Katalanska ili velika kompanija je bila jedna od najvećih ako ne najveća

najamnička vojska svog vremena, ali nije bila tipična za svoje vreme. Ona je
izašla iz regularne vojske aragonskog kralja (Kraljevina Aragon, danas deo
Španije sa Kastilijom i susednim krajevima) Petra III. i njegovog sina Fridriha II.,
koji su u Siciliji vojevali protiv Karla Anžujskog, kralja južne Italije (zadnji je
poznat i srpskoj istoriji). Posle rata vojska nije znala gde pa je ponudila službu
vizantijskom caru. U početku činili su je oko 1.500 konjanika (po nekim izvorima
vitezi, ali zadnje je teško verovati) i oko 4.000 takozvanih almogavera, lakih
pešadija.

Ruđer de Flor bio je templar i u njih postao je komandant ratne galije, ali je
optužen za krađu dragocenosti iz templarske riznice i morao je da beži. Ušao je u
službu Fridriha II. i u ovoga postao vice-admiral. Kako je Fridirh sklopio mir sa
Karlom Anžujskim, nisu mu više bili potrebni almogaveri i hteo je njih da se reši. I
tako su prešli u službu vizantijskog cara Andronika II. Palaeologa. Ruđer je od
Andronika dobio titulu cara i oženio je Andronikovu unuku. Borio se u Anatoliji
protiv Turaka gde su on i njegova kompanija dobili u vlastelinstvo sve osvojene
krajeve, osim gradova. Govori se da su veoma žestoko vladali i harali osvojenim
krajevima. Kad im Andronik jednom nije mogao isplatiti obećanu sumu, pljačkali
su i vizantijske krajeve.  

Kako su postali previše moćni, tu su sad Vizantinci gledali da se njih oterase, te

su na prevaru ubili Ruđera i oko 300 konjanika i 1.000 pešadija kompanije. Došlo
je do bitke Vizantinaca i katalanske kompanije negde kod Galipolija, gde su
Vizantinci uspeli jedino da decimiraju kompaniju. Kompanija je tad brojala oko
200 konjanika i 1.200 pešadija. Počela je takozvana katalonska osveta, gde je
kompanija harala po Trakiji, Makedoniji te i po Svetoj Gori. U Vizantiji opet počele
su za to vreme tipične borbe za presto, a sa istoka napadali su i Turci, i time je
kompanija imala slobodnu ruku u Makedoniji i Trakiji. 

Najzad primljeni su u službu franačkog vojvodstva u Atini, gde se sa vremenom

gube njihovi tragovi. Treba isto napomenuti da su se kompaniji pridružavali ljudi
iz svih krajeva južne Evrope, ono katalonsko ostalo je kao naziv. Svakako, vojska
sa oko 200 konjanika i 1.200 pešadija, ovo posle ubistva Ruđera de Flora i pola
kompanije, nije bila baš toliko velika vojska. Srbi su npr. u bitku kod Velbužda 25
godina kasnije poveli oko 15.000 vojnika, među njima katalanski i nemački
najamnici, a Bugari isto tako oko 15.000 vojnika, među njima oko 3.000 Rumuna
i Tatara.

http://www.historyonmaps.com/ColourSamples/cbig/Catalanexpansionujabb.jpg
Putevi katalonske kompanije i haranje po Vizantiji (naradžasta boja (žuta buja
pokazuje ambicije Karla Anžujskog u Srbiji, koje ali nije uspeo))

Nego na engleskoj vikipediji Bugarite jedu onu stvar u vezi balkanskih ratova i
prvog svetskog rata, ispada da su nas gonili kao bosanski đogan...