ISSN 0350-5650

ISTORIJSKI INSTITUT

ME[OVITA GRA\A
MISCELLANEA

NOVA SERIJA Kw. XXVII

(2006)

Redakcioni odbor
PETAR V. KRESTI], ANDRIJA VESELINOVI],
ALEKSANDAR KRSTI]

Odgovorni urednik
dr PETAR V. KRESTI]

Beograd
2006
МЕШОВИТА ГРАЂА, XXVII, стр. 245-252 (2006)
MISCELLANEA, XXVII, pp. 245-252 (2006)
Оригинални научни рад
УДК 622.342 (497.11) (093) “1691”

Срђан КАТИЋ

ОТВАРАЊЕ РУДНИКА САМОКОВ И МАЈДАНПЕК

1691. ГОДИНЕ

У Бечком рату (1683-1699) територија данашње Србије и

пограничне области западне Бугарске претрпелe су велика
разарања, а посебно су пострадали рударски центри. Приликом
освајања, хабзбуршке трупе, као и хајдуци, пљачкали су богата
рударска насеља и занатско-трговачке чаршије, док су при повла-
чењу уништавали производна постројења. 1
За Османско царство гвожђе и бакар, као стратешки метали
за вођење рата, били су од изузетног значаја, што се види по
брзини обнављања рудника у поново освојеним областима. Од
освајања Београда у октобру 1690. године, прошло је само
неколико месеци до издавања заповести о „оживљавању”
рудника.
Документ који представљамо, односи се на обнављање
радова у руднику гвожђа Самоков и руднику бакра Мајданпек,
који су до Бечког рата имали највећу производњу у европском
делу Османског царства. Ради се о тескери сачињеној поводом
издавања одвојених заповести за поменуте руднике. Документ је

1
О уништењу рудничких градова Кучајне и Мајданпека у Бечком рату види: Т.
Катић, „Сувоземни пут од Београда до Видина (према дневнику похода
Мустафа-паше Ђуприлића 1690. године)”, Историјски часопис, XLVII (2000)
109, а о разарању Ћипровца види: П. Чолов, Чипровското въстание 1688,
София 1988. и Й. Списаревска, Чипровското въстание и европейският свят,
София 1988.

245
значајан јер су објављени извори о османском рударству у XVII
веку веома ретки, а из периода Бечког рата готово да их и нема.
Писан је османским писмима дивани и сијакат, а чува се у Архиву
Председништва Владе Републике Турске (Başbakanlık Аrşivi) у
Истанбулу, у архивској збирци Ибнулемин. 2
Поред сажетог текста заповести, тескера садржи и списак
државних прихода из поменутих, као и још неколико рудника,
који су се налазили у близини садашње српско-бугарске границе.
Самоков и околни рудници гвожђа били су у надлежности једног,
а рудници бакра Мајданпек и Кучајна 3 у надлежности другог
државног службеника задуженог за њихово обнављање.
Наведене ставке биле су само део државних прихода. У
Самокову, на пример, рудник је издаван у закуп одвојено од
рудничких хасова и његови приходи нису припадали овом
колективном закупу. Такође треба имати у виду, да су се закупи
рудника, због велике инфлације у ранијем периоду, сводили само
на право на експлоатацију руде и убирања дажбина из рударског
насеља, док је владарева петина од произведеног метала обра-
чунавана одвојено, у натури. 4

2
Ibn ül Emîn, Meadin I, 104.
3
Од првих деценија XVII века, бакар је постао главни производ рудника
Кучајна потиснувши, раније примарну, производњу сребра, злата и олова.
4
С. Катић, „Попис прихода Београдске канцеларије из 1708. године", Мешови-
та грађа – Miscellanea, XXIV (2005), [у даљем тексту: Попис прихода] 12.

246
IBN ÜL EMÎN, MEADİN I, 104.

247
 ТРАНСКРИПЦИЈА

Mukâta‘a-ı karye-i Duşnik Mukâta‘a-ı hâshâ-i

der kazâ-i Niş Samakov ve tevâbi‘hâ
guruş 200 fî sene
24.000 449.900

Der behr-i Der behr-i

karye-i Zarbinçe der karye-i Desivofçe
nâhiye-i Topolnica der nâhiye-i m.
tâbi‘-i nezâret-i Üsküb tâbi‘-i mezkûr
çarh vigne vigne
kıt‘a 2 kıt‘a 1 kıt‘a 2
maktû‘ be her çarh fî sene fî sene be her vigne timur
fî sene timur 2.000 timur maktû‘ maktû‘
4.000 kıyye 100 kıyye 100 fî sene 2.000 fî sene
yekûn kıyye 200 yekûn 4.000 kıyye 200

Der karye-i Relina der kazâ-i Mukâta‘a-ı Kuçayna ve ma‘den-i

Dubniça der livâ-i Köstendil Ipek
çarh vigne fî sene
kıt‘a 1 kıt‘a 1 524.000 mukâta‘a-ı Kuçayna
fî sene 2.000 fî sene 2.000 206.000 ma‘den-i Ipek
730.000

248
 Mukâta‘a-ı Ivlasina
Fî sene 659.100

[1] Vilâyet-i Rûmilinde Samakov ta‘bîr olınur timur ma‘deni olan [2]
mahallere haydud ve harbî kefere istîlâsından ahâlîsi perâkende [3] ve
bakıyye kalanları dahi za‘yıf’ul-hâl olmalarile kâr-hâneler işlemeyub
[4] timur hâsıl olmadığından mîrî içün iktizâ eden timur ziyâde bahâ
ile [5] alınub mîrîye gadr olındığından mâ’dâ lüzûmi bulunmak dahi
[6] mümkün olmayub timur hâsıl olan mevzi‘lerde olan re‘âyâ [7]
fukarâsına kuvvet virub ve kâr-hâneleri yapdırılub gereği gibi nizâm
[8] ve timur tedârikinde olan zarûreti def‘ ehemm olmağla ol
havâlîlerde [9] emvâl-i mîrî tahsîline me’mûr olan Ak Papla Mehmed
zîde kadruhû [10] bâlâda defter olınan mukâta‘âtın ahâlîsine kuvvet
virub ve kâr-hânelerin [11] yapdırub ve işletdirub hâsıl olan timuri
mîrî içün cem‘ [12] ve fermân ile ta‘yîn olınan mahallelere irsâl u iysâl
ve sarf eyleduği [13] icârât ü ihrâcâtı kâdîlarının mümzâ ve mahtûmi
huccet ve defterleri mûcebince [14] deyne mahsûb olmak olmak (sic!)
şartile me’mûr buyurulmak ve Semendire sancağında [15] ma‘den-i
İpek ta‘bîr olınur mevzi‘de vâkı‘ nühâs ma‘deni dahi harâb [16] ve
ahâlîsi perîşân olmalarile livâ-i mezbûrede cizye tahsîline me’mûr [17]
Sofya kethudâyeri Arnavud Alî zîde kadruhûya şurût-i sâbıka üzere
[18] nizâm virub Der-i Sa‘âdete arz eylemek üzere mûcebince
mahalline kayd ve başka [19] başka evâmir-i şerîfe virilmek bâbında
telhîs olınub arz olındıkda [20] temâm ücretlerile işletmek üzere ancak
za‘yıf hâlleri olmağla kendülere [21] kuvvet olmak içün peşîn birer
mıkdâr akçe virilmek üzere mûcebince [22] mahalline kayd ve ahkâmı
virilmek fermân-i alî sadır olmağın vech-i meşrûh [23] üzere başka
başka emr-i şerîf yazılmak içün tezkire virildi.
Fî 22 C. [Cumadiyül ‫ۥ‬ahir] sene 1102.

Mühür

Kenarında: Mûcebince amel olınmışdır

249
 ПРЕВОД

Муката села Душник 5 у кадилуку Ниш Муката хасова Самокова

200 гроша и околине годишње
24.000 [акчи] 6 449.900 [акчи]

У делу села Зарбинце 7 у нахији Тополница, припада Скопском

незарету 8
коло 9 комада 2 вигањ 10 комада 1
одсеком од сваког кола годишње годишње
годишње гвожђа 2.000 гвожђа
4.000 100 ока 100 ока
укупно 200 ока
5
Jугоисточно од Ниша. Према попису из 1498. године у селу Доњи Душник
радио је један самоков (М. Васић, О. Зиројевић, А. Стојановски, „Попис
Нишког кадилука из 1498. године", Споменик, CXXXI (1992), 138).
Производња гвожђа убрзо је престала, а у изворима се поново помиње тек у
XVII веку.
6
У то време, према званичном курсу, грош је вредео 120 акчи.
7
Село Зарбинце припада старом рудишту, које се налази у новобрдској
рударској области. То рудиште простире се у правцу Чар – Седлар – Десивојце
и захвата североисточни део Криве Реке, прелазећи делимично у Јабланицу и
Пољаницу. Код џамије у селу Зарбинцима, у изворном делу Муховске реке,
постоји троскиште настало радом топионица гвожђа (В. Симић, Рударство
гвожђа средњовековне Србије и Босне, Београд 1988 [у даљем тексту: Рударство
гвожђа] 183-184).
8
Финансијска институција, која је надзирала пословање рудника и ковница
новца у неколико санџака. Поред великих рудника попут: Кратова, Запланине,
Трепче и Новог Брда у надлежности незарета били су и мањи руднци и
топионичарска постројења. О Скопском незарету види: H.G. Majer, „Нешто за
јава-џизието и маден мукатаа незаретот на Скопје и Вучитрн во 1663. година",
Гласник Института за национална историја, XVIII/3, Скопје 1974, 127-148 и
А. Шериф, Рударство во Македонија во време на османлиското владеење,
Скопје 2001, 43-44.
9
Вертикално постављен точак који је захваљујући потиску воде покретао
млатове у самаковима и мехове у топионицама. С обзиром на то да се у колима
наведеним у документу производило гвожђе тај назив се односио на самокове,
а не на топионице.
10
Потиче од старословенске речи виген – ковачница. У областима око
Самокова и још неким деловима Бугарске, као и у Србији, то је био назив за
пећ за топљење гвожђа (В. Симић, Рударство гвожђа, 288).

250
У делу села Десивојце 11 у поменутој нахији, припада наведеном
[незарету]

вигањ комада 2
од сваког вигња гвожђе
одсеком одсеком
годишње 2.000 годишње
укупно 4.000 200 ока

У селу Рељина у кадилуку Дупница у санџаку Ћустендил

коло комад 1 вигањ комад 1

годишње 2.000 годишње 2.000

Муката Кучајна Муката Власина 12

и мајдан Пек (Мајданпек) 13 годишње 659.100
годишње
524.000 муката Кучајна
206.000 мајдан Пек
730.000

Становнштво рудника гвожђа званог Самоков у

Румелијском ејлајету разбежало се услед освајања хајдука и
ратног непријатеља, а они што су остали у тако су јадном стању,
да топионице не раде и гвожђе се не производи. Због тога се за
државу неопходно гвожђе купује по високој цени, чиме јој се

11
Село Десивојце, налази се у северном делу рудишта поменутог у напомени 7
(исто 183-184).
12
Власински крај је у средњовековној српској држави и под османском влашћу
био познат по производњи гвожђа, која је била међу највећима на Балкану (В.
Симић, Рударство гвожђа, 107-139).
13
Мукати Кучајна припадали су приходи од рудника и рудничког хаса. Та
муката и приходи из Мајданпека, почевши од 1567. године, у неколико
наврата, заједнички су издавани у закуп (С. Катић, „Улога Јевреја у отварању и
развоју рудника Кучајна и Мајданпек у другој половини XVI века", Годишњак за
друштвену историју, 1–2 (2001), 13). Таква пракса настављена је и по
завршетку Бечког рата 1699. године (С. Катић, Попис прихода, 12).

251
наноси штета, а чак се ни тако не могу задовољити постојеће
потребе. Зато је најважније оснажити сиротињу рају у местима
где се производи гвожђе, поправити и како треба припремити
топи-онице и уклонити недостатке у производњи гвожђа.
Ради тога је послат и одаслат у ферманом му додељене
крајеве Ак Папла Мехмед, службеник задужен за скупљање
државног иметка у поменутој области - нека му се увећа вредност
- како би оснажио становништво горе уписаних муката, дао да се
изграде и покрену топионице и прикупио за државу произведено
гвожђе. Он је постављен на дужност под условом да се приходи и
расходи које направи, сходно дефтерима и хуџетима овереним
кадијским печатима и потписима, рачунају у дуг.
Рудник бакра по имену Мајданпек у Смедеревском
санџаку такође је разорен, а његово становништво растурено. Зато
је Арнаутину Алију, локалном спахијском ћехаји 14 Софије - нека
му се увећа вредност - који је задужен за скупљање џизије у поме-
нутом санџаку, дато упутство, у складу с пређашњим условима.
С тим у вези написани су телхис и молба којима се тражи
да се сачине и заведу [у регистар] одвојене часне заповести [за
Самоков и Мајданпек], а у складу са садржајем представке упу-
ћене Прагу Среће. Ради тога је објављен часни ферман и у реги-
стар заведено да се [раја] упосли с пуним платама, с тим да јој се
дâ унапред извесна свота акчи, пошто је у јадном стању и треба је
оснажити. Зато је и издата тескера да би се, на горе описани
начин, сачиниле одвојене часне заповести.

22. Џумаде друге 1102. године [по хиџри] – 22. III 1691 15

Печат (нечитак)

На маргини: Извршено према наведеном

14
Заповедник престоничких коњичких трупа, спахија и силахдара,
стационираних по провинцијским гарнизонима.
15
Документ је издат на Невруз, персијску Нову годину, дан када су вршене
смотре војске и почињале припреме за поход.

252