru{eno.
Osden klimnu. "Svi to ose}ate, iako ste gluvi. Sa Eskvanom je najteè, zato {to
on poseduje izvesnu empati~ku sposobnost.
Mogao bi da {alje ako bi bio obu~en, ali preslab je, nikada ne bi postao ni{ta
vi{e od medijuma."
"Slu{aj, Osdene", re~e Tomiko, "ti moè{ da {alje{. Po{alji, onda, poruku...
{umi, strahu tamo napolju... reci mu da mu ne}emo nauditi. S obzirom na to da on ima,
ili predstavlja, neku vrstu ~uvstva koje se prevodi u ono {to mi isku{ujemo kao ose}anje,
zar ti ne bi mogao da izvr{i{ prevo|enje u suprotnom smeru? Uputi poruku: 'Bezopasni
smo i prijateljski nastrojeni'."
"Mora{ znati da niko ne moè da emituje la`nu empati~ku poruku, Haito. Ne
moè{ poslati ne{to {to ne postoji."
"Ali mi odista ne èlimo da mu naudimo, stvarno smo prijateljski nastrojeni."
"Jesmo li? U {umi, kada ste do{li po mene, da li ste bili prijateljski nastrojeni?"
95
"Nismo. Bili smo uàsnuti. Ali... to je bilo ono, {uma, biljke, ne moj vlastiti
strah, zar ne?"
"U ~emu je razlika? Sve si to ti ose}ala. Zar ne shvata{", Osdenov glas postade
razdraèniji, "za{to se vi meni ne dopadate i za{to se ja ne dopadam vama, svima redom?
Zar ne uvi|ate da vam vra}am svako negativno ili agresivno ose}anje koje ste mi uputili
od ~asa kada smo se prvi put sreli? Vra}am vam neprijateljstvo sa zahvalno{}u. înim to
u samoodbrani. Kao i Porlok. Ovo je, me|utim, prava samoodbrana; to je jedina tehnika
koju sam razvio kao zamenu za prvobitnu odbranu, potpuno povla~enje od drugih. Na
àlost, dolazi do nastajanja zatvorenog kola, koje se samo odràva i samo poja~ava. Va{a
prvobitna reakcija prema meni predstavljala je nagonsku antipatiju prema bogalju. Sada
je to, razume se, ve} mr`nja. Zar ne shvatate u ~emu je stvar? [uma-um tamo napolju
oda{ilje samo uàs, sada, a to je i jedina poruka koju ja mogu da uputim, jer kad sam
izloèn uàsu, ne mogu da ose}am ni{ta drugo do uàs!"
"[ta nam, onda, valja ~initi?" upita Tomiko, a Manon smesta uzvrati:
"Premestimo bivak. Na drugi kontinet. Ako i tamo ima biljaka-umova, ne}e nas tako
brzo primetiti, ba{ kao {to nisu ni ove; mo`da nas ~ak uop{te ne}e zapaziti."
"Bilo bi to silno olak{anje", primeti Osden kruto. Ostali su ga posmatrali sa
novom radoznalo{}u. Otkrio se pred njima, videli su ga onakvog kakav jeste -
bespomo}ni ~ovek u stupici. Mo`da su, kao i Tomiko, uvideli da je sama zamka, njegova
grubost i okrutni egoizam, njihova vlastita tvorevina, a ne njegova. Oni su napravili
kavez i zatvorili ga u njega... i poput zatvorenog majmuna on je bacio prljav{tinu kroz
re{etke. Da su mu, prilikom prvog susreta, ponudili poverenje, da su bili dovoljno jaki da
mu ponude ljubav, kako bi im onda izgledao?
Niko, od njih, me|utim, nije bio kadar za to, a sada je ve} suvi{e kasno. Da je
bilo vremena i kada bi bili sami, Tomiko bi verovatno uspela da uspostavi sa njim tanano
saglasje ose}anja, skladnost poverenja, harmoniju; ali nije bilo vremena, po{to ih je
~ekao posao koji je valjalo obaviti. Nije bilo dovoljno prostora za uzgajanje jedne tako
velike stvari i oni su se morali zadovoljiti naklono{}u, saàljenjem, malom izmenom
ljubavi. No, ~ak joj je i to malo dalo snage, premda za njega nije bilo ni izdaleka
dovoljno. Mogla je sada da vidi na njegovom oguljenom licu silnu ozloje|enost
njihovom radoznalo{}u, pa ~ak i njenim saàljenjem.
"Idi i lezi, rana ti ponovo krvari", re~e ona, a on je poslu{a.
Narednog jutra su se spakovali, rastopili raspr{ni hangar i stambena odeljenja,
uzleteli Gumom na mehani~ki pogon i oti{li sa druge strane Sveta 4470, preko crvenih i
zelenih zemalja i mnogo toplih, zelenih mora. Izabrali su jedno zgodno mesto na
kontinentu G: preriju, dvadeset hiljada kvadratnih kilometara prekrivenih travama koje
leluja vetar. Nije bilo ni traga od {ume u krugu pre~nika dve stotine kilometara: ravnica
je bila li{ena ~ak i samotnih stabala, odnosno omanjih gajeva. Biljni oblici javljali su se
samo u velikim, istovrsnim kolonijama; nikada se nisu me{ali, izuzev u slu~aju nekih
sitnih, sveprisutnih saprofita i nosioca spora. ^lanovi eklipe naneli su sloj holomelda
preko kostura gra|evina i u smiraj trideset dvo~asovnog dana smestili su se u novi bivak.
96
Eskvana je jo{ spavao, a Porlok je i dalje bio pod dejstvom sedativa, ali zato su svi ostali
bili veseli. "Ovde se moè disati!" stalno su ponavljali.
Osden se podiè i drhtavo krenu prema vratima; nagnuv{i se tu, on pogleda
kroz sumrak preko tamnih prostranstava ustalasane trave koja nije bila trava. Ose}ao se
slaba{an, slatkast miris polena no{enog vetrom; nije bilo nikakvog drugog zvuka osim
blagog, sveprisustnog {uma vetra. Empata je ostao da stoji nepomi~no i dugo, dok ga je
zavoj oko glave malo stezao. Spustila se tama, a sa njom su do{le zvezde, svetiljke na
prozorima dalekog doma ôvekovog. Vetar je prestao, nije vi{e bilo nikavog zvuka. On
stade da oslu{kuje.
U dugoj no}u Haito Tomiko je oslu{kivala. Leàla je mirno i slu{ala krv u
svojim arterijama, disanje onih koji su spavali, vetar koji je duvao, protok u tamnim
venama, pribliàvanje snova, poja~anje stati~kog dejstva zvezda kako je Vaseljena
polako umirala, zvuk smrti koja kora~a. Ona ustade iz postelje i izi|e iz si}u{ne samo}e
svog odeljenja. Spavao je jedino Eskvana. Porlok je leào u luda~koj ko{ulji, buncaju}i
prigu{eno na svom mra~nom maternjem jeziku. Olero i Dèni ông igrale su karte,
smrknutih izraza lica. Posvet To nalazila se u ni{i za terapije, uklju~ena. Asnanifoil je
crtao mandalu, Tre}i obrazac prostih brojeva. Manon i Harfeks sedeli su sa Osdenom.
Ona zameni zavoje na Osdenovoj glavi. Njegova prava, ri|a kosa, na mestima
gde nije morala da je obrije, izgledala je neobi~no. Sada je bila poprskana belim. Ruke
su joj drhtale dok je radila. Niko jo{ ni{ta nije rekao.
"Kako strah moè da bude i ovde?" upita ona, a glas joj odjeknu ravno i la`no u
uàsnoj ti{ini.
"Nije u pitanju samo drve}e, nego i trava..."
"Ali udaljeni smo dvanaeset hiljada kilometar od mesta gde smo se jutros
nalazili; ostavili smo ga na suprotnoj strani planete."
"Sve je to jedno", re~e Osden. "Jedna velika, zelena misao. Koliko je potrebno
jednoj misli da prevali put sa kraja na kraj tvog mozga?"
"To ne misli. Nije posredi mi{ljenje", re~e Harfeks, beìvotno. "U pitanju je
naprosto mreà procesa. Grane, epifitsko rastinje, korenje sa onim ~vorastim spojevima
me|u pojedinim stablima: mora da su svi kadri da prenose elektrohemijske impulse. U
tom slu~aju ne postoje pojedina~ne biljke, ta~nije govore}i. âk je i polen deo veze,
nesumnjivo, svojevrsna ose}ajnost preko vetra, koja spaja kontinete. Ali sve je to
nepojmljivo. Da cela biosfera planete predstavlja komunikacionu mreù, osetljivu,
iracionalnu, besmrtnu, izdvojenu..."
"Izdvojenu", ponovi Osden. "U tome je stvar! To je strah! Nije problem u tome
{to smo pokretni ili skloni razaranju. Posredi je to {to smo, naprosto, tu. Mi smo drugi.
Nikada ovde nije bilo nikakvih drugih."
"U pravu si", re~e Manon, gotovo {apu}u}i. "Ono nema sebi ravnih. Nema
neprijatelja. Nema veza ni sa ~im drugim osim sa samim sobom. Zauvek samo."
"Pa kakva je, onda, funkcija njegove inteligencije u procesu opstanka vrste?"
"Mo`da nikakva", re~e Osden. "Za{to toliko drì{ do teleologije, Harfekse? Zar
nisi Hainac? Nije li mera sloènosti ujedno i mera ve~ne radosti?"
97
Harfeks se nije uhvatio na ovaj mamac. Izgledao je kao da mu nije dobro.

"Treba da napustimo ovaj svet", re~e on.
"Sada zna{ za{to sam oduvek èleo da se udaljim, da odem od vas", re~e Osden
uz svojevrsnu morbidnu ljubaznost. "Nije prijatan, zar ne, taj strah drugih...? Da je samo
posredi ìvotinjska inteligencija. Mogu da iza|em nakraj sa ìvotinjama. Uspevao sam
sa kobrama i tigrovima; vi{a inteligencija ti olak{ava stvari. Trebalo je da budem
iskori{}en u zoolo{kom vrtu, a ne u ekipi ljudi... Kada bih samo mogao da izi|em nakraj
sa ovim vra`jim, glupim krompirom! Kada samo ne bi bio tako sveprisustan...To {to
hvatam i dalje je vi{e nego strah, znate. A pre no {to ga je obuzela panika odlikovalo se...
vedrinom. Nisam tada mogao da ga primam, nisam imao pojma koliko je veliko. Znati
za ceo dan, uostalom, i celu no}. Sve vetrove i vetromire zajedno. Zimske zvezde i letnje
zvezde istovremeno. Imati korene, a nemati neprijatelje. Biti celovit. Shvatate li? Bez
ometanja. Bez drugih. Biti jedno..."
Nikada nije ovako govorio, pomisli Tomiko.
"Nema{ odbrane protiv njega, Osdene", re~e ona. "Li~nost ti se promenila.
Podloàn si njegovom dejstvu. Mo`da svi ne}emo poludeti, ali ti ho}e{, ako ne odemo."
Oklevao je za trenutak, a onda podiè pogled prema Tomiko, prvi put se
susrev{i sa ne~ijim o~ima - dug, miran pogled, bistar puput vode.
"Od kakve mi je koristi ikada bila zdrava pamet?" upita on, podrugljivo. "Ali u
pravu si, Haito. Ima u tome ne~ega."
"Treba da odemo", promrmlja Harfeks.
"Ako mu popustim", re~e naglas trenutnu misao Osden, "da li bih mogao da
uspostavim komunikaciju?"
"Pretpostavljam", re~e Manon hitrim, nervoznim glasom, "da si pod 'popustiti'
podrazumevao prestanak vra}anja empati~kih informacija koje prima{ od biljke-entiteta:
prestanak odbacivanja straha, njegovo asimilovanje. To }e te ili smesta ubiti, ili }e te
vratiti u potpunu psiholo{ku povu~enost, autizam."
"Za{to?" upita Osden. "Njegova poruka je odbacivanje. Ali moje spasenje je
odbacivanje. Ono nije inteligentno. Ali ja jesam."
"Razmere nisu u redu. [ta moè samo jedan ljudski mozak da postigne spram
ne~eg tako ogromnog?"
"Pojedina~ni ljudski mozak kadar je da pojmi ustrojstva ~ije razmere
obuhvataju zvezde i galaksije", re~e Tomiko, "a onda da ih protuma~i kao Ljubav."
Manon pre|e pogledom sa jednog na drugog; Harfeks je }utao.
"Bilo bi lak{e u {umi", re~e Osden. "Ko }e od vas da me prebaci?"
"Kada?"
"Sada. Pre no {to vi doìvite nervni slom ili pribegnete nasilju."
"Ja }u", re~e Tomiko.
"Ne}e niko od nas", re~e Harfeks.
"Ja ne mogu", re~e Manon. "Ja... ovaj... odve} se bojim. Sru{io bih letelicu."
"Povedite i Eskvanu. Ako uspem, on bi mogao da posluì kao medijum."
"Prihvatete li Senzorov plan, Koordinatore?" upita Harfeks formalno.
98
"Da."
"Ne slaèm se, ali }u po}i sa vama."
"Mislim da smo prinu|eni, Harfekse", re~e Tomiko, ne skidaju}i pogled sa
Osdenovog lica; ru`na, bela maska bila je sada preobraèna, poùdna poput lica
ljubavnika.
Igraju}i karte da bi odvratile misli od ukletih kreveta, od sve ve}eg straha,
Olero i Dèni ông cvokotale su poput prepla{ene dece. "Ta stvar, u {umi je, do~epa}ete
se..."
"Bojite se mraka?" podsmehnu im se Osden.
"Ali vidi Eskvanu, Porloka, pa ~ak i Asnanifoila..."
"Ne moè vam naneti nikakvo zlo. To je samo impuls koji prolazi kroz sinapsu,
vetar koji struji kroz granje. Samo no}na mora."
Uzleteli su u helimlaznjaku; Eskvana, koji je jo{ bio u dubokom snu, nalazio se
sklup~an u stra`njem odeljku, Tomiko je pilotirala, a Harfeks i Osden su }utali, gledaju}i
preda se u o~ekivanju tamne linije {ume preko nejasnog, sivog prostranstva ravnice
obasjane sjajem zvezda.
Pribliìli su se crnoj liniji, pre{li je; sada je pod njima bila tama.
Ona potraì mesto da se spusti, lete}i nisko, iako je morala da se bori protiv
mahnite èlje da se vine {to vi{e, da se izbavi odavde, da utekne. Ogromna ìvost biljke-
sveta bila je daleko izrazitija ovde u {umi, a njena panika tukla je u dìnovskim, tamnim
talasima. Pred njima se najednom ukaza bleda mrlja, ogoljen vrh breùljka, tek ne{to vi{i
od najkrupnijih crnih obli~ja unaokolo; ne-drve}e; ukorenjeno; delovi celine. Ona upravi
helimlaznjak prema proplanku i prili~no ga nespretno spusti. Ruke na komandnoj palici
bile su joj klizave, kao da ih je protrljala hladnim sapunom.
Oko njih je sada stajala {uma, crnilo u tami.
Tomiko se {}u}uri i zaklopi o~e. Eskvana je je~ao u snu. Harfeks je disao
kratko i ~ujno; ostao je kruto da sedi ~ak i kada se Osden nagnuo preko njega da otvori
vrata.
Osden ustade; le|a i glava obavijena zavojima jedva su mu se mogli videti pri
slaba{nom sjaju kontrolne table, kada je zastao na vratima letelice.
Tomiko je drhtala. Nije mogla da podigne glavu. "Ne, ne, ne, ne, ne, ne, ne",
{aputala je. "Ne. Ne. Ne."
Osden je krenuo naglo i tiho, skliznuv{i sa vrata u tamu. Trenutak potom nije ga
vi{e bilo.
Dolazim! - re~e jedan veliki glas, ne stvoriv{i nikakav zvuk.
Tomiko vrisnu. Harfeks se naka{lja; izgledalo je kao da poku{ava da ustane, ali
nije to u~inio.
Tomiko se poguri i zgr~i, sva usredsre|ena na slepo oko u svojoj utrobi, u
sredi{tu svog bi}a; napolju nije bilo ni~eg drugog osim straha.
A onda prestade.
Ona podiè glavu; lagano rastavi ruke. Sede uspravno. No} je bila mrkla, a
povrh {ume sijale su zvezde. Nije bilo ni~eg drugog.
99
"Osdene", re~e ona, ali nije ispustila nikakv zvuk. Ponovo je progovorila,
glasnije, kreket samotne àbe. Nije bilo odgovora.
A onda po~e da uvi|a da ne{to nije u redu sa Harfeksom. Poku{ala je da
razabere njegovu glavu u tami, po{to je skliznuo sa sedi{ta, kada najednom, u mukloj
ti{ini, u mra~nom stra`njem odeljku letelice, prozbori jedan glas. "Dobro", re~e on. Bio
je to Eskvanin glas. Ona hitro uklju~i unutra{nju rasvetu i ugleda inènjera kako leì
zgr~en i usnuo, drè}i ruke napola preko usta.
Usta se ponovo otvori{e. "Sve u redu", re~e glas.
"Osdene..."
"Sve u redu", re~e blagi glas iz Eskvaninih usta.
"Gde si?"
Ti{ina.
"Vrati se."
Vetar se dizao. "Osta}u ovde", re~e blagi glas.
"Ne moè{ ostati..."
Ti{ina.
"Bi}e{ sam, Osdene!"
"Slu{aj." Glas je postao slabiji, nerazgovetniji, kao da se gubio u zvuku vetra.
"Slu{aj. @elim ti dobro."
Ona ga pozva po imenu, ali nije bilo odgovora. Eskvana je leào nepomi~no.
Harfeks jo{ nepomi~nije.
"Osdene!" viknu ona, nagnuv{i se preko vrata u tamu, dok je ti{inu u {umi bi}a
potresao vetar. "Vrati}u se. Moram da odvezem Harfeksa u bazu. Vrati}u se, Osdene!"
Ti{ina i vetar u li{}u.
Zavr{ili su propisano istraìvanje Sveta 4470, njih osmoro; bio im je potreban
jo{ ~etrdeset jedan dan. Asnanifoil i neka od èna u po~etku su danju odlazili u {umu,
tragaju}i za Osdenom u podru~ju oko ogoljenog breùljka, premda se Tomiko nije
mogla zakleti na koji su se ogoljeni breùljak spustili one no}i u samom srcu i vrtlogu
uàsa. Ostavili su gomile zaliha za Osdena, hrane dovoljno za pedeset godina, ode}e,
{atora, alatki. Traganje nije dugo potrajalo; nije bilo na~ina da se prona|e jedan ~ovek,
ako èli da se krije, u tim beskrajnim lavirintima i mra~nim hodnicima, lozasto
prepletenim odozgo, sa korenjem odozdo. Mo`da su pro{li nadohvat ruke od njega,
uop{te ga ne primetiv{i.
Ali on je bio tamo; jer vi{e nije bilo straha.
Razumna, i cene}i razum jo{ vi{e posle nesnosnog iskustva sa besmrtnim
bezumom, Tomiko je poku{ala da razumno shvati ono {to je Osden u~inio, ali re~i su joj
izmicale kontroli. On je uzeo strah u sebe i, prihvativ{i ga, prevazi{ao ga je. Predao je
svoje bi}e tu|incu, ~in neopozive predaje koji nije ostavljao mesta ni za kakvo zlo. On je
doku~io ljubav Drugog i tako je dobio sebe celoga. Ali ovo nije re~nik razuma.
Ljudi iz Istraìva~ke ekipe hodili su pod drve}e, kroz ogromne kolonije ìvota,
okruèni snenom ti{inom, setnim spokojem koji ih je tek upola bi svestan, a sasvim
ravnodu{an prema njima. Nije bilo ~asova. Razdaljina je bila nebitna. Kad bismo samo
100
imali dovoljno sveta i vremena... Planeta se okretala izme|u sun~eve svetlosti i velike
tame; vetrovi zime i leta raznosili su tanan, bledi polen preko tihih mora.
Gum se vratio, posle mnogo istraìvanja, godina i svetlosnih godina, do onoga
{to je pre vi{e vekova predstavljalo kosmodrom Smeming. Tamo je jo{ bilo ljudi da
prime (sa nevericom) izve{taje ekipe i da zabeleè njene gubitke: biolog Harfeks, umro
od straha, i Senzor Osden, ostavljen kao kolonista.
KRALJ ZIME
Kada se virovi pojave u ravnom toku vremena, a istorija kao da stane da se
vrtloì oko neke izbo~ine iz vode, kako se to ve} zbiva sa onim neobi~nim Sledom u
Karhidi, onda se slike pokazuju od velike koristi: snimci koji se mogu na~initi da bi se
uporedili roditelj sa detetom, mladi kralj sa starim, snimci koji se isto tako mogu
razme{tati i me{ati dok godine ravno teku. Jer uprkos zapletima {to proishode iz
trenutnog me|uzvezdanog putovanja brzinama koje su tek ne{to manje od svetlosne,
vreme se (kako je primetio opunomo}eni Akst) ne vra}a, niti se smrti moè rugati.
Stoga, mada je najpoznatija fotografija ona tamna slika {to prikazuje jednog
mladog kralja kako stoji iznad jednog starog kralja koji leì mrtav u hodniku
osvetljenom jedino odsjajima plamte}eg grada u ogledalu, ostavite je na~as po strani.
Pogledajte prvo snimak samog mladog kralja, ponos nacije, vedru i sre}nu du{u u punom
naponu dvadeset dve godine; ali, kada je ova slika na~injena, mladi kralj stajala je
le|ima prislonjena uza zid. Bila je prljava, drhtala je, lice joj je bilo prazno i ludo, jer je
izgubila i onu poslednju trunku poverenja u ovaj svet koja se naziva zdrav razum. U
svojoj glavi ponavljala je, kao {to je to ~inila satima ili godinama, stalno iznova:
"Abdicira}u. Abdicira}u. Abdicira}u." U svojim o~ima videla je prostorije crvenih
zidova u Dvorcu, kule i ulice Erenranga na koje pada sneg, pitome ravnice Zapadnog
Podru~ja, bele vrhove Kargava, i odrekla se svega, svog kraljevstva. "Abdicira}u", re~e
ne ba{ glasno, a zatim glasno zavika kada joj se jo{ jednom pribliì osoba odevena u
crveno i belo, govore}i: "Veli~anstvo! Otkrivena je zavera protiv vas u zanatlijskoj
{koli", i otpo~e prigu{eno zujanje. Ona sakri glavu u ruke i pro{aputa: "Prestanite, molim
vas, prestanite", ali pisak je postajao vi{i, glasniji, bliì, neumitniji, sve dok nije doma{io
takvu visinu i silinu da joj je u{ao u meso, otkidao ìvce iz njihovih kanala i naterao joj
kosti da poigravaju i klepe}u, poskakuju}i na njegovu melodiju. Ona je poskakivala i
uvijala se, gole kosti zategnute na tankim, belim nitima, plakala je suvim suzama i
vikala: "Drìte ih... Drìte ih... Moraju... pogubljeni... Spre~eni... prestanite!"
Prestalo je.
Ona se sru{i na pod u obliku zveketave, klepetave gomile. Na kakav pod? Ne na
crvene kerami~ke plo~ice, ne na parket, ne na mokra}om stegnuti cement, ve} na drveni
pod odaje u kuli, maloj spava}oj sobi kule gde je bila za{ti}ena, za{ti}ena od svog
roditelja-ljudo`dera, hladnog, ludog, nebri`ljivog kralja, gde joj je bilo dopu{teno da se
igra preme{tanja uzice sa Piri i da sedi pored ognji{ta u Borhubinom toplom krilu,
toplom i dubokom poput sna. Osoba odevena u crno do{la je ~ak ovamo, zgrabila joj
101
glavu, podigla je, podigla joj kapke koje je poku{ala da spusti na belim, tankim
strunama.
"Ko sam ja?"
Prazna, crna maska zurila je nadole. Mladi kralj borila se za dah, ridaju}i, jer
posle toga }e uslediti gu{enje: ne}e biti u stanju da di{e dok ne izgovori ime, ono pravo
ime... "Gerer!..." Mogla je da di{e. Bilo joj je dozvoljeno da di{e. Prepoznala je onog u
crnom na vreme.
"Ko sam ja?" re~e jedan druga~iji glas blago i mladi kralj posegnu za tom
prisutno{}u koja joj je uvek donosila san, po~inak, utehu. "Rebade", pro{aputa ona, "reci
mi {ta da radim."
"Spavajte."
Poslu{ala je. San dubok, bez snova, jer bio je stvaran. Snovi nai|o{e pred
bu|enje, sada. Nestvarna, uàsna, suva, crvena svetlost smiraja sunca natera je da otvori
o~i i ona ponovo stade na balkon Dvorca, posmatraju}i dole pedeset hiljada crnih jama
koje su se otvarale i zatvarale. Iz tih jama izlazila je gr~evita provala zvukova, vrisak,
ritmi~ko riganje: njeno ime. Vlastito ime joj je tutnjalo u u{ima poput ruganja, poruga.
Ona lupi {akama po uskoj, mesinganoj ogradi i povika na njih: "U}utka}u ja vas." Nije
mogla da ~uje svoj glas, ve} samo njihove glasove, nesnosna usta gomile koja ju je
mrzela, koja je izvikivala: njeno ime. "Sklonite se, moj kralju", re~e jedan blagi glas i
Rebade je odvu~e sa balkona u ogroman spokoj crvenih zidova dvorane za audijenciju.
Vika prestade istog ~asa. Rebadeov izraz bio je kao i uvek pribran, milosrdan. "[ta }ete
sada u~initi?" re~e ona svojim ne`nim glasom.
"Ja }u... ja }u abdicirati..."
"Ne", re~e mirno Rebade. "To je pogre{no. [ta }ete sada u~initi?"
Mladi kralj stajala je bez re~i, drh}u}i. Rebade joj pomoè da sedne na èlezni
poljski krevet, jer zidovi behu potamneli, kao {to je to ~esto bivalo, i opkolili je kao da se
nalazi u maloj }eliji. "Pozva}ete..."
"Pozva}u erenran{ku straù. Naloì}u im da pucaju u gomilu. Pucaju i ubijaju.
Moraju nau~iti lekciju." Mladi kralj govorila je uùrbano i razgovetno jakim, visokim
glasom. Rebade re~e: "Vrlo dobro, moj gospodaru, to je mudra odluka! Ispravno.
Svakako }emo uspeti. Postupate ispravno. Imajte poverenja u mene."
"Imam.Verujem ti. Vodi me odavde", {aputala je mladi kralj, stiskaju}i
Rebadeovu mi{icu: ali njen prijatelj se namr{ti. To nije bilo u redu. Ponovo je odagnala
Rebadea i nadu. Rebade je sada odlazila, mirno i àlsno, mada ju je mladi kralj molila da
stane, da se vrati, jer buka je lagno ponovo po~injala, jecavo zujanje koje komada um u
parampar~ad, a osobe u belom i crvenom ve} su se pribliàvale preko crvenog
beskrajnog poda. "Veli~anstvo! Otkrivena je zavera protiv vas u zanatlijskoj {koli..."
Niz Staru ulicu luke do ivice vode uli~ne svetiljke plamtale su {upljikavim
sjajem. Straàr Pepenener na svom obilasku bacila je pogled niz taj isko{eni svod
svetlosti, ne o~ekuju}i ni{ta, ali je ipak ugledala kako joj se ne{to teturavo pribliàva.
Pepenerer nije verovala u porngrope, ali videla je jednog porngropa, izmo`denog
102
morem, kako posr}e na tankim, pau~inastim stopalima, dahtavo uvla~e}i suvi vazduh,
cvile}i... Pri~e starih mornara namah i{~ile{e iz Pepenererovog uma i ona vide nekog
pijanca, manijaka ili `rtvu kako se tetura izme|u vla`nih, sivih zidova skladi{ta "Hej,
tamo! Stoj!" razdra se ona u trku. Pijanac, napola gola i divljeg pogleda, ispusti krik
uàsa i poku{a da uzmakne, okliznu se na plo~niku ulice glatkom od mraza i prostre se
koliko je duga~ka. Pepenerer izvu~e pi{tolj i pusti snop od pola sekunde za o{amu}ivanje
kako bi samo umirila pijanca; zatim ~u~nu pored nje, odmota radio i zatraì kola iz
zapadne postaje.
Obe ispruène mi{ice, mlitave i opu{tene na hladnoj kaldrmi, bile su i{arane
ubodima od injekcija. Nije pijanac; narkoman. Pepenerer omirisa, ali ne oseti smolasti
miris orgrevija. Zna~i, bila je drogirana; lopovi ili neka obredna klanovska osveta.
Lopovi ne bi ostavili zlatan prsten na kaìprstu, veoma masivan, izgraviran, {irok govoto
kao zglavak. Pepenerer se nagnu napred da ga pogleda. Zatim okrenu glavu i osmotri
izmo`deno, bezizraàjno lice iz profila, naspram kamenja plo~nika, jarko osvetljeno
sjajem uli~nih svetiljki. Ona izvadi jedan novi nov~i} od ~etvrt krune iz svoje vre}ice i
zagleda se u levi profil utisnut u svetao kalaj, a potom ponovo u desni profil utisnut na
svetlom, senovitom, hladnom kamenu. A onda, za~uv{i brujanje elektri~nog automobila
koje je skretao iz Dugoputa u Staru ulicu luke, ona }u{nu nov~i} nazad u vre}icu,
promrmljav{i sebi u bradu: "Prokleta budalo."
Kralj Argaven se nalazi u lovu u planimama, u svakom slu~aju, ve} dve
nedelje; to je stajalo u svim biltenima.
"Vidite", re~e Hoge, lekar, "moèmo pretpostaviti da je podvrgnuta

umooblikovanju; ali to nam ne pruà gotovo nikakvo polazi{te. U Karhidi postoji
premnogo stru~njaka za umooblikovanje, ba{ kao i u Orgoreinu, uostalom. Ne
kriminalaca koji imaju dosjee u policiji, ve} uvaènih mentalista ili lekara kojima su
droge legalno dostupne. Ako su uop{te bili vi~ni svom poslu, trebalo bi da su blokirali
sve racionalne pristupe do onoga {to su joj u~inili, tako da sada ni{ta ne bismo mogli
izvu}i iz nje. Svi tragovi bili bi zapretani, podsticaji sakriveni, tako da jednostavno ne
bismo mogli znati kakva pitanja da postavljamo. Nema na~ina, bez opasnosti da se uni{ti
mozak, pronicanja u sve {to je skriveno u njenom umu; ~ak i pod dejstvom hipnoze i
jake droge ne bi sada postojao na~in da se odele usa|ene ideje ili ose}anja od njenih
vlastitih. Mo`da bi Tu|inci mogli ne{to da u~ine, mada podozrevam da je njihova
umonauka tek puko hvalisanje; u svakom slu~aju, to nam je sada van doma{aja. Postoji
samo jedna pouzdana nada."
"A to je?" upita ravnodu{no lord Gerer.
"Kralj je brza i odlu~na. U po~etku, pre no {to su je slomili, mo`da je znala {ta
~ine s njom, pa je tako uspostavila izvesnu blokadu ili otpor, ostavila sebi izvesnu
mogu}nost uzmaka..."
Dok je Hoge govorila, njen prigu{en glas polako je gubio prizvuk
samouverenosti, da bi kona~no zamro u ti{ini visoke, crvene, tmaste prostorije. Nije
izvukla nikakav odgovor iz starog Gerera koja je stajala, odevena u crno, ispred vatre.
103
Temperatura te odaje u kraljevskom Dvorcu bila je dvanaest stepeni na mestu

gde je stajao lord Gerer, a pet stepeni na pola puta izme|u dva velika ognji{ta; napolju je
padao sneg, bio je to blagi dan sa temperaturom svega nekoliko stepeni ispod ta~ke
mr`njenja. Prole}e je stiglo na Zimu. Vatre na oba kraja odaje pucketale su crvene i
zlatne, pro`diru}i trupce debele poput bedara. Veli~anstvenost, opora rasko{, brzi sjaj
ognji{ta, vatrometi, munje, meteori, vulkani; takve stvari zadovoljavale su ìtelje
Karhide na svetu zvanom Zima. Ali, sem u arkti~kim kolonijama iznad trideset petog
uporednika, nikada nisu uveli centralno grejanje ni u jednu zgradu, za mnogih vekova
svog tehnolo{kog doba. Udobnost je kod njih bila retka, dobrodo{la, netraèna; dar
poput radosti.
Kraljev li~ni sluga, koja je sedela pored postelje, okrenula se prema lekaru i
Lordu Kancelaru, mada ni{ta nije prozborila. Njih dve u isti mah pre|o{e odaju. Na
{irokoj, tvrdoj postelji, visoko na pozla}enim stubovima, te{koj od ukra{enih, crvenih
pokriva~a i krevetskih prekrivki, leàlo je kraljevo telo, gotovo na nivou njihovih o~iju.
Gereru se u~ini da je to brod koji se nepomi~no suprotstavlja brzoj navali tame, nose}i
mladog kralja u seni, uàse, godine. Zatim, na vlastiti uàs, stari kancelar vide da su
Argavenove o~i otvorene, zagledane kroz prozore napola prekrivene zastorima, u
zvezde.
Gerer se pla{ila ludila; maloumnosti; ni sama nije znala ~ega se bojala. Hoge ju
je upozorila: "Kralj se ne}e pona{ati 'normalno', lorde Gerer. Pretrpela je trinaest dana
mu~enja, zastr{ivanja, iscrpljivanja i manipulisanja umom. Do{lo je mo`da do o{te}enja
mozga, a sigurno }e biti i uzgrednih, naknadnih posledica drogiranja." Ni strah ni
upozorenje nisu mogli da spre~e {ok. Argavenove sjajne, umorne o~i okrenu{e se ka
Gereru i za trenutak zaustavi{e na njoj svoj prazni pogled; a onda je razabra{e. I Gerer,
mada nije mogla da vidi odsjaj crne maske, ugledala je mr`nju, uàs, videla je svog
mladog kralja, beskrajno voljenog, kako se bori za vazduh u slaboumnom uàsu; otima
slugi, Hogeu, svom svojom slabo{}u u naporu da pobegne, da umakne od Gerera.
Stoje}i u hladnom sredi{tu odaje, gde ju je uzglavlje okvira postelje, nalik na
brodski pramac, skrivalo do kralja, Gerer ih je ~ula kako umiruju Argavena i ponovo je
poleù. Argavenov glas zvu~ao je piskavo, detinje, pla~ljivo. Tako je stari kralj Emran
govorila na vrhuncu svog ludila, detinjim glasom. Zatim ti{ina i buktanje dve velike
vatre.
Korgri, kraljev telohanitelj, zevnu i protrlja o~i. Hoge odmeri neku te~nost iz
bo~ice u {pric. Gerer je stajala o~ajna. Moje dete, moj kralju, {ta su ti u~inili! Toliko
poverenje, toliko obe}anje, izgubljeno, izgubljeno. I tako je ona koja je li~ila na kakvu
gromadu od napola isklesanog crnog kamena, teàk, obazriv, neugla|en dvoranin,
jadikovala i bila obrvana uzbu|enjem, budu}i da su joj ljubav i sluènje mladom kralju
predstavljali najva`nije stvari na svetu.
Argaven prozbori glasno: "Moje dete..."
Gerer se trgnu, osetiv{i da su te re~i istrgnute iz njenog vlastitog uma; ali Hoge,
koju nije mu~ila ljubav, shvati i re~e ne`no Argavenu: "Princ Emran je dobro, moj
104
gospodaru. Ona je sa svojim a|utantima u zamku Varever. U stalnoj smo vezi. Tamo je
sve u redu."
Gerer ~u kraljevo oporo disanje i malo se prima~e postelji, mada je i dalje
ostala van doma{aja njenog pogleda, iza visokog uzglavlja.
"Bila sam bolesna?"
"Jo{ se niste oporavili", re~e lekar blago.
"Gde..."
"U va{oj odaji, u Dvorcu, u Erenrangu."
Ali Gereer, pri{av{i jo{ jedan korak, mada ne kralju na o~i, re~e: "Ne znamo
gde ste bili."
Hogeovo glatko lice se namrgodi, ali iako je bila lekar, te tako na svoj na~in
vladar nad svima njima, ipak se nije usudila da svoju namrgo|enost upravi na Lorda
Kancelara. Gererov glas kao da nije uznemirio kralja koji postavi jo{ jedno pitanje ili
dva, razumno i saèto, a zatim ostade mirno da leì. A onda sluga Korgri, koja je sedela
sa njom od kada je donesena u Dvorac (sino}, u potaji, na sporedna vrata, poput sramnog
samoubice iz poslednje vladavine, ali sve obrnuto), Korgri po~ini ne{to {to je bilo ravno
veleizdaji: nagnuta napred na svom visokom trono{cu, dozvolila je da joj glava klone na
ivicu postelje i da utone u san. Straàr na vratima ustupi mesto novom straàru,
razmeniv{i s ovim nekoliko re~i {apatom. Slu`benici do|o{e i primi{e najnoviji bilten za
javnost o stanju kraljevog zdravlja, tako|e {apatom. Kod kralja su se, dok se nalazio na
odmoru na Visokom Kargavu, javili simptomi groznice i stoga je bila primorana da se
hitno vrati u Erenrang i sada se zadovoljavaju}e oporavlja, i tako dalje. Lekar Hoge rem
ir Hogereme u dvorcu dao je slede}u izjavu, i tako dalje, i tako dalje. "Neka bi se To~ak
okrenuo za na{eg kralja", govorili su sve~ano ljudi u seoskim ku}ama, pale}i vatre u
oltarima-ognji{tima, na {ta su stariji koji su sedeli uz vatru uzvra}ali: "To je od njenog
no}nog lunjanja po gradu i veranja po planinama, sve same ludorije." Ali ostavljali bi
uklju~en radio kako ne bi propustili naredni bilten. Veliki broj ljudi do{ao je i oti{ao,
dangubio i ~avrljao ovog dana na trgu ispred Dvorca, posmatraju}i one koji su ulazili i
izlazili, posmatraju}i prazan balkon; jo{ ih je bilo nekoliko stotina tamo dole, koji su
strpljivo stajali unaokolo, na snegu. Argaven XVII bila je omiljena u svojoj oblasti.
Posle mra~ne okrutnosti iz vladavine kralja Emrana, koja se zavr{ila u senci ludila i
bankrotstvom zemlje, do{la je ona: nepredvidljiva, otmena, mlada, sklona svakojakim
promenama, bistrog uma, prepredena, a ipak velikodu{na. Posedovala je vatru, sjaj koji
su pristajali njenom narodu. Predstavljala je silu i sredi{te jednog novog doba: kona~no,
jedan pravi kralj za pravo kraljevstvo.
"Gerere."
Bio je to kraljev glas i Gerer uko~eno pohita kroz toplotu i hladno}u velike
odaje, kroz svetlost vatre i tame.
Argaven se pridizala. Ruke su joj se tresle, a dah zastajao u grlu, o~i su joj
plamtele preko tamnog vazduha na Gerera. Pored njene leve ruke, na kojoj se nalazi
kraljevski prsten dinastije Harge, leàlo je lice usnulog sluge, nemarno, ozareno.
"Gerere", re~e kralj s mukom i jasno, "sazovi ve}e. Reci im da }u abdicirati." Tako
105
grubo, tako jednostavno? Sve droge, zastra{ivanje, hipnoza, parahipnoza, stimulacija

neurona, nadraìvanje sinapse, lokalni udari koje je Hoge bio opisao, da bi se postiglo
ovo? Ali ube|ivanje mora pri~ekati. Moraju dobiti na vremenu. "Moj gospodaru, kada
vam se snaga vrati..."
"Sada. Gerere, sazovi ve}e!"
A tada pu~e, poput tetive luka, i po~e da muca u besu od straha koji nije
prona{ao smisao ni snagu da se zadrì unutra, a njen verni sluga jo{ je spavala pored nje,
gluva.
Na slede}oj slici stvari kre}u nabolje, izgleda. Evo kralja Argavena XVII,
dobrog zdravlja i u dobroj ode}i, kako zavr{ava obilan doru~ak. Razgovara sa najbliìh
desetak od ~etrdeset ili pedeset ljudi koji jedu s njom ili je sluè (izuzetnost je kraljevska
povlastica, ali retko i zasebnost), dok su ostali pod velikodu{nim pla{tem njene milosti.
Kao {to su svi rekli, ponovo li~i na sebe. Me|utim, mo`da ipak ne li~i potpuno na sebe;
ne{to nedostaje: mladala~ku ozarenost, samopouzdanje, zamenilo je jedno sli~no, ali
manje ospokojavaju}e svojstvo, neka vrsta lakomislenosti. Iz nje se ona uzdiè
dosetkama i toplinom, ali joj se uvek iznova pot~injava, toj tami koja je upija i ~ini je
lakomislenom; strah, bol, re{enost?
Gospodin mobil Akst, opunomo}eni ambasador Ekumena poznatih svetova na
Zimi, koji je proveo poslednjih {est dana na putu, poku{avaju}i da vozi elektri~ni auto
brè od pedeset kilometara na ~as, iz Mi{norija, u Orgoreinu, do Erenranga, u Karhidi,
prespavao je doru~ak pa tako stigao u dvoranu za audijenciju na vreme, ali gladan. Stari
poglavar ve}a, kraljev ro|ak Gerer rem ir Verhen, sreo je Tu|inca na vratima velike
dvorane i pozdravio ga vi{eslo`nom u~tivo{}u Karhi|anja. Opunomo}eni je uzvratio {to
je bolje umeo, razabrav{i ispod re~itosti Gererovu èlju da mu ne{to saop{ti.
"Re~eno mi je da se kralj odli~no oporavila", primeti on, "i svim srcem se
nadam da je to ta~no."
"Nije", re~e stari kancelar ~iji glas odjednom postade tup i jednoli~an.
"Gospodine Akst, govorim vam ovo imaju}i poverenja u vas; nema u Karhidi ni desetoro
ljudi koji znaju istinu. Nije se oporavila. Uop{te nije bila bolesna."
Akst klimnu. Razuma se, kolale su glasine.
"Ona bi ponekad no}u i{la sama gradom u pu~koj ode}i, {etala, razgovarala sa
neznancima. Pritisci kraljevanja... vrlo je mlada." Gerer zastade na trenutak, bore}i se s
nekim potisnutim ose}anjem. "Jedne no}i, pre {est nedelja, nije se vratila. U zoru je meni
i drugom lordu predata poruka. Ako obelodanimo njen nestanak, bi}e ubijena; ukoliko
sa~ekamo pola meseca u miru, bi}e vra}ena nepovre|ena. ]utali smo, lagali ve}e,
razastirali la`ne vesti. Trinaeste no}i prona|ena je kako luta gradom. Bila je drogirana i
umooblikovana. Ne znamo koji neprijatelj ili koja klika stoje iza toga. Moramo delati u
potpunoj tajnosti; ne smemo naru{iti poverenje naroda u nju, njeno vlastito poverenje u
sebe. Te{ko je: ni~eg se ne se}a. Ali jasno je {ta su u~inili. Slomili su joj volju i pot~inili
joj um samo jednoj stvari. Veruje da mora da abdicira."
106
Glas ostade nizak i ravan; samo su o~i odavale strepnju. Okrenuv{i se iznenada,
opunomo}eni razabra odraz te strepnje i u o~ima mladog kralja.
"Drìte audijenciju umesto mene, ro|a~e?"
Argaven se nasme{ila, ali otrovno. Stari kancelar se ravnodu{no izvinio,
poklonio, oti{ao, jedna strpljiva, nezgrapna prilika koja se smanjivala udaljuju}i se
duga~kim hodnikom.
Argaven ispruì obe {ake prema oponomo}enom u znak pozdrava me|u
jednakima, jer je u Karhidi Ekumen bio priznat za sestrinsko kraljevstvo, mada ga
nijedna ìva du{a nije videla. Ali njene re~i nisu predstavljale ugla|eno opho|enje kakvo
je Akst o~ekivao. Sve {to je izgovorila, i to ùstro, bilo je: "Kona~no!"
"Krenuo sam ~im sam primio va{u poruku. Putevi su jo{ zale|eni u isto~nom
Orgoreinu i Zapadnom Podru~ju, pa nisam mogao brè. Ali bilo mi je drago {to dolazim.
Tako|e {to odlazim odande." Akst se nasmeja rekav{i ovo, jer su on i mladi kralj uìvali
u me|usobnoj iskrenosti. êkao je da otkrije {ta je u sebi krila Argavenova dobrodo{lica,
posmatraju}i sa izvesnom razdragano{}u ìvahno, divno, androgeno lice.
"U Orgoreinu se kote licemeri kao {to se u le{u kote crvi, kako je to primetio
jedan od mojih predaka. Drago mi je {to smatrate da je vazduh sveìji ovde, u Karhidi.
Do|ite ovamo. Gerer vam je kazala da sam bila oteta i sve ostalo? Da. Sve se desilo
prema starim pravilima. Otmica je u svemu formalan ~in. Da je to izvela jedna od grupa
protiv Tu|inaca, koje smatraju da Ekumen namerava da porobi ovaj svet, mogli su da
prenebregnu pravila; mislim da je to bila jedna od starih klanovskih klika koja se nada da
}e zadobiti mo} preko mene, mo} koju su posedovale za vreme poslednje vladavine. Ali
ne znamo, jo{. ûdno je znati da si bio s njima licem u lice, pa ipak ih ne moè{
prepoznati; ko zna da li vi|am ta lica svakodnevno? No, nema koristi od takvih
razmi{ljanja. Izbrisali su sve tragove. Sigurna sam u jedno. Oni mi nisu rekli da moram
da abdiciram."
Ona i opunomo}eni i{li su jedno uz drugo duga~kom, veoma visokom odajom
prema uzvi{enju sa stolicama na suprotnom kraju. Prozori su bili tek ne{to ve}i od
proreza, {to je bilo uobi~ajeno na ovom hladnom svetu; crvenkasto-ùte pruge sun~eve
svetlosti dopirale su iz njih dijagonalno na crveno poplo~an pod, tmaste i ble{tave u
Akstovim o~ima. On podiè pogled prema licu mladog kralja u tom prigu{enom,
pokretnom sjaju. "Ko je, onda?"
"Ja."
"Kada, moj gospodaru, i za{to?"
"Kada su me se do~epali, kada su po~eli da me oblikuju kako bih odgovarala
njihovom kalupu i kako bih igrala njihovu igru. Za{to? Da se ne bih uklopila u njihov
kalup i da ne bih igrala njihovu igru! ûjte, lorde Akste, da su me èleli mrtvu, ubili bi
me. @ele me ìvu, da vladam, da budem kralj. Kao takva treba da sledim nare|enja
utisnuta u moj mozak, da dosegnem za njih njihove ciljeve. Ja sam njihovo oru|e,
ma{ina koja ~eka da se okrene prekida~. Jedini na~in da se to spre~i jeste... da se odbaci
ma{ina."
107
Akst je brzo shvatao, budu}i da je to bila osnovna odlika jednog mobila

Ekumena; pored toga, opho|enje i obi~aji Karhide, potresi i bune tog ìvopisnog
kraljevstva, bili su mu dobro poznati. Mada je Zima bila udaljena, kako u prostoru tako i
u psihologiji svojih stanovnika, od ostalog dela ljudskog roda, ipak se njena vode}a
nacija, Karhida, pokazala kao odani ~lan Ekumena. O Akstovim izve{tajima raspravljalo
se u sredi{nim ve}ima Ekumena, osamdeset svetlosnih godina odavde; ravnoteà Celine
po~iva u svim njenim delovima. Akst re~e, kada su seli na velike, tvrde stolice na
uzvi{enju ispred vatre, "Ali ako abdicirate, onda ne moraju da okrenu i prekida~."
" Mislite, zato {to }u ostaviti svoje dete kao naslednika i jednog namesnika po
sopstevnom izboru?"
"Mo`da su", re~e obazrivo Akst, "oni ti koji su izabrali namesnika umesto vas."
Kralj se namr{ti. "Mislim da nisu", re~e ona.
"Koga ste nameravali da imenujete?"
Nastupi duga pauza. Akst vide kako se mi{i}i na Argavenovom vratu pomeraju,
kao da se borila da oblikuje re~, ime, pored blokade, oporo gr~enje; kona~no izusti,
iznu|enim, davljeni~kim {apatom: "Gerera."
Akst klimnu zbunjen. Gerer je sluìo kao namesnik godinu dana posle
Emranove smrti, a pre Argavenovog stupanja na presto; bilo mu je poznato njeno
po{tenje i krajnja odanost mladom kralju. "Gerer ne sluì nijednoj kliki!" re~e on.
Argaven zatrese glavom. Izgledala je iscrpljena. Posle izvesnog vremena
uzvrati: "Moè li nauka va{ih ljudi da ras~ini ono {to mi je u~injeno, lorde Akste?"
"Mo`da. U institutu na Olulu. Ali ako no}as po{aljem po specijalistu, on }e
ovamo sti}i kroz dvadeset ~etiri godine. Sigurni ste, zna~i, da je va{a odluka da
abdicirate bila..." Ali jedan sluga, u{av{i na bo~na vrata iza njih, postavi mali sto pored
opunomo}enog i ispuni ga vo}em, kri{kama hlebne jabuke i srebrnim vr~em piva.
Argaven je primetila da joj je gost propustio doru~ak. Mada se jelo na Zimi uglavnom
sastojalo od povr}a, i to presnog, te je za Aksta bilo bezukusno, on se zahvalno prihvatio
obeda; a kako nije bilo doli~no voditi ozbiljne razgovore za vreme jela, Argaven skrenu
na op{te teme.
"Jednom ste kazali, lorde Akste, iako sam toliko razli~ita od vas, iako je moj
narod toliko razli~it od va{eg, da smo mi ipak krvni srodnici. Da li je to bila moralna ili
materijalna ~injenica?"
Akst se nasme{i na to tipi~no karhidsko pravljenje razlike. "I jedno i drugo, moj
gospodaru. Koliko znamo, a to je tek si}u{an ugao pra{njavog prostora pod kapom
vaseljenskom, sva stvorenja na koja smo nai{li ljudska su bi}a. Ali srodstvo seè u
pro{lost milion godina pa i vi{e, do pradoba Haina. Drevni Hainci nastanili su stotinu
svetova."
"Mi nazivamo vreme pre no {to je moja dinastija zavladala Karhidom 'drevno'.
Pre sedam stotina godina!"
"I mi nazivamo 'drevno' Doba Neprijatelja, a to je bilo pre manje od {est stotina
godina. Vreme se razvla~i i skuplja; menja se sa okom, sa staro{}u, sa zvezdom; ~ini sve
sem {to se ne vra}a - niti ponavlja."
108
"Zna~i, san Ekumena je da ponovo vaspostavi to drevno zajedni{tvo; da ponovo

okupi sve narode sa svih svetova u jedno ognji{te?"
Akst klimnu, `va}u}i hlebnu jabuku. "Da se bar me|u njih utka izvestan sklad.
@ivot voli da upoznaje sebe, do najudaljenijih granica; njegovo zadovoljstvo je da
obujmi sloènost. Na{a razli~itost je na{a lepota. Svi ti svetovi i razli~iti oblici i na~ini
umova, ìvota i tela na njima - zajedno bi tvorili veli~anstveni sklad."
"Nijedan sklad ne traje dugo", re~e mladi kralj.
"Nikada nijedan nije postignut", uzvrati opunomo}eni. "Zadovoljstvo je u
nastojanju." On iskapi vr~ i obrisa prste u salvetu od upredene trave.
"To je bilo zadovljstvo koje mi je pripadalo kao kralju", re~e Argaven. "Gotovo
je s tim."
"Da li bi..."
"Gotovo je. Verujte mi. Zadrà}u vas ovde, lorde Akste, dok mi budete
verovali. Potrebna mi je va{a pomo}. Vi ste figura na koju su u~esnici u igri zaboravili!
Morate mi pomo}i. Ne mogu da abdiciram protiv volje ve}a. Oni }e odbiti moju
abdikaciju, primora}e me da vladam, a ako vladam, sluìm neprijateljima! Ukoliko mi
ne pomognete, mora}u da se ubijem. " Govorila je potpuno staloèno i razlo`no; ali Akst
je znao koliko i samo pominjanje samoubistva, tog ~ina dostojnog krajnjeg prezira, staje
jednog Karhi|anina.
"Na ovaj ili onaj na~in", re~e mladi kralj.
Opunomo}eni se jo{ vi{e uvi u svoj te{ki ogrta~; bilo mu je hladno. Bilo mu je
ovde hladno ve} sedam godina. "Moj gospodaru", re~e on, "ja sam tu|inac na va{em
svetu, sa {a~icom pomo}nika i jednom malom napravom pomo}u koje mogu da
razgovaram sa drugim tu|incima na udaljenim svetovima. Predstavljam mo}, svakako,
ali je ne posedujem. Kako bih ja vama mogao pomo}i?"
"Imate brod na ostrvu Horden."
"Ah. Toga sam se pla{io", re~e opunomo}eni, uzdahnuv{i. "Gospodaru
Argavene, taj brod je pode{en da ide na Olul, udaljen dvadeset ~etiri svetlosne godine.
Znate li {ta to zna~i?"
"Da pobegnem iz svog vremena, u kome sam postala oru|e zla."
"Nema bekstva", uzvrati Akst sa iznenadnom èstinom u glasu. "Ne, moj
gospodaru. Oprostite mi. To je nemogu}e. Ne mogu da pristanem..."
Ledena ki{a prole}a dobovala je po kamenju kule, a vetar je zavijao po

uglovima i malim tornjevima krova. Odaja je bila utihla, senovita. Pored vrata je gorelo
jedno malo, zaklonjeno svetlo. Negovateljica je leàla hr~u}i lagano u krevetu, beba je
leàla potrbu{ke u kolevci. Argaven je stajala pored kolevke. Osvrnula se po sobi,
premda ju je i bez gledanja videla, poznavala celu. I ona je ovde spavala kao mala. To je
bilo njeno prvo kraljevstvo. Ovde je dolazila da podoji dete, svog prvenca, sedela pored
vatre dok su mala usta vukla njena prsa i pevu{ila bebi pesme koje je Borhub njoj
pevu{ila. Ovo je bilo sredi{te, sredi{te svega.
109
Vrlo pa`ljivo i ne`no ona podvu~e {aku ispod bebine tople, vla`ne, paperjaste
glave i navu~e preko nje jedan lanac na kome je visio masivan prsten sa ugraviranim
znakom lordova Hargea. Lanac je bio preduga~ak i Argaven ga skrati, vezav{i ~vor, zato
{to je pomislila da bi se mogao uplesti i udaviti dete. Ublaìv{i na taj na~in ovaj mali
nemir, ona poku{a da ublaì veliki strah i jad koji su je ispunjavali. Sagnu se dok
obrazom ne dodirnu detinji obraz, ne~ujno pro{aptav{i: "Emrane, Emrane, moram te
napustiti, ne mogu te povesti, mora{ vladati umesto mene. Budi dobra, Emrane, poìvi
dugo, vladaj valjano, budi dobra, Emrane..."
Ona se uspravi, okrenu i pohita iz odaje u kuli, iz izgubljenog kraljevstva.
Poznavala je nekoliko na~ina da se neopazice izvu~e iz Dvorca. Izabrala je
najbezbedniji, a zatim se uputila ka Novoj Luci kroz jarko osvetljene ulice Erenranga,
kojima je brisala susneìca, sama.
Sada nema slike, ona se ne vidi. Kakvim okom biste posmatrali jedan proces
koji je za sto milioniti deo jednog postotka sporiji od brzine svetlosti? Ona sada nije
kralj, niti ljudsko bi}e; podvrgnuta je translatovanju. Te{ko moète nazvati smrtnim
nekog ~ije vreme prolazi sedamdeset hiljada puta sporije od va{eg. Ona je vi{e nego
usamljena. Izgleda da ne postoji ni{ta vi{e do jedna nesaop{tena misao; da nikuda ne ide,
ni{ta vi{e no {to jedna misao ide. Pa ipak, ona putuje brzinom gotovo ravnoj svetlosnoj,
ali je nikada ne doseè. Ona je samo putovanje. Brza poput misli. Udvostru~ila je svoju
starost kada je stigla, a bila je manje od jednog dana starija, u delu prostora zakrivljenog
oko jedne ~estice pra{ne nazvane Olul, ~etvrte planete jednog ù}kastog sunca. I sve ovo
proteklo je u mukloj ti{ini.
A sada, uz buku, plamen i meteorsko ble{tavilo, {to je bilo sasvim dovoljno da
se utaì pohotna ùdnja jednog Karhi|anina za sjajem i rasko{i, sloèni brod stao je da se
spu{ta, dodirnuv{i u plamenu isto ono mesto sa koga se otisnuo pre pribli`no pedeset pet
godina. Uskoro potom, vidljiva, nemasivna, nesigurna, mladi kralj se pojavi iz njega i
zastade za trenutak na izlazu, zakloniv{i o~i od svetlosti tu|inskog toplog sunca.
Akst je, razume se, poslao obave{tenje o njenom dolasku, preko trenutnog
primopredajnika, pre dvadeset ~etiri godine, ili pre sedamnaest ~asova, u zavisnosti od
toga kako gledate na stvar; a|utanti i agenti Ekumena na|o{e se tu da je pozdrave. âk
ni paèvi nisu prolazili bez du`ne pa`nje kod tih igra~a velike igre, a ovaj Getenjanin bio
je, uostalom, kralj. Jedan agent proveo je jednu godinu od dvadeset ~etiri u~e}i
karhidski, kako bi Argaven mogla s nekim da razgovara. Ona smesta re~e: "Kakve su
vesti iz moje zemlje?"
"Gospodin mobil Akst i njegov naslednik slali su redovne saète izve{taje o
doga|ajima, kao i razne privatne poruke za vas; sav materijal na}i }ete u svojim
odajama, gospodine Harge. Ukratko, namesni{tvo lorda Gerera bilo je mirno i
blagodetno; u prve dve godine vladala je depresija, za vreme koje su va{e arkti~ke
naseobine napu{tene, ali sada je ekonomija sasvim postojana. Va{ naslednik je
postavljen na presto u osamnaestoj i vlada ve} sedam godina."
110
"Da, razumem", re~e osoba koja je koliko sino} poljubila tog jednogodi{njeg
naslednika.
"îm vam to bude odgovaralo, gospodine Harge, specijalisti u na{em institutu u
Belksitu..."
"Kad kog vi to budete hteli", re~e gospodin Harge.
U{li su u njen um veoma ne`no, vrlo tanano, otvaraju}i vrata. Za zaklju~ana
vrata imali su delikatne instrumente koji su uvek pronalazili kombinaciju; a onda bi se
povukli u stranu i pustili nju da u|e. Prona{li su osobu odevenu u crno, koja nije bila
Gerer, i samilosnog Rebadea, koji nije bio samilostan; stajali su s njom na balkonu
Dvorca i s njom se uspinjali pukotinama no}ne more do sobe u kuli; i kona~no, onaj koji
je trebalo da bude prvi, prilika u crvenom i belom, pribliì se rekav{i:
"Veli~anstvo, otkrivena je zavera protiv vas..." Gospodin Harge vrisnu u
groznom uàsu i probudi se.
"Odli~no! Toje bio klju~. Znak da po~nete sa izvr{avanjem ostalih upustava i
odredite smer svoje fobije. Indukovana paranoja. Zaista izvanredno indukovana, moram
re}i. Evo, popijte ovo, gospodine Harge. Ne, to je samo voda! Mogli ste stvarno postati
izuzetno zao vladar, vremenom sve opsednutiji strahom od zavera i prevrata i sve
omraèniji u narodu. Svakako, ne preko no}i. U tome je lepota. Bilo bi vam potrebno
nekoliko godina da postanete pravi tiranin; mada su, bez sumnje, nameravali da du` tog
puta uvedu izvesna poja~anja, po{to Rebade jednom stekne va{e poverenje... Da, da,
shvatam za{to se o Karhidi lepo zbori u Razdeobniku. Ako izvinite moju objektivnost,
ovakva vrsta ve{tine i strepljenja tako je retka..." Tako je doktor, umocelitelj, kosmata,
proseda, jednopolna osoba koja je pripadala nekakvim Cetijancima, neumorno ~avrljao
dok se pacijent oporavljao.
"Zna~i, postupio sam ispravno", re~e kona~no gospodin Harge.
"Jeste. Abdikacija, samoubistvo ili bekstvo bili su jedini sledstveni ~inovi
kojima ste mogli pribe}i po sopstvenoj volji, slobodno. Ra~unali su na va{ moralni veto
protiv samoubistva i na glasanje ve}a protiv abdikacije. Ali opsednuti vlastitom
~astohlepno{}u, zaboravili su na mogu}nost odricanja i ostavili su vam jedna vrata
otvorena. Vrata koja je samo jedna osoba jakog uma, oprosti}ete mi na mojoj
doslovnosti, mogla da izabere i da pro|e kroz njih. Zaista, moram da saznam ne{to vi{e o
toj va{oj drugoj umonauci, kako je ono nazvaste, Proricanje? Mislio sam da je re~ o
nekoj okultnoj koje{tariji, ali sasvim o~igledno... da, da, o~ekujem da }e od vas uskoro
traìti da se pojavite u Razdeobniku, da porazgovarate o va{oj budu}nosti, sada kada
smo smestili va{u pro{lost tamo gde joj je mesto, je li?"
"Kako èlite", re~e gospodin Harge.
Razgovarala je sa raznim ljudima u Razdeobniku Ekumena za Zapadne
Svetove, a kada su joj predloìli da po|e u {kolu, ona je spremno pristala. Jer me|u ovim
blagim osobama, ~ija je glavna osobina izgleda bila hladna, duboka tuga nerazdvojiva od
tople, duboke razdraganosti - me|u njima biv{i kralj Karhide uvidela je da je varvarska,
neuka i nemudra.
111
Po{la je u ekumensku {kolu. Stanovala je u velikim zgradama blizu

Razdeobnika u gradu Vakstsitu, sa nekoliko stotina drugih tu|inaca, od kojih nijedan
nije bio dvopolni, niti biv{i kralj. Kako nikada nije posedovala mnogo toga {to je
pripadalao samo njoj i nikada nije imala mnogo mogu}nosti za zasebnost, nije joj smetao
ovakav zajedni~ki ìvot; nije se pokazalo ni toliko lo{e kao {to je o~ekivala ìveti me|u
jednopolnim ljudima, mada je do{la do zaklju~ka da je njihovo stanje neprestanog
kemera zamorno. Uop{te joj ni{ta nije smetalo, ve} je poslove i dane savladavala sa
krepko{}u i sposobno{}u, ali uvek i sa izvesnom nehajno{}u, kao neko ~ije je sredi{te
negde drugde. Jedinu nelagodnost predstavljala je toplota, uàsna toplota Olula koja se
ponekad pela do trideset pet stepeni Celzijusove lestvice za vreme plamte}eg
neprekidnog razdoblja u kome sneg ne pada dve stotine dana uzastopce. âk i kada je
kona~no do{la zima, ona se znojila, jer retko je kada napolju bilo manje od deset stepeni
ispod ta~ke smrzavanja, dok je u zgradama bilo sparno - mislila je ona - mada su ostali
tu|inci sve vreme nosili debele dèmpere. Spavala je preko posteljine naga, prevr}u}i se
i snevaju}i o snegovima Kargava, o ledu u Staroj Luci, ledu koji se hvata na pivu u
hladnim jutrima u Dvorcu, sudeni, dragoj i ci~oj studeni Zime.
Mnogo toga je nau~ila. Ve} je nau~ila da se zemlja ovde naziva Zima, a da se
Olul ovde naziva zemlja: jedna od onih ~injenica koje su Vaseljenu preokretale poput
kakve ~arape. Nau~ila je da mesna ishrana izaziva proliv u nenaviknutoj utrobi. Nau~ila
je da se jednopolni ljudi, o kojima se silno trudila da ne misli kao o nastranima, silno
trude da o njoj ne misle kao o nastranoj. Nau~ila je da se neki ljudi smeju kada bi Olul
izgovorila Orur. Tako|e je poku{ala da zaboravi da je kralj. Kada ju je {kola jednom
uzela pod svoje, nau~ila je i zaboravila mnogo toga. Koriste}i svu silu ma{ina, naprava,
iskustava i (najjednostavnije i najteè) re~i koje su Ekumenu stajale na raspolaganju,
otvorili su joj {to su vi{e mogli pristup razumevanju prirode i istorije jednog kraljevstva
starog preko milion godina, koje je u promeru imalo mnogo biliona milja. Kada je po~ela
da naslu}uje ogromnost ovog kraljevstva ljudskog roda, kao i trajni bol i jednoli~nu
pusto{ njegove istorije, tako|e je po~ela da uvi|a {ta se nalazi s one strane njegovih
granica u prostoru i vremenu, a me|u ogolelim stenama, usijanim suncima i blistavim
pusto{ima {to se pruàju u nedogled razabrala je izvore razdraganosti i vedrine,
nepresu{na vrela. Nau~ila je mnogo ~injenica, brojeva, mitova, i videla je, s druge strane
granica onog {to je nau~ila, ponovo Nepoznato, veli~anstvenu ogromnost. U ovom
oboga}enju uma i okolnosti {to se nalazi ovde na{la je veliko zadovoljstvo; ipak bila je
nezadovoljna. Nisu joj uvek dozvoljavali da napreduje onoliko koliko je èlela na
odre|enim poljima, matematici, cetijanskoj fizici. "Kasno ste po~eli, gospodine Herge",
reko{e oni, "moramo graditi na postoje}im temeljima. Pored toga, èlimo da napredujete
u stvarima koje moète iskoristiti."
"Kako iskoristiti?"
Oni - u ovom trenutku predstavljao ih je etnograf mobil Gist s druge strane
bibliote~kog stola - pogleda{e je usiljeno. "Smatrate li da vi{e ne moète biti ni od kakve
koristi, gospodine Harge?"
112
Gospodin Harge, koji je uglavnom bio suzdràn, progovori s iznenadnom

èstinom: "Da."
"Kralj bez zemlje", re~e Gist svojim ravnim teranskim naglaskom, "koji je sam
sebe izgnao, za koga se veruje da je mrtav, moè se ose}ati pomalo suvi{an. Ali onda, {ta
mislite za{to se mi trudimo oko vas?"
"Iz dobrote..."
"Oh, dobrota... Koliko god da smo dobri, ne moèmo vam, znate, pruìti i{ta {to
bi vas usre}ilo. Sem... Da. [teta gubitka. Vi ste nesumnjivo bili pravi kralj za Zimu, za
Karhidu, za ciljeve Ekumena. Posedujete ose}anje ravnoteè. Mo`da ste mogli da
ujedinite planetu. Zasigurno ne biste mu~ili i cepkali zemlju, kao {to to, izgleda, ~ini
sada{nji kralj. Kakv gubitak! Uzmite u obzir samo na{e nade i potrebe, gospodine Harge,
kao i vlastite odlike, pre no {to stanete da o~ajavate o tome koliko ste bili korisni u svom
ìvotu. Uostalom, imate da poìvite jo{ ~etrdeset ili pedeset godina..."
Poslednji snimak pod tu|inskom sun~evom svetlo{}u: uspravna, u sivom

ogrta~u hainskog stila, stoji jedna osoba lepog lika, neodre|enog pola, obilno se znoje}i,
na zelenom travnjaku pored glavnog Agenta Ekumena na Zapadnim Svetovima, stabila,
gospodina Hoalansa od Alba, koji moè (ako to èli) da uti~e na sudbinu ~etrdeset
svetova.
"Ne mogu vam narediti da odete tamo, Argavene", kaè stabil. "Va{a vlastita
savest..."
"Predala sam svoje kraljevstvo vlastitoj savesti pre dvanaest godina. Bilo je to
sasvim dovoljno. [to je dosta, dosta je", kaè Argaven Harge. Zatim se iznenada
nasmeje, tako da se stabil tako|e nasmeje; i oni se rastaju u takvoj slozi kao {to to Sile
Ekumena prièljkuju da bude me|u ljudskim du{ama.
Kraljevina Karhida ustupila je Ekumenu, za vreme vladavine Argavena XV,

ostrvo Horden, kraj ju`ne obale ove zemlje, na neograni~eno kori{}enje. Tamo niko nije
ìveo. Svake godine pokolenja morehoda ispuzala bi na golo stenje i polagala jaja;
potom bi ih izlegla, pa podizala mladunce i kona~no ih vodila natrag u duga~koj povorci
do mora. Ali jednom u svakih deset ili dvadeset godina vatra bi zaigrala po stenama,
more bi proklju~alo uz obale i tada bi uginuo svaki morehod koji bi se na{ao na ostrvu.
Kada je more prestalo da klju~a, opunomo}enikov mali, elektri~ni brod se
pribliìo. Zvezdani brod spustio je pau~inaste ~eli~ne skele do brodske palube i jedna
osoba stade da se uspinje njima, dok je druga po~ela da se spu{ta, tako da su se srele na
sredini, ni na nebu ni na zemlji, izme|u mora i kopna, dvosmislen susret.
"Ambasador Horsed? Ja sam Harge", re~e ona iz zvezdane letelice, ali onaj iz
broda ve} je kle~ao, govore}i glasno, na karhidskom. "Dobro do{li, Argavene od
Karhide!"
Kada se ispravio, ambasador dodade brzim {apatom: "Do{li ste otvoreno, kao vi
li~no... Objasni}u kada budem mogao..." Iza i ispod njega na brodskoj palubi stajala je
113
pove}a grupa ljudi, zure}i pomno u prido{licu. Svi su po izgledu bili Karhi|ani, a
nekolicina je bila veoma stara.
Argaven Harge stajala je minut, dva minuta, tri, uspravna i potpuno nepokretna,
mada je njen sivi ogrta~ lepr{ao i mre{kao se na hladnom morskom vetru. Ona zatim
uputi pogled prema prigu{enom suncu na zapadu, pa ka sivoj zemlji preko vode na
severu, a onda ga vrati na utihle ljude zbijene ispod nje na palubi. Ona koraknu napred
tako iznenada da je ambasador Horsed morao da joj se ùrno skloni s puta. Uputila se
pravo do jednog starca na palubi broda.
"Jesi li ti Ker rem ir Kerheder?"
"Jesam."
"Prepoznala sam te po sakatoj ruci, Kere." Govorila je jasno; nije trebalo
naga|ati {ta ose}a. "Ne bih prepoznala tvoje lice. Posle {ezdeset godina. Ima li me|u
vama i drugih koje sam poznavala? Ja sam Argaven."
Svi su }utali, netremice je posmatraju}i.
Odjednom, jedan od njih, lica izboranog i smeùranog od starosti poput drveta
koje je pro{lo kroz vatru, istupi jedan korak. "Moj gospodaru, ja sam Banit iz straè u
Dvorcu. Bili ste sa mnomu slu`bi kada sam vodila strojevu obuku. Tada ste jo{ bili dete,
malo dete." I seda glava se iznenada pokloni, odaju}i po~ast ili skrivaju}i suze. Zatim
istupi jo{ jedna, pa jo{ jedna. Glave koje su se klanjale bile su sede, bele, }elave; glasovi
koji su pozdravljali kralja podrhtavali su. Jedna, Ker sa sakatom rukom, koju je Argaven
poznavao kao srame`ljivog paà od trinaest godina, obrati se besno onima koji su jo{
nepomi~no stajali. "Ovo je kralj! Imam o~i koje su ga videle i koje ga sada vide. Ovo je
kralj!"
Argaven ih pogleda, lice po lice, pognute glave i one uzdignute.
"Ja sam Argaven", re~e ona. "Bila sam kralj. Ko sada vlada u Karhidi?"
"Emran", odgovori jedna.
"Moje dete Emran?"
"Da, moj gospodaru", re~e stari Banit; ve}ina lica bila je bezizraàjna, ali Ker
re~e svojim silovitim, uzdrhtalim glasom: "Argaven, Argaven vlada u Karhidi! @iveo
sam da bih video kako se vra}aju svetli dani. Neka dugo ìvi kralj!"Jedan od mladih
pogleda prema ostalima i odlu~no re~e: "Neka bude. @iveo kralj!" I sve se glave nisko
pognu{e.
Argaven mirno prihvati njihovo odavanje po~asti, ali ~im je ulu~ila priliku da
oslovi Horseda, opunomo}enika, nasamo, ona upita: "[ta je ovo? [ta se dogodilo? Za{to
sam zavaravana? Re~eno mi je da ovamo dolazim da se vama na|em pri ruci, kao
pomo}nik, iz Ekumena..."
"To je bilo pre dvadeset ~etiri godine", uzvrati ambasador, izvinjavaju}i se. "Ja
ovde ìvim samo pet godina, moj gospodaru. Stvari stoje veoma lo{e u Karhidi. Kralj
Emran je pro{le godine raskinuo veze sa Ekumenom. Ja stvarno ne znam sa kakvim vas
je namerama stabil poslao ovamo u vreme kada vas je poslao; ali sada gubimo Zimu.
Stoga su mi agenti Haina naloìli da uvedem u igru na{eg kralja."
"Ali ja sam mrtva", Argaven re~e besno. "Mrtva sam ve} {ezdest godina."
114
"Kralj je mrtav", re~e Horsed. "@iveo kralj."

Kako su se neki od Karhi|ana pribliìli, Argaven se okrete od ambasadora i ode
do ograde. Siva voda stvarala je mehurove i slivala se niz strane broda. Obala kontinenta
leàla im je sada sa leve strane, sivo pro{arano belim. Bilo je hladno. Rani zimski dan
ledenog doba. Brodski motor blago je preo. Argaven nije ~ula zujanje elektri~nog motora
ve} punuh dvanaest godina, tu jedinu vrstu motora koju je karhidsko sporo i postojano
tehnolo{ko doba uvelo u upotrebu. Njegov zvuk bio joj je veoma prijatan.
Ona progovori odjednom, ne okrenuv{i se, kao neko ko je od detinjstva znao da
nekog uvek ima ko }e odgovoriti: "Za{to idemo na istok?"
"Idemo prema Kermlandiji?"
"Za{to Kermlandiji?"
Odgovori joj jedan od mla|ih koji je pristupio: "Jer se taj deo zemlje pobunio
protiv... protiv kralja Emrana. Ja sam Kermlan|anin: Peret ner Sode."
"Da li je Emran u Erenrangu?"
"Erenrang je pao u ruke Orgoreinu pre {est godina. Kralj je u novoj prestonici,
isto~no od planina - staroj prestonici, u stvari, u Reru."
"Emran je izgubio Zapadno Podru~je?" upita Argaven i tada se potpuno okrenu
prema odva`noj, mladoj plemkinji. "Izgubio Zapadno Podru~je? Izgubio Erenrang?"
Peret se povu~e jedan korak, ali spremno odgovori: "Krijemo se iza planina {est
godina."
"Orgote su u Erenrangu?"
"Kralj Emran je potpisao ugovor sa Orgoreinom pre pet godina, predav{i im
Zapadno Podru~je."
"Sraman ugovor, va{e veli~anstvo", upade stara Ker, be{nja i drhtavija no ikad.
"Ugovor ludaka! Emran igra kako Orgorein svira. Svi smo mi ovde pobunjenici,
izgnanici. I ambasador je u izgnanstvu, krije se."
"Zapadno Podru~je", re~e Argaven. "Argaven I osvojio je Zapadno Podru~je za
Karhidu pre sedam stotina godina..." zapo~e ona, ali zastade. "Koliko ste jaki u
Kermlandiji? Da li je Obala sa vama?"
"Ve}ina Ognji{ta sa juga i istoka je sa nama."
Argaven je }utala neko vreme. "Da li Emran ima naslednika?"
"Nema naslednika u telu, moj gospodaru", re~e Banit. "Otac je {estorice."
"Imenovala je Girvrija Hargea rem ir Oreka za svog naslednika", re~e Peret.
"Girvri? Kakvo je to ime? Kraljevi Karhide zovu se Emran", re~e Argaven, "i
Argaven."
Sada kona~no dolazi tamna slika, snimljena pri svetlosti vatre - svetlosti vatre
jer su elektrane Rera uni{tene, vodovi prekinuti i pola grada je u plamenu. Sneg se gusto
kovitla iznad plamenova i zasija crvenilom na trenutak pre no {to se istopi usred
vazduha, slabo za{i{tav{i.
Sneg, led i gerilski odredi drè Orgorein sa zapadne strane Kargavskih planina.
Nikakva pomo} nije stigla starom kralju Emranu kada se njena zemlja podigla protiv nje.
115
Straàri su joj se razbeàli, grad je u plamenu i sada se kona~no na{la licem u lice sa
uzurpatorom. Ali zadràla je, na kraju, ne{to od porodi~nog nehajnog ponosa. Nije
obra}ala pa`nju na pobunjenike. Zurila je u njih i nije ih videla, leè}i u tamnom
hodniku, osvetljenom jedino ogledalima u kojima su se odraàvale udaljene vatre; pi{tolj
kojim se ubila leào joj je u blizini {ake.
Nagnuv{i se nad telom, Argaven podiè tu hladnu {aku i stade da skida sa
~vornovatog, stara~kog kaìprsta masivan, izgraviran, zlatan prsten. Ali nije to u~inila
dokraja. "Zadrì ga", pro{aputa ona, "zadrì ga." Na trenutak se pognula jo{ niè, kao da
{apu}e u mrtvo uho, ili kao da je poloìla svoj obraz uz to hladno i izborano lice. Zatim
se uspravila, postajala malo, a onda izi{la kroz tamne hodnike, pored prozora osvetljenih
sjajem udaljenih ru{evina, krenuv{i da dovede svoj dom u red: Argaven, kralj Zime.
SEMLEJINA OGRLICA
Kako razlu~iti predanje od ~injenica na ovim svetovima koji su toliko godina
udaljeni - planetama bez imena, koje njihovi ìtelji zovu, naprosto, Svet, planetama bez
istorije, gde je pro{lost stvar mita i gde istraìva~ koji se vratio otkriva da je ono {to je
~inio pre nekoliko godina preraslo u dela jednog boga? Nerazum zatamnjuje taj
vremenski jaz koji premo{}uju na{i svetlosni brodovi i u toj tmini neodre|enosti i
nesrazmere bujaju poput korova.
U poku{aju da ispri~ate pri~u o jednom ~oveku, obi~nom nau~niku Lige, koji je
oti{ao na jedan takav bezimen, polupoznat svet ne tako davno, ose}ate se kao arheolog
me|u hiljadugodi{njim razvalinama koji se probija kroz zagu{ene spletove li{}a, cve}a,
grana i vinove loze ka iznenadnoj, svetloj geometriji to~ka ili ugla~anog kamena-
temeljca, da bi potom stupio kroz neki obi~an, suncem obasjan ulaz i unutra, u tami,
prona{ao nemogu} treptaj plamena, odblesak dragulja, napola uo~enu kretnju ènske
ruke.
Kako da razlu~ite ~injenice od predanja, istinu od istine?
Kroz Rokanonovu pri~u vra}a se taj dragulj, plavi odblesak vi|en samo za tren.
Po~nimo stoga njime:
Galakti~ka oblast 8, br. 62: FOMALHAUT II.

Visokointeligentni oblici ìvota: Vrste sa kojima je uspostavljan kontakt:
Vrsta I.
A) Gdemijari (jednina Gdem): Visokointelegentni, potpuno hominoidni no}ni
trogloditi visoki od 120 do 135 cm, svetle puti, tamne kose. Prilikom uspostavljanja
kontakta ovi ìtelji pe}ina posedovli su oligarhijsko urbano dru{tvo sa strogo odeljenim
slojevima, preobrazovano delimi~nom kolonijskom telepatijom, sa tehnolo{ki
usmerenom kulturom mla|eg ~eli~nog doba. Tehnologija je dostigla in- dustrijski nivo,
stepen C, za vreme misije Lige od 252. do 254. godine. Godine 254. jedan brod na
116
automatski pogon (na liniji za Novu Ju`nu Dòrdìju) predstavljen je oligarhima

zajednice iz oblasti kirijenskog mora. Status C-jedan.
B) Fije (jednina Fijan): Visokointeligentna, potpuno hominoidna dnevna bi}a;

prose~na visina 130 cm, zapaèni pojedinci uglavnom svetle puti i kose. Kratki kontakti
ukazuju na postojanje seoskog i nomadskog komunalnog dru{tva, delimi~nu kolonijsku
telepatiju, kao i izvesne znake kratkodometne TK. Rasa izgleda netehnolo{ka i te{ko
odredljiva, sa minimalnim i nepostojanim obrascima kulture. Trenutno bez klasifikacije.
Status E-upitnik.
Vrsta II
Liuari (jednina Liu): Visokointeligenta, potpuno hominoidna dnevna bi}a,
prose~ne visine 170 cm. Ova vrsta poseduje tvr|avno/ seosko, klanovsko-rodovsko
dru{tvo, tehnologiju zamrznutu na nivou bronzanog doba i feudalno-herojsku kulturu.
Obratiti pa`nju na vodoravan dru{tveni rasloj na dve pseudorase: a) Olgijori, 'srednjaci',
svetle puti i tamne kose; b) Angijari, 'gospodari', veoma visoki, tamnoputi, ùte kose...
"To je ona", re~e Rokanon, podigav{i pogled sa Skra}enog dèpnog priru~nog

vodi~a za inteligentne oblike ìvota ka veoma visokoj, tamnoputoj, ùtokosoj èni koja
je stajala na sredini duga~ke muzejske dvorane. Stajala je mirno i uspravno, okrunjena
sjajnom kosom i netremice posmatrala ne{to u jednoj vitrini. Oko nje su se vrzmala ~etiri
uznemirena i neprivla~na kepeca.
"Nisam znao da na Fomalhautu II pored troga ìve i svi ovi ostali ljudi", re~e
Keto, kustos muzeja.
"Nisam ni ja. Ovde su nazna~ene ~ak i neke 'nepotvr|ene' vrste sa kojima nikad
nije uspostavljan kontakt. Izgleda da je kucnuo ~as za temeljitiju istraìva~ku misiju na
tom mestu. Pa, sad bar znamo {ta je ona."
"Voleo bih da postoji neki na~in da se sazna ko je ona..."
Ona je bila iz jedne drevne porodice, potomak prvih kraljeva Angijara i uprkos
svem svom siroma{tvu, kosa joj je blistala ~istom, postojanom, zlatnom bojom njenog
porekla. Mali ljudi, Fije, klanjali su se kada je prolazila, jo{ dok je bila bosonoga
devoj~ica koja je jurila poljima, razvedravaju}i nemirne vetrove Kirijena svetlom i
vatrenom kometom svoje kose.
Bila je jo{ sasvim mlada kada ju je Durhal od Halana video, udvarao joj se i
odveo je iz razru{enih kula i vetrovitih dvorana njenog detinjstva u svoj visoki dom. U
Halanu, na planinskom obronku, tako|e nije bilo udobnosti, iako se nekada{nji sjaj jo{
zadrào. Prozori su bili nezastakljeni, a kameni podovi goli; za vreme hladnogodine
doga|alo se da ~ovek osvane i ugleda no}ni sneg u duga~kim, niskim nanosima ispod
svakog prozora. Durhalova nevesta stajala je uzanim, bosim stopalima na sne`nom podu,
upli}u}i vatru svoje kose i smeju}i se svom mladom muù u srebrnom ogledalu koje je
visilo u njihovoj sobi. To ogledalo i ven~anica njegove majke, u koju je bilo u{iveno
117
hiljadu si}u{nih kristala, predstavljali su jedino njegovo bogatstvo. Neki od njegovi niìh
srodnika iz Halana jo{ su posedovali {krinje sa brokatnom ode`dom, name{taj od
pozla}enog drveta, zlatne hamove za svoje hate, oklope i ma~eve opto~ene srebrom,
nakit i dragulje - a na ove poslednje Durhalova nevesta gledala je sa zavi{}u, osvr}u}i se
za dijademom od dragog kamenja ili kakvim bro{em ~ak i kada bi se vlasnica takvog
ukrasa uklanjala da je propusti u znak po{tovanja zbog njenog ro|enja i visokog poloàja
ste~enog udajom.
Na ~etvrtom mestu od po~asnog sedi{ta sve~ane dvorane Halana sedeli su
Durhal i njegova nevesta Semleja, tako blizu gospodara Halana da je starina po~esto
svojom rukom sipao vino Semleji i razgovarao o lovu sa svojim ne}akom i naslednikom
Durhalom, gledaju}i mladi par sa smrknutom, beznade`nom ljubavlju. Nada je retko
pohodila Angijare od Halana i sve zapadne oblasti od kada su se gospodari zvezda
pojavili sa svojim zastra{uju}im oru`jem koje je moglo da sravni brda. Oni su im
poremetili sve stare obi~aje i ratove, i premda je iznos bio mali, Angijari su ose}ali silnu
sramotu {to moraju da im pla}aju porez, danak za rat koji su gospodari zvezda vodili sa
nekim ~udnim neprijateljem, negde u {upljim prostorima izme|u zvezda, na kraju
godina. "To }e biti va{ rat", rekli su, ali su Angijari ve} jedno pokolenje sedeli u
sramotnoj dokolici, u svojim sve~anim dvoranama, posmatraju}i kako njihovi dvostruki
ma~evi r|aju, kako im sinovi stasavaju, ne zadav{i nijedan udarac u boju, kako im se
k}eri udaju za siromahe, pa ~ak i za srednjake zato {to su bile li{ene miraza od juna~kog
plena koji bi donele plemenitom mladoènji. Lice gospodara Halana bilo je turobno kada
bi posmatrao plavokosi par i slu{ao njihov smeh dok su pili oporo vino i zajedno se {alili
u studenoj, dotrajaloj, ali ipak sjajnoj tvr|avi njihove rase.
Semlejino lice bi otvrdlo kada bi pogledala niz dvoranu i videla na sedi{tima
daleko ispod njenog, pa ~ak i me|u meleskinjama i srednjakinjama, sjaj i blesak dragog
kamenja spram svetle puti i crne kose. Ona nije ni{ta donela u miraz svome muù, ~ak ni
srebnu ukosnicu. Ode`du sa hiljadu kristala odloìla je u {krinju za dan ven~anja svoje
k}eri, ukoliko bude su|eno da se k}er rodi.
Bilo je tako su|eno i dado{e joj ime Haldre. A kada su malje na njenoj maloj,
mrkoj lobanji izrasle, zasjale su postojanom, zlatnom bojom - nasle|e gospodarskih
predaka - jedino zlato koje }e ikad posedovati...
Semleja nije pominjala muù svoje nezadovoljstvo. Iako je uvek bio neàn
prema njoj, Durhal je u svom silnom gospodarskom ponosu ose}ao jedino prezir prema
zavisti, prema ta{tim èljama, a ona se bojala njegovog prezira. Poverila se, ipak,
Durhalovoj sestri, Durosi.
"Moja porodica imala je nekad jedno veliko blago", re~e ona. "Bila je to
ogrlica, sva od zlata, sa plavim draguljom u sredini... safirom?"
Durosa odmahnu glavom, sme{e}i se, i sama nesigurna u pogledu naziva. Bilo
je to pred kraj toplogodine, kako su ovi severni Angijari nazivali leto godine od osam
stotina dana, zapo~inju}i ciklus meseci iznova svake ravnodnevice. Semleji je ovaj
kalendar delovao tu|e, podse}ao ju je na srednja~ki na~in ra~unanja. Njena porodica
ìvela je u zabiti, ali je bila starija i ~istija od bilo koje rase ovih severozapadnih
118
kraji{nika koji su se previ{e slobodno me{ali sa Olgijorima. Obasjana sun~evom

svetlo{}u, sedela je sa Durosom na kamenom prozorskom sedi{tu, visoko u velikoj kuli
gde su se nalazile odaje starije ène. Obudovela mlada i bez dece, Durosa se drugi put
udala za gospodara Halana, brata njenog oca. Budu}i da je to bila ro|a~ka veza i uz to
oboma drugi brak, ona nije stekla zvanje gospodarice Halana koje }e Semleja jednog
dana poneti; no, sedela je pored starog gospodara na po~asnom sedi{tu i vladala zajedno
s njim njegovim posedima. Starija od svog brata, Durhala, volela je njegovu mladu ènu
i uìvala u svetlokosoj bebi Haldre.
"Bio je kupljen", nastavi Semleja "celokupnim novcem koji je moj predak
Leinen dobio kada je osvojio ju`ne feude - sav novac ~itavog jednog kraljevstva,
pomisli samo, za jedan dragulj. Oh, to bi sjajem zasigurno nadma{ilo bilo {ta ovde u
Halanu, ~ak i one kristale velike kao jaja kooba koje nosi tvoja ro|aka Isar. Bio je tako
lep da su mu nadenuli posebno ime; nazvali su ga Morsko oko. Nosila ga je moja
prababa."
"Nikad ga nisi videla", upita zaludno starija èna, gledaju}i put zelenih
planinskih obronaka gde je dugo, dugo leto slalo svoje vrele, neumorne vetrove da lutaju
{umama i kovitlaju se du` belih drumova koji su se spu{tali ka udaljenoj morskoj obali.
"Izgubljen je pre nego {to sam ro|ena."
"Ne, otac mi je rekao da je bio ukraden pre no {to su gospodari zvezda do{li u
na{e carstvo. Nije voleo da razgovara o tome, ali postojala je jedna stara srednjakinja
puna pri~a koja mi je uvek ponavljala da Fije znaju gde se nalazi."
"Ah, kako bih èlela da vidim Fije!" re~e Durosa. "Pominju se u mno{tvu
pesama i pri~a; zbog ~ega nikad ne dolaze u zapadne zemlje?"
"Mislim da je ovde zimi za njih suvi{e visoko i hladno. Oni vole sun~evu
svetlost dolina na jugu."
"Jesu li oni kao Glinari?"
"Glinare nikad nisam videla; drè se podalje od nas, na jugu. Zar nisu beli kao
srednjaci i uz to jo{ i izobli~eni? Fije su lepi; izgledaju kao deca, samo su sitniji i
mudriji. Oh, pitam se da li znaju gde je ogrlica, ko ju je ukrao i gde se krije. Zamisli,
Durosa: kad bih mogla da se pojavim u halanskoj sve~anoj dvorani i sednem pored muà
sa bogatstvom jednog kraljevstva oko vrata, ~ime bih zasenila sve druge ène kao {to on
zasenjuje sve mu{karce!" Durosa nadvi glavu povrh bebe koja je sedela posmatraju}i
svoje mrke no`ne prste na krznenoj prekrivci izme|u majke i tetke. "Semleja je
budalasta", promrmlja ona bebi. "Semleja koja sija kao zvezda padalica, Semleja ~iji
mu` ne voli drugo zlato do zlata njene kose..."
Blude}i pogledom preko zelenih padina leta u pravcu udaljenog mora, Semleja
je }utala.
Ali po{to je jo{ jedna hladnogodina munula i po{to su gospodari zvezda ponovo
do{li da prikupe danak za rat protiv kraja sveta - koriste}i ovog puta dvojicu patuljastih
Glinara kao tuma~e, ~ime su toliko ponizili Angijare da se ovi umalo nisu pobunili - pa
jo{ jedna toplogodina, a Haldre izrasla u divnu, brbljivu devoj~icu, Semleja je dovede
119
jednog jutra u Durosinu sun~anu sobu u kuli. Na sebi je imala stari, plavi ogrta~ sa
kapulja~om navu~enom na kosu.
"Pri~uvaj mi Haldre nekoliko dana, Durosa", re~e ona brzo i mirno. "Idem na
jug do Kirijena."
"Da vidi{ oca?"
"Da prona|em svoje nasledstvo. Tvoji ro|aci sa feuda Harget rugaju se
Durhalu. âk je i onaj melez Parna u stanju da ga uznemiri zato {to Parnina èna ima
satenski pokriva~ za svoju postelju, dijamantske nau{nice, kao i tri odore, ta dvoli~na,
crnokosa drolja. Dok Durhalova èna mora da krpi svoju odoru..."
"Da li se Durhal ponosi svojom ènom ili onim {to ona nosi?"
Ali Semleju to nije odvratilo. "Gospodari Halana postaju sirotinja u vlastitoj
ku}i. Done}u miraz mom gospodaru, kakav prili~i pripadnici moje loze."
"Semleja! Zna li Durhal da odlazi{?"
"Moj povratak bi}e sre}an: toliko mu samo reci", odgovori mlada Semleja,
prasnuv{i za trenutak u razdragan smeh; zatim se naè da poljubi k}er, okrete se i pre
nego {to je Durosa mogla bilo {ta da prozbori, odjuri brza kao vetar preko kamenih
podova obasjanih suncem.
Angijarske udate ène nikada nisu jahale iz razonode, pa tako ni Semleja nikad
nije izbivala iz Halana jo{ od svog ven~anja. Stoga se sada, dok se pela u visoko sedlo
vetrohata, ponovo osetila kao devojka, neobuzdana kakva je bila nekad, kada je jahala
poluukro}ene hate na severnom vetru preko kirijenskih polja. @ivotinja na kojoj se sada
spu{tala sa halanskih brda bila je plemenite pasmine, sa prugastim, glatkim krznom koje
je prianjalo uz {uplje, leta~ke kosti, zelenih o~iju, stisnutih zbog vetra, i lakih, mo}nih
krila koja su se njihala gore-dole s obe Semlejine strane, otkrivaju}i i zaklanjaju}i
oblake iznad i brdo ispod nje.
Tre}eg jutra stigla je u Kirijen i ponovo se obrela u ru{evnim dvoranama. Njen
otac pio je ~itavu no} i, ba{ kao i u stara vremena, jutarnja svetlost koja se probijala kroz
razvaljenu tavanicu razdraìvala ga je, a pojava njegove k}eri samo mu je uve}ala tu
razdraènost. "Zbog ~ega si se vratila?" promrmlja on, osmotriv{i je na~as podnadulim
o~ima, a zatim skrenu pogled. Ognjena kosa njegove mladosti bila je kao uga{ena, a sede
vitice stajale su mu zamr{ene na temenu. "Zar se mladi Halan nije oènio tobom, pa si se
sada dovukla ku}i?"
"Ja sam Durhalova èna. Do{la sam po miraz, o~e."
Pijanac zabrekta sa ga|enjem, no ona mu se tako milo nasmeja da je morao jo{
jednom da je pogleda, trep}u}i.
"Je li istina, o~e, da su Fije ukrale ogrlicu Morsko oko?"
"Otkud znam? Stare pri~e. Mislim da je ta stvar nestala pre mog ro|enja. Kamo
sre}e da se nikad nisam ni rodio. Idi k njima i vrati se muù. Ostavi me samog ovde. U
Kirijenu nema mesta za devojke, zlato i sve ostalo iz te pri~e. Ovde je ta pri~a zavr{ena;
ovo je sru{eno mesto, ovo je prazna dvorana. Sinovi Leinena su svi odreda mrtvi, a
njihovo blago je izgubljeno. Idi svojim putem, devojko."
120
Sed i podbuo, poput kakvog pauka koji prede mreù po razvalinama, on se

okrenu i uputi se teturavo prema podrumima u kojima se krio od dnevne svetlosti.
Vode}i prugastog vetrohata iz Halana, Semleja ostavi svoj stari dom i pe{ice
si|e niz strmo brdo, pro|e kroz srednja~ko selo u kome je pozdravi{e sa mrzovoljnim
uvaàvanjem, pa preko polja i pa{njaka, gde su pasli krupni, poludivlji herilori
potkresanih krila, stiè u dolinu zelenu poput obojene zdele do vrha pune sun~eve
svetlosti. U dubini te doline leàlo je selo Fija, i dok se spu{tala vode}i svog hata, mali,
vi`ljasti ljudi pojuri{e prema njoj iz svojih koliba i vrtova, smeju}i se i izvikuju}i
slaba{nim tankim, glasovima.
"Zdravo da si, halanska nevesto, gospodarice Kirijena, vetrovko, Semlejo
predivna!"
Nadevali su joj ljupka imena, a njoj se dopadalo da ih slu{a; uop{te nije marila
za njihov smeh, jer oni su se smejali svemu {to bi izgovorili, a tako je i ona postupala.
Govorila je i smejala se. Stajala je onako visoka u duga~kom, plavom ogrta~u usred
njihove razigrane dobrodo{lice.
"Zdravo da ste, svetli narode, ìtelji sunca. Fije, prijatelji ljudi."
Poveli su je u selo i uveli u jednu od svojih prozra~nih ku}a, de~ica koja su je
pratila tr~e}i. Odraslom Fijanu nije se mogla odrediti starost; bilo ih je ~ak te{ko
razlikovati jedne od drugih i biti siguran, dok su se brzo kretali unaokolo kao leptirice
oko sve}e, da ona uvek govori sa istim. Ali ~inilo se da je jedan od njih sada neko vreme
razgovarao sa njom, jer su ostali hranili i timarili njenog hata, doneli joj vode da utaì
è| i zdele vo}a iz svojih vrtova maju{nog drve}a. "Nikada jedan Fijan ne bi ukrao
ogrlicu gospodara iz Kirijena!" zavapi mali ~ovek. "[ta bi Fije sa zlatom, gospo? Za nas
postoji sun~eva svetlost za vreme toplogodine i se}anje na sun~evu svetlost za vreme
hladnogodine; ùto vo}e i ùto li{}e na kraju doba i ùta kosa na{e gospe od Kirijena;
nikakvo drugo zlato."
"Zna~i da je neki srednjak ukrao tu stvar?"
Smeh je dugo i prigu{eno odzvanjao oko nje. "Kako bi se jedan srednjak usudio
na to? O, gospo od Kirijena, kako je veliki dragulj ukraden, to nijedan smrtnik ne zna,
nijedan ~ovek, srednjak, Fijan ili bilo ko me|u sedam naroda. Samo mrtve du{e znaju
kako je nestao pre mnogo vremena kada je Kirelej Ponosni, ~ija je praunuka Semleja,
sam hodio pokraj morskih pe}ina. No, mo`da bi se mogao na}i me|u Suncemrscima."
"Glinarima?"
Razlegao se bu~niji, nervozan smeh.
"Sedi sa nama Semlejo, suncokosa, koja si nam se vratila sa severa." Sela je sa
njima da jede i oni behu zadovoljni njenom ljupko{}u, ka{ kao i ona njihovom. Ali kada
su ~uli kako ponavlja da }e oti}i do Glinara da prona|e svoje nasledstvo ukoliko je tamo,
prestajali su da se smeju i malo-pomalo sve ih je manje bilo oko nje. Na kraju ona
ostade samo sa onim sa kojim je, mo`da, razgovarala pre obeda. "Ne idi me|u Glinare,
Semlejo", re~e joj i ona za trenutak oseti kako je odlu~nost izdaje. Spustiv{i polako {aku
preko o~iju, Fijan zamra~i sav vazduh oko njih. Vo}e na posluàvniku poprimi
pepeljastobelu boju, a sve zdele sa ~istom vodom posta{e prazne.
121
"U planinama daleke zemlje Fije i Gdemijari su se razdvojili. Davno je to bilo

", re~e vi`ljasti, mirni Fijan. "Pre toga bili smo jedno. Ono {to mi nismo, oni jesu. Ono
{to mi jesmo, oni nisu. Pomisli na sun~evu svetlost, travu i drve}e koje ra|a vo}e,
Semlejo, pomisli na to da svi putevi koji vode dole ne vode gore."
Fijan se nakloni, kratko se nasmejav{i.
Izvan sela ona uzjaha svog prugastog vetrohata i, otpozdraviv{i im, vinu se u
vetar poslepodneva i polete na jugozapad ka pe}inama koje su se nalazile uz stenovite
obale Kirijenskog mora.
Strahovala je da }e morati da u|e duboko u te tunelaste pe}ine da bi prona{la
ljude koje je traìla, jer se pri~alo da Glinari nikad ne izlaze iz svojih pe}ina na svetlost
dana, pa ~ak i da se klone Velike zvezde i meseca. Bilo je to dugo putovanje; prizemila
se samo jedanput, pustiv{i svog hata da lovi {umske pacove dok se sama zaloìla
komadi}em hleba iz torbe na sedlu. Hleb se do tada stvrdnuo i osu{io, poprimiv{i ukus
koè, no ipak je zadrào izvesnu slast sveìne, tako da je na tren, dok ga je jela sama na
jednom proplanku ju`nih {uma, za~ula tih glas i videla Durhalovo lice okrenuto prema
njoj u svetlosti sve}a u Halanu. Sedela je zakratko sanjare}i o tom ozbiljnom, ìvahnom,
mladom licu i o tome {ta }e mu re}i kada se vrati ku}i sa otkupom vrednim kraljevstva
oko vrata. "@elela sam dar dostojan mog muà, gospodaru..." Potom je nastavila put, ali
kada je stigla do obale, sunce je ve} bilo za{lo, a Velika zvezda je tonula za njim. Sa
zapada je zaduvao opak vetar, poduhvataju}i, nale}u}i i zanose}i, tako da se vetrohat
iznurio bore}i se protiv njega. Dopustila mu je da se meko spusti na pesak. Odmah je
skupio krila i svio svoje debele, lagane udove ispod sebe, ispustiv{i zvuk predenja.
Semleja je stajala, drè}i ogrta~ ~vrsto oko vrata, i gladila mu vrat, tako da je zastrigao
u{ima i ponovo po~eo da prede. Toplo krzno prijalo je njenoj ruci, no sve {to su njene
o~i videle be{e sivo nebo puno mrlja od oblaka, sivo more i taman pesak. A onda preko
peska pretr~a jedna niska, tamna spodoba - i jo{ jedna - ~itava grupa njih koje su ~u~ale,
tr~ale i zastajkivale.
Glasno ih je pozvala. Iako se ~inilo da je ne vide, sada su se za~as sve sjatile
oko nje. Dràle su se podalje od vetrohata; ovaj je prestao da prede, a dlaka mu se malo
nakostre{ila pod Semlejinom rukom. Prihvatila je uzde, zahvalna zbog za{tite koju joj je
pruìo, ali pribojavaju}i se nervozne èstine koju je mogao da ispolji. Neobi~ne prilike
stajale su }utke zure}i, debelim, bosim stopalima utonule u pesak. U pogledu njih nije se
moglo pogre{iti: visinom su bili jenaki Fijama, a u svemu ostalom senka, nali~je onog
nasmejanog naroda. Nagi, zdepasti, kruti, ravne, crne kose i sivobele koè koja je
izgledala vla`na poput omota~a larve; o~i su im bile nalik kamenju.
"Vi ste Glinari?"
"Gdemijari smo, narod gospodara carstva no}i." Glas je bio neo~ekivano jak i
dubok i pompezno je odzvanjao kroz slanu, vetrovitu tamu; no, ba{ kao i kod Fija,
Semleja nije bila sigurna koji je od njih govorio.
"Pozdravljam vas, gospodari no}i. Ja sam Semleja od Kirijena, èna Durhala od
Halana. Do{la sam kod vas da traìm svoje nasledstvo, ogrlicu zvanu Morsko oko, davno
izgubljenu."
122
"Za{to je ovde traì{, Angija? Ovde postoje samo pesak, so i no}."

"Zato {to je poznato da se izgubljene stvari nalaze na skrovitim mestima", re~e
Semleja, sasvim pripravna za igru dosko~ica "a zlato koje dolazi iz zemlje na|e put da se
vrati pod zemlju. Pored toga, kaù da se stvoreno ponekad vra}a svom tvorcu." Ovo
pitanje bilo je samo naga|anje, no pogodilo je metu.
"Istina je da nam je ogrlica Morsko oko znana po imenu. Na~injena je u na{im
pe}inama pre mnogo godina kada smo je prodali Angijarima. Plavi kamen je poreklom
sa glinenih polja na{eg roda na istoku. No, to su veoma stare pri~e, Angija."
"Mogu li da ih ~ujem tamo gde se pri~aju."
Zdepasti ljudi za trenutak utonu{e u muk, kao u nedoumici. Siv vetar duvao je
preko peska, a spu{tao se mrak dok je zalazila Velika zvezda; huk mora poja~avao se i
sti{avao. Duboki glas javi se jo{ jednom: "Da, gospo od Angijara. Moè{ u}i u duboke
dvorane. Po|i sada sa nama." Glas mu je postao druga~iji, laskav. Semleja se nije
obazirala na to. Stala je da sledi Glinare preko peska, vode}i na skra}enoj uzdi hata
o{trih kandì.
Na ulazu u pe}inu, nalik na bezuba, razjapljena usta iz kojih se {irila smrdljiva
toplota, jedan od Glinara re~e: "Vazdu{na zver ne moè da u|e."
"Moè", re~e Semleja.
"Ne", reko{e zdepasti ljudi.
"Moè, ne}u da ga ostavim ovde. Nije moj, te ne mogu da ga ostavim. Ne}e vas
ozlediti sve dok mu drìm uzde."
"Ne", ponovi{e duboki glasovi, ali drugi se ume{a{e: "Kako èli{", i posle
kratkog oklevanja krenu{e dalje. înilo se kao da se ulaz u pe}inu sklopio iza njih: takav
je mrak zavladao ispod stene. Kretali su se jedan za drugim sa Semlejom na za~elju.
Tama tunela po~e da jenjava i oni se na|o{e pod loptom slaba{ne, bele vatre, koja je
visila sa tavanice. Malo dalje bila je jo{ jedna, pa jo{ jedna. Izme|u njih, sa stena su u
vencima visili duga~ki, crni crvi. Kako su napredovali, ove vatrene kugle bile su
postavljene sve gu{}e, tako da je ~itav tunel bio obasjan blistavom, hladnom svetlo{}u.
Semlejini vodi~i zaustavi{e se na raskrsnici triju tunela zapre~enih vratima koja
su izgledala kao da su od èleza. "Sa~eka}emo, Angija", reko{e oni i osmorica njih
ostade sa njom dok su trojica otklju~ala jedna vrata i u{la unutra. Vrata se za njima
zalupi{e sa treskom.
Uspravna i mirna stajala je k}er Angijara u belom, netreperavom sjaju svetiljke,
dok je njen vetrohat po~ivao zguren pored nje, ma{u}i vrhom svog prugastog repa.
Velika, skupljena krila na mahove su mu se podizala, odgovaraju}i na kratkotrajne
podsticaje za letenje. U tunelu iza Semleje ~u~alo je osam Glinara, mrmljaju}i me|u
sobom dubokim glasovima na svom jeziku.
Sredi{na vrata otvori{e se sa zveketom. "Neka Angija stupi u carstvo no}i!"
uzviknu jedan nov glas, razmetljiv i bu~an. Jedan glinar koji je nosio ne{to ode}e na
svom debelom, sivom telu stajao je u dovratku i domahivao joj rukom. "U|i i osmotri
~uda na{ih zemalja, ~udesa rukom na~injena, tvorevine gospodara no}i!"
123
]utke, uz trzaj uzde svog vetrohata, Semleja sagnu glavu i krenu za ovim
stvorom ispod niskog dovratka na~injenog prema meri ~oveka patuljastog rasta. Ispred
njih se pruào jo{ jedan ble{tav tunel u kome su memljivi zidovi zaslepljuju}i sijali od
bele svetlosti, ali umesto staze po kojoj bi moglo da se kora~a, pod je nosio dve {ipke od
ugla~anog èleza koje su se naporedo protezale unedogled. Na {ipkama je po~ivala
svojevrsna ko~ija sa metalnim to~kovima. Pokoravaju}i se znakovima ruku svog novog
vodi~a, bez oklevanja i bez najmanjeg znaka ~u|enja na licu, Semleja zakora~i u ko~iju,
povev{i vetrohata koji se {}u}uri kraj nje. Glinar se tako|e pope i sede naspram nje,
pomeraju}i {ipke i to~kove. Diè se silna, {kripava buka, rezak zvuk trenja metala o
metal, a zatim zidovi tunela stado{e da uz trzanje promi~u. Zidovi su sve brè klizili
mimo njih, sve dok se vatrene kugle iznad glava ne pretopi{e u jednu mrlju, a ustajao,
topli vazduh ne postade smrdljiv vetar koji sma~e kapulja~u sa njene kose.
Ko~ija se zaustavi. Semleja po|e za vodi~em uz bazaltne stepenice do
prostranog predvorja, a potom do jo{ prostranije dvorane; izdubilo ju je vekovno
delovanje voda, ili su je Glinari iskopali u steni. Njena tama, koja nikada nije upoznala
sun~eve zrake, bila je odagnana tajnovitim, hladnim sjajem kugli. U re{etkastim
otvorima u zidu okretala su se i okretala golema se~iva, menjaju}i ustajao vazduh.
Veliki, zatvoreni prostor zujao je i tutnjao od buke, prodornih glasova Glinara, {kripavog
i piskavog brujanja i treperenja se~iva i to~kova koji su se okretali, kao i umnoènog
odbijanja svega ovoga o stene. Ovde su sve zdepaste prilike Glinara bile odevene sli~no
gospodarima zvezda - posebno ~ak{ire, meke ~izme i tunike sa kapulja~ama, premda je
nekoliko èna koje su se mogle videti kako poùruju uslu`ne patuljke bilo nago. Me|u
mu{karcima mnogi su bili vojnici koji su na bokovima nosili oru`je nalik na strahotne
baca~e svetlosti gospodara zvezda, iako je ~ak i Semleja mogla razabrati da su to samo
uobli~ene gvozdene toljage. Ono {to je videla, videla je bez gledanja. I{la je putem kojim
su je vodili, ne okre}u}i glavu ni levo ni desno. Kada je stigla do grupe Glinara koji su
nosili gvozdene kolute na svojim crnim kosama, njen vodi~ se zaustavi, pokloni se i
zabrunda: "Visoki gospodari Gdemijara!"
Bilo ih je sedmorica i svi pogleda{e navi{e u nju sa takvom oholo{}u na
tupavim, sivim licima, da ona poèle da se nasmeje.
"Do{la sam me|u vas da traìm izgubljeno blago moje porodice, o gospodari
tamnog carstva", re~e im ona sve~anim glasom. "Traìm Leinenov plen, Morsko oko."
Glas be{e jedva ~ujan u buci ogromne, zasvo|ene odaje.
"Tako vele na{i glasnici, gospo Semlejo." Ovog puta mogla je da odredi onog
koji je govorio. Taj je bio ~ak i ne{to niì od ostalih, doseù}i jedva do Semlejinih prsa;
imao je belo, mo}no i surovo lice. "Nemamo stvar koju traì{."
"Pri~a se da ste je nekad imali."

"Mnogo se pri~a gore gde sunce `mirka."
"A re~i raznose vetrovi, tamo gde vetrovi duvaju. Ne pitam vas kako je ogrlica
nestala nama i vra}ena vama, njenim tvorcima iz starina. To su stare pri~e, stare klevete.
Jedino èlim da je sada prona|em. Vi je sada nemate, ali mo`da znate gde se nalazi."
124
"Ovde nije."
"Onda je negde drugde."
"Tamo je gde ne moè{ dospeti. Nikada, osim ako ti mi ne pomognemo."
"Onda mi pomozite. Traìm to kao va{ gost."
"Re~eno je : Angijari uzimaju, Fije daju, Gdemijari uzimaju i daju. Ako ti to
u~inimo, {ta }e{ da nam da{?"
"Svoju zahvalnost, gospodaru no}i."
Stajala je visoka i blistava me|u njima, osmehuju}i se. Zurili su u nju sa te{kim
~u|enjem i zlovoljnom ùdnjom.
"Slu{aj, Angija, veliku uslugu traì{ od nas. Ni ne sluti{ koliko je to velika
usluga. Ne moè{ to da razume{. Ti si od rase koja ne}e da razume, koja ne mari ni za
{ta osim za jahanje na vetru, uzgajanje ìtarica, borbu ma~evima i zajedni~ku dreku. Ali
ko je na~inio va{e ma~eve od blistavog ~elika? Mi, Gdemijari. Tvoji gospodari do|u
ovamo k nama ili u Glinopolja, kupe svoje ma~eve i odu, ne gledaju}i, ne shvataju}i. Ali
ti si sada ovde, gleda}e{ i mo}i }e{ da vidi{ ne{to malo od na{ih nebrojenih ~uda:
svetiljke koje ve~no gore, kola koja se kre}u sama od sebe, ma{ine koje prave na{u
ode}u, kuvaju na{u hranu, osveàvaju na{ vazduh i sluè nam u svim stvarima. Znaj da
su sve ove stvari izvan tvoje mo}i razumevanja. I znaj jo{ ovo: mi, Gdemijari, prijatelji
smo onih koje zovete gospodarima zvezda! Mi smo do{li sa njima u Halan, Reohan,
Hul-Oren, u sve va{e zamkove da im pomognemo da razgovaraju sa vama. Gospodari
kojima vi, gordi Angijari, pla}ate danak, na{i su prijatelji. îne nam usluge kao {to i mi
njima ~inimo! [ta, onda, tvoja zahvalnost moè nama da zna~i?"
"To je pitanje na koje vi sami treba da odgovorite", re~e Semleja "a ne ja. Ja
sam postavila svoje pitanje. Odgovorite na njega, gospodaru."
Narednih nekoliko trenutaka, sedmorica su se savetovala re~ima i }utanjem.
Pogledali su na nju i odvra}ali pogled, mrmljali i }utali. Gomila je rasla unaokolo.
Privla~ili su se polagano i }utke, jedan za drugim, sve dok se Semleja ne na|e okruèna
stotinama ~upavih, crnih glava i dok ~itav, ogroman, hu~e}i pod pe}ine ne postade
prekriven ljudima, sa izuzetkom ono malo prostora neposredno oko nje. Vetrohat je
drhtao od predugog suzbijanog straha i razdraènosti, a o~i su mu bile veoma ra{irene i
blede kao o~i u hata primoranog da leti no}u. Gladila je toplo krzno njegove glave,
{apu}u}i: "Budi miran, hrabri, blistavi, gospodaru vetra..."
"Angija, odve{}emo te do mesta gde leì blago." Glineni ~ovek svetlog lica i sa
èleznom krunom na glavi okrenu se jo{ jednom prema njoj. "Vi{e od toga ne moèmo
da ti u~inimo. Mora{ da po|e{ sa nama da traì{ ogrlicu tamo gde se ona nalazi, od onih
koji je ~uvaju. Vazdu{na zver ne moè da ide sa tobom. Mora{ da po|e{ sama."
"Koliko je dugo to putovanje, gospodaru?"
Njegove usne su se sve vi{e tanjile. "Veoma dugo putovanje, gospo. Pa ipak,
traja}e samo jednu dugu no}."
"Zahvljujem vam na predusretljivosti. Ho}e li moj vetrohat biti bri`ljivo ~uvan
tokom te no}i. Ni{ta mu se ne sme dogoditi."
125
"Spava}e do tvog povratka. Do ponovnog susreta sa ovom ìvotinjom jaha}e{

jednog mo}nijeg vetrohata. Zar ne}e{ da upita{ kuda te vodimo?"
"Moèmo li uskoro da krenemo na to putovanje? Ne bih èlela da dugo izbivam
iz ku}e."
"Da. Uskoro." Sive usne ponovo se ra{iri{e dok je piljio navi{e u njeno lice.
Ono {to se dogodilo u narednih nekoliko ~asova Semleja ne bi bila kadra da
prepri~a. Sve je bilo ùrba, zbrka, buka, nepoznanica. Dok je dràla glavu svog hata,
jedan Glinar zario je duga~ku iglu u zlatno, prugasto bedro. Videv{i to, umalo nije
kriknula, no njen hat se samo trè a onda prede}i, utonu u san. Odnela ga je grupa
Glinara koji su o~ito morali da skupe hrabrosti da bi dodirnuli njegovo toplo krzno.
Ne{to kasnije bila je prinu|ena da gleda kako se igla zabada i u njenu ruku - mo`da da
bi se stavila na probu njena hrabrost, pomislila je, jer nije imala utisak da joj se od toga
spava, iako nije bila sasvim sigurna. A potom je morala da putuje u {inskim ko~ijama,
prolaze}i pokraj stotina i stotina zelenih vrata i zasvo|enih pe}ina; jednom je {inska
ko~ija projurila kroz pe}inu koja se sa obe strane beskrajno pruàla u tamu, a sva ta tama
bila je puna velikih stada herilora. Mogla je da ~uje njihove guktave, promukle zovove,
kao i da razazna delove stada u snopovima prednjih svetiljki ko~ija; potom je neke videla
jasnije u beloj svetlosti i zapazila da su svi bez krila i slepi. Na to je zaklopila o~i. No,
trebalo je pro}i jo{ mnogo tunela i jo{ vi{e pe}ina, videti jo{ mnogo sivih tela, surovih
lica i ~uti jo{ puno bubnjavih, razmetljivih glasova, sve dok na kraju iznenada nisu izbili
na otvoren vazduh. Bila je duboka no}. Radosno je podigla o~i ka zvezdama i jedinom
mesecu koji je blistao na zapadu - malenom Helikiju. Ali svuda oko nje jo{ su bili
Glinari i sada je nagna{e da se popne u neku novu vrstu ko~ije ili pe}ine - nije ta~no
znala u {ta. To je bilo malo, puno sitnih, trp}u}ih svetala poput èravica; izgledalo je
veoma uzano i blistavo posle velikih, memljivih pe}ina i zvezdane no}i. Sada su joj
zaboli jo{ jednu iglu i saop{tili joj da }e morati da je veù na svojevrsnu ravnu stolicu, da
joj sapnu glavu, ruke i noge.
"Ne}u", re~e Semleja.
No, kada je videla da su ~etiri Glinara, koji su bili odre|eni kao vodi~i,
dopustili da ih prve veù i sama je pristala. Ostali izi|o{e. Za~uo se tutnjaju}i zvuk za
kojim je usledila duga ti{ina; pritisnula ju je nekakva velika teìna koju nije mogla da
vidi. A onda vi{e nije bilo nikakve teìne, nikakvog zvuka, ni~ega uop{te.
"Jesam li mrtva?" upita Semleja.
"Oh, ne, gospo", re~e jedan glas koji joj se nije dopao.
Otvoriv{i o~i, ugledala je belo lice nagnuto nad nju, uvu~ene {iroke usne, o~i
sli~ne kamen~i}ima. Veze popusti{e i ona sko~i na noge. Bila je bez teìne, bestelesna;
ose}ala je sebe samo kao izliv straha na vetru.
"Ne}emo te ozlediti", re~e jedan sumoran glas ili vi{e njih. "Dopusti nam samo
da te dodirnemo. @eleli bismo da ti dodirnemo kosu. Dopusti nam da ti dodirnemo
kosu."
Okrugla ko~ija u kojoj su se nalazili malo zadrhta. S one strane jedinog prozora
prostirala se prazna no} ili je to bila izmaglica, ili mo`da uop{te ni{ta? Jedna duga no},
126
rekli su. Veoma duga. Sedela je nepokretna i podnosila dodire njihovih te{kih, sivih ruku
na svojoj kosi. Potom su stali da joj pipaju {ake, stopala i mi{ice, a jedan se usudio da joj
dodirne vrat; ovo je bilo previ{e i ona ustade, {to ih je nateralo da se povuku.
"Nismo te ozledili, gospo", reko{e. Ona odmahnu glavom.
Po{to su je ostavili na miru, ponovo je legla na stolicu koja je povu~e naniè; a
kada je u prozoru svetlost blesnula zlatnom bojom, do{lo joj je da zapla~e od onog {to je
videla, ali se pre toga onesvestila.
"Pa", re~e Rokanon "sad bar znamo {ta je ona."

"Voleo bih da postoji neki na~in da se sazna ko je ona", promrmlja kustos
muzeja. "Ona èli ne{to {to imamo ovde u muzeju - da li to kaù trogi?"
"Nemoj da ih zove{ 'trogi'", re~e Rokanon ozbiljnim glasom.
Kao hifler, etnolog za visoko inteligentne oblike ìvota, ose}ao je odbojnost
prema takvim re~ima. "Oni nisu mnogo lepi, ali su tu|inci sa statusom C... Pitam se zbog
~ega se Komisija odlu~ila da ba{ njih razvija? âk i pre nego {to je stupila u kontakt sa
svima ostalim hilf-vrstama? Kladim se da su ~lanovi bili sa Kentaura. Kentaurani su
uvek skloni no}nim bi}ima i ìteljima pe}ina. U ovom slu~aju mislim da bih ja podrào
vrstu II."
"Izgleda da trogloditi ose}aju prili~no strahopo{tovanje prem njoj."
"Ne ose}a{ li i ti?"
Keto jo{ jednom osmotri visoku ènu, zatim pocrvene i nasmeja se. "Da, na
neki na~in. Nikad nisam video tako prelep tu|inski tip za osamnaest godina koliko sam
ovde na Novoj Dòrdìji. U stvari, nikad nigde nisam video tako lepu ènu. Izgleda kao
boginja." Crvenilo je sada ve} osvojilo i teme njegove }elave glave, jer, bez ikakvog
preterivanja, Keto je bio stidljiv kustos. No Rokanon samo uzdràno klimnu, sloìv{i se.
"Voleo bih kad bismo mogli da razgovaramo sa njom bez ovih tro... Gdemijara
kao prevodilaca. Ali tu nema druge." Rokanon se uputi ka posetiocima, a kada ona
okrenu svoje blistavo lice prema njemu, on se pokloni veoma duboko, spustiv{i se na
jedno koleno, pognute glave i zatvorenih o~iju. Bilo je to ono {to je nazivao
svenamenskom me|ukulturnom ljubazno{}u, a on ju je izvodio ne bez izvesne ljupkosti.
Kada se ponovo uspravio, lepa èna se osmehnu i prozbori.
"Kaè, zdravo da si, gospodaru zvezda", promumla jedan od njenih guravih
pratilaca na pidìn-galakti~kom.
"Zdravo da si, gospo od Angijara", uzvrati Rokanon. "Na koji na~in mi iz
muzeja moèmo da budemo na usluzi gospi?"
Spram trogloditskog brundanja glas joj je jezdio poput brzog, srebrnog vetra.
"Kaè, molim dajte joj ogrlicu koja je krasila rod - pretke davno, davno."
"Koju ogrlicu", upita on, a ona, shvativ{i ga, pokaza na sredi{nji eksponat u
vitrini ispred njih: jedan veli~anstveni predmet - lanac od ùtog zlata, masivan, ali
prefinjeno izra|en, u koji je bio usa|en veliki safir toploplave boje. Rokanon podiè
ve|e, a Keto promrmlja preko njegovog ramena: "Ima dobar ukus. To je ogrlica
Fomalhaut: ~uvena rukotvorina."
127
Osmehnula se dvojici ljudi i jo{ jednom im se obratila preko glava troglodita.

"Kaè, o gospodari zvezda, stariji i mla|i ìtelji Ku}e blaga, ovo blago jednom
njeno. Dugo dugo vreme. Hvala vam."
"Kako smo do{li do ove stvari, Keto?"
"Sa~ekaj; samo da pogledam u katalog. Imam ga ovde. Evo. Dobili smo je od
ovih troga... patuljaka... {ta li su ve}: Gdemijari. Pri~a se da im je strast trgovina: morali
smo da im dozvolimo da kupe brod kojim su do{li ovamo - jedan AD-4. Ovo je deo
isplate za to. Posredi je njihov ru~ni rad."
"A kladim se da vi{e nisu u stanju da izrade ovako ne{to, budu}i da su usmereni
na industrijsku tehnologiju."
"No, izgleda da oni smatraju da je ova stvar njena, a ne njihova ili na{a. To
mora da je va`no, Rokanone, jer ina~e ne bi stra}ili ovoliko vremena na putu samo njoj
za ljubav. Stvarna udaljenost do Fomalhauta mora da je poprili~na."
"Vi{e godina, bez sumnje", re~e hilfer koji je bio naviknut na me|uzvezdane
skokove. "Ali ne previ{e. Ni Priru~nik ni Vodi~ ne pruàju mi dovoljno podataka da
stvar pouzdano procenim. Ove vrste o~igledno uop{te nisu valjano prou~ene. Mo`da su
mali dru{kani naprosto u~tivi prema njoj. Ili mo`da ~itav jedan rat izme|u vrsta zavisi od
tog prokletog safira. Mo`da njene èlje vladaju njima zato {to se oni smatraju potpuno
podre|enim njoj. Ili, pak, ma kako stvari izgledale, mo`da je ona njihov zarobljenik,
njihov mamac. Kako da znamo?... Moè{ li da joj da{ tu stvar Keto?"
"Oh, da. Celokupna Egzotika tehni~ki je pozajmljena, nije na{e vlasni{tvo; s
vremena na vreme pojavljuju se ovakvi zahtevi. Retko im ne iza|emo u susret. Mir iznad
svega, sve dok ne do|e do rata..."
"Onda predlaèm da joj da{ ovo."
Keto se osmehnu. "îni}e mi ~ast." Otvoriv{i vitrinu, izvadio je veliki, zlatni
lanac, a onda ga stidljivo predao Rokanonu, rekav{i: "Ti joj ga daj."
Tako je plavi dragulj prvi put, za trenutak, po~inuo u Rokanonovoj ruci.
Njegove misli nisu bile usredsre|ene na to; on se, sa {akom punom plave vatre i
zlata, okrenu pravo prema ovoj lepoj, tu|inskoj èni. Ona nije pruìla ruke da je uzme,
ve} je pognula glavu, te joj on nama~e ogrlicu preko kose. Stajala je poput plamte}e
rastopline oko njenog zlatnomrkog vrata. Podigla je pogled sa nje sa izrazom takvog
ponosa, ushi}enja i zahvalnosti na licu da je Rokanon ostao bez re~i, dok je mali kustos
uùrbano mrmljao na vlastitom jeziku: "Nema na ~emu, nema na ~emu."
Naklonila je svoju zlatnu glavu prema njemu i Rokanonu. Zatim je, okrenuv{i
se, klimnula zdepastim straàrima - ili tamni~arima? - i, prigrnuv{i svoj pohabani, plavi
ogrta~, krenula niz duga~ku dvoranu i uskoro nestala sa vidika. Keto i Rokanon stajali su
kao ukupani i gledali za njom.
"Ono {to ose}am..." zapo~e Rokanon.
"Dakle?" upita Keto promuklim glasom, posle dugog }utanja.
"Ono {to ponekad ose}am jeste da sam... susre}u}i ove ljude sa svetova koje
tako malo poznajemo, zna{, ponekad... da sam se zapleo u jednu legendu, u jedan
tragi~an mit koji, mo`da, ne razumem..."
128
"Da", re~e kustos muzeja, pro~istiv{i grlo. "Pitam se... pitam se kako se zove..."
"Semleja predivna, Semleja zlatna, Semleja od Ogrlice."

Glinari su se povinovali njenoj volji, a isto su u~inili ~ak i gospodari zvezda na
onom jezivom mestu gde su je Glinari odveli, u gradu na kraju no}i. Poklonili su joj se i
rado joj dali blago iz svojih bogatih riznica.
Ali ona jo{ nije mogla da se otrese spomena na one pe}ine oko nje gde se stenje
nisko nadnosilo, gde se nije moglo odrediti ko govori ili ko {ta ~ini, gde su glasovi
grmeli, a sive ruke posezale - dosta joj je bilo toga. Platila je za ogrlicu; vrlo dobro. Sada
je njena. Cena je pla}ena, pro{lost je pro{lost.
Njen vetrohat izvukao se iz svojevrsne kutije. Preko o~iju mu je stajala koprena,
a krzno mu je bilo opervaèno ledom. Kada su napustili pe}ine Gdemijara, nije otprve
hteo da poleti. Sada je ponovo izgledao kako treba i glatko je jezdio niz ju`ni vetar,
spram svetlog neba u pravcu Halana. "Pohitaj, pohitaj", govorila mu je, po~inju}i da se
smeje, dok je vetar odagnavao tamu iz njenih misli. "@elim da vidim Durhala, {to pre,
{to pre..."
I leteli su brzo, stigav{i u Halan u sumrak drugog dana. Pe}ine Glinara
izgledale su joj sada kao neka pro{logodi{nja no}na mora, dok je hat sa njom preletao
povrh hiljadu stepenica Halana i preko ponormosta, gde su {ume ponirale hiljadu stopa u
dubinu. Sjahala je, obasjana zlatnom svetlo{}u ve~eri, na sleteli{te i popela se uz
poslednje stepenice izme|u krutih kipova heroja i dva straàra na kapiji koji joj se
nakloni{e, zure}i u lepu, ognjenu stvar oko njenog vrata.
U predvorju je zaustavila jednu devojku koja je tuda prolazila, veoma lepu
devojku, po izgledu zasigurno Durhalovu blisku ro|aku, iako Semleja nije mogla da se
seti njenog imena.
"Poznaje{ li me, devojko? Ja sam Semleja, Durhalova èna. Da li bi htela da
javi{ gospi Durosi da sam se vratila?"
Jer bojala se da sama produì put i mo`da iznenada susretne Durhala; bila joj je
potrebna Durosina podr{ka.
Devojka ju je gledala netremice, sa veoma ~udnim izrazom lica. Ipak,
promrmljala je; "Da, gospo", i poùrila prema kuli
Semleja je ~ekala, stoje}i u pozla}enoj, ru{evnoj dvorani. Niko se nije
pojavljivao. Da li su svi bili za trpezom u sve~anoj dvorani? Ti{ina je pritiskala. Minut
kasnije Semleja krenu prema stepenicama koje su vodile u kulu. No, preko kamenog
plo~nika u susret joj je i{la jedna starija èna, ra{irenih ruku, sva uplakana.
"Oh, Semlejo, Semlejo!"
Nikad ranije nije videla ovu sedokosu ènu, te ustuknu.
"Ali, gospo, ko ste vi?"
"Ja sam Durosa, Semlejo."
Sle|eno je }utala za sve vreme dok ju je Durosa grlila, dok je ridala i ispitivala
je da li je istina da su je Glinari zarobili i dràli je za~aranu sve ove duge godine, ili su to
129
mo`da bile Fije sa svojim neobi~nim ve{tinama? A onda, izmakav{i se malo, Durosa
prestade da pla~e.
"Jo{ si mlada, Semlejo. Mlada kao i onog dana kada si oti{la odavde. A ima{ i
ogrlicu oko vrata..."
"Donela sam dar svom muù, Durhalu. Gde je on?"
"Durhal je mrtav."
Semleja ostade nepomi~na.
"Tvoj mu`, moj brat, Durhal, gospodar Halana, pao je u boju pre sedam godina.
Bila si odsutna devet godina. Gospodari zvezda se vi{e nisu pojavljivali. Zakavìli smo
se sa isto~nim zamkovima, sa Angijarima Loga i Hul-Orena. Durhal je, vojuju}i, pao od
srednja~kog koplja, jer nije imao dovoljno jak oklop za svoje telo, a nikakav za svoj duh.
Po~iva sahranjen u poljima povrh orenske mo~vare.
Semleja se okrenu. "Onda idem k njemu", re~e ona, poloìv{i ruku na te{ki,
zlatni lanac na svome vratu. "Preda}u mu svoj dar."
"Sa~ekaj, Semlejo! Pogledaj sada Haldre, prelepu, Durhalovu k}er, tvoju k}er!"
Bila je to ona devojka sa kojom je najpre razgovrala i koju je poslala po
Durosu, devojka od oko devetnaest godina, tamnoplavih o~iju nalik Durhalovim. Stajala
je pored Durose, posmatraju}i svojim postojanim pogledom ovu ènu, Semleju, koja je u
isti mah bila njena majka i njena vr{njakinja. Bile su istih godina, imale su istu zlatnu
kosu i lepotu. Jedino {to je Semleja bila ne{to vi{a i {to je na prsima nosila plavi kamen.
"Uzmi ga, uzmi ga. Donela sam ga sa kraja duge no}i za Durhala i Haldre",
uzviknu Semleja, sagnuv{i glavu da bi smakla te{ki lanac. Ispustila je ogrlicu tako da je
ova pala na kamen uz hladan, te~an zvek. "O, uzmi je, Haldre", uzviknu jo{ jednom, a
onda se, glasno zaplakav{i, okrenu i otr~a iz Halana, preko mosta, pa niz bezbrojne
{iroke stepenice, i, odjezdiv{i prema istoku, u {ume na planinskom obronku, poput kakve
divlje zveri u begu, nestade.
DAN UOÎ REVOLUCIJE

Govornikov glas bio je bu~an poput praznih kamiona za prevoz piva u nekoj
kamenoj ulici, a ljudi na mitingu bili su tesno zbijeni, kamenje u kaldrmi, i taj silni glas
tutnjao je nad njima. Taviri je bio negde na drugoj strani dvorane. Morala je da dospe do
njega. Gurala se i kr~ila sebi put kroz tamno odevene, tesno zgurane ljude. Nije ~ula re~i,
niti je videla lica: samo tutnjava i tela zbijena jedno iza drugog. Nije mogla da vidi
Tavirija, bila je preniska. [iroka trbu{ina i prsa u crnoj tunici uzdizala su se pred njom,
zatvarala joj put. Mora se probiti do Tavirija. Znoje}i se, silovito je zabila pesnicu. Kao
da je udarila u stenu, ~ovek se nije ni pomerio, ali ogromna plu}a ispusti{e tik nad
njenom glavom silni zvuk, urlik. Pogurila se. Onda shvati da urlik nije bio usmeren na
nju. I ostali su vikali. Govornik je ne{to rekao, ne{to lepo o porezima ili senkama.
Odu{evljena, i ona se pridruì vici: "Da! Da!" i nastaviv{i da se gura, lako izbiv{i na
otvoreni prostor Regimentalnog ve`bali{ta u Parheou. Gore je ve~ernje nebo po~ivalo
duboko i bezbojno, a svuda oko nje klimao je glavama visoki korov suvih, belih,
zbijenih cvasti. Nikada nije doznala kako se zove. Cve}e joj je klimalo nad glavom,
130
njihalo se na vetru koji je ve~no duvao preko polja u sutonu. Tr~ala je kroz njega, a ono
se meko ulegalo u stranu i ponovo se dizalo, zanjihano, nemo. Taviri je stajao u visokom
korovu u svom dobrom odelu, onom tamnosivom, u kome je li~io na profesora ili
glumca, oporo otmen. Nije delovao sre}no, ali smejao se i ne{to joj govorio. Od zvuka
njegovog glasa osetila je èlju da zapla~e, posegla je da ga uhvati za ruku, ali nije stala,
ne sasvim. Nije mogla da stane. "Oh, Taviri", re~e ona, "eno ga tamo!" Neobi~ni, slatki
miris belog korova bio je teàk kada je nastavila. Bilo je trnja, prepletenog granja pod
njenim nogama, bilo je strmina, jama. Pla{ila se da }e pasti, da }e pasti, zastala je.
Sunce, blistavi jutarnji sjaj, pravo u o~i, nemilosrdno. Sino} je zaboravila da
navu~e àluzine. Okrenula je le|a suncu, ali na desnom boku nije joj bilo udobno. Ne
vredi. Dan. Dvaput je uzdahnula, ustala, prebacila noge preko ivice postelje i sela,
pogrbljena, u spava}ici, zagledana u sopstvene noge.
No`ni prsti, sabijeni ~itavim ìvotom jeftinih cipela, bili su gotovo ~etvrtasti na
mestima gde su se dodirivali, {tr~e}i u izbo~inama; nokti su bili bezbojni i bezobli~ni.
Izme|u kostiju no`nog zgloba, nalik ~vorovima, pruàle su se fine, suve bore. Kratko,
malo zaravnjenje u osnovi prstiju zadrào je glatko}u, ali koà je bila boje blata, a
prepletene vene isprugale su zglavak. Odvratno. Tu`no, bedno. Zlo. Jadno. Oprobavala
je sve te re~i i svaka je pristajala, poput ogavnih {e{iri}a. Ogavno: da, i to. Gledati sebe i
zaklju~iti kako je prizor ogavan, to ti je posao i po! Ali opet, kada nije bila ogavna, da li
je tako sedela i gledala se? Ne mnogo! Valjano telo nije predmet, nije dodatak, nije
vlasni{tvo kome se moè{ diviti, to si, naprosto, ti, ti li~no. Tek kada to vi{e nisi ti, ve}
ne{to tvoje, stvar posedovana, da li brine{ o njemu... Da li je u dobrom stanju? Ho}e li
mo}i da posluì? Ho}e li potrajati?
"Koga je briga?" re~e Laia o{tro i ustade.
Zavrtelo joj se od naglog ustajanja. Morala je da stavi jednu ruku na no}ni
sto~i}, jer se uàsavala pada. Uto pomisli na posezanje za Tavirijem u snu.
[ta je ono rekao? Nije mogla da se seti. Nije bila sigurna ni da li mu je
dodirnula ruku. Namr{tila se, poku{ala da silom podstakne se}anje. Toliko je pro{lo
otkako je poslednji put sanjala Tavirija; a sada, ~ak ni da upamti {ta je rekao!
Nestalo je, nestalo. Stajala je tamo, pogurena u spava}ici, sa jednom rukom na
sto~i}u pored kreveta. Koliko je pro{lo otkako je mislila na njega - da ne pominjemo
snove - makar samo pomislila, kao na 'Tavirija'? Koliko je pro{lo otkako mu je
izgovorila ime?
Asieo je rekao ovo ili ono. Kada smo Asieo i ja bili u zatvoru na severu. Pre
nego {to sam upoznala Asiea. Asieova teorija uzajamnosti. O, da, govorila je o njemu,
govorila o njemu previ{e, bez sumnje, naklapala, potezala ga. Ali kao 'Asiea', prezime,
javnog ~oveka. Privatni ~ovek je nestao, u potpunosti nestao. Tako je malo ostalo onih
koji su ga li~no znali. Svi su nekada bili u zatvoru. U to vreme ~ovek se tome smejao,
toliko prijatelja po toliko zatvora. Ali danas ih ~ak nije bilo ni tamo. Bili su po
zatvorskim grobljima. Ili u zajedni~kim grobnicama.
"Oh, oh, Boè", re~e Leia naglas i ponovo spuznu na krevet, jer nije mogla da
stoji pod se}anjima na te prve nedelje u Tvr|avi, u }eliji, te prve nedelja od devet godina
131
u Tvr|avi u Driu, u }eliji, te prve nedelje po{to su joj rekli da je Asieo poginuo tokom
borbi na trgu Kapitol i sahranjen sa hiljadu ~etiri stotine ostalih u kre~om posutim
jarcima iza kapije Oring. U }eliji. Njene ruke pado{e u stari poloàj u krilu, leva stegnuta
i zabravljena unutar stiska desne; desni palac i{ao je mapred-nazad i blago pritiskao i
trljao zglob levog kaìprsta. Sati, dani, no}i. Mislila je na sve njih, na svakoga, svakog
pojedina~nog od hiljadu ~etiri stotine, kako su leàli, kako je ìvi kre~ delovao na
njihovo meso, kako su se kosti dodirivale u usplamteloj tmini. Ko je dodirivao njega?
Kako li su vitke kosti njegove ruke po~ivale sada? Sati, godine.
"Taviri, nikada te nisam zaboravila!" pro{apta, a glupost toga vrati je jutarnjoj
svetlosti i izgu`vanoj postelji. Razume se da ga nije zaboravila. Takve stvari idu
pre}utno izme|u muà i ène. Njene glupe, matore noge ponovo su bile na podu, ba{ kao
ranije. Nigde nije dospela, samo je i{la ukrug. Ona ustade uz frktaj napora i
nezadovoljstva i pri|e plakaru da uzme haljinu.
Mlade` je i{la po hodnicima Ku}e u sve ve}oj raskala{nosti, ali ona je bila
prestara za to. Nije èlela da pokvari doru~ak nekom mladi}u kome bi pogled pao na nju.
Osim toga, oni su odrasli uz na~elo slobode odevanja, seksa i svega ostalog, a ona nije.
Ona je to samo izumela. Nije to ista stvar.
Kao kad je govorila za Asiea: "Moj mu`". Lecnuli bi se na to. Re~ koju je
trebalo da koristi kao dobar odonjanin bila je, razume se, 'ortak'. Ali zbog ~ega je, do
|avola, morala da bude dobar odonjanin?
Odgegala se niz hodnik do kupatila. Mairo je bila tamo, prala je kosu u lavabou.
Laia je sa divljenjem gledala duga~ke, ravne, mokre uvojke. Sada je tako retko izlazila iz
Ku}e da nije znala kada je poslednji put videla pokorno obrijanu glavu, pa ipak joj je
pogled na glavu pokrivenu kosom izazivao zadovoljstvo, oporo zadovoljstvo. Koliko
puta su je ismevali jer je dugokosa, dugokosa, policajci ili mlade siledìje ~upali je,
iscereni vojnici u svakom novom zatvoru brijali joj kosu do samo skalpa? A onda joj je
kosa ponovo rasla, u o{tre dla~ice, u {i{ke, u uvojke, u grivu... u starim danima. Za
ljubav Bo`ju, da li je danas bila u stanju da misli o bilo ~emu drugom izuzev o starim
danima?
Odevena, namestiv{i postelju, si{la je do zajedni~kih prostorija. Doru~ak je bio
dobar, ali apetit joj se nikada nije povratio posle proklete kapi. Popila je dve {olje ~aja od
lekovitog bilja, ali nije mogla da dovr{i par~e vo}a koje je uzela. Kako je samo kao dete
ùdela za vo}em da ga je ~ak krala; a u Tvr|avi - oh, za ljubav Bo`ju, prekini s tim!
Sme{ila se i uzvra}ala na pozdrave i prijateljsko obra}anje drugih ljudi koji su
doru~kovali i Aevija koji je jutros posluìvao. On je bio taj koji joj je ponudio breskvu:
"Vidi ovo, ~uvao sam je za tebe", pa kako je mogla da odbije? I ina~e je uvek volela
vo}e, a nikada ga nije dobijala dovoljno; jednom, kada je imala {est ili sedam godina,
ukrala je plod sa prodav~evih kolica u Re~noj ulici. Ali bilo je te{ko jesti kada su svi
toliko uzbu|eno pri~ali. Bilo je novosti iz Tua, pravih novosti. Najpre je bila sklona
tome da ih odbaci, budu}i podozriva prema lakom odu{evljavanju, ali kada je pro~itala
~lanak u novinama i pronikla izme|u redova, pomislila je sa nekom neobi~nom
sigurno{}u, dubokom, ali hladnom: da, to je to; dogodilo se. I to u Tuu, ne ovde. Tu }e se
132
slomiti pre ove zemlje; revolucija }e najpre pobediti tamo. Kao da je to bilo bitno! Ne}e
biti vi{e nacija. A opet, na neki na~in, bilo je bitno, ~inilo ju je pomalo hladnom i
tu`nom - zavidljivom, zapravo. Od svih bezgrani~nih gluposti. Nije se mnogo
uklju~ivala u razgovor i uskoro je ustala da ode do svoje sobe, ose}aju}i saàljenje
prema samoj sebi. Nije bila u stanju da deli njihovo odu{evljenje. Bila je izvan toga,
zaista izvan. Nije to lako, re~e ona sebi kao da se pravda, uz napor se uspinju}i
stepeni{tem, prihvatiti da si izvan svega kada si bila u tome, u samom sredi{tu, tokom
pedeset godina. Oh, za ljubav Bo`ju. Cvili{!
Ostavila je stepeni{te i samosaàljenje iza sebe i u{la u svoju sobu. Bila je to
dobra soba i bilo je dobro da bude sama sa sobom. Bilo je to veliko olak{anje. Iako nije
bilo ba{ sasvim ispravno. Postojala su deca u podrumima u kojima su ìvela po petoro u
sobama ne ve}im od ove. Uvek je bilo vi{e ljudi koji su voleli da ìve u odonjanskoj ku}i
nego da budu valjano sme{teni. Imala je tu veliku sobu samo za sebe jedino zbog toga
{to je bila starica koja je doìvela mo`dani udar. I mo`da zbog toga {to je bila Odo. Da
nije bila Odo, ve} samo starica koju je udarila kap, da li bi je imala? Vrlo verovatno. Na
kraju krajeva, ko bi, do |avola, èleo da deli sobu sa benavom staricom? Ali bilo je te{ko
biti siguran. Favoritizam, elitizam, oboàvanje vo|a gmizavo su se vra}ali i nicali
odasvud. Ali ona se i nije nadala da }e ih videti izbrisane tokom svog ìvota, u jednom
pokolenju; samo Vreme donosi velike promene. U me|uvremenu bila je to lepa,
prostrana, sun~ana soba, odgovaraju}a za benavu staricu koja je zapo~ela svetsku
revoluciju.
Njen sekretar sti}i }e za jedan sat da joj pomogne da obavi dnevni posao.
Odvukla se do radnog stola, divnog, velikog komada name{taja, poklona od stolarskog
sindikata u Niu, zbog toga {to je neko ~uo njenu primedbu kako je jedini komad
name{taja za kojim je ikada stvarno ~eznula bio radni sto sa ladicama i dovoljno prostora
odozgo... Proklet bio, vrh je bio prakti~no prekriven papirima sa prika~enim bele{kama,
uglavnom pisanim Noijevim sitnim, razgovetnim rukopisom: Hitno - Severne oblasti -
Posavet. sa R.T?
Njen sopstveni rukopis vi{e nije bio isti posle Asieove smrti. Bilo je to ~udno,
kad bolje razmisli{ o svemu. Na kraju krajeva, tokom pet godina posle njegove smrti
napisala je ~itavu Analogiju. A bila su tu i pisma koja je onaj visoki straàr sa
vodenastosivim o~ima, kako mu be{e ime, nije va`no, krijum~ario za nju iz Tvr|ave
tokom dve godine. Sada su ih zvali Zatvorska pisma, a izi{la su u desetak razli~itih
izdanja. Sve te stvari, pisma za koja su joj ljudi govorili da su toliko puna 'duhovne
snage' - {to je verovatno zna~ilo da je lagala samu sebe u o~i sve do iznemoglosti dok ih
je pisala, poku{avaju}i da podigne sebi moral - i Analogija koja je sigurno bila
najpostojaniji intelektualni rad koji je ikada na~inila, sve to bilo je napisano u Tvr|avi u
Driu, u }eliji, posle Asieove smrti. ôvek mora ne{to da radi, a u Tvr|avi dozvoljavaju
posedovanje hartije i pera... Ali sve to je napisano ùrnom, {krabaju}om rukom koju
nikada nije ose}ala kao svoju, ne sopstvenu poput okruglih, crnih svitaka rukopisa
Dru{tva bez vlade, {etrdeset i pet godina starih. Taviri je odneo sa sobom u ìvi kre~ ne
samo èlju njenog tela i srca, nego ~ak i njen dobar, jasan rukopis.
133
Ali joj je ostavio revoluciju.

Kako je bilo hrabro {to si nastavila, radila, pisala u zatvoru, posle takvog poraza
pokreta, posle smrti svog ortaka, govorili su ljudi. Proklete budale. [ta je drugo mogla da
~ini? Hrabrost, juna{tvo - {ta to be{e juna{tvo? Nikada nije shvatila. Nepla{enje, govorili
su neki. Pla{enje, a ipak nastavljanje, govorili su drugi. Ali {ta je ~ovek mogao da radi
nego da nastavi? Da li je ikada neko imao pravi izbor?
Smrt je samo zna~ila nastavak u drugom pravcu.
Ukoliko ste èleli da se vratite ku}i, morali ste da nastavite da se kre}ete, to je
imala na umu kada je napisala: "Pravo putovanje je povratak", ali to nikada nije bilo
ni{ta vi{e od naga|anja, a sada je bila dalje nego ikada od sposobnosti da to
racionalizuje. Sagla se, previ{e naglo, tako da je malo zabrundala na {kriput u svojim
kostima, i po~ela da kopa po najniòj ladici radnog stola. Ruka joj nai|e na fasciklu
omek{alu od starosti i izvu~e je, jer ju je prepoznala dodirom pre nego {to je to vid
potvrdio: rukopis Sindikalna organizacija u revolucionarnom prelazu. On je od{tampao
naslov na fascikli i ispisao svoje ime ispod njega, Taviri Odo Asieo, IX 741. Bio je to
elegantan rukopis, svako slovo valjano uobli~eno, polumasno i te~no. Ali on je vi{e
voleo glaso{tampa~. Rukopis je ~itav bio ura|en glaso{tampa~em, i to kvalitetno,
zastajkivanja su izba~ena, a osobenosti govora normalizovane. Tu niste mogli videti
kako je izgovarao duboko, grleno 'o', kako se to ve} ~inilo na Severnoj obali. Tu nije bilo
ni~ega od njega osim uma. Nije imala ni{ta od njega osim imena ispisanog na fascikli.
Nije zadràla njegova pisma, bilo je sentimentalno ~uvati pisma. Osim toga, nikada nije
ni{ta ~uvala. Nije bila u stanju da se seti i~ega {to je posedovala vi{e od par godina,
izuzev tog ra{timovanog, starog tela, razume se, a i s time se zaglibila...
Ponovo dualizuje. "Ona" i "to". Starost i bolest stvaraju dualistu, stvaraju
eskapistu; um je tvrdio: Nisam to ja, nisam to ja. Ali bio je. Mo`da su mistici bili u
stanju da odvoje um od tela, uvek im je prili~no ~e`njivo zavidela na toj sposobnosti, bez
nade da }e mo}i da ih opona{a. Bekstvo nikada nije bilo njena igra. Tragala je za
slobodom, ovde, sada, telom i du{om.
Najpre samosaàljenje, onda samouzdizanje, i, eto, i dalje je tu sedela, za ljubav
Bo`ju, i dràla Asieovo ime u {aci, za{to? Zar mu nije znala ime bez gledanja u njega?
[ta joj se to de{avalo? Ona diè fasciklu do usana i poljubi rukom ispisano ime ~vrsto i
stameno, vrati fasciklu u zadnji deo donje ladice, zatvori ladicu i ispravi se na stolici. U
desnoj {aci ju je golicalo. Po~e{a je, a onda je zatrese u vazduhu, prkosno. Ta {aka
nikada nije sasvim prebrodila kap. Niti desna noga, ni desno oko, ili desni ugao usta. Bili
su lenjivi, nespretni, ose}ala je golicanje u njima. Terali su je da se ose}a kao robot sa
kratkim spojem.
A vreme je odmicalo, Noi }e sti}i, {ta je uop{te radila jo{ od doru~ka?
Ustala je toliko ùrno da se zanela i dograbila naslon stolice da bi bila sigurna
da ne}e pasti. Oti{la je niz hodnik do kupatila i zagledala se tamo u veliko ogledalo.
Njena siva kosa bila je opu{tena i visila je, nije je valjano za~e{ljala pre doru~ka. Neko
vreme borila se s njom. Bilo joj je te{ko da drì ruke u vazduhu. Amai, koja utr~a da se
ispi{ki, zastade i re~e: "Daj da ja to uradim!" i sredi je ~vrsto i ve{to u tili ~as svojim
134
oblim, sna`nim, slatkim prstima, nasme{ena i }utljiva. Amai je napunila dvadesetu,

manje od tre}ine starosti Laie. Oba roditelja bili su joj ~lanovi pokreta, jedan je poginuo
u nemirima {ezdesetih, drugi je i dalje regrutovao po Ju`nim oblastima. Amai je odrasla
u odonjanskim ku}ama, ro|ena za revoluciju, prava k}er anarhije. I tako tiho, slobodno i
divno dete, dovoljno da te raspla~e kada pomisli{: evo za {ta smo radili, evo {ta smo
mislili, to je to, evo je, ìva je, drago, slatko stvorenje.
Desno oko Laie Asieo Odo otplaka nekoliko malih suza dok je stajala izme|u
umivaonika i latrine i pu{tala da joj kosu name{ta k}erka koju nikada nije rodila; ali levo
oko, ono sna`no, nije zaplakalo, pa ~ak nije ni primetilo {ta radi desno.
Zahvalila se Amai i poùrila do svoje sobe. U ogledalu je primetila mrlju na
okovratniku. Verovatno sok od breskve. Prokleta, matora slinavica. Nije èlela da Noi
do|e i zatekne je sa balama na okovratniku.
A kada joj se ~ista bluza na|e preko glave, ona pomisli: {ta je to tako posebno u
vezi s Noiem?
Pritegla je ukrasne kop~e na okovratniku levom rukom, lagano.
Noi je imao tridesetak godina i bio je vitak, mi{i}avi tip, mekog glasa i
ìvahnih, tamnih o~iju. Eto {ta je bilo posebno u vezi s Noiem. Tako jednostavno. Dobri,
stari seks. Nikada je nije privukao neki plavokos mu{karac, niti debeo, niti, pak, visok
tip krupnih bicepsa, nikada, ~ak ni kada joj je bilo ~etrnaest i kada se zaljubljivala u
svakog prdonju u prolazu. Crnomanjasti, vitki i èstoki, to je bio recept. Taviri, razume
se. Taj de~ko nije vredeo ni zakrpe na Taviriju {to se mozga ti~e, ~ak ni {to se ti~e
izgleda, ali eto kako je ispalo: nije èlela da je vidi sa balama na okovratniku i rasutom
kosom.
Prore|enom, sedom kosom.
Noi u|e, tek zastav{i na otvorenim vratima - moj Boè, nije ~ak ni zatvorila
vrata dok je presvla~ila bluzu! Ona ga pogleda i vide sebe. Staricu.
Moè{ da ~e{lja{ kosu i menja{ bluzu, moè{ da nosi{ bluzu od pro{le nedelje i
sino}no perje, ili da obu~e{ ode}u od zlata i da pospe{ obrijanu glavu dijamantskim
prahom. Ni{ta od toga ne}e stvoriti ni najmanju razliku. Starica }e izgledati tek ne{to
manje, ili ne{to vi{e, groteskno.
ôvek se drì uredno iz ~istog po{tenja, ~iste normalnosti, svesti o drugim
ljudima.
A najzad ~ak i to ode i ~ovek po~ne da balavi bez ikakvog stida.
"Dobro jutro", re~e mladi} blagim glasom.
"Zdravo, Noi."
Ne, Boga mu, nije to bilo iz ~iste pistojnosti. Neka je prokleta pristojnost. Zbog
toga {to je ~ovek koga je volela i kome njena starost ne bi bila bitna - zbog toga {to je on
bio mrtav, da li je morala da se pretvara da je bespolna? Da li je morala da potiskuje
istinu, poput prokletog, puritanskog autoritativca? Jo{ pre samo {est meseci, pre kapi,
navodila je mu{karce da je gledaju i da vole da je gledaju; a sada, iako vi{e nije mogla da
stvara zadovoljstvo, tako joj Boga, mogla je bar da zadovolji sebe.
135
Kada je imala {est godina i kada je tatim prijatelj Gadeo dolazio da razgovara o
politici sa tatom posle ve~ere, stavila bi ogrlicu boje zlata koju je mama na{la u |ubretu i
donela joj je. Bila je tako kratka da je uvek ostajala skrivena ispod okovratnika, tamo
gde niko nije mogao da je vidi. Volela je da bude tako. Sedela je na pragu i slu{ala ih
kako govore i znala da je lepa za Gadea. Bio je crnomanjast, belih, blistavih zuba.
Ponekad ju je zvao 'lepa Laia'. "Eno moje lepe Laie!" Pre {ezdeset {est godina.
"[ta? Glava mi je sva smu{ena. Imala sam uàsnu no}." Bilo je to istina.
Spavala je jo{ manje nego obi~no.
"Pitao sam da li ste videli jutro{nje novine."
Klimnula je.
"Zadovoljni ste zbog Soinehea?"
Soinehe je bila provincija Tua koja je sino} proglasila secesiju od tuvijanske
dràve.
Bilo mu je drago zbog toga. Beli zubi su mu sevali u tami, lice je bilo napeto.
Lepa Laia.
"Da. I zabrinuta."
"Znam. Ali ovoga puta je prava stvar. To je po~etak kraja vlade u Tuu. Nisu ~ak
ni poku{ali da narede trupama da odu u Soinehe, znate. To bi samo izazvalo vojnike da
se ranije pobune, i oni to znaju."
Sloìla se s njim. I sama je osetila tu sigurnost. Ali nije mogla da deli njegovo
odu{evljenje. Posle ~itavog ìvota proìvljenog u nadi zbog toga {to ne postoji ni{ta
drugo izuzev nade, ~ovek gubi ose}anje radosti u pobedi. Pravom ose}aju likovanja
mora da prethodi pravo o~ajanje. Odu~ila se od o~ajanja jo{ davno. Nije bilo vi{e
likovanja. ôvek je naprosto nastavljao.
"Ho}emo li danas da dovr{imo ona pisma?"
"Dobro. Koja pisma?"
"Ljudima sa severa", re~e on bez nestrpljenja.
"Sa severa?"
"Parheo, Oaidun."
Ro|ena je u Parheu, prljavom gradu na prljavoj reci. Nije do{la ovde, u glavni
grad, sve dok nije napunila dvadeset drugu i bila spremna da donese revoluciju. Iako je u
tim danima, pre nego {to su je ona i ostali valjano osmislili, to bila vrlo ùtokljuna i
nedotupavna revolucija. [trajkovi za bolje nadnice, pravo glasa za ène. Glasanje i
nadnice - Mo} i Novac, za ljubav Bo`ju! Pa, ~ovek ipak {to{ta nau~i za pedeset godina.
Ali onda sve mora da zaboravi.
"Po~nimo sa Oaidunom", re~e ona i sede u stolicu sa naslonom. Noi je bio za
radnim stolom, spreman da se lati posla. îtao joj je odlomke iz pisama na koja je
trebalo da odgovori. Ona poku{a da obra}a pa`nju i uspela je toliko da je izdiktirala
jedno celo pismo i zapo~ela drugo. "Upamtite da je u ovoj fazi va{e bratstvo izloèno
pretnji... ne, opasnosti... od..." Petljala je dok Noi ne predloì: "Opasnosti od oboàvanja
vo|a?"
136
"U redu. I da se ni{ta ne kvari toliko brzo potragom za mo}i kao altruizam. Ne.
I da ni{ta ne kvari altruizam - ne. O, za ljubav Bo`ju, zna{ {ta poku{avam da kaèm,
Noi; ti to napi{i. I oni znaju, sve je to ista stara stvar, za{to ne ~itaju moje knjige!"
"Dodir", re~e Noi blago, sa sme{kom, navode}i jednu od sredi{njih tema
odonjana.
"U redu, ali umorilo me je stalno dodirivanje. Ukoliko napi{e{ pismo, ja }u ga
potpisati, ali ne mogu se baktati sa time ovog jutra." Gledao ju je malo upitno ili
zabrinuto. Ona re~e, iznervirano: "Moram ne{to drugo da uradim!"
Kada je Noi oti{ao, ona sede za radni sto i po~e da pretura po hartijama, prave}i
se da ne{to radi, zbog toga {to je bila pometena, zapla{ena re~ima koje je izgovorila. Nije
imala da radi ni{ta drugo. Nikada nije imala da radi bilo {ta drugo. Ovo je bio njen
posao: njeno ìvotno delo. Govorni~ke ture i mitinzi po ulicama bili su za nju sada van
doma{aja, ali je i dalje mogla da pi{e i to joj je bio posao. A osim toga, da je i imala
ne{to drugo, Noi bi znao; on joj je vodio raspored poslova i sa puno takta podse}ao je na
razne stvari, kao, na primer, na posetu stranih studenata danas po podne.
Oh, prokletstvo. Volela je mlade, a od stranca se uvek moglo ne{to nau~iti, ali
zamorila se od novih lica i zamorila se od toga da stalno bide na videlu. U~ila je od njih,
ali oni nisu u~ili od nje; nau~ili su sve {to je imala da ih podu~i jo{ davno, iz njenih
knjiga, iz Pokreta. Dolazili su samo da je vide, kao da je kakva znamenitost poput
velikog tornja u Rodaredu, ili kanjona Tulaevea. Prirodna lepota, spomenik. Bili su puni
strahopo{tovanja, oboàvanja. Reàla je na njih: - Mislite sopstvene misli! - Nije to
anarhizam, to je obi~an obskurantizam. - Ne mislite da se sloboda i disciplina
me|usobno isklju~uju, zar ne? - Prihvatali su {ibanje jezikom pokorno poput dece,
zahvalno, kao da je bila neka vrsta sveop{te majke, idol velike za{titni~ke materice. Ona!
Ona koja je minirala brodogradili{ta u Seiserou i psovala premijera Inoilta u lice pred
masom od sedam hiljada, rekav{i mu da bi odsekao sopstvena jaja, obojio ih bronzom i
prodao kao suvenire ako bi pomislio da u tome ima imalo profita - ona koja je klela,
psovala, {utirala policajce, pljuvala popove, javno se popi{kila na veliku, bronzanu,
ornamentiranu plo~u na trgu Kapitol na kojoj je pisalo: OVDE JE OSNOVANA
SUVERENA NACIONALNA DR@AVA A-I0, itd, itd, pi{{{{{{{ na sve to! A sada je
bila sva~ija baka, draga, stara gospa, slatki, matori spomenik, do|ite da je oboàvate
tamo kod utrobe. Vatra je uga{ena, deco, bezbedno je pri}i bliè.
"Ne, ne}u", re~e Laia naglas. "Ne}u." Nije bila svesna da razgovara sama sa
sobom, jer je uvek razgovarala sama sa sobom. "Laiina nevidljiva publika", govorio je
Taviri dok bi kora~ala sobom i mrmljala. "Ne treba da do|ete, ne}e me biti", re~e ona
sada nevidljivoj publici. Upravo je odlu~ila {ta da u~ini. Morala je da izi|e. Da po|e na
ulice.
Bilo je netakti~no razo~arati strane studente. Bilo je pogre{no, tipi~no senilno.
Bilo je neodonjanski. Pi{{{{{{{ na sve to. [ta je vredelo raditi za slobodu ~itavog ìvota i
okon~ati bez ikakve slobode? Izi}i }e da se pro{eta.
[ta je to anarhista? Onaj ko, svesnim izborom, prihvata odgovornost izbora.
137
Po{av{i niz stepeni{te odlu~ila je, mrgodno, da ostane i vidi strane studente. Ali
onda }e izi}i.
Bili su to vrlo mladi studenti, vrlo ozbiljni: golubijih o~iju, ~upava, draga
stvorenja sa zapadne polulopte, Benbili i kraljevstvo Manda, devojke u belim
pantalonama, mladi}i u duga~kim kiltovima, sve ratni~ki i arhai~no. Govorili su o
svojim nadama. "Mi u Mandu toliko smo daleko od revolucije da smo joj mo`da blizu",
re~e jedna devojka, ~e`njivo i nasme{eno: "Krug ìvota!" - i ona pokaza kako se
krajnosti dodiruju u krugu njenih vitkih, tamnoputih prstiju. Amai i Aevi sluìli su ih
belim vinom i crnim hlebom, gostoprimstvo Ku}e. Ali posetioci, nenametljivi, svi
ustado{e da krenu posle jedva pola sata. "Ne, ne, ne", re~e Laia, "ostanite ovde,
razgovarajte sa Aevijem i Ama. Samo je posredi to da se uko~im od sedenja, vidite,
moram da promenim poloàj. Bilo je tako lepo upoznati vas, ho}ete li ponovo do}i da
me vidite, mala moja bra}o i sestre, uskoro?" Jer srce joj je pri{lo uz njih, a njihova uz
nju, pa je izmenjala poljupce u krug, nasmejana, odu{evljena tamnim, mladim obrazima,
o~ima punim ljubavi, mirisnom kosom, pre nego {to se odgegala na sprat. Zaista je bila
malo umorna, ali oti}i gore i odremati zna~ilo bi poraz. @elela je da izi|e. Izi}i }e. Nije
bila sama napolju jo{ od - kada? Od zime! Pre udara. Nikakvo ~udo da je postajala
morbidna. Bila je to redovna zatvorska kazna. Napolju, na ulicama, eto gde je ìvela.
Tiho je izi{la na bo~na vrata ku}e, pored povrtnjaka, na ulicu. Uska traka
kiselog gradskog zemlji{ta divno je obdelavana i proizvodila je lepu letinu pasulja i ceee,
ali Laino oko za povrtarstvo nije bilo prosvetljeno. Razume se, bilo je jasno da
anarhisti~ke zajednice, ~ak i u prelaznim vremenima, moraju delati u smeru optimalnog
samoodràvanja, ali kako se to ostvarivalo preko stvarnog zemlji{ta i bilja nije je se
ticalo. Time su se bavili ratari i agronomi. Njen posao bio je na ulicama, bu~nim,
smrdljivim ulicama od kamena, tamo gde je odrasla i ìvela ~itav ìvot, izuzev petnaest
godina u zatvoru.
Ponosno je pogledala pro~elje Ku}e. To {to je sagra|ena kao banka pruàlo je
naro~ito zadovoljstvo njenih sada{njim stanovnicima. Dràli su vre}e bra{na po
trezorima za novac otpornim na bombe i starili jabukova~u u pretincima sefova. Nad
ornamentiranim stubovima okrenutim ulici i dalje je stajao uklesan natpis: "Bankarsko
udruènje nacionalnih investitora i kreditora u poljoprivredi". Pokret nije bio jak u
imenima. Nisu imali zastavu. Slogani su dolazili i odlazili kako je bilo potrebno. Uvek se
mogao urezati krug ìvota po zidovima i plo~nicima na kojima bi ih vlasti videle. Ali
kada su imena bila u pitanju, uvek su bili ravnodu{ni, prihvataju}i i zanemaruju}i sva
imena koja su im davana, u strahu da }e ih utamni~iti i registrovati ih, bez straha da }e
ispasti apsurdni. Zbog toga, ova najpoznatija i druga po starosti od svih kooperativnih
Ku}a nije imala drugog imena osim Banka.
Gledala je na {iroku i tihu ulicu, ali samo jedan blok dalje po~injala je Tameba,
otvorena tr`nica, nekada slavna kao sredi{te crne berze psihogenika i teratogenika, sada
svedena na povr}e, polovnu ode}u i bedne va{arske predstave. Njena raskala{na
ìvotnost je nestala, ostaviv{i samo poluparalizovane alkoholi~are, narkomane, bogalje,
138
preprodavce i petorazredne kurve, zalagaonice, kockarske {atre, gatare, telesne skulptore

i jeftine hotele. Laia se okrenula Temebi kao {to voda teì vodoravnom poloàju.
Nikada se nije pla{ila grada niti ga je prezirala. Bila je to njena teritorija. Ne}e
biti takvih ubogih mesta ukoliko pobedi revolucija. Ali bi}e bede. Uvek }e biti bede,
tra}enja, surovosti. Nikada se nije pretvarala da menja ljudsko stanje, da je mama koja
uzima tragediju od dece kako ona ne bi sebi na{kodila. Sve drugo. Sve dok su ljudi
slobodni da biraju, ukoliko odaberu da piju muharu i ìve po slivnicima, bila je to
njihova stvar. Sve drugo, samo da nije stvar Velikog Biznisa, izvor profita i put do mo}i
drugih. Sve je to ose}ala jo{ pre no {to je i{ta znala; pre nego {to je napisala prvi pamflet,
pre no {to je napustila Parheo, pre no {to je nau~ila {ta zna~i 'kapital', pre nego {to je
dospela dalje od Re~ne ulice u kojoj se igrala 'ide maca oko tebe', kle~e}i na krastavim
kolenima na plo~niku sa drugim {estogodi{njacima, znala je to: da su ona, ostala deca,
roditelji, njihovi roditelji, pijanci i kurve i ~itava Re~na ulica na dnu ne~ega - da su
temelj, stvarnost, izvori{te. Ali èli{ li da odvu~e{ civilizaciju u blati{te? - vri{tali su
{okirani ~estiti gra|ani, kasnije, a ona je godinama poku{avala da im objasni da, ukoliko
je blato jedino ~ime raspolaè{, onda, ako si bog, od njega pravi{ ljudska bui}a, a ako si
ljudsko bi}e, onda poku{ava{ da ga pretvori{ u ku}e po kojima }e ljudska bi}a mo}i da
ìve. Ali to nije razumeo niko ko je mislio da je bolji od blata. Sada, voda u potrazi za
vodoravno{}u, blato blatu, Laia se gegala kroz smrdljivu, bu~nu ulicu, a sva ru`na
slabost njene starosti ostala je kod ku}e. Pospane kurve, njihove lakirane frizure oronule
i nakrive, jednooka èna koja je umorno izvikivala da bi prodala povr}e, maloumna
prosjakinja koja je pljeskala muve, to su joj bile zemljakinje. Izgledale su poput nje, sve
su bile tu`ne, bedne, zle, jadne, ogavne. Bile su joj sestre, njen narod.
Nije se ose}ala ba{ dobro. Dugo ve} nije hodala toliko daleko, ~etiri ili pet
blokova, sasvim sama, po galami, gu`vi i razornoj, letnjoj jari ulica. @elela je da ode do
parka Koli, trougla kr`ljave trave na kraju Temebae i da sedi tamo neko vreme sa drugim
starcima i staricama koji su uvek sedeli tamo, da vidi kako je to sedeti i biti star; ali bilo
je predaleko. Ukoliko se ne vrati sada, mo`da dobije napad vrtoglavice, a uàsavala se
od padanja, padanja i leànja, prisiljena da gleda kako ljudi dolaze da pilje u staricu koja
je dobila napad. Okrenula se i po{la ku}i, namr{tena od napora i ga|enja prema samoj
sebi. Ose}ala je da joj je lice vrlo zajapureno, a u u{i joj je dolazio i odlazio ose}aj
plivanja. Bilo je to mal~ice previ{e, zaista se pla{ila da bi se mogla preturiti. Ugledala je
prag neke ku}e u senci i uspela da do|e do njega, spustila se oprezno, sela, uzdahnula.
U blizini je bio prodavac vo}a, sedeo je }utke iza svoje pra{njave, smeùrane
robe. Ljudi su prolazili. Niko nije kupovao od njega. Niko nije gledao u nju. Odo, ko
be{e Odo? Slavni revolucionar, autor Zajednice, Analogije itd, itd. Ona, ko be{e ona?
Starica sede kose i zajapurenog lica {to sedi na prljavom pragu u sirotinjskoj ~etvrti i
mrmlja ne{to sebi u bradu.
Istina? Da li je to bila ona? To je svakako bilo ono {to su videli svi prolaznici.
Ali da li je to bila ona, li~no, i{ta vi{e nego {to je to bila slavna revolucionarka itd? Ne.
Nije. Ali ko je onda bila ona?
Ona koja je volela Tavirija.
139
Da. Dovoljno istinito. Ali nedovoljno. To je pro{lo; toliko je ve} dugo bio
mrtav.
"Ko sam ja?" promrmlja Laia svojoj nevidljivoj publici, a oni su znali odgovor i
rekli su joj ga jednim glasom. Bila je devoj~ica krastavih kolena koja je sedela na pragu i
gledala naniè kroz zlatnu izmaglicu Re~ne ulice u vrelini poznog leta,
{estogodi{njakinja, {esnaestogodi{njakinja, èstoka, luckasta devojka, opsednuta
snovima, nedirnuta, nedodirljiva. Ona je bila ona. Zaista je bila neumorni radnik i
mislilac, ali krvni ugru{ak u veni oduzeo joj je tu ènu. Zaista je bila ljubavnica, pliva~ u
bujici ìvota, ali Taviri, svojom smr}u, odneo je tu ènu sa sobom. Nije ostalo ni{ta,
zaista, osim temelja. Stigla je ku}i; nikada nije ni po{la od ku}e. "Pravo putovanje je
povratak." Pra{ina, blato, prag u sirotinjskom kraju. A iza toga, na daljem kraju ulice,
polje puno visokog, suvog korova, talasavog na vetru dok se spu{ta no}.
"Laia! [ta to radi{ ovde? Je li ti dobro?"
Jedna od onih iz ku}e, razume se, fina èna, malo fanati~na i uvek raspri~ana.
Laia nije mogla da joj se seti imena, iako ju je znala godinama. Pustila je da bude
odvedena ku}i, èna je sve vreme pri~ala. U velikoj, sveòj, zajedni~koj odaji (nekada
punoj ~inovnika koji su brojali pare iza poliranih {altera, pod nadzorom naoruànih
straàra) Laia sede na stolicu. Nije bila u stanju da se upravo sada suo~i sa usponom uz
stepeni{te, iako bi volela da bude sama. @ena je i dalje pri~ala, a stigo{e i drugi uzbu|eni
ljudi. Izgledalo je da su planirane demonstracije. Doga|aji u Tuu zbivali su se tako brzo
da je raspoloènje planulo i ovde i ne{to se moralo u~initi. Preksutra, ne, sutra, bi}e
odràn mar{, veliki, od Starog grada do trga Kapitol - stara mar{ruta. "Novi ustanak
devetog meseca", re~e mladi}, èstok i nasmejan, baciv{i pogled na Laiu. Nije bio jo{ ni
ro|en u vreme ustanka devetog meseca, za njega je sve to bila istorija. Sada je èleo da
napravi malo sopstvene istorije. Odaja se napunila. Op{ti skup bi}e odràn sutra ovde, u
osam ujutro. "Ti mora{ govoriti, Laia."
"Sutra? Oh, sutra ne}u biti ovde", re~e ona o{tro. Onaj koji joj se obratio
osmehnuo se, neko drugi se nasmejao, iako se Amai obazirala oko sebe, zbunjenog
pogleda. Nastavili su da pri~aju i vi~u. Revolucija. [ta ju je, za ime sveta, nateralo da to
kaè? Kakva izjava za dan uo~i revolucije, makar bila i istinita.
êkala je da do|e njen trenutak, uspela je da ustane, a onda, i pored sve svoje
nespretnosti, izvukla se neprime}ena me|u ljudima previ{e zauzetim svojim planovima i
uzbu|enjem. Dospela je do hodnika, do stubi{ta i po~ela da se uspinje jednim po jednim
stepenikom. "Generalni {trajk", govorio je jedan glas, dva glasa, deset glasova u odaji
pod njom, iza nje. "Generalni {trajk", promrmlja Laia, odmaraju}i se na~as na podestu.
A gore, napred, u njenoj sobi, {ta ju je ~ekalo? Privatna mo`dana kap. To je bilo pomalo
sme{no. Po{la je uz drugo krilo stepeni{ta, jedan po jedan stepenik, po jednu nogu, poput
malog deteta. Vrtelo joj se, ali vi{e se nije pla{ila pada. Napred, tamo dalje, suvi, beli
cvetovi klimali su i {aptali na otvorenim poljima ve~eri. Sedamdeset dve godine i jo{
nije stigla da dozna kako se zovu.
DEVET @IVOTA
140
Bila je ìva iznutra, ali mrtva spolja, njeno lice crna i sme|a mreà nabora,
tumora i brazgotina. Bila je }elava i slepa. Drhtaji koji su prolazili Librinim licem bili su
naprosto titraji raspadanja. A ispod, u crnim hodnicima, dvoranama ispod koè, u tami,
klju~alo je i previralo, hemijska no}na mora koja je trajala vekovima. "O, prokleta,
prevrtljiva planeto", promrmlja Pju kada je kupola zadrhta, a stub pare {iknuo kilometar
prema jugozapadu i prosuo srebrni gnoj preko lica zalaze}eg sunca. Sunce je zalazilo
poslednja dva dana. "Ba{ }e mi prijati da opet vidim jedno ljudsko lice."
"Hvala", re~e Martin.
"Svakako, i tvoje je ljudsko", re~e Pju, "ali toliko sam ga gledao da ga vi{e i ne
vidim."
Signal radvida za~angrlja po komunikatoru kojim je upravljao Martin, nestade
ga, pa se vrati u vidu lica i glasa. Lice je ispunilo ekran, nos asirskog kralja, o~i
samuraja, bronzana koà i mlade, veli~anstvene o~i. "Da li ljudska bi}a tako izgledaju?"
upita Pju s po{tovanjem. "Zaboravio sam."
"Umukni, Ovene, uklju~eni smo."

"Istraìva~koj stanici na Libri, javite se, molim, ovde modul Paserina."
"Ovde Libra. Snop fiksiran. Po|ite dole, module."
"Izbacivanje kroz sedam E-sekundi. Preuzmite." Ekran se isprazni i zaiskri.
"Da li svi izgledaju tako? Martine, ti i ja smo gadniji nego {to sam mislio."
"Umukni, Ovene..."
Martin je dvadeset dva minuta vodio brod u spu{tanju, a zatim ga obojica
ugleda{e kroz kupolu koju su u~ini prozirnom, malu zvezdu sve niù na istoku boje krvi.
Brod se spu{tao odmereno i tiho, Librina retka atmosfera slabo je prenosila zvuk. Pju i
Martin zatvorili su {lemove svojih im-odela, isko~ili iz vazdu{ne komore kupole i
potr~ali duga~kim, lebde}im skokovima, Niìnski i Nurejev, u smeru letelice. Tri
modula s opremom dolebde{e u razmacima od po ~etiri minuta i na rastojanjima od po
sto metara isto~no od letelice. "Izi|ite", re~e Martin u radio u svom odelu. "êkamo vas
pred vratima."
"Samo napred, proverili smo metan", re~e Pju.
Izlaz se otvori. Mladi} koga su videli na ekranu izi|e uz atletski okret i dosko~i
na tro{nu pra{inu i {ljaku Libre. Martin se rukova s njim, ali Pju nastavi da zuri prema
izlazu, kroz koji izi|e jo{ jedan mladi} uz isti precizni okret i skok, pra}en mladom
ènom koja izi|e uz isti precizni okret, ukra{en uvijanjem, i skok. Svi su bili visoki,
bronzane koè, crne kose, visoko postavljene nosne kosti, epsko-anti~kog drànja, istog
lica. Svi su imali isto lice. "Martine moj", re~e Pju "dobili smo klona."
"Tako je", re~e jedan od njih, "mi smo desetoklon. Ime nam je Dòn ôu. Vi
ste poru~nik Martin?"
"Ja sam Oven Pju."
"Alvaro Gilen Martin", re~e Martin formalno, uz mali naklon. Izi|e jo{ jedna
devojka, istog prekrasnog lica. Martin se upiljio u nju, a o~i su mu kolutale kao u
nervoznog ponija. O~igledno, nikada ranije nije razmi{ljao o klonima, pa je pretrpeo
141
tehnolo{ki {ok. "Polako", re~e Pju argentinskim nare~jem, "to su samo prekomerni
blizanci." Stajao je pokraj Martinovog lakta. Njemu li~no bilo je drago zbog kontakta.
Nije lako sresti se sa strancem. I najve}i ekstrovert oseti izvesnu zebnju u
susretu sa makar i najponiznijim strancem, iako mo`da i nije svestan tog. Ho}e li
napraviti budalu od mene, uni{titi moju predstavu o sebi samome, napasti me, uni{titi
me, izmeniti me? Ho}e li biti druga~iji od mene? Ovo poslednje sigurno ho}e. To je ono
najstra{nije: razli~itost jednog stranca.
Po{to ste proveli dve godine na mrtvoj planeti, od toga poslednjih {est meseci
izdvojeni unutar dvo~lane grupe, samo vi i onaj drugi, susret sa strancem pada vam jo{
teè, koliko god dobrodo{ao. Odviknete se od razli~itosti, izgubile dodir; i tako se strah
vra}a, primitivni nemir, iskonski uàs.
Klon, pet mu{karaca i pet èna, za minut-dva uradio je ono za {ta bi pojedincu
bilo potrebno dvadeset: pozdravio se sa Pjuom i Martinom, razgledao Libru, istovario
teret, pripremio sve za polazak. U{li su i ispunili kupolu, roj zlatnih p~ela. Tiho su zujali
i brujali, popunjavali svaki kutak ti{ine, svaki deli} prostora medenozlatnim rojem
ljudskog prisustva. Martin je zbunjeno posmatrao dugonoge devojke, a one su mu se
sme{ile, po tri odjednom. Sme{ak im je bio ne`niji nego kod momaka, ali nije ni{ta
manje zra~io ispunjeno{}u samim sobom.
"Puni sebe", {apnu Oven Pju svom prijatelju, "to je to. Zamisli da si
desetostruko svoj. Jo{ po devet sekundi za svaki pokret, jo{ devet glasova na svakom
glasanju. Bilo bi veli~anstveno." Ali Martin je spavao. I svi Dòn ôui zaspali su
odjednom. Kupolu je ispunilo njihovo tiho disanje. Bili su mladi, nisu hrkali. Martin je
uzdisao i hrkao, lice boje ~okolade bilo mu je opu{teno u bledom sjaju zaostalom iza
Librine mati~ne zvezde koja je najzad za{la. Pju je u~inio kupolu prozirnom i unutra su
sada gledale zvezde, izme|u njih i Sol, ogromna fabrika svetla, klon sjaja. Pju je usnio i
sanjao da ga neki jednooki div goni kroz uzdrhtale hodnike pakla.
Iz svoje vre}e za spavanje Pju je posmatrao bu|enje klona. Svi su ustali u roku
od jednog minuta, osim jednog para, mladi}a i devojke, koji su, ne`no isprepletani,
spavali u istoj vre}i. Kada Pju to vide, u njemu do|e do udarca, dubokog potresa nalik
jednom od Librinih zemljotresa. On toga nije bio svestan, pa je ~ak pomislio da je
zadovoljan zbog onoga {to je video; takvih prijatnosti ina~e nije bilo na tom mrtvom i
praznom svetu. Blaèni bili svi ljubavnici sveta. Jedan od ostalih pri|e paru. Probudili su
se i devojka se diè u sede}i poloàj, rumena i sanjiva, nagih, zlatnih dojki. Jedna sestra
ne{to joj ne{to {apnu; ona pogleda Pjua i nestade u vre}i za spavanje; iz drugog pravca
do|e napeti pogled, iz tre}eg glas: "Boè, navikli smo da imamo svoju sobu. Nadam se
da vam ne smeta, kapetane Pju."
"Bilo mi je drago", re~e Pju, samo upola iskreno. Morao je da ustane samo u
ga}icama u kojima je spavao i sada se ose}ao poput o~erupanog petla, sav u belim,
kr`ljavim pregibima i bubuljicama. Gotovo nikada ranije noje toliko zavideo Martinu na
ujedna~enoj preplanulosti. Ujedinjeno Kraljevstvo pro{lo je kroz Veliku Glad dobro,
izgubiv{i manje od polovine stanovni{tva: rekord postignut strogom kontrolom hrane.
Crnoberzijanci i gomilaoci zaliha su pogubljivani. Mrvice su ravnopravno deljene. Dok
142
je u bogatijim zemljama ve}ina poumirala, a retki uspevali da ìve dobro, u Britaniji su

samo neki poumirali, a niko nije ìveo dobro. Svi su postali mr{avi. Sinovi su im bili su
mr{avi, njihovi unuci mr{avi, mali, tankih kostiju, podlo`ni infekcijama. U vreme kada
se civilizacija pretvorila u liniju fronta, Britanci su ostali u redovima i na taj na~in
preìvljavanje najja~ih zamenili preìvljavanjem najpo{tenijih. Oven Pju bio je skvr~en,
sitan ~ovek. Svejedno, bio je tu gde jeste.
U tom trenutku vi{e je èleo da nije.
Tokom doru~ka Dòn re~e: "Voleli bismo da nas upoznate sa stanjem, kapetane
Pju."
"Samo Ovene."
"Ovene, treba da napravimo radni plan. Ima li novosti u vezi sa rudnikom od
kako ste poslali Misiji poslednji izve{taj? Va{e izve{taje videli smo kada je Paserina
stigla na orbitu planete V, gde je i sada."
Martin nije odgovarao, iako je rudnik bio njegovo otkri}e i njegov projekat,
tako da je Pju morao svojski da se potrudi. Bilo je te{ko razgovarati sa njima. Ista lica,
svako s istim izrazom inteligentnog zanimanja, sva nagnuta prema njemu naspram stola
pod gotovo istim uglom. Svi su istovremeno klimali glavama.
Preko znaka Eksploatacionih trupa na odelima imali su trake s imenom,
prezime naravno ôu, a ime Dòn, ali srednje ime razli~ito. Mu{karci su bili Alef, Kaf,
Jod, Gimel i Samed; ène Sadhe, Dalet, Zajin, Bet i Re{. Pju je poku{ao da koristi imena,
ali se odmah predao; ponekad nije uspevao ni da pogodi ko je govorio, jer glasovi su im
bili vrlo sli~ni.
Martin je namazao dvopek maslacem i sa`vakao ga, a onda se kona~no ume{ao:
"Vi ste tim. Je li tako?"
"Ta~no!" reko{e dva Dòna.
"Boè, kakav tim! Nisam odmah shvatio. Koliko svako od vas zna {ta ostali
misle?"
"Nimalo, zapravo", odgovori Zajin, jedna od devojaka. "Nikakav ESP, nikakve
neobi~ne stvari. Ali razmi{ljamo sli~no. Imamo potpuno istu spremu. Uz iste podsticaje,
pred istim problemima, verovatno }emo istovremeno na}i ista re{enja. Obja{njavanje je
jednostavno - ~esto nije ni potrebno. Vrlo retko do|e do nesporazuma. To nam zaista
olak{ava zajedni~ki rad."
"Hriste, svakako", re~e Martin. "Tokom {est meseci Pju i ja sedam sati od
svakih deset tra}imo na me|usobno nerazumevanje. Kao i ve}ina ljudi. A {ta je sa
vanrednim stanjima, da li ste isto toliko dobri kada nai|ete na neo~ekivani problem kao i
nor... nepovezan tim?"
"Statistike do sada kaù da jesmo", spremno odgovori Zajin. Mora biti da klone
uve`bavaju, pomisli Pju, da o~ekuju pitanja, da uveravaju i obja{njavaju. Sve {to su
govorili imalo je blagi i u{togljeni oblik odgovora na{minkanih za javnost. "Ne moèmo
davati ideje jedni drugima kao {to to ~ine ~lanovi timova sastavljenih od pojedinaca, ali
imamo prednost koja to nadokna|uje. Kloni se dobijaju od najboljeg ljudskog materijala,
143
jedinki s devedeset devet postotnim IIQ, genetskim sklopom alfa dvostruko A i tako
dalje. Imamo vi{e adutaa od ve}ine pojedinaca."
"I sve to pomnoèno ~iniocem deset. Ko je... ko je bio Dòn ôu?"
"Genije u svakom slu~aju", re~e Pju u~tivo. Njegovo zanimanje za kloniranje
nije bilo tako sveè i ìvo kao Martinovo.
"Tip leonardovske svestranosti", re~e Jod. "Biomatemati~ar, tako|e violinista i
podvodni ribolovac, sa zanimanjem za probleme strukturalnog inènjeringa i tako dalje.
Poginuo je pre nego {to je stigao da postavi glavne teorije."
"Onda svako od vas predstavlja razli~iti deo njegovog uma, njegove
nadarenosti?"
"Ne", re~e Zajin, odmahuju}i glavom s jo{ nekoliko ostalih. "Naravno, op{te
obrazovanje i te`nje su nam isti, ali svi smo inènjeri za planetna istraìvanja. Neki
budu}i klon mo}i }e da se {koluje tako da razvije i druge vidove osnovnog obrazovanja.
Sve je to stvar ve`be: genetska tvar je istovetna. Mi jesmo Dòn ôu. Ali druga~ije smo
obrazovani."
Martin je delovao kao posle udarca. "Koliko vam je godina?"
"Dvadeset tri."
"Rekli ste da je umro mlad - jesu li mu pre toga uzeli polne }elije ili tako
ne{to?"
Preuzeo je Gimel. "Poginuo je u dvadeset ~etvrtoj u aviomobilskom sudaru.
Nisu mogli da spasu mozak, pa su uzeli ne{to telesnih }elija i odgajili ih za kloniranje.
Reproduktivne }elije ne koriste se za kloniranje, jer sadrè samo polovinu hromozoma.
Ispostavilo se da je utrobne }elije jednostavnije despecijalizovati i preprogramirati za
op{ti rast."
"Svi iverje iste klade", re~e Martin hrabro. "Ali kako je mogu}e... da su neki od
vas ène?"
Preuzela je Bet: "Lako je prepodesiti polovinu }elija namenjenih kloniranju da
budu ènske. Samo treba ukloniti mu{ki gen i one }e same pre}i u osnovni oblik, a to je
ènski. Teè je i}i obrnutim putem, treba ubacivati ve{ta~ke Y hromozome. Zbog toga
uglavnom kloniraju mu{karce, po{to kloni najbolje funkcioni{u u me{ovitim grupama."
Opet Gimel: "Sve tehni~ke i funkcionalne pojedinosti pa`ljivo su razra|ene.
Poreski obveznici èle da dobiju samo ono najbolje za svoj novac, a kloni su, naravno,
skupi. Uz }elijske manipulacije, inkubaciju u posteljicama tipa Ngama, uzgoj i
vaspitanje u grupama la`nih roditelja - na kraju cena svakog od nas dostiè tri miliona."
"A slede}e pokolenje", upita Martin, i dalje se napreù}i, "pretpostavljam da
se... rasplo|ujete?"
"Mi ène smo jalove", re~e Bet savr{eno ravnodu`no. "Se}ate se da je Y
hromozom uklonjen iz na{ih prvobitnih }elija. Mu{karci mogu da oplode pogodne
pojedinke, ukoliko to èle. Ali da bi se opet dobio Dòn ôu, kad god je to potrebno,
naprosto treba ponovo klonirati jednu }eliju nekog od nas."
Martin se kona~no predao. Klimnuo je i po~eo da `va}e hladan dvopek.
"Dobro", re~e jedan Dòn i svi odjednom promeni{e raspoloènje, poput jata ~voraka
144
koje skrene u jednom treptaju krila, toliko brzo slede}i predvodnika da nijedno oko ne
moè videti koji od njih, zapravo, vodi. Bili su spremni za polazak. "Kako bi bilo da
malo pogledamo rudnik? Posle }emo raspakovati opremu. U robobrodovima ima
zanimljivih novih modela; sigurbno bisate voleli da ih vidite. Je li tako?" Da se Pju ili
Martin i nisu sloìli, bilo bi im te{ko da to naglas kaù. Dònovi su bili ljubazni, ali uvek
jednoglasni; njihove odluke bile su kona~ne. Pju, zapovednik stanice Libra 2, oseti se
teskobno. Zar je mogao da {efuje nad tim nadljudskim mu{ko-ènskim desetostrukim
bi}em? Koje je pored svega jo{ i genije? On pri|e Martinu dok su se odevali za izlazak
napolje. Nijedan od njih nije rekao ni re~.
Sme{teni po ~etvoro u tri velika mlaznjaka, pohitali su severno od kupole preko
Librine zagasite, izbrazdane koè, po svetlosti zvezda.
"Pusto{", re~e neko.
S Pjuom i Martinom bili su mladi} i devojka. Pju se pitao da li je to ono dvoje
koje su pro{le no}i videli u vre}i za spavanje. Sigurno se ne bi ljutili kada bi ih pitao.
Seks mora da je za njih isto {to i disanje. Jeste li vas dvoje disali pro{le no}i?
"Da", re~e on. "Prava pusto{."
"Ovo nam je prvi put da izlazimo, osim tokom ve`bi na Luni." Devoj~in glas
bio je nepobitno ne{to vi{i i ne`niji.
"Kako ste podneli veliki skok?"
"Drogirali su nas. A ba{ sam èleo da ga iskusim." To je bio mladi}; zvu~ao je
~e`njivo. Ovako, samo po dvoje, kao da su imali vi{e li~nosti. Da li ponavljanje jedinke
pori~e pojedina~nost?"
"Bez brige", re~e Martin. "Ne moète iskusiti ne-trajanje, jer njega tamo
nema."
"Naprosto bismo èleli da jednom probamo", re~e jedno od njih. "Da bismo
znali."
Planine Merionet na istoku zasvetluca{e leprozno pod svetlo{}u zvezda,
srebrnasta perjanica ledenog gasa dizala se nad grotlom na zapadu, a letelica jurnu prema
tlu. Blizanci se na trenutak lecnu{e, a onda oboje napravi{e kratak pokret, kao da èle da
za{tite jedno drugo. Tvoja koà je moja, pomisli Pju, ali doslovce, a ne u prenesenom
smislu. Kako li bi, onda, bilo imati nekoga tako bliskog kao oni? Uvek dobiti odgovor
kada progovori{; nikada ne biti sam u bolu. Ljubi bli`njega svoga kao samoga sebe...
Veliki, stari problem bio je re{en. Bli`nji si bio ti li~no: ljubav je bila savr{ena.
A pred njima nalazio se rudnik êljust pakla.
Pju je bio vanzmaljski geolog istraìva~ke misije, Martin njegov tehni~ar i
kartograf. Ali kada je Martin, prave}i snimke lokalnog terena, otkrio rudnik urana, Pju
mu je dao sva ovla{}enja, ba{ kao i obavezu da ispita rudne naslage i isplanira poslove
tima za eksploataciju. Ova deca poslata su sa Zemlje godinama pre nego {to je tamo
primljen Martinov izve{taj i nisu znala kakav }e im biti posao sve dok nisu stigla dovde.
Eksploatacione trupe jednostavno su slale ljude ravnomerno i naslepo, kao {to masla~ak
pu{ta seme, znaju}i da }e za njih biti posla na Libri, na slede}oj planeti ili na nekoj za
koju do tada nisu ni ~uli. Vladi je uran bio odve} potreban da bi ~ekala da izve{taji pre|u
145
svetlosne godine na putu ku}i. Ruda je bila poput zlata, staromodna, ali neophodna,
vredna otvaranja vanzemaljskih rudnika i me|uzvezdanog prevoza, vredna svoje teìne u
ljudima, pomisli Pju gorko, posmatraju}i kako visoki, mladi mu{karci i ène ulaze u crnu
rupu kojoj je Martin dao naziv êljust pakla.
Kada su u{li, njihove istovetne ~eone svetiljke sinu{e ja~e. Dvanaest treperavih
zrakova skliznu niz vla`ne, neravne zidove. Pju za~u kako Martinov radijacioni broja~
upozoravaju}e pi{ti pred njima. "Evo cilja", re~e Martinov glas u interkomu odela,
nadja~av{i pi{tanje i mrtvu ti{inu koja ih je okruìvala. "Nalazimo se u bo~nom hodniku,
ispred nas je glavno okomito grotlo." Pred njima je zjapila crna praznina, njen udaljeni
kraj nije se mogao videti pod svetlo{}u lampi na kacigama. "Izgleda da je poslednji put
bilo vulkanski aktivno pre nekoliko hiljada godina. Najblià raselina nalazi se na
dvadeset osam kilometara isto~no, u [ancu. Veliki, bazaltni svod nad nama stabili{e sve
podstrukture, u onoj meri u kojoj je i sam stabilan. Va{a sredi{nja ìca nalazi se na
dubini od trideset {est metara i vodi prema grupi od pet vulkanskih pe}ina. Posredi je
prava naslaga, ìca izuzetno bogata rudom. Videli ste podatke o procentima, zar ne? S
va|enjem ne}e biti problema. Samo treba da pri|ete naslagama odozgo."
"Skine{ poklopac i pusti{ ih da polete." Kikot. Glasovi zaàmori{e, ali svi
glasovi bili su jedan isti, a radio u odelu nije davao poloàj u prostoru. "Da ih sasvim
otvorimo. - Tako je najsigurnije. - Ali to je ~vrst, bazaltni krov, koliko je ovde debeo,
deset metara? - Izve{taji kaù izme|u tri i dvadeset. - A svuda razbacana dobra ruda. -
Da iskoristimo ovaj prilaz gde smo sada, malo da poravnamo i spustimo robo-{ine. -
Uvoz teglja~a. - Imamo li dovoljno materijala za potpore? - Koje su tvoje procene u
pogledu ukupne isplative koli~ine, Martine?"
"Recimo, vi{e od pet miliona kila, a manje od osam."
"Prevoz }e sti}i ovamo za pet E-meseci. - Mora}e da ponesu pre~i{}eno. -
Ne}e, do danas je problem mase u NAFAL-prevozu sigurno re{en, seti se da ima
{esnaest godina otkako smo pro{log utorka po{li sa Zemlje. - Jeste, posla}e celu gomilu
i pre~istiti je na Zemljinoj orbiti. - Ho}emo li da si|emo, Martine?"
"Samo izvolite. Ja sam ve} bio dole."
Prvi od njih - Alef (hebrejski, vo, predvodnik) - po|e niz lestve. Ostali su ga
sledili. Pju i Martin stajali su na rubu ponora. Pju je podesio interkom na vezu samo s
Martinom, primetiv{i da je i Martin u~inio isto. Bilo je pomalo zamorno slu{ati jednu
istu osobu kako naglas razmi{lja u deset glasova - ili je to jedan glas govorio misli deset
umova?
"Sjajni ìvci, re~e Martin, zagledan u crni ponor po ~ijim su izbrazdanim,
neravnim zidoima, daleko u dubini, lutali zraci svetlosti sa kaciga. "Kao konopci.
Prokleto izdr`ljivi."
Martinov broja~ pijukao je poput izgubljenog pileta. Stajali su u utrobi mrtve,
ali epilepti~ne planete i udisali vazduh iz rezervoara, obu~eni u odela neprobojna za
otrovne materije i {kodljivo zra~enje, otporna u temperaturnom opsegu od dvesta
stepeni, nepoderiva i izdr`ljiva na udare koliko god je to bilo mogu}e s obzirom na
ne`nu, povredljivu sadrìnu.
146
"U slede}em skoku", re~e Martin, "voleo bih da prona|em planetu na kojoj
nema ba{ ni~ega za eksploataciju."
"Ovo si sam prona{ao."
"Vi{e me ne pu{taj od ku}e."
Pju je bio zadovoljan. Nadao se da }e Martin hteti da nastavi rad s njime, ali
nijedan od njih nije voleo da mnogo pri~a o svojim ose}anjima, a on se ustezao da upita.
"Poku{a}u", re~e on.
"Mrzim ovo mesto. Svi|aju mi se pe}ine, zna{. Zato sam i do{ao ovamo. îsta
opsednutost. Ali ova planeta je ku~ka. Zla. Ovde nikada ne moè{ da se opusti{.
Pretpostavljam da }e ovi ipak umeti da se sna|u. Razumeju se u posao."
"Mlade nade, {ta li?" re~e Pju.
Mlade nade pojavi{e se, guraju}i se, uz lestve, poneso{e Martina kraj ulaza i
zaàgori{e oko njega: "Imamo li dovoljno potpornog materijala? - Da, ukoliko jedan od
servo motora za va|enje pretvorimo u o~vr{}iva~. - Je li to dovoljno da izdrì miniudar?
- Kaf moè da prora~una naprezanje." Pju je ponovo uklju~io interkom da bi ih ~uo;
pogledao ih je, mno{tvo misli brbljanih u nestrpljivom umu, zatim Martina koji je }utke
stajao me|u njima, pa êljust pakla i njene neravne zidove. "Dogovoreno. Kako vam se
~ini kao preliminarni plan, Martine?"
"Vi odlu~ujete", re~e Martin.
U roku od pet dana Dònovi su istovarili i pripremili sav materijal i opremu i

po~eli sa otvaranjem rudnika. Radili su savr{eno delotvorno. Pju je istovremeno bio
o~aran i prestravljen njihovom delotvorno{}u, pouzdano{}u, nezavisno{}u. Nije im bio
ni od kakve koristi. Klon bi, razmi{ljao je on, zaista mogao biti potpuno uravnoteèno,
samodovoljno ljudsko bi}e. Kad jednom odraste, ne bi mu vi{e bila potrebna ni~ija
pomo}. Bio bi dovoljan samom sebi fizi~ki, seksualno, emotivno, intelektualno. Ma {ta
da uradi neki njegov ~lan, uvek je imao podr{ku i odobravanje svojih drugova, svojih
drugih ja. Niko im vi{e nije bio potreban.
Po dva klona ostajala su u kupoli i vr{ila prora~une i vodila administraciju,
~esto putuju}i sankama do rudnika radi merenja i testiranja. To su bili matemati~ari,
Zajin i Kaf. U stvari, kao {to je objasnila Zajin, svih desetoro steklo je potpuno
matemati~ko obrazovanje od tre}e do dvadeset prve godine, ali izme|u dvadeset prve i
dvadeset tre}e ona i Kaf nastavili su s matematikom, dok su ostali poja~ali studije drugih
struka, geologije, rudarstva, ma{instva, elektronike, robotike, primenjene atomistike i
tako dalje. "Kaf i ja ose}amo", re~e ona, "da smo deo klona koji je najbliì onome {to je
Dòn ôu bio u ranijem ìvotu. Ali, naravno, on se uglavnom bavio biomatematikom, a
nas u toj oblasti nisu mnogo obrazovali."
"Bili smo im najpotrebniji na ovom polju", re~e Kaf s patriotskim ponosom koji
su ponekad ispoljavali.
Uskoro su Pju i Martin nau~ili da razlikuju ovaj par od ostalih, Zajin po
pona{anju, a Kafa jedino po o{te}enom noktu domalog prsta leve ruke, {to je bilo
posledica pogre{no naciljanog ~eki}a u {estoj godini. Bez sumnje je me|u njima bilo jo{
147
mnogo takvih razlika, fizi~kih i psihi~kih; priroda je mo`da i bila istovetna, ali odgajanje
nije. Samo, te razlike bilo je te{ko uo~iti.
Deo pote{ko}a nastajao je i usled toga {to oni nikada nisu stvarno razgovarali sa
Pjuom i Martinom. [alili su se s njima, bili ljubazni, uvek se lepo slagali. Ni{ta nisu
pruàli. Nije bilo ni~ega na {ta se ~ovek mogao poàliti; bili su vrlo prijatni, ispoljavali
su standardnu ameri~ku druèljubivost. "Dolazi{ li iz Irske, Ovene?"
"Niko ne dolazi iz Irske, Zajin."
"Ima puno Amerikanaca irskog porekla."
"Svakako, ali nema Iraca. Dve hiljade na ~itavom ostrvu, koliko je meni
poznato. Zna{, oni nisu uveli kontrolu ra|anja, pa im je ponestalo hrane. Kada je do{la
tre}a glad, vi{e uop{te nije bilo Iraca, izuzev sve{tenika, a oni se svi pridràvaju celibata,
ili bar gotovo svi."
Zajin i Kaf se usiljeno nasme{i{e. Oni nisu znali za verski fanatizam, niti za
ironiju. "[ta si ti onda po narodnosti?" upita Kaf, a Pju odgovori: "Vel{anin."
"Da li to Martin i ti razgovarate na vel{kom?"
[ta te se ti~e, pomisli Pju, ali odgovori: "Ne, to je njegov jezik, a ne moj:
argentinski. Ogranak {panskog."
"Nau~io si ga radi va{ih poverljivih razgovora?"
"Od koga to da krijemo razgovore? Re~ je naprosto o tome da ~ovek ponekad
poèli da progovori maternji jezik."
"Da li je Vel{ neobi~an?" upita Zajin.
"Vel{? Ah, Vels, tako se zove. Jeste, Vels je neobi~an." Pju uklju~i seka~
kamenja, koji je izlu|uju}om piskom spre~io svaki dalji razgovor, a dok je pi{talo, on
okrenu le|a i re~e jednu nepristojnu re~ na vel{kom.
Te no}i koristili su argentinski radi poverljivih razgovora. "Da li se uvek pari
isto dvoje, ili se menjaju svake no}i?"
Martin je delovao iznena|eno. Na tren je imao izraz la`ne stidljivosti, koji
uop{te nije odgovarao njegovim crtama lica. Toga nestade. I on je bio radoznao. "Ja
mislim da oni to rade nasumce."
"Ne {ap}i, ~ove~e, zvu~i pokvareno. Ja mislim da se smenjuju."
"Po planu?"
"Tako da nikoga ne izostave."
Martin se vulgarno nasmeja i uti{a se. "A mi? Nas nisu presko~ili?"
"Nisu ni razmi{ljali o tome."
"[ta ako zamolim neku od cura?"
"Ispri~a}e ostalima, pa }e kolektivno odlu~iti."
"Nisam im ja bik", re~e Martin, a tamno, te{ko lice mu pocrvene. "Ne}e one
mene da procenjuju..."
"Polako, ma~isto", re~e Pju. "Misli{ li da zamoli{ neku."
Martin mrgodno sleè ramenima. "Nek' se drè i dalje svog incesta."
"Da li je to incest ili masturbacija?"
"Briga me, sve dok to rade da ih ja ne ~ujem!"
148
Prvi poku{aji klona da glume ~ednost ubrzo su se iscrpli, nemotivisani bilo

kakvom dubljom samoodbranom, bilo sve{}u o okruènju. Pju i Martin su svakodnevno
bili sve vi{e okruèni prisno{}u njihove stalne emocionalno-seksualno-mentalne
razmene: okruèni, a ipak isklju~eni.
"Jo{ dva meseca do polaska", re~e Martin jedne ve~eri.
"Do ~ega?" re~e Pju. U poslednje vreme bio je prili~no mrzovoljan i Martinova
namrgo|enost i{la mu je na nerve.
"Do olak{anja."
Kroz {ezdeset dana posada istraìva~ke misije trebalo je da se vrati iz obilaska
ostalih planeta sistema. Pju je bio svestan toga.
"Precrtava{ dane u kalendaru?" podsmehnu se on.
"Sredi se, Ovene."
"Ma, {ta ho}e{?"
"To {to sam rekao."
Razi{li su se ose}aju}i prezir i uvre|enost.
Pju u|e u kupolu po{to je dva dana proveo sam na Pampi, {irokoj, vulkanskoj
visoravni ~ija se najblià ivica nalazila na dva sata leta prema jugu. Bio je umoran, ali
samo}a ga je osveìla. Nije bilo preporu~ljivo da idu sami na duà putovanja, ali u
poslednje vreme ~esto su to ~inili. Martin je bio nagnut pod blistavim osvetljenjem i
crtao je jednu od svojih divnih, elegantnih karata. Ova je predstavljala ~itavo lice Libre,
lice unakaèno rakom. Ina~e je kupola bila prazna, delovala je mra~no i prostrano, kao u
vreme pre dolaska klona. "Gde je zlatna banda?"
Martin zagrokta da ne zna, a zatim diè glavu da bi bacio pogled prema suncu
koje je mlitavo ~u~alo na isto~noj zaravni, poput ogromne, crvene àbe, a zatim prema
satu, na kome je stajalo 18:45. "Danas je bilo jakih zemljotresa", re~e on, vrativ{i se
mapi. "Jesi li ih osetio tamo dole? Okolo je popadala gomila kutija. Pogledaj seizmo."
Igla je skakutala i podrhtavala na valjku. Ovde se nikada nije zaustavljala. U
toku popodneva valjak je registrovao pet zemljotresa velikog intenziteta; igla je dvaput
isko~ila sa valjka. "Epicentar 61' severno sa 42' 4'' isto~no."
"Ovog puta nije u [ancu."
"înio mi se druga~iji od uobi~ajenih. O{triji."
"U Bazi Jedan de{avalo mi se da po ~itavu no} leìm budan, ose}aju}i kako
zemlja poskakuje. ûdno kako se ~ovek navikne na takve stvari."
"Ina~e pobrljavi{. [ta ima za jelo?"
"Mislio sam da si ti kuvao."
"êkao sam klona."
Ose}aju}i se prevareno, Pju izvadi dvanaest paketi}a sa hranom, gurnu dva u
instape}, izvu~e ih napolje. "Dobro, evo ve~ere."
"Ba{ sam razmi{ljao", re~e Martin dok je prilazio stolu, "{ta kad bi neki klon
klonirao samog sebe? Ilegalno. I napravio hiljadu kopija - deset hiljada. îtavu vojsku.
Predstavljali bi poprili~nu silu, zar ne?"
149
"Ali koliko bi miliona ko{tala tolika rulja? Ve{ta~ke materice i sve te stvari.
Bilo bi te{ko dràti to u tajnosti, osim kada bi imali ~itavu planetu za sebe... Pre Gladi,
kada je Zemlja imala nacionalne vlade, pri~alo se o tome: klonirajte najbolje vojnike,
napravite ~itave legije. Ali nestalo je hrane pre nego {to su stigli da se poigraju time."
Razgovarali su prijateljski, kao i obi~no.
"ûdno", re~e Martin, `va}u}i. "Jutros su nas rano napustili, zar ne?"
"Svi sem Kafa i Zajin. Mislili su da danas izvade prvu turu. O ~emu je re~?"
"Nisu se vratili na ru~ak."
"Sigurno ne}e umreti od gladi."
"Oti{li su u sedam."
"Jesu." Onda Pju shvati. Imali su zalihe vazduha za osam sati.
"Kaf i Zajin poneli su rezervne boce kada su po{li. Imali su ih ~itavu gomilu."
"Jesu, ali sve su vratili radi ponovnog punjenja." Martin ustade i pokaza prema
jednoj od gomila stvari koje su izdelile kupolu na hodnike i odaje.
"Na svakom im-odelu postoji alarmni ure|aj."
"Nije automatski."
Pju je bio umoran i gladan. "Sedi i jedi, ~ove~e. Umeju oni i sami da brinu o
sebi."
Martin sede, ali nije jeo. "Bio je jak zemljotres, Ovene. Onaj prvi. Dovoljno jak
da se upla{im."
Posle pauze Pju uzdahnu i re~e: "Dobro."
Bez imalo odu{evljenja izvadili su dvosede sanke koje su im uvek bile na
raspolaganju i odvezli se prema severu. Dugi zalazak sunca sve je prekrio otrovno
crvenom sluzi. Vodoravna svetlost i senke oteàvale su im vidljivost, podigle su pred
njima zidove od la`nog gvo`|a kroz koje su proletali, pretvorile dolinu iza êljusti pakla
u ogromnu jamu ispunjenu krvavom vodom. Oko ulaza u tunel ~itav haos ma{inerije,
kranova, kablova, servomotora, to~kova, ma{ina-kopa~ica, robo-kola, kliza~a i
kontrolnih ku}ica nahereno je {tr~ao u crvenoj svetlosti. Martin sko~i sa sanki i utr~a u
rudnik. Zatim istr~a do Pjua. "O Boè, Ovene, sru{ilo se", re~e on. Pju u|e, a na pet
metara od ulaza ugleda svetlucavi, vla`ni, crni zid kojim se tunel zavr{avao. Odskora
izloèn vazduhu, delovao je organski, poput tkiva utrobe. Ulaz u tunel, pro{iren
eksplozijama i sa dvosmernom {inskom vezom postavljenom za robokola, u~inio mu se
neizmenjen, sve dok nije primetio na hiljade pau~inastih pukotina u zidovima. Pod je bio
pokva{en nekom lepljivom te~no{}u.
"Bili su unutra", re~e Martin.
"Mo`da su i dalje. Sigurno su imali rezervne boce sa vazduhom..."
"Pogledaj, Ovene, pogledaj bazaltni krov, zar ne vidi{ {ta je napravio zemjotres,
pogledaj."
Niska grba tla koja je natkriljavala pe}ine i dalje je odavala nestvarni utisak
opti~ke varke. Izokrenula se, utonula u sebe, ostaviv{i prostrano ulegnu}e ili udubljenje.
Dok je Pju kora~ao po njemu, video je da je i ono prekriveno mnogobrojnim si}u{nim
150
pukotinama. Iz nekih je curio beli~asti gas, tako da se sun~eva svetlost prelamala na

povr{ini gasnog bazena kao u vodi mutnog crvenog jezera.
"Nije rudnik kriv. Nije bilo gre{ke u njemu!"
Pju se brzo vrati do njega. "Ne, nema gre{ke, Martine - vidi, sigurno nisu svi
bili zajedno unutra."
Martin ga je sledio, tragaju}i izme|u izlomljenih ma{ina najpre utu~eno, a
zatim sve ìvlje. On primeti vazdu{ne sanke. Sletele su iz pravca severa i zabile se ukoso
u jamu ispunjenu koloidnom pra{inom. Nosile su dva putnika. Jedan je bio dopola
prekriven pra{inom, ali merni ure|aji njegovog odela normalno su funkcionisali; drugi
je, privezan, visio sa nagnutih sanki, im-odelo mu je bilo razderano na polomljenim
nogama, a telo smrznuto poput kamena. To je bilo sve {to su na{li. Po{to to preporu~uju
i obi~aji i pravila, smesta su kremirali poginulog laserskim pi{toljima koje su nosili po
propisu i koje nikada ranije nisu upotrebili. Znaju}i da }e mu pripasti muka, Pju podiè
preìvelog na dvosede sanke i posla Martina u kupolu sa njime. Zatim povrati, izbaci
ostatke iz odela i, na{av{i neo{te}ene ~etvorosede sanke, po|e za Martinom, tresu}i se
kao da se Librina hladno}a probila do njega.
Preìveli je bio Kaf. Bio je u stanju dubokog {oka. Na zatiljku su mu prona{li
oteklinu koja je mogla da zna~i potres mozga, ali nije bilo nikakvih vidljivih preloma.
Pju donese dve ~a{e s koncentratom hrane i dve posude s akvavitom. "Hajde",
re~e on. Martin poslu{a i ispi napitak. Posedali su na kutije u blizini vise}ih postelja i
nalili akvavit.
Kaf je leào nepokretan, vo{tanog lica, glatke, crne kose rasute po ramenima,
uko~ene usne bile su mu malo razdvojene da bi propustile dahtavo disanje.
"Bi}e da je to bio prvi udar, onaj veliki", re~e Martin. "Sigurno je ~itavu
strukturu oborio postrance. Sve dok se nije uru{ila. Mora da u pobo~nim stenama ima
gasa, kao u onim formacijama u trideset prvom kvadrantu. Ali nije bilo nikakvog
nagove{taja..." i dok je to govorio, svet polete ispod njih. Stvari posko~i{e i zaklopara{e,
vi~u}i: Ha! Ha! Ha! "Ovo je bilo kao u ~etrnaest ~asova", re~e Razum drhtavo
Martinovim glasom, me|u par~i}ima i ru{evinama sveta. Ali Nerazum ustade, dok se
buka sti{avala, a stvari prestajale da ple{u, i po~e glasno da vri{ti.
Pju sko~i preko svog prolivenog akvavita i poku{a da zadrì Kafa u leàju.
Mi{i}avo telo samo ga strese sa sebe. Martin mu pritisnu ramena. Kaf je vri{tao, borio
se, gu{io; lice mu je pobledelo. "Oksi", re~e Pju, a ruka mu instinktivno prona|e pravu
iglu; dok je Martin pridràvao masku, un zabode iglu u blizini nerva vagusa, vra}aju}i
Kafa u ìvot.
"Pojma nisam imao da se razume{ u te stvari", re~e Martin, zadihan.
"Lazarov ubod, otac mi je bio lekar. êsto pomaè", re~e Pju. "Hteo bih tog
pi}a koje sam prosuo. Da li je zemljotres gotov? Ja ne umem da kaèm."
"Naknadni udari. Nije to samo tvoja drhtavica."
"Za{to se gu{io?"
"Ne znam, Ovene. Pogledaj u priru~nik."
151
Kaf je disao normalno, a boja mu se vratila; jo{ su mu jedino usne bile tamne.
Nalili su jo{ po jednu ~a{u i seli pored njega uz medicinski priru~nik. "Ni~ega nema o
cijanozi ili prestanku disanja u poglavljima '[ok' ili 'Potres mozga'. Sigurno nije ni{ta
udahnuo dok je imao odelo na sebi. Ne znam. Isto toliko koristi imali bismo i od
'Maminog ku}nog travara'... 'Analni hemoroidi', fuj!" Pju zavitla knjigu na gornju
povr{inu jedne kutije. Nije uspeo da dobaci, jer su ili on ili povr{ina kutije i dalje bili
nemirni.
"Za{to nije dao signal?"
"Molim?"
"Ono osmoro u rudniku nije imalo vremena. Ali on i devojka sigurno su bili
napolju. Mo`da se ona nalazila kraj ulaza, pa je bila zahva}ena prvim klizanjem. On je
svakako bio napolju, mo`da u kontrolnoj ku}ici. Utr~ao je, izvukao je napolje, stavio na
sanke, po{ao prema kupoli. Za sve to vreme uop{te nije pritisnuo alarmno dugme u im-
odelu. Za{to?"
"Pa, dobio je udarac po glavi. Ne verujem da je uop{te bio svestan da je devojka
mrtva. Nije vladao sobom. Ali i da jeste, ne znam da li bi se setio da nam uputi signal.
Oni su, pomo}i radi, traìli jedno drugo."
Martinovo lice bilo je poput indijanske maske, sa brazdama u uglovima usana i
o~ima od tamnih komada uglja. "Je li? [ta li je onda osetio tada, kada je po~eo
zemljotres, a on bio napolju, sam..."
Umesto odgovora, Kaf po~e da vri{ti.
Zatim pade sa vise}eg leàja uz te{ke gr~eve ~oveka koji se gu{i, smesta obori
Pjua razmahanim rukama, saplete se preko gomile kutija i pade na pod, plavih usana,
belih o~iju. Martin ga odgurtnu nazad na leàj i dade mu kiseonika, zatim kleknu pored
Pjua koji je sedeo i brisao pose~enu jagodicu. "Ovene, jesi li dobro, ho}e li ti biti dobro,
Ovene?"
"Mislim da jesam", re~e Pju. "Za{to mi time trlja{ lice?"
Bilo je to kratko par~e kompjuterske trake, sada umrljano Pjuovom krvlju.
Martin ga baci. "Mislio sam da je ubrus. Isekao si obraz na toj kutiji tamo."
"Je li ga pro{lo?"
"Izgleda."
Gledali su Kafa koji je leào uko~en, sa zubima pretvorenim u belu crtu izme|u
tamnih, stisnutih usana.
"Kao epilepsija. Mo`da je povreda mozga?"
"[ta misli{ o tome da mu damo punu dozu meprobamata?"
Pju zavrte glavom. "Ne znam {ta je sve bilo u onome {to sam mu ubrizgao zbog
{oka. Ne èlim da ga predoziram."
"Mo`da }e sada prespavati celu stvar."
"I sam bih to voleo. Imam ose}aj da izme|u zemljotresa i njega ne mogu da se
odrìm na sopstvenim nogama."
"Ima{ tu gadan rez. Sredi ga, ja }u jo{ malo ostati s njim."
Pju o~isti pose~eni obraz i svu~e ko{ulju, a zatim zastade.
152
"Ima li ne{to {to je trebalo da uradimo - da probamo."

"Svi su mrtvi", re~e Martin polako, tiho.
Pju leè preko vre}e za spavanje, a ve} trenutak kasnije probudi ga neprijatni,
uznemiruju}i zvuk borbe. On teturavo ustade, prona|e iglu, tri puta poku{a da je zabode
bez uspeha, zatim zapo~e masaù Kafovog srca. "Usta na usta", re~e on i Martin poslu{a.
Ubrzo Kaf o{tro udahnu, kucanje srca mu se ustali, zgr~eni mi{i}i po~e{e da se opu{taju.
"Koliko sam spavao?"
"Pola sata."
Stajali su oznojeni. Tle zadrhta, materijal kupole se zatalasa i uleè. Libra je
opet plesala strahotnu polku, svoj Totentanz. Sunce je, iako se uzdizalo, izgledalo sve
ve}e i crvenije; gasovi i pra{ina sigurno su se podigli visoko u retku atmosferu.
"[ta mu je, Ovene?"
"Mislim da umire s njima."
"Njima... Ali kaèm ti da su svi mrtvi."
"Njih devetoro. Svi su mrtvi, smrvljeni ili ugu{eni. Svi su bili on, sav je bio
sa~injen od njih. Izginuli su, a on sada proìvljava njihove smrti, jednu po jednu."
"Uh, jad Bo`ji", re~e Martin.
Slede}i put bilo je isto. Peti put bilo je gore, jer se Kaf borio i buncao,
poku{avao da govori, ali nije uspevao da istisne re~i, kao da su mu usta bila zatvorena
kamenjem ili blatom. Posle toga, napadi su oslabili, ali i on sam. Osmi napad do|e oko
~etiri i trideset; do pet i trideset Pju i Martin ~inili su sve {to mogu da zadrè ìvot u telu
koje je, bez ikakvog otpora, klizilo u smrt. Zadràli su ga, ali Martin re~e: "Slede}i }e ga
dokusuriti." Tako je i bilo; ali Pju je ubacivao sopstveni dah u nepokretna plu}a, sve dok
se i sam nije obeznanio.
Probudio se. Kupola je bila neprozirna, a svetla poga{ena. Oslu{nuo je i za~uo
disanje dva usnula ~oveka. Zaspao je i vi{e ga ni{ta nije budilo dok to nije u~inila glad.
Sunce se nalazilo prili~no visoko iznad tamnih visoravni, a planeta je prestala
da igra. Kaf je spavao. Pju i Martin pili su ~aj i gledali ga s ponosom vlasnika.
Kada se Kaf probudi, Martin mu pri|e: "Kako si, stari?" Nije bilo odgovora.
Martinovo mesto zauze Pju i zagleda se u sme|e, mutne o~i koje su zurile u njegove, ne
vide}i ih. Kao i Martin, brzo se okrenuo na drugu stranu. Podgrejao je koncentrat hrane i
odneo ga Kafu. "Hajde, ispij."
Video je kako su se mi{i}i na Kafovom vratu zategli. "Pustite me da umrem",
re~e mladi}.
"Ti ne umire{."
Kaf je govorio jasno i precizno: "Devet desetina mene je mrtvo. Nije me
dovoljno ostalo u ìvotu."
Ta preciznost uveri Pjua i on po~e da se bori protiv uverenosti. "Ne", re~e on
o{tro. "Oni su mrtvi. Ostali. Ti nisi me|u njima, ti si ìv. Ti si Dòn ôu. Tvoj ìvot je u
tvojim rukama."
Mladi} je i dalje leào, zagledan u tamu koje nije bilo.
153
Martin i Pju su na smenu odvozili teglja~ Eksploatacionih trupa do êljusti

pakla i rezervni par roboa da bi spasli opremu i za{titili je od Librine opake atmosfere,
jer je vrednost stvari bukvalno bila astronomska. Bio je to spor posao za samo po jednog
~oveka, ali nisu èleli da ostave Kafa samog. Onaj koji je ostajao u kupoli bavio se
sre|ivanjem dokumentacije, dok je Kaf sedeo ili leào zagledan u svoju tamu, ni{ta ne
govore}i. Dani su nemo prolazili.
Radio zapucketa i progovori: poziv misije sa broda. "Bi}emo na Libri za pet
nedelja, Ovene. Ta~nije govore}i, za trideset ~etiri E-dana i devet ~asova. Kako stoje
stvari u dobroj staroj kupoli?"
"Ne valja, {efe. Eksploataciona grupa je izginula u rudniku, svi sem jednoga.
Zemljotres. Pre {est dana."
Radio zapucketa i zapeva pesnu zvezda. Pauza od {esnaest sekundi u oba
smera; brod se sada nalazio na orbiti planete II. "Svi mrtvi osim jednog? Ti i Martin ste
nepovre|eni?"
"U redu smo, {efe."
Trideset dve sekunde.
"Paserina je ovde s nama ostavila eksploatacioni tim. Mogao bih da ih po{aljem
na projekat êljust pakla, umesto na projekat iz kvadranta sedam. Sredi}emo to kada se
spustimo. U svakom slu~aju, ti i Martin bi}ete oslobo|eni kupole dva. Dr`'te se. Jo{
ne{to?"
"Ni{ta vi{e."
Trideset dve sekunde.
"Dobro, onda. Zdravo, Ovene.
Sve ovo ~uo je i Kaf, a kasnije mu Pju re~e: "[ef }e te mo`da pitati èli{ li da
ostane{ ovde s novom eksploatacionom grupom. Ti zna{ kako je ovde." Upu}en u tegobe
ìvota na dalekim svetovima, èleo je da upozori mladi}a. Kaf nije odgovorio. Otkako je
rekao: "Nije me dovoljno ostalo u ìvotu", nije progovorio ni re~.
"Ovene", re~e Martin u interkom odela, "on ga je odsvirao. Opaljen. Psiho."
"Dobro se drì za nekoga ko je umirao devet puta."
"Dobro? Kao {to je isklju~eni android dobro. Jedino ose}anje koje mu je
preostalo jeste mr`nja. Pogledaj mu o~i."
"Nije to mr`nja, Martine. Slu{aj, istina je da je na neki na~in on stvarno bio
mrtav. Ne mogu ni da zamislim {ta ose}a. Ali to nije mr`nja. On ne moè ~ak ni da nas
vidi. Previ{e je mra~no."
"Vratove seku po mraku. Mrzi nas jer nismo Alef, Jod i Zajin."
"Mo`da. Ali ja mislim da je on sam. Ne vidi nas, niti ~uje, u tome je stvar.
Nikada ranije nije morao da vidi nikoga. Nikada ranije nije bio sam. Mogao je da vidi
samoga sebe, da razgovara sa sobom, da ìvi, devet sopstvenih ja tokom ~itavog ìvota.
On ne zna kako se gura kad si sam. Mora da u~i. Daj mu vremena."
Martin zatrese masivnom glavom. "Odsvirao", re~e on. "Kada bude{ nasamo s
njim, priseti se da bi mogao da ti slomi vrat jednom rukom."
154
"Mogao bi", re~e Pju, ~ovek mekog glasa, povre|ene jagodice; sme{io se. Tek
{to su izi{li iz vazdu{ne komore kupole da programiraju jedan servo za popravku
o{te}enog teglja~a. Videli su kako Kaf sedi unutar ogromne, polujajaste kupole, poput
muve u }ilibaru.
"Daj mi onaj blok. Zbog ~ega misli{ da }e mu biti bolje?"
"O~igledno ima jaku li~nost."
"Jaku? Obogaljenu. Devet desetina mrtvu, kako to sam re~e."
"Ali on nije mrtav. @iv je ~ovek: Dòn Kaf ôu. Do{ao je na svet na mnogo
otka~en na~in, ali, najzad, svaki de~ko mora da nau~i da se odvoji od porodice. Uspe}e
on."
"Ne vidim kako."
"Razmisli malo, moj Martine. êmu sluì kloniranje? Da popravi ljudsku rasu.
Saterani smo u {kripac. Pogledaj mene. IIQ i GC ne dostiù ni pola Dònovih. Ipak,
toliko su me èleli za slu`bu na dalekim svetovima da su me primili ~im sam se pojavio,
snabdeli me ve{ta~kim plu}nim krilom i popravili mi kratkovidost. Da okolo ima
dovoljno valjanih, zdravih momaka, misli{ da bi primili kratkovidog Vel{anina sa
polovinom plu}a?"
"Nisam znao da ima{ ve{ta~ko plu}no krilo."
"Eto, imam. Nije limeno, razume{. Ljudsko, izraslo u rezervoaru iz par~eta
nekoga; klonirano, ako ti se tako vi{e svi|a. Tako se prave organi za presa|ivanje, op{ta
zamisao ista kao kod kloniranja, ali par~ad i komadi}i umesto gotovih ljudi. To je sad
moje plu}no krilo, kako god okrene{. Ali ho}u da kaèm da ovih dana na svetu ima
previ{e ljudi nalik meni, a nedovoljno poput Dòna ôua. Oni poku{avaju da ponovo
podignu ljudsko genetsko stablo koje se, otkako se populacija srozala, svelo na kr`ljavu
travku. Zna~i, ukoliko su ga klonirali, snaàn je i bistar ~ovek. To je jedina logika, u
svakom slu~aju."
Martin zagrokta; servo po~e da bruji.
Kaf je malo jeo; imao je problema sa gutanjem hrane, gu{io se, tako da je
odustajao posle nekoliko zalogaja. Izgubio je osam ili deset kila. Ipak, posle neke tri
nedelje, apetit po~e da mu se vra}a, a jednog dana on po~e da razgleda li~ne stvari
klonova, vre}e za spavanje, alat, hartije koje je Pju uredno sloìo na daljem kraju avenije
kutija i predmeta. Slagao ih je, uni{tio hrpu hartije i drangulija, od preostalog napravio
paketi}, zatim ponovo zapao u komu na nogama.
Posle dva dana je progovorio. Pju je poku{avao da otkloni zavijanje zvuka
magnetofona; Martin je odleteo mlaznjakom, proveravaju}i mape Pampe. "U pakao i
prokletstvo", re~e Pju, a Kaf odvrati bezbojnim glasom: "Ho}e{ li da ja to uradim?"
Pju posko~i, sabra se i dade ma{inu Kafu. Mladi} je rastavi, ponovo sklopi i
ostavi na stolu.
"Pusti neku traku", re~e Pju, sra~unato nehajno, zauzet kod drugog stola.
Kaf stavi prvu traku na redu, koral, a zatim leè na svoj leàj. Zvuk stotina
ljudskih glasova koji su zajedno pevali ispuni kupolu. Nepomi~no je leào, praznog lica.
155
Slede}ih dana uradio je nekoliko rutinskih poslova, bez traènja. Nije

preduzimao ni{ta {to je zahtevalo inicijativu, a kada bi ga zamolili da uradi ne{to uop{te
nije odgovarao.
"Dobro se snalazi", re~e Pju argentinskim nare~jem.
"Ne. Pretvara se u ma{inu. Radi ono za {ta je programiran, ne reaguje na bilo
{ta drugo. Gore mu je nego dok ni{ta nije radio. Vi{e nije ljudsko bi}e."
Pju uzdahnu. "Pa, laku no}", re~e on na engleskom. "Laku no}, Kafe."
"Laku no}." To je rekao Martin. Kaf nije.
Slede}eg jutra, tokom doru~ka, Kaf pruì ruku preko Martinovog tanjira da
dohvati dvopek. "Za{to nisi traìo?" re~e Martin sa dobro}udno{}u prigu{enog o~ajanja.
"Mogao sam ja da ti ga dodam."
"Mogao sam da ga dohvatim", re~e Kaf svojim ravnim glasom.
"Da, ali pazi. Kada zatraì{ da ti neko doda ne{to, kaè{ laku no} ili zdravo,
takve stvari nisu va`ne, ali svejedno, kada neko ne{to kaè ~ovek treba da odgovori..."
Mladi} je nezainteresovano gledao Martina; o~i kao da mu nisu dopirale do
osobe koju je gledao. "Za{to bih odgovarao?"
"Zato {to ti je neko ne{to rekao."
"Za{to?"
Martin sleè ramenima i nasmeje se. Pju sko~i i uklju~i seka~ kamena."
Kasnije je rekao: "Mani se toga, molim te, Martine."
"Maniri su od su{tinske va`nosti u malim, izdvojenim posadama, bar neka vrsta
manira, {ta god bio zajedni~ki posao. U~ili su ga tome, te stvari znaju svi na dalekim
svetovima. Za{to sve to namerno odbacuje?"
"Govori{ li ti sebi laku no}?"
"Pa {ta s tim?"
"Zar ne vidi{ da Kaf nikada nije poznavao nikoga izuzev sebe?"
Martin malo razmisli, a onda prasnu: "Onda, bogami, ~itavo to zame{ateljstvo
sa kloniranjem ni{ta ne valja. [ta }e nam gomile iskopiranih genija, kada oni ~ak i ne
znaju da postojimo?"
Pju klimnu. "Mo`da bi bilo mudrije razdvajati klonove i uzgajati ih sa drugima.
Ali ovako ~ine stvarno sjajan tim."
"Da li? Ne znam ba{. Da je tamo bila grupa od deset prose~nih, nedelotvonih
vanzemaljskih inènjera, da li bi svi izginuli? [ta ako su, kada je stigao zemljotres i kada
su stvari po~ele da se uru{avaju, {ta ako su sva ta deca potr~ala istim putem, mo`da
dublje u rudnik, da bi spasla onoga koji je bio najdublje? âk je i Kaf bio napolju i
krenuo unutra... To je hipoteza. Ali stalno ne{to mislim, od deset obi~nih, zbunjenih
momaka, vi{e bi ih se izvuklo."
"Ne znam. Istina je da istovetni blizanci ~esto umiru u pribli`no isto vreme, ~ak
i ako nisu videli jedan drugog. Istovetnost i smrt, sve je to vrlo ~udno..."
Dani su prolazili, crveno sunce gmizalo je preko tamnog neba, Kaf nije
odgovarao kada bi mu se obratili, Pju i Martin svakog dana sve ~e{}e su reàli jedan na
drugoga. Pju se poàlio na Martinovo hrkanje. Uvre|en, Martin je pomerio leàj na drugi
156
kraj kupole i jedno vreme nije govorio sa Pjuom. Pju je zvi`dukao vel{ke tu`balice dok
se Martin nije pobunio, a onda je Pju izvesno vreme prestao da govori.
Dan pre nego {to je trebalo da stigne brod misije, Martin objavi da ide do
Merioneta.
"Mislio sam da }e{ mi pomo}i na kompjuteru da zavr{im analizu stena", re~e
Pju, oàlo{}en.
"To moè i Kaf. Hteo bih da jo{ jednom vidim [anac. Prijatno", dodade na
nare~ju, nasmeja se i ode.
"Kakav je to jezik?"
"Argentinski. Zar ti nisam to ranije rekao?"
"Ne znam." Posle izvesnog vremena mladi} dodade: "Mislim da sam zaboravio
mnoge stvari."
"Zapravo, i nije bilo va`no", re~e Pju, najednom shvativ{i koliko je bitan taj
razgovor. "Ho}e{ li da mi pomogne{ sa kompjuterom, Kafe?"
On klimnu.
Pju je ostavio mnogo nedovr{enih stvari, pa im je posao oduzeo ~itav dan. Kaf
je bio dobar saradnik, mnogo brì i sistemati~niji i od samog Pjua. Njegov ravni glas,
sada kada je ponovo progovorio, prili~no je nervirao Pjua; ali ni to nije bilo va`no, jer
trebalo je izdràti samo jedan dan sa njime, a onda }e do}i brod, stara posada, drugovi i
prijatelji.
Tokom pauze za ~aj, Kaf re~e: "[ta }e se desiti ako se istraìva~ki brod sru{i?"
"Svi na njemu }e izginuti."
"Mislio sam s nama."
"S nama? Poslali bismo radijom SOS signale i ìveli na pola obroka sve dok ne
stigne spasila~ka ekipa iz oblasti tri. To je na ~etiri i po E-godine odavde. Ovde moèmo
da prehranimo tri ~oveka, da vidim, mo`da ~etiri do pet godina. Bilo bi malo tesno."
"Da li bi poslali krstaricu zbog tri ~oveka?"
"Bi."
Kaf vi{e nije govorio.
"Dosta veselih spekulacija", re~e veselo Pju i ustade da se vrati na posao. No,
istog trena polete u stranu, a stolica mu se izma~e ispod ruke; napravio je neku vrstu
polupiruete i o{tro tresnuo o pod kupole. "Bogo moj", re~e on, vrativ{i se izraàvanju iz
svog rodnog kraja, "{ta je to?"
"Potres", re~e Kaf.
[oljice uz plasti~ni kikot posko~i{e po stolu, rolna papira izlete iz kutije, koà
kupole zatalasa se i nabra. Pod nogama im se zaori titanska buka, napola zvuk, napola
podrhtavanje, podzvu~ni tutanj.
Kaf je nepomi~no sedeo. Zemljotres ne pla{i ~oveka koji je devet puta poginuo
u zemljotresu.
Pju, bledog lica, krute, crne kose koja mu je {tr~ala oko glave, re~e: "Martin je
u [ancu."
"Kakvom {ancu?"
157
"Velika raselina. Epicentar lokalnih zemljotresa. Pogledaj seizmograf." Pju se

borio sa zaglavljenim vratima komore koja se jo{ tresla.
"Kuda }e{?"
"Za njim."
"Martin je po{ao mlaznjakom. Nije bezbedno koristiti sanke za vreme
zemljotresa. Gubi se kontrola nad njima."
"Zaboga, ~ove~e, u}uti!"
Kaf ustade, govore}i ravnim glasom kao i obi~no: "Nepotrebno je sada po}i za
njim. To je preduzimanje suvi{nog rizika."
"Ukoliko mu se alarm izgubi, javi mi to radiom", re~e Pju, zatvori {lem svog
odela i otr~a u komoru. Kada je izi{ao, Libra zadiè poderanu suknju i zaigra trbu{ni
ples, po~ev od njegovih nogu pa sve do crvenog obzorja.
Unutar kupole, Kaf je gledao kako se sanke uzdiù, trep}u poput meteora u
mutnocvenom svetlu dana i nestaju na jugoistoku. Pod kupole zadrhta, zemlja se
zaka{lja. Grotlo ju`no od kupole izbljuva oblak crnog gasa koji se sporo uzdizao.
Zvono zaurla i crveno svetlo blesnu na glavnoj kontrolnoj tabli. Na natpisu
ispod svetiljke pisalo je "Odelo 2", a ispod toga bilo je na{krabano A. G. M; Kaf nije
isklju~io signal. On poku{a da pozove Martina radiom, zatim Pjua, ali nijedan nije
odgovarao.
Kada su naknadni potresi oslabili, on se vrati poslu i dovr{i Pjuov prora~un. To
mu je oduzelo oko dva sata. Svakih pola sata poku{avao je da uspostavi vezu s odelom 1
i nije uspevao, zatim s odelom 2, ali ni tu nije uspevao. Posle jednog sata crveno svetlo
prestade da trep}e.
Bilo je vreme za ve~eru. Kaf zgotovi obrok za jednu osobu i pojede ga. Zatim
leè na svoj leàj.
Naknadni udari su prestali, osim slaba{nih, razmazanih drhtaja sa dugim
razmacima. Sunce je visilo na zapadu, pljosnato, bledocrveno, ogromno. Nije se vidljivo
spu{talo. Nije bilo ba{ nikakvog zvuka.
Kaf ustade i po~e da kora~a po neurednoj, poluspakovanoj, kutijama ispunjenoj,
pustoj kupoli. Ti{ina se nastavljala. Pri{ao je magnetofonu i pustio prvu traku koja mu se
na{la pri ruci. Bila je to instrumentalna muzika, ~isto elektronska, bez harmonija, bez
glasova. Zavr{ila se. Ti{ina se nastavila.
Gornji deo Pjuove uniforme, bez jednog dugmeta, visio je sa gomile uzoraka
stenja. Kaf ga je gledao neko vreme.
Ti{ina se nastavljala.
Detinji san: na ~itavom svetu nema nikog ìvog osim mene. Na ~itavom svetu.
Nisko na nebu, ju`no od kupole, blesnu meteor.
Kafova usta se otvori{e, kao da poku{ava ne{to da kaè, ali nije se ~uo nikakav
zvuk. On ùrno pri|e severnom zidu i zapilji se u èlatinozno, crveno svetlo.
Mala zvezda pojavi se i po~e da se spu{ta. Dve prilike zakloni{e vazdu{nu
komoru. Kaf je stajao pokraj komore kada su u{li. Martinovo im-odelo bilo je
158
prekriveno nekom vrstom pra{ine, tako da je izgledalo crvenkasto i bradavi~avo, poput

Librine povr{ine. Pju ga je drào za ruku.
"Da li je povre|en?"
Pju strese odelo, pomoè Martinu da slju{ti svoje. "Prodrman", re~e kratko.
"Komad grebena survao se na mlaznjak", re~e Martin, sedaju}i za sto i ma{u}i
rukama. "Ali ne dok sam ja bio unutra. Parkirao sam ga, razume{, i po~eo da nju{kam po
onoj oblasti sa ugljenom pra{inom, kada sam osetio da stvari skaku}u okolo. Zato sam
oti{ao na jedno lepo par~e ranog vulkanskog tla koje sam primetio odozgo, dobra
podloga i prili~no udaljena od grebena. Zatim sam video kako se komad planine
obru{ava na letelicu, prili~no uzbudljiv prizor, i tek posle izvesnog vremena sinulo mi je
da su rezervne boce s kiseonikom bile u njoj, pa sam pritisnuo alarmno dugme. Ali
nisam uhvatio nikakvu radio-poruku. To se ovde uvek de{ava kada su zemljotresi, tako
da nisam znao da li se signal probio. Stvari su i dalje skakale, a komadi grebena
obru{avali su se, okolo je letelo manje kamenje, a pra{ine je bilo toliko da nisam mogao
da vidim ni na metar ispred sebe. Stvarno sam po~eo da se pitam {ta li }u udisati u sitne
sate, zna{, kada ugledah dobrog starog Ovena kako zuji po [ancu, po svoj toj pra{ini i
|ubretu, poput velikog, ru`nog {i{mi{a..."
"Ho}e{ da jede{?"
"Naravno da ho}u. Kako si ti pro{ao za vreme zemljotresa, Kafe? Nema
o{te}enja? U stvari, i nije bio naro~ito veliki, zar ne, {ta kaè seizmo? Nevolja je sa
mnom bila u tome {to sam se na{ao usred svega. Stari epicentar - Alvaro. U~inilo mi se
da ima petnaest Rihtera - potpuno uni{tenje planete."
"Sedi", re~e Pju. "Jedi."
Po{to je Martin malo jeo, bujica njegovih re~i presahnu. Ubrzo je oti{ao do
svog leàja koji se jo{ nalazio u udaljenom uglu, tamo gde ga je odneo kada se Pju
poàlio na njegovo hrkanje. "Laku no}, Vel{anine s pola plu}a", re~e on preko kupole.
"Laku no}."
Martin vi{e ni{ta nije rekao. Pju je u~inio kupolu neprozirnom, smanjio
osvetljenje do ù}kastog sjaja slabijeg od svetlosti sve}e i seo, ne rade}i ni{ta, ne
govore}i ni{ta, povu~en u sebe.
Ti{ina se nastavljala.
"Dovr{io sam prora~un."
Pju klimnu glavom: hvala.
"Martinov signal se probio, ali nisam mogao da uspostavim vezu ni sa njim, ni
sa tobom."
Uz napor, Pju re~e: "Nije trebalo da po|em. âk i sa jednim rezervoarom imao
je vazduha za jo{ dva sata. Kada sam krenuo, moglo se desiti da on ve} ùri ku}i. Ovako
smo svi bili odse~eni jedan od drugoga. Upla{io sam se."
Ti{ina se vrati, isprekidana Martinovim otegnutim, tihim hrkanjem.
"Voli{ li ti Martina?"
Pju diè pogled, gnevnih o~iju: "Martin mi je prijatelj. Radimo zajedno, dobar
je ~ovek." On stade. Posle izvesnog vremena dodade: "Da, volim ga. Za{to si to pitao?"
159
Kaf ni{ta nije rekao, ali je gledao prema sabesedniku. Lice mu se izmenilo, kao
da je ugledao ne{to {to ranije nije prime}ivao; i glas mu se promenio. "Kako moè{...
Kako si..."
Ali Pju nije umeo da odgovori. "Ne znam", re~e on. "To je, delom, stvar navike.
Ne znam. Naravno, svi smo mi sami. [ta drugo moè{ nego da drì{ ruku pruènu u
tami."
Kafov ~udni pogled se spusti, saèèn sopstvenom ja~inom.
"Umoran sam", re~e Pju. "Bilo je gadno, tragati za njim po svoj toj crnoj pra{ini
i prljav{tini, a po zemlji su se otvarala i zatvarala usta... Odoh u krevet. Brod }e nam se
javiti oko {est ili tako ne{to." On ustade i protegnu se.
"To su klonovi", re~e Kaf. "Druga eksploataciona grupa koju dovode sa
sobom."
"Je li?"
"Dvanaestoklon. Stigli su sa nama na Paserini."
Kaf je sedeo u malom, ùtom oreolu svetiljke, kao da iza nje vidi ono ~ega se
pla{io: novog klona, mnogostruko ja ~iji on nije bio deo. Izgubljeni komad razbijenog
kompleta, odlomak, nestru~njak za samo}u, ~ak bez znanja kako se uzvra}a ljubav
drugom pojedincu, sada se morao suo~iti sa apsolutnom, zatvorenom samodovoljno{}u
klona od dvanaest ~lanova; to je zaista bio preveliki zahtev za tog jadnog momka. Pju
mu u prolazu poloì ruku na rame. "[ef ne}e traìti da ostane{ ovde sa novim klonom.
Moè{ da po|e{ ku}i. Ili }e{, po{to si jedan od obu~enih za daleke svetove, mo`da po}i
dalje sa nama. Mogao bi nam biti od pomo}i. Ne ùri. Sigurno }e{ pravilno odlu~iti."
Pjuov tihi glas se izgubi. Stajao je i raskop~avao se, malo poguren od umora.
Kaf ga je gledao i video ono {to nije primetio nikada ranije, video je njega: Ovena Pjua,
drugog ~oveka, stranca ruke ispruène u tami.
"Laku no}", promrmlja Pju, uvla~e}i se u vre}u za spavanje, ve} napola usnuo,
tako da nije ~uo kako Kaf uzvra}a posle stanke i ponavlja blagoslov preko tame.
160

Ursula Legvin - Hainske Price

Cargado por

Información del documento

Título original

Derechos de autor

Formatos disponibles

Compartir este documento

Compartir o incrustar documentos

Opciones para compartir

¿Le pareció útil este documento?

¿Este contenido es inapropiado?

Copyright:

Formatos disponibles

Ursula Legvin - Hainske Price

Cargado por

Copyright:

Formatos disponibles

Ursula Legvin……………………………………………….

Ursula Legvin, HAINSKE PRI^E

Adaptirao : Petar Popovi}

SVET SE KA@E [UMA

da{~anog stola gde mu ga je stvorac pripremio, zajedno sa pe{kirom i uspravljenim

"Nisu vredni neprilika, kapetane. Vra`ji, mrzovoljni, mali, zeleni kopilani!

"Video sam je i nisam je video."

"Dr`i{ li san u rukama?"

"Postojao je jedan po imenu Ljubov", re~e Selver predvodnici. "Pri~ao sam o

njegovi pretpostavljeni; jedino je vlastitom pukovniku bio odgovoran za to {to je izgubio

na to da li se slagao ili ne sa tim kako kolonijska uprava vodi poslove, te{ko da bi ga

"Poku{avam da ustanovim jednu okolnost, kapetane, koja bi mogla da

"Izdvajaju ih. Sasvim doslovno. Na manja ostrva."

"Trebalo je dobro da se zamislite nad tim statisti~kim podatkom, gospodo, pre

neposrednoj opasnosti od novih i masovnijih napada domorodaca, mogu da zadr`im brod

"Gospodine Gose?" re~e u~tivi glas.

jednom ga obuze tako sna`no ose}anje vlastitog poni`enja i `rtvovanja da mu suze

dopustili da ih izdajnici obmanu, zato {to su poslu{ali humanoide, a prenebregli savete

strogo po redu, bez ikakvih povlastica, sledovanja halucinogena su racionisana, a

Nije bilo svrhe poku{ati da se pridobije i zapovednik; kao dobar poznavalac

rastinja prema prisustvu uma - sve ga je to onespokojavalo i, poput ostalih, on se

jednom. Shvatio je da se i cela potla~ena zajednica mo`e na sli~an na~in isprovocirati

I tako je Selver istupio sa ispru`enim rukama, na zemaljski na~in se rukovao sa

Stalno je do`ivljavao neprijatna iznena|enja, otkrivaju}i koliko su mu ranjiva

Mnogi At{eanci, a naro~ito Sanjari iz domova, nisu bili u stanju da menjaju

tamo{njim osobljem mrzeli su da im se u posao petljaju 'glave{ine' i 'stru~njaci'. Ljubov

napajale svetiljke iz generatorske centrale, probili se do arsenala i poharali ga. Prve

"Moramo da razgovaramo, gospodine Gose", re~e mu Selver, koji je od

"Ne ovde", re~e Selver. Jo{ su se nalazili na Pose~enim zemljama, me|u

"Pa, onda nam ne preostaje drugo do da uzmemo i malo goriva."

grmlje. Um su mu potpuno zaposeli slo`eni mirisi trule`i i rastinja, uvelog li{}a,

PROSTRANIJA OD CARSTAVA I SPORIJA

Hainci su podsticali njihova istra`ivanja, opskrbljuju}i ih brodovima i dobrovoljcima,

"Niko te ne mrzi, Andere, du{o", re~e Olero, namazav{i Eskvanin nokat na

No, za to je bilo razloga. ^lanovi ekipe za Krajnja istra`ivanja o~ekivali su da

Spu{tanje u plamenu na more; izvi|anje iz vazduha; prizemljenje. Ravnica

"Ne mogu da ka`em ni da ja preterano ljubim ove biljke", re~e Porlok,

Sss. "Slo`i}u se da je Porlokove mo}i opa`anja lako izbaciti iz koloseka. Ako

"Nema `ivotinja na ovoj planeti", bio je uporan Harfeks.

ose}aju, o ~udovi{noj vegetaciji, psihi~kim projekcijama. Prikrivena fobija D`eni ^ong

Ona sede na stolicu na sklapanje pokraj poljskog kreveta i posle nekoliko

Bila je ljubav, jednom. Prestra{eno dete, koje se gu{ilo u plimskim naletima i

Tomiko oseti hladno kostre{enje kose, pripravljanje aparata u`asa. "Oni: ko su

"Pozvali biste me natrag u bazu. A to ne bih mogao podneti. Jasno vam je da je

povezanih }elija. Na izvestan na~in to je veza: povezanost. Ne postoji stvarno. Ne

Harfeks se nije uhvatio na ovaj mamac. Izgledao je kao da mu nije dobro.

"Vidite", re~e Hoge, lekar, "mo`emo pretpostaviti da je podvrgnuta

Temperatura te odaje u kraljevskom Dvorcu bila je dvanaest stepeni na mestu

grubo, tako jednostavno? Sve droge, zastra{ivanje, hipnoza, parahipnoza, stimulacija

Akst je brzo shvatao, budu}i da je to bila osnovna odlika jednog mobila

"Zna~i, san Ekumena je da ponovo vaspostavi to drevno zajedni{tvo; da ponovo

Ledena ki{a prole}a dobovala je po kamenju kule, a vetar je zavijao po

Po{la je u ekumensku {kolu. Stanovala je u velikim zgradama blizu

Gospodin Harge, koji je uglavnom bio suzdr`an, progovori s iznenadnom

Poslednji snimak pod tu|inskom sun~evom svetlo{}u: uspravna, u sivom

Kraljevina Karhida ustupila je Ekumenu, za vreme vladavine Argavena XV,

"Kralj je mrtav", re~e Horsed. "@iveo kralj."

Galakti~ka oblast 8, br. 62: FOMALHAUT II.

automatski pogon (na liniji za Novu Ju`nu D`ord`iju) predstavljen je oligarhima

B) Fije (jednina Fijan): Visokointeligentna, potpuno hominoidna dnevna bi}a;

"To je ona", re~e Rokanon, podigav{i pogled sa Skra}enog d`epnog priru~nog

kraji{nika koji su se previ{e slobodno me{ali sa Olgijorima. Obasjana sun~evom

Sed i podbuo, poput kakvog pauka koji prede mre`u po razvalinama, on se