P. 1
ZmagazinBr7

ZmagazinBr7

|Views: 369|Likes:
Publicado porMilenko Sreckovic

More info:

Published by: Milenko Sreckovic on Aug 31, 2010
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

12/13/2012

pdf

text

original

Sections

  • Mario De Điljo Belmar
  • Izbrisani u Beogradu
  • Džon Pildžer
  • Ahmed Šokr
  • Milenko Srećković
  • Mašenjka Bačić
  • Marko Strpić
  • Martin Krajkenbaum
  • Tom Engelhart
  • Majkl Kolon
  • Adam Hanije
  • Noam Čomski
  • Kris Spanos
  • Danijel Šodorkof
  • Ričard Filips

UVOD

Umesto uvodnika
Srđan Aleksić (1966-1993) bio je vojnik Vojske Republike Srpske. Ubili su ga pripadnici te iste vojske pošto im se suprotstavio kada su na ulici hteli da ubiju njegovog poznanika i komšiju, Alena Glavovića, Bošnjaka iz Trebinja. Nasrnuli su na Srđana i pretukli ga kundacima. Podlegao je povredama 27. januara, 1993 godine. Imao je 27 godina.

SADRŽAJ

Z PRE SVEGA
Antiimperijalni otpor u Jevanđelju po Marku
Mario DeĐiljo Belmar ...................... 2

Z SVET
Tom Engelhart ................................ 27

Z DODATAK
Ričard Filips .................................... 66

Anatomija kolateralne štete u Bušovoj Vanvremenski portret antikolonijalne borbe u Alžiru eri Deset ratova, deset medijskih laži
Majkl Kolon ..................................... 33

Z BALKAN
Slučaj Kosovo: “Samoopredeljenje” kao instrument imperijalističke politike
Peter Švarc ........................................ 4

Diktatura istine
-intervju sa Đilom Pontekorvom, režiserom Bitke za Alžir (Edvard Said) ................................... 69

’Novi Bliski Istok’ i Palestina
Adam Hanije ................................... 35

Blizak dodir sa stvarnošću
-intervju sa Đilom Pontekorvom, režiserom Bitke za Alžir (Marija Espozito) ............................. 73

Izbrisani u Beogradu ........................ 7 Ne zaboravimo Jugoslaviju!
Džon Pildžer .................................... 13

Narod je sasvim pristojan, ali je žrtva propagande
intervju sa Noamom Čomskim ......................................... 40

Pravno nevidljiva lica
intervju sa Ivankom Kostić ............. 14

Drugi hladni rat?
Noam Čomski ................................. 43

CIP - Katalogizacija u publikacji Narodna Biblioteka Srbije, Beograd 32 Z Magazin Balkan. - 2008, br. 5-. - Beograd (Golsvortijeva 34): FreedomFight, 2008(Beograd : Highland production). - 30 cm Tromesečno ISSN 1452-9017=Z Magazin Balkan CORBISS.SR-ID 140392716

Dozvola za krađu – privatizacija na srpski način
Ahmed Šokr .................................... 16

Iračke izbeglice i odgovornost SAD-a
Kris Spanos ..................................... 47

Z VIZIJA I STRATEGIJA
Socijalna ekologija i razvoj zajednice
Danijel Šodorkof ............................ 50

Najvažnije probleme može rešiti samo globalni sindikat
Milenko Srećković .......................... 18

Novac u školstvo, a ne u vojsku
Mašenjka Bačić ............................... 20

Z SUOČAVANJE S PROŠLOŠĆU
U podnožju kapitalizma
intervju sa Milenom Prstojević ......................................... 56

Izdavač
Pokret za slobodu, 063/83-83-882, pismo@freedomfight.net

Za besplatno školstvo… i sve ostalo
Marko Strpić ................................... 21

Žiro-račun
Freedom Fight, 205-121816-39

Rat je nešto drugo
intervju sa Đorđem Palibrkom ........................................ 62

Nemačka uloga u odcepljenju Kosova
Martin Krajkenbaum ....................... 23

Štampa
Highland production team, Beograd, 011/644-8083

1

PRE SVEGA

Mario De Điljo Belmar

Antiimperijalni otpor u Jevanđelju po Marku
Jevanđelje po Marku (5:1-13)
1. I dođoše preko mora u okolinu Gadarinsku. 2. I kad iziđe iz lađe, odmah ga srete čovjek s duhom nečistijem. 3. Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama; 4. Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti. 5. I jednako dan i noć bavljaše se u grobovima i u gorama vičući i bijući se kamenjem. 6. A kad vidje Isusa iz daleka, poteče i pokloni mu se. 7. I povikavši iza glasa reče : šta je tebi do mene, Isuse sine Boga višnjega? Zaklinjem te Bogom ne muči me. 8. Jer mu govoraše: Iziđi, duše nečisti, iz čovjeka. 9. I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo. 10. I moliše ga mnogo da ih ne šalje iz one okoline. 11. A ondje po brijegu pasijaše veliki krd svinja. 12. I moliše ga svi đavoli govoreći: Pošalji nas u svinje da u njih uđemo. 13. I dopusti im Isus odmah. I izišavši duhovi nečisti uđoše u svinje; i navali krd s brijega u more; a bijaše ih oko dvije hiljade; i potopiše se u moru. ski shvatio je šta bi se dogodilo istorijskom Isusu kad bi se vratio u ovaj svet i suočio sa inkvizitorima Hristovog carstva. Ali, ako čitate Bibliju iz perspektive jevrejskih seljaka, kojima se Isus i obraćao svojim alternativnim bogosluženjem, shvatićete zašto seljaci El Salvadora danas Bibliju smatraju knjigom oslobođenja ili zašto su robovi iz Afrike u SAD koristili Bibliju za širenje i jačanje abolicionističkog pokreta u vremenima pre oslobođenja. Ričard Horsli nam u svojoj knjizi Isus i imperija priča o čoveku po imenu Jošua (Isus) ben Hananeja koji je živeo u isto vreme kad i Jošua ben Josif (Isus sin Josifov: iz Jevanđelja). Horsli nas obaveštava da su rimske vlasti Jošuu ben Hananeja proglasile ludim, da su ga rimski čuvari tukli, da bi ga na kraju pustili da napusti Jerusalim. Zašto? Jošua ben Hananeja se pominje u nekim istorijskim izvorima zbog toga što je bio dobro poznat narodu Jerusalima u to vreme i to kao čovek mudrosti koji ide okolo proričući propast Izraela. Zašto je on važan? Pa, zato što se navedeni kratki opis Isusa ben Hananeja u stvari podudara sa likom depolitizovanog Isusa kojeg susrećemo u opisu Isusa koji nam daju etablirani i konzervativni hrišćani: naime, Isusa koji hoda okolo propovedajući, Isusa učitelja mudrosti, Isusa hipi dobročinitelja, Isusa pravednika i moralne ličnosti. Ali postoji ogromna razlika između dvojice ljudi koje nam predstavlja Horsli. Isus ben Josif nije bio samo pretučen i izbačen iz grada, već su njega rimski okupatori i razapeli na krstu. Zašto? Zbog toga što je Isus ben Josifov bio vođa pokreta – ne usamljeni učitelj mudrosti – koji je ponudio konkretnu alternativu siromašnim jevrejskim seljacima i usprotivio se rimskoj vlasti. A to je bilo proglašeno opasnim. Isusov pokret je težio da postigne dve stvari: da obnovi Izrael i da se odupre rimskoj okupatorskoj vojsci. Važno je da se setimo da Isus nikad nije propovedao samog sebe, on je propovedao o dolazećem carstvu ili kraljevstvu (od grčke reči: basileia). Dobar deo Isusove teologije usredsređene na carstvo je alternativa rimskoj predstavi basileia1, koja je, ustvari, predstavljala širenje rimske ”civilizacije” na narode koji su smatrani za ”varvarske” rase, kao što je bio jevrejski narod. Osnova rimske teologije basileia bila je ideja da Rim vlada svojom imperijom zbog toga što su rimski bogovi (kao što je Jupiter) želeli da Rim vlada svetom. Osnova Isusove vizije basileia, konkretizovane u njegovom deljenju trpeze i hrane sa odbačenima, bilo je shvatanje da je Božja volja da podanici rimske vlasti (poslednji) postanu prvi. Širenje Rimskog carstva rimska elita videla je kao dobar civilizirajući projekat (Pax Romana) koji je imao i političke i religiozne implikacije. U to vreme, politika i religija nisu bile odvojene jedna od druge. Na primer, imperator Domicijan (81-96 n.e.) nije bio doživljavan samo kao otelovljenje rimskog sistema imperijalne vlasti, koji je bio aristokratski, već je istovremeno shvatan i kao oličenje božjeg prisustva (deus praesens, na latinskom), manifestacija Jupiterovog prisustva među ljudima. Obojica, i Isus i imperator (cezar), bili su smatrani božanskim predstavnicima carstva, ili basileia. Prema tome, prisustvo Isusa kao Božjeg izaslanika u Jevanđeljima u direktnom je sukobu sa cezarovom vlašću i osporava njegovo pozivanje na božansko pravo na vlast. Isus se oslanjao na specifične aspekte sopstvene jevrejske tradicije da bi odgovorio na svoje iskustvo pod imperijalnom vladavinom Rimljana. On je podsećao na brojne biblijske primere odupiranja jevrejskog naroda carskoj vlasti, kako bi podstakao otpor imperiji sopstvenog vremena. Na primer, podsećao je na iskustvo oslobađanja od ropstva pod piramidalnim sistemom Egipta (Egzodus), proročke kritike monarhijske vladavine u Izraelu (Knjiga proroka), iskustva vavilonskog izgnanstva i makabejskih ustanaka protiv helenizacije jevrejske kulture, koji su se odigrali manje od 200 godi1 Bazileja (starogrčka reč koja je prvobitno označavala carsku palatu): u hrišćanstvu znači Božje ili nebesko carstvo (Basileia tou theou), iz ove reči je izvedena naša reč vaseljena. (prim.prev)

Uvod
Jevanđelja prikazuju istorijskog Isusa kao ličnost koja je živela i umrla pod okupacijom Rimske imperije. Iako su hrišćanske crkve postale crkve carstva, antiimperijalni otpor je imao centralnu ulogu u Isusovom pokretu. Rimsko kažnjavanje raspinjanjem na krstu bilo je namenjeno nepokornim pojedincima, obično iz nižih društvenih slojeva, koji su smatrani pretnjom za rimsku vladavinu. Hiljade pojedinaca je raspeto tokom rimske vladavine; bio je to način da se stanovništvo zastraši i drži u pokornosti. Isus je bio jedan od njih. Većina Velikih inkvizitora ovog sveta nastoji da čita Bibliju uopšte ne spominjući rimsku okupaciju! Moćnici nastoje da Bibliju čitaju kroz naočari koje pogoduju svetskim inkvizitorima. Ruski romanopisac Fjodor Dostojev-

2

PRE SVEGA
na pre njegovog rođenja. Makabejski ustanci su, da pomenemo i to, prva povest nacionalno oslobodilačke borbe koja je zapisana! Štaviše, Isusovo propovedanje među siromašnim seljacima Galileje, najosiromašenije oblasti Palestine, bilo je pod dubokim uticajem radikalnih biblijskih zakona o oprosnim godinama (svaka pedeseta godina). Tradicija oprosne godine iz Treće knjige Mojsijeve ili Knjige levitske (poglavlje 25), koja je proizašla iz iskustva vavilonskog izgnanstva, propisivala je radikalno restrukturiranje društva kojim su seljacima vraćana njihova sopstvena sredstva za proizvodnju (zemlja i oslobađanje od dugova). Svaka pedeseta, jubilarna ili oprosna godina, u kojima se zahtevalo oslobađanje robova, opraštanje dugova, i vraćanje zemljišta, bio je pokušaj da se održava posvećenost oslobodilačkom Bogu koji je ”narod Izraela” spasio ropstva. Bio je to pokušaj izgradnje alternativnog puta, ”kontrastnog društva”, veoma različitog od imperijalnog sistema piramidalnog Egipta, koji stoji nasuprot izraelskom idealu. Zakon o oprosnim godinama bio je stvoren zato što bi većina seljaka antičkog sveta, pod nametnutim dažbinama i porezima, na kraju završavala u dugovima, gubila zemlju, i bivala prisiljena na ugovorni najamni rad za zemljoposedničke elite. Prema Ulrihu Duhrovu (Ulrich Duchrow), u pretkapitalističkim društvima, kamata na dug je za otplatu zahtevala deo profita ”koji ustvari nije postojao s obzirom na to da je proizvodnja ostajala istog obima”. Povećanje proizvodnje radi otplaćivanja dugova u pretkapitalističkoj agrarnoj privredi, bilo je praktično nemoguće za siromašnog seoskog farmera. Isus je živeo u jednoj privredi koju Voren Karter (Warren Carter) naziva ”legionarskom privredom”, u kojoj je pretnja vojnim nasiljem rimskih legija (vojne jedinice sastavljene od otprilike 5.000 vojnika) ”osiguravala da se većina ljudi potčini plaćanju dažbina i poreza”. Karter piše da su grad Antiohiju 80. godine Hristove ere, sa populacijom od oko 150.000 ljudi, kontrolisale četiri legije, odnosno 20.000 rimskih vojnika. To znači jedan vojnik na svakih 7,5 osoba! Imperijalno nasilje i zastrašivanje bili su svakodnevno iskustvo tog vremena, a mnogi stanovnici prisiljeni na angareia, to jest neformalne egzodusu, oslobađanju iz Egipta (koji je antiteza izraelskog utopijskog ”kontrastnog društva”), a zatim, ona pokazuje da isceljenje ovog pojedinca i njegovo ponovno uvođenje u zajednicu, ”iz prostora među grobovima”, čini sadržinu Isusovog pokreta za nebesko carstvo (basileia). Isusov pokret je toliko radikalan u svom uspostavljanju prostora basileia među legijama rimskih okupatora da ljudi ”počinju da preklinju Isusa da napusti njihovo mesto”(5:17). To je jedna razumljiva reakcija, kad se ima u vidu ”rimska kampanja ponovnog osvajanja koja je pustošila zemlju” (Majers). Isceljenje čoveka koga su zaposeli demoni i njegov povratak u zajednicu predstavljaju pretnje rimskoj vladavini u okupiranoj Palestini. Sagledan iz perspektive Egzodusa, zaposednuti čovek simbolički predstavlja novi alternativni Izrael. Isceljenje upućuje na novi početak za one koji su živeli ”među grobovima” Egipta. Baš kao što se egipatska vojska podavila, simbolišući novi početak za bivše robove, isterivanje demona i isceljenje predstavljaju odbacivanje sistema zasnovanog na militarizmu i ropskom radu. Ali, Isus isto tako pokazuje i put u obnovljenu budućnost u kojoj je uspostavljanje alternativne zajednice, zajednice isceljenja, pokazano kao budući znak njegovog nebeskog carstva (basileia). U predanju o Isusu koji leči Gadarinca koga su zaposeli demoni, prisustvujemo procesu pomoću koga je demonima zaposednuta osoba, koja se povukla ”među grobove”, izlečena od ubistvenog dejstva rimske vojne okupacije. Isus nastoji da iz prostora ”među grobovima” izvede te monstrume čija je monstruoznost konkretna posledica imperijalističke okupacije. ”Monstrumi” se ne mogu razumeti bez kritike sistema dominacije u svetu; oni nam ”pokazuju” (monstrare) kako takvi sistemi obezličuju ljude i negiraju život. Situacije imperijalne dominacije takođe obiluju mentalnim bolestima, jer su potlačeni ljudi često uhvaćeni u šizofrenična stanja između podređivanja (usled pretnje nasiljem) i otpora (usled nepodnošljive situacije u kojoj žive). Ali u ovoj priči, osvajačku tuđinsku silu, koja je prikazana kako preuzima kontrolu nad umom i telom osobe, Isus je proterao. ■ Prevela Nada Ljubić

dodatke brutalnom poreskom sistemu koje je propisivala sama vojska, kao što su rekvizicija2 stoke, kuvanje i smeštaj za vojnike, prisilni rad, itd. Ko je finansirao ovu ogromnu vojnu mašineriju, kao i svu tu izgradnju puteva, mostova i akvadukta neophodnih da bi takva mašinerija funkcionisala? Lokalno stanovništvo čiju su većinu činili siromašni radnici i seljaci. Priča o Gadarincu koga je zaposeo zli duh jeste slikovit prikaz duhovnih, psiholoških i somatskih posledica delovanja rimske okupacije na narod. Zaposednuti čovek koji je i danju i noću živeo ”među grobovima”(5:5), na, prema jevrejskom zakonu, nečistom mestu, može biti shvaćen kao predstava bede i jada jevrejskog naroda. Kada je Isus naredio demonu (reč koja obično znači ”moć” u jevanđelističkim pripovestima) da se predstavi, ovaj mu odgovara: ”Moje ime je legija: jer nas je mnogo”(5:9). Legija je u Markovo vreme značila samo jedno: vojnu jedinicu. Prema Čedu Majersu (Ched Myers) ”vođeni ovim znakom, otkrivamo da ostatak priče vrvi od vojnih slika”. Suočen sa Isusom, demon preklinje da bude poslat u ”krdo svinja”(5:11), koje se same dave u moru. Dok, po jevrejskom zakonu, svinja predstavlja najnečistiju od svih životinja, Majers nas podseća da se svinje nikada ne kreću u krdima. Međutim, reč krdo (grčki: agele) bila je često korišćena da označi gomile vojnih regruta. Slika svinja koje se dave direktno se odnosi na davljenje egipatskih vojnika u Crvenom moru posle oslobađanja iz egipatskog ropstva, što je ispričano u Egzodusu(14:28). Priča o izlasku, oslobađanju iz egipatskog ropstva, predstavlja najznačajniji događaj u jevrejskoj istoriji; ona je stožer jevrejskog identiteta kao naroda. Priča o isterivanju demona iz zaposednutog Gadarinca sadrži duplu strategiju otpora i stvaranja alternativne zajednice. Pre svega, ona je direktno povezana sa pričom o
2 Rekvizicija je uzimanje stvari za vojne ili državne potrebe, naročito u vreme rata, besplatno, uz potpisivanu priznanicu, često prisilnim putem. (prim. Z redakcije)

3

kako i taj argument pokazuje. SAD je nastavila niz i izdejstvovala nezavisnost Bosne i Hercegovine. Olbrajtova i njene kolege. U stvarnosti. nakon tromesečnog vazdušnog napada. U to vreme. kome je pomogao da se razvije. predratne tvrdnje iznesene od SAD i NATO početkom 1999. Evropski ministri spoljnih poslova na sastanku u ponedeljak u Briselu. politički i istorijski jedinstvena situacija koja ne može biti smatrana presedanom za druge. Zapadne imperijalističke sile bile su te koje su namerno podsticale etničke sukobe u bivšoj Jugoslaviji kako bi ostvarile svoje sopstvene interese. To je bilo uprkos činjenici da je godinu dana ranije OVK od vlade SAD bila proglašena za terorističku organizaciju. u svetlosti žestokog protivljenja Srbije i Rusije. Zapravo. označava prekretnicu u međunarodnoj politici. Konačno. NATO je iskoristio pokret za nezavisnost na Kosovu. Sa svoje strane. Sam Tači bio je tražen od srpskih vlasti zbog napada na snage bezbednosti. I kada je srpska vlada to odbila. na "mirovnoj" konferenciji u Rambujeu. tj. Opravdanje dato od SAD i evropskih sila kakve su Nemačka. i izaziva zabrinutost među nekim državama članicama EU koje su odbile da priznaju nezavisno Kosovo. Situacija na Kosovu prvenstveno je rezultat njihove politike. ponavljajući stav državnog sekretara SAD Kondolize Rajs. pokazale su se. Joška Fišer u Nemačkoj i Robin Kuk u Velikoj Britaniji. o sto- 4 . među njima i američke domorodce. Nemačka je pokrenula krvavi raspad Jugoslovenske države podržavajući i garantujući nezavisnost Slovenije i Hrvatske. februar 2008. Stoga je priznavanje želje kosovskog naroda za nacionalnom nezavisnošću bilo. a bio je osumnjičen i za pogubljenje disi- 20. Ovaj događaj odigrao se bez odobrenja Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija i predstavljao je kršenje rezolucije UN donete nakon SAD-NATO vazdušnog napada na Srbiju 1999. Bušova administracija i Evropska Unija nastojale su da zaobiđu ovaj problem izjavljujući da je Kosovo slučaj "svoje vrste". za podršku nezavisnom Kosovu nastavlja se pritužbom da su Beograd i Moskva odbili svaku formu kompromisa. kako bi se usmerio protiv Srbije. Francuska i Britanija. Oni su. NATO je reagovao vojnom ofanzivom. kao ogromno preterivanje. uključujući Španiju (koja se boji implikacija po Baskijski region) i Grčku (koja vidi povećanu pretnju od nezavisne Turske države na severu Kipra). koji je doneo teške gubitke života i u kojem su velike sile najzad intervenisale sa svojim sopstvenim trupama. To postavlja presedan koji će separatistički pokreti širom Evrope i Azije najverovatnije iskoristiti. kosovski vladari postavljeni od SAD i NATO nisu bili ništa manje brutalni prema srpskoj manjini u pokrajini nego svrgnuti režim Slobodana Miloševića prema albanskoj. izjavili su da su kosovski Albanci jedinstveni jer nijedno drugo domaće stanovništvo nije bilo tako brutalno lišeno svojih prava – još jedna izjava koja može biti opovrgnuta upućivanjem na ma koju od brojnih etničkih manjina. kao i Kine. koje su bile još brutalnije potiskivane. koje ne ostaje ništa više od puke izjave. sadašnjeg premijera Kosova. 1999.Z BALKAN Peter Schwarz Slučaj Kosovo: “Samoopredeljenje” kao instrument imperijalističke politike tinama hiljada Kosovara usmrćenih od strane srpskih trupa i milicije. 1991. nesposobni da potkrepe to stanovište. Rezultat je bio četvorogodišnji rat u Bosni. zapadne imperijalističke sile bile su te koje su namerno podsticale etničke sukobe u bivšoj Jugoslaviji kako bi ostvarile svoje sopstvene interese. Državni Sekretar SAD Medlin Olbrajt izdala je srpskoj vladi jedan nemogući ultimatum. već su se oslanjali na lidera Oslobodilačke Vojske Kosova (OVK) Hašima Tačija. Situacija na Kosovu prvenstveno je rezultat njihove politike. Podrška SAD i većih evropskih sila jednostranom odcepljenju Kosova od Srbije. međutim. neizbežno.

a preduslov te kontrole je raspad Jugoslavije. Prvi administrator UN. Francuske. bivši finski predsednik Marti Ahtisari podneo je plan za nezavisnost. Kamp Bondstil takođe služi kao baza za takozvano "prevođenje".Z BALKAN denata unutar sopstvenog pokreta i održavanje veza sa narko-mafijom. kosovski ekspert za Amnesty. Britanije i Italije. a pre svega Nemačka.000 NATO vojnika već stacioniranih na Kosovu. takođe smatraju svoju intervenciju na Balkanu presudnom za povećanje svog značaja u Evropi.000 živi u izolovanim srpskim enklavama. napisao je Jan Digel. Rezultirajuća Republika Kosovo niti je ekonomski niti politički kompetentna. Kosovo i Balkan u celini čine važnu pristupnu rutu do Crnog Mora i energetskih zaliha Kaspijskog Basena. Objava nezavisnosti od prošle nedelje odigrala se u bliskoj kooperaciji sa takozvanom Kontakt Grupom. Iako je Ahtisarijev predlog u to vreme bio odbijen. Vojne baze Vašingtona na Balkanu i u Istočnoj Evropi deo su strategije SAD da zaobiđu Rusiju prodirući u bivše sfere uticaja Sovjetskog Saveza. Preko trećine populacije živi sa manje od 1. sastavljenom od SAD. bio je Bernard Kušner.50 evra dnevno. Činjenica da su SAD sposobne da igraju takvu vodeću ulogu u evropskom "dvorištu" viđena je od evropskih medija kao bolni dokaz nemoći samog kontinenta. Već godinu dana ranije. Euleks misija trebalo bi da bude potpomognuta sa 16. Kosovo takođe ima svo- 5 . silovanja. on je poslužio kao okvir i postavio redosled postupaka za osvajanje nezavisnosti. Ta takozvana Eulex misija pod komandom je francuskog generala sa četiri zvezdice Iva de Kermabona. sudija. Bošnjake i druge manje grupe uporedo sa Srbima i Romima – nije bilo popuštanja u napadima na nacionalne manjine u pokrajini. Prema Evropskom Centru za Prava Roma u Budimpešti. blizu Uroševca. SAD održava jednu od svojih najvećih vojnih baza na evropskom tlu na Ko- sovu – Kamp Bondstil. "Misija UN ili nije adekvatno istražila ili je potpuno omanula u istraživanju stotina zločina kakvi su ubistva. Prosečna plata iznosi 220 evra (oko 320 dolara) mesečno.000 Roma i Aškalija koji žive na Kosovu proterano je iz pokrajine nakon NATO bombardovanja. od 1999. preko dve trećine od 120. i nije ništa više od protektorata postavljenog od velikih sila. koji ima mnogo godina iskustva sa vojnim razvojima u Africi i na Balkanu. one služe i za jačanje američkog uticaja u Evropi. Administracija UN dala je ultranacionalistima odrešene ruke. do 2001. Od kraja rata 1999. U očekivanju nezavisnosti. Postoji trenutno niz planova za konkurentske gasne i naftne cevovode u kojima Kosovo igra bitnu ulogu. dok preostalih 120. koji je sada dovršen odcepljenjem Kosova. zatvorskih čuvara i carinskih službenika.000 mladih pridružuje se onima koji traže nepostojeći posao. Iako vlada u Prištini sada izražava privrženost pravima manjina – čiji rang uključuje Turke. Izveštaj objavljen nedavno od Amnesty International-a daje poražavajuće negativan bilans. pod vojnom i političkom kontrolom onih sila koje su rat i vodile. Svaki korak u procesu – uključujući i rok za dobijanje nezavisnosti – bio je tada koordiniran između kosovskog premijera Tačija i Kontakt Grupe. To je bilo najobuhvatnije etničko čišćenje Roma od Drugog svetskog rata. Mnoge hiljade Srba bile su takođe primorane da napuste Kosovo. otmice i proterivanja". koji je sada. Nemačke. koje uključuje kidnapovanje i torturu navodno osumnjičenih za terorizam. a svake godine dodatnih 30. kao francuski ministar spoljnih poslova. koji se susreo sa odlučnim protivljenjem Srbije i Rusije. U isto vreme.000 lokalnih zvaničnika. Kontrola Balkana je od velike strategijske važnosti kako za SAD tako i za evropske sile. Kosovo je bilo pod administracijom UN. tj. To je već duže vreme bilo pripremano. Evropska Unija sastavila je vojsku koja obuhvata 2. Više od polovine od njegovih 2 miliona stanovnika nezaposleno je.000 policajaca. Evropske sile. Socijalna situacija na Kosovu je katastrofalna. bio među prvima koji će objaviti diplomatsko priznanje Republike Kosovo. i koja će uglavnom upravljati pokrajinom uz podršku od nekih 1.

Oko 20-ak nenaoružanih osoba. Nakon par sati maltretiranja. I Rusija i Srbija reagovale su na proglašenje nezavisnosti Kosova ozbiljnim upozorenjima. rekao je jedan policajac. februara) zaključuje "da će priznanje kosovske nezavisnosti doprineti daljoj eroziji dva fundamentalna stuba međunarodnog sistema – prava na suverenitet i principa nepovredivosti granica". . “Oni nikad nisu ukrali novac niti su bilo koga povredili. braća Toni i Ivica Jovanović.Z BALKAN ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ PLJAČKA RADI DELJENJA HRANE Kamp Bondstil je sopstvene rezerve zlata.Grčki anarhisti su upali u jednu prodavnicu i počeli da dele besplatno hranu u novom napadu zbog rastućih cena. morali smo da priznamo da smo počinili krađu. časopis upozorava. on je zapretio da će usmeriti ruske nuklearne projektile prema Evropi ukoliko SAD nastave sa svojim planovima o postavljanju raketnog odbrambenog sistema u Poljskoj i Češkoj Repuplici. AVGUST 2008. "Prihvatanje tog presedana". naročito u provalama nasilja u martu 2004". "imalo bi štetne implikacije po slične mirotvoračke pokušaje jer bi zemlje postale naročito zabrinute zbog autorizacije misija koje će proizvesti gubitak efektivne kontrole nad njihovom sopstvenom teritorijom". ■■■ 6 . ono jasno ignoriše mnoštvo kršenja ljudskih prava Srba i ne-Albanaca koja su se odigrala od 1999. nastavlja Guardian.Trojica policajaca iz Kuršumlije optuženi da su brutalno pretukli dva Roma zbog navodne krađe. U analizi njegovih implikacija po međunarodni poredak. Romi iz Kuršumlije. ■ Preveo Vladimir Bogićević ATINA. rekao je Toni Jovanović. GRČKA . saopštila je policija. jeste argument "da je gubitak efektivne kontrole Srbije nad Kosovom. ■■■ ■ ■ ■ POLICAJCI TUKLI ROME I TERALI IH DA PRIZNAJU DELO KOJE NISU POČINILI KURŠUMLIJA. 8. pakovanja mleka. Inflacija od 4. Članak pobija tvrdnju da zloupotrebe ljudskih prava počinjene od Srbije pod Miloševićem mogu poslužiti kao opravdanje trenutnih razloga za nezavisnost. iako to nije istina”. i u njihovom prisustvu su braća Jovanović podnela prijavu protiv kuršumlijskih policajaca. međunarodno pravo i svetski poredak biće uništeni". Udruženje Roma u Kuršumliji je upoznato sa ovim slučajem. po Guardian-u. ili ako se Ukrajina pridruži NATO-u. SAD i sile EU odbacile su osnovne elemente međunarodnog prava. teško je reći da se kršenja ljudskih prava iskorišćena za opravdanje kosovske nezavisnosti ne bi nadoknadila i ako bi alternative za nezavisnost. "Štaviše". na primer supstancijalna autonomija. U bezobzirnoj poteri za ostvarenjem sopstvenih interesa. U isto vreme. zato što "prvo. Napadači uzimaju pakete pirinča. dodao je on i rekao da kad nekad dođu bez kapuljača iznenade mnoge jer se uglavnom radi o ženama. britanski Guardian (od 19. brutalno prebili i iznudili priznanje za krađu vodomera. kalaja i lignita. čiji identitet nije saopšten. Čak još opasniji. potegao je i pištolj. kao na primer preskakanje preko registra sa kasom”. i koji međunarodna zajednica dosledno odbija da prizna kroz čitav posleratni period". testenine. a cene pojedinih proizvoda su još više porasle. U kuršumlijskoj policiji je potvrđeno da je podneta prijava protiv tri policajca. koje onda ostave na sred ulice da ljudi mogu da ih pokupe. nakon privođenja u policijsku stanicu. Nakon višesatne tuče. i "drugo. bile predložene kao rešenja". Članak zaključuje: "Zanemarivanje glavne doktrine koja je podupirala međunarodni poredak od Drugog svetskog rata omogućava najopasniji presedan priznanja kosovske nezavisnosti. Potkopavanje prava na suverenitet i principa nepovredivosti granica ruši presudnu razliku između međunarodnog prava i politike. “Počeli su da nas tuku pendrecima i pesnicama čim su nas uveli u stanicu. "kako je prisustvo [misije UN] proisteklo iz ilegalne upotrebe sile od strane NATO-a. svaka promena granica opravdana rezultirajućim gubitkom efektivne kontrole predstavljala bi promenu granica vojnim sredstvima – čin eksplicitno stavljen van zakona poveljom UN. a na svojoj godišnjoj pres konferenciji ruski predsednik Vladimir Putin osvrnuo se na SAD i EU da bi izjavio: "Ako neko nastavi da se bavi politikom baziranom na takozvanoj političkoj ekspeditivnosti da bi služio interesima pojedinačnih država. optužili su trojicu policajaca da su ih. Traže od ljudi da ostanu mirni ali koriste taktiku klasične pljačke. Povećanje troškova života je pored nezaposlenosti najveći problem za Grke. Jedan od njih. Srbija je zapretila da će nametnuti ekonomske sankcije Kosovu. koji nas je najviše tukao. uperio ga u mene i zatražio da priznam da sam ukrao nekakve vodomere.9 posto je na desetogodišnjem maksimumu. jednak gubitku suvereniteta nad tom pokrajinom". olova. Lokalni mediji ovo nazivaju pljačke “Robina Huda”. izvelo je pljačku u sred dana u Solunu. koje je pod međunarodnom upravom od 1999. iznudili su im priznanje za delo koje su počinile druge osobe. Istragom je utvrđeno da su druge osobe počinile tu krađu. sa štetnim implikacijama po globalni mir i bezbednost". većinom sa crnim kapuljačama.

jednom bro- 7 . pa vladaj’’. uskrativši im sva prava i izbrisavši njihovo postojanje. U Sloveniji. primerke Glasa izbeglica predati slovenačkoj ambasadi u Beogradu i na taj način apelovati na sadašnju slovenačku vladu da ispravi nepravdu koja je učinjena Izbrisanima. i [A]Infoshopa iz Ljubljane. a zatim ćemo sledećeg dana. U četvrtak 23. odnosno ostvarenju društva maksimalne eksploatacije ljudi i resursa. ČKZ-a (Časopis za kritiko znanosti). 1992. zabrinjava nas kakav tretman će u EU imati obični ljudi. Iako su se njihovi glasovi računali na referendumu za slovenačku nezavisnost. od kojih mnogi neće imati ni gde da žive. Oni su širom sveta postali poznati pod imenom ’’Izbrisani’’. ju svojih stanovnika život pretvorila u tragičnu dramu. Osim toga. Iako se mnogi danas pozivaju na evropske vrednosti koje su navodno osnovne civilizacijske vrednosti. zajedno sa prijateljima iz slovenačkog udruženja izbrisanih. dogodilo jednom broju građana Slovenije. U očaju.000 ljudi. pogotovo ako znamo da će EU prema Sporazumu o Readmisiji u Srbiju deportovati između 50. Agresivni nacionalisti su najbolji saradnici imperijalističke politike koja se sada javlja u obliku neoliberalne dogme. deca su im bila vraćana sa školskih kapija. prevarantima i nepoželjnima. U ovom izdanju Glasa Izbeglica predstavljamo sudbinu stanovnika Slovenije čije je postojanje država ukinula jednim potezom. Mnogi od njih bili su isterani iz svojih domova. odnosno na one koji su ’’pravno nevidljivi’’ čime su im uskraćena osnovna egzistencijalna prava. otkrili su da ih je vlada ”izbrisala” sa svih javnih spiskova. lične karte i vozačke dozvole bivale su im konfiskovane. Zamislite da se jednog jutra probudite i shvatite da više ne postojite. Ostajali su bez posla. zlostavljanja i deportacije. neprestano se umnožava. kao i protest ispred slovenačke ambasade. mnogi su pobegli. odricanja ljudskih prava pojedinim zajednicama. Nažalost. ne smemo zaboraviti da je nacistička industrija smrti nastala upravo u Evropi i da istorija i prošlost Evrope nikako nisu bile ’’civilizovane’’. Socijalnog Centra Rog. zajedno sa gostima iz Slovenije. uglavnom su nevidljivi a broj "izbrisanih" građana. a on po svemu sudeći nije imao nameru da korenito ispravi te zločine iz prošlosti… Usled toga. koji nikad neće postati ravnopravni. Najmanje sedam ljudi izvršilo je samoubistvo. želimo da nam se jave Izbrisani koji žive u Srbiji kako bi dokumentovali njihove slučajeve i povezali ih sa ljudima koji im mogu dati osnovne pravne informacije o mogućnostima sređivanja njihovog statusa u Sloveniji.Z BALKAN Izbrisani u Beogradu Pokret za slobodu je 23. oduzevši im lična identifikaciona dokumenta usled čega su izgubili sva prava koja su im pripadala. Do nedavno je nad Evropskom Unijom predsedavao slovenački establišment. ili će biti bez zaposlenja i sa otežanim daljim školovanjem… Toliko o ``svetloj`` budućnosti u EU. Pri sprovođenju etničkog čišćenja neke države bivše SFRJ odabrale su oružje. oktobra. je slovenačka vlast. i prepustila ih bezizlaznom birokratskom lavirintu. bilo da nas u nju vode domicilne demokrate ili od nedavno profinjeni bivši ili sadašnji članovi Srpske Radikalne Stranke.000 i 100. penzije im nisu isplaćivane. narednog dana. Ultradesničarski političari nazivali su ih ratnim zločincima. u Srbiji procesi brisanja. Ovo izdanje Glasa Izbeglica objavljujemo povodom dolaska u Beograd naših prijatelja iz Slovenije. dok oni koji su ostali živeli su u strahu od zatvaranja. druge su se odlučile na perfidniji model. nakon razgovora sa slovenačkim konzulom. Za Srbiju njihova sudbina kao da je još uvek ispod praga osetljivosti. još dok se borila za priznanje nezavisnosti Slovenije. oni su postali poznati kao ”Izbrisani” a njihovi životi postali su kafkijanski. ■ Uvodnik u Glas izbeglica broj 2 Sva etnička čišćenja i agresivni nacionalizmi devedesetih godina na Balkanu zapravo su služili kao podrška neoliberalnom ekonomskom i političkom projektu. Pokret za slobodu ovim izdanjem Glasa izbeglica želi da skrene pažnju i na mnoge "izbrisane" građane u Srbiji. otcepila od Jugoslavije i proglasila nezavisnost. Ljudi koji su se rodili ili proživeli veći deo svog života u toj državi. organizujemo tribinu ’’Izbrisani u Beogradu’’ u Domu Omladine. iz Civilne Inicijative Izbrisanih Aktivista. Upravo to se početkom 1992. više nisu bili dobrodošli u novoj republici. koja se 1991. te su ključni faktor u početnoj fazi politike ’’Zavadi. otkazano im je zdravstveno osiguranje. Njihova uloga je u širenju mržnje prema susednim narodima sa kojima bi udruženo trebalo da se suprotstavimo projektima dominacije. oktobra organizovao tribinu ``Izbrisani u Beogradu`` u Domu Omladine.

Upravo iz tog razloga jedna grupa izbrisanih će danas obići Miroslava Lucija. Da se Ivan Bago nije povredio. Srbija prihvatila Uprkos svemu. stra stalnog stanovništva. Zatim je otišao do koparske filijale Zavoda i saznao da je 1992. 24. žive i u Srbiji.000 ljudi u Sloveniji poznatih kao ”izbrisani” . Ne postoji na papiru – kada mu je lična karta istekla. ”Prema podacima UNHCR-a u periodu između 1992. Danas radi kao nadzornik grupe čistača u jednom tržnom centru. a onda mu je jednog dana medicinska sestra rekla: ”Karticu. većinom Srba. Prišla je drugom pacijentu.Z BALKAN Igor Mekina Slovenačke izbeglice u Srbiji Predstavnici ”izbrisanih” Slovenije predali su u Beogradu otvoreno pismo slovenačkom ambasadoru Miroslavu Luciju. iz delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Ako ministarstvo unutrašnjih poslova nekoga izbriše iz registra stalnog stanovništva. on posledično izgubi gomilu drugih prava.” Gospodin Bago joj je pružio staru zdravstvenu knjižicu. nalazi veoma mnogo izbeglica. Dakle. Usled toga je broj izbrisanih koji trenutno borave u Srbiji verovatno veći od broja registrovanih izbeglica iz Slovenije. ”Bio sam prevaren i Slovenija bi trebalo da se stidi”. Kao i svi bivši Jugosloveni. koji nikada nakon brisanja nisu “pokušali” da legalizuju svoj status u Sloveniji. tj. zbog nepravdi učinjenih u Sloveniji. Iz evidencije je bio izbrisan. godine bio izbrisan iz regi- 8 . Rođen u Hrvatskoj. Vojinović(29). rečeno mu je da je izgubio sve zdravstvene pogodnosti. Govori o tome da li neko postoji u informacionoj bazi ministarstva unutrašnjih poslova. Prema poslednjim podacima Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR). zvaničnici su odbili da je produže. godine.1 ■ Penziju. nije mogao u RS da dobije niti da 1 [1] Članak ’’Izbrisani – 11 let pozneje’’ objavljen u ’’Mladini’’. izgubio je sva socijalna osiguranja. Iako je Franjo redovno plaćao zdravstveno osiguranje sve dok ga nisu izbrisali. već na kompjuterski podatak.500 tolara. koji pominje više od 4. jer je deo izbrisanih Slovenije poreklom iz Srbije.000 ”interno raseljenih lica”. dijagnoziran mu je rak. kartica Vam treba. ništa ne sluteći. Rekli su da nije bio osiguran. takvih izbeglica u Srbiji ima 256. ambasadora Slovenije u Srbiji. iznenađuje podatak da su u Srbiju došle i izbeglice iz Slovenije. Gospodin Herman preminuo je 2003. Pojam stalni boravak ne upućuje na kuću ili stan u kome se stalno boravi. ali sestra njome nije bila zadovoljna. utočište potražili – u Srbiji. godine. Franjo Herman postao je jedan od ”izbrisanih”. Tom prilikom će ambasadoru predati posebno otvoreno pismo u kome se nalaze podaci o više stotina izbeglica iz Slovenije kojima je Srbija ponudila utočište. Deregistrovan. kao i izbrisani koji su. Plastičnu karticu Zavoda za zdravstveno osiguranje sa čipom. koju je zaradio u Nemačkoj. uzela mu karticu i gospodinu pokazala šta joj treba. problem izbrisanih je još uvek akutan. odbili su da ga pregledaju u bolnici. ■ Ivan Bago je na prelomu milenijuma bio vitalni osamdesetogodišnjak. Mnogi izbrisani. možda ni danas ne bi znao da je njegov pravni status vrlo sumnjiv. u državi u kojoj je živeo skoro 50 godina. jedan je od 18. Inače. Pokret za Slobodu iz Srbije. Velikom broju izbrisanih je nasilno bio onemogućen povratak u svoje domove ili su bili razdvojeni od svojih porodica koje su ostale u Sloveniji”. Mnogi od njih nikada nisu dobili ili nisu zatražili status izbeglice u Srbiji. građevinski radnik. molim. kratkotrajno otputovali a da više nikada nisu mogli da se vrate u svoje domove.” Pošto Ivan Bago do toga dana nije imao problema sa zdravljem. od srpskih roditelja. godine 641 izbeglica iz Slovenije potražilo je utočište u Srbiji.000 izbrisanih. ”Gospodine. jer je 1992. Upozoravaju da u Srbiji živi najmanje 641 izbeglica. nije ni primetio da nije dobio karticu. ovih dana ih prezentuju i u Beogradu. 2003. piše u pismu koje će slovenačkom ambasadoru u Beogradu uručiti “Civilna inicijativa izbrisanih aktivista” (CIIA) iz Slovenije.neslovenački građani čija su imena izbrisana iz spiska stanovnika samo godinu dana nakon što je Slovenija proglasila nezavisnost. Među njima je i veliki broj dece. izgnanih sa Kosova. preselio se u Sloveniju 1955. Otišao je do bolnice. Vojinović je izbrisan iako je rođen u Sloveniji. Zoran Vojinović se probudio shvativši da više ne postoji. imao je pravo da živi u bilo kom delu tadašnje Jugoslavije. naime. Na to nas upućuje i zvaničan podatak MUP-a Slovenije. jer bi s obzirom na razvijenost i visoke standarde. i 2002. inače. godine bio izbrisan iz evidencije. Među njima su izbrisani koji su deportovani iz Slovenije. koji su. U bolnicu je išao još i na previjanje rane. Predstavnici izbrisanih stanovnika Slovenije koji su već prošle godine svoje probleme predstavili tokom turneje po evropskim državama i u Briselu. bez lečenja i nepriznat. kojima se Slovenija rado ponosi. Slovenija prognala. 2. Pretpostavljamo da među njima ima i nezakonito i neustavno izbrisanih 1992. u kojoj se. svaka injekcija košta 4. Avgusta 2000. bilo moguće očekivati da Slovenija predstavlja tranzitnu ili ciljnu državu srpskih izbeglica a ne obrnuto. izbeglica iz drugih delova države. Ni u bolnici – kada se razboleo i zatražio tretman. Zakon o zdravstvenoj prevenciji i zdravstvenom osiguranju kaže da su osigurani oni penzioneri koji u RS imaju stalni boravak. rekao je. ■ Pre deset godina. Sudbina izbrisanih ■ Jednog sunčanog jutra 1992. Onda mu je jednog dana na nogu pala paleta i povredio je prst.660 a među njima je i 204. Ni u državnim kompjuterima – kada se obratio za pomoć u nalaženju posla odbijen je uz obrazloženje da ilegalno boravi u Sloveniji. gde su sredili ranu.

■ Bila je rutinska kontrola. onda su me vozili kući. skupe elektronske efekte za gitaru. ili. iako je penzija iz Nemačke dolazila na njegov račun još od aprila 1997. a 1994. država nedvosmisleno kršila. Fender gitaru. oktobra. U filmu je brisanje stanovnika predstavljeno kao varijanta “administrativnog etničkog čišćenja”. Tako je ostao bez sredstava za preživljavanje. približno 1. Tražio sam da mi neko objasni zašto. 2. etničke ili druge pripadnosti ili političkog uverenja. Slovenija je zahvaljujući brisanju mogla da se pohvali pozitivnijim statističkim podacima” za lakši pristup u EU. Nakon dva sata mi je prišao jedan civil i objasnio: dovezen sam u policijsku stanicu da bi me poslali sudiji za prekršaje! Zašto. ozvučenje za pevača. jer nije obuhvatila nepostojeće izbrisane”. da nas. Odveden sam sudiji za prekršaje.” Sa zvanične i-net strane Policije R. godine 9 nastavak na sledećoj stranici sa Telefunkenovim zvučnicima.A. kada dođe mrak. pitao sam se.S. Prema zvaničnim podacima. koji mu država nije dozvolila da koristi. Da bi preživeo. godine nezakonito izbrisala iz registra stalnih stanovnika Slovenije. U međuvremenu su mu iz Nemačke nagovestili da će prestati da mu uplaćuju penziju. Na graničnom prelazu Gruškovje između slovenačke i hrvatske granice 3 Iz intervjua sa V. jer nije imao stalni boravak. Srbe. koje se dešavalo tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. (prev.)3 ■ Po narodnosti sam Srbin i ne bi smeli da me deportuju u Hrvatsku.si/si/ organiziranost/uup/centujce. Jer živim neprijavljen na svojoj adresi. da se borimo. Prikazan je i dokumentarni film ”Izbrisani” (Rubbed out).305 osoba.policija. inače će prestati da mu uplaćuju penziju. polako je rasprodavao svoj imetak – auto. a donosi joj i danas. čiji je autor Dimitar Anakiev. februara 1992. mada neki aktivisti ocenjuju da je taj broj verovatno još veći. Po pomoć je otišao na odeljak za socijalni rad u Izoli. gde su mu službenici ljubazno objasnili da pomoći kod njih nema i predložili mu da ilegalno pobegne preko granice. Na istovetan način je ”falsifikovana zvanična statistika o siromaštvu u državi. izostavljanjem velikog broja izbrisanih. se u Mladini prvi put javno pojavljuje i oznaka ”izbrisani” za tu grupu stanovnika. jer zvanično ne postoje. mikrofone i različite držače. pojačalo za gitaru. jer u tim slučajevima Zakon o strancima izričito brani njihovo prisilno odstranjivanje iz naše države. iz slovenačkih registara stalnog stanovništva izbrisano je 18.2 Tu sam bio 12 dana zatvoren. i sam jedan od onih koje je slovenačka vlast 26. Time su kršili sve konvencije o ljudskim pravima. jer tamo je rečeno da me je država odjavila 26. To se događalo iz dana u dan. Prema oceni Aleksandra Todorovića. Na problem izbrisanih je Mladina upozoravala još u vreme kada je problem nastao. pak. radijski stub izbrisanih opremljenih transparentima do slovenačke ambasade. u države gde bi bili ispostavljeni mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem tretiranju. ”morali su da me drže zatvorenog – rekli su mi da idem u Hrvatsku da pomognem svojima. Na slovenačkoj granici smo prešli u drugi auto: iz policijskog u običan beli karavan. Rekli su mi da dokumenta ne važe i oduzeli mi ličnu kartu. U Beogradu je u Domu omladine. naravno. Priveli su me u policijsku stanicu iako sam predao dokumenta. iako su izgubili i radna mesta. institucija u kojoj se između ostalog utvrđuje identitet osoba bez dokumenata. civil me je pitao da li gledam TV. pa država i danas dobija prilična novčana sredstva iznajmljujući ih. prešlo je u državno vlasništvo. čija je ljudska prava. harmoniku.Z BALKAN redakcija Z magazina i redakcija Glasa Izbeglica iz Srbije. Izdali su mu i potvrdu o tome da mu nisu dali nikakvu pomoć. Tokom boravka u Prelaznom centru bile su mnogobrojne verbalne provokacije: da će. 23. M. platio kaznu 3. Policajci su me morali odvesti nazad. U intervjuu koji je Aleksandar Todorović dao za Glas izbeglica u Srbiji.600 tolara. Kada sam pitao kako i zašto. vozi kombi u Hrvatsku. www. Tribina je sutradan završena šetnjom je podigne iz banke. pa su me pustili. 1992. Vozačku dozvolu sam imao.S. Pitao sam zašto 2 Prelazni dom. održana i javna tribina na temu izbrisanih u Sloveniji. u prisustvu policije pokupio sam garderobu i odvezli su me u Center na Celovški ili u Šiški. bio je odgovor. pasoš i propusnicu za Italiju. Od nemačkog penzionog osiguranja dobio je pismo u kome su zahtevali da u dokumenat kojim svake godine potvrđuje da je živ upiše i svoje državljanstvo i podatke iz ličnog dokumenta. naglašeno je da je Sloveniji brisanje” donelo velike koristi tokom devedesetih. html . Hrvatski pogranični policajci nisu hteli da me prime. jer Janko Šribar nije mogao nijednim dokumentom da dokaže da je živ i da još uvek postoji. Izbrisani su bili isključeni i iz denacionalizacije a istovremeno. prema oceni Ustavnog suda Slovenije. verske. Žena je dolazila par puta.000 stanova koje bi stanari mogli da otkupe. koji kasnije nisu bili uključeni u statistike. “Strance nikada prisilno ne vraćamo u države u kojima bi bili ugroženi njihovi životi ili sloboda iz razloga rasne. iz 2005.

O Beriši je isti časopis pisao i u članku „Izbrisani azilant“ 17. Mnogi izbrisani su izgubili i penzije a radnici na hiljade godina radnog staža. Sačekali smo da padne mrak i onda su mi pokazali gde mogu da ilegalno pređem u R. objavljenog u ’’Mladini” dana 22. Da bi sebi kupila vreme. molbe”.S.S. Rešio sam da odem na granicu do hrvatskih policajaca. Država je uštedela i na oko 3. 12 ljudi. Ali Beriša nema nikakve veze sa Albanijom niti je do tada ikada u njoj bio. često na ivici siromaštva. Civilne inicijative izbrisanih aktivista i medija. a zdravstvene usluge za ”neizbrisane” su se popravile.)4 ■ Saša Milenković. rodio u Prokuplju. godine. Jedan od njih mi je skuvao kafu. Oduzeli su mu dokumenta i odvezli u Centar za odstranjivanje stranaca u Šiški. Rekli su mi da im policajci svakog dana dovezu po 10. koji se 1972.S. ”Ako vam ne daju ili oduzmu državljanstvo. Činili su mi se čovečnijim od slovenačkih. 10 . zakasnio da preda molbu za državljanstvo i postao izbrisan. i političari su dostigli cilj da ruskogovoreće odmaknu od državnih korita i da ’’nelojalni’’ putem izbora ne mogu krojiti nacionalne politike. vratili su mu status stalnog stanovnika. države koja je u prvoj polovini ove godine čak predsedavala Evropskom Unijom i istovremeno želi da se ponosi visokim standardima na području zaštite ljudskih prava. vodi brigu o izbeglicama iz Slovenije. Letoniji i Estoniji. stalno živeo i radio od 1987 godine. Izvukli su me iz auta. da bih sam otišao u Hrvatsku. ipak i dalje ste vozač autobusa. M. pravnika Matevža Krivica. što će pokušati da ostvari vlada kojoj će mandatar najverovatnije biti predsednik Socijaldemokrata. jer su me odmah na granici odbili (kao Srbina nisu hteli da me prime). Živeo je u Azilnom domu (gde je dobio i peto dete) sve dok ga sa porodicom nisu opet deportovali u Nemačku krajem januara 2007. ali ga bez potvrde o državljanstvu nisu primili. ali počinilac ne odgovara. Nakon kritika organizacija za zaštitu ljudskih prava. nakon 1999. se zbog blokada na putevima vratio tek februara 1992. M.12. Kada Kosovo. A osim prezimena. i vratim se kući. (prev. koja tek pokušava da dobije status kandidata za članstvo u EU. a u R. a istovremeno je formulisan tako da ne bi ispravio nepravde učinjene izbrisanima. Vrlo dobro bi bilo ako bi novoj vladi zaista uspelo da izbriše jednu od najvećih sramota Slovenije nakon osamostaljenja. došao u R. Pomoću stare lične karte pokušao je da se upiše na Fakultet za sport. koji ne bi bio podvrgnut novoj presudi Ustavnog suda.6 ■ 6 Iz članka „Otroci v zaporu“. ■ Izvor: Mladina (www. pošto je poslednji stalni boravak imao prijavljen u Mariboru. Ali.Z BALKAN državama i one sprovedene u Sloveniji. nije imao prava na zdravstvenu zaštitu. već bi ih ponovo diskriminisao. Jer se samo tako ni u budućnosti ne bi ponavljalo trenutno apsurdno i neprihvatljivo stanje u kome Srbija. Ako su Hrvati. je završio poslednji razred srednje škole. uprkos uplaćivanjima u kasu za zdravstvo. izgubite uglavnom politička prava i neke manje bitne mogućnosti kao što je zaposlenje u državnim ministarstvima. gde je zatražio azil. Posle deset godina života. uključujući i dostojanstvo. Brisanjem na način koji je to izvela Slovenija gubite sve. kosovskog Roma.2007. da bi uopšte mogli da žive sa svojim porodicama. Gore nego u baltičkim državama Predsednik CIIA-e je za časopis srpskih izbeglica pojasnio i razliku između procedure spovedene u baltičkim postoji nekoliko kilometara širok pojas koji ne pripada nijednoj državi. Odatle je kasnije deportovan za Albaniju. zakon nije dobio podršku koja bi mu omogućila potvrdu u parlamentu. Onda me je još i šutnuo. Iz zatvora u Albaniji je pobegao i ilegalno opet 5 Iz članka ’’Zgodbe izbrisanih”. oružanim snagama.S. kada se vratio iz posete rođacima u Nemaèkoj. policiji. Godine 1993. n. na ničijoj zemlji. J. Dosadašnja slovenačka vlada nije bila sposobna da reši ovaj problem u skladu sa odlukom Ustavnog suda.S. jer određen procenat izbrisanih. je došao kada je imao 5 godina. na graničnom prelazu mu je policajac rekao da njegova dokumenta više ne važe iako je u R. str. je sa ”pauzama” boravio sa radnom i bora4 121 Dedić. nadležni organi u Nemačkoj su odlučili da Berišu sa porodicom (u Nemačkoj se oženio i dobio decu) deportuju na Kosovo.2005. Borut Pahor. jer vas nije ubio”.2003.S. Nas Srbe su odbijali. Tamo. Nekako kao kad se otvori lov upravo na vas. na sredini između obe granice smo stali.. predlagala je rešenje problema ustavnim zakonom. objašnjava Todorović.10.000 dece koja nisu dobijala dečije dodatke. vize. Objasnio sam im kakva je situacija. godine. da vam skinu krzno. višnom vizom.d. krenuo u posetu braći u Srbiju i iznenada se našao usred konflikata između srpskih i hrvatskih jedinica. U upravnoj jedinici u Mačkovoj ulici su mu izbušili lične dokumente.S. uzmu ih – trebali su im vojnici – slali su ih na front.2. itd. Godine 1991. U R. više nije imalo status ratnog područja.mladina. poštar.S. u R. Policajac mi je stavio automatsku pušku u usta i zapretio mi da će sledeći put pritisnuti obarač – ako se vratim. Ljubljana.S. Nisam znao šta bih. Međutim. gde je opet zatvoren u Centar iz koga je kasnije pobegao u Nemačku gde je zatražio status izbeglice. U novom koalicijskom ugovoru je ispravljanje nepravdi nanetih izbrisanima upisano kao jedna od tačaka novog programa vlade. profesor u školi… Upravo to se dogodilo u Litvaniji. vraćen je u R.” (prev. objavljenom u „Mladini“ 3.)5 ■ Jedan od najnovijih primera je slučaj Ali Beriše. gubite pravo glasa na parlamentarnim izborima. Ostavili su me baš tamo.si) Prevela sa slovenačkog Marta Stojić plaćaju razne takse.

istaknuto je sinoć na tribini u beogradskom Domu omladine. po narodnosti Srbin. objasnila je Sara Pistotnik iz “Civilne inicijative”. među njima i Aleksandra Todorovića ispred Civilne inicijative izbrisanih aktivista. Okupljanje je proteklo mirno uz pojačano prisustvo srpske policije. između ostalog. u Srbiji živi gotovo 300. a ipak. Vlada Republike Slovenije je.Od više od 18. i Zorana Miloševića. Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih Nacija za izbeglice (UNHCR). ”Pitanje izbrisanih se više ili manje uspešno rešava već od 1991.132 osobe su ga dobile na taj način. Njegova priča više podseća na neki Remarkov roman iz međuratnog perioda. a da nisu dobili odluku o tome.171.000 i dalje nema nikakav status. Od 200. Za one koji nisu tražili državljanstvo. Predstavnici izbrisanih na sastanku sa slovenačkim konzulom nisu dobili garancije da će izbeglicama iz Slovenije biti izdate vize za obilazak bližnjih u Sloveniji. piše. oktobar 2008. a u nekim slučajevima i zbog neprofesionalnog i arogantnog ponašanja slovenačke male birokratije. nema nikakvo državljanstvo.Z BALKAN Dominik G. početkom 1992. zbog neinformisanosti većinom neobrazovanog sloja stanovnika iz republika bivše Jugoslavije.303 osobe. Taj nacrt je novembra 2007. “Izbrisani” su osobe koje su imale prijavljen stalni boravak u Sloveniji.000 ljudi koji su nezakonito februara 1992. godine bez statusa je ostalo 18. 4. izbrisani koji zive u Beogradu 11 . a među njima je i 641 iz Slovenije. formulisala nacrt ustavnog zakona o dopuni Ustavnog zakona za sprovođenje bazičnog ustavnog akta o samostalnosti i nezavisnosti Republike Slovenije. u izjavi za javnost koju je tom prilikom objavila slovenačka ambasada za srpske medije. oko 30.000 prognanih i raseljenih lica. Njihovi predstavnici i simpatizeri su se 24. nego na praksu demokratske države na U Sloveniji “izbrisani” bez statusa 24. Zoran Milošević. Milenka Srećkovića iz neformalnog Pokreta za slobodu. Dovde je sve lepo i u redu.000 je brisano iz registra. a državljanstvo neke druge republike bivše SFRJ i nakon osamostaljenja Slovenije nisu aplicirale za njeno državljanstvo. Izvor: Radio-televizija Vojvodine Zoran Milošević i Milan Ćulibrk. Tu nepravdu je Slovenija pokušala da ispravi tek 1999. Tribinu “Izbrisani u Beogradu” organizovalo je Udruženje Civilna inicijativa izbrisanih aktivista iz Slovenije i Pokret za slobodu iz Srbije. godine izbrisani iz registra stalnog stanovništva Slovenije. Slovenija je tada ponudila mogućnost sticanja državljanstva svim državljanima iz drugih republika a koji su imali prijavljeno stalno prebivalište u Sloveniji . Konzul je posetioce obaves- tio da je za izdavanje vize u skladu sa Bečkom konvencijom i šengenskim sporazumom pre svega potreban važeći pasoš.305 osoba. koji mogu da dobiju i izbeglice evidentirane od strane UNHCR-a. niti su bili obavešteni na bilo koji način. godine. izbeglicu iz Maribora. godine. oktobra između 11 i 13 sati okupili ispred slovenačke ambasade u Beogradu. pomoću koga bi trebalo da se realizuje odluka Ustavnog suda. Žigon Izbrisani ispred slovenačke ambasade Slovenački konzul u Beogradu predstavnicima izbeglica iz Slovenije nije mogao da da garanciju o izdavanju viza za obilazak države na sunčanoj strani Alpa. važio je zakon o strancima”. BEOGRAD . inače. Slovenački konzul Jožef Keček primio je pet predstavnika. kada je Zakonom o uređivanju statusa državljana drugih država naslednica bivše SFRJ u Republici Sloveniji omogućila dobijanje dozvole za stalni boravak za 12. vlada poslala skupštini s predlogom za početak postupka ali je očigledno tamo nešto zapelo.000 takvih osoba.

1992.Z BALKAN ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ NATO LOBISTIČKA NVO U SKUPŠTINI VOJVODINE ORGANIZOVALA DEBATU “ULAZAK SRBIJE U NATO NEMA ALTERNATIVU” NOVI SAD. a vlasti su zvanično priznale 18.si) Prevela sa slovenačkog Marta Stojić Priznato 18. ali i da pitanje prebivališta treba rešiti novim zakonom. Jožef Keček.mladina. kao ni rakom oboleli italijanski vojnici koji su došli na Kosovo odmah po završetku bombardovanja. a onda ga je policija deportovala iz države. 23. navela je ona. Sa tribine o Izbrisanima. početku 21. Tako je on jedan od onih evidentiranih izgnanika iz Slovenije. godine je otišao na lečenje u Beograd. koje je primio slovenački konzul u Beogradu. ■ Izvor: Mladina (www. i to vozom 1993. A generacija mladih i sigurni smo. oboleli od raka i leukemije. ali sistemski. živeo je u Mariboru. oktobar 2008. veka koji zahteva globalno partnerstvo.stvarnih i simboličkih. Dom Omladine. a prilikom pokušaja da se vrati u Sloveniju. izvršni direktor Centra za politiku i evroatlantsko partnerstvo Siniša Kresoja izjavio je: ’’Svi nosimo odgovornost da pripremimo evroatlantski hodogram Srbije. Tokom osamostaljenja Slovenije. NOVEMBAR 2008. Partneri na projektu su Civilni Resurs Centar iz Bujanovca i Fakultet za pravne i poslovne studije iz Novog Sada. “Stigmatizirani smo kao državni neprijatelji. čiji je organizator ’’Centar za politiku i evroatlantsko partnerstvo’’. i sam “izbrisani” koji se izborio za prebivalište. Takođe je ostala tajna suma novca potrebna da bi se Skupština Vojvodine pretvorila u prostor za marketinške izvedbe NATO ratne mašinerije.307 ljudi Slovenija je posle toga donela novi Zakon o prebivalištu po kome su ovo pravo mogli da ostvare samo oni koji su sve vreme bili u Sloveniji. koji su bili prisiljeni da se isele ili su deportovani. Bio je jedan od petoro ljudi. veka. koji po podacima UNHCR-a žive u Srbiji.Pod pokroviteljstvom Skupštine Vojvodine održano je prvo regionalno takmičenje mladih o temi “Ulazak Srbije u NATO nema alternativu”. 5. Izvor: Radio-televizija Vojvodine ■■■ 12 . razumeti da je globalno partnerstvo prvi korak u nadilaženju granica . U Maribor se vratio nakon dva neuspela pokušaja. veka. i bili smo prepušteni na milost malim lokalnim Hitlerima kakvih ima u svim nacijama”. Usledile su nove inicijative Ustavnom sudu koji je 2003. Zato što će strateški osmišljen evroatlantski hodogram predstavljati naš odgovor na izazove 21. jer misli da ima pravo na slovenačko. istakao je da se ovde radi “administrativnom etničkom čišćenju” koje je sprovođeno perfidno. NATO-va lobistička nevladina organizacija. rekao je on i ispričao da su se ljudi vrteli u tom lavirintu sve dok nisu organizovano krenuli u borbu za vlastita prava. U debati su učestvovali studenti Pravnog fakulteta u Novom Sadu i članovi Centra za civilne resurse u Bujanovcu. On ne želi srpsko državljanstvo. godine doneo odluku da izbrisanima moraju da se vrate sva prava i da ne mogu više biti deportovani. U ime organizatora. I zahteva elite koje će pripremiti kompetentne odgovore’’. usled posledica raščišćavanja svoje fabrike. zabranili su mu ulazak na granici sa Mađarskom. naši današnji debateri će u bliskoj budućnosti biti nosioci politikâ stabilizacije prostora Zapadnog Balkana i kreatori ključnih političkih odluka. neslovenci. godine.307 izbrisanih. nakon što ju je NATO bombardovao. Na osnovu dva nova zakona kasnije je veliki broj izbrisanih uspeo da legalizuje status. Todorović: Administrativno etničko čišćenje Aleksandar Todorović iz Ptuja kod Maribora. . Među debaterima nisu se mogli zateći radnici kragujevačke Zastave koji su. Beograd. ali ne i oni kojima političke institucije nisu priznale da su izbrisani. Još uvek govori slovenački. Ostalo je nejasno kako su organizatori zamislili da debatuju o nečemu za šta oni unapred tvrde da ’’nema alternativu’’. Po njegovim rečima. u debati nije učestvovao niko kome je član porodice postao NATO ’’kolateralna šteta’’. rekao je Kresoja i naglasio da je Centar za politiku i evroatlantsko partnerstvo uveren da će generacija budućih lidera. gde su još uvek njegova dva deteta. koji se spremaju da argumentovano otvore današnju debatnu temu. Isto tako. ali ne i oni koji su isterani. Debatno takmičenje podržali su ambasada Republike Mađarske u Srbiji i NATO-odeljenje za javnu diplomatiju.

koja je počela prodor na istok kako bi dominirala svojim "prirodnim tržištem" u jugoslovenskim republikama Hrvatskoj i Sloveniji. "Holokaust" je bio laž. federacija koja je stajala kao politički i ekonomski most između istoka i zapada u hladnom ratu. ■ Prevela Nada Ljubić Karla Del Ponte 13 . Karla Del Ponte. ratni vođa. SAD su osigurale da se jugoslovenskoj privredi u krizi uskrate krediti Svetske banke a više nepotrebni NATO je bio ponovo vraćen u igru. Uloga Del Ponteove je bila da istražuje zločine počinjene kad je Jugoslavija rasparčana 1990-tih. rekla je Del Ponte. 21. koje nema formalnu ekonomiju i kojim vladaju kriminalne bande koje trguju drogom. Godinu dana kasnije. Na ’’mirovnoj’’ konferenciji o Kosovu u Francuskoj 1999. Nije bilo genocida na Kosovu. Napad NATO-a je bio zasnovan na prevari. tokom kojeg je ubijeno stotine ljudi u bolnicama. čiji je ubilački dosije sklonjen u stranu.788. bilo je rečeno od strane vlade njene sopstvene zemlje da prestane da promoviše svoju knjigu. To nije bilo prihvatljivo za Evropsku zajednicu u ekspanziji. Uveliko ignorisana u Britaniji. Taj broj je obuhvatao borce obeju strana. a Jugoslavija je bila upropašćena. godine. parkovima i televizijskim studijima. Ona isto tako kaže da je bilo dovoljno dokaza da se optuže kosovski Albanci za ratne zločine. Čitaoci će se setiti da je izgovor za NATO bombardovanje bilo to što su Srbi počinili "genocid" nad Albancima u secesionističkoj pokrajini Kosovo. tajni sporazum je bio napravljen. FBI nije uspeo da nađe nijednu jedinu masovnu grobnicu pa se vratio kući. bio na trijumfalnom obilasku "oslobođenog" Kosova. Prošlog februara. otkrivajući nam sve više kako se upravlja modernim svetom. Nemačka je priznala Sloveniju.09. Jugoslavija je bila na jedinstven način nezavisna i multietnička. Kad se NATO bombardovanje okončalo. gde su njihovi bubrezi i drugi telesni organi bili otklanjani. koji je Komesar za ljudska prava Saveta Evrope opisao kao "manju verziju Guantanamo". Španski tim forenzičara je uradio to isto. i ženama.000 Srba i Roma iz pokrajine. tribunal Del Ponteove je proglasio konačni račun smrti na Kosovu: 2. U Vašingtonu. crkvama. čak dok je Bler. objavio je da je oko "225. objavila je ove godine sopstvene memoare pod naslovom Lov ja i ratni zločinci. i razorena ekonomska infrastruktura zemlje. Tribunal su uspostavile i finansirale uglavnom Sjedinjene Države. Del Ponteovoj. posebno za novoujedinjenu Nemačku. koja je trenutno švajcarski diplomatski predstavnik u Argentini. ova knjiga otkriva surove istine o zapadnjačkoj intervenciji na Kosovu. njegov vođa je ljutito optužio "semantičke piruete ratne propagandne mašinerije". Ali oni imaju jednu vrednu stvar: vojnu bazu SAD.000 etničkih Albanaca uzrasta između 14 i 59 godina" ubijeno. To nije bilo sve. međunarodni timovi su se spustili na Kosovo da ekshumiraju "holokaust". ilegalnom robom. kaže Del Ponte u svojoj knjizi: Oslobodilačka vojska Kosova je kidnapovala stotine Srba i transportovala ih u Albaniju. oni su zatim u drugim zemljama bili prodavani kao transplanti. Pod pritiskom iz Vašingtona i Londona. Dejvid Šefer.Z BALKAN Džon Pildžer Ne zaboravimo Jugoslaviju! Tajne razaranja Jugoslavije isplivavaju na površinu. Britanski ministar spoljnih poslova. Srbe i Rome koje je ubila OVK. ambasador SAD za-uglavnom-ratne zločine. "moram napustiti svoju misiju. ali da su istrage bile sasečene u povoju tako da fokus tribunala bude na "zločinima koje je počinila Srbija". "Ako nisam spremna da optužim NATO kadrove". Bivša glavna tužiteljka Međunarodnog krivičnog tribunala za Jugoslaviju u Hagu. "međunarodna zajednica". Ona je insistirala da to obuhvati i 78-dnevno bombardovanje Srbije i Kosova 1999." Bila je to bruka. Srbima je rečeno da prihvate okupaciju NATO snaga i tržišnu ekonomiju ili će bombardovanjem biti naterani na poslušnost. U vreme kad su se Evropljani sastali u Mastrihtu 1991. Zaista. Herojski saveznici Zapada behu članovi Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). rekao im je da u svako doba mogu da ga pozovu na njegov mobilni telefon. Toni Bler je podsetio na holokaust i "duh Drugog svetskog rata". mada ne i savršena. OVK je etnički počistila više od 200. Bio je to precizan nagoveštaj krvoprolića u Avganistanu i Iraku. Ona kaže da su haške sudije bile zastrašene od kosovskih Albanaca – istih onih u čije je ime NATO napao Srbiju. koja ima svoj eho na Kavkazu.2008. Robin Kuk. istraga NATO-vih ratnih zločina bila je odbačena. kamp Bondstil. predvođena SAD. od strane NATO-a. priznala je Kosovo. školama.

000. na obrazovanje. . Nadležni organi uprave od slučaja do slučaja različito cene istu vrstu dokaza. oni su „pravno nevidljivi“. upisom u matičnu knjigu rođenih. rečeno nam je da ’’svaki pojedinac ima pravo da bude priznat kao subjekat prava.078 ljudi.Lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih su „pravno nevidljiva“. prognanih i raseljenih lica. ovi troškovi su nezamislivi. Za ova lica koja su nezaposlena i žive u dubokom siromaštvu. u svetu. Samo 28. 60 odsto izbeglih i raseljenih u Srbiji je nezaposleno. a 80. Praxis je pokrenuo inicijativu za pronalaženje takvog sistemskog rešenja ovog problema. ili 3. u upravnim i sudskim postupcima.Da bi se naknadno upisala. a 90 odsto živi na granici siromaštva. Nažalost. te je sav teret dokazivanja na podnosiocima zahteva. ne mogu da uživaju imovinska prava.000 osoba. ’’Dugogodišnje iskustvo u radu na pojedinačnim predmetima nas je navelo na zaključak da je ovaj problem izuzetno težak i da je neophodno da se hitno sistemski reši``. što u proseku košta od 40. U tom statusu u našoj zemlji danas se nalazi 307. pojedinac može da uživa i druga prava i slobode. ljudi koji nisu upisani u matičnu knjigu rođenih ne postoje. 14 . na obrazovanje.94 posto stanovništva. dugotrajni i često sa neizvesnim ishodom. Poseban problem je što pojedini sudovi insistiraju da se u postupku utvrđivanja materinstva i očinstva kao dokaz izvede DNK analiza ili upoređivanje krvnih grupa. pruža besplatnu pravnu pomoć licima bez pravnog subjektiviteta. te postupci traju i duže od godinu dana. Uz podršku Praxisa. procenjuje se da je oko 40. odnosno licima koja nisu upisana u matične knjige rođenih. ne mogu da uživaju imovinska i druga prava. neopterećen broj- Ivanka Kostić.Praksa sudova i organa uprave u ovoj oblasti je neujednačena. Srbija je i dalje na prvom mestu u Evropi po broju izbeglih. pravni eksperti Centra za unapređenje pravnih studija su izradili Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta. ova lica obično ne raspolažu potrebnim dokazima. Dokazi se ne pribavljaju po službenoj dužnosti. Neophodno je posebnim zakonom regulisati problem pravno nevidljivih lica.000 ljudi.000 osoba umrlo. . ne uživaju svoja prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. moraju da vode upravne i sudske postupke. Status izbeglice u Srbiji od 1992.000. kaže gđa Kostić. ali je očigledno da se kontinuiranim izbegavanjem rešavanja ovog problema. Pored donošenja novih propisa. Praxis nim formalnopravnim uslovima. između ostalog.000.’’. prognanih i raseljenih lica. kako bi se licima bez pravnog subjektivite- Srbija je na prvom mestu u Evropi po broju izbeglih. država bi omogućila jednako uživanje i zaštitu prava i sloboda svima koji žive pod njenom jurisdikcijom. neophodno je povećati materijalne i ljudske resurse nadležnih opštinskih organa uprave koji se bave ovim pitanjima. u većini slučajeva zavise od stručne pravne pomoći. Sa stanovišta pravnog poretka. organizacijom koja se bavi pravnom zaštitom izbeglica i interno raseljenih lica (IRL).00 dinara za upoređivanje krvnih grupa. izvršnom direktorkom Praxisa. i nažalost. Prema podacima Komesarijata za izbeglice. u svetu. odnosno lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih . naovamo imalo je oko 538. ne mogu da glasaju na izborima itd.00 za DNK analizu. . od kojih svega 200 svakog dana dobije veknu hleba od 300 grama. ovi postupci su složeni. kao i pripadnika nacionalnih manjina. Praxis. U kolektivnim centrima na teritoriji Srbije živi 6. dok je državljanstvo Srbije dobilo 206. Upravni postupak.000. tako i u pogledu njihovog dokazivanja. kako u pogledu podataka o rođenju jednog lica. interno raseljenih je bilo 210. Lica bez pravnog subjektiviteta.292 ljudi. a 13.000 zbrinuto je proteklih godina kroz stambene programe.U praksi. ukoliko stranka raspolaže svim dokazima traje oko 5 meseci od momenta podnošenja zahteva. ne uživaju svoja prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.000.Z BALKAN Intervju sa Ivankom Kostić Pravno nevidljiva lica U razgovoru sa Ivankom Kostić. dok je u neformalnim ustanovama tog tipa trenutno njih oko 1. Rešavanjem ovog pitanja na sistemski način. dok je ostalih ratom ugroženih lica bilo 70. UNHCR-a i OEBS-a. 40 odsto živi u iznajmljenim stanovima. G-đa Kostić kaže da ’’do sada nije bilo sistemskih napora da se ovo pitanje reši. u treće zemlje otišlo je oko 46. on samo uvećava.800. Tek kao subjekt prava. a 13. i to na jednostavan i efikasan način. Svojstvo subjekta prava se stiče po rođenju.

Zajedničkim snagama. rad. Neke procene govore da Readmisija G-đa Kostić kaže da procene Saveta Evrope govore da će od 50. ■ Razgovarao Milenko Srećković Podaci UNHCR-a G-đa Kostić nam prenosi podatke UNHCR-a prema kojim je u zvaničnim kolektivnim centrima u Srbiji smešteno približno 6. pružaće ovim licima pravnu pomoć i u pristupu drugim pravima u Srbi- 15 . Štimlje i Štrpce. penziju. glavne prepreke sa kojima se suočavaju interno raseljena lica sa Kosova u pristupu ličnim dokumentima su: . i celokupnoj javnosti. Pored toga. sa ciljem da se skrene pažnja nadležnim državnim organima. za sada jos uvek nije poznato kolika će biti potreba za ovom vrstom pomoći. . juna 2003. zagarantovano međunarodnim propisima i Ustavom Republike Srbije’’.nemogućnost prijave boravišta Roma koji žive u nelegalnim naseljima. ji. Orahovac. Raspored evidencije izmeštenih matičnih knjiga sa Kosova U skladu sa dopunama Zakona o matičnim knjigama (“Sl. u kolektivnim centrima i romskim naseljima širom Srbije. * grada Kragujevca za opštine: Peć. Raseljeni Romi G-đa Kostić kaže da je ’’posebno težak položaj interno raseljenih Roma.nedostatak informacija odnosno neobaveštenost o njihovim pravima. U takozvanim „nezvaničnim“ kolektivnim centrima. Lipljan i Kosovo Polje. Istok i Klina. kao i da je većina ovih lica romske nacionalnosti. Međutim.neefikasnost matičnih službi u obradi zahteva za izdavanje dokumenata. Obilić. Teškoće u nabavci ličnih dokumenata Prema gđi Kostić. kao i na terenu. . od mesta njihovog boravka. . trenutno u Srbiji živi nekoliko desetina hiljada lica. u kojima raseljena lica nemaju pravo na državnu potporu i humanitarnu pomoć. koji često žive u nelegalnim i nehigijenskim naseljima. Zvečan i Leposavić. UNHCR i OEBS će preduzeti razne aktivnosti do kraja ove godine. Glogovac.plaćanje administrativnih taksi za obradu zahteva.000 IRL i 600 izbeglica. . Suva Reka i Gora. obrazovanje i dr. kao i dokumentima i imovinskim pravima na Kosovu. te da doprinese poboljšanju kvaliteta života. Pružanjem besplatne pravne pomoći Praxis nastoji da omogući raseljeničkoj populaciji (izbeglicama i IRL) pristup dokumentima. zaštitu njihovih prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. Centar za unapređenje pravnih studija. 57/2003) koje su stupile na snagu 7. * opštine Kruševac za opštine: Prizren. smanjenju siromaštva i stepena socijalne ugroženosti ove populacije.000 lica biti obuhvaćeno readmisijom. Srbica. Zubin Potok. * opštine Vranje za opštine: Gnjilane. Vučitrn.500 izbeglica). čiji pravni subjektivitet nije priznat. da je neophodno hitno sistemski rešiti problem.000 IRL i 1. povraćaj imovine u posed.Z BALKAN ta omogućilo efikasno ostvarivanje svih prava’’.000 do 100. * opštine Kraljevo za opštine: Kosovska Mitrovica. kao i . * opštine Jagodina za opštine: Đakovica i Dečani. nezaposleni su i žive ispod donje granice siromaštva. Praxis. godine.500 raseljenih lica (oko 5. * opštine Leskovac za opštine: Uroševac. „pravno nevidljivih“ lica.neujednačena praksa u sprovođenju upravnih i sudskih postupaka u slučajevima kada su matične knjige uništene ili nestale i kada ranije nije izvršen upis u matične knjige. Praxis Praxis pruža pravnu pomoć u svojim kancelarijama u Beogradu i Kraljevu. Vitina. uglavnom Roma. vođenje matičnih knjiga za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija obezbeđuju organi uprave: * grada Niša za opštine: Priština. Kačanik.udaljenost matičnih službi koje vode matične knjige sa Kosova i izmeštenih policijskih stanica. Praxis će povratnicima po readmisiji takođe pružati pravnu pomoć u pribavljanju dokumenata i rešavanju problema u vezi sa priznavanjem pravnog subjektiviteta. Mobilni pravni timovi Praxisa obilaze raseljena lica u privatnom smeštaju. Pored toga Praxis nastoji da doprinese uklanjanju sistemskih prepreka koje sprečavaju raseljeničku populaciju u ostvarivanju svojih prava. Kosovska Kamenica i Novo Brdo. glasnik RS”. živi oko 2. br. iako je pravo na pravni subjektivitet osnovno ljudsko pravo. Podujevo.

Kao što je Naomi Klajn dokumentovala u knjizi Doktrina šoka: Uspon kapitalizma katastrofe. rekao je Ivan Zlatić. Kao i sve privatizacije u Srbiji. mnoge vlade su iskoristile katastrofe . veći deo toga rasta ostvaren je u neproizvodnim sektorima kao što su transport. zbog čijeg je zatvaranja nezaposlen već 10 meseci. usvojeni 2001. Razočaran sadašnjim ekonomskim stanjem u svojoj zemlji. Kompanija je 2005. koje su počele pre 5 godina u Jugoremediji. Gušeći se u dužničkoj krizi iz 1980ih i međunarodnim sankcijama 1990-ih. nego i od korumpirane birokratije. nekad visokoindustrijalizovanom delu srpske prestonice i centru autoindustrije. industrijskog predgrađa Beograda. a radnici su počeli da pregovaraju o ugovorima kroz kolektivne ’’nagodbe”. Ivan Zlatić 16 . Oni najpre enormno zadužuju novokupljene kompanije kod svojih drugih preduzeća. Srbija. Politički i ekonomski događaji tokom ovog perioda. posle jednog sporazuma sa direktorom da napuste fabriku. koja je ušla u treći mesec.852 preduzeća je privatizovano u proteklih sedam godina.5 procenata prošle godine). koji su i formalno proglasili stečaj oktobra 2007. "Rešavamo probleme u hodu. prestalo je sada da postoji.8 procenata u 2006. novi vlasnik je bio obavezan da investira u kompaniju i drži je u radu najmanje pet godina. Radnici Rekorda se hvale vremenom u kome je njihovo preduzeće bilo među najvećim proizvođačima gume u Evropi i izvozilo u oko 150 zemalja. kako su je neki nazivali. nalazila se u ekonomskoj tranziciji proteklih 20 godina. Mnoge fabrike u Rakovici. započeli su okupaciju fabrike. Rezultat: 1. postali su uobičajena strategija koju primenjuju vlasnici novoprivatizovanih firmi. Ovaj opis možda protivreči nekim od popularnih predstava i diskursa o Srbiji kao zemlji uspešne tranzicije. posebno u bivšim zonama i regionima konflikata pogođenim prirodnim i katastrofama koje su izazvali ljudi. pronalaženja rupa u sistemu i alternativnih kanala otpora". To je neoliberalna priča koja se odvija u mnogim delovima sveta. metalskoj i tekstilnoj industriji. tržišnog liberalizma i smanjenje poreza. gde je neoliberalizam dobijao snagu ne samo iz naglih promena. Ono što nas je dovelo dovde bila je naša sposobnost inovacije. i prodaja Rekorda je obavljena uz uslove koje novi vlasnik nije ispunio: nijedan radnik nije smeo biti otpušten. Novi tranzicioni zakoni su doneli bedu narodu i podigli troškove života za mnoge. Privatizacija je ubrzana posle obaranja ovog režima oktobra 2000. Isforsirani stečaji kojih je do sada bilo na stotine. videla relativno malo boljitka. bivši predsednik Slobodan Milošević je počeo da privatizuje društvenu svojinu kroz ono što je nazivao "narodnim kapitalizmom". primetio je Đorđe Petković. farmaceutskom preduzeću u Zrenjaninu.za uvođenje programa ubrzane privatizacije. 200 radnika je ostalo u napuštenim fabričkim pogonima. i konstelacija političkih snaga koje su dolazile na vlast posle ovih događaja uz pomoć zapadnih saveznika. Moje preduzeće. sa rapidnim ekonomskim rastom i dobrim dugoročnim izgledima za pridruživanje Evropskoj Uniji. i 7. dok je industrija. utvrđen pod prethodnim vlasnikom. gde se politička nestabilnost koristi kao mogućnost za radikalno ekonomsko restruktuiranje. morao je ostati nepromenjen dve godine. uragane i ekonomske kolapse . Slučaj Jugoremedije nas je naučio da je upoznavanje sa pojedinostima svakog pojedinačnog slučaja najznačajniji potencijal za njegove izglede na uspeh. Uz to. regulisali su zapošljavanje i plate u javnim preduzećima – neki po preporukama MMF i Svetske banke. modelom privatizacije koji je garantovao većinski udeo akcija radnicima svakog preduzeća. "U našoj zemlji odvijala se najduža i najsporija ekonomska tranzicija u Istočnoj Evropi". dodao je: "Nismo videli ništa od donacija i kredita dobijenih sa Zapada. tajno rasprodao njen fiksni kapital i zalihe. Nemamo obrazac za potiskivanje ovog talasa neoliberalizacije i ekonomskog razvlašćivanja. Najpre su privatizovana preduzeća u preradi hrane. balkanski ratovi 1990-ih. ali to nikoga ne brine". najprostranija republika bivše Jugoslavije. koje je postojalo 100 godina. Vlasnici-kreditori zatim mogu ili da preuzmu kontrolu nad svojinom kompanije ili da je restruktuiraju.Z BALKAN Ahmed Šokr Dozvola za krađu – privatizacija na srpski način izvor: Al-Ahram Weekly. radnik u srpskoj fabrici guma "Rekord". Devedesetih je ustavnim promenama utvrđen prelazak na tržišnu privredu. Prošlog aprila.stupili su na snagu. Novi zakoni. teško su stradale od nedavnog privatizacionog talasa. veletrgovina i finansijske usluge. Primer Jugoremedije je inspirisao slične radničke akcije u Zrenjaninu. prema podacima Agencije za privatizaciju Srbije. Uprkos visokim stopama ekonomskog rasta u prethodnih par godina (5. bore sa novim vlasnicima oko neisplaćenih otpremnina i doprinosa za penzijsko osiguranje. Danas se radnici Rekorda iz Rakovice. smenjujući se. radije nego na sudovima. godine privatizovana i upropašćivana od novih vlasnika. A kad su radnici otkrili da je njihov gazda razneo imovinu kompanije. balkanskom tigru. Slučaj Balkana isto tako naglašava moć uobičajenog u političkoj praksi. a kolektivni sporazum. izbacujući iz njih male akcionare i poništavajući prethodno zaključene kolektivne ugovore sa radnicima. Stoga je visoka stopa rasta praćena povećanom nezaposlenošću i ukidanjem kolektivnih prava i zaštite radnika. sektor koji zapošljava najviše radne snage.ratove. ubrzavali su proces tranzicije: posthladno-ratovski programi šok terapija. koja je u poslednje dve decenije ostavila pečat na svakom značajnijem sektoru privrede zemlje. egipatski nedeljnik Priča o Rekordu iz Rakovice je samo jedna u sadašnjem lancu privatizacija i okupacija fabrika.

političku partiju. zajedno sa drugim aktivistima lokalnih sindikata. jednom od najvećih gradova u severnoj pokrajini Vojvodini. "Rešavamo probleme u hodu" rekao nam je Ivan Zlatić. a novi vlasnik-kreditor. dogovora iza zatvorenih vrata i političkom korupcijom. i isforsiranog stečaja – sa preostalih 300 radnika koji su sada nezaposleni i čekaju isplatu zaostalih plata. Na drugom kraju društvene lestvice. Privatizacije. jedan za drugim presudili su da je ponovna kapitalizacija sprovedena nezakonito. tranzicija je za mnoge značila gubitak posla i ekonomske sigurnosti. Primer Jugoremedije je inspirisao slične radničke akcije u Zrenjaninu. Jugoremedija je bila privatizovana 2000. Mnogi od radnika su prešli pedesetu i decenijama su radili u ovom preduzeću. ozloglašenom makedonskom biznismenu koga je svojevremeno tražila policija zbog šverca i pranja novca. Takva su bila iskustva mnogih radnika industrijskih i proizvođačkih sektora koji su otpušteni iz firmi za koje su decenijama bili vezani. do sada su postignuti izvesni uspesi. U svom izveštaju iz 2005. oni sada predstavljaju deo koalicije koja upravlja gradom. Ali borba sa sistemom zakona. niti se ona naročito izdvajala iz svakodnevne tržišne prakse. bio je privatizovan 2004. Stefanović je za sebe osigurao 68 procenata akcija dok je radnički udeo smanjen na Tranzicija je za mnoge značila gubitak posla i ekonomske sigurnosti. po Miloševićevom starom zakonu.sve su to bili delovi jedinstvenog procesa masivne redistribucije bogatstva i jačanja klasne moći tajkuna i njihovih saveznika u političkoj eliti. Proizvođači vagona su odgovorili blokadom fabrike. zahtevajući spašavanje kompanije. deli istu sudbinu – nezakonitih poslovnih poteza. koji su profitirali na slomu države. masovnog otpuštanja. proizvođač hrane koji je takođe bio privatizovan skoro u isto vreme. i počeo da otpušta najaktivnije radnike ili da ih razmešta na lošije poslove. ne proizvodnjom i generisanjem prihoda. Slučaj Jugoremedije nas je naučio da je upoznavanje sa pojedinostima svakog pojedinačnog slučaja najznačajniji potencijal za njegove izglede na uspeh. doprinos Zrenjanina industriji je opadao tokom procesa tranzicije pa stopa nezaposlenosti u njemu sada iznosi 36 procenata. a za njim i Viši privredni sud Beograda. Ukratko. štrajkova i zaposedanja. organizovani kriminal. Ali korupcija nije bila jedini izvor socijalno-ekonomskih problema. često prouzrokovan nezakonitom poslovnom praksom i iznuđenim stečajima. Raznovrsnim protivzakonitim manevrima – Stefanović je zadužio Jugoremediju kod svojih drugih firmi. za njim Privredni sud Zrenjanina. Na drugom kraju društvene lestvice. "Nemamo obrazac za potiskivanje ovog talasa neoliberalizacije i ekonomskog razvlašćivanja. Objašnjavajući novu ekonomsku stvarnost. A. oživljavanje proizvodnje izgleda kao daleka nada. Oslanjajući se na kombinaciju pokretanja pravnih postupaka. koji je radnicima davao 58 procenata akcija preduzeća. učinivši Jugoremediju jedinom kompanijom kojom upravljaju radnici u istočnoevropskim zemljama u tranziciji. BEK. Zbog svega toga su radnici izveli štrajk i pozvali na zauzimanje fabrike u decembru 2003. godine. Ne uzmičući pred sudskim postupkom i radničkom direktnom akcijom. legalna i siva ekonomija . Njihov slučaj još čeka na rešenje u Agenciji za privatizaciju. član Ravnopravnosti. proizvođač željezničkih vagona. Savet za borbu protiv korupcije je naveo nekoliko zabrinjavajućih stvari u vezi sa prodajom Jugoremedije: dokaze o pranju novca. mnogi su zavisili od finansijske pomoći članova porodice. Lideri štrajkačkog komiteta ove tri kompanije. farmaceutskom preduzeću u Zrenjaninu. Priča o Rekordu je samo jedna u sadašnjem lancu privatizacija i okupacija fabrika. godine. insistirajući na tome da će ostati u fabrici sve dok im se ne isplati socijalna pomoć na koju imaju pravo.godine i pokrenuli sudski postupak protiv ponovne kapitalizacije kompanije. elitna klasa se dokopala novog bogatstva. Nebojša Ivković. po novom zakonu o privatizaciji. korupcija. sigurnost i samoupravljanje u Srbiji imaju dug put pred sobom. Među onima koji su na smenu čuvali fabriku. često prouzrokovan nezakonitom poslovnom praksom i iznuđenim stečajima. Borbe radnika za kolektivna prava. za samo nekoliko meseci. elitna klasa se dokopala novog bogatstva. nedavno su formirali Ravnopravnost. dok je država zadržavala 42 procenta. informacije koje je kupac dobio ”iznutra”. Stefanović je unajmio privatnu firmu za obezbeđenje da se suprotstavi radnicima u štrajku. dekreta.Z BALKAN i zahtevajući isplatu socijalnog programa na koji imaju pravo. Posle relativnog uspeha na nedavnim opštinskim izborima u Zrenjaninu. A 2006. ne proizvodnjom i generisanjem prihoda. koje su počele pre 5 godina u Jugoremediji. medijskog pritiska i izborne politike. dok su drugi nalazili dopunski posao. već sistematskim procesom privatizacije i redistribucije bogatstva. a zatim dugove konvertovao u sopstvene akcije – vlasnička struktura je bila promenjena. jedan od radnika Rekorda je ocenio: "Mi više ne živimo u kapitalizmu blagostanja. ekonomski i emocionalno. protivzakonite transakcije i izbegavanje standardnih postupaka registracije. država je prodala svoje akcije Jovici Stefanoviću. zahteva kreativnost i nove oblike otpora koji bi im se suprotstavili. pronalaženja rupa u sistemu i alternativnih kanala otpora". Vrhovni sud Srbije. 32 procenta. samo trgovina i usluge".godine. stečaji. U ovoj zemlji više nema volje da se pokrene proizvodnja. Godine 2002. Ono što nas je dovelo dovde bila je naša sposobnost inovacije. Na osnovu toga su radnici-akcionari povratili svoje vlasništvo na 58 procenata kapitala kompanije. mi živimo u prvobitnoj akumulaciji iz 19 veka. da bi podržali interese radnika i manjinskih akcionara. koji je smatran drugim najvećim industrijskim gradom stare Jugoslavije. objavio je bankrot posle tri godine. već sistematskim procesom privatizacije i redistribucije bogatstva. Uprkos svom ekonomskom nasleđu iz Titovog socijalizma. ■ Prevela Nada Ljubić 17 . Šinvoz.

i ukazuje na to da kragujevačke sindikaliste očekuje grčevita borba za prava radnika. koliko je to moguće. tamo gde vidi bolju zaradu. koji će se naknadno usklađivati sa propisima i zakonima svake pojedinačne države. iako se radi duže od 40 sati nedeljno. ’’deluje kao sve multinacionalne kompanije – njemu je prioritet jedino zarada. Na taj način bi se prava radnika i uslovi rada. predsednik Samostalnog sindikata Zastava automobila. bez obzira na to u kojim se zemljama nalaze. tamo će i otići. jer je čitavih 600 evra potrebno za zakup stana. kada bi se sindikalisti pobunili ili tražili veću cenu rada. ma u kojoj državi da se nalaze. U pojedinim ’’Fijatovim’’ fabrikama radi se više od 40 sati nedeljno. ili ga važeći propisi ne ograničavaju. ’’Fijat’’ preseliti proizvodnju u neku drugu zemlju. U kojoj god zemlji da je imao ili ima fabriku. kaže Mihajlović. zbog čestih štrajkova sicilijanskih sindikata. jer u zemljama u kojima se nalaze radno vreme nije regulisano zakonom.200 evra. Veoma teško se dolazi do pregovora sa poslodavcima. Druga proizvodna linija stići će iz ’’Fijatove’’ firme na Siciliji. Skup su organizovali predstavnici tri reprezentativna sindikata ’’Fijatove’’ fabrike u Torinu u kojem se okupljanje i održalo. ’’Fijat’’. Tamošnjim sindikatima je poručeno da će. Brazil. Indija). Turska. Kragujevac . kao i na nisku cenu rada. Zoran Mihajlović. ’’Sindikat kakav imamo danas mora da se menja jer ne može odgovoriti za- Zoran Mihajlović 18 . ako ne odustanu od zahteva za većom platom. a mnogi sindikalisti proveli su više godina u zatvoru. kaže Mihajlović.Suočeni sa činjenicom da će ’’Fijat’’ pre doći u Kragujevac nego povećati plate radnicima u Poljskoj iz koje seli proizvodnu liniju. U Poljskoj je plata između 500 i 600 evra što za poljske prilike nije puno. početkom septembra prisustvovao je internacionalnom okupljanju sindikalista svih zemalja u kojima ’’Fijat’’ ima svoje fabrike (Italija. pojedini kragujevački sindikalisti smatraju da potragu za jeftinijom radnom snagom može sprečiti samo globalni sindikat. Tema sastanka bila je pravljenje međunarodnog kolektivnog ugovora koji bi važio za sve države u kojima ’’Fijat’’ ima svoje fabrike. Poljska. Ono što je na sastanku Zoran Mihajlović saznao o ponašanju ’’Fijata’’ prema radnicima u drugim zemljama ne deluje nimalo optimistično. kao što je slučaj u Indiji. Prosečna plata tamo iznosi oko 1. Ugovor bi trebalo da propiše osnovne uslove koje ’’Fijat’’ mora da ispuni prema radnicima svih svojih ekspozitura. a prekovremeni rad se ne plaća. u njemu će biti uzeta u obzir i potreba da se cena rada usklađuje sa rastom cene života i vrednosti potrošačke korpe u svakoj od tih zemalja. Upravo je na sastanku u Torinu prvi put obelodanjena informacija da će iz fabrike u Poljskoj proizvodnja novog ’’fiće’’ biti prebačena u Kragujevac. U Turskoj je rad sindikata bio zabranjen do 1992. ’Fijat’ bi pretio da će dislocirati svoju opremu na neku drugu lokaciju’’. a navodno i zbog toga što je prevoz delova i proizvedenih automobila trajektom skup. kaže Mihajlović. s čime se u Italiji ne može normalno živeti. Sam zakon sindikalistima ograničava polje rada.Z BALKAN Milenko Srećković Najvažnije probleme može rešiti samo globalni sindikat Zastava. U Indiji je situacija najteža jer se zapošljavaju čak i maloletnici. Osim toga. Sindikat iz matične firme u Torinu ima primedbe na diskriminaciju na poslu. izjednačili u svim fabrikama ’’Fijata’’.

Danas su oni. Do kraja godine prostor u kome posluju trebalo bi da ustupe Fijatu. Zaposleni strahuju da će ostati bez posla i bukvalno na ulici. ostanu bez posla. Posle potpisivanja ugovora sa Fijatom i početka priprema za proizvodnju novog modela. ■■■ ■■■ JUGO “NIJE ZA BACANJE” KRAGUJEVAC . Prošle godine na tržištu Francuske plasirano je oko 70 odsto proizvodnje vrednosti oko milion evra. Od ministra Mlađana Dinkića. postoji opasnost da radnici. Desetine hiljada ljudi. Osim što uspešno posluje. istovremeno se. ali bi u Kongu. ■ KRAGUJEVAC . donese odluku šta će zadržati. ova zaštitna radionica zapošljava 90 osoba sa invaliditetom. Tačne podatke niko nema. Dok političari govore o smanjenju nezaposlenosti. a treća ponuda je iz Alžira . Radnici Zastave su nakon bombardovanja svoje fabrike od strane NATO pakta 1999.Z BALKAN ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ PRETI ZATVARANJE ZASTAVE INPRO htevima vremena i promenama koje se dešavaju u svetu’’. pod kontrolom ’’Fijata’’ željnog profita. Danas su okolno- sti tako postavljene da samo ’’Fijat’’ može da bude siguran da će mu se dolazak u Kragujevac isplatiti zbog povlastica koje je dobio od države da bi ušao u ’’strateško partnerstvo’’ sa Zastavom. druga je ruska korporacija sa Kipra. samo će nekih 2. Veliki broj ljudi sa Kosova utočište je našao u Zastavi. zahteva pismene garancije za sva izrečena obećanja koja se tiču socijalnog programa i zapošljavanja radnika Zastave. a egzistencija njihovih porodica zavisi od opstanka preduzeća. Mihajlović kaže da je okupljanje sindikalista u Torinu označilo početak saradnje svih sindikata koji deluju u okviru ’’Fijata’’. ■■■ 19 . Ukoliko u narednih mesec i po dana ne bude obezbeđen novi pogon za proizvodnju. potvrđuju i ponude za otkup proizvodne tehnologije iz pojedinih afričkih zemalja. kako u Šumadiji kažu “nisu za bacanje”. koliko je Zastava imala 2000. Potraga za jeftinom radnom snagom i pretnja izmeštanjem fabrika u države u kojima se ne poštuju prava radnika mogu biti sprečene samo postojanjem globalnih sindikata. Alžiru ili Rusiji u budućnosti mogao da se proizvodi ’’jugo’’. Više od polovine zaposlenih u Zastavi Inpro. koja se bavi proizvodnjom prikolica. Takve fabrike više ne postoje. jer su iz ovih zemalja stigle ponude za otkup proizvodne tehnologije. koje će zemlje EU deportovati u Srbiju prema Zakonu o readmisiji. jesu osobe sa invaliditetom. kaže Mihajlović. Međutim da ova vozila. stvara nova ’’armija nezaposlenih’’. ali gde će izmestiti svoju proizvodnju još uvek ne znaju. niti je njihovo postojanje zamislivo u dobu ’’demokratije’’ i ’’evropskih integracija’’. Mašine će biti ponuđene na tenderu tek pošto ’’Fijat’’. Cena tranzicije Zoran Mihajlović smatra da su radnici Zastave platili preveliku cenu tranzicije. Zoran Mihajlović tvrdi da više nikom ne veruje. ili su. godine usledilo restruktuiranje Zastave. sigurno ne mogu očekivati utočište u nekoj fabrici. ’’Evropske integracije’’ pišu svoju istoriju u kojoj za neke istine nema mesta. napustili fabriku. Veliki broj je nakon toga oboleo od raka i leukemije. koja bi bila spremna da žrtvuje svoju profitabilnost i funkcionalnost iz humanih razloga. a radnici se razišli po njenim drugim ispostavama. Od nekih 10. neće imati onaj društveni i socijalni značaj kakav je imala Zastava. poput nekadašnje Zastave.Polovinom novembra će se zaustaviti proizvodne trake u pogonima kragujevačke Zastave.Radnici Zastave Inpro strahuju da će ostati bez posla jer je njihov pogon pripao italijanskom Fijatu. Nekada su gigantske fabrike kao što je b i l a Z a stav a služile za prihvatanje ljudi prognanih iz svojih mesta prebivališta. uzevši otpremninu. kao i bombardovanje Jugoslavije. koji je toliko puta prevario naivne radnike.000 radnika. došlo je vreme da takozvani jugići i floride ’’idu u penziju”. Jedan od ponuđača je firma iz Konga. kaže kragujevački sindikalista. Sasvim je sigurno da nova fabrika. sa kojim je potpisan ugovor o preuzimanju kragujevačke fabrike. godine. Zastava Inpro bavi se radnim osposobljavanjem i zapošljavanjem invalida. zaboravljeni. jer je 2001. Posle potpisivanja ugovora s Fijatom proizvodni prostor preduzeća Zastava Inpro pripao je italijanskoj kompaniji koja do kraja godine želi da uđe u posed. Direktor grupe Zastava vozila Zoran Radojević potvrdio je da su sve ponude zainteresovanih za kupovinu opreme prosleđene Agenciji za privatizaciju. Mislim da su zainteresovani za ’’jugo’’ i ’’floridu’’. godine učestvovali u raščišćavanju ruševina.000 ostati na poslu. koji su uglavnom invalidi. Naredni sastanak će se možda održati upravo u Kragujevcu. dok je planom za narednu godinu predviđen izvoz od dva miliona.kaže predsednik Samostalnog sindikata fabrike Zastava automobili Zoran Mihajlović. U opticaju je nekoliko ponuda..

tržišnim uvjetima i slično. a ne u vojsku. koje je sad moguće riješiti jedino preko leđa roditelja čija djeca žele studirati. Pulski studenti su se okupili na glavnom gradskom trgu. Dubrovniku. više od tisuću i petsto zagrebačkih studenata te četiristotinjak njihovih kolegica i kolega iz Pule okupilo se da bi vladajućim strukturama ukazalo na nedosljednost njihovih političkih poruka i stvarnog djelovanja. sudeći prema planovima sveučilišta i ministarstva samo rasti. U isto vrijeme država izdvaja manje od 2 posto iz svog proračuna za visoko školstvo. Bit će zanimljivo vidjeti na koji će način objasniti da bi se zemlja koju je unatrag deset godina najviše zamarao odljev mozgova. da su oni realni. i osim navedenih zahtjeva. morala bi odgovoriti na pitanje koje se danas počelo otvoreno postavljati: tko će ubuduće imati privilegiju da može obrazovati svoje dijete? Komercijalizacija školstva nije samo boljka Hrvatske jer u prosvjedu sudjeluju i zemlje poput Australije. a ta će brojka. i s time u vezi veće ulaganje iz državnog proračuna u visoko obrazovanje. Istaknuvši svoje specifične ciljeve. Takvo karikiranje doduše i nije daleko od istine ima li se u vidu da prosječnom studentu danas treba najmanje 30 000 kuna godišnje. dok je za prošlu godinu izdvojila 78 milijuna kuna za obrazovanje. nemam za stanarinu pokušali privući pažnju Vlade. Od 1991. i državni tajnik za visoko školstvo Radovan Fuchs. što nije zanemariva brojka. a za sudjelovanje u okupaciji Afganistana 250 milijuna. Tko sije bijedu. postati privilegija? Ili će se vlast okrenuti objašnjenjima o potrebi smanjenja godina studiranja i poticanja studenata na rad. također ukazali i na sustavno zanemarivanje njihovog sveučilišta. jedan od organizatora prosvjeda. a prosvjednici su se zaputili prema Katarininom trgu gdje su glasnim skandiranjem parola Besplatno školstvo i Plaćam školarinu. ukupan se broj studenata povećao za 82 posto. u državi koja teži da postane društvom znanja. ili loše obrazovne politike nemaju sposobnost generiranja kratkoročno vidljivih. Najviše ih je došlo iz pravca Filozofskog fakulteta čiji je dekan Miljenko Jurković i sam podržao zahtjeve. pošto ovaj put prosvjed nije moguće sanirati brzom i jednokratnom povlasticom besplatnog studiranja za jednu godinu i jednu generaciju? Sudeći prema prvim reakcijama u emisiji Hrvatska uživo. a ne u vojsku!” Studentski prosvjedi u Zagrebu i Puli: Država za saborske mirovine izdvaja 55 milijuna kuna godišnje. ili će obrazovanje. koji se pred studentima okupljenim ispred HNK pojavio u svečanoj odori s proslave dana Sveučilišta da bi rekao: Podržao bih zahtjeve studenata. Politika koja je zagovarala provedbu bolonjske deklaracije po brzom postupku. Irske i Italije. izjavio je Aleksandar Tomino. Nakon što mu je Andrea Milat. ukazali su na poražavajuću statistiku nezadovoljni studenti. i obratno. te se vratio na svoju proslavu. rekla je Andrea Milat. Podršku im je dao i gradonačelnik Boris Miletić. Splitu.org) 20 . i drugim gradovima. Novac u školstvo. Takvu je situaciju svojim istupom posvjedočio i Tonko Čurko. u kojoj su sudjelovali glasnogovornik Ministarstva Duje Bonacci. dosad je već trebalo naučiti kako da reagira u ovakvim situacijama. Izraela. prorektor za poslovanje. do 2006. kao i zdravstvo. rekao je Alen Sućeska. Zagrebački prosvjed podržao je i Nezavisni sindikat znanost. žanje gnjev. nije iznenadilo nikoga. Može li obrazovanje postati prioritet. odgovorni će radije pribjegnuti floskulama i statistikama čija moć brojki nije uspjela održati samo jednog ministra na vlasti. dok je za prošlu godinu izdvojeno 78 milijuna kuna za obrazovanje prorektor je samo odmahnuo glavom rekavši da je to visoka politika i da on za to nije nadležan. dovoljno tragičnih i štetnih učinaka da bi dovele do promjena? ■ Izvor: H-Alter (www. jedan od organizatora prosvjeda i predsjednik tamošnjeg Studentskog zbora. sjetimo li se izdajničke uloge koju su u dosadašnjim prosvjedima igrali članovi iste udruge u Zagrebu. u skoroj budućnosti mogla susretati s uvozom stručnjaka koji će dolaziti iz zemalja poput Indije ili Kine. Austrije. Estonija ima jednu od najbrže rastućih ekonomija u svijetu. visoko obrzovanje svake godine postaje sve nedostupnije. objasnila da takvo što nije nerealno jer država za saborske mirovine izdvaja 55 milijuna kuna godišnje. prosvjednici su se u Zagrebu sastali pred muzejom Mimara u 12 sati. a za sudjelovanje u okupaciji Afganistana 250. Naime. s obzirom na to da su mu u protekloj godini adresirana dva studentska i jedan srednoškolski prosvjed.Z BALKAN Mašenjka Bačić “Novac u školstvo. ali nije nezaobilazna. a nas se okupilo oko 400.h-alter. Sama činjenica da Studentski zbor organizira ovakav prosvjed iznenađujuća je. jedna od organizatorica prosvjeda. Ministarstvo. a kojemu je s prosvjeda upućeno pismo. Na našem sveučilištu ima 3000 studenata. Ali nema također ni Estonije ni Bjelorusije koje su shvatile važnost ulaganja u obrazovanje. koje se nije službeno očitovalo. Već uobičajeno prebacivanje odgovornosti Sveučilišta na Ministarstvo. a to je besplatno studiranje za sve. Naoružani transparentima poput Nemamo što izgubiti osim školarina. dok se broj studenata koji sami (su)financiraju svoj studij povećao za 814 posto. Hoće li izlazak studenata na ulice natjerati vladajuće strukture na promišljanje o potrebi stvaranja stvarnih uvjeta za izgradnju društva znanja. čiji je predsjednik Vilim Ribić podsjetio da na Sveučilištu vlada bezvlađe zbog kojeg se ono ne može očitovati ni pozitivno ni negativno o ovom problemu. stvaranja autonomnog sveučilišta. dovevši pritom sveučilišta u nezavidan položaj da se moraju nositi s izazovima za koja nisu spremna i izazvala anomiju u kojoj su mogući različiti tipovi malverzacija. jedna od organizatorica prosvjeda. i za koje smo već imali priliku vidjeti kako se izvrću. Studenti Zagreba i Pule pridružili su se međunarodnom prosvjedu protiv komercijalizacije školstva u kojem su sudjelovali studenti iz još dvadesetak zemalja diljem svijeta. Među tim zemljama nema Danske jer oni imaju zakon koji osigurava besplatno školstvo.

već prije zbog izostanka istih. ali nije sad u fokusu... Prosvjed je okupio oko 1000 studenata i studentica. Ne ide to toliko na račun organizatora. ukidanje školarina će studentima dati tek približno jednake uvjete. Za razliku od onih koji reguliraju stanje u obrazovanju. prosvjed je bio slabije najavljen. niti budućim generacijama dužničko ropstvo koje im nude banke.na one koji su svojom klasnom pripadnošću predodređeni za studiranje i kasnije "upravljačke" pozicije u društvu. Popisu realnih zahtjeva treba dodati i onaj o slobodi kretanja koji se odnosio na zabranu održavavanja okupljanja na Markovom trgu. Trošak školarine je tek jedan od troškova. a koje su ubačene kao pogodnost jer nude "povoljne" studentske kredite. mafija1. jer ovaj put vijesti nije nedostajalo . a i šire. ali i zemlje. I to sve u zemlji sa samo 7% fakultetski obrazovanih. Z redakcije) 21 . No takav pokušaj diskreditiranja prosvjeda je proziran. Ovaj put su tražili besplatno školstvo. Ako ćemo otvoreno govoriti. Međutim. onda je jasno da govorimo o vrlo očitoj klasnoj podjeli . Dovoljno blizu da se prosvjed Što zapravo traže studenti? Već u najavi prosvjeda studenti su jasno rekli da prepoznaju put kojim polako. već za razne proizvodne. čak i kada se to ne usudimo ili ne želimo izgovoriti. Ministar na to kaže da oni stipendiraju one koji postižu izvrsne rezultate. osim kao politički potez kojim se javnost pokušava uvjeriti da su prosvjedovali samo džabalebatori i loši studenti koji bi željeli i dalje uživati u studentskom životu na račun društva. dobro primjećuju organizatori. a još manje besplatan. predsednik Crne Gore u periodu 1998-2002. tek trećinu u odnosu na prošli prosvjed. tijekom jedne godine su se dva puta masovno okupili i izašli na ulice jer ne vide drugi način postizanja svojih ciljeva. očito je da su studenti shvatili realnost kapitalizma pa umjesto da poput države smatraju kako bi oni trebali plaćati da studiraju. Time i oni koji bi trebali poticati želju za učenjem. promjene koje se traže su puno dublje od tog zahtjeva. jer kada se upućuje takav poziv. Pukanić je. kapitalističkom logikom. je tek deklarativno dao podršku studentima u tome da ostvare što bolje uvjete studiranja. uslužne i slične poslove u društvu. ubojstva. Realno gledanje stvari je i to da je tijekom prosvjeda istanknuto kako je ulaganje u obrazovanje zapravo ulaganje u znanost i znanstvena postignuća. te na one koji nisu predodređeni za studiranje. jer to je. studij povećan za čak 814%. ide visoko školstvo te su kroz par statističkih podataka pokazali taj trend. već u samom početku samo nekima dati mogućnost studiranja .. povezanog sa mafijaškim krugovima. uopće na besplatno bilo što. zbog čega je studentska prosvjedna povorka završila na Katarinskom trgu. samo zato jer se žele obrazovati. Sve to će. no zahtjev za besplatnim školstvom nije podržao rekavši kako je to nerealno. kako bi kasnije mogli ili ne bi mogli studirati? Gdje je nestala ideja učenja tijekom cijelog života? A jednake šanse za sve koji žele učiti? Zahtjev studentskog prosvjeda da školovanje bude besplatno za sve je zapravo zahtjev za jednakim ili približno jednakim šansama za sve slojeve društva. i sve ostalo! 6. želju za znanjem i osobnim razvojem (pa onda i razvojem društva) svode ideju studiranja na to da je riječ o privilegiji. a ne radikalni zahtjevi Pokušaj prorektora pa kasnije i ministra Primorca da studentske zahtjeve proglase nerealnim i samim tim nemogućim su potpuno promašeni. hranu i ostale troškove nitko niti ne spominje. izbori u SAD-u.krv. do 2006. a sve skupa upravo u vrijeme kada postaje jasno da će malo što u zemlji ostati javan i dostupan resurs. Statistika također kaže da je od 1991. a ustupanjem prostora za reklame i studentski vodič. a stanovanje. Realno gledanje na stanje stvari se očituje i u tome da ne žele sebi i svojim roditeljima.Z BALKAN Marko Strpić Za besplatno školstvo. a tek iznimke imaju šansu obrazovati se. Realni. lagodnom studentskom životu i tulumarenju. no to možemo pripisati lošem vremenu i nepovoljnoj medijskoj klimi pa mediji nisu najavili i "nabildavali" cijelu stvar. Čak toliko realni da nisu išli dalje od traženja besplatnog školovanja i izbacivanja reklama za banke iz studentskih vodiča. zagrebačkog novinara. U tom smislu je podršku prosvjedu dao i Nezavisni sindikat znanosti i visokog obrazovanja pa se studentima ispred Mimare u ime sindikata obratio Vilim Ribić koji je rekao da besplatno školstvo znači razvoj visokog obrazovanja.. Na stranu to što govorimo o prosvjedu koji poziva na besplatno školstvo. Dakle. oni smatraju da država treba plaćati njima. Studentski zahtjevi su stvarno realni. i tek onda tek spominjanje nekih studenata koji prosvjeduju.onima koji si to mogu priuštiti. Kako god bilo. a učenje je tu tek forma koju treba zadovoljiti. Mora se spomenuti. studenog 2008 Studentima se jedno mora priznati. ali siguno. prorektor Zagrebačkog sveučilišta Tonko Ćurko. dobiti ocjene i dogurati nekako do diplome. trebalo da bude svedok u procesu šverca duvana u koji je bio umešan Milo Đukanović. Naš položaj u društvu na taj način i otvoreno postaje nasljedan. dok se broj studenata koji sami (su)financiraju svoj 1 Autor aludira na ubistvo Iva Pukanića. zapravo. studentima i studenticama okupljenim na ovom prosvjedu se ne može prigovoriti zbog nerealnih zahtjeva. koje je duže vreme bilo jedna od glavnih tema hrvatskih medija. koja će se dugoročno isplatiti. koliko na račun "lošeg medijskog trenutka". Pa su tako u najavi naveli (da malo obnovimo znanje) kako je od situacije da smo imali besplatno školstvo došlo do toga da danas gotovo 60% studenata plaća svoj studij. te da će trenutno stanje stvari i smjer u kojem sve ide svesti selekciju pri upisu na bogate i siromašne. no što to zapravo znači? Da je netko imao uvjete u kojima je te rezultate mogao postići? Da smo svi sa 14 godina života morali dobro izabrati i odlučiti se za pravu školu. godine ukupan broj studenata povećan za 82%. a sadašnji premijer (prim. S druge pak strane. dugoročno ulaganje. kao i ubijeni podgorički novinar Duško Jovanović. ima drugih vijesti.

ne za dobit društva/zajednice. a društvena korist bi bila nemjerljiva u odnosu na ono što danas imamo. na stvarno sudjelovanje i zajedničko stvarenje obrazovnog programa. sva znanja. gdje uloga profesora/nastavnika ne bi bila indoktrinacija. a sve to rezultira nedostatkom vizije i ideje o nečem drugačijem. a ne ih se bojati.. uvijek moramo ostaviti prostor za iznimke. već je problem u tome što nas i na koji način ovaj obrazovni sustav uči. Taj sustav nije osmišljen na način da koristi društvu. kojom bi se stvorila alternativa nametnutom Studentskom zboru koji studenti i ovako ne biraju. Samim tim nikoga ne potiče na to da razmišlja dalje od unaprijed zadanih okvira. Danas se borimo za besplatno školstvo.zamirzine. a koja bi onda pomogla u boljem predstavljanju studentskih zahtjeva prema vladi. nisu li i ovakvi prosvjedi upravo takav oblik djelovanja? I za kraj samo treba reći da su ovi prosvjedi. već edukacija. Uostalom. Utoliko su zahtjevi studentskih prosvjeda realni pa čak i pretjerano realni jer ne dovode u pitanje sustav. već državi. a sindikalno udruživanje studentske populacije i onda pregovori s institucijama su posve logičan razvoj situacije. a baš njima nedostaje vizije i ideje koja nadilazi postojeće stanje stvari i ne vidi dalje od svog sudjelovanja u trenutnom sustavu. kako je problem u tome što te na fakultetu ne uče kako misliti. zapravo je važnije. ali ne i vidi. poziva na osnivanje nove predstavničke institucije (što nazivaju delegatima). transparent koji je pozivao na ulaganje u školstvo. sva postignuća ostvarena kroz visokoobrazvone institucije učine javnim. Čak se i rimuje. a baš njima nedostaje vizije i ideje koja nadilazi postojeće stanje stvari i ne vide dalje od svog sudjelovanja u trenutnom sustavu. Time ispada da je problem još dublji od same nedostupnosti obrazovanja i njegove cijene. pozitivan pomak i čini se da studentska populacija prepoznaje loš smjer u kojem stvari već dugo idu. no svakako je riječ o ideji koju bi trebalo razvijati. ali tko bi ih krivio!? Obrazujemo se upravo za takve poslove i za osobnu dobit. Otvoreno i slobodno (ali i besplatno) obrazovanje bi na ovaj način bilo poticajno. ekonomiji. čuje sa Zabranjenog trga. I bučna. već isključivo unutar njih. Treba otići na ovakve prosvjede i podržati ih jer zahtjev za besplatnim školstvom nije zahtjev koji se ne tiče nas koji ne studiramo... Ili barem gledamo u krivom smjeru i krivo pretpostavljamo da je visoko obrazovanje ono što daje takve vizije. poruka je bila jasna. a opet toliko mogućim i ostvarivim. Budimo barem malo nerealni. zahtjevajmo nemoguće! ■ www. no za sustav baziran na nasilju posve neprihvatljiv. Sustav bi to trebao prepoznati i prigrliti te ideje. nerealan potez bi bio dovesti u pitanje svoj društveni položaj koji dolazi uz diplomu i titulu. a nerealan je utoliko jer je logičan. primjerice. Tijekom prosvjeda se pojavilo nekoliko poruka i zahtjeva koji su ipak graničili s nerealnim. Komercijalizacija školstva zapravo vodi u suprotnom smjeru od društvene koristi i opet donosi korist za kompanije koje sva otkrića i znanja privatiziraju i zatvaraju za javnost. Čak niti to ne moramo staviti u domenu nerealnog. Hej. Ili barem gledamo u krivom smjeru i krivo pretpostavljamo da je visoko obrazovanje ono što daje takve vizije. Time bi društvo imalo direktnu korist od ulaganja u visoko obrazovanje i njegov razvoj. dostupnim i besplatnim. a ono što izostaje i na što moramo uvijek upozoraviti je solidarnost. a sutra za besplatno zdravstvo. vlasti. čime osiguravaju svoju dobit. već što misliti. a koji. većina nas će stradati zbog sve veće socijalne bijede na kojoj nekolicina sasvim dobro zarađuje. Nećemo dalje razrađivati ovu mogućnost. Gotovo da možemo reći da sustav radi sam protiv sebe. No. Drugi primjer je letak koji su dijelili članovi i članice Mreže anarhosindikalista/kinja (skraćeno MASA). pretjerani i veći od bilo čega zamislivog. onda imamo ozbiljan problem. Umjesto da zahtjevi budu stvarno nerealni. Prijateljica mi je jednom rekla. a referirajući se na studiranje humanističkih znanosti.Z BALKAN Ako pretpostavimo da su studenti onaj progresivan dio društva. već samo izostanak njegove dugoročne vizije ulaganja u svoju (dakle. U toj jednostavnoj izjavi se skriva važna istina o sustavu obrazovanja. ne tuđu) budućnost. Tako je. sve je ostalo u domeni izvedivog i posve logičnog. Ako se pomorimo s takvim stanjem stvari i ne prestanemo razmišljati «realno». baš poput prošlih i unatoč svim primjedbama i kritikama. Ako pretpostavimo da su studenti onaj progresivan dio društva. Odlazak u domenu nerealnog bi bilo i to da se slogan "Znanje nije roba" doslovno primjeni i da se sva otkrića. Na kraju. za to bi trebala cijela knjiga i nekoliko njih. zvanje. Naravno. koja u mnogo toga može i treba biti dvosmjerna. Ideja koju iznosi MASA je stvaranje procedure odlučivanja bazirane na izravnoj demokraciji.. onda imamo ozbiljan problem. ukratko govoreći. a ne u vojsku nešto što upada u tu kategoriju. sveučilištu i drugim institucijama. Upravo je ta razina realnosti na prosvjedima bila zabrinjavajuća. moći. To nas dovodi do zaključka da bi ti nerealni zahtjevi mogli biti to da se traži utjecaj studenata na tijek i način svog obrazovanja. I može li ovaj tekst završiti nečim drugim do posve prigodnog slogana: Budimo realni. I umjesto da se cijeni znanje. jedino što nas čeka je propast. Bez solidarnosti u ovakvim pitanjima.net 22 .

Ova vlada otišla je u egzil u Nemačku. da su NATO snage – s Nemačkom na čelu – mogle prisvojiti pokrajinske prirodne resurse. U januaru. u praksi. februar 2008. Nemačka vlada je. Novac za ovaj projekat prikupio je Bukoši. uticajni Institut za Nauku i Politiku. februara nemačka vlada zvanično je priznala nezavisnost Kosova. Upozorenja su takođe dolazila iz redova nemačke vladajuće koalicije. U konzervativnom listu Frankfurter Allgemeinen Zeitung. "oživljavanje" kosovske ekonomije trebalo je da se izvede po striktnim principima "slobodnog tržišta" i značilo je. međutim. Albanija je dobila podršku nemačke vlade. Iako Kosovo ima druge najveće rezerve lignita u Evropi. Bukoši se distancirao od nenasilnog puta koji je promovisao Rugova i počeo da okuplja pristalice za Oružane Snage Republike Kosova (OSRK). Ovo je bilo razjašnjeno u podrobnom izveštaju podnesenom Institutu za Nauku i Politiku od strane Franz Lothar Altmanna. Gert Weisskirchen. 1998. sastavljene od Hrišćanske Demokratske Unije (CDU). U odgovor. Kosovo je sve više postajalo centralni fokus nemačke politike u jugoistočnoj Evropi. pripojene Oslobodilačkoj Vojsci Kosova (OVK). nemačka vlada je potpomogla raspad Jugoslavije požurivši da prizna nezavisnost Slovenije i Hrvatske. Roma i Aškalija bilo je pobijeno. Vlada predvođena Angelom Merkel (CDU) razjasnila je da je bila spremna da sledi SAD i rizikuje povećanje tenzija s Rusijom. Ova podrška dobila je formu nemačkoalbanskog sporazuma. iskoristila je rat u Bosni kao izgovor za internacionalno angažovanje nemačke vojske. koje su 1998. nezvanična vlada – Kosovska Demokratska Liga (LDK) – pod vođstvom predsednika albanske narodnosti. Pakt je zahtevao "pravo na samoopredeljenje svih naroda". zaobilazeći Rusiju. Balkan služi kao bitni tranzitni region za planirane cevovode. pri čemu je govornik SPD-ove parlamentarne grupe za spoljnu politiku. I to je učinjeno uprkos predvidljivim političkim opasnostima: mogućem konfliktu s Rusijom. i razbuktavanju separatističkih tendencija u drugim kriznim regionima širom sveta. Ibrahima Rugove. pod maskom navodne humanitarne pomoći. ali je očigledno ciljao na Kosovo. čija je većina stanovništva bila albanske narodnosti. zvanični stručnjak koji je savetnik za nemačke spoljne poslove upozorio je da nezavisnost Kosova stvara presedan koji se može okrenuti "u drugim slučajevima protiv zapadnih zemalja". Vodeći politički i poslovni krugovi u Nemačkoj i Evropskoj Uniji sve više su zabrinuti zbog zavisnosti Evrope od nafte i gasa uvezenih iz Rusije. osnovana je antisrpska. ali se računa da je bliže 70 procenata – dokaz činjenice da je prioritet UNMIK administracije zadovoljavanje stranih investitora pre nego potreba lokalnog stanovništva. No. mnoštvo Srba. a hiljade proterane od albanskih kosovskih snaga. čak opisao Kosovo kao "mafijašku državu". koji je u bliskim odnosima s vladom. U isto vreme. U njegovom izveštaju. Čineći tako. Sukob na Kosovu pojačao se nakon bombaških napada OVK na pet srpskih izbegličkih kampova 1996. u pokušaju obuzdavanja OVK. dok su trupe KFOR-a stajale i gledale. i ubrzo potom raspustio kosovski parlament. koja su dotle bila uglavnom državna svojina. kroz koje će nafta i gas iz Kaspijskog mora biti dopremani do Zapadne Evrope. 1991. nije da vlada u Berlinu nije bila upozorena. tada predvođene Helmutom Kolom (CDU). i zapretiti "odnosima SAD i Evropske Unije sa Rusijom". od raspada Varšavskog pakta i kolapsa Sovjetskog Saveza početkom devedesetih. potpisanog od nemačkog predsednika Romana Hercoga u Tirani 1995. Zvanična nezaposlenost kreće se oko 45 procenata. S druge strane. Svako slanje NATO borbenih trupa u Albaniju u tom trenutku značilo bi Istorija podrške Kosovskim separatistima Od raspada Sovjetskog Saveza. nakon pojačanog internacionalnog pritiska za embargo na oružje. 1995. sadašnja vlada odustala je od bliske saradnje s Putinovim režimom u Moskvi. tradicionalnog saveznika i klijenta Rusije. "Oživljavanje" je značilo privatizaciju kosovskih industrijskih i poljoprivrednih preduzeća. Nemačka spoljna politika bila je sve više usmerena na slabljenje položaja Srbije. sama pokrajina trpi nestašicu energije i mnoga domaćinstva dobijaju samo nekoliko sati električne energije dnevno. i nemačka visoka diplomatija otad je bila aktivno uključena u određivanje sudbine Bosne i Hercegovine. institut je upozorio da će odcepljenje Kosova ugroziti entitete Bosne i Hercegovine i Makedonije. tadašnji srpski predsednik (i po- 23 . 20. koju je predvodio Gerhard Schröder iz SPD-a. tonji predsednik Jugoslavije) Slobodan Milošević ukinuo je autonomiju Kosovske pokrajine. prenebregla ovakve primedbe i bila jedna od prvih koja je priznala Kosovo kao nezavisnu državu. Hrišćanske Socijalne Unije (CSU) i Socijalne Demokratske Stranke (SPD). sa zadatkom pružanja logističke podrške tajnoj kosovarskoj (sastavljenoj od Kosovskih Albanaca) miliciji na Kosovu. koji je za premijera postavio svog bliskog saradnika. 1995.Z BALKAN Martin Krajkenbaum Nemačka uloga u odcepljenju Kosova 26. OVK je mogla da se proširi i opskrbi svoje borce oružjem i opremom dobijenim preko albanske granice. U martu 2004. Kontrola Balkana i smanjivanje ruskog uticaja u regionu stoga su od krucijalne važnosti i postaju glavni deo nemačke i evropske spoljne politike. koji je održavao blizak kontakt sa tadašnjim nemačkim ministrom spoljnih poslova Klausom Kinkelom iz Slobodne Demokratske Stranke (FDP). ured Nemačkog Informativnog Servisa (BND) postavljen je u Tirani. erupciji novih konflikata na Balkanu. Bujara Bukošija. i objavljenom u januaru 2007. Početkom devedesetih. albanski premijer Fatoš Nano obratio se NATO-u za pomoć u kontroli granice njegove zemlje sa Kosovom. urgentno se izjasnio protiv unilateralnog proglašenja nezavisnosti srpske pokrajine. Uz pomoć SAD i Nemačke. postavljenom od strane pređašnje vlade. gde je dobila političku podršku od nemačkih pristalica. 1989.

srpska strana odbila je ultimatum postavljen u Rambujeu i NATO je započeo. kao i da će čuvati takve informacije i materijal u skladu sa dogovorenim zajedničkim stadardima. Ovo je otvorilo put za prvu vojnu intervenciju ■ ■ ■ MINISTAR ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE POTPISAO SPORAZUM S NATO-OM BEOGRAD. Sporazum o bezbednosti informacija predviđa da će svaka potpisnica štititi i čuvati informacije i materijal koji pripadaju drugoj strani. koja je dominirala jugoslovenskom federacijom. koja će biti iskorišćena kao opravdanje za intervenciju NATO-a. koji je za pregovaračkim stolom predstavljao Hašim Tači. Sporazumom se reguliše razmena poverljivih informacija između Srbije i Severnoatlanske alijanse. koji će kasnije postati zvanični stav nemačke vlade. da Milošević u širokim razmerama sprovodi etničko čišćenje. Kao što je i očekivano. Jap de Hop Shefer. zadrže onaj stepen poverljivosti koji je odredila ona strana od koje te informacije i materijal potiču. Nemački ministar spoljnih poslova Kinkel stavio je veto na takvu intervenciju. može imati pristup poverljivoj informaciji bez opasnosti po njenu bezbednost. koji je u to vreme bio pod istragom zbog terorističkih napada na srpske snage bezbednosti i likvidacije opozicionih elemenata među sopstvenim OVK saborcima. odgovorna je za bezbednosne sporazume o zaštiti poverljivih informacija razmenjenih u okviru aktivnosti saradnje koje odobri Severnoatlantski savet. BRISEL . Obaveza je i da se razmenjene informacije i materijal neće koristiti u druge svrhe osim onih navedenih u okvirima pojedinačnih programa. Taj potez signalizirao je de facto internacionalno diplomatsko priznanje Tačija. koja je mogla da prikuplja donacije iz SAD i Zapadne Evrope – konkretno. Sporazum na koji su u Briselu stavili potpis ministar odbrane Dragan Šutanovac i generalni sekretar NATO-a. Fišer je prethodno osigurao da Austrijanac. uzimajući u obzir njegovu lojalnost i pouzdanost. A Petrič nije bio samo zakleti protivnik Srbije. Potpisivanjem sporazuma Vlada Srbije prihvatila je obavezu da svi njeni državljani. Frankfurter Allgemeine Zeitung otkrio je da je OVK bila ohrabrivana od Nemačke i drugih država da izazove humanitarnu krizu. iz Nemačke i Švajcarske – kao i da regrutuje članove i švercuje oružje preko albanske granice. činjene su nedovoljne mere za obuzdavanje OVK. promovisao je stav. 1999. budu podvrgnuti odgovarajućoj bezbednosnoj proveri pre nego što im se odobri pristup takvim dokumentima. Dokument je bio skiciran uglavnom od državnog sekretara SAD Madlen Olbrajt i nemačkog ministra spoljnih poslova Joške Fišera (Stranka Zelenih). Kako prenosi Fonet. zatvaranjem kosovske granice. tada predvođena predsednikom Miloševićem. Postupci bezbednosne provere biće osmišljeni tako da se utvrdi da li pojedinac. suočena je sa ultimatumom čiji su uslovi bili očigledno neprihvatljivi. kao i da se proširi i intenzivira politička i vojna saradnja širom Evrope. On je izjavio: "Kosovski problem ne može biti rešen mojim slanjem trupa u Albaniju. svoj vazdušni rat protiv Srbije. Njegovi komentari obezbedili su tako blanko ček za aktivnosti OVK. moramo se zapitati je li moralno i etički sprečavati kosovske Albance u nabavljanju oružja za samoodbranu". koji u toku obavljanja službenih dužnosti zahtevaju ili mogu imati pristup informacijama ili materijalu razmenjenom u okviru aktivnosti saradnje odobrenih od NATO-a. Tadašnji nemački ministar odbrane. ukoliko su poverljivi. stupa na snagu odmah. OVK je mogla naročito da intenzivira svoje napade na srpske snage bezbednosti i civile od početka decembra 1998. Volker Rühe (CDU).Ministar odbrane Dragan Šutanovac. već je imao i bliske kontakte sa OVK i organizovao učešće od zapada podržanog gerilskog pokreta. predstavlja Evropsku Uniju na pregovorima u Rambujeu. ’’Sporazum je potpisan na osnovu postignute saglasnosti da se vrše konsultacije o političkim i bezbednosnim pitanjima. pod upravom i u ime generalnog sekretara i predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO-a. ■■■ 24 . potpisao je Sporazum o bezbednosti informacija s NATO-om. Volfgang Petrič. jugoslovenska vlada. Novine iz glavnog izveštaja sa parlamentarnog sastanka NATO-a za kosovsku krizu navode: "Srpska represija smanjena je u periodu od oktobra do decembra 1998. u martu 1999. odredbama sporazuma Srbija i NATO su se obavezali da će učiniti sve što je potrebno da obezbede da takve informacije i materijal. i ohrabrivanjem na taj način operacija gospodina Miloševića". Nemačka vlada je na taj način odigrala ključnu ulogu u osiguravanju da OVK postane odlučujući politički faktor na Kosovu. Kancelarija NATO-a za bezbednost (NOS). navodi se u tom dokumentu. S druge strane. Uspešna saradnja u ovim oblastima podrazumeva razmenu osetljivih i poverljivih informacija’’. kao i odluka i rezolucija koje se na te programe odnose i da ih neće otkrivati trećoj strani bez saglasnosti strane od koje one potiču. izjavljujući: "Prirodno. U Sporazumu se navodi da je republika Srbija koopreativna partnerska država.Z BALKAN ■ ■ ■ KRATKE direktnu konfrontaciju sa OVK i zadalo bi ozbiljan udarac nemačkim planovima na Balkanu. u ime Vlade Srbije. Na osnovu toga. postupajući u ime i po ovlašćenju Severnoatlantskog saveta i Vojnog komiteta NATO-a." VESTI ■ ■ ■ Ultimatum postavljen u Rambujeu Na konferenciji u Rambujeu u Francuskoj februara 1999.

Nemački general. blizak SPD-u. HypoVereinsbank. a hiljade proterane od albanskih kosovskih snaga. ali se računa da je bliže 70 procenata – dokaz činjenice da je prioritet UNMIK administracije zadovoljavanje stranih investitora pre nego potreba lokalnog stanovništva. raniji šef Šrederove kancelarije. Na kraju 11. koja se ne bi složila s ma kojim jezikom koji bi ustanovio legalnu bazu za odcepljenje Kosova. i veće kompanije kakva je Simens. Klaus Rajnhard. Stoga je jednostrano odcepljenje pokrajine bilo kršenje međunarodnog prava. dok su vojnu kontrolu zadržale NATO-om rukovođene sile KFOR-a. nemačka vlada mogla je da obezbedi da bitne položaje kako u UNMIK-u tako i u KFOR-u zauzmu nemačke diplomate i generali. Hombah je određen za koordinatora pakta o stabilnosti Evropske Unije za jugoistočnu Evropu. U 1999. i Bodo Hombah (SPD). dok je oslobodila Kosovo od praktične kontrole jugoslovenske države. Roland Kater. i njegovo priznanje od SAD i glavnih država članica EU. iako sama pokrajina trpi nestašicu energije i mnoga domaćinstva dobijaju samo nekoliko sati električne energije dnevno. Mihael Štajner predvodio je administraciju UN od 2002. nastavila je da smatra Kosovo integralnim delom Jugoslavije. Njihov portparol za Kosovo je Mihael Schäfer. kao jedan od najmoćnijih i najopasnijih vođa klanova na Kosovu. UNMIK. Civilna uprava bila je u rukama misije UN. Još jedan nemački oficir. Štajner je bio koordinator za balkansku politiku pod Šrederom. Od septembra 2006. Rezolucija Saveta Bezbednosti UN koja je ustanovila UNMIK. "Rekonstrukcija" Kosova Vodeći nemački političari bili su takođe uključeni u UNMIK-ove planove za rekonstrukciju kosovske infrastrukture i razvoj njegove ekonomije. kao i Štajner. optuženog za zločine protiv čovečnosti od Internacionalnog Suda Pravde u Hagu. tj. što je dovelo do optužbi za korupciju protiv KTAS-a. opisan je u izveštaju nemačkog Informativnog Servisa za 2005. pod pokroviteljstvom bivšeg nemačkog ministra spoljnih poslova Nikolausa Grafa Lambsdorfa (FDP). Izveštaj tvrdi: "Organizacija oko Ramuša Haradinaja. čije je središte u oblasti Dečana i koja je zasnovana na plemenskim vezama. do avgusta 2007. upletena je u čitav 25 . Radnici zaposleni u dr- žavnoj industriji bili su ili otpušteni ili su im ponuđene minimalne novčane nadoknade da napuste svoj posao. nedelje NATO bombardovanja. Haradinaj. ustupak Rusiji. artikulišući na taj način nemačke opet probuđene ambicije za veliku silu. isti položaj u UNMIK-u preuzeo je Joahim Riker. "Oživljavanje" je značilo privatizaciju kosovskih industrijskih i poljoprivrednih preduzeća. To je bio. Riker je nadzirao proces nemilosrdne privatizacije. između ostalog. do avgusta 2004. koji je bio lider OVK. UNMIK. do 2003. ranije politički direktor pri nemačkim spoljnim poslovima. Od samog početka zajedničke UNNATO uprave nad Kosovom. Schäfer je navodno koristio svoj položaj i uticaj u korist bivšeg premijera Kosova. "Oživljavanje" kosovske ekonomije trebalo je da se izvede po striktnim principima "slobodnog tržišta" i značilo je. godine. bio je na čelu KFOR-a od septembra 2006. Većina od nekih 200 državnih preduzeća rasprodata je u sumnjivim pregovorima sa stranim investitorima. koja su dotle bila uglavnom državna svojina. nasledio Joakim Riker. već je garantovala suverenitet i teritorijalni integritet jugoslovenske federacije. koji je. izaslanik prvog supervizora UN Bernara Kušnera (trenutno ministra spoljnih poslova Francuske). Njega je 2004. Takva privatizacija bila je vrhovni prioritet za Kosovo Trust Agency (KTAS) oformljenu 2003. mnoštvo Srba. sa zaduženjem stvaranja civilne uprave na Kosovu. Roma i Aškalija bilo je pobijeno. ne samo da nije govorila o kosovskoj nezavisnosti. Kosovo ima druge najveće rezerve lignita u Evropi. Zvanična nezaposlenost kreće se oko 45 procenata. i uključuju takva istaknuta finansijska preduzeća kakva je Nemačka Banka. sa političkom i vojnom kontrolom u rukama onih NATO sila koje su i vodile rat. Pored drugih minerala. u praksi. Pojedinci i poslovni interesi upleteni u KTAS pokazuju se kao "ko je ko" nemačkog poslovnog sveta. dogodili su se bez donošenja nove rezolucije Saveta Bezbednosti UN. koji je predvodio KFOR od septembra 2003. Takođe istaknuti u toj oblasti bili su Tom Kenings (Stranka Zelenih). Kosovo je stavljeno pod upravu Ujedinjenih Nacija. Dve istaknute nemačke diplomate bile su aktivne u komandi civilne misije UN na Kosovu. da su NATO snage – s Nemačkom na čelu – mogle prisvojiti pokrajinske prirodne resurse. Prolaženje bilo kakve takve rezolucije bilo je blokirano od strane Rusije. U martu 2004. preuzeo je vođstvo nad KFOR-om 1999.Z BALKAN nemačke armije na stranom tlu od kraja Drugog svetskog rata. Tada je i nemački kancelar Šreder (SPD) održao govor o "uklanjanju tabua sa vojske". Najveći antisrpski pogrom sproveden od albanskih ultranacionalista odigrao se pod Kamerhofom. Kosovsko jednostrano proglašenje nezavisnosti prošle nedelje. Ramuša Haradinaja. Rajnharda je pratio Holger Kamerhof. dok su trupe KFOR-a stajale i gledale. koja je objavila da će iskoristiti svoje pravo na veto u Savetu Bezbednosti. Riker je prethodno radio za UN i nemačke spoljne poslove u Bosni i Hercegovini.

državni ministar u spoljnim poslovima. ona će ih uposliti.Predsednik Venecuele Ugo Čavez rekao je da će u slučaju da finansijska kriza pogodi Venecuelu. Nemačka spoljna politika više od deset godina aktivno je radila na odvajanju Kosova od Srbije. ■■■ 26 . Velika Britanija. Čavez je rekao da svetska kriza nije pogodila Venecuelu. i bio je od pomoći u omogućavanju odcepljenja Kosova iz Srbije. pogođene krizom. kaže Svetlana Vukomanović. Prema rečima Svetlane Vukomanović. Oko polovine od 120. stvaranje evropskog proktetorata. političkih i vojnih aktivnosti. Rusija i Evropska Unija). Naknadu za prekovremeni rad. SAD. Ispostavilo se da velike i bogate firme imaju timove advokata koji. službenica strane banke svakodnevno ostaje nekoliko sati duže za šalterom. čiji izvršni komitet popunjavaju visoke diplomate i vojne figure iz Severne Amerike i Evrope. ne prima. “Ako finansijska kriza pogodi Venecuelu. naravno. finansirane od SAD. traže rupe u zakonu. Osim toga. još u aprilu 1999. s bitnim reperkusijama po bezbednost čitavog Kosova. Gernot Erler (SPD). a imaju za spasavanje posrćućih banaka. jer je njena privreda jaka zahvaljujući revoluciji. U odboru ICG-a su američki milijarder Džordž Soroš. Grupa broji oko 100 članova i upletena je u švercovanje oružja i droga i ilegalnu trgovinu robom. izvršnog direktora Centra za demokratiju. Nemačka se nadala da zajamči ovaj cilj sporazumom sa Rusijom. “Uglavnom. Takođe. Zapravo. Građani nisu imali zamerke na rad inspektora. i 2004. koji je 1999. koji sprovode kampanju ubistava i proterivanja kako bi osigurali "etnički čisto" albansko Kosovo. kao i da samo mali broj njih uspeva da se zaštiti sudskim putem. Od samog početka Internacionalna Krizna Grupa lobirala je za podršku odcepljenja Kosova i odigrala ključnu ulogu u privatizaciji kosovskog industrijskog kompleksa u Trepči. U Centru za demokratiju upozoravaju i da je rad na crno. U svojim liderskim ulogama u UNMIK-u i KFOR-u nemački zvaničnici zatvaraju oči pred zločinima počinjenim od ekstremnih nacionalista u pokrajini. dok je vazdušni napad NATO-a još bio u toku. Od 2005. problem i nastaje kad se dođe do sudnice.000 preostalih Srba u pokrajini živi u etničkim enklavama. udeo Srba koji žive na Kosovu opao je na manje od 10 posto. Inspektori rada su nam na terenu vrlo često govorili da ne mogu da veruju koliko su poslodavci postali kreativni u kršenju zakona”. deblokirale milijarde dolara kako bi podržale bankarski sektor. kako bi na legalan način obezvređivali radnička prava. tadašnji govornik za spoljnu politiku iz CDU. Wolfgang Ischinger. Friedbert Pflüger (CDU) i Uta Zapf (SPD). lekove ili ulažu u obrazovanje. Od 1998. Ischinger je žestoko promovisao Ahtisarijev plan nasuprot opoziciji iz Srbije. Nažalost. eksproprisaću ih”. rekao je on. ali su se žalili na iskustva sa pravosudnim sistemom. pokrenuo je zahtev za kosovsku nezavisnost u nemačkom parlamentu. “To je novi vid eksploatacije zaposlenih u Srbiji. U potonjim pregovorima između Srbije i takozvane trojke (SAD. Između 2000. Uz savet šefice da uvek ima šta da se radi i da ako ona i njene koleginice ne znaju šta. zapadne sile intenzivirale su svoje napore da izdejstvuju odcepljenje Kosova. Sada. Karl Lamers. Radnički sporovi trebalo bi da traju do šest meseci.Z BALKAN spektar kriminalnih. kazala je Vukomanovićeva. koji je vodio pregovore u ime Evropske Unije. ■ Preveo Vladimir Bogićević ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ ADVOKATI PROTIV RADNIČKIH PRAVA BEOGRAD . bio glavni komandant NATO snaga u ratu protiv Srbije. i još jednom upalila fitilj na balkanskom buretu baruta. eksproprisati banke koje se nađu u teškoćama. da proizvode hranu. Od vrlo ranih datuma. nema ni najmanje sumnje da neću dati ni jedan cent bankama. bez obzira na sve mere koje država preuzima i dalje raširen. navode činjenicu da u Srbiji radnici u dovoljnoj meri nisu upoznati sa svojim pravima. umesto da štite zaposlene. Francuska i Holandija su među zemljama koje su. Čavez je dodao da je “čudno” da bogate zemlje nemaju novca da se bore protiv siromaštva. izjavio je nemačkom radiju da granice ne bi trebalo smatrati nepovredivim u slučaju Kosova. još jednom je to bio Nemac. ■■■ ■■■ ČAVEZ: EKSPROPRIJACIJOM PROTIV KRIZE KARAKAS . Plan se susreo sa ogorčenim protivljenjem Srbije i Rusije. vodeći nemački političari zalagali su se za nezavisnost Kosova. penzionisani SAD general Vesli Klark. socijalističkoj inspiraciji koju njegova vlada primenjuje. po sudskim fiokama ovi predmeti tavore godinama”. nemački ambasador u Londonu. nemačka podrška odcepljenju Kosova po nalogu alijanse zapadnih sila razbesnela je Moskvu. nemačka vlada nastavlja svoju blisku saradnju i kooperaciju sa kriminalnim i ultranacionalističkim snagama na Kosovu. ona kontroliše lokalne organe vlade". rekli su Politici u Centru za demokratiju. Uprkos tome. međutim.Timovi pravnika u velikim firmama. Ahtisari je razvio plan koji je uključivao "uslovnu nezavisnost" za pokrajinu – u praksi. Ahtisari je imao svoje sopstvene saveznike. Joška Fišer. Taj projekat je bio ubrzan proglašenjem bivšeg finskog premijera Martija Ahtisarija za posrednika UN. Ahtisari je bio predsedavajući Internacionalne Krizne Grupe (ICG). 2001. ovo je najčešći oblik nepoštovanja prava zaposlenih. umesto da štite radnike svakodnevno traže rupe u zakonu.

predsednik Sjedinjenih Američkih Država u periodu od 1945. Bukvalno se samoubunkerio "na bezbednom. Ruzvelta na vrhuncu Drugog svetskog rata − ikada bio tako bizarno prezaštićen u prestonici države? Da li je bilo koja administracija ikad toliko polagala na zaštitu života ijednog jedinog funkcionera? S druge strane. "vozili su ga u koloni blindiranih kola koja je menjala maršrutu da bi zavarala potencijalne napadače". godine. nastavlja Mejerova. vođen u zemljama udaljenim hiljadama milja. Postao je potpredsednik SAD dolaskom Džordža Buša Juniora na mesto predsednika SAD početkom 2001. potpredsednik Dik Čejni2 je. U tom procesu. u oktobru 2001. A da se ni najmanja pretnja ne bi nadvila nad njegovu glavu. Možda je bliži oličenju paranoje ili prosto straha.uključujući Abrahama Linkolna kad su južnjačke armije marširale na Vašington. porodici Bin Laden. ali ma šta bio. sterilna fraza samoiskupljenja koju je Pentagon izabrao da upotrebljava isključivo za usputno ubijanje civila. Rukovodio je invazijom Paname 1989. Njujork) je novinarka. vođenog između Iraka i koalicionih snaga 34 države pod mandatom Ujedinjenih nacija i vođstvom SAD sa ciljem da se proteraju iračke snage koje su okupirale Kuvajt. godine. godine. "Kolateralna šteta". bezvrednost drugih Anatomija kolateralne štete u Bušovoj eri se najbliži nalazio nekoliko stotina stopa ispod nivoa zemlje. Tamna strana. (primedba Z redakcije) 3 Hari Truman (1884-1972) je bio 33. izgleda. Na zadnjem sedištu automobila u kome je on sedeo. od kojih 1 Džejn Mejer (1955. Džejn Mejer1 iznosi jednu sliku o značaju koji se pridaje životima jednih. Dvajt Dejvid ’’Ajk’’ Ajzenhauer (18901969) je bio američki vojskovođa i političar. najpoznatiji po komandovanju savezničkim snagama u Zapadnoj Evropi za vreme Drugog svetskog rata. ležala je (zlu ne trebalo) "vojnička vreća u kojoj su se nalazile gas-maska i komplet za preživljavanje u uslovima biohemijskog rata". Nedavno. članica redakcije Njujorkera od 1995. Na Bliskom istoku. do 1952.. platilo ju je oko šezdesetoro avganistanske dece. U tom novom ratu. naspram obezvređivanju života drugih. godine tokom Zalivskog rata rata na Bliskom Istoku. postaće glavni princip ratova koje je. ako bi Čejni morao da putuje sa jednog na drugo mesto. koje se neprestano šire po ovoj planeti. "rukavice su skinute". godine. kako Mejerova dokumentuje strašnim pojedinostima. Kad smo kod vođa u nemirnim vremenima. dobro oklopljeni potpredsednik Čejni i njegov pomoćnik David Adington odigrali su glavnu ulogu. Pakistanu. u Somaliji. 1952. septembar 2008.." Taj bunker se nazivao. Da li je ijedan ratni predsednik . koji je takođe bio i globalni rat terorom5. ovaj baš i nije bio portret koji oličava hrabrost. i 1956. Bezvrednost drugih Iako ni jedan nivo zaštite ne beše dovoljan za ovu ekipu iz Bele kuće. "stanom vrhovnog komandanta". otišao pod zemlju. (primedba Z redakcije) 4 5 Global War on Terror Global War of Terror 13. U tom periodu. "retko je putovao a da sa sobom ne bi poveo i doktora medicine".Z SVET Tom Engelhart Značaj jednih. "okovi je na mestu predsednika SAD proveo dva mandata. U slabo zapaženom odeljku svoje najprodavanije knjige. Avganistanu. takođe predstavlja i čudnovatu vrstu pridavanja značaja samom sebi. i kontraverznoj politici američke vlade po pitanju ekstradicije osoba koje su osumnjičene za terorizam. izveštava Mejerova. (primedba Z redakcije) 2 Ričard Brus ’’Dik’’ Čejni (1941) je bio američki ministar odbrane u periodu kada je predsednik SAD bio Džordž Buš Senior (1989-1993). predsednik odlučio da povede skoro istog onog trenutka 27 . zaštićenih od nuklearnih bombi i izgrađenih za vreme Trumana i Ajzenhauera3. koje ona opisuje kao "jedan od nekoliko hladnoratovskih podzemnih bunkera. ona ipak nije ponudila nikakvu zaštitu civilima koje je zadesilo da žive u "zonama rata". godine. Poslednjih godina napisala je veliki broj tekstova o Diku Čejniju. možda samo poluposprdno. kao i po tome što zbačeni" – sve same vizuelne predstave omiljene u američkoj administraciji i Džordž Tenetovoj CIA-i. nijedna cena u vidu unižavanja ljudi ili elimisanju ljudskih života nije se pokazala previsokom da ne bi bila plaćena – sve dok je plaća neko drugi. Naime. u gubljenju globalnog rata protiv terorizma4. uznemiren lažnom uzbunom o širenju nervnog gasa u Beloj kući. godine. strogo poverljivom mestu". rat koji se vodi usmeren je protiv civila (iako to nikada neće biti priznato). kao i operacijom ’’Pustinjska oluja’’ 1991. ili Franklina D.

ili o ubistvima 32 studenata koje je izvršio njihov kolega na Univerzitetu Virdžinija Tek u aprilu 2007. Svih ovih godina. zatim sledi ispravka i predstavljanje pokolja "kolateralnom štetom" neizbežnom za vreme rata i. tokom ovih godina. Amerikanci provodili dane prikovani za TV ekrane prateći izveštaje o ubistvu pet amiških devojčica koje je počinio poludeli čovek u jednoj prostoriji školske zgrade u Pensilvaniji. avgusta. brojevi koje sada dobijamo kao izveštaje o smrti avganistanskih civila su približni i verovatno niži od stvarnih. koje su neokonzervativci nazvali "lukom nestabilnosti" (i pre nego što su ga takvim učinili). poslednju pre samo mesec dana. U Avganistanu. i najviše iz vazduha. medijski jedva pokrivenih priča. bolje vam je da se ne okupljate. tokom operacija po selima. imali na raspolaganju šačicu lekara i nijedan komplet za preživljavanje. u oktobru 2006. Mi nemamo pojma koliko su civila. združene snage specijalnih jedinica SAD i avganistanske armije. tako se povećavalo korišćenje vazdušne sile. I. Svaki od ovih događaja je obeležen uniformnim odgovorom SAD: najpre ide tvrdnja da je na snage SAD otvorena vatra i da su pobijeni bili neprijatelji. Ne iznenađuje što je Bušova administracija. bivšem funkcioneru Pentagona i vojnom analitičaru ’’Hjuman rajts voča’’. čestim odstreljivanjem civila u vozilima i na kontrolnim punktovima. zajedno sa Pentagonom. što je jednako ’’ukupnoj tonaži bombi bačenih tokom cele 2006. civili su. do 2007. ipak. Dok su. iznad svega. Od 2004. priče o ovim smrtima. za plemenskog vođu koji je poginuo prethodne godine. u tim slabo nastanjenim i zabačenim prostranstvima planete. Dik Čejni se obraća vojnicima u Iraku u kome je potpredsednik iščezao u svom bunkeru. nešto znamo. U noći 21. kada se pojavila nenajavljena smrt. između 2001. sledi da globalni rat protiv terorizma počiva na neizgovorenom uverenju da životi civila iz udaljenih zemalja koji gledaju svoja posla u suštini nemaju nikakav značaj u poređenju sa američkim potrebama i željama. uključujući i samu nevestu. imajmo na umu da su ovakve katastrofe tek deo daleko širih. godine. znamo samo da je "kolateralna šteta" široko rasprostranjena pojava. Posle svega. Tražili su pomoć u vidu uzastopnih napada iz vazduha. godine. Sudeći po rezultatima nekoliko istraga i izveštavanju sa lica 28 . kao ni na prihvatanje stvarne odgovornosti za to što su zbrisali sa lica zemlje grupu meštana koja nešto proslavlja. obično bi se nalazile na unutrašnjim stranama novina u kratkim izveštajima o ratnim zbivanjima u kojima su redovno bili ukopani "žene i deca". Kao i sve druge brojke koje se odnose na žrtve. tokom racija po privatnim kućama. kako je pobuna talibana rasla znatno brže nego snaga trupa SAD i NATO. štaviše nikome ovde uopšte nije stalo da sazna koliki je taj broj. Samo su u julu. Stotine ljudi se okupilo. Tokom prošle godine. kako su potvrdili seljani. kao ni gas masku. najzabačenijih regiona na planeti. 317. taj događaj je otvorio prozor kroz koji se mogao videti način na koji su se vojne snage SAD i Bušova administracija odnosili prema većini slučajeva "kolateralne štete" koji su prodrli u vesti tokom poslednjih godina. Ali. napale su selo. Otkako je rat u Avganistanu počeo 2001. a broj žrtava svakako nije najvažnija briga u predsednikovom ratu protiv terora. na primer. na primer. selu u okrugu Šindand avganistanske pokrajine Herat. ’’Kolateralna šteta” je činjena na bezbrojne načine – artiljerijskom paljbom tokom početne invazije Iraka.000 u julu. pešadijskom vatrom (ili čak vatrom privatnih plaćenika) iz konvoja. "uključujući članove familija iz dva plemena". Te noći. ovakvi "incidenti" su se često događali. koji je bio. vojni funkcioneri SAD i NATO pokrenuli istragu o tri vazdušna napada u Avganistanu u kojima je ubijeno 78 avganistanskih civila.000 funti bombi je bačeno u junu ove godine. ako su uopšte ugledale svetlost dana.Z SVET takve sada čine veći deo ove zemlje. Najčešće su. broj vazdušnih napada se ude- setostručio. Na primer. Tvrdili su da su upali u "zasedu" i našli se pod "jakom paljbom". a 270. bili na spavanju ili se bavili svojim svakodnevnim poslovima. iako su mediji posvećivali pažnju temi sporadično. a Incident u Azizabadu Još jedno nedavno okupljanje Avganistanaca. Njemu je napokon posvećena medijska pažnja daleko veća od uobičajene i još ne prestaje. i ove godine. otvoreno pokazivanje nespremnosti na istinsko izvinjenje. Poruka ovih pokolja je da ako ste stanovnik oblasti u kojoj ima talibana. U poslednjem takvom ’’incidentu’’ smrt je stigla 47 ljudi. vojska SAD i vojska njenih saveznika pobili. kad ih je pogodila katastrofa. U svetu u koji je smrt iznenada stigla. uglavnom ’’sa nevestine strane’’. a da se u medijima skoro nije ni pojavila vest o tome. održavala se komemoracija u Azizabadu. broj pogibija civila usled ovih vazdušnih napada skoro se utrostručio. američki avioni su desetkovali tri avganistanske i jednu iračku svadbu. Prema Marku Garlasku. godine’’. Njihovi životi su bezvredni. izumela metod kako da se izvuče iz ovakvih situacija. znamo da je u mnogim situacijama dolazilo do stradanja izvesnog broja nevinih. okončano je pokoljem civila jezivih razmera. posebno stoga što se rat protiv talibana većim delom odvijao u zabitima jednog od najsiromašnijih. Zadržavajući se u vestima. protivnik talibana.

ubivši 30 militanata". Tvrdili su da je tokom operacija poginulo 30 talibanskih "militanata". pa uključivanje pristupa "krive-su-žrtve". prema izveštaju Golove. uključujući 20 žena". uključujući i zapadnoavganistanskog najvišeg oficira za "nemar i prikrivanje činjenica" i naredio sopstvenu istragu o incidentu. Amerikanci su stranci i oni to ne razumeju. ("Pobunjenički vojnici su delovali sa različitih tačaka na tom imanju otvarajući vatru iz lakog naoružanja i raketnih minobacača. sledi strategija podizanja zida ćutanja (odbijanje da se odgovori 29 . biznismena iz iste branše. zahtevao "preispitivanje prisustva internacionalnih snaga kao i sporazuma sa stranim saveznicima. (Potvrđeno je da su deca bila uzrasta od "3 meseca do 16 godina. specifičnost iskaza očevidaca. uključujući najverovatnije 15 žena i do 60-oro dece. na pitanja). Ahmad Nader Naderi. bili su neprijatelji talibana". izvestio je da je jedno od istraživanja njegove grupe "otkrilo da je 88 ljudi bilo ubijeno.iza kojih nikada nećete čuti iskreno izvinjenje. istrage na licu mesta. Ali prihvatanje takvog zaključka jednostavno nije sastavni deo scenarija po kome se ponašaju vojska Sjedinjenih Država i Bušova administracija. uključujući NATO i Sjedinjene Države". Ponovljeni vazdušni napadi SAD. Združene snage su uzvratile otvaranjem vatre iz lakog naoružanja i jednim vazdušnim napadom. i da su sva pobijena na spavanju"). Brigadni general Ričard Blanšet. mnoštvo grobnica i razrušenih kuća. diskvalifikovanje izveštaja o pogibiji civila kao "neprijateljski inspirisane propagande". međutim. radili su kao čuvari u američkoj privatnoj firmi koja pruža usluge obezbeđenja. glasnogovornik NATO. Incident u Azizabadu može da predstavlja jedan od najsmrtonosnijih. Potvrđeno je da je imao privatnu kompaniju koja je pružala usluge obezbeđenja vojsci SAD na aerodromu i. 15 žena i 15 muškaraca". – a ako pritisak javnosti za to vreme ne splasne – uslediće najava "istrage" (čiji će rezultati retko kad biti objavljeni). Kao što je jedan plemenski starešina. rekao: "Potpuno je očigledno. neprijateljski raspoloženog prema Kanu i njegovom bratu. i tako dalje. Istraga je "otkrila ubedljive dokaze. koji je ubijen. dvojica poginulih su radili u avganistanskoj policiji i učestvovali u borbama protiv talibana. trebalo je iskopati iz ruševina. Stopostotno sam uveren da im je tu dezinformaciju neko dostavio zbog plemenskih sukoba. te noći je poginulo najmanje 90 civila. Zajedno sa avganistanskim Savetom ministara. uključujući i dečja. isto tako. koji su prouzrokovali pogibije civila. Rezom Kanom. Još osmorica ubijenih te noći. koji je pomagao da se mrtvi sahrane. zasnovane na iskazima očevidaca. praćena izrazima "žaljenja" ili "tuge" zbog gubitka života. A sad. Hamida Karzaia. da je ubijeno nekih 90 civila. isto tako. Mnoga tela. nego "bogati biznismen.Z SVET mesta novinarke Njujork Tajmsa Karlote Gol. izgovorenim bez prihvatanja stvarne odgovornosti za ono što se desilo . ono što u takvim slučajevima redovno dobijate su: predvidiva priča SAD da su tvrdnje da se nešto tako dogodilo izmišljotine čudaka (ili jednostavno gole laži). komesar avganistanske nezavisne komisije za ljudska prava. pokazali su se katastrofalnim po predsednika Avganistana. godine. uključujući 60 dece. On je požurio da osudi napade na Azizabad u kojima su pogođena dvojica avganistanskih komandanata. moglo se učiniti da je ovo jedan istražen i zatvoren slučaj greške obaveštajaca koji se završio pogrešnim napadom sa katastrofalnim posledicama. Konačno. Sasvim ubrzo. bio je vlasnik biznisa sa mobilnim telefonima u gradu Herat. Čini se da je baš njegovo imanje bilo meta napada. izjavio je da su "islednici poslati odmah posle bombardovanja na lice mesta" zapravo potvrdili pogibiju tri žene i dvoje Američki odgovor Imajući u vidu težinu dokaza o Azizabadu. nije bio ”militantan” niti taliban. (Sadik je odmah zatim pozvao Radio Liberti da pokaže da je još uvek vrlo živ i da se te noći uopšte nije nalazio u selu). Brojevi Prvobitno su vojne snage SAD glatko porekle da je ijedan jedini civil ubijen u selu. Njegov tim istražitelja je zaključio da je zaista poginulo više od 90 avganistanskih civila. medijski potvrđenih napada američke vojske na civile počev od invazije 2001. Ovi ljudi koje su pobili. vojni glasnogovornici počinju da se povlače. Umesto toga. Amerikanci su bombardovali područje na osnovu dezinformacije. kasnije identifikovanog kao Mula Sadik. građevinskim i bezbednosnim ugovorima povezan sa obližnjom američkom vojnom bazom na aerodromu Šindand". Ispostavilo se da Kan. Misija UN u Avganistanu je zatim poslala sopstveni tim istražitelja iz Herata da intervjuiše preživele. Brojne građevine su bile oštećene. zajedno sa njihovim poglavarom. Ubijeno je ni manje ni više nego 76 članova samo jedne familije. Imao je propusnicu koju mu je "izdao oficir američkih specijalnih jedinica na kojoj je on označen kao 'koordinator Specijalnih snaga SAD' ". Pokazalo se da su vojne snage SAD napale na osnovu dezinformacije dobijene od drugog plemenskog vođe. Karzai je. Tu je bilo ni više-ni manje nego 60-oro dece među ubijenima.) Gađano je jedno jedino usko područje pod kontrolom lokalnog talibanskog komandanta. hajde sa se pozabavimo američkim odgovorom na slučaj Azizabad.

međutim. Kasnije. Međutim.samo 30 Avganistanaca. objavljeni su rezultati istrage. i ponovili dolazak 26. Šloser. za koje se pretpostavlja da su rođaci mrtvog talibanskog komandanta. kada su prema Vašington postu.. Istraga je naređena"). Buduća "zajednička istraga" sa avganistanskom vladom bila je. zgradu po zgradu. ostaje ’’vrlo čvrsto” pri tvrdnji da je ukupan broj poginulih Avganistanaca . Normalno. Amerikanci su polako odustajali od tih prethodno definitivnih brojki. uključujući i brojna dečja" – navela su generala MekKirnana da zatraži da se američka istraga obnovi. vojska SAD je malo izmenila svoj račun. objavljeni su rezultati američke vojne ”istrage”. minimalistička vojna istraga. A 7. Avganistanci su prihvatili predlog SAD za ono što je nazvano "tripartitna istraga". Dana 24. glasnogovornica vojske SAD. američki komandant NATO snaga. Ovako revidirane brojke još su bile nametane 2. izvršena je sledećeg jutra. Potpukovnica Rami Nilson-Grin. avgusta. A 28. koja je samo podržala prvobitno zataškavanje istine o napadu na Azizabad. Kako su tvrdnje o ubijanju civila postajale sve brojnije a Karzai osudio napad. predložena. insistirala je: "Uvereni smo da smo napali pravo imanje". Ratnim fotografima je bilo rečeno da moraju da "dokumentuju scenu". nisu ništa drugo do varka. zvaničnik iz vojske SAD kasnije je sugerisao "da su seljani isfabrikovali dokaze kao što su sveže zatrpane grobnice". međutim.. Koalicione snage preduzimaju 30 . Broj žrtava .30. U ovom slučaju. Na dan 29. Komanda vojske SAD. general MekKirnan je takođe predložio da se UN takođe pridruže zajedničkoj istrazi. da istraže incident". avgusta. Dana 3. priznavši da su poginula samo 25-orica talibanskih boraca kao i petoro Avganistanaca za koje je utvrđeno da ’’nisu borci”. avgusta. Na tome su američki brojevi ostali do danas. možda dovelo i do civilnih žrtava osim onih o kojima smo već izvestili". smišljena radi razvodnjavanja situacije dok pažnja javnosti ne splasne. general-major Džefri Dž. septembra. roku.. na čelu sa generalom. izveštaču Njujork Tajmsa. glasnogovornik Bele Kuće. do sada je sigurno otišla na đubrište istorije. kao i objavljivanja rezultata istrage koju su sprovele njegove ekipe. i koji je "prikazivao desetine tela civila. izdala je nejasno saopštenje ukazujući da su "koalicione snage svesne optužbi da je angažovanje u okrugu Šindand u Pokrajini Herat.avgusta. ("Sve tvrdnje o civilnim žrtvama shvaćene su vrlo ozbiljno. povećava broj. Koalicione snage čine svaki napor da spreče povređivanje ili gubitak nevinih života. sugerišući da je moguće da je poginulo "do 40" Avganistanaca. kako je protest zbog masakra u Azizabadu bio sve jači u Avganistanu. takvi istražitelji. par sati nakon vazdušnog napada. pomerajući se stidljivo ka brojevima koje su izneli Karzaijevi i UN timovi.avgusta. 29-og avgusta general David D. a među njima i jedna žena i dvoje dece. prema Vašington Postu. za koji meštani tvrde da se nikada nije desio". rekli su da su talibani postali majstori u širenju dezinformacija kojima bi navukli napade SAD na civile". odmah posle napada. kada je vojna istraga pokrenuta. navodno išli od kuće do kuće "procenjujući štetu i gubitke" i "fotografišući ih". Za samo dve nedelje. prema glasnogovornicima vojske SAD. septembra. vojne snage SAD su tvrdile da su njihove snage "pažljivo prečešljale ovaj mali zapadni zaseok. MekKirnan. izvršene u rekordnom Dva sveta Prvobitno. Istrage Prva istraga. a uključujući i vojnog pravnog stručnjaka. ali ne odustajući od svoje verzije opisa događaja. U komentaru za koji je traženo da izvor ostane neimenovan.Z SVET dece. septembra je Los Anđeles Tajms izvestio da vojska SAD sada ”priznaje” da je pobijeno 35 militanata i sedam civila – ukupno 42 Avganistanaca – u tom napadu. u petak. bila je iznuđena. Zvaničnici SAD u Vašingtonu. koji je kamerom mobilnog telefona snimio jedan lekar iz Azizabada. ali i dalje insistirajući na tome da je samo petoro civila među njima.. Tog istog 29. komanda vojske SAD u Avganistanu. Počinjete da o svemu ovome mislite kao o čudovišnom (i bezobzirnom) neformalnom procesu pregovora pod pritiskom. 25 militantnih talibana – definitivno je potvrđen. Već 4. dok su svi ostali bili "muškarci vojničkog uzrasta". "glasnogovornica vojnih snaga SAD odbacila je kao 'šokantne' tvrdnje avganistanske vlade o broju civila poginulih u napadu. septembra "pojava dokaza" – mutnog videa spremnog za tribunal. Prema Golovoj. koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni. kada su istražitelji iz vojski koje su izvršile napad. komandant koalicionih snaga u Avganistanu. Posle gnevnog saopštenja predsednika Karzaija. Sad se američka centralna komanda izgleda pripremala da "pošalje tim viših istražitelja. Toni Frato je rekao pred jatom novinara: "Žalimo gubitak života među nevinim Avganistancima koje smo se obavezali da štitimo. čiji rezultati obično ostaju strogo poverljivi. "vojni funkcioneri SAD glatko odbacili" broj žrtava do kog su došli Avganistanci i UN. a kako su avganistanski protesti splasnuli. kojima je potvrđeno da je ubijeno samo 30 Avganistanaca. naredio je sprovođenje "istrage" ove epizode.

rio i u Vijetnamu. koalicija. Nažalost. dok je američki predsednik Ronald Regan uspeo da se izvuče. Pentagonov glasnogovornik Brajan Vitman je rekao: "U ovom trenutku mi nastavljamo da verujemo da je to bio legitiman napad sproveden protiv talibana. Potrebno je da izbegavamo takve incidente. Žalimo zbog gubitka života civila... po tom pitanju. iako je njihov broj sporan. Citirali su ga: "Ja sam partner u vašem gubitku i gubitku koji je zadesio avganistanski narod". Na dan 3. Ustvari. vladin branilac. ova izjava je bila nešto najbliže izvinjenju do čega je došao neko povezan sa američkom vladom ili vojskom. zajedno sa svojom sekretaricom. General MekKirnan je 29. nažalost." Istog dana Karzaijev kabinet je objavio saopštenje prema kome je predsednik Buš telefonirao avganistanskom predsedniku: "Predsednik Amerike je izrazio svoje žaljenje i saosećanje zbog incidenta u Šindandu". rekla bih. Ponekad prvi izveštaji mogu biti pogrešni. Na konferenciji za štampu 27. najbolji način da se to reši. komandant korpusa marinaca. Oliver Nort je stekao veliku popularnost među desničarima jer je uništavao dokaze o prodaji oružja Irancima i korišćenju tako zarađenog novca za finansiranje borbe kontraša protiv sandinista u Nikaragvi. avgusta Frato je dodao: "Verujemo da. nad Al Kaidom u Iraku. biće to istinski nesrećan incident. general Džems Konvej je rekao: "Ako su izveštaji o civilnim žrtvama u Avganistanu tačni . ipak. septembra general MekKirnan je rekao: "Svaka smrt civila za vreme rata jeste strašna tragedija. izražavajući žaljenje zbog svakog izgubljenog života civila: "To je bio legitimni pobunjenički cilj. avgusta ponovio američki stav. a ne zbog nekakve unakrsne paljbe. pre svega.avgusta u Pentagonu. zaobilazeći tadašnje američke zakone. Oliver Nort je u to vreme bio pomoćnik savetnika za nacionalnu sigurnost i.. A kada uvidimo da su naši protivnici opasni ljudi na opasnom terenu.Z SVET mere predostrožnosti da spreče civilne žrtve. po svaku cenu. on se pojavio kao svedok odbrane u slučaju marinca optuženog zbog masakra Vijetnamaca u Son Tangu u februaru 1970. uništavao je dokumenta vezana za ovaj slučaj. behu "srca i umovi" lovljeni iz tajno prodavala oružje Iranu. Ne znate uvek šta vas čeka na terenu. jer mislim da svi mi shvatamo kakvi su majstori talibani u pogledu sprovođenja informacijskog rata. ali brojevi koje smo mi utvrdili u ovoj oblasti su daleko manji od brojeva o kojima govore mediji. general MekKirnan je izjavio: "Narod Avganistana može da računa na našu posvećenost i odgovornost u dolaženju do istine". koji je u to vreme ratovao s Irakom. Iako su avganistanski civili masovno izginuli zbog američkih vazdušnih napada. oni veruju da je taj napad bio dobar… Treba da vam kažem..asimetrične vojne nadmoći .. Ispostavilo se da je taj ”nezavisni novinar” niko drugi do Oliver Nort. a ono u šta mi verujemo jeste da se ovde radi o vrlo smišljenoj operaciji informativnog rata koja je orkestrirana od strane pobunjenika. ambasador SAD u UN Zalmaj Halilzad. a tako skupljena finansijska sredstva koristila kako bi se.. Želim da ponovo izrazim najiskrenije saosećanje i da se izvinim porodicama čiji su voljeni nepovratno stradali u unakrsnoj vatri u borbi naših snaga protiv pobunjenika u Azizabadu". sigurno. i Ujedinjene nacije. Vojska SAD je tvrdila da su njihovi sad već diskreditovani podaci o Azizabadu "bili potvrđeni od strane jednog nezavisnog novinara koji se nalazio uz trupe SAD na licu mesta". i učesnik u Iran-Kontra aferi6. (vidi fusnotu 6). u kojoj učestvuju SAD. talibana". iz onoga što nam je rečeno u Ministarstvu odbrane. "Znate da je vazdušna moć prvenstvena asimetrična prednost koju mi imamo i nad talibanima i. pod sve jačim pritiskom javnosti. vlada Avganistana. Pošto je 7. Baš kao sad i ovde. tako i tada u Vijetnamu. Takođe se požalio na istragu UN rekavši: "Vrlo sam razočaran što Ujedinjene Nacije nisu razgovarale sa našim štabom pre nego što su objavile svoje nalaze" a onda je sugerisao da je predsednik Karzai bio žrtva lošeg informisanja. septembra obnovio vojnu istragu. Upravo zato se o tome vodi istraga". najpre izvučemo prednost iz naše . (primedba Z redakcije) 31 . A. koji radi za Fox News! Nort ne samo da je stekao reputaciju poslušnika u Reganovoj vladi kao vladin službenik. pre nego što spustimo naše marince ili pešadince da se bore protiv njih. dok se zalagao za novu zajedničku istragu: "verujem da je u sve ovo umešano i malo ratne magle iz početnih izveštaja. Igranje vatrom Dozvolite mi da istaknem ironični detalj iz ove priče.a ponekad je to veliko 'ako'. A 25. u bilo kojoj od ovih zona sukoba". jeste da imamo takvu istragu kakvu smo mi predložili. Dana 3. mi očigledno žalimo gubitak života svakog civila koji u ovakvim napadima može izgubiti život – bez obzira da li su oni Avganistanci ili Iračani. Čak je i jedna jedina smrt – prevelika žrtva.. godine kada se otkrilo kako je administracija predsednika Ronalda Regana Nortova sekretarica Fewn Hall takođe okrivljena za aferu. za razliku od talibana i militanata koji ciljaju civile i koriste ih na način koji njihove živote dovodi u opasnost". septembra. nego se bo6 Iran-Kontra afera je naziv za politički skandal koji je izbio u SAD krajem 1986. podržavali kontraši – antikomunistički gerilci koji su ratovali protiv sandinističkog režima u Nikaragvi. A ponekad mislimo da je bilo namernih nastojanja na strani talibana da se okruže civilima zato da bi makar ubrali plodove jedne informacione operacije ako civili izginu". potisnuo je debatu o nepoklapanju brojeva žrtava u "maglu rata".. ali ako se oni dokažu. bilo je i civilnih žrtava. Tog istog dana.

kao u slučaju zloglasnog masakra u Mi Laju7. Ni manje ni više. kako je saopštio ogorčeni guverner provincije. važna su. uključujući i jednu od njegovih nekoliko žena. To je.što. da smo srećni što mediji nisu posebno zainteresovani da nam to i pokažu. i generalno govoreći. sestru. Osim toga. Na taj način su. sile primenjene na najvišem mogućem nivou. a drugima oduzimate njihovu. Osim toga. njima nisu bila važna. ustvari. a čemu odričete vrednost. koji za razliku od ubijenih amiških devojčica ili pucnjava u američkim školama. Naravno. Isto tako. Oko 60-oro dece masakriranih u Azizabadu. ne samo potpredsednik Čejni. bio razuman rezime kratke i gorke istorije Bušove vlasti. Ova vrsta "kolateralne štete" je košmar koji ne prestaje. "srca i umovi" bivaju isto tako lovljeni širom prostranih oblasti planete. Karlot Gol je uspela da dođe na lice mesta i njen je izveštaj iz Azazibada osvanuo na naslovnoj strani Njujork Tajmsa. Kada pobijete njih. U ovom slučaju. prepuno "incidenata" koji najčešće nisu ili su jedva pominjani u vestima. od strane američkih vojnih trupa nad nenaoružanim civilima Republike Vijetnam (Južni Vijetnam). srećom. Optuženo je 26 američkih vojnika i samo je jedan osuđen na dve godine zatvora. dok su neki leševi pronađeni iskasapljeni. američki vojnici su ubili doktora Abdula-Salama al-Šimarija. i toliko drugih sličnih njima. Ne propustite to. u napadu helikoptera SAD na jedno selo. marta 1968. pobijeni 32 . dok je druga grupa američkih vojnika iz konvoja projektilom oborila direktora i dve službenice dok su se vozili na svoja radna mesta u filijali banke na Međunarodnom aerodromu. dok vebsajt Džejsona Dica redovno objavljuje pouzdane preglede vesti o takvim događajima. važno je šta cenite kao vrednost. uopšte ne fascinira ni medije a. iako su te priče imale malo ili nikakve veze sa onim što se tamo stvarno dogodilo. To je jedan od razloga što često apsurdni iskazi koje ponekad nudi vojska SAD ne nailaze na kritiku . Pogledajte ga. mahom rođaci čoveka označenog kao glavni talibanski komandant.Z SVET su projektilima iz američke bespilotne letelice. što je bilo važno. Ovo je leto bilo. "svastiku. a ljudi u iznenađujuće velikom broju nastavljaju da ginu dok se samo trude da nastave da žive svoje živote. ni Amerikance. i isto tako je previše. Neke žrtve su bile silovane. (primedba Z redakcije). a od zalutale bombe poginulo je još dvoje civila. Bušova administracija. bila je više nego voljna da prihvati "kolateralnu štetu" kao svakodnevnu prateću pojavu svog globalnog ’’rata protiv terora’’. (Nenaoružani. A. Danas. Kada sebi pripisujete višu vrednost. tako da premnogo civila beše raznešeno bombama iznova i iznova. ’’Hjuman Rajts Voč’’ je upravo objavio novi izveštaj o civilnim žrtvama i vazdušnoj sili u Avganistanu. Antiwar. svi iz iste porodice. u stvari. nije slučaj sa incidentom u Azizabadu. nedavno je ubijena jedna avganistanska žena sa dvoje dece na nemačkom kontrolnom punktu u provinciji Kunduz. ubijeno je 20 civila. Odslužio je samo četiri i po meseca. već i predsednik i njegovi najviši zvaničnici.vijetnamski seljaci – izginuli. Izgleda da većina nas ne želi da zna šta se događa. prebijane. pobijeni Iračani su naknadno proglašeni naoružanim "zločincima" pre nego što su demonstranti naterali vojsku SAD da povuče ove optužbe). Avganistanu. može se reći. osmoro unučadi i jednog odraslog rođaka". vebsajt Huana Kolea Informed Comment objavljuje skoro svakodnevne preglede primera upotrebe prekomerne sile u Iraku. ostali samo-zaštitnički ubunkereni tokom godina u kojima su bili na vlasti. potcenjujete. mučene. Te priče je objavljivala vojska. [Napomena: sasvim retko se događalo da američki reporteri dopru tamo gde su se odigrali ovakvi incidenti. isfabrikovanih reportaža koje su objašnjavale kako su civili . Broj žrtava se procenjivao između 347 i 504 osoba. a Pakistanci.com je uobičajeno dobro obavio svoj posao izveštavanja o žrtvama globalnog rata protiv terora. načelnika internističkog odeljenja državne bolnice Baakuba dok je putovao kolima na posao. i u plemenskim oblastima Pakistana: na kontrolnom punktu u irač7 Mi Laj masakr je masovni genocid počinjen 16. koj pokrajini Dijala.] ■ Prevela Nada Ljubić vazduha i sa zemlje. a u kojima su ginuli civili u Iraku. vi prirodno precenjujete svoje moći i zapanjujuće ste slepi prema potencijalnim moćima drugih – vi njih. sasvim je izvesno da se igrate vatrom. očigledno. dve sestričine. U plemenskim oblastima Pakistana.

avgusta (1964). Ovaj Uribe tvrdi da su pronađeni dokazi o Čavezovoj podršci terorizmu i militarizaciji regiona u neuništivom kompjuteru Raula Reja (FARC). Svaki veći rat je opravdavan onim što se kasnije pokazalo kao dezinformacija. genetske deformacije (Narandžasti agens). Mediji glavnog toka šire ovu propagandnu kampanju za naredni Bušov rat. uvećana tokom dugačkog 33 . Panama (1989): Medijska laž: Invazija SAD marinaca je sprovedena da bi bio uhapšen predsednik Norijega koji je optužen da je diler droge. Posledice: SAD bombardovanje je ubilo od 2 do 4. Stvarni cilj: da se spreči Bliski istok da stekne nezavisnost nasuprot SAD dominacije i da se očuva vojna kontrola Izraela nad regionom.’’. Setimo se koliko puta su SAD i isti mediji nama manipulisali. 3. Danas. 4. Posledice: Nebrojena količina žrtava tokom rata. Regan je rekao: ’’Mi ne možemo da dozvolimo komunističkim apačima da preuzmu našu privatnu baštu. i 3.. Irak (1991): Medijska laž: Iračani su ukrali inkubatore sa porodiljskog odeljenja bolnice u gradu Kuvajtu. Šta smo kasnije doznali: Potpuno netačno. To je bila čista izmišljotina Bele kuće. ko je sledeći? Sa predsednikom Uribeom. dilerom droge i ubicom Indijanaca (četiri miliona izbeglica). masovni društveni problemi. ignorisano od medija. Predsednik SAD Regan je izmislio sve to iz ničega.Z SVET Majkl Kolon Deset ratova.. deset medijskih laži Kratka inventarna lista dezinformacija 16. Šta smo kasnije doznali: agent Centralne obaveštajne službe SAD. Stvarni cilj: da se očuva kontrola SAD nad ovim strateškim komunikacijskim putem. Vijetnam (1964 . snage Severnog Vijetnama su optužene od strane vlade SAD zbog napada na dva vojna broda SAD u Zalivu Tonking Šta smo kasnije doznali: Nikakvi brodovi nisu napadnuti. zahtevao je suverenitet nad Panamskim kanalom prilikom isteka perioda iznajmljivanja zemljišta. Buš preti Venecueli i Ekvadoru. Neprihvatljivo za SAD. koju je platio sam Emir Kuvajta.1975): Medijska laž: 2.000 civila. Stvarni cilj: da se spreče društvene i demokratske reforme premijera Bišopa (koji je ubijen). Norijega. Šta smo kasnije doznali: Potpuno izmišljotina koju je proizvela Hill&Knowlton reklamna agencija. kao lutkom. maj 2008. Grenada (1983): Medijska laž: Malo ostrvo u Karibima je optuženo da instalira sovjetsku vojnu bazu i da ugrožava živote SAD doktora. Posledice: Milioni žrtava. Iranu? A posle toga. brutalna represija i restauracija kontrole Vašingtona nad zemljom. godine Svakom ratu prethodi velika medijska laž. Evo kratke liste: cija SAD u ovom regionu. 1. Stvarni cilj: da se spreči nezavisnost Vijetnama i da se očuva domina- 2. Posledice: Invazija SAD marinaca. Sutra.

“Davitelj protiv davitelja”. Bosna (1992 . Šta smo kasnije doznali: četiri SAD kompanje su kupile četvrtinu podzemlja Somalije. Stvarni cilj: kontrola vojno strateškog regiona. U svakom slučaju.Predsednik Venecuele Ugo Čavez kaže da bi želeo da SAD i Barak Obama učine “humani zaokret u poštovanju prema svetu”. “Čavka” . “Ni na nebu ni na zemlji”. Posledice: dugoročna okupacija i masivno povećanje proizvodnje i trgovine narkoticima. SEPTEMBAR 2008. njen program socijalnog osiguranja. I naš inventar je daleko od toga da bude potpun! Da se spreče ratovi potrebno je razotkrivati ove medijske laži što je pre moguće i na najmasovniji način. poznat inače kao veliki neprijatelj politike SAD. U ratu vestima. septembra i da uhvati Bin Ladena. Uspostavljanje vojne baze SAD na Kosovu. NOVEMBAR 2008. Venecuelanska vlada je u utorak čestitala Obami na “istorijskom izboru” izražavajući želju da izgradi “nove odnose” s Vašingtonom. produžen iz Vašingtona. Avganistan (2001): Medijska laž: Buš je hteo da se osveti posle 11. 10.. Stvarni cilj: kontrola svih naftnih izvora i mogućnost da se ucenjuju rivali: Evropa. diktator je (konačni izgovor još nije odabran).“Prvi srpski tehno vodvilj”. ■■■ 34 . . potvrdio je Kolin Pauel u UN. nagrađenog Zlatnim lavom u Veneciji. Posledice: Nesposobne da kontrolišu Somaliju. Posledice: 2. “SAD mogu biti velika zemlja”. međutim. Irak (2003): Medijska laž: Sadam poseduje opasna oružja za masovno uništavanje. da se izgradi BEOGRAD. godine u Čačku. rekao je Čavez. ali je sve aktivnija kao rediteljka . rekao da samo ako SAD prihvate da “poštuju suverenitet ostatka sveta mogu biti velika zemlja i sila koja radi za dobrobit” drugih. Filmskim ulogama tokom osamdesetih godina . Šta smo kasnije doznali: čista izmišljotina koju je priznao Džejmi Šej. uključujući lekove. Muslimanski predsednik Alija Izetbegović je to priznao. rekao je Čavez u prvom komentaru na izbor demokratskog senatora za novog predsednika SAD. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. držeći epruvetu u svojoj ruci. Devedesetih godina ređe se pojavljuje na filmu “Mi nismo anđeli”. službeni govornik NATO-a. Glumom je počela da se bavi u amaterskim trupama.1995): Medijska laž: SAD reklamna firma Ruder Finn i Bernard Kušner otkriva takozvane srpske logore za eksterminaciju. 8. Sonja Savić je rođena 15. Stvarni cilj: da se uništi Jugoslavija. godine. Japan. vi ste stvarna snaga! ■ Prevela Vera Vratuša 8. Za ulogu u filmu “Život je lep” (1985) nagrađena je na festivalu u Veneciji. Šta smo kasnije doznali: Ne postoji dokaz o postojanju Al-Qaida organizacije. igra se nastavlja Stvarni cilj: glavne SAD kompanije žele da održe kontrolu nad naftom i drugim izvorima na čitavom kontinentu. Somalija (1993): Medijska laž: Gospodin Kušner sebe predstavlja kao heroja humanitarne kampanje u Somaliji. ■■■ ■■■ UMRLA GLUMICA SONJA SAVIĆ 7. 24. Posledice: četiri godine strašnog rata za sve nacionalnosti (Bošnjake. 6. ali i njen narod: da će se pre svega baviti pitanjima vezanim za SAD”. Šta smo kasnije doznali: Bela kuća je naložila svojim službama da falsifikuju (slučaj Libi) ili da stvaraju lažne izveštaje. dobio je nagradu beogradskog FEST-a “Nebojša Đukelić”. Boje se demokratskog i socijalnog oslobođenja Latinske Amerike. da se kontroliše strateška reka Dunav i balkanski putevi. Posledice: Irak je u haosu i građanskom ratu. ali uvek sa prepoznatljivim ličnim pečatom. svakom ratu prethodi i opravdava ga masovna medijska kampanja laži.Z SVET embarga. “Uvod u drugi život”. On je. da se region povrgne multinacionalnoj kontroli. Film “Jug-jugoistok” u kojem je igrala. septembra 1961. uslovi života žena su unazađeni u smeru potčinjavanja i mračnjaštva.. “Plej” i poslednji film “Šarlo te gleda”. Glumu je diplomirala 1982. SEUL. Kina. naftovod preko Afghanistana radi kontrolisanja snabdevanja energentima Južne Azije. ucene. Talibani su predložili da predaju Bin Ladena. Zaključak Bilo kako bilo.“Živeti kao sav normalan svet”. Venecuela Ekvador (2008?): Medijska laž: Čavez podržava terorizam. bogatog naftom. “Balkanski špijun”. “Urnebesna tragedija”. Čavez anti-Semita. na njegovom prevođenju na druge jezike ako je moguće (dostupan je na francuskom. Čavez militarista. Posledice: Vašington vodi globalni rat protiv čitavog Juga: pučevi. Stvarni cilj: da se vojno kontroliše strateški region u Aziji. Etničko čišćenje Kosova od strane NVK pod pokroviteljstvom NATO.. “Šećerna vodica”. Šta smo kasnije doznali: mnoge medijske laži su već razotkrivene: Čavez puca u svoj narod.000 žrtava NATO bombardovanja.. “Supernaut – Beograd andergraund”.. SAD drže zemlju u potpunom haosu. Hvala na cirkulisanju ovog članka. instaliranje vojnih baza SAD pored prirodnih izvora. “Una”. Rat provociran iz Berlina. Ti kampovi su bili za ratne zarobljenike spremne za razmenu. Veliki povratak na glumačku scenu usledio je posle uloge u filmu “Hleb i mleko” (2001). “Nadam se da će nova vlada biti na visini onoga što od nje očekuje svet.izborila je status zvezde srpskog filma kreirajući uloge izvan određenog faha. ■ ■ ■ KRATKE 5. Šta smo kasnije doznali: Ruder Finn i Kušner su lagali. VESTI ■ ■ ■ 9. ■■■ ČAVEZ TRAŽI “HUMANI ZAOKRET” OD SAD KARAKAS. španska verzija uskoro dolazi) kao i na slanju prevoda. a debitovala je na filmu “Leptirov oblak” 1977. . Jugoslavija (1999): Medijska laž: Srbi sprovode genocid nad Albancima na Kosovu. ekonomske sabotaže. Srbe i Hrvate). uvozi oružje. Stvarni cilj: da se nametne kontrola NATO nad Balkanom i NATO-v preobražaj u policijske snage svetskih razmera.Glumica Sonja Savić umrla je u svom stanu u Beogradu.

politika regiona razvija. Od početka 1990ih. Ove dve vlade blisko sarađuju sa SAD-om u pitanjima bezbednosnih i ekonomskih veza. preko 100. sužavanje javnog sektora. prema izveštaju američkog kongresa. i ekonomska podrška 1 Gulf Cooperation Council aparthejdu3 u Južnoj Africi i tokom najaktivnijih godina bojkota i sankcija služio je kao kanal za protok južnoafričke robe ka Evropi (jedan od razloga zbog kojeg Izrael danas ima centralnu ulogu u globalnoj trgovini dijamanata). GCC je osnovan 1981. uz blisku saradnju CIA-e i drugih obaveštajnih službi. danas. izraelsko oružje i vojna obuka korišćeni su za naoružavanje i opremanje vojnih diktatura u tim regijama tokom 1980-ih. Ima puno primera te logike – počevši od 1967-me pa kroz 1970-te. Možemo to jasno videti u slučajevima Egipta i Jordana – dva ključna američka saveznika u regiji. Do 2005-e. borbe i iskustva američkog kapitala i njegovih predstavnika u vladama. pruži izvor profita. bili mučeni. 10. Čak šta više. Zemlje GCC-a su posebno zavisni saveznici SAD-a. koji je sprovodila vladajuća bela manjina u Južnoj Africi u 20.S. slobodnotrgovinski ugovori. Izrael je odigrao ključnu ulogu štiteći američke interese u regionu. Savet zalivske saradnje (GCC1). sa definitivnim kolapsom britanskog i francuskog kolonijalizma na Bliskom Istoku. Bio je ključna politička. Tokom 1980ih. Kuvajta. Washington D. Bahrejna. 4 PPRR – Palestinski Plan za Reformu i Razvoj. Bliski Istok je postao presudno važan za izgradnju američke prevlasti u svetskom poretku. Katara i Sjedinjenih Arapskih Emirata. kao i drugde u svetu. američka moć se oslanja na zemlje ujedinjene kroz regionalni proces integracije. Zbog nafte. ”The Persian Gulf States: Issues for U. Vrlo je važno da se razume ova strategija. Uprkos stvarnim i važnim razlikama koje se uvek pojavljuju. podstaknute od strane međunarodnih finansijskih institucija kao što su Svetska Banka i MMF i podržane od strane regionalnih tela kao što su Arapski Monetarni Fond i Arapski Savet za Biznis. veku. i jednom valutom do 2010-e. str. skoro sve vlasti u regionu izašle su u susret ovoj politici. SAD je ciljala ka ponovnom uobličavanju odnosa ova tri stuba podrške da bi bolje učvrstila svoju moć i uticaj. • Najzad. na njemu mora da se razvije politički okvir koji će održati američku prevlast u regiji. Ovaj politički okvir (inače poznat kao američka ’spoljna politika’) ostvaren je kroz svakodnevne debate. Od rata 1967-e. Omana. Novi Bliski Istok i MEFTA Centralna tačka strategije krojenja ’Novog Bliskog Istoka’ je produbljivanje neoliberalne ekonomske politike (privatizacija. Njihove ekonomije su širom otvorene za strane investicije a neoliberalizam je godinama gospodario. odborima i lobističkim političkim organizacijama. Izrael je korišćen da uništi palestinske i druge progresivne snage u Libanu. Njihova jaka zavisnost od emigrantskih radnika znači da se razlikuju od država kao što su Irak. zajedničkom centralnom bankom. a zatvori su im prepuni pojedinaca koji su. GCC je istovremeno ključna regionalna predstraža za američku vojsku. Egipat i druge zemlje gde jaki domaći radnički pokreti predstavljaju potencijalnu opasnost. • Drugo. Skriveni cilj ove politike je da se zajedno spoje ova tri stuba u jedinstvenu neoliberalnu ekonomsku zonu (nazvanom ’Novi Bliski Istok’ od strane Kondolize Rajs 2006-e). godine između Saudijske Arabije.Z SVET Adam Hanije ’Novi Bliski Istok’ i Palestina Nastavak teksta iz prethodnog broja: Položaj Palestine na Bliskom Istoku: Otpor neoliberalizmu i američkoj sili Krajem 60ih. Policy”. treća glavna potpora američke moći u regiji jeste izraelska država. tzv. 2 Vidi: Katzman. GCC ima cilj da kreira jednu ekonomsku zonu među svojih šest država-članica sa uniformnim zakonima. i kao batina kojom se uticalo na konkurenciju unutar svetskog tržišta. Amerika se oslanja na korumpirane vlade i elite čija bezbednost i ekonomski opstanak zavise od nje. (2006). Kenneth. Izrael je promovisao američke spoljnopolitičke interese širom sveta. u prvom delu ovog teksta. Kao regionalni integracioni projekat koji podseća na Evropsku Uniju. tokom zadnjih trideset godina. regija je preuzela sve važniju ulogu obezbeđivanja protoka viška kapitala – a time i sveobuhvatnu moć – unutar globalnog finansijskog poretka. ona je ključna za regionalno okruženje u kojem se.C: Congressional Research Service The Library of Congress. Tokom poslednje decenije. kao dodatak ovim klijentskim režimima. Pošto je Bliski Istok vitalna veza sveobuhvatne američke moći nad globalnom ekonomijom. Kontrola nad regionalnim prirodnim bogatstvima istovremeno je služila da obezbedi robu od životne važnosti. Po aparthejdu. američka vojska je u Katar izmestila svoj jedinstveni komandni centar za operacije u 27 zemalja. vojna. crna većina je bila odvojena i bila joj je uskraćena politička i ekonomska jednakost sa belcima. Vidi detaljnije u prethodnom broju Z magazina. Iran. U Latinskoj i Centralnoj Americi. Čak šta više. tokom poslednje četiri decenije formirala se opšta saglasnost oko pitanja kako upotrebljavati i održavati uticaj u regiji. On je oružje koje Amerika upotrebljava kad hoće da uništi pokrete a nije u prilici da interveniše direktno. Poseduju široku mrežu tajne policije. izraelski vojni napadi i atentati osakatili su levičarske i arapske nacionalističke pokrete koji su predstavljali pretnju klijentskim režimima širom regije. u kontekstu generalno povoljnije globalne geopolitičke klime. Ovaj konsenzus se zasniva na tri centralna stuba podrške: • Prvo.000 američkih vojnih lica nalazilo se u zalivskim zemljama (ne računajući oko 150. ekonomskom politikom. U 2003. Američka politika prema regiji diktirana je ovim faktorima. otvaranje ka stranim investicijama. 35 . Amerika je postala dominantna imperijalna sila u regiji. ukidanje državnih subvencija. itd) u svim zemaljama regije.000 vojnika u Iraku kao ni bezbednosne snage koje operišu pod okriljem civilnih firmi)2. kao i specifične snage koje pokreću ekonomske planove poput PPRR4-a. Ovaj neoliberalni zaokret nagovešten je ubrzanim talasom privatizacije 3 Aparthejd (na afrikansu apartheid ’’odvojenost’’) je bio socijalni sistem.

i Maroko. prešli su u privatno vlasništvo. (2003a). struja.Free Trade Agreement lateralnom nivou. cilj Amerike je da ’’pomogne nacijama koje su spremne da prihvate ekonomsku slobodu i vladavinu prava. iz perspektive američkog i drugog stranog kapitala. tadašnji američki predstavnik za trgovinu Robert Zolik održao je govor na Svetskom ekonomskom forumu (WEF)7 u Jordanu gde je jasno izrazio ove principe kao temelj MEFTA sporazuma. tretiranjem stranog kapitala kao domaćeg. Ali. banke. Istovremeno. Egipat. na drugim mestima u Zalivu strane naftne kompanije dobijaju pristup naftnim i gasnim resursima koji su im bili decenijama nedostupni (na primer. je ostvarenje jedne zone slobodne trgovine širom Bliskog Istoka do 2013-e. i smanjenjem državne potrošne na socijalne usluge. Ove mere često su diktirane od strane Svetske Banke i MMF-a u zamenu za kredite i drugu pomoć (na primer. Available at usinfo. oni neizbežno uništavaju lokalnu industriju i. poštanske usluge. elektroprivrede. Jordan. Ali postoji i druga komponenta ovih FTA ugovora koju je važno razumeti: MEFTA (Ugovor o slobodnoj trgovini na Bliskom Istoku6). otvaranje regionalnih naftnih i gasnih polja (kao i sektori petrohemijske industrije) obećava generacijski preokret u strukturama vlasništva. 9 biti Sine qua non . naravno. Iza ovog odbijanja stoji shvatanje da se Izrael ne može smatrati ’normalnom’ zemljom dok god odbija da prizna izrazito kolonijalnu prirodu cionizma i nastavlja da negira pravo palestinskih izbeglica da se vrate svojim domovima i pravo na samoopredeljenje (ovo nema nikakve veze sa saradnjom sa anticionističkim Izraelcima. Remarks at the World Economic Forum Amman. obelodanjene od strane SAD-a sredinom 2003-e. Najvažnije je da. ako se ekonomija liberalizuje i otvori ka stranom kapitalu. gde 22% stanovništva živi ispod granice siromaštva od 1 dolara na dan. i da se njihove ekonomije uvedu u moderno doba”8. gorivo. logika MEFTA sporazuma je ostvarenje ekonomske zone slobodne trgovine širom cele regije. krediti Svetske Banke za Jordan bili su uslovljeni dupliranjem cene struje i povećanjem cene vode za 140%). U junu 2003. Logika koja stoji iza MEFTA-e je.gov. “Global Trade and the Middle East: Reawakening a Vibrant Past”. nalazi u Iraku. Vrlo je važno razumeti ovu tačku: ’Normalizacija’ (kako je nazivaju palestinska i arapska levica) je ’’sine qua non9’’ za MEFTA sporazum i neoliberalnu viziju regiona.Z SVET da bi se. egipatska vlada je ukinula subvencije na cene goriva tako da su se cene preko noći popele za 40%. prvi put u periodu od tri decenije. FTA ugovori obavezuju ove zemlje da američkim kompanijama otvore svoja tržišta i obustave kontrolu uvozne politike (privilegovanjem lokalnih kompanija ili sprečavanjem kretanja stranog kapitala u regionu). u 2003-oj. SAD su potpisale FTA ugovore sa pojedinačnim zemljama kao što su: Bahrejn.state. Izrael. Robert B. Ali otvorena veza sa neoliberalizmom isplivala je na 8 Zoellick. Nema ničeg novog u američkom insistiranju na normalizaciji. nego znači odbijanje da se kolonizator i kolonizovan izjednače kao ’partneri u miru’). ti problemi prevazišli. nezaposlenost i terorizam prebacio na arapsku samovolju i ’propali socijalistički’ model. da se integrišu u globalni trgovinski sistem. prihvatanjem širokih privatizacionih programa. i povezana sa američkom ekonomijom u razvijenom jezgru kapitalizma. U Egiptu. s druge strane. najdalekosežniji aspekt neoliberalizma u regionu je sprovođenje slobodnotrgovinskih ugovora (FTA)5. Čineći to. neoliberalna: maksimum bogatstva. onesposobljavaju te zemlje da povećaju državnu pomoć i javnu potrošnju radi pomoći siromašnima (pošto bi se to smatralo ’’diskriminacijom”). voda i kirija. koja bi bila učvršćena izraelskim kapitalom na zapadu i zalivskim kapitalom na istoku. Prema njemu. Zolik je odgovornost za siromaštvo. otvoreno rečeno. On je pokušao da dokaže 6 ment 7 Middle East Free Trade AgreeeWorld Economic Forum Normalizacija sa Izraelom Najviši stepen ostvarenja ove vizije je ekonomska i politička integracija Izraela u regionu. vodovodi. irački primer nije jedinstven.Bez čega ne može 36 . Američka strategija je bila pojedinačno pregovaranje sa ’prijateljskim’ zemljama u regionu i ostvarivanje postepenog procesa od 6 etapa koji bi na kraju doveo do potpunog ispunjenja FTA ugovora između SAD-a i svake zemlje ponaosob. Cilj MEFTA-e. Na to je Kondoliza Rajs mislila upotrebivši termin: ’Novi Bliski Istok’. neoliberalna politika značila je i ukidanje subvencija na osnovne životne namirnice kao što su hrana. sreće i napretka će biti ostvareno uklanjanjem svih barijera izvozu i tokovima kapitala. Najdramatičniji primer toga se. Oman. U suštini. što je najvažnije. 7-og maja ove godine. avio-kompanije. vlada i lidera koji su voljni da sarađuju sa Izraelom i američkim imperijalizmom. gde je nedavno vlada prihvatila povratak četiri najveće zapadne naftne kompanije (iste četiri kompanije koje su kontrolisale iračku naftu od 1920-ih do nacionalizacije 1972-e). Ti individualni FTA ugovori bi se vremenom sjedinili sve dok ceo Bliski Istok ne dođe pod američki trgovački uticaj. Jordan June 23. cene hrane su se tokom poslednje godine više nego duplirale. Odbacivanje normalizacije već duže vreme stvara liniju razdvajanja između progresivnih snaga u regiji i. Inače. Na bi5 FTA . odobravanjem stranog vlasništva. širom Bliskog Istoka: fabrike. bolnice. 1991-e. strane naftne kompanije dobile su dozvolu da eksploatišu gas u Saudijskoj Arabiji).

Z SVET

Najvažniji cilj američke politike je da se državama u regionu oduzme moć kontrolisanja sopstvene ekonomske i spoljne politike. Na taj način, bez obzira na vladajuće režime (pri tom ne smemo zaboraviti da države poput Irana i Sirije imaju sopstvene zatvore pune političkih zarobljenika), nacionalni interesi ovih zemalja neizbežno se sudaraju sa oblikom vladavine koju SAD pokušava da nametne celoj regiji
površinu sa sporazumom iz Osla10, tokom 1990-ih. SAD i druge svetske sile sponzorisale su seriju četiri uzastopnih samita poznatih kao ”Ekonomski Samiti Bliskog Istoka i Severne Afrike’’ (MENA)11, od kojih je prvi održan u Maroku 1994-e. MENA samiti otvoreno povezuju neoliberalizam sa ekonomskom i političkom normalizacijom Izraela na Bliskom Istoku. Jordanska vlada se nije stidela da promoviše tu činjenicu kada je Ministarstvo spoljnih poslova otvoreno izjavilo da je cilj samita da ’’…stvore ekonomske međuzavisnosti između arapskih država i Izraela, promovišu lična poznanstva između dveju strana, i neguju trgovinu, investiranje i ekonomski razvoj” 12. Možda izgleda čudno da se u trenutnoj situaciji priča o trendu normalizacije, posebno nakon novog palestinskog ustanka krajem 2000. godine i očiglednog prekida pregovora između Izraela i Palestinskih Zvaničnika. Ali daleko od očiju javnosti, ekonomske i političke veze između Izraela i arapskih vlada nastavljaju da se produbljuju. Jedan primer suštinske veze između neoliberalizma i normalizacije su bilateralni FTA ugovori potpisani između SAD-a i zemalja u regionu. Svaki od tih ugovora sadržava klauzulu koja obavezuje te zemlje na normalizaciju sa Izraelom i sprečava bilo kakav bojkot trgovinskih odnosa. Ali, najpotpunija potvrda načina na koji je ’normalizacija’ postala usklađena sa neoliberalnim projektom je osnivanje takozvanih Kvalifikovanih Industrijskih
10 Sporazum iz Osla su, u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona, 1993. godine potpisali vođa PLO Jaser Arafat i izraelski ministar Yitzak Rabin. Sporazum je predvideo da se Izrael povuče sa 95 odsto okupiranih teritorija i to pri konačnom rešenju do 1998. godine. 11 Middle East and North Africa Economic Summits 12 Hashemite Kingdom of Jordan, Foreign Ministry, Middle East and North African Summits www.mfa.gov.jo/pages. php?menu_id=70

Zona (QIZ)13 u Jordanu i Egiptu. Ove industrijske zone su proizvod ekonomskih dogovora između SAD-a, Izraela, Jordana i Egipta. Njihovo osnivanje sadrži posebnu meru po kojoj roba proizvedena u njima može da se oslobodi uvozne takse za američko tržište pod uslovom da je izvestan deo ulaganja izraelski. Većina industrijskih zona sadrži tekstilne fabrike koje imaju ulogu podizvođača za krupni američki kapital poput Walmarta, GAP-a, i drugih robnih kuća. Te fabrike su vlasništvo regionalnog i internacionalnog kapitala, uglavnom Sjedinjenih Arapskih Emirata, Izraela, Kine, Tajvana i Koreje. Mada je teško precizirati veličinu radne snage u ovim industrijskim zonama, pretpostavlja se da u Jordanu zapošljavaju preko 40.000 radnika, od kojih su većina emigrantski radnici iz Bangladeša, Šri Lanke, i drugih južnoazijskih zemalja. Uslovi rada su zastrašujući a retko kada su dovođeni u pitanje od strane arapskih levičara i sindikata. Ne postoji zakon o radu a radnici bivaju sprečavani da se pridruže sindikatima. Plata je oko 2 centa na sat, sa 72očasovnim smenama. Radnici su redovno prebijani, seksualno maltretirani i prisiljeni da žive u izuzetno prljavim i prenatrpanim uslovima. Sami moraju da plate svoj put do Bliskog Istoka a pasoši im se oduzimaju čim stignu14. Ove industrijske zone počele su da dominiraju u bilateralnoj trgovini između SAD-a i Jordana (i u manjoj meri u trgovinskim odnosima sa Egiptom). Do 2007-e, američka vlada je tvrdila da je izvoz iz trinaest industrijskih zona osnovanih u Jordanu razlog što ukupan jordanski izvoz za SAD iznosi 70%15. Egipat
13 Qualified Industrial Zones

je osnovao prvu industrijsku zonu 2004. godine i sada ih ima četiri. Do 2006-e, egipatska roba za izvoz u SAD, proizvedena u industrijskim zonama, dostigla je 26% sveukupnog izvoza na tom tržištu. Dakle, ove zone postoje da bi se izraelski i arapski kapital spojili, blisko povezali sa američkim tržištem, u zajedničkoj eksploataciji jeftine radne snage. Verovatno je nemoguće naći jasniju metaforu američke vizije Novog Bliskog Istoka.

Uništavanje narodnog jedinstva
Pokušaj slamanja svih oblika jedinstva (nacionalnog i regionalnog) koji se odupiru ovim posledicama, neizbežna je pratilja ove vizije jedinstvene ekonomske zone, koja spaja izraelski i regionalni kapital pod neoliberalnim pokroviteljstvom. Bez fragmentacije i slamanja otpora (koji je, na kraju krajeva, oblik socijalne solidarnosti) ne može postojati jedinstvo pod neoliberalizmom. Američka spoljna politika je, zbog toga, skoncentrisana na razbijanje svih snaga koje potencijalno mogu da se suprotstave njenoj viziji – ovo je jedan od ciljeva okupacije Iraka, kao i pretnji i pokušaja da se destabilizuju Iran, Sirija, i Liban. U ovim zemljama, SAD podržava i neguje one društvene snage za koje se nada da će se pokorno ponašati prema njenim interesima u regionu, kao što to rade vlade Jordana i Egipta. Najvažniji cilj američke politike je da se državama u regionu oduzme moć kontrolisanja sopstvene ekonomske i spoljne politike. Na taj način, bez obzira na vladajuće režime (pri tom ne smemo zaboraviti da države poput Irana i Sirije imaju sopstvene zatvore pune političkih zarobljenika), nacionalni interesi ovih zemalja neizbežno se sudaraju sa oblikom vladavine koju SAD pokušava da nametne celoj regiji. U slučaju Palestine, ovo cepanje narodnog jedinstva apsolutno je ključno za uspeh neoliberalnog projekta u regiji. Zbog bliske povezanosti normalizacije odnosa sa izraelskom državom i američSection III. str.5.

14 Za detaljne izveštaje o ovim uslovima u Jordanu vidi izveštaj koji je u maju 2006. napravio National Labor Committee, ’’U.S.-Jordan Free Trade Agreement Descends into Human Trafficking and Involuntary Servitude”. 15 Office of the United States Trade Representative, 2007 Trade Policy Agenda,

37

Z SVET
ke vizije jedinstvene ekonomske zone širom Bliskog Istoka, palestinski otpor ima centralnu poziciju unutar šire regionalne antiimperijalističke borbe. Činjenica da čitavih 60 godina Palestinci odbijaju da se pomire sa svojim isterivanjem 19471948. i nastavljaju da traže pravo da se vrate i žive na svojoj zemlji, snažna je pretnja ne samo rasističkoj prirodi izraelske države nego i prirodi američke moći u regionu. To je razlog što je nemoguće da se progresivni pokret razvije u regionu a da nije skoncentrisan na palestinsku borbu i povezan s njom, i što, neizbežno, sve iskrene narodne borbe idu ka tome da budu kanalisane kroz pitanje Palestine. Tek se u ovom kontekstu PPRR i uloga Palestinskih Zvaničnika mogu u potpunosti razumeti. Od početka izraelske okupacije Zapadne Obale i Pojasa Gaze 1967. godine, Izrael je gledao da smanji palestinsko stanovništvo u tim oblastima sve do izolovanih naselja razdvojenih izraelskim kolonijama, zaobilaznim putevima i vojnim instalacijama. Ovi parčići teritorija – precizno identifikovani kao bantustani16 od strane mnogih analitičara koji vide sličnosti sa crnačkim ’zavičajem’ za vreme Južnoafričkog aparthejda – dobili bi privid autonomije dok bi u realnosti suštinski služili kao zatvori na otvorenom prostoru. Umesto direktne izraelske vojne vlasti nad palestinskim stanovništvom u ovim zonama, pasivne palestinske vođe bi sprovodile izraelsku kontrolu. Kao u slučaju svih zatvora, prava kontrola bi ostala u rukama onih koji drže ključeve: tj. u rukama izraelskih okupatorskih snaga koje nastavljaju da regulišu uvoz svih proizvoda, ljudi i službi. Proces u Oslu je bio projektovan da formalizuje osnivanje ovih bantustana i da predstavi blagoslov ’međunarodne zajednice’ za odgovarajuću poniznost palestinske vlasti. Iako je ova namera bila prekinuta borbom naroda, početkom palestinskog ustanka u septembru 2000. godine, bolna je očiglednost svakome ko pogleda u mapu Zapadne Obale i Pojasa Gaze, da su ovi palestinski bantustani, uz finalne konture Aparthejdskog Zida
16 Bantustan – 1. rezervat za domorodačko crnačko stanovništvo u Južnoafričkoj Republici za vreme aparthejda. 2. izolovan prostor, region i sl. koji sa spoljnim svetom nema mnogo dodira. 3. ekonomski i politički slaba država, prividno nezavisna, čiju unutrašnju i spoljnu politiku određuju velike sile. (prim. Z redakcije)

koji okružuje sela i gradove na Zapadnoj Obali, postali stvarnost. Složeni plan kontrolnih punktova, ličnih karti i dozvola kompletno reguliše pristup unutar i van ovih zona. Prema ovoj viziji, Zapadna Obala postaje kapija za izraelski ulaz u širu teritoriju Bliskog Istoka. Potvrda ovakve perspektive je izgradnja masivnih autoputeva koji se protežu od istoka do zapada, preko Zapadne Obale, koji povezuju izraelske gradove na Sredozemlju sa kolonijama u Jordanskoj Dolini. Ovi autoputevi su jasno projektovani za mnogo više od lokalnog saobraćaja – namena im je da omoguće trgovinu između Izraela i Zaliva (kroz Jordan i Zapadnu Obalu). Osim toga, palestinski i drugi regionalni kapitali potpuno su integrisani u ovaj projekat kroz zajedničke ekonomske inicijative kao što su već spomenute industrijske zone. Ove društvene snage direktno profitiraju od ovakvih ekonomskih aranžmana i, kao što je dokazala Palestinska investiciona konferencija, neće biti predmet istih restrikcija koje su nametnute prosečnom Palestincu. Imenicom ’mir’ blagosloveno od strane ’međunarodne zajednice’, ovo rešenje će biti najavljeno kao ’Palestinska država’. U stvarnosti, izolovani delovi teritorije i industrijskih zona nemaju nikakve veze sa narodnim samoopredeljenjem. Uspeh MEFTA (i normalizacija Izraela unutar neoliberalnog Bliskog Istoka) uslovljen je uspešnim okončanjem ovog procesa.

Zaključak
Aktivisti i pristalice palestinske borbe provode puno vremena u dokumentovanju i obaveštavanju šire javnosti o očajnim uslovima u kojima se nalazi pa-

lestinsko stanovništvo na Zapadnoj Obali i Pojasu Gaze. Mi detaljno katalogiziramo maltretiranje kojem je izložen narod Gaze pod opsadom, tekuću izgradnju novih kolonija i Aparthejdskog Zida na Zapadnoj Obali, konstantni porast nivoa siromaštva, i način na koji su kretanje i svakodnevni život regulisani izraelskim vojnim naredbama. Ove činjenice su suštinske da bi se ocrtala dubina i opseg izraelske kontrole. Za one koji nisu imali priliku da dožive ili budu očevici tih uslova iz prve ruke, potrebno je da smo u stanju da objasnimo rutinizaciju bede koja je svakodnevna realnost života u Palestini. U isto vreme, moramo da razumemo da poziv na solidarnost baziran na konstantno prisutnom kršenju ljudskih prava ne dopire dosta daleko. Palestinci nisu žrtve nego su narod u borbi. Ova borba prevazilazi granice Zapadne Obale i Pojasa Gaze i centralna je komponenta šire regionalne borbe. Danas je nemoguće razumeti zbivanja u bilo kojoj bliskoistočnoj zemlji bez postavljanja nacionalnog konteksta unutar pojedinačnog, koherentnog i ujedinjenog napada koji SAD i druge imperijalne sile sprovode protiv naroda u regionu. Nije samo intenzitet njihove patnje ili dužina njihovog izgnanstva to što palestinsku borbu čini imperativom solidarnosti u ovom trenutku, već njeno centralno mesto u širem kontekstu. Jezgro ovog regionalnog okvira je odnos između razvoja neoliberalnog kapitalizma na Bliskom Istoku i normalizacije sa Izraelom. Svi napori SAD-a i njihovih klijentskih režima u regiji usmereni su ka promovisanju ove dve međusobno zavi-

38

Z SVET
■ ■ ■ KRATKE

VESTI ■ ■ ■

■■■

BOLIVIJA I VENECUELA PROTERALE AMERIČKE AMBASADORE
LA PAZ, KARAKAS, 11. SEPTEMBAR 2008. - Predsednik Bolivije Evo Morales optužio je američkog ambasadora Filipa Goldberga da se meša u unutrašnje stvari Bolivije, i da podržava opoziciju i proteste u kojima je poginulo najmanje osam osoba. “Ambasador SAD kuje zaveru protiv naše demokratije i pokušava da razbije Boliviju”, - izjavio je Morales u govoru u predsedničkoj palati u La Pazu. On je dodao da je naredio ministru spoljnih poslova Bolivije da uputi pismo američkom ambasadoru Goldbergu i da zatraži od njega da se “hitno vrati u SAD”. Predsednik Morales nije izneo konkretne dokaze protiv američkog ambasadora za koga se sumnja da stoji iza nedavnih protesta protiv vlade Bolivije. Osim što je odbacio Moralesove optužbe, Vašington je na taj potez uzvratio istom merom proglasio je bolivijskog ambasadora u Americi personom non gratom. Predsednik Morales je odranije poznat kao veliki protivik sadašnjeg režima u Vašingtonu. On u tome uživa podršku predsednika Venecuele Uga Čavesa i bivšeg lidera Kube Fidela Kastra. Predsednik Venecuele Čavez je takođe izbacio američkog ambasadora iz Karakasa i povukao ambasadora Venecuele iz Vašingtona. Čavez je rekao da je to učinio iz solidarnosti sa Bolivijom i izjavio: “Naložio sam ministru Maduru da odmah vrati našeg ambasadora kući pre nego što bude izbačen iz SAD. Mi ćemo poslati našeg ambasadora kada dođe nova vlada u SAD i to vlada koja će poštovati narode Latinske Amerike”. U Boliviji su u toku protesti protiv predloženih reformi predsednika Moralesa koji želi da ravnomernije raspodeli prihode od proizvodnje energenata. Bolivija je duboko podeljena zemlja i to na istok - gde se nalaze zalihe nafte i prirodnog gasa i gde su ljudi uglavnom protiv Moralesovih radikalnih planova, i na zapad koji želi da vidi promenu u načinu na koji su stvari postavljene. Predsednika Moralesa podržavaju siromašni i južnoamerički Indijanci koji će podržati odluku da se protera američki ambasador. Dok pojedini analitičari optužuju SAD da zanemaruje Latinsku Ameriku, drugi joj zameraju, kako to nazivaju, imperijalističko držanje i mešanje u tuđe stvari.

sne teme. Nije slučajnost da su se ključni razgovori tokom regionalnih sastanaka između Rajsove, predstavnika Kvarteta, i drugih međunarodnih figura, vrteli oko načina ohrabrivanja zajedničkih projekata između izraelskog i regionalnog kapitala (uključujući i palestinski). To je razlog što bilateralni američki FTA ugovori insistiraju na normalizaciji sa Izraelom, i što je toliko veliki napor da se prošire šeme kao što su industrijske zone. Solidarnost aktivista u razvijenim kapitalističkim državama može da igra ključnu ulogu u odbijanju i sprečavanju procesa ”normalizacije”. To je dugo bio zahtev palestinske i arapske levice, ali je poziv na takvu solidarnost dostigao novi značaj nakon Bušovog objavljivanja MEFTA plana u 2003. godini. 2005. godine, palestinske samonikle organizacije pozivale su na stvaranje globalnog pokreta bojkota i sankcija protiv izraelske države kao što se radilo tokom kampanje protiv Južnoafričkog aparthejda17. Od tog datuma, studentske grupe, mesne zajednice, umetnici i sindikati, širom sveta usvojili su ove rezolucije kao znak podrške apelu iz 2005. godine. Moramo razumeti koliko je važan ovaj pokret za perspektivu šire borbe u
17 Vidi: http://stopthewall.org/ worldwideactivism/968.shtml

regionu. Međunarodna solidarnost nije pitanje milosrđa ili pružanja pomoći ’nesrećnima’. To je, u suštini, pitanje zauzimanja strane i podržavanja naroda u borbi. Poziv na bojkot i sankcije ojačava i učvršćuje te regionalne snage koje odbijaju normalizaciju okupacije i aparthejda u Palestini. Konačno, cilj te kampanje je da se ukine međunarodna podrška – ideološka, ekonomska i vojna – koja omogućava nastavak današnjeg aparthejda . Ali naši napori da se delegitimizuje i preokrene ”normalizacija” sa izraelskom državom nije samo čin solidarnosti sa palestinskom borbom. To je istovremeno važan element podrške drugim narodima u regionu, bilo u borbi protiv američke okupacije u Iraku, pokušaja da se spreči vojna intervencija protiv Irana, ili mnogobrojnih drugih narodnih pokreta širom Bliskog Istoka. Što je najvažnije, zbog centralne uloge koju ova regija igra u podršci globalnoj američkoj hegemoniji, uspeh ovog pokreta tokom sledećih godina će biti ključan u otporu politici kreiranja bede i bezuslovne trke u nadmetanju koja nastavlja da proizvodi katastrofe za većinu svetskog stanovništva. ■ Preveli Kole i Tanja Kilibarda

■■■

39

Kriterijum njihovog razlikovanja je bio vrlo jasan: staru Evropu su sačinjavale države u kojima su vlade zauzimale stav većine svog stanovništva i usprotivile se ratu. čak ni u tehničkom smislu: ona su predvidive govorničke fraze političara. SAD hoće da oslabe njihov uticaj i da pojačaju sopstveni. odakle su Buš i Bler objavili rat. Ona korporacijama SAD nudi ogromne prednosti zbog razmera njihovog duga. koja je na dnu okeana. vrlo poštovan lik. Aznar se pridružio ratu uz podršku samo 2 odsto stanovništva Španije. to je i ono što najzad treba da se promeni ako se Slovenci nadaju da žive u jednom nezavisnom i demokratskom društvu. Lideri nove Evrope su tada bili italijanski Berluskoni2 i španski Aznar3. da obrazovana klasa slabo zazire od toga da se prikloni moći. administracija SAD podržava demokratiju ako. zalaganju za evropsko ujedinjenje ali i bliskim vezama s američkom administracijom Džordža Buša. nažalost. Prema tome.Z SVET Intervju sa Noamom Čomskim. kaže on. koja se protežu na više od 600 kilometara. naravno. te izjava koje opravdavaju i veličaju fašizam. Ali u distinkciji stara-nova Evropa ima nečeg višeg od toga. Razgovarao Matic Primc. sa druge strane. zagovornik promovisanja demokratije je Tomas Caroters. to odgovara njenim strateškim ekonomskim ciljevima. Z redakcije) 4 Azorska ostrva su portugalski arhipelag u Atlantskom okeanu oko 1500 kilometara od Lisabona i oko 3900 kilometara od istočne obale Severne Amerike. slovenačka vojska se nalazi i u Avganistanu i u Iraku. čak i Staljin. i iz EU i iz SAD. do 2004. ne sme tako da se nastavi i u budućnosti. Slovenija je priznala Kosovo kao nezavisnu državu a još nije priznala Južnu Osetiju. ponovno uspostavljanje mafije (a sa njom i industrije narkotika). Sjedinjene Države su (uz britansku pomoć) zato uložile značajne napore da osiguraju da Zapadna Evropa bude rekonstruisana na način koji odgovara interesima SAD. ako se meri od baze. i koji bi povukli Evropu da se potpunije prikloni globalnim ambicijama SAD. i zbog toga je bio pozdravljen kao lider koji donosi demokratiju svetu. Slušamo obećanja o unapređenju demokratije. i još mnogo toga. kojeg je podržao u invaziji na Irak. smanjenju siromaštva i jačanju razvoja. Arhipelag se sastoji od devet velikih i osam malih ostrva. ali je žrtva propagande U ovom intervjuu Noam Čomski odgovara na pitanja koja interesuju javnost u Sloveniji. bila region od najveće važnosti. još jednom. ta obećanja nisu informativna. za koje su pretpostavile da će ih lako kontrolisati. Z redakcije) bila industrijsko i trgovinsko središte. a centar potencijalne evropske nezavisnosti: Nemačka i Francuska. Ali. Uprkos širokom otporu javnosti (samo 3. Tako se Evropa pridruživala zahtevima SAD. Narod je sasvim pristojan. Sjedinjene države su postavile planove svoje globalne hegemonije. Azori su vrhovi najviših planina sveta. U slučaju SAD. dopirući tačno do sadašnjice. Z redakcije) 3 José María Aznar López (1953) je bio premijer Španije od 1996. koji su čak bili pozvani i na sastanak na vrhu Azora4.6% stanovništva je podržalo vojnu akciju u vreme kad su trupe poslane). političar i državnik koji je tri puta osvojio mandat premijera Italije. Berluskoni je jedna od najkontroverznijih ličnosti današnje Evrope. Vodeći stručnjak. 2 Silvio Berluskoni (1936) je italijanski biznismen. Slovenija Kakvi su politički odnosi između Evropske Unije i Sjedinjenih Država? Kako se uticaj Sjedinjenih Država ispoljava u unutrašnjoj. pre svega. čudesno ’’šizofren’’ u tom pogledu. Evropa je. kao što je i 40 . dodelivši svakom regionu na svetu posebnu ’’funkciju’’ u okviru sistema koji je tada bio projektovan. sa obe strane. (prim. ona može da bude i potencijalno dovoljno moćna da sledi sopstveni nezavisni kurs. To se događa širom sveta. koji sebe opisuje kao neoreganistu. a mogla bi da bude i podrška globalnim planovima SAD. Sve ovo je prošlo bez komentara. a. Zbog toga. Prostim rečima. Stavovi SAD prema EU potvrđuju ove dugopostojeće zabrinutosti. međutim. i govori o ulozi koju su SAD i Evropa odigrale pri raspadu Jugoslavije. Da li su ta obećanja istinita i na koji način se predstavljaju kroz delovanje spoljne politike? Svako priča o tim ciljevima. godine. Ali postoji zabrinutost iz ranije prošlosti da bi Evropa mogla krenuti svojim nezavisnim putem i postati ’’treća sila’’ . čak i onda kada se snažno protivila stavovima Vašingtona. Šta mislite da je razlog ovakve sličnosti politika dveju zemalja? To je pitanje na koje treba da odgovore ljudi koji poznaju Sloveniju. to je čista prevara. To je obuhvatalo i takve akcije kao što je potcenjivanje antifašističkog otpora. (prim. kao i zbog niza istraga o korupciji. stvar je pažljivo proučena od strane same vladajuće struje mišljenja. i samo ako. Takođe je poznat kao najgorljiviji zagovornik i arhitekt američke između ’’Stare Evrope’’ (loše) i ’’Nove Evrope’’ (dobre) kad su SAD pokušale da iznude podršku za rat u Iraku.možda nešto poput De Golove vizije Evrope od Atlantika do Urala. obnavljanje većeg dela tradicionalnog poretka uključujući fašističke i nacističke saradnike. Stoga su snažno podržavale prijem u EU bivših sovjetskih satelita. Z redakcije). Događaji su otkrili. po mom mišljenju. Zaključuje da. Stara Evropa je invazije na Irak 2003. a u isto vreme su zapadni intelektualci hvalili sami sebe zbog svoje duboke posvećenosti Bušovom demokratskom krstaškom ratu. Berluskoni se istakao po neoliberalnoj ekonomskoj politici. septembar 2008. Spoljne politike SAD i Slovenije čine se vrlo sličnim. (prim. Svaki je predsednik. To. na pitanje o intenzitetu uticaja Sjedinjenih Američkih Država na politiku koju vodi Evropska Unija. Napisao je nekoliko knjiga na tu temu. a kako u spoljnoj politici unutar EU? Postoji li ijedna oblast politike u kojoj se može videti jasna razlika između politike SAD i politike EU? Tokom Drugog svetskog rata. SAD zbog toga uvek imaju ambivalentan stav prema ujedinjenju Evrope. Novu Evropu sačinjavaju zemlje u kojima vlade zauzimaju stav suprotan mišljenju velike većine populacije i slede naređenja iz Vašingtona. One su iznete sasvim eksplicitno u distinkciji koju je Donald Ramsfeld1 napravio 1 Donald Henri Ramsfeld (1932) je američki republikanski političar i sekretar za odbranu s najdužim mandatom u američkoj istoriji. te neslužbeni vođa neokonzervativne frakcije unutar administracije predsednika Džordža Buša (prim.

NATO nastavlja da se širi kad se ima u vidu da je stvoren da bi zaštitio Evropu od Sovjetskog Saveza koji više ne postoji? Razuman zaključak je da NATO nije stvoren da brani Evropu od SSSR. ali da naseda neprekidnoj propagandi i postaje njena žrtva. Interesantno je uporediti politiku vlada sa stavovima javnosti. Govori nam se da je to neophodno da bi se ubrzali ekonomski razvoj i da to moramo da uradimo zbog globalizacije. Kako gledate na nedavni konflikt u Gruziji? Koje su njegove globalne implikacije? Bojim se da na ovo ne mogu dati kratak odgovor. Pridružiću ovom intervjuu svoj nedavni članak na tu temu. Klinton je ubedio Izetbegovića da odbije VensOvenov plan5. prim. ali postoji obilje dokumentovanih i istorijskih dokaza koji podržavaju oba ova zaključka. Amerikanci se stalno bune da je pomoć previsoka: mi se odričemo našeg teško stečenog novca zbog beznačajnih stranaca. ali koliko znam. koji se završio sporazumom ne mnogo različitim od onog plana. Termin ”globalizacija” nije izuzetak. a čiji je pregled ovde nemoguće navesti. kada im se postavi pitanje koji bi nivo te pomoći bio odgovarajući. da se neke oblasti sveta razvijaju sasvim uspešno čak iako radikalno povećavaju socijalne izdatke. Izgleda. SAD su priskočile u pomoć bosanskim muslimanima. A drugi razuman zaključak. U svom doslovnom značenju ”globalizacija” se odnosi na međunarodnu integraciju. što je vrlo nepopularno.Z SVET većina saopštenja o plemenitim namerama koje daju moćnici. i tu se radi o dobro prostudiranoj stvari. koji je ubrzo izbio. uglavnom radi toga da pokažu da su velika sila. Kako se Jugoslavija pocepala. Na inicijativu Nemačke. jeste taj da je iz perspektive SAD. Kakvu ulogu globalizacija igra u ovom procesu. i da li je to zaista neizbežno? Mnoge reči u političkom diskursu imaju po dva značenja: doslovno značenje i doktrinarno značenje. Nisu mi poznate slične studije sprovedene u Evropi. (prim Z redakcije) temelje divljačkog sukoba. Kad je reč o siromaštvu i razvoju. mnogo udaljenije. čak iako je to možda bila jedna od njegovih prvobitnih svrha. pomoć inostranstvu. isto je. ako uopšte igra. primarni cilj – možda primarni cilj – da NATO osigura da se Evropa potčinjava kontroli SAD. U početku su i SAD zauzele isti stav. Međutim. Nisam video da se intelektualci EU bave uporedivim zabrinutostima. Zašto. (Članak Noama Čomskog Drugi hladni rat nalazi se na 43. EU je brzo reorganizovala Hrvatsku ne uzimajući u obzir prava značajne srpske manine. oni stalno navode iznose koji daleko premašuju postojeći nivo američke pomoći inostranstvu. Z redakcije) Kakvu su ulogu odigrale SAD i EU u raspadu bivše Jugoslavije? Da li su one bile planeri i motori razaranja zemlje ili su samo usput pomogle da se to dogodi i postarale se da se stvari razvijaju u skladu sa željama ’’zapada’’? Ostavljajući Sloveniju po strani. To je bio recept za građanski rat. koji isto tako podržava prethodna istorija NATO. osim što su nade za mirnu obnovu postale mnogo. umanjujući tako najbolje izglede za miran sporazum i polažući 5 Vens-Ovenov plan je bio mirovni predlog za kraj rata u Bosni i Hercegovini koji su početkom 1993. i namerno se održava u isto vreme kad i skup vodećih 41 . Njeni najaktivniji i najposvećeniji promoteri su oni koje srećemo na godišnjem Svetskom socijalnom forumu6. na primer. Nema prostora da ovde navodimo sve dokaze. i sa njim 6 Svetski socijalni forum je konferencija koja predstavlja pandan Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. To se dogodilo i u Sloveniji. javno mnjenje u Jugoslaviji izgleda da je bilo za održanje federacije. mislim da je slika ista. koje se koristi za vođenje političkog rata. napravili specijalni izaslanici Sajrus Vens i lord Dejvid Oven. nažalost. Uzmimo. sa proređenim izuzecima. stranici. jer je ona poseban slučaj. To otkriva da je narod sasvim pristojan. Izgleda da je trend u svetu da države smanjuju svoje mreže socijalne pomoći. po vašem mišljenju. Od svega toga su zapadni intelektualci ispleli čitavu mitologiju koja dobro služi samo njihovim interesima. ipak. Bukvalno svako podržava globalizaciju u tom značenju.

bez svake sumnje. Samo radi ilustracije. recimo da se na rang listi Ujedinjenih nacija po indeksu ljudskog razvoja Kina nalazi na 81. Za razliku od Davosa. i koji je. izgleda da taj uticaj opada globalno. gde se diskutuje o unapređenju slobodne trgovine i otvaranju tržišta. koji im se pridružio. Evropa bi mogla. Morales.Više od 50. Politički protivnici Moralesa. delom zbog slabljenja privrede SAD. Prirodno. uglavnom poljoprivrednicima. SAD ostaju do daljnjeg najmoćnija država na svetu. Bez obzira na to. ovaj oblik ”globalizacije” i neoliberalnih doktrina u kojima je položen poziv na slabljenje sistema socijalne pomoći. čemu se energično protive Moralesovi protivnici. Malo je razloga za sumnju da će SAD biti glavni akter na svetskoj sceni još neko vreme u budućnosti. Nema razložnog poređenja sa Sovjetskim Savezom. Svetski socijalni forum okuplja ljude iz celog sveta čiji je jedan od ciljeva da pruže alternativu postojećem svetskom ekonomskom modelu. Da li je ovo opažanje tačno? Da li će svetskih biznismena i političkih lidera. ali sada izgleda da ima malo nagoveštaja za tako nešto.000 LJUDI ZA PROMENU USTAVA 20. Za većinu njih. okončali su u ponedeljak protestni marš započet pre nedelju dana pred Kongresom tražeći da to telo usvoji predlog zakona koji bi otvorio put reformi ustava. to je samo sredstvo za uvećavanje njihove sopstvene moći i uticaja. a Indija na 128. uglavnom sa desnice koji imaju većinu u Senatu. Najzad novi ustav bi predvideo održavanje opštih izbora za šest meseci. zalaže se za usvajanje novog ustava koji bi uvažio vrednosti starosedelaca Indijanaca i usvojio levičarske ekonomske principe. da sledi nezavisan put. i mnoge druge mere koje nemaju ništa zajedničko sa trgovinom u bilo kom značenju te reči. mestu (što je ustvari niže nego pre parcijalnog sprovođenja neoliberalnih reformi u ovim zemljama). godine. Sam Morales se pridružio svojim pristalicama. Mnogo se priča o rastućoj snazi Kine i Indije. dok raste moć onoga što je ispravno nazvano ”konzervativna država-dadilja” i koja služi interesima koncentracije ekonomske moći. što bi omogućilo vladi da zapleni zemlju u rukama malog broja veleposednika i da je podeli malim siromašnim poljoprivrednicima. jer smatraju da bi time Morales obezbedio većinu i u Kongresu i u Senatu. ili se termin ”trgovina” često uvodi samo da bi omogućio da se podvede pod pravila Svetske trgovinske organizacije. Ustav za koga se zalaže Morales nameće striktna ograničenja veličine zemljišnog poseda pojedinaca. Takođe bi omogućio Moralesu da poveća kontrolu države nad prirodnim resursima ove latinoameričke zemlje. ali isto tako i zbog posvemašnjeg gubitka moralnog oreola koji su nekad izgleda imale. Oni smatraju da bi novi ustav dao suviše veliku vlast Moralesu. Međutim da bi se održao referendum neophodno je usvajanje zakona koji bi ga omogućio. Taj oblik ”globalizacije” sadrži mešavinu liberalizacije i protekcionizma. . Oni se nazivaju ’’antiglobalistima’’. dizajniran u interesu dizajnera. Nema. a ako neće. i njihovom povratku na značajne svetske pozicije koje su ove zemlje imale pre evropske kolonizacije. ove zemlje imaju enormne unutrašnje probleme. aktivistima zajednice bolivijskih Indijanaca i rudarima. koji čine glavninu Moralesovih pristalica. naravno. Ali. neposredno pre nego što su stigli ispred Kongresa. javio je Rojters. Oni ne žele da se izbori održe pre predviđenog datuma 2011. Možda neki ideolozi ustvari obmanjuju sami sebe da veruju da to ima bilo kakve veze sa ekonomskim razvojem. (prim. pre svega indijanskog porekla. i imaju ogromne prednosti u skoro svakoj oblasti. ■ Prevela Nada Ljubić ■■■ 42 . Učesnici marša su prepešačili 200 km da bi stigli pred Kongres u La Pazu tražeći da se deblokira proces usvajanja zakona neophodnog za izmenu najvišeg zakona zemlje. Bez obzira na sav uticaj na svet koji su SAD izvršile. Z redakcije) ovaj opadajući trend da se preokrene. povezanim regionalnim i lokalnim socijalnim forumima širom sveta. OKTOBAR 2008. da li je verovatno da će i američka imperija da ode isto tako tiho kao što je otišla sovjetska? Bušova administracija je. uspela da silno poveća antipatije i strah od Sjedinjenih Država u celom svetu. kao ranije. Novi ustav se usvaja referendumom.000 pristalica bolivijskog predsednika Eva Moralesa.Z SVET ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ BOLIVIJA: MARŠ 50. što znači da se protive globalizaciji u doktrinarnom smislu: specifičnom obliku međunarodne ekonomske integracije po dizajnu multinacionalnih korporacija i moćnih država koje im služe. Osim toga novi ustav bi dozvolio dva predsednička mandata za razliku od sada važećeg koji predviđa samo jedan. blokiraju usvajanje tog zakona u Kongresu. prvi kolumbijski predsednik iz autohtone indijanske zajednice.

koji je mišljenja da je invazija na „suverene susedne države neprihvatljiva u 21. koji ne samo što ne osuđuju zločine sopstvene strane. ovu doktrinu nije izmislio Klinton. Meksiko i Kanada dakle mogu da odahnu. Sedam članica grupe industrijalizovanih zemalja. On je optužio Rusiju da se bavi „diplomatijom 19. veku”. kada su se Džordž Buš. Naravno. Preduslov za sprovođenje ovog plana bio je „program ponovnog naoružanja”. SAD.” Paten je u pravu kada pravi razliku između Rusije i SAD. što Britanija nikada ne bi učinila. za razliku od 19. kako su otkrile neke diplomate SB. Kris Paten. jer je izvršila napad na jednu suverenu državu. ali na njemu nisu bile izgovorene takve osude. SAD pokreću vojnu silu i za mnogo manje od toga. Evropska unija je održala specijalno vanredno zasedanje na kojem je osudila ruske zločine. veka „kada bi ruska invazija bila smatrana standardnim ponašanjem velike sile”. Prema iskazima „velikog broja svedoka”. 1990. gruzijski ultra-nacionalistički predsednik Zvijad Gamsakurdija ukinuo je autonomne pokrajine i napao Južnu Osetiju. naravno. Posledica tog rata bila je 1. Ova supersila aktivno sprovodi svoje želje u skladu sa Klintonovom doktrinom da Vašington ima pravo na upotrebu vojne sile radi zaštite svojih vitalnih interesa. kao i mnogo važniju Abhaziju.000 mrtvih. G8. veku”. Posledica 43 . da bi kasnije svoje trupe delimično povukla prema granici sa Južnom Osetijom. Te provincije su uživale relativnu autonomiju do raspada SSSR. dakle. Tako je Ronald Regan navukao kaubojske čizme i proglasio nacionalnu uzbunu. To jednostavno „nije način na koji se vodi međunarodna politika u 21. kao što je „bezuslovan pristup glavnim tržištima. Tema prethodnog specijalnog zasedanja bila je invazija na Irak. Malobrojne ruske jedinice su. Suverenost i teritorijalni integritet svih nacija moraju biti poštovani – osim. ali o tome nije postignut konsenzus jer. Zapadni lideri u stvari strogo upozoravaju da se Staljinove direktive moraju poštovati uprkos protivljenju Oseta i Abhaza. upozorivši Rusiju da bi. ukoliko „preduzme mere koje nisu u saglasnosti” sa principima UN. kao i iz dobrog dela Gruzije. menadžeri ove doktrine pronašli su nove izazove.Staljin. Mark Tven je očajavao nad ograničenjima satire. jer je nikaragvanska vojska na samo dva dana od Harlingena u Teksasu i postoji opasnost da njihove horde „pregaze SAD i otmu nam ono što je naše. dodao je Miliband. kako piše Times. avgusta 2008. Najgore od svega je što ljudi od moći često i misle to što govore. predsednik britanske konzervativne stranke. Tada je odlučeno da je glavni cilj SAD „neprikosnovena sila” kojom ima pravo da „limitira suverenost” onih država koje stanu na put njenim globalnim planovima. Srbiju. Poznati analitičari su u horu podržali stav američkog predsednika. „Pouka ove priče postaje još zanimljivija” kaže Serž Halimi. nadgledale primirje koje je 7. Ovaj plan je duboko usađen u amerićke institucije i nadživeo je sve smene u Beloj kući. Rusija je tražila vanrednu sednicu Saveta bezbednosti. U praksi. ali ne razume svu ozbiljnost anglo-saksonskog otpora intervencijama. „ako uzmemo u obzir i da je proamerički Sakašvili opozvao svojih 2.” Tim rečima je i Lindon Džonson apelovao na produžetak rata u Vijetnamu. Džordž Orvel ovu vrstu reakcija objašnjava kao „indiferentnost prema realnosti nacionalista. spisak je previše dug da bismo ga naveli u celini. osmisliti strategiju da Rusiju „privedemo civilizovanom svetu” u kome je vojna intervencija nepojmljiva.000 vojnika (koje je poslao da okupiraju Irak) da bi zaštitio sopstvenu zemlju”. Predvidivi ruski odgovor bio je da gruzijsku vojsku protera iz Južne Osetije. u to vreme. bivši komesar EU za spoljne poslove. britanski ministar spoljnih poslova. Liban. već imaju neverovatan kapacitet da te zločine ni ne primećuju”. To je na svojoj koži 2006. Moramo. jer je on njena inkarnacija”. globalne supersile koja je odavno prevazišla stadijum širenja sfere uticaja preko svojih granica. „osudilo je intervenciju” Rusije. Uskoro im se pridružio i mlađi „ortak”.Z SVET Noam Čomski Drugi hladni rat Šokiran ubistvima koje su počinile jedinice SAD u invaziji Filipina i trabunjanjem o plemenitim namerama koje uvek pokriva zločine države. Setio sam se ovoga u avgustu 2008. izuzimajući naravno Ameriku i Britaniju. koja je takođe članica G8. iskusio i njen saveznik. To je bio najveći vojni kontingent u Iraku. koji će omogućiti „vojnu i ekonomsku nadmoć SAD”. veka šire sferu uticaja preko svojih granica. gruzijska vojska je „raketama i artiljerijom počela da bombarduje civilne delove Tsinvalija. možda Iran. desetine hiljada izbeglih. Bio je to eho izjave njegovog „glavnog i odgovornog”. mogla biti isključena iz međunarodnih institucija. veka”. „Dobra satira na račun Funstona je nemoguća. energetskim izvorima i strateškim resursima”. Osnovne činjenice sukoba u Gruziji su uglavnom poznate. kao i ruske baze”. Objekat njegove frustracije bio je poznati general Funston. rektor univerziteta u Oksfordu i član gornjeg doma britanskog parlamenta rekao je da je reakcija zapada „takva da i kod najvećeg cinika proizvodi nevericu”. predao je rodnoj mu Gruziji lično . SAD napada samo države sa kojima se ne graniči. Vratimo se naporima da se Rusija uzdigne do standarda civilizovanog sveta. Umesto da prihvate ponuđene dividende konačnog mira. prekinuo gruzijski predsednik Sakašvili kada je izdao naređenje za napad. Dejvid Miliband. jer neće biti daljih aneksija njihovih teritorija. Britanija i još neke države nisu podržale tekst rezolucije koji obe strane poziva „da se odreknu upotrebe vojne sile”. SAD je proširila sferu svoga uticaja na celu planetu. Paten ovde misli na evropsku neodlučnost da stane na put ruskim liderima koji „poput careva iz 19. Južnu Osetiju. Kondoliza Rajs i ostala mnogopoštovana gospoda setila svetinje Ujedinjenih nacija. Njeno poreklo vuče korene iz principa globalne dominacije koji su formulisani još posle Drugog svetskog rata. tokom gruzijsko-osetijsko-ruskog rata. dok je glavni grad Tsinvali bio „razrušen i napušten” (New York Times). onih koje SAD odluči da napadne: Irak. Farid Zakarija je aplaudirao Bušovoj izjavi da je rusko ponašanje neprimereno. Nije ga uzdrmao ni odlazak najvećeg rivala sa globalne scene.

„Pentagon koristio i 1995. podsećajući ga da je Irak taj koji „leži u geopolitičkom centru Bliskog istoka i poseduje gotovo najveće svetske rezerve nafte”. da su SAD orkestrirale rat u gruzijskoj enklavi”. najviše stradaju nevini. To je sasvim prirodno. zatim su brutalno proterale Gruzijce. za obuku hrvatske vojske pre njihovog napada na etnički srpsku Krajinu. Njihovi zapadni parnjaci su se. hladni rat je u praksi bio prećutni sporazum po kome je svaki od igrača bio relativno slobodan da u svojoj sferi uticaja koristi subverziju i agresiju ovoga bila je veliki broj žrtava i zločina. U Rusiji. avgusta intenzivno obučavao gruzijske specijalne jedinice. francuski autor Bernar-Anri Levi. osim gruzijskog insistiranja. Neuspeh Rusije da predoči pouzdane dokaze delimično je opovrgnuo Financial Times. Zapad nije reagovao. Dodatne informacije se očekuju u skoroj budućnosti. zvaničnicima i analitičarima da je administracija Džordža Buša ohrabrila Gruziju. Urednici Washington Post-a kritikuju Baraka Obamu zbog toga što Avganistan vidi kao „centralni front” SAD. Aviation Week preneo vest da je 200 Rusa ubijeno u Libanu.000 izbeglih. zaključuje BBC. gubi „propagandni rat”. dok Vašington i saveznici uspevaju da „ruske akcije prikažu kao agresiju. Kao i uvek. Rusija je u prvi mah izvestila da je u gruzijskom napadu ubijeno deset ruskih mirovnjaka. koji je saznao da je Pentagon nešto pre napada 7. ali ni nekoliko nedelja kasnije „nema nezavisnih dokaza. Mesec dana nakon događaja. primećuje Zbignjev Bžežinjski. kao posledica invazije koja je za sobom ostavila 15-20. što je takođe bilo očekivano. prema pisanju FT-a. ruskog premijera. u časopisu New Republic. da započne konflikt da bi prouzrokavala međunarodnu krizu sa ciljem da se pomogne predsedničkom kandidatu republikanske stranke. prema BBC-u. avgusta. kao i 59 ruskih mirovnjaka”. anti-zapadne i militarističke snage u Rusiji. prema londonskom Financial Times-u. „preovlađuje mišljenje među institucijama. Uprkos činjenicama koje svim dobronamernim posmatračima moraju biti očigledne. a koju je podržala SAD sa isključivim motivom da dodatno osnaži izraelsku kontrolu okupirane Zapadne obale. I to u trenutku kada izgovor o „pretnjama SAD i neophodnosti da se širi sloboda i demokratija” toliko bledi da je sve teže opravdati ostanak u Iraku i ignorisati zalaganja iračke vlade da okupacione vojske konačno napuste zemlju. odnosno da je ruska vojska već napadala Gruzijce u trenutku gruzijske invazije”. koji je osudio zapadne medije za ignorisanje „činjenica koje svim dobronamernim posmatračima moraju biti očigledne”. Rusija. Osetijske snage. Ruska propagandna mašinerija je napravila grešku. više oslonili na izjave autoriteta poput Levija. svog saveznika. Klinton je Gruziju izabrao da bi zaobišao Rusiju i Iran. Priznanje stvarnih razloga za napad na Irak je uvek osvežavajuće. Prva je kontrola naftovoda i gasovoda prema Azerbajdžanu i centralnoj Aziji. 215 mrtvih Gruzijaca uključujući 146 vojnika i 69 civila. „bili mišljenja da je prozapadni gruzijski predsednik Sakašvili pokušao da zbriše njihovu enklavu”. dok je posledica ruskog kontranapada na Gruziju. čak i kada stiže prekasno. Sudbina tog pogroma u zvaničnoj istoriografiji je predstavljena objektivno koliko i Trocki u staljinističkoj Rusiji. Mnogi ozbiljni analitičari bi se složili sa njim.000 mrtvih. što bi moglo da „potvrdi tvrdnje Vladimira Putina. Ta odluka će ojačati nacionalističke. a odnosi između istoka i za- 44 . podložan je različitim procenama. da je ta verzija događaja tačna. Broj ljudskih žrtava u kavkaskom ratu iz avgusta 2008. Osetini koji su bežali na sever su „uglavnom”. uključujući kompaniju MPRI koju je. Financial Times se poziva na ruske izvore koji kažu da je „poginulo najmanje 133 civila. opet po FT-u. Čišćenje Krajine koju su podržale SAD (ukupan broj se procenjuje na oko 250. Biće to veliki udarac razvoju ruske demokratije. ističući da bi njihova lojalnost sopstvenim zemljama morala biti dovoljna da se sazna Istina. pa je avganistanska „strateška važnost manja od iračke”. „Gruzija tvrdi da je invazija bila odgovor na ruski napad koji je već bio u toku”. senatoru Džonu Mekejnu”. napada koji je kao rezultat imao 200. a da istovremeno smanje značaj gruzijskog napada na Južnu Osetiju 7. što je kao rezultat imalo militarizaciju Gruzije. Tu obuku su delom pružile specijalne jedinice SAD. mudro.000 izbeglih i raseljenih lica u jednom od najgorih primera etničkog čišćenja u balkanskim ratovima”. prema Wall Street Journal-u. mnogi mediji su požurili sa ocenom da su Gruzijci bili podstrekači i da su neodgovorno isprovocirali sukob”. piše kako „niko ne može da ospori činjenicu da je predsednik Sakašvili odlučio da reaguje kada više nije imao izbora. Rusija „još nije naučila da igra medijsku igru”. jer država u njima gubi mogućnost da građane kontroliše putem sile. pisao je New York Times. Gruzija je „naše veliko i strateški važno preimućstvo”. uz veliki broj ubijenih) je verovatno najgori primer etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata. Nije bilo reakcija ni kada je 1982. iako „ima indikacija iz Južne Osetije da je gruzijski napad bio sveobuhvatan i štetan”. U pozadini uočavamo dve ključne stvari. koju je Džordž Kenan 1997. Druga ključna tema je širenje NATO na istok. jer je prezentovala dokaze koji su brzo i lako bili pobijeni. opisao kao „najveću grešku američke politike u celom post-hladnoratovskom periodu. Nasuprot tome. i kada je rat već bio počeo. Zanimljivo je kako analitičari postaju manje suzdržani kada treba objasniti prave motive SAD u ostatku regiona. Propaganda postaje sofisticiranija u slobodnim zemljama. koje su regrutovane od strane privatnih vojnih ugovarača. pod nadzorom Rusije. iz jednog prostog i sasvim dovoljnog razloga: jer nije u skladu sa neophodnim imidžom plemenite SAD u borbi protiv srpskog zla. koji je bio katalizator za ruske operacije”.Z SVET Izuzmemo li zapaljivu retoriku.

Švedska i Finska jesu u EU. a to je lucidno i objasnio u predgovoru za knjigu o NATO bombardovanju Srbije. kaže Majkl Mekgvajer. Ovo je bio citat Džeka Matloka. Strob Talbot priznaje da „postoji doza vraćanja ’milog za drago’. Da je kojim slučajem Varšavski pakt preživeo i počeo da se širi na Latinsku Ameriku (da ne govorimo o Kanadi i Meksiku). Vašington je. NATO. naprotiv. čiji su rezultat bili milioni ljudskih žrtava. ali ne i u NATO. predstavljen kao bezazlen.u Gruziji. koju je napisao njegov saradnik Džon Noris. Ali postoje i važne razlike. u kontekstu previranja unutar SSSR povodom dozvole ujedinjenoj Nemačkoj da pristupi NATO paktu. strateški analitičar i bivši planer u NATO. mada nivo tih veza nije ni blizu onima koje SAD trenutno ima sa Gruzijom. Ovaj citat potvrđuje i Strob Talbot. Gorbačov je pristao na ovaj nečuveni ustupak na osnovu „obećanja da se NATO neće širiti dalje na istok ni za jedan inč. SAD ne bi poverovale da je u pitanju lokalni skup Kvekera. Raketni štit nam je. izrazio zabrinutost da bi Rusija mogla ponovo da uspostavi vojne i obaveštajne veze sa Kubom. SAD je zauzela trijumfalistički kurs koji je predstavljao pretnju za rusku bezbednost i igrao značajnu ulogu u ruskom ekonomskom i socijalnom kolapsu. takođe. dok je insistiranje na priznavanju nezavisnosti Kosova bila poslednja kap. Kao da je želeo da naglasi ovaj zaključak. „Priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije je opravdano principom da ugrožene manjine imaju pravo na secesiju – princip koji je Buš uspostavio na Kosovu. u sred krize na Kavkazu. Klintonovi zvaničnici su obrazlagali da širenje NATO ne predstavlja vojnu opasnost i da je to benigni potez koji će bivšim satelitima Rusije omogućiti ulazak u EU (Talbot). povlačenjem iz važnih ugovora o smanjenju naoružanja. Henri Stimson. Talbot kaže da je „državni sekretar Bejker garantovao tadašnjem ministru spoljnih poslova SSSR. kako se izrazio sekretar rata. osim našeg koji. Dezmond Batler. moraju da se okrenu Norisovoj knjizi. da nije „bombardovana Srbija nakon čega je NATO nastavio da se širi. Austrija. ali insistira da je „analogija potpuno i suštinski pogrešna”. NATO je odbio i ruski predlog da u regiji od Arktika do Crnog mora bude zabranjeno nuklearno naoružanje. kako se doslovce izrazio državni sekretar Džim Bejker”. već će. Iskoristio je prvu priliku da joj se odupre” . zbog onoga što su SAD i NATO učinili na Kosovu pre devet godina”. Mihail Gorbačov je napravio ustupak koji je bio zaprepašćujući u svetlu skorašnje istorije i strateške realnosti: složio se da ujedinjena Nemačka pristupi neprijateljskom vojnom paktu. Dok se SSSR raspadao. Odbivši sve ove mogućnosti. Ali postavljanjem raketnog štita u Poljskoj i pokušajima uključenja Ukrajine i Gruzije u NATO prekoračene su sve granice tolerancije. i njegovim agresivnim militarizmom. Putin je zaključio da ustupci koje Rusija čini SAD ne izazivaju reciprocitet. biti upotrebljeni da se promoviše dominacija SAD u svetu.Z SVET pada ponovo će se odvijati u atmosferi hladnog rata”. Taj proces je naglo eskalirao Bušovom naknadnom ekspanzijom NATO. vodećeg eksperta za Sovjetski Savez pri Savetu za spoljnu politiku i ambasadora SAD u Rusiji ključnih godina od 1987. Matlok piše da bi Rusija možda i tolerisala inkorporaciju bivših ruskih satelita u NATO. iako vodeći strateški analitičari objašanjavaju zbog čega ruski planeri i njega i njegovo lociranje mogu da shvate kao instaliranje baze koja je potencijalna pretnja ruskom sistemu odbrane. naprotiv. smatra komentator AP-a. kada je objašnjavao potrebu za ukidanjem svih regionalnih sistema nakon Drugog svetskog rata.” piše Boston Globe. Niko nije u boljoj poziciji od njega da zna zašto je ova analogija pogrešna. A Noris zaključuje da je „otpor Jugoslavije širim trendovima političke i ekonomske re- 45 . Ruska invazija na Gruziju je iskorišćena kao izgovor da se potpiše ugovor o postavljanju raketnog štita u Poljskoj „dajući kredibilitet ruskom argumentu. koji je bio najviši činovnik zadužen za istočnu Evropu u Klintonovoj administraciji. i predsednika Buša Prvog. Na osnovu punog uvida u diplomatske spise. Matlok nije usamljen u mišljenju da je Kosovo bilo značajan faktor. valja proširiti. do 1991. Nema potrebe da analiziramo istorijat zločina SAD koji su počinjeni kako bi se prekinule uglavnom nebitne veze između Moskve i „naše male ovdašnje regije” (zapadne hemisfere). da se NATO neće širiti na istok”. Eduardu Ševardnadzeu. Ovaj „nečuveni ustupak” naišao je na odobravanje zapadnih medija. da je reč o sistemu kome je primarna meta Rusija”. To bi „ometalo planove NATO o svom daljem širenju”. koji Vašington uporno negira. u najboljem interesu svih zemalja Evrope uključujući i Sovjetski Savez”. Talbot u tom predgovoru piše da oni koji žele da znaju „razvoj događaja i kako su se osećali oni koji su odlučivali” u tom ratu. Klinton je ubrzo prekršio taj dogovor i odbio predloge Gorbačova da se hladni rat okonča partnerskim odnosima. koji ga je nazvao primerom „državništva. Tu priču je teško progutati.

koji je nazvan po heroju iz Vijetnama i koji je. a ljudi koji su tu obavijest napisali sigurno nisu upoznati s bosanskom kulturom. Ignorisana i ponižena od strane SAD još od kraja hladnog rata. a ne uzrok bombardovanja. interesantno je kada se sa najvišeg mesta čuje da je stvarni razlog bombardovanju Srbije bio u tome što je to bila jedina zemlja u Evropi koja se protivila političkom i ekonomskom programu Klintonove administracije i njenih saveznika. Čerkez im je odgovorio: “Pa doista je tako. zar nije?” Usto je naglasio da će kazniti osobu koja je obavijest dala medijima. većinom iz BiH. Ali ovo su samo činjenice. a koja bi bila pandan kampu Bondstil na Kosovu. može postati veliki gobalni kavgadžija. kazavši da rade od 10 do 12 sati na dan. Odbiti prekovremeni rad se. Predstavnica Vegrada Branka Klavž priznala je da obavijest “nije napisana baš najboljim stilom”.” Pod tekstom obavijesti potpisan je Vegradov djelatnik Marko Čerkez. čiji se ruski pandan nikada ne bi tolerisao na Karibima. osvanule su upute da u okolici ne razbacuju smeće i ne uriniraju.– Svi smo ovamo došli raditi kao normalni ljudi. Razumna alternativa bila bi vizija Gorbačova. hladni rat je u praksi bio prećutni sporazum po kome je svaki od igrača bio relativno slobodan da u svojoj sferi uticaja koristi subverziju i agresiju: Rusiji su to bili njeni sateliti u Evropi. osim najvećim navijačima. Mnogima je to jedini izlaz iz bosanske krize. čija se realizacija trenutno razmatra. ■■■ Vlado Zagorac / LJUBLJANA. koji je novinarima kazao da su radnicima samo savjetovali kako se ponašati. a Buš dodatno potkopao. To da motivi NATO bombardovanja nisu imali veze sa „patnjom kosovskih Albanaca” bilo je jasno iz bogate zapadne arhive koja nam govori da su ti zločini. Dosta se govori o „novom hladnom ratu” prouzrokvanom brutalnim ponašanjem Rusije u Gruziji. Neće ih tolerirati Usto im tvrtka Vegrad “objašnjava” da su došli “u sredinu s višom razinom kulture” te poručuje: “Budite svjesni da stanujete u urbanom okolišu i da si ne možete dopustiti takvo ponašanje. Svi smo mi završili srednju školu. koje su u isto vreme na drugim mestima podržavale zločine koji su bili veći od kosovskih i čija je pozadina mnogo gora od bilo čega što se desilo na Balkanu. vaskrsnuće ovakvih ideja. posledica (koja je bila predviđena). da se pretpostaviti.Z SVET ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ RASIZAM POD KRINKOM BONTONA forme – a ne patnja kosovskih Albanaca – bio pravi razlog NATO rata”. – Stanovnike kontejnerskog naselja nismo namjeravali povrijediti – kazala je B. Bilo kako bilo. Na pitanje zašto im je trebalo reći da su došli u sredinu s višom razinom kulture. Da bismo se pozabavili time. u ogromnoj većini. Na vratima kontejnera u kojima stanuju sezonski radnici. Izuzmemo li zapaljivu retoriku. Ljudska zajednica ne bi mogla da istrpi. ali se iz straha za posao nisu željeli predstaviti. među kojima je i prisustvo mornarice SAD u Crnom moru. koju je Klinton odbacio. Rusiji je potrebna integracija u novi globalni poredak koji poštuje njene interese. izvor: Večernji list 46 . Postoje i dodatne razlike između Kosova i gruzijskih regija koje žele nezavisnost i ujedinjenje sa Rusijom. mada će još mnogo vode proteći pre nego što ta notorna istina bude kanonizovana u zvaničnoj istoriografiji. fazi koja je krunisana bombardovanjem Srbije. Naši su susjedi visokosituirani ljudi i takve postupke neće još dugo tolerirati.Strani radnici jedne od najvećih slovenskih građevinskih tvrtki Vegrad iz Velenja upozoreni su da svoje ponašanje moraju prilagoditi slovenskim prilikama i okolišu u kojem se nalaze. Klavž. Ipak. a SAD mora da razume da Rusija. ■ Preveo Marko Iasi VELENJE . u kojoj smo naučili i pravila ponašanja – kaže jedan radnik. Za sada nema indicija da je Rusija tamo otvorila ogromnu vojnu bazu koju je nazvala po svom heroju iz rata u Avganistanu. Takav savet je dao i bivši ministar spoljnih poslova Izreala. istoričar Šlomo ben-Ami. a ne bi ni preživela. da humanost nije motiv SAD i Britanije. moralo je biti očigledno svima. Da tomu nije tako. a mjesečno zarade jedva 600 eura. potvrdili su radnici novinarima. dodavši da je Vegrad svjestan da su njihovi zaposlenici “ključ uspjeha tvrtke”. moramo jasnije definisati onaj stari hladni rat. Ali i pre otvaranja arhiva. novi hladni rat se čini malo verovatnim. Težnja da se NATO proširi na Ukrajinu. ukoliko bude dodatno izolovana i prezrena. potencijalno je jako opasna. koje nisu važne orvelovskim „nacionalistima” – u ovom slučaju većini zapadnih intelektualaca koji su investirali u tezu o „humanoj fazi” u spoljnoj politici SAD i njenom svetačkom oreolu koji je zadobila na kraju milenijuma. kažu. Nemoguće je ostati ravnodušan prema najavama konflikta. kažnjava. koji u Beirut Daily Star-u kaže: „Rusija mora težiti iskrenom strateškom partnerstvu sa SAD. a ne nova anti-zapadna strategija konfrontacije”. deo velikog sistema američkih baza uperenog protiv proizvođača energenata na Bliskom istoku. a za globalnu supersilu to je bio skoro ceo ostatak sveta.

SAD su povećale svoju kvotu za 2007. godine do tada.000 4.428 Tablica poređenja razmera iračkih izbeglica u odnosu na domaće stanovnike od 2003.448 osoba od februara te godine. od svoje invazije 2003. S druge strane. septembra. U tih 10 godina. Neuhranjenost.000 iračkih izbeglica u SAD pre kraja fiskalne godine 30.000 Stanovništvo 6. Nakon američke invazije Iraka 2003. septembar 2008. procenjeni broj raseljenih unutar Iraka bio je 1. tvrdnjama Stejt Departmenta nedostaje odgovarajući kontekst da bi dočarale opseg trenutne krize i omogućile pravilnu procenu reakcije SAD. Viši Savetnik Sekretara Domovinske Bezbedonosne Agencije za iračke izbeglice. Iako je tačno da su SAD premašile svoj cilj. Halliday je tada zapisao da je dao ostavku "zato što politika ekonomskih sankcija. humanitarna pomoć Iraku i iračkim izbeglicama već je "premašila zacrtani cilj" i "dostigla nove domete".000.600 Iračana . godine. i Bezbednosne Agencije (Homeland Security) zbog onog što oni smatraju glavnim pokazateljem darežljivosti SAD – otvaranjem granica za Iračane. izbegličke. do februara 2007.000-700. Denis Halliday dao je ostavku na poziciju koordinatora UN Humanitarnog Programa za Irak.. Potreban je jedan uopšteni opis iračke izbegličke krize da bi se razumeo skorašnji "uspeh". prehrambene.108. godini biti potrebno hitno preseliti 90. Od maja 2003. 12.000 iračkih izbeglica u regionu.000. nakon invazije SAD 2003. Prema Stejt Departmentu. ne ispunivši svoje obećanje. i izokrećući humanitarni nesupeh naglavačke. Stejt Departmenta objavili su da su uspešno ispunili svoj cilj da prime 12. Pre sedam dana zvaničnici U. uključujući i poziciju asistenta Generalnog Sekretara. "Odgovor SAD je nesrazmeran obimu potreba".000 14. Usledili su slomovi električnog.000 1. Preostalih 2-3 miliona raseljeno je između Sirije i Jordana (otprilike 44%).000. SAD su primile 31. primila manje od 0. To znači da je do petka 12-og septembra SAD. a procenjeni broj raseljenih iznosio je 1. Unutar Iraka raseljenje je bilo na vrhuncu 2006. nakon što su se pročule vesti o neznatnom broju iračkih izbeglica naseljenih u SAD do tog februara.000 iračkih izbeglica u fiskalnoj 2009.000. U 1998. broj iračkih izbeglica primljenih u SAD znatno opada. Od 2003. godinu na 7. Ciljale su na trgovinske.000-150.000 Razmera 1:12-1:9 1:13 1:80 1:225 1:1. Moderno zdravstvo. godine.171-1:546 1:21. godini". i primivši samo 1.000. između 466— 770 Iračana biva nastanjeno u SAD. Ne želim da sprovodim program koji se uklapa u definiciju genocida". Prvi (1980-88).596. kanalizacijskog. godine. Ipak. uništava celokupno društvo. Uskoro.600 Iračana koji su primljeni prošle godine. Zbir ova dva broja nam pokazuje da do danas u Iraku ima više od 2. i Treći persijski rat (2003-danas) kombinovano sa UN/SAD nametnutim sankcijama na Irak (1990-2003) obuhvaćeni su tim periodom. a i treće. medicinske i humanitarne zalihe. istakle su u svojoj izjavi grupe u koje Iračke izbeglice 500. i "izrazile su razočaranost.S.170 iračkih izbeglica u zemlju.000 70. od načelnika World Food Program-a u Iraku. od 1992. vodovodnog.500.manje od 1/4 svog planiranog cilja. drugih bliskoistočnih zemalja (9%).212. godine. saobraćajnog.3% ukupne iračke izbegličke populacije (koristeći nisku procenu od 5 miliona izbeglica). kada se smatra da je Irak imao najviši životni standard na Bliskom Istoku. kreće između 5 miliona pa sve do preko 6 miliona. prehrambenog i medicinskog distributivnog sistema. Brojke variraju ali procene iz 2007. i procenti mortaliteta dece i novorođenčadi višestruko su uvećani.8 miliona raseljenih osoba. Tri decenije ratova i sankcija proizveli su značajno srozavanje životnog standarda u Iraku.000 50. Pet hiljada dece umire svakog meseca..000 40. Ali SAD/ VB invazija bacila je državnu infrastrukturu na kolena. je otprilike 85% njihovog ukupnog prijema u SAD od 2003. godine. Nametnute u avgustu 1990. godine navode da se broj raseljenih Iračana. Procene o broju zajedničkih žrtava od Prvog persijskog rata (iliti "Iran-Irak rata") kreću se između 1-2 miliona.000 Iračana kojima se Stejt Department diči u 2008.000.Z SVET Kris Spanos Iračke izbeglice i odgovornost SAD-a 19. Izostavljajući neuspeh norme za 2007..000 9.000. u prošlonedeljnom izveštaju Stejt Departmenta od 12 septembra. Drugi (1990-91).000 300.000 20. UN/SAD sankcije učinile su skoro nemogućim oporavak od destrukcije uzrokovane invazijom. Lori Scialabba izjavio je "Ovo veoma značajno povećanje [primanje 12. Višeg Koordinatora za Iračke izbeglice. oko Stejt Department-ovog cilja koji podrazumeva naseljavanje samo 17. On je bio prvi. To dostignuće prikazuje izvanrednu predanost sa nase strane…" Međutim UN. godini] premašilo je 1.118 Iračana u fiskalnoj 2008.5%). sanitarni i obrazovni sistem karakterisali su zemlju. godinu dana pre okončanja sankDržava Jordan Sirija Liban Švedska Egipat SAD cija i početka američke okupacije Iraka. iako ni tu kvotu nisu nikada dostigle. hvalospevi previđaju prethodne podatke i ne spominju da je cilj bio postavljen tako nisko da ga je bilo lako ostvariti. bolesti. godine. 47 . do 2002. Sankcije su takođe bile uzrok dve uzastopne ostavke koordinatora UN Humanitarnog Programa za Irak.000 82. Kancelarija Visokog Komesara za Izbeglice UN (UNHCR) procenjuje da će u 2009. Drugog persijskog rata. nakon 34-godišnje karijere pri UN. i 2008. Evrope (4%) i ostalih zemalja (0. Od tada pa do kraja meseca ćemo slušati samohvalospeve Stejt Departmenta. bilo je to pre 1990. i organizacije ljudskih prava odgovorile su na tu izjavu ukazujući da napor SAD "daleko podbacuje ispod onoga što je potrebno".. godine.

na poražavajući način. što je razumljivo. godine podbacuje daleko ispod njihove odgovornosti i moglo bi se čak reći da ukazuje na zanemarivanje krize. podaci ukazuju da mnoge druge zemlje preuzimaju. septembra). (c) Dok pomoć SAD Iraku po glavi stanovnika može biti uporediva sa nekim zemljama. godine (14. i da je njihov doprinos "porastao na više od 318 miliona dolara za ovu fiskalnu godinu". Uzimajući u obzir procene UNHRC o potrebama raseljavanja Iračana za 2009.000 (najviša procena) u fiskalnoj 2008. Prema CIA-inoj Svetskoj Knjizi Činjenica broj stanovnika Iraka za 2008. nego takođe i jednu od najnižih razmera po glavi stanovnika u poređenju sa ostalim zemljama. (c) Pomoći Iraku od strane SAD nasuprot pomoći SAD drugim zemljama. dok je Kanada.00 dolara po glavi stanovnika za ovu fiskalnu godinu. 570 miliona će biti podeljeno u 2008. više nego pošten deo tereta. (b) Stejt department tvrdi da su SAD "najviše doprinele programima koji pomažu raseljenim Iračanima od 2003".21 dolara novčane pomoći po osobi.684 puta više nego što je urađeno od 2003. Da bi sustigle Švedsku. preuzimaju najmanje. (d) Pomoći po glavi stanovnika od strane SAD prema izdacima za rat u Iraku. daje od 1:38. i nije ograničen samo na onih 215 hiljada raseljenih Gruzina. sto je 1/4 svih raseljenih Iračana. to je malo više od 1. godini.000 (najniža procena) do 1:100. dok SAD. rezultat SAD od 2003. tvrdnja da trenutna pomoć SAD Iraku "pokazuje predanost sa naše strane" može biti procenjena prema: (a) Prihvatu iračkih izbeglica od strane SAD upoređenim sa prihvatom ostalih zemalja. SAD bi trebalo da private 1. i 2007. Pored slabih rezultata SAD u naseljavanju iračkih izbeglica u periodu 2003-2007. jednu od najudaljenijih zemalja. Od 1 milijarde dolara pomoći određene za Gruziju. Treće. to ministarstvo je objavilo odluku o pomoći Gruziji od milijardu dolara (Raseljena lica su prvi prioritet nove pomoći SAD Gruziji od 9. ona je daleko najveći davalac pomoći Gruziji. Međutim. Da bi SAD sustigle Siriju trebalo bi da prihvate 23. i onih 215 hiljada raseljenih Gruzina iznose ispod 5 % raseljenih Iračana. Septembra 2008. iz svog izveštaja.Z SVET Odnos izdataka za vođenje rata u Iraku prema pomoći izdvojenoj za iračku izbegličku krizu. Drugo. (b) Pomoći Iraku od strane SAD upoređene sa pomoći drugih zemalja. Ali čak i pretpostavljajući da je tvrdnja SAD o 318 miliona dolara pomoći tačna. koja je izdvojila 300 miliona USD između 2003. SAD imaju ne samo jedan od najnižih brojeva prihvata od 2003.000 Iračana. Irska. što iznosi.000). (Napomena: Pretraga preko ReliefWeb-ove Finansijske Pretraživačke Službe (FTS). a u proseku 40 miliona godišnje (suma za 2006-2007). Niska procena od 5 miliona iračkih izbeglica veća je od ukupnog stanovništva Gruzije. sa populacijom koja je 1/75-ina SAD izdvojila je po glavi stanovnika gotovo isto za novčanu pomoć Iraku (2.077.330. je nešto malo preko 28 miliona ljudi. Prema Departmentu. bila sve ukupno manja od 1/3 sume koju je odredio Stejt Department. koja je 4-ta po veličini razmere. u i izvan Iraka. Human Rights Watch i Save the Children. priložena. po glavi stanovnika. Ova i ostala poređenja ukazuju na SAD kao prosečnog izdvajaoca finansijske pomoći Iraku. od kojih je polovina izvan Iraka. spadaju Refugees International. kao i Scialabbainog izostavljanja nedostignute kvote za 2007. Tri dana pre izveštaja Stejt Departmenta o iračkim izbeglicama. iako je teško utvrditi tačnost ovih brojki). došla do 1. do danas. stvarni broj iračkih izbeglica mnogo je manji od 23 miliona potrebnih da se sustigne izbeglička stopa prihvata Sirije. u poređenju obećane novčane pomoći po glavi stanovnika između 48 . ili jednostavno zajamčena. Prvo. a premašena od strane drugih. zahtevati da SAD prihvate broj izbeglica malo manji od celokupnog broja stanovnika Iraka bi bilo preterano. (a) Među vodećim zemljama u iračkoj izbegličkoj krizi. Očito je da postoji limit za ovakvu vrstu poređenja. godinu. pod Pozivi & Fondovi. postoje geografski i kulturni razlozi zašto se Iračani iseljavaju u zemlje sa kojima se graniče pre nego u SAD.9 miliona Eura). uprkos Scialabbainoj tvrdnji. iako ne navodi koja suma je stvarno za to bila namenjena.000 Iračana – 1. pokazuje da je pomoć SAD Iraku do 15. novac je određen za "Gruziju".

To je po glavi stanovnika (u odnosu na pomoć Iračanima) srazmerno 1:38. lopovi“.00 dolara po Iračanu za 2008.cyber-multikultura. zviždali i skandirali „lopovi. i neko bi lo- gično mogao zaključiti da su SAD manje zainteresovane za stvaranje boljih životnih uslova za Iračane. Veterine i Arhitekture oko 13. SAD Ministarstvo Državnog (DOS) Ureda za stanovništvo. Odatle su krenuli u protestnu šetnju.000 ljudi. vi profitirate“. Procene idu od 9. Najočigledniji zaključak koji neko može izvesti jeste da SAD više vrednuju ljudski život tamo gde njihove geopolitičke ambicije nailaze na protivljenje. "sužen". uz transparent „Mi studiramo. Studenti su se uputili na Plato ispred Filozofskog fakulteta gde su održali protest. ■ Prevod CYBER MUЛТИКUЛТURA http://www. 12 milijardi. podrška članovima porodice. odnosno nedostajućih EPSB bodova na pojedinim fakultetima. i pružanje zdravstvene zaštite – većinom stvari koje su SAD uništile u njihovoj domovini. sve do 25 milijardi mesečno u ovoj godini za plaćanje rata u Iraku. poginulo je u sukobima u Avganistanu ove godine pošto su talibanski pobunjenici pojačali kampanju u cilju svrgavanja Karzaijeve vlade i proterivanja stranih vojnika iz zemlje. Nezavisni posmatrač bi mogao shvatiti proces kao lavirint dizajniran da drži Iračane izvan pre nego da ih pusti unutra. Kako je ranije rečeno u studentskim organizacijama. a svakako da jemstvo pomoći Gruziji to jeste. sve do 1:100. Viši koordinator za pitanja iračkih izbeglica. Saobraćajnog fakulteta. Foley) opisao je proces ulaska Iračana u SAD kao "pouzdan". on potvrđuje da "mašina radi". Međutim. Može se prigovoriti da nam ovo pojedinačno poređenje ne može reći mnogo.org ■■■ ■■■ STUDENTSKI PROTEST U BEOGRADU BEOGRAD. SAD ambasadama. obrazovanje.000 NATO i koalicionih snaga Oko 4. Avganistanski predsednik Hamid Karzai izjavio je da je stradanje civila glavni izvor napetosti u odnosima te zemlje sa Sjedinjenim Američkim Državama i pozvao novoizabranog predsednika Baraka Obamu da prioritet njegove politike bude prestanak ubijanja nedužnih ljudi u Avganistanu. i "vladinim i nevladinim partnerima. . protestuje i zbog naplate bodova. zdravlje. Nakon ulepšavanja finansijske potpore SAD iračkim izbeglicama u izveštaju Stejt Departmenta od petka. sa nekoliko različitih zahteva. "usmeren". ili od 38 do 100 hiljada dolara godišnje po stanovniku SAD. 16. to je 121. kombinacija Gruzina koji brzo postaju jedni od najvećih primalaca finansijske humanitarne pomoći SAD po glavi stanovnika. i kulminirajući sa trenutnom i tekućom okupacijom. Ambasador Džejms B. Fakulteta političkih nauka.00 dolara po jednom Gruzinu na prema 11. "određenim nevladinim organizacijama". jemstvo za pomoć Iraku "dostiglo nove visine". itd. počev sa sankcijama od pre 18 godina. izbeglice i migracije (PRM). Foli (James B. čine ovo poređenje ekstremnim u svojoj skali i stoga ilustrativnim. (d) Dok se govori da pomoć SAD Iračanima zasniva programe za hranu. jer je reč o studentima sa više fakulteta. Proces je "sužen" još više sa "Odeljenjima prekomorskog procesiranja" (OPE). ■■■ 49 .Prestanite sa ubijanjem nedužnih! U seriji američkih vazdušnih napada ove godine ubijeno je najmanje 150 avganistanskih civila. a njihova delegacija je nadležnom Odboru za prosvetu podnela protestno pismo. Mnoge agencije iz kojih se sastoji ova "usmerena" "mašina" uključuju SAD Program za prihvat izbeglica (USRAP). Studenti su nezadovoljni time što je Vlada usvojila amandman Jagode Jorge (ZES) na Predlog za izmenu Zakona o visokom obrazovanju. ponovo našli ispred parlamenta.Z SVET ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ AVGANISTANSKI PREDSEDNIK KARZAI UPUTIO APEL BUDUĆOJ AMERIČKOJ ADMINISTRACIJI AVGANISTAN . nalaženje poslova. i iako priznaje da odobrenje useljenja može potrajati do 6 meseci. i Iračana koji brzo postaju jedna od najvećih izbegličkih populacija zahvaljujući ratu SAD. čime je ozbiljno ugrožena podrška javnosti te zemlje prisustvu više od 60.30 prošlo je pored zgrade Skupštine.000 dolarske pomoći za rat (najniža procena). SAD su definitivno najzaslužnije za njihovo skoro kompletno propadanje. od kojih trećina civila. Iako je rečeno da je za fiskalnu 2008. Taj isti bi takođe mogao zaključiti da je ovo razlog zašto Iračani u mnoštvu napuštaju Irak. a više za vođenje rata kod njih. Oko 15 sati oni su se. zvaničnog organizatora protesta zasad nema. i prekomorskim i domaćim". Ovo poređenje ilustruje ogromnu razliku. Deo studenata koji se juče okupio. SAD Odeljenje domovinske bezbednosti (DHS) i njegovu SAD Službu za državljanstvo i imigracione usluge (USCIS). a povod za protest je i režim studiranja za studente upisane po starim programima. To je između 114 milijardi i 300 milijardi dolara godišnje.000 dolarske pomoći za rat (najviša procena) u fiskalnoj 2008. OKTOBAR 2008.5 milijardi. Gruzina i Iračana 121 USD:11 USD u korist Gruzije.Više stotina studenata Filozofskog fakulteta. a centralne beogradske ulice zatvarane su za saobraćaj. godini. obrazovanje. po kome će na teret budžeta preći 20 odsto najboljih samofinansirajućih studenata koji skupe potreban broj bodova za upis naredne godine. vodu. ništa od toga nije toliko impresivno kao to koliko građani SAD plaćaju po stanovniku za izdržavanje rata i okupaciju Iraka. Ono malo Iračana koji se probiju do SAD suočeno je sa trenutnim preprekama kao što su jezičke barijere. sanitarije. Da.

On poziva na b i r o k r at s k u inter venciju masovnih razmera da bi se unapredili obrazovanje. povećavajući potčinjenost dominantnoj kulturi. Ključ ove strategije je u tome da nudi podsticaje privatnim preduzećima da ’’razvijaju” zajednicu. ishrana. Oni predlažu politiku ukorenjenu u investiranju privatnog sektora i efektu ’’kapanja bogatstva”. uticao je na antinuklearni pokret i osnivanje ranog političkog pokreta Zelenih. U značenju u kom ja koristim taj termin. bio je prvi manifest tog tipa napisan na bilo kojem jeziku. Vitalni činilac tako duboke transformacije leži u povezivanju socijalne ekologije sa razvojem zajednice. Problem je u metodologiji. i drugih problema životne sredine. stanovanje. I ovde je. Socijalna ekologija. to jest da subvencionira njeno potčinjavanje. Vrhunsko obećanje socijalne ekologije jeste ponovno uspostavljanje harmonije između kulture i prirode. upozorio je na hemikalizaciju poljoprivrede i životne sredine. diverzifikaciju poljoprivrede. posebno marksizam i anarhizam. a sa tim i drugim radovima. Pomogao je popularizaciju organskog baštovanstva. razvoj zajednice nije isporučivanje usluga profesionalaca stanovništvu kojem su one potrebne.Z VIZIJA I STRATEGIJA Danijel Šodorkof Socijalna ekologija i razvoj zajednice odnosa prema prirodi i drugim ljudima. dominacije. i počasni profesor na Ramapo koledžu u Nju Džersiju. (prim. fokus na apsorbovanju zajednica u glavne tokove dominant n e kulture. Možda je najbolji način da se njegovo definisanje započne u tome što će se najpre reći šta on nije. Namera je da se ponudi paket poreskih ustupaka. uključujući ekologiju. predstavlja jedan sveobuhvatni teorijski okvir za analizu krize modernosti. Njegov manifest radikalne političke ekologije ("Ekologija i revolucionarna misao"). i dezintegracije zajednice. kako ju je razvio Marej Bukčin1. Jedan je od osnivača Instituta za socijalnu ekologiju. što može dovesti samo do eksploatacije. tako je dominantna kultura našeg doba samo sistem kontrole pomoću eksploatacije i manipulacije. i pojačavajući centralizaciju vlasti i vođenje politike od strane ljudi izvan same zajednice. a nedostaju mu čak i one dobre namere koje nosi pristup ’’rata protiv siromaštva’’. napisan 1964. zdravstvena zaštita. To je model ’’rata protiv siromaštva’’. Ostavili su vakuum. U krajnjoj liniji. istoriju. Takav pristup neizbežno podstiče zavisnost od spoljašnjih ’’eksperata” i ’’resursa”. Oblici koje ta eksploatacija i manipulacija uzimaju. koji na zajednice gleda kao na bojna polja na kojima se moraju iskorišćavati ’’strateški resursi”. Ka holističkom pristupu Istinski razvoj društvene zajednice ne može počivati na temeljima spoljaš- 50 . Kao autor i govornik. često pun nesvesne žudnje za ponovnim povezivanjem. vakuum koji razvoj zajednice mora da ispuni. To je tradicionalni model koji su decenijama zastupale profesionalne agencije za razvoj. Razvoj zajednice ne možemo shvatiti ni na način na koji ga je predstavila Reganova administracija. pomogao je izgradnju temelja modernog pokreta za radikalnu ekologiju. sniženih standarda Kao što su imperijalne kulture prošlih vremena bile više model dominacije nego izvorni oblik socijalizacije. takođe. podstičući dalju homogenizaciju zajednica. ekonomske prilike i drugi aspekti društvenog života. Ovaj pristup vodi razvlašćivanju zajednica i građana. To je taj vakuum. bili su uspešni u razaranju zajednice. i levicu. urbane studije. ali nisu mogli da je zamene. Tokom 1950-ih. u Sjedinjenim Državama i Nemačkoj. i predlaže rekonstruktivnu praksu koja obećava temeljan preobražaj ljudskog 1 Marej Bukčin (1921-2006) je sedam decenija bio aktivni učesnik levičarskog političkog pokreta i napisao je gotovo dva tuceta knjiga koje se bave širokim spektrom tema. to se često izvrgava u oblik društvene kontrole. To shvatanje je reakcionarno do srži. Ova zavisnost osujećuje stvaranje autohtonog vođstva. filozofiju prirode. šireg učestvovanja i oslanjanja lokalne zajednice na sopstvene snage. njih servisa za isporuku. svojim podužim esejom "Problem hemikalija u hrani" iz 1952. koju sam proizvodi. na kom je držao predavanja svakog leta. Nepotrebno je reći da svi ovi ciljevi moraju biti inkorporirani u svaki značajniji pristup društvenom razvoju. Ona je možda prvi takav sveobuhvatni pristup posle Marksa. Z redakcije) Tradicionalni pristupi razvoju zajednice Društveni razvoj ili razvoj zajednice je često zloupotrebljavan koncept. Predlažu se domaće ’’zone preduzetništva” koje će preslikavati dominaciju korporativnog investiranja nad nacijama Trećeg sveta. prazan prostor kojim odjekuju neurotični individualizam zapadnih društava i kolektivno beznađe istočnih. u procesu kojim se se ovi plemeniti ciljevi ostvaruju. a ne njihovom razvoju.

bio ekspertsko postavljanje tehničkih sistema bez značajnijeg učešća zajednice. Ali je model uvođenja. ali nju uveliko ignorišu tehnokrati koji zastupaju profesionalno planiranje. Ponovno otkrivanje organskih veza između ovih područja. polazna je tačka razvojnog procesa. mogu obnoviti u kontekstu savremene zajednice? Postoji li tu neka politička sfera koja bi se mogla proširiti i/ili transformisati tako da da više moći zajednici? Gradski 2 Holizam – 1. razvoj zajednice nije stvar dizajna.da će sa stolova obogaćenih pojedinaca početi da kaplje i u zajednicu. iako takav pristup možda može dovesti do toga da pojedini članovi zajednice imaju veće prihode. umetnička. verovanja u brze intervencije tehnike. kako u prirodnim ekosistemima. odbori za planiranje i urbanizam. ’’Tehnološko rešenje” razvoja lokalne zajednice nije nikakvo rešenje.ekonomska. No stvarnost je u tome da. posmatranje i proučavanje pojedinih stanja psihe u okviru celine. ekonomska. tehnološka rešenja za ono što su u suštini društveni problemi.moraju biti sagledane kao delovi celine. a onih nekoliko koja su ipak uspela. kao i eliminacija mera protiv zagađivanja okoline i garantovane minimalne nadnice. sa ciljem da se privatno preduzetništvo namami da investira u ekonomski zapostavljene zajednice. dobro je dokumentovan. Istinski razvoj zajednice. ljudi su shvatili da dizajn mora da se uklopi u društveni život zajednice da bi poboljšao kvalitet života. Uz institucionalizovane pristupe opisane tokom prethodne dve decenije. I ovde su u osnovi ležala slična očekivanja prosperiteta . moguće je kreirati holističke pristupe razvoju. Ovi napori su uveliko bili usredsređeni na pitanja učestvovanja zajednice i kontrolu lokalnih institucija. a koji su nefunkcionalni? Postoji li tradicija uzajamnosti i kooperacije koja može da pomogne zajednici da ostvari svoje ciljeve. Svakodnevni život zajednice treba da bude pažljivo analiziran. (prim. teorija prema kojoj je organizam kao celina mnogo više od skupa delovanja svih njegovih delova i kao celina usmerava sve fizičko-hemijske životne pojave. Socijalna. kohezije zajednice. planeri su uporno nametali nove prostorne odnose naseljima. Alternativna tehnologija dobila je centralnu ulogu u mnogim pilotprojektima razvoja zajednica za vreme Karterove administracije. Zasnovana je na pretpostavci da će biznis doneti zapošljavanje. izvesna getonaselja su sada zakrčena zarđalim solarnim kolektorima. a da povećanje prihoda predstavlja razvoj zajednice. da zaposlenost znači prihode. Tendencija našeg društva da traži tehničke intervencije. postojalo je i mnoštvo napora autohtonog razvoja zajednica. 2. Rezultat je povećana socijalna raslojenost unutar zajednice.Z VIZIJA I STRATEGIJA zdravstva i osiguranja. Tu su napori bili usmereni prema individualnim preduzetnicima iz same zajednice. psih. Ovde. politička. Postoji tradicija koja priznaje holističku prirodu dizajna zajednice. iz perspektive socijalne ekologije. Uvođenje ’’alternativnih tehnologija” u šeme razvoja zajednica 1970-ih. od kojih su neki doživeli više uspeha. Z redakcije) 51 . Grandiozni planovi urbanističke obnove bili su odraz tehnokratskog mentaliteta kojim je prožeta naša civilizacija. I dok arhitektura i planiranje mogu da pomognu učvršćivanju određenih društvenih odnosa. Kao rezultat. ili se moraju stvoriti novi oblici? Kako se primarne neposredne veze. kojima se pružala pomoć da pokrenu i učvrste sopstvene male biznise. Još jedan tradicionalni pristup razvoju zajednice. koje su karakterisale predbirokratska društva. Kada su one jednom prepoznate. Tokom istorije. koja je trebalo da se razvija. jaka je i zahvatila je i razvojne napore zajednice. predstavlja slučaj o kome je ovde reč. kao i gubitka kontrole zajednice nad sopstvenim važnim resursima. Ovde je definicija razvoja zajednice . One moraju sadejstvovati jedna sa drugom i podupirati jedna drugu. Mnogo benigniji oblik razvijanja privatnog sektora bio je isproban ranih 1970-ih pod oznakom "Crni Kapitalizam". iz prirode i iz ’’primitivnog društva”: integrativni karakter života. Zbog toga. ’’urbanistička obnova” kroz gradsko planiranje. Stvarnost crnog kapitalizma jeste da je većina tih preduzeća propala. Neuspeh ambicioznih planova rehabilitacije širokih područja. kao što su školski odbori. Da. imala je iste neslavne rezultate. tako i u organskim zajednicama. koji će integrisati sve elemente zajednice u povezujuću dinamiku kulturnih promena. razvojni proces mora da proistekne iz samosvesnog razumevanja njihovih međusobnih odnosa. očekujući da će njihovi na- crti stvoriti zajednicu. Dominantna kultura ima fragmentiran i izolovan društveni život u udaljenim područjima iskustva. to se postiže po cenu kulturne tradicije. i grafitima prekrivenim staklenim baštama. budući da nisu mogla da izdrže konkurenciju korporacija koje su raspolagale neuporedivo boljom opremom i boljom organizacijom. socijalna ekologija izvlači važan princip iz oboje. vetrenjačama koje ne rade. Mnoga njihova nasto- janja i pristupi promenama podudaraju se sa onima iz socijalne ekologije. mora biti holistički2 proces koji integriše sve aspekte života zajednice. donela su prosperitet samo svojim vlasnicima i šačici njihovih zaposlenih. etička i duhovna dimenzija . i na specifične programe stanovanja i obuke za zapošljavanje. Koji odnosi funkcionišu. u suviše velikom broju slučajeva. i zdrave životne sredine.biol.

Ali briga socijalne ekologije jeste razvoj zajednice. mitova. Osećaj širine i organska vezanost za određenu prirodnu sredinu bili su središte izvornog senzibiliteta koji je oblikovao život zajednice milenijumima. ritualna drama i literatura mogu pomoći stvaranju jedinstvenog identiteta i povećati senzibilnost zajednice. Ove lokalne zajednice su nastavljale da pružaju koherentan okvir društvenom životu svojih stanovnika. socijalna ekologija prihvata da moramo svesno razmotriti istoriju da bismo shvatili sopstveni potencijal. Ostavili su vakuum. kosmologije. skupštine mesnih zajednica za planiranje. može vrlo lako imati dezintegrativni efekat. renesansne evropske gradove i moderne metropole. i neznanja. teškom procesu kulturne rekonstrukcije? Društvena stvarnost. Oblici koje ta eksploatacija i manipulacija uzimaju. Međutim. ali nisu mogli da je zamene. svoju etiku. tehničkih veština i znanja zajednice – od suštinske je važnosti. muzika. Ovo je u podjednakoj meri tačno za plemenske zajednice. zajednička zemlja. Duhovni element zajednice je isto tako važan za razvojnu matricu. koje je ležalo skriveno ispod glazure imperije. malom gradu ili urbanom naselju. ulogu žena. U slučaju moderne metropole. društvene mreže kao što su klubovi. folklora. oblikovani su prirodnom sredinom kao što i sami pomažu njenom oblikovanju. dopušta nam da razumemo sve ono što je civilizacija izgubila. predlaže se da odvojimo slobodarske principe primitivnih društava od njihovog sujeverja. Stvaranje senzibiliteta zajednice — samoidentifikacija ljudi sa mestom. ritualnih formi. već se priznaje da su one postojale kao model dominacije. istinski sadržaj odnosa zaklonjen je posredujućim delovanjem moderne tehnologije i naporima da se ’’gospodari” svetom prirode. jesu vitalno važni aspekti projekta. posebno u društvenom miljeu koji naglašava individualizam. Svi ovi elementi moraju biti udruženi da bi se obezbedila osnova razvoja. Ljudski razvoj i kulturna evolucija nisu linearni procesi. murali zajednice. bili su uspešni u razaranju zajednice. zadružno upravljanje zemljištem. i kulturni identitet. identifikacija sa mestom. decentralizaciju političke sfere. osećaj zajedništva. koji nije ukorenjen u sveobuhvatnom razumevanju zajednice. ali naglašava jedan etos ekološke održivosti u oblastima proizvodnje i potrošnje. Ekonomski razvoj. Kako umetnost može biti od pomoći u zajednici? Poezija. i klike. mobilnost i pluralizam. međutim. međutim. ako su potpuno integrisani u razvojni proces. bilo da je reč o ruralnom seocetu.daju mogućnosti u ovoj oblasti. Slom lokalne zajednice i totalno potčinjavanje kulturi dominacije jesu ono po čemu je naše vreme jedinstveno. Ovi odnosi leže u osnovi mnogih formalnih elemenata zajednice i otvaraju najčistiji prilaz primarnim vezama koje treba da budu obnovljene. Tragajući za modelima ekološke društvene organizacije. saradnje. Naivno je pretpostaviti da je sve bilo dobro u primitivnom svetu. a ne ekonomije. privreda zajednice. a ključni deo tog zadatka jeste identifikacija međuljudskih veza i ponovno uspostavljanje osećaja za mesto. zadruge proizvođača. okružna udruženja. kulturne tradicije. saradnja. tako je dominantna kultura našeg doba samo sistem kontrole pomoću eksploatacije i manipulacije. uključujući i porodičnu strukturu. ksenofobije. Baš kao što su imperijalne kulture prošlih vremena bile više model dominacije nego izvorni oblik socijalizacije. i principe koji usmeravaju razvoj? Kakva je njena kosmologija? Kako ona dobija inspiraciju potrebnu da istraje u dugom.Z VIZIJA I STRATEGIJA Oslanjanje na sopstvene snage prepoznaje i ohrabruje međuzavisnost zajednica. Integracija veza među članovima. i da je kooperativni potencijal ljudske vrste mnogo veći nego što bi civilizacija želela da verujemo. i narodni referendumi . osećanje pripadanja i podrške.jesu sredstva koja bi se mogla revitalizirati kroz proces razvoja zajednice. Time se ne želi poreći postojanje imperijalnih kultura u prošlosti. Ko poseduje i kontroliše proizvodne resurse zajednice? Šta ona može da uradi da bi razvila svoju materijalnu bazu. kreditne zadruge . skoro uvek ignorisane u tradicionalnim pristupima razvoju. Prema tome. i zdravo poštovanje raznovrsnosti. I oblik i senzibilitet zajednice. Primitivnost. elementi od suštinskog značaja za razvoj zajednice. posebno u ključnim oblastima proizvodnje hrane i energije? Kako se tehnologija može koristiti u tom procesu? Postoje li funkcionalni ili zapušteni kooperativni oblici ekonomije ili tradicije koji bi mogli biti stavljeni u praktičnu upotrebu? Zadruge za hranu. jesu protivteža potiskivanju od strane dominantne kulture. prazan prostor kojim odjekuju neurotični individualizam zapadnih 52 . Odakle zajednica izvodi svoje vrednosti. primarni zadatak u procesu razvoja zajednice jeste oživljavanje lokalne zajednice. iz perspektive socijalne ekologije. Još uvek u sebi nosimo potencijale koherentne zajednice. Na primer. grčke polis-e. političkih udruženja. konkurenciju. Ovi nadekonomski faktori su kritične komponente. senzibiliteta koji je počeo da se ruši tek u sasvim nedavnoj prošlosti. družine. skupovi. zajedničke istorije i sudbine — teško se postiže. duhovnih verovanja. kao komparativni model. Kako se postojeće strukture vlasti odnose prema procesu razvoja zajednice? Ponovno preuzimanje politike od strane zajednice i stvaranje aktivnog građanstva su. takođe moraju biti istraženi. a ja ovde koristim taj termin u širem smislu. sistem ugnjetavanja odozgo koji je cedio poreze iz lokalne zajednice. Negovanje vrednosti kao što je individualnost ukorenjena u zajednici. gradove Mesopotamije i Mezoamerike. kao i njeni produkcioni odnosi.

Socijalna ekologija isto tako proklamuje ideal lokalnog oslanjanja na sopstvene snage i zavisnost od autohtonih resursa i talenata. participativan i integrativan . u Furijeovom slučaju. So- 53 . Ali. njihova je briga bila kako da izgrade sredinu koja zajednicu čini moćnijom.holistički. foruma koji su decentralizovani. i raditi na uravnotežavanju resursa među zajednicama. čim se približimo idealu. Ta ’’ovlašćenost”. u najvećoj mogućoj meri. nastavak one tradicije utopijskih socijalista iz 19 veka. participativni i demokratski. uz intergrisanje poljoprivrede. ali naglašava jedan etos ekološke održivosti u oblastima proizvodnje i potrošnje. To je najdublja tradicija utopijskog mišljenja. regionalni i kontinentalni nivo. komonvelt koji može obuhvatati lokalni. tendenciju povlačenja pred problemima stvarnosti u maglovitu zemlju u oblacima i njen apstraktni ’’nacrt”. stanje u kojem nijedna zajednica nije postojala još od Neolita. pa čak. poezije. zasnovanih na konceptu ekološke održivosti i lokalnog oslanjanja na sopstvene snage. Zajednice moraju povratiti u svoje ruke javnu sferu. Alati i tehnike potrebni za razvoj zajednica kao jedinstvenih kulturalnih entiteta. u reintegraciji politike u svakodnevni život zajednice. osećanje moći . Mora se obrazovati konfederacija koja će pomagati koordinaciju zadružnih aktivnosti između zajednica oslonjenih na sopstvene snage. Ovaj utopijski pogled oslanja se na samosvest zajednice. i emocionalne raznovrsnosti. ali bez inicijative aktivnog građanstva ni jedna forma neće poslužiti kao sredstvo samoosvešćivanja zajednice. ona isto tako prepoznaje i moć utopije kao inspiracije i orijentacione tačke u procesu menjanja sveta iz dana u dan. Tradicija je našla još eksplicitniji izraz u radu ruskog anarhiste Petra Kropotkina. Ovoj tradiciji socijalna ekologija dodaje svesno ekološku perspektivu.Z VIZIJA I STRATEGIJA društava i kolektivno beznađe istočnih. Iako su njihovi planovi sadržali i neke elemente fantazije. vakuum koji razvoj zajednice mora da ispuni. već su dostupni. da bi tako ostvarile vrhunsko jedinstvo u različitosti. već jedan evolutivni proces razvoja koji nikada neće biti u potpunosti dovršen. Decentralizovane tehnologije za proizvodnju električne energije po meri lokalne zajednice mogu pomoći ostvarivanju ove vrste holističkog razvoja zajednice kakav predviđa socijalna ekologija. i zdravo poštovanje raznovrsnosti. Moguće je da će stare forme biti upotrebljive ili da će biti potrebno da se stvore nove forme. otvara novi svet mogućnosti. ideal se promeni.može se pojaviti jedino kroz stvaranje pravih foruma za planiranje i utvrđivanje politike.taj koji mora da uobliči praksu razvoja zajednice. industrije. Upravo je utopijski proces . U sopstvenim ciljevima. Socijalna ekologija shvata ograničenja utopije kao plana. koja je postala birokratizovana i profesionalizovana. Jer. duha. decentralizaciju političke sfere. Samosvest mora biti ukorenjena u punom učestvovanju građana u odluči- vanju. često pun nesvesne žudnje za ponovnim povezivanjem. administrirati te funkcije međuzavisnosti koje su prihvaćene. To je taj vakuum. na njenu sposobnost da svesno planira svoju budućnost i ostvaruje te planove. Socijalna ekologija predlaže da takve konfederacije mogu da obrazuju ’’zajednicu zajednica”. Socijalna ekologija ne predlaže nekakvo apstraktno idealno društvo. To. ne znači ’’samodovoljnost”. međutim. Utopijski elemenat u procesu razvoja zajednice ne treba pogrešno protumačiti. koju sam proizvodi. socijalna ekologija ponavlja svrhu same prirodne evolucije: kretanje prema uvek sve većoj kompleksnosti međuzavisnih mreža života. Bavljenje stvarnošću sa voljom da se ona promeni. i šire. socijalnog diskursa. Oslanjanje na sopstvene snage prepoznaje i ohrabruje međuzavisnost zajednica. kao što su bili Oven (Owen) i Furije (Fourier).

Danas. potrebnih da bi se transformisalo fizičko okruženje. zelenih prostora. sačinjavali su centralni grad i poljoprivredna oblast oko njega. Neke su pretvorili u "džepne (vestpocket) parkove". nestašica energije i poremećaji u transportu. sve su to paradigme koje izražavaju društvenu podelu koja se reflektuje i u naše vreme kroz gotovo totalno otuđivanje zajednice od njene prirodne baze. može obezbediti održivu materijalnu bazu zajednici oslonjenoj na sopstvene snage.sve to nudi mogućnosti za obnovljive i čiste izvore energije. Grad Njujork. Ljuljaške su napravljene od odbačenih cevi i starih automobilskih guma. u kome su populacioni centri u održavanju svakodnevnog života zavisni od hiljadama milja udaljenih proizvođača hrane. Ljudi iz Loisaide udružili su kritičku analizu svog problema sa direktnom akcijom. Ostali placevi pretvoreni su u bašte zajednice. Jedan od placeva pretvoren je u kulturni centar pod otvorenim nebom. gde su pesnici. pozorišne trupe i lokalni muzičari davali svoje predstave. Nekoliko placeva 54 . koncept koji je uveo Robert Nikols. privredni razvoj i kulturne aktivnosti zajednice. grad dominira selom. Jedna takva akcija u početku može biti ukorenjena u čisto materijalnom području. Ovo preobražavanje fizičke okoline i korišćenje veština uzgajanja biljaka i gajenja životinja. Dozvolite mi da opišem način na koji je. U okruženju od betona i propalih stambenih zgrada za izdavanje sirotinji. hranilišta za pacove i ’’cenzurisane” bube. parazitski zahtevajući energetski subvencionirane oblike hortikulture i transporta za sopstvenu egzistenciju. koji nije činio ništa da ih dovede u red. permakultura (samoodrživih poljoprivrednih sistema). Sagledani iz perspektive socijalne ekologije. postoji nezdrav odnos. Ovi placevi su često služili kao opasna ’’igrališta” za decu iz susedstva. ovi placevi su predstavljali dragocene resurse zajednice: otvoren prostor. Tehnike proizvodnje hrane kao što je francusko intenzivno gajenje voća i povrća. rugla za oko i pretnja za zdravlje. konkretan primer razvoja zajednice treba da pomogne da ilustrujemo socijalnu ekologiju u praksi. Čak i u naše doba. a vežbaonice "Jungle-Gyms" podignute od recikliranih greda. do 1950-ih. organizujući stanovnike da očiste placeve i stave ih u konstruktivnu upotrebu. U Loisaidi postoji preko stotinu slobodnih placeva. Postojale su mlečne farme na Stejten Ajlendu i farme pilića u Bruklinu. hidroponici. Tamo gde je grad postao potpuno otuđen od sela kao u savremenom urbanom društvu. tehnologija bioloških skloništa (bioshelter technology). ponovno uvođenje organskog sveta u uglavnom sintetičku sredinu grada. Seoskogradski kontinuum Roberta Redfilda. anonimnošću (anomie) i otuđenjem. a reciklirani materijali iskorišćeni su za njihovo opremanje. kao na primer u uvođenju. koje su postale glavno mesto međugeneracijskog povezivanja. bili su prava pošast za zajednicu. Prevladavajuće ruralne vrednosti koherentne zajednice zamenjene su. na primer. regionalna poljoprivreda je uništena. Holistički pristup u praksi U ovoj tački razmatranja. kroz razvojni proces. Lokalni aktivisti prepoznali su ovaj potencijal i započeli samosvojan razvojni proces. opremivši ih klupama i posadivši zelenilo. grad se silno oslanja na selo. Sve ove tehnike su dokazane. parkova hrane. kao i rascep između grada i sela koji je zapazio Marks. značajan procenat zemljišta u naselju. dobijao je većinu svoje hrane sa Long Ajlenda i iz Nju Džerzija. doprineće razvoju novog osećanja zajedništva. postojali su uravnoteženiji odnosi između sela i grada. a sami su očistili placeve i počeli da ih koriste. Mnogo se može naučiti iz tog iskustva. Industrijalizacija poljoprivrede stvorila je opasan centralizovani pristup proizvodnji hrane. okružnih vrtova. a sa druge strane. uslediće katastrofa. Razvijanje zdrave zajednice zahteva ponovno uspostavljanje ravnoteže između grada i sela. podložnost masivnim napadima gljivica i insekata. itd. Imajući u vidu humano odmerenu veličinu zajednice. Drugi su pretvoreni u igrališta. U istoriji. Odnosi između grada i sela imaju i druge. koja se zasniva na alternativnim tehnologijama i naprednim. kontrast koji Maks Veber pravi između zajednice (Gemeinschaft) i društva (Gesellschaft). gde su stanovnici pokušali da ostvare elemente ovog pristupa sredinom 1970-ih. Propadanje zajednice proističe iz ove osnovne promene vrednosnog sistema. Grčki polis Atinu. međutim. a mnoge su komercijalno dostupne. ekološki pouzdanim tehnikama proizvodnje hrane. nudili su vredan prostor za rekreaciju. gubitak genetske raznovrsnosti. Ako se bilo koji od ovih poremećaja pojavi. nematerijalne aspekte. Etos dominantne kulture usvojio je specijalizaciju funkcija koja je isključila proizvodnju hrane iz većine zajednica. S jedne strane. uglavnom. Uputili su protest gradu. kao karakteristikama grada. integracija poljoprivrede i industrije. Jedna od mera održivosti i oslanjanja na sopstvene snage leži u odnosu između grada i sela. Srednjevekovna komuna je integrisala vrtove unutar svojih zidina. akvakultura i permakultura . Oni su bili deponije zasute gomilama šljunka. obrazovanje. Ovakav oblik proizvodnje hrane takođe ima razorne ekološke učinke kao što su degradacija zemljišta. energija koju proizvode vetrenjače. Većina placeva pripadala je gradu Njujorku. crpeći iz njega resurse za sopstvenu potrebu. La Plaza Cultural. Loisaida je portorikanski deo njujorškog Donjeg Ist Sajda. Ovakvo stanje je visoko osetljivo na mnoštvo kriza kao što su parazitima ugrožena žetva. jedan od problema zajednice pretvoren u njen resurs.Z VIZIJA I STRATEGIJA larna energija.mogu obezbediti zajednici dobar deo godišnjih potreba za hranom. ovi placevi. kroz inicijative zajednice. zdrave zajednice su ostvarivale ravnotežu između sela i grada. mini hidrocentrale . koje će se odnositi prema ovim veštinama kao prema socijalnim vrednostima.

Moramo nastaviti da razvijamo i artikulišemo njene teorije u holističkom okviru.zadovoljstva zbog obavljenog posla. koordinirali i integrisali njegovo delovanje i razvijali sveobuhvatan plan za budućnost zajednice. u stvari. stanovanju i razvoju zapošljavanja. postala je snaga koja se priznaje u Njujorku. Formirana je zadruga za proizvodnju opreme za igrališta od recikliranih predmeta. Najpre su placeve menjali ljudi koji su se ponašali u skladu sa svojom potrebom da rekonstruišu sopstveno životno okruženje. kroz izgradnju komercijalnih staklenika za gajenje povrća i voća. ili puno pravo poseda. portorikanskih seljaka od kojih mnogi stanovnici Loisaide potiču. U baštama su gajili sveže. Preobražaj ovih placeva pomogao je ponovnom uvođenju sveta prirode u ovu geto-zajednicu. Gradski sastanci održavali su se tromesečno da bi beležili napredovanje pokreta. oni su radili boreći se sa protivljenjem grada. harmoničnom i mirnom svetu. ekološki orijentisanog pristupa razvoju zajednice. zemljište. poslužio je kao inspiracija pokretu za slobodan prostor u Loisaidi.Z VIZIJA I STRATEGIJA stvene snage na važan simbolički način. Možda je najznačajniji aspekt pokreta za slobodan prostor bio napredak samih ljudi koji su u njemu učestvovali. Učesnici pokreta za slobodan prostor uključivali su se u druge aktivnosti zajednice. rekonstruktivnim) rešenjem. Problem je preokrenut u resurs. predstavlja izazov bazičnim pretpostavkama naše civilizacije. a rezultat je bio koristan za zdravlje zajednice. Preobražaj njihovih zapuštenih parcela. a obuka za baštovanstvo dovela je do planiranja njegovog daljeg razvoja. Oni su povećali oslanjanje zajednice na sop- 55 . zdrave. Nisu tražili rešenje od grada. Inkorporiranje ideja socijalne ekologije u proces razvoja zajednice pružilo je jasnu demonstraciju moći Bukčinove teorije o napredovanju pokreta za kulturalne promene. Filozofija ’’napravi mnogo od malo”. možemo se nadati da ćemo prebroditi našu sadašnju krizu i krenuti ka ekološkom. Socijalna ekologija predstavlja vitalni izvor ideja koje će sve više nalaziti svoj izraz u efikasnoj praksi. uzor samoniklog. a u većini slučajeva uspeli su čak i da se izbore za legalni zakup placeva uz simbolične novčane naknade. Grupe za baštovanstvo oslonile su se na tradiciju Hivara (Jivaro). iz ovih jednostavnih akcija proistekli su i mnogi drugi elementi razvojnog procesa zajednice. mlade i stare. Uspeli su da uvuku različite delove zajednice. doveo ih je do šire vizije o tome kakva bi njihova zajednica mogla da bude. što je poboljšalo ishranu i oborilo troškove baštovanstva u zajednici. Po holističkom pristupu. moto Čarasa (Charas). gde su mladi sticali prva znanja iz agrikulture i ekologije. prvobitno obespravljeni i demoralizovani geto. od autohtonog vođstva koje je analiziralo problem i tragalo za utopijskim (tj. To je doprinelo učvršćivanju identiteta ljudi za koje je doseljenje na ulice Njujorka često značilo traumu. Inicijativa je došla iz same zajednice. Oni su se borili sa gradom za materijalnu bazu svoje zajednice. a njihovo iskustvo u konstruktivnoj društvenoj akciji pomoglo je da se oni sklone sa ulice. Zajednički savet za planiranje. Ljudi koji su učestvovali u radu. Stvoreno je nekoliko fondova za upravljanje zemljom da bi ove placeve zauvek sklonili sa tržišta nekretnina. Ova direktna akcija bila je prvi korak ka unapređenju zajednice. Upravo je taj identitet bio presudan za razvoj jednog uspešnog pokreta za promene u Loisaidi. i da bi garantovali njihovo stalno korišćenje kao resursa zajednice. To su bile jednostavne akcije. jer socijalna ekologija. Samo razvijanjem ovakvog izazova. u nekim slučajevima. radeći na problemima kao što su briga o zdravlju. Uspostavljanje kulturnog trga (Cultural Plaza) stvorilo je jedan otvoren prostor na kome se slavila njujorškoportorikanska kultura Loisaide. čime je ostvarena veza sa živom kulturnom tradicijom. koja se rodila iz protivljenja zvaničnom gradskom planu za zajednicu Loisaida. obrazovanju. zahvaljujući svojoj vrlini sveobuhvatne vizije i svojoj istinski radikalnoj prirodi. jedne od grupa koje su u tome učestvovale. ■ Prevela Nada Ljubić prisvojile su lokalne škole i koristile ih kao centre za učenje. Nekoliko omladinskih bandi se uključilo u pokret. Jedna alternativna samonikla grupa za planiranje. Radili su bez zvanične saglasnosti grada. što je donelo zaposlenje i prihode ljudima koji su u nju uključeni. ali su njihovi rezultati bili dubinski. organske proizvode. stvorili su sopstveno. stekli su osećaj ponosa i ispunjenosti . koji su često ostajali otuđeni od razvojnog procesa.

eto. pošto naša carina nije dozvoljavala da pređu granicu. priznajemo. A u isto vreme kod nas ovde. a marke. a jedan brat od strica je na žalost završio kao psihijatrijski slučaj. dok smo gledali tamo strahote i raspadanje. uspeo je da ga vrati u jednoj razmeni zarobljenika”. nestaje u ratnim strahotama. ne sećam se tačno kada. već nisam imala dovoljno novca. kako ću ih prehraniti. godine. ili sveže meso. ali se ne zna gde je taj novac završio. Međutim. kako je to bilo u staroj Jugoslaviji. Ja sam uvek bila borac i nikada nisam bila plašljiva. i dever jedan. znači dao je život braneći nešto gde njegova deca danas više ne mogu da se vrate. U Makedoniji smo imali mešovito preduzeće. godine. Intervju sa Milenom Prstojević U podnožju kapitalizma Onom delu javnosti koji prati radnička gibanja izazvana privatizacijom u proteklih sedam godina. odbornicom Pokreta Ravnopravnost u Skupštini opštine Zrenjanin. naravno. Sećam se kako je strašna scena bila kada smo ih sačekali. Čak se izvozila i roba koja je bila zabranjena da se izvozi. jer dok bi dobila platu i otišla u banku u one silne redove da je podignem. jednog od izrazitijih primera “radničke neposlušnosti”. odgovor odveo u neočekivanom pravcu. iz Gackog polja. da je pravila profit. u vreme one strahovite inflacije bukvalno radimo za jednu marku. jedno pored drugog. i pošto su počela rovljenja srpskih grobova. na ratove. otišla do pijace da nešto kupim da imaju da pojedu. Razgovor sa Milenom smo započeli pitanjem o počecima krize u BEK-u. menadžeri sa svojim partnerima. naznačene su u prethodnoj rečenici. a mi smo dočekali da ’93. kada smo gledali kako jedna velika Jugoslavija. Lično što se tiče mene i moje porodice. Ostalo je opterećeno podudarnostima. osnovano je ’80-tih godina. Odakle je porodica vašeg muža? Iz Hercegovine. i po Hrvatskoj. Pomenuli ste izvoz u vreme sankcija. AIVA BEK se zvalo. dešavala se opšta pljačka u privredi. donosile su se u firmu u džakovima. Izvozili smo u Banjaluku. Sahranili su ih na groblju na Ilidži. Ali tu su se pisale drugačije otpremnice. Sve bitnije razlike među našim sagovornicima. UNPROFOR je dozvolio prenos leševa. Ceo njihov život stao je u jedan šleper. i Đorđem Palibrkom. Za našu sagovornicu “sve je počelo ’90-tih godina. Braća od strica i rođeni brat mog supruga su poginuli. to je išlo normalno. pošto je to pripalo Muslimanima. i zašto.SUOČAVANJE U drugom izdanju Suočavanja s prošlošću razgovaramo sa pedesetjednogodišnjom Milenom Prstojević. Danas ne znamo šta je sa tim preduzećem. išlo se trbuhom za kruhom. taj dever koji je vojno lice uradio je ekshumaciju njihovih grobova i preneo ih je tu u selo Međa. umrla je pet nedelja posle njegove pogibije. Delili su ih. koja radi za jednu američku firmu. Kako se to radilo? Da. našli i u Sarajevu. tridesetogodišnjim programerom u jednoj novosadskoj firmi. prethodno bili poslušni. da sada kažem državama bivše Jugoslavije.. izvozili u Makedoniju. a naš cilj je da upravo takva trik-pitanja izbacimo iz aparature suočavanja s prošlošću. verovatno potresena i već rovitog zdravlja. ali preko naše granice je brat svog rođenog brata i snaju prokrijumčario među kaučevima. A sanduci sa telima su bili sakriveni između kaučeva i zavesama pokriveni. Milena Prstojević je postala poznata tokom 2007.. ali. tadašnje devize. mi smo izuzetno bili pogođeni time. mnogi će reći da svaki iskorak ka neposlušnosti sa sobom nosi neprijatno podpitanje da li ste.. koji je vojno lice. u kojima je i moj pokojni dever poginuo boreći se za to Sarajevo. kolaju priče da je to vlasništvo biv- 56 . Sada. oni su to radili preko svojih carinika. i po svim. ali nas je. Bio je 10 meseci u zarobljeništvu kod Muslimana. pa su se oni. ali se u ono vreme jesam zabrinula za svoje dve kćeri. kao lider protesta radnika zrenjaninske industrije mesa BEK. pa je drugačije carinjeno. Ja sam živi svedok da je industrija mesa BEK bez obzira na sankcije. posle svih tih ratnih strahota. Porodica mog muža je dala četiri života u borbama oko Sarajeva. koja je bila ugledna zemlja u svetu. gde se i danas nalaze naš Vukašin i Draginja. i niko nije znao gde odlaze. Njegova supruga.. Naravno. da je i dalje izvozila. recimo kao što je čajna kobasica. sticajem životnih okolnosti.

s tim što se radilo i po ugovoru. kad se Milidragović ponovo vraća kao savetnik generalnog direktora. da će ispuniti ono što su obećavali pre 5. Iz tog stečaja smo izašli sa još većim gubicima. On je bio častan i na kraju je sam sazvao zbor. inflacijom. Kada se to dešava? To je već 2003. Ja sam od te promene vlasti 2000. međutim to je tadašnja vlast zataškala. Jednostavno. dakle. Znači. i ljudi su se uplašili. podneo je ’98. jer nakon izlaska iz stečaja više ne bi bio na svom radnom mestu. Da. U to vreme SPS-JUL više nisu na vlasti. neki golf tereni. da će sve biti transparentno. referendum je bio 16. a BEK se dodatno zadužio prema Vizelju celih 92 miliona dinara. Neki nisu došli za glasanje. Znači svima njima je to odgovaralo. a krenule su priče o nestanku BEK-a. tako da su u vreme stečaja. oktobra. i duboko sam verovala u promene. jer sam bila razočarana svim tim ratnim strahotama. 7. Došli su predsednik srednjebanatskog okruga i predstavnici banke. u međuvremenu. Sve se to radilo pod firmom „probijanja sankcija“. ali za jako kratko vreme. sem da se nadaju u privatizaciju. radnicima i samom BEK-u nije. završili smo u rukama onih koji su nas upropastili. jer od ljudi koji su u to vreme bili u vlasti prosto nismo ništa ni očekivali. Naš bivši direktor finansija. ja sam bila kod tadašnjeg vd direktora koji je bio i zadnji stečajni upravnik. međutim Milidragović je vrlo brzo uspostavio potpunu dominaciju. već je posle stečaja ostao menadžer. Pod tim pritiskom. svi ćutali. ali mi kao preduzeće od tih deviza nismo imali nikakve koristi. Spadam u one građane koji su duboko verovali u sve to. jer. Nismo tražili pomoć. Pre nego što je otvoren stečaj. i svako ko bi digao glas protiv njega taj je bio kažnjavan. Ponovo smo se našli u haosu. od tada zaposlenih oko 900. Moj šef računovodstva je tada predložio da direktor bude gospođa Mitrović Ranka. uživa zaštitu svih režima? On je devedesetih bio toliko moćan da mu jednostavno niko ništa nije mogao. jako brzo kad je sela i videla sav taj haos. Međutim. Đeković Miomir. preduzeća su sistematski pljačkana. Dotle niko nije smeo da zucne. naravno. predstavnika Vojvođanske banke iz Zrenjanina Vojvodića. radnici su krenuli u proteste. sem što vidimo da moćnici rade šta hoće.. nikada se niko iz lokalne samouprave nije zainteresovao ni da nas zaštiti kao građane grada Zrenjanina. Međutim. Ja sam bila protiv povratka ljudi koji su nas uveli u stečaj. i odlazili smo kod njega 2005. propadanjima. dobili su rešenja za stalno. svi radnici koji su se trenutno našli u BEK-u. niti da dobije pomoć. ona jednostavno nije mogla da se snađe. ali su se oslobodili oko 500 radnika. čak su bili i penzionisani po sili zakona da bi tamo odlazili da vode poslove. I da. a onda smo na skupštini imenovali za direktora jednog mladog ekonomistu. da ljudi stvarno slobodno. da on neće moći baš toliko da ima uticaja. a istinu o tom haosu na žalost radnici ni danas ne znaju. jer ništa danas nije postalo transparentno. Ništa od dugova se pokrilo nije. Međutim. Posle izlaska iz stečaja prestali su da isplaćuju plate. znali smo da roba odlazi preko granice. ili ne. Tako je došlo do krize koja se završila prvim stečajem BEK-a. mi smo zaključili ugovor o uslužnom klanju za firmu “Vizelj” iz Padinske skele koja je preko tog zajedničkog posla diktirala prvi stečaj BEK-a. A haos se dešavao po svim firmama. godine puno očekivala. godine.SUOČAVANJE šeg menadžera Milidragovića. Ispalo je da smo iz tog stečaja mi izašli veći magarci nego što smo u njega ušli. nekih stotinak je bilo za njega. decembra. Žarko Milidragović. koji je prethodno bio direktor komercijale i nabavke. posle raznih pretnji i šikaniranja. bila su mu zatvorena vrata predsednika opštine.. da nigde nisu mogli da nađu pomoć. Mi samo znamo da su naši majstori tamo išli da rade. a po izlasku iz stečaja oko 450. to je tada bio gospodin Ljuba Slijepčević iz SPS-a. danas sam samo duboko razočarana. na žalost nije među živima. međutim. da će oni koji su uništavali firme biti dovedeni pred lice pravde. da direktor Žarko Milidragović nikada nije odgovarao za zloupotrebe u privredi. Tada smo isto postavili jednog mladog ekonomistu. ukoliko ne da rešenja za stalno svim radnicima trenutno zatečenim u firmi. da on posle Nove godine u BEK ući neće. tražili su ustvari našu saglasnost za stečaj i objašnjavali nam da će se preduzeće kroz stečaj oporaviti. od tog višegodišnjeg propadanja stručnjaci su napuštali firmu i nalazili mesta u drugim. gde sam insistirala da prestane sa selektivnim davanjem rešenja za stalno i da konačno kažu ko je ovom BEK-u potreban i kuda vodi ovaj put za firmu. svojom voljom odluče da li mu daju podršku. godina. Smatrali smo da će on to dobro da vodi. da nam kažu kako se BEK nalazi u teškoj situaciji. Gde god je otišao da traži pomoć. Ja sam lično očekivala od Gorana Kneževića. Da li ste od novih vlasti pokušali da dobijete podršku da se zaustavi sve to što se u preduzeću dešavalo devedesetih? U početku ne. međutim bivši menadžer Milidragović je iskoristio krizu i preko svog klana u preduzeću ponovo uspeo da ubedi radnike da je najbolje rešenje da on “pomogne” gospođi Ranki oko obavljanja poslova. i od svih ćete čuti istu priču. koji gde god je otišao sva su mu vrata bila zatvorena. na drugoj strani. pa se i tako smanjivao broj radnika. i čak je radio kao savetnik stečajnog upravnika. oni su sve izokretali kao da je on nesposoban. godine protiv Milidragovića krivičnu prijavu za njegovu spregu sa firmom “Probekom” i za devizne prekršaje. Jedinu pomoć joj je nudio bivši menadžment. već da idemo na referendum. Ona se prihvatila obaveze. 732 je bilo protiv njega. Koliko smo mi u tim vremenima imali informacija. Dok su se paralelno vodile porodične tragedije i gubili životi. on je dao ostavku. protiv njegovog vođenja firme. jer mnoga dokumentacija nam nije dostupna. firma se uopšte nije oporavila. Kada je posle izlaska iz stečaja počela da kruži priča da će se u BEK-u praviti neka skladišta. o nekim golf terenima. ali ništa ne mogu da uradim. u silnim protestima koje smo imali. Ja sam ’97. godine na zboru predložila referendum o njegovoj smeni. Tada sam se nadala da će direktorka ipak biti dominantnija od njega. juna 2000. Tada su još na vlasti bili SPS-JUL. a bilo ih je negde oko 340. U momentu podizanja tog prvog stečaja bilo je 893 radnika. ali njegova podrška nije bila niodkakve pomoći. Najvažnije što mislim da tu treba reći je. godine. Kad smo izašli iz stečaja. ustvari prvo smo smenuli predsednika koji nije hteo da je sazove. Njemu su vrata bila zatvorena ako je išao kod predsednika okruga. gde god odem meni se 57 . rekla sam da ljudi zbog šikaniranja neće smeti javno da dignu ruke protiv njega. godine. dok se još nije znalo ko će ostati na poslu. 2000. boljim kolektvima. a već u martu sledeće godine Ljuban je izašao ispred nas i rekao je – ljudi ja sam u najboljoj nameri seo ovde. Na tom referendumu. Sazvali smo skupštinu. koji je došao kasnije. da se u firmu u džakovima donose devize i da se broje noću.

Vladana Beštića. svi smo bili zabunjeni.SUOČAVANJE vrata zatvaraju. računajući konačno – kakav sam ja domaćin u svojoj kući. Nikada ne računajući da će to za njih biti ista tragedija kakva je bila i u vreme SPS-a i JUL-a. zato što su svi u istoj bandi! Tim rečima sam rekla. Kada je došao taj period privatizacije. Naš kolega je za Kosovo tada izgubio sina od dvadeset godina. Međutim. Ljuban je tada rekao da jedino rešenje za BEK jeste da se napravi jedan program. Govorili su mu da je nesposoban. po neku sestru koja Milena Prstojević na protestu radnika BEKa ispred Trgovinskog suda u Zrenjaninu nam je tamo. ne mogu da se rade. i uveravao nas kako će on tu da ulaže. da vodim računa o svakom dinaru. i da će održati kontinuitet proizvodnje dve godine od momenta kupovine preduzeća. Svi smo se čudili kako. Dobar deo ljudi nije pristajao da se vrati stari direktor. Te rane još nisu zarasle. Koje su bile obaveze kupca u privatizaciji? Obaveza je bila da investira 21 milion. da je to čovek koji ne da Ljubanu da radi. Na aukciji je učestvovao njegov šofer Miloš Jović. I to vrlo dobro znaju oni koji su tada bili na vlasti. on mu zatvara i dobavljače stoke. Međutim. koja pripada njegovom stricu. Međutim. Ljudi su tako osiromašeni dočekali privatizaciju 2006. godine kupio vozač čoveka koji se nama predstavio kao vlasnik. kao što to uvek tako bude. da je to Žarko Milidragović. Naše klimakomore je odneo u firmu “Zlatibor” Čajetina. Bez klima komora. Jeste li se žaili Agenciji za privatizaciju? Agenciji smo se obratili posle prve posete vlasnika firmi. i ovi koji sada vladaju. pa su se ljudi uplašili da ne odu na ulicu. u avgustu mesecu. gospodin Mimić iz “Pekabete” i još neki. a samo dva-tri meseca posle privatizacije počeo je da seče osnovna sredstva i da ih rasprodaje u staro gvožđe. stao uz Milidragovića. Ne znam šta da kažem. Znači preduzeće je prodato aprila. kamiona i svega drugog. jer su preduzeća ustvari pokupovali oni isti krvavi kapitalisti. čime će biti bolje i nama. na žalost. i vrata predsednika okruga. svi su mi putevi zakrčeni. godine. gospodin Milidragović je najavljivao kako će “Probekom” da kupi BEK. oni su se bogatili pljačkajući našu privredu. Po jednoj ceni je on dobijao robu. on se uopšte nije pojavljivao u firmi. Kako je to išlo kod vas konkretno? BEK je 26. odmah posle toga je počela ta rasprodaja osnovnih sredstava. preduzeće je i dalje tonulo. Međutim. a pre prodaje proizvodni pogoni su bili raspušteni. ljudi tada prosto nisu znali šta da rade jer im je prećeno da će ako ovaj ne ode doći do stečaja. većina radnika u Srbiji se obradovala. i prevozio našim vozilima na račun BEK-a. i kao akcionarima i kao radnicima. Međutim. Obzirom da dok su se vodili ratovi u staroj Jugoslaviji i raspadala se jedna država gde smo svi mi imali ponekog brata koji je ginuo. Tako je nastao “Probekom” Borivoja Beštića. da bi nam onda njegov sin sa tim novcem postao gazda. naši ljudi su toliko osiromašili da se plaše svake promene. kako ćemo biti klanica evropskog ugleda. Ispalo je da su nam se vratili oni sa kojima se vlast nije obračunala 5. koju je onda tamo dobro preprodavao. Agencija ga je opominjala što 58 . i rekao da su to ljudi koji će mu pomoći da oporavi BEK. i sindikat je. jer je Vladanu Beštiću bilo zabranjeno učešće zbog mahinacija na prethodnoj aukciji na koju je izašao zajedno sa “Krmivo produktom”. oktobra. Počupao je kosu sa glave. koji je držao neko stovarište preko koga smo mi distribuirali robu. kada smo na televiziji videli da je preduzeće prodato nekom Joviću. i da ispoštuje socijalni program – 200 evra po godini staža svakom radniku koji mu nije potreban. a danas više nemamo ni firmu u kojoj smo radili. Dovedeni smo do prosjačkog štapa svim ovim što smo preživljavali ’90-tih godina i razumljivo je kada je nečije dete gladno da on pristaje na svaku moguću kombinaciju. od dobavljača ne mogu da dobijem stoku za klanje. gde bi se u tom programu omogućilo radnicima koji ostanu bez posla da tove svinje za firmu i regulišu staž. Još su tada pretili i stečajem. pa je dovoljno da čovek samo poturi svog vozača i već je sve po zakonu. verovatno ćete tu priču čuti i u drugim firmama. Šta se tada desilo? U privatizaciju je većina radnika gledala kao spas. Kupac se u firmi nije pojavljivao. ne znajući da će od tih koji prete preživeti dva stečaja i zaista završiti na ulici. trajni kobasičarski proizvodi koji su donosili veliku dobit BEK-u. i vrata predsednika opštine. Sada je težak psihijatrijski slučaj. Beštić je nekada živeo u Sarajevu i otac je Borivoja Beštića. a da oni imaju čoveka koji je sposoban. džaba zakon kad ga niko ne kontroliše. da bi kasnije shvatili da je sve to namerno urađeno. a hvataju se za svaki sitan dinar koji im se ponudi. aprila 2006. Menadžer i dalje ostaje Milidragović. Bogatili su se na nečijoj deci koja su gubila život. da ćemo dobiti i takve gazde koji će da kupe firme i normalno idu ka putu oporavka. on je to napravio po uzoru na mlekaru zrenjaninsku. Vratio se u upravni odbor i okružio se SPS kadrovima. i najavljuje neke velike poslove. Onda su ljudi iz Milidragovićevog klana počeli da ga napadaju. da se ide na stečaj i poravnanje dužničko poverilačkih odnosa i krene sa jednom zdravom firmom. Vukašinu Beštiću. ja sam ustala i rekla – kažite nam ko je taj čovek koji treba da nas spase. A pre aukcije. da ne zna da vodi firmu. što je potpuno zbunilo ljude i on je tako uspeo da se vrati u firmu. Izgubili smo dozvolu za rad. jelte mi sad svi idemo na neki evropski ugled! Međutim.

Kada sam prvi put nazvala gospodina Novakovića iz novosadske Agencije za privatizaciju. čak je 59 . preko neke firme u Petrovaradinu. Dođoše oni u kontrolu i dadoše mu dodatnih 60 dana da ispuni obaveze. I tada sam videla praktično da sam nemoćna. oktobra. i da ćete preuzeti sve te dugove? Beštić je odgovorio da ko ne pristane na to nema šta da traži u BEK-u. i sa onih 92 miliona koja su ostala iz prethodnog stečaja.. Na svu sreću tada sam već uspela da ubedim kolege da ne pristanu da napuste BEK. on je rekao – gospođo Prstojević. doneo je katastrofalnu odluku da oni koji rade i koji ne rade treba da imaju istu platu. I mi uplašeni. i da smo srećni da smo dobili jednog takvog zainteresovanog gazdu da podigne BEK iz propasti. Devedesetpet odsto zaposlenih u kolektivu je potpisalo ugovor. sad i nije tako teško kao ranije da se raskine kupoprodajni ugovor. i ja sam rekla – nemojte. da će on tu dovesti tim stručnjaka. I onda je išao kao predlog jedan momak iz proizvodnje. kao: “Volim i ja vas!”. Međutim. Na žalost. kad je predočio uslov buduće saradnje. uslužno. kao „znak dobre volje“. s tim što je vrednost investicije naduvana da se uklopi u onih 21 milion. obratićete se jednim dopisom vi nama. privatizovana je da bi radila. I zašto bi onda onaj čovek koji sedi kući i zarađuje novac imao motivaciju da se buni? Kao da je sindikat išao na ruku kupcu i menadžeru. punilica i zatvaračica za paštete. samo su ubačene da bi zadovoljili formu. Šta se dešava nakon što ste mu ustupili potraživanja? Da li je zaista pokrenuo proizvodnju? Ne. da se u preduzeću ne pojavljuju. Pre toga sam ga hiljadu puta molila da pozove te ljude koji su pre privatizacije poslati kući. menadžera koji će da pokrenu sve to. u nadzornom odboru. Kada su se prvi put pojavili u firmi. predstavlja opterećenje. na 42 mesečne rate! Svi smo se pogledali. Ponovo je Milidragović sazvao zbor i rekao da treba da pređemo u taj „Delikato“. to za novog vlasnika. ali na trenutak. Međutim. bukvalno u onoj sali sklopila ruke moleći svoje kolege da ne pristanu na to. pa zašto ne bi nekom našem dečku dali šansu. Tako smo i učinili. Jedan kolega je pitao – pa valjda ste vi znali šta kupujete. posle svih onih bajki koje smo slušali devedesetih. pa nam je predložio da. ali da u svemu Vladan Beštić ima odlučujuću ulogu. sa funkcije nadzornog odbora ništa nisam mogla da promenim. tako da je on posle digao stečaj sa tim našim otkupljenim potraživanjem. da pokrene proizvodnju u BEK-u. ovo neće na dobro da izađe.. država nam je otpustila dugove da bi radili. i rekao da je on kupac. pristali smo. to je za mene veliki teret. nego mora da nas uzme u zakup. neću da lažem. između ostalih i ja. mi donosimo takvu odluku.SUOČAVANJE ne ispunjava investicioni program. a koje je takođe otkupio. a valjda kao majka uvek emotivno reagujem na mlađe generacije. Umesto da se ljudi zovu da rade. odakle ti ideja da to radiš. Rekoh mu – dete. potpišemo ugovor kojim se odričemo svojih dvanaest plata sa diskontom od 60 odsto i grejs periodom od godinu dana. Pozdravio nas je dizanjem ruke. pale su sve iluzije. imam nekih privatnih problema.. Ja sam tada u onom haosu. znajući ulogu sindikata u privatizaciji i posle privatizacije. Kako već dugo nismo primali plate. pošto nije vlasnik. Onda je Beštić izneo kako ima ogromne planove. i da je on uzeo našu firmu iako je prezadužena zato što smatra da ima vrednost i da on kao mlad čovek želi da ulaže u nju i da od nje ponovo napravi klanicu evropskog ugleda. hteli da me predlože za predsednika sindikata još pre privatizacije. kad su moje kolege iz sektora. poverovala sam u priču. Mlad je dečko. avgusta 2006. Tu će biti jedna svetski opremljena laboratorija u kojoj ćemo mi raditi i istraživanja sa strane. i za to smo takođe podneli krivičnu prijavu. kaže on. Jović je bio u svojstvu Beštićevog vozača i telohranitelja. da ništa tu ne može da se učini u okviru sindikata. da nam spremaju prevaru. je isto odneta u “Zlatibor” Čajetina.. doslovno nam je rekao – ko ne želi da sarađuje sa njim može da se j. U to vreme ste bili na nekoj funkciji u sindikatu? Da. izdržaću. jer tek onda ćemo izgubiti i ono malo zaštite koju nam pruža ugovor o privatizaciji. kao njegov strateški partner. Jedna od tih mašina. Gospodin je to veoma vešto radio. Međutim. nego su sad plasirali priču kako će da nas daju u zakup novoj firmi „Delikato“. Dragoljub. jer istu mustru je koristio Rajić u zrenjaninskoj pivari – prebacivao radnike u druge firme da bi ostali bez prava iz kolektivnog ugovora koji su imali sa pivarom. Počeli smo sa dopisima Agenciji za privatizaciju. nema saradnje sa takvima i. da bi ga on na kraju kao ispoštovao. jer mi smo ustvari Beštićevoj firmi prodali svoja potraživanja. ili ne. upozoravali smo ih da vlasnik hoće da nas da u zakup. Bilo mi je malo čudno. jer sam mogla možda mnogo više da učinim. vidimo da je bezakonje nastavljeno i posle 5. radila sam u direkciji. neka dođu u firmu. i mi ćemo doći u kontrolu i videti da li on nešto radi. Računala sam da mi je ostalo još pet godina do penzije. Kasnije ćemo doći do stečaja. kajem se što tada to nisam prihvatila. niti pokreću proizvodnju. jer Beštić sad ne može. Bila sam napravila veliku grešku pre toga. Da se ustvari otupi taj pritisak ljudi da se pokrene proizvodnja? Jeste. a te mašine koje je doneo nikada nisu ni instalirane. predsednik sindikata je poklekao. koji je osvoio većinu glasova. Na žalost to je bila jedna teška obmana.

Ko je odgovoran za to što ugovor nije raskinut dok je još mogao da se spreči stečaj? Na to pitanje nismo dobili odgovor. i to na našim starim mašinama iz 1989. Tako smo ušli u firmu i odmah prvo gore otišli kod stečajnog upravnika sa zahtevom da Milidragović Žarko odmah napusti BEK. Na žalost. raskinuće kupoprodajni ugovor. da bi nam gospođa koju je u međuvremenu postavila nova vlada. sutra ne idemo na posao. Ja sam nedavno tražila izveštaj o krivičnoj prijavi iz ’98. i odlučili smo da presečemo katanac. svako će vam reći na koji način se to dešavalo. eto sad je tu stečaj. Znači. Agencija je u novembru 2007. koga god da pitate od radnika. i on. oni su raskinuli ugovor tako što smo mi otišli sa dva autobusa za Beograd i celog dana stajali ispred Agencije. Znači u martu je otvoren stečaj. taj dopis je poslat u februaru. i nismo mogli da shvatimo da sada nama koji smo gradili te firme. željom da primoramo institucije da zaštite naša radnička i vlasnička prava. Međutim ne. godine od zrenjaninskog Tužilaštva. pošto sindikat prestaje da postoji kad firma uđe u stečaj. pa ne mora da znači ako je on podneo zahtev da će to i da prođe? A ja se setim ’90-ih godina i svih onih silnih neplaćenih računa. Znači katanac ne treba da postoji da bi se zaštitila imovina fabrike u stečaju. Na žalost. Izgubili puno vremena verujući u promene. krenuli smo da napravimo udruženje malih akcionara. u meni je to izazvalo neki revolt. ja i moj suprug smo radili zajedno u firmi. i ponovo mu daju 60 dana dodatnog roka. Tražili smo preko Poverenika za informacije da nam se navedu članovi komisije koji su konstantno kupcu u privatizaciji davali naknadne rokove da ispuni obaveze. pošalju novu kontrolu. Dobila sam odgovor da nezakonitosti u deviznom poslovanju BEK-a nije bilo. pa smo prvo tu uspeli da animiramo grupu od 105 ljudi koji bi pokrenuli tužbu. Vratila sam se na posao normalno. Otišla sam u Trgovinski sud kod gospodina Stojkovskog koji je tvrdio ovako – zašto ste tako uznemireni. Ja se sećam celog tog dela novog pogona. ali ona će uraditi ono što je do nje. ako su uopšte i bile u firmi. već da i dalje upravlja tuđim životima. Kada smo im poslali treći dopis već smo bili ušli u generalni štrajk. i dali Beštiću prostor da sada postane ne 70 odsto vlasnik. ustvari 22. i svi koji su sa njim u sprezi. februara smo saznali da je podnet zahtev za podizanje stečaja. i ta tužna priča se sada samo nastavlja sa novim ljudima. Radila sam toga dana normalno svoj posao. Prosto je neshvatljivo da se takav neko ne kažnjava. I tek kad smo ušli u firmu. svi su u ono vreme delili te marke i to je bio razlog zbog čega nisu reagovali. ali i dalje nije bilo nikakvog konkretnog rezultata. Prosto. i svojom nebrigom ustvari doveli Bek do stečaja. i menadžer kupca koji nas je doveo u stečaj. Inače na BEK u stečaju je stavljen katanac tek kada su čuli da pripremamo okupljanje ispred fabrike. Mi radnici koji smo ostali napolju. ali smo shvatili. jednostavno. Na taj dopis oni ponovo sazovu komisiju. od nas starijih. i spremali smo se i sutra da dođemo na posao. jer kako drugačije objasniti to što ugovor nije raskinut iako se Beštić. pa kako smo uvek dobijali one telegrame da hoće da nam iskopčaju struju. da od toga nema ništa i da ćemo morati sami da se borimo za sebe. godine. nestalo je struje.SUOČAVANJE simulirao proizvodnju samo taj dan kad Agencija dolazi u kontrolu. taj gospodin me je uverio da je moguće da do stečaja firme neće ni doći. nego da ne bi ušli mi koji smo gradili tu firmu. koje do tada nije postojalo. obezbeđenje i još par njih. on da naredi da se zbog nas radnika stavi katanac. marta smo dobili informaciju. godine raskinula ugovor. Upozorili smo ih na to. Verujte. a u oktobru ste ušli u fabriku? U oktobru smo ušli u fabriku sa namerom. na žalost. To je bio četvrtak. kada smo gradili taj novi pogon za 80 odsto dohotka. dobili smo i podršku predsednika opštine Kneževića. jer me je gospodin koji danas u Trgovinskom sudu predsedava stečajnim postupkom BEK-a. Nakon toga smo još jednom tražili raskid kupoprodajnog ugovora. I pored žalbe povereniku. Koleginica sa kojom sam zajedno radila me nazvala i rekla – ej Mika. već 100 odsto vlasnik. Posle toga Milena Prstojević i članovi redakcije Z magazina na antifašističkom festivalu u Zrenjaninu uveče gledam na televiziji „Santos“ da je ušao stečajni upravnik u BEK. Zbilja nije mogao naći osobu koja više zna o stečaju BEK-a. pa mi sve odjednom bude manje strašno. nego. Pre toga smo se preko leta pismima obraćali institucijama. Trebala nam je neka forma da nastavimo borbu. ministru Dinkiću. jer je izostala čak i bankarska garancija! I rekla je da je njoj jako žao. gospodin Stojkovski je vrlo dobro znao i da će stečaja biti. tako da ta njihova komisija nije imala vremena ni da zaseda. 5. odnosno Jović ničega iz tog ugovora nije pridržavao. pošto je radilo nas nekoliko u računovodstvu. zbog kršenja ugovora. a i da jeste verovatno bi mu ponovo dala još 60 dana. Istovremeno smo pokrenuli spor za raskid ugovora kojima smo Beštiću ustupili potraživanja. jer one iz njegove investicije nisu ni bile u funkciji. 5. marta je dignut stečaj nad BEK-om. on takav ortodoksni lopov. ušli u firmu i tamo nastavili protest. iako je to morala da učini mnogo ranije. tako da smo sazvali protest ispred firme i presekli lanac. da on obmanjuje i državu i radnike. Ljudi su shvatili konačno da su prevareni. A Milidragovića je stečajni upravnik uzeo za pravnog savetnika. Mi danas duboko verujemo da je kupac bio u sprezi sa Agencijom za privatizaciju. rekla da joj nije jasno zašto taj ugovor nije odavno raskinut. mislim na porodicu Beštić. i da će on predsedavati tim stečajem. Agencija nam nikada nije dala imena članova 60 . da je proizvodnja bukvalno radila samo dva sata tog dana kad su bili u kontroli. I nemoguće je da Tužilaštvo ne nađe da je kršen zakon. menadžer onog režima.

a ovde. Rekla sam – otiđi i probaj. bez tih ratova. iako je bila na državnom budžetu kao dobar učenik. A duboko u duši on voli ovu zemlju. Da. Primorana je bila da sama sebi zaradi. ■ Razgovarao Ivan Zlatić 61 . Kada je to krenulo. ali to je samo jedan kraj klupka o BEK-u. obzirom da je on ’53. Kaže se – nekom rat. Podneli smo niz krivičnih prijava protiv Milidragovića. u Međi. godište. da ja njemu ništa ovde neću moći da pružim. I onda sam nekako na tren videla da je možda bolje. neke farmerke i to. ali ja to nisam videla. je nazvala mene telefonom i rekla mi.. ali ne znam kako ćete objasniti mojim kolegama. mlađa je krenula u srednju tu u Zrenjaninu. Kada je počela ta golgota u Sarajevu. Ali možda je trebalo malo elastično se snaći. I ne samo mene. jer tamo su bili njegove kolege sa kojima je i studirao i učio i radio. godine Milošević je kao bio mirotvorac svetski. svi bi rekli Darko Prstojević je pobjeg’o! Sramota ga je bilo. taj je danas na žalost moćan. strini nije problem da te nahrani i uvek ćemo nešto umesiti i pojesti. rekla sam joj da je pozdravljaju kolege iz „Šinvoza“. mladost. A ja verujem da ćemo mi stići taj korak. uopšte nije problem. jer zbilja danas bi mogla isto to da im ponudim što i onih godina. ne mogu da pružim ni svom rođenom detetu. šta ja to više hoću od njih sad kad su raskinuli ugovor. Na mom porodičnom imanju u Bosni postoji još samo moja snajka. A sa druge strane porodični problemi. oktobra? Bili smo svi ovde u centru. A ja i danas imam taj osećaj. nekom brat. Veoma su se dobro deca snašla što mi je posebno drago. da budem iskrena. Ja sam mu ovako samo rekla – Darko sine.. Nisam videla kada sam gubila braću. Pošto sam baš u tom trenutku bila u „Šinvozu“.. ne samo tog 5. Da. I ne znam kako je tamo toliko loše i kako neki pljuju na tamo. I to je istina. I voleo je i svoje Sarajevo. jer već jedva kupujem mojim kćerima. kolegama iz „Šinvoza“ i hiljadama drugih radnika u Srbiji koji su ostali bez posla zato što vi niste sprečili pljačku njihovih fabrika. Onda sam radila za neke lupeže. oni se nikada odande nisu vratili. pobediti Ameriku. Beštića. Ništa. to sve što se dešavalo. a postupci u kojima treba da se utvrdi kako smo otišli pod stečaj su negde u predsoblju istine. I kaže – pa ne znam šta da radim. I na žalost uvek nas je sve manje. Jer tada je jedna već studirala u Zrenjaninu na Višoj tehničkoj školi. Ja sam joj rekla – znate šta. I strašno mi je bilo da moje dete sa Danilom. a stečaj se završava po hitnom postupku. a danas su me ti isti ostavili bez posla. i sada da se on povuče. a kćer i ženu je poslao ovamo. a tamo mi je haos. daleko od toga. ali ja još uvek ne mogu da shvatim da te granice postoje. radila je danonoćno i to me je ubijalo. koji je pola Srbin pola Hrvat. Mislim da je nama kroz istoriju uvek falilo malo fleksibilnosti i pameti. kada su Milošević i Šešelj zvali u rat? Ja tada. Plan reorganizacije iza kog stoje stari vlasnici je pravosnažan.. Međutim.. Mi smo zvali Darka da dođe. To je tako normalno. Nisam verovala ni u kakva obećanja da ćemo. Sud je pre mesec dana konačno raskinuo ugovore koje smo zaključili sa Beštićem. Možda ja pripadam toj generaciji koja je naučila na tu. Za mene je to jednostavno bio haos. ginula je. mnogo invalida. Moja ćerka je bila primorana da radi tu u hamburgeriji da bi imala sebi da kupi nešto za školu. mnogo mlade dece. a sada je jako veliko razočarenje. a pobedićemo kada nas pobedi nesreća drugih. Poslednje pitanje – gde ste bili 5. Gde je rođen i odrastao. oktobra nego danima. Možda je to lično. a gospođa Sanja Mališić. plašili smo se za njegov život. Koliko znam. jer dok sam tražila da se raskine ugovor zvala sam je „Sanjice srce“ i „Sanjice dušo“. I to je ono što još malo fali u narodu. mi smo svi sedeli pored televizora i čekali da se jednom javi da je tome kraj. i kod nas se krivični postupci otežu u nedogled. mi smo morali da napustimo BEK. isto je sa većinom mojih kolega. koja je bila zadužena za kontrolu privatizacije BEK-a. Uopšte ne želim da opravdam politiku neku globalnu Amerike. i bila protiv svega. ali po tim prijavama nije puno urađeno. tužno je reći. Onda mi je rekla da sam licemerna. dever pokojni i njegov sin Darko su ostali da se bore. Jovića. gubici familije. ja sam bila i sada sam veliki protivnik ratova i uopšte svađa. poginuo je u ovom ratu. Jednog dana mi je rekao – čuo sam strina. kažem ja. S druge strane. ali nije više svestan da je živ. ali ako sa vama ne može drugačije da se razgovara. na žalost. i podigla sam telefon. i laže svako ko kaže da mu nije rođeno dete na prvom mestu. Ja nikada nisam mogla da verujem da mi možemo da pobedimo ceo svet. a prirodno je. Jednostavno ja mrzim ratove! Ja u Hrvatskoj imam devera koji ima sina. i oni su svi povikali: „Lopovi! Lopovi!“. Ja mislim da su svi ljudi isti. Vukašina smo znali da ne možemo ubediti. Za to Sarajevo je otišlo iz moje kuće četiri života i jedan. kao i u „Šinvozu“ i brojnim drugim fabrikama širom Srbije. Jer moj standard u odnosu na te ratne godine nije otišao gore. a radimo za te njihove izmišljene garantovane zarade i neke džakove crnog brašna.. Gde god su ginuli. To je za mene bio veliki dan. i ja ljude delim samo na dobre i loše. U Srbiji kad nešto kažeš u svoje ime uvek pričaš o armiji ljudi iza sebe. I onda su oni počeli da sređuju deci te papire i otišli su. sine. pobogu. a Darko je boravio kod mene. posle svega toga što sam proživljavala tih ’90-tih. Rekla sam – već nešto da ti kupim. Ja sam optimista uvek. Jako mi je bilo teško. To nikada nije moglo da da progres. kada nas pogodi. bila je previše mala. to ne mogu da ti obećam. Ja smatram da je i moj brat tada bio mlad. Ko je mogao da se tada nakrade. a sad Sanjicu hoću da strpam u zatvor. Ovamo sam se našla u procepu gde gubim familiju. Da se vratimo sada na početak – možete li da se setite kako ste razmišljali tamo krajem ’80-tih. Najteže je kad čoveka nešto lično pogodi... Jer i ona Jugoslavija kakva je bila.. Sećam se dobro da za njeno tehničko crtanje moja garantovana zarada nije bila dovoljna. da se gledaju preko nišana. ma koliko druge voleo i žalio. I tačno je tako bilo. Mala je bila kod zaove u Žitištu. i za neke lopove koje sam očekivala da će neko kazniti.SUOČAVANJE komisije. možda je nekome smešno. do ’95. meni ćete nekako i da objasnite da ste uradili sve što ste mogli. Danas sam duboko razočarana. ali mislili smo makar Darko da dođe. kada su oni krenuli u to. ne znam. ide se preko katoličke crkve za Kanadu pa ne znam šta da radim. ne primamo platu. zato što nisam znala da treba da se svađam i da psujem da bi ostvarila svoje pravo. gospođice. gledamo očigledne pljačke. za neke sam već rekla zbog čega su odbačene. jer ja ti sine ništa ne mogu pružiti sem golog života. a ništa nismo sačuvali.. kada je izgubio oba roditelja onda se i u njemu prelomilo. jesam ti se tako obraćala. u ovu džunglu nikada nije kasno da se vratiš.. Zadnji brat koji je živeo tamo. I on je rekao kad je bio na dopustu – sramota me strina. Jer tada se čisto preživljavalo. i u familiji i u fabrici. One su bile na selu u svekrvinoj kući.

Slično sam kasnije čuo kad sam išao u Beograd na proteste 96/97. studirao u Čačku. Njegovim programom je 24. i navijao za njega uz dobru večeru i pivo sa mladim socijalistima. ubeđivanju pokojne babe da ne može da glasa za Miloševića. Z redakcije) Pamtim ga i po jednoj neuspeloj pobuni protiv dodela nekih stipendija u školi. već se nerviram samo pri pomisli na to. Z redakcije) 50 para po komadu. Uglavnom se pred sobom 62 . Taj period kada sam krenuo u srednju školu pamtim pre svega po pisanju političkih parola na panoima i zidovima škole. (prim. da kažem “liberalno-tržišnog“. odlično sam savladao gradivo. jedan drug mi je rekao – da li ste normalni. i. Nisam baš verovao u stvari kao. godine poslat u rat na Kosovu. i ja sam se opredelio za informatiku na tehničkom fakultetu u Čačku. pošto sam još uvek studirao. inače neka nađe nekog drugog ko će da joj u banci podiže penziju. 1999. i da dobijete nećete ga pomeriti ni za pedalj. toliku energiju trošite na neku lokalnu vlast. Samo nisam uvek bio karakteran. na besplatnoj jednodnevnoj ekskurziji do Novog Sada. Rođen je u Raškoj. niti da je Reks izgubio glavu spasavajući Tita. To je ustvari išlo paralelno – moju sumnju u “odbrambeni rat“ umnogome je pojačala novčanica sa hiljadu nula. i to pre svega zbog ekonomske krize. Kako se ispostavilo. gde su me i profesori i srećni dobitnici gledali onako tupo u fazonu – ma pusti budalu. Iz novčanih razloga odustao od podizanja diplome inženjera informatike sa istog onog fakulteta koji je Velimiru Iliću dodelio titulu magistra. Kako je izgledalo živeti u Raškoj devedesetih? Bio sam vaspitavan po komunističkim načelima. 150 dinara za veče. da “je sve to naše zajedničko“. Tek sam 1993. 1 Autor aludira na Dragoslava Avramovića koji je bio ekonomista. a tu sumnju je onda udvostručilo to što je došao neki deda iz Amerike1 i odjednom rekao da odsad više nemamo inflaciju. bogami. ali do danas su ostale kao deo mene neke pozitivne vrednosti koje su tada forsirane – da se ne gleda nacionalna pripadnost čoveka.SUOČAVANJE Intervju sa Đorđem Palibrkom Rat je nešto drugo Đorđe Palibrk je naš drug. Nakon što sam upisao redovno drugu godinu studija. guverner Narodne banke Jugoslavije i dopisni član SANU. ideja da čovek nije sredstvo za eksploataciju već da ima pravo na dostojanstvo. Do 1997. zaustavljena hiperinflacija i dinar postao 1:1 u odnosu na nemačku marku. Ni dan-danas ne umem da odgovorim zašto sam otišao. živi i radi u Novom Sadu. na primer. predsednik SRJ (prim. Čini mi se da sam bio poslednji koji je u svojoj školi “Ivo Lola Ribar“ u pismenim zadacima ostao veran sintagmi “domovina SFRJ“ sve do kraja osnovnog obrazovanja 1993. zato što su dobitnici sasvim ’’slučajno’’ bili članovi mladih SPS-a. januara 1994. do ovog danas. odlučio sam da decembra te ’98 odem u vojsku! Kažeš – odlučio si da odeš u vojsku? Nisi morao? Ne. preko teritorijalnog. značiće mi to dosta u godinama koje su dolazile kako ne bih skrenuo u pomodarske zanose nalik verskom i nacionalnom. čitanju NIN-a na časovima. Elem. Lepio sam Lilićeve2 plakate po Raškoj za 2 Kandidat za predsednika Srbije ispred Socijalističke Partije Srbije. lupeta nešto. godine. godine počeo da kapiram da je društvo u kome živim daleko od poštovanja dostojanstva čoveka. onda je došlo vreme za studiranje. da se teži humanijoj preraspodeli dobara.

. poneki čak i viši oficir. Ili možda recimo vidite još jednu kolonu sa izbeglicama. recimo. imao sam nameru da se vratim… Po strukturi ljudi koji su boravili gore. ali u vojsci je sve u skraćenicama i tako se izražava. doživi nešto. drugi pored njega piše. Ili recimo krenete kolima. a još nisu išli na smenu na albanskoj granici. jer je na njima neka lepa devojka. Stigao sam kao poslednji u grupi. Oni su tu bili više od mesec dana a meni je trebalo samo pet dana do bankomat stadijuma ličnosti. To ti je odbrana suvereniteta na terenu. Ja sam prošao iza njega i otišao na sasvim drugu stranu kad je pucnjava počela. pa umesto da vreme provodim među "džombama" koji "seksaju guštere". Isto tako i ona situacija kada dolazi nova vojska. Major vas. pre nego što je napad uopšte počeo. Onda iz frustracije jednostavno počneš da radiš svakakve stvari. imao je zavidnu karijeru u vojsci i pokušavao je svim silama da me nje poštedi. U Mitrovicu. Budala. šta i kuda da gledam. kao da su te okolnosti iscedile sve ono što ga čini čovekom. međutim. pa me pita – znaš li ti uopšte šta je MRUD? To je inače. roditelji. ali opet. pokazuje mi gde je šta tu oko rova. Jedino Čarli ne mora tu da bude. Dok traje ta pucnjava i dreka. videlo se koliko je sati. bacane su i bombe na čoveka i od sve- 63 . kaže mi u jednom trenutku imaš tamo MRUD. deluje nekako najbezbolnije. A kako je tek samo kratak put od odbrana suvereniteta do sitnog lopovluka! Sad. svako tu krade prema svojim aspiracijama. Kao da čovek nije tu. Da. ustvari i ne možeš da uradiš ništa časno što bi imalo smisla. treba mu kad se vrati kući. I to je isto kao u “Vodu“ kada su Čarli Šin i onaj crnac aktivirali obe mine na prazno. izgovara moj broj i ime. dreka. Igrom slučaja kasnije sam čoveka sreo u Prištini. a ti pokušavaš da ostaneš pošten. recimo. Eto. otprati do baze. ipak se radi o čoveku koga znate. izgleda da se muva neka šiptarska grupa okolo! Hoću da kažem da je za svaki rat. uglavnom smo se šetkali tu po liniji idući od jednog do drugog rova koji su bili na rastojanjima od po dvadesetak metara. osuli su paljbu na njega i ranili ga. jer je sve trulo. počnu jednostavno da prolaze pored tebe jer nemaš prosto snage i vremena da se baviš njima. I nije samo on pokušavao. ubijene ispred svoje kuće. u početnoj panici. tada već u penziji. “obuku“ u Milanovcu. tako da sam ustvari ispao potpuna budala. Pre polaska dobili smo metalne pločice u koje treba da ubacimo papirić sa imenom i prezimenom. naravno. Ovako – kad je sve oko tebe nečasno. poručnik. odnosno privilegije koje stariji po nekom nepisanom pravu uživaju. i par onih koji to vole. Njihova forma. Šablon. Svega ima.. a i sama situacija je bila teža nego obično. Tada sam video scenu gde neko čita podatke sa pločica. Onda na trenutak zastane. čovek iz jedinice koju menjamo uopšte se ne obazire na to. ono – ljudi iz siromašnih porodica. Ali bilo je kasno. Nešto drugo mi je tu na pameti. Zato te “obuče“ da sve to gutaš. nije moglo da me izvuče sa Kosova. Završio sam tzv. desetar.SUOČAVANJE pravdam privremenom neuračunljivošću. proglasili za “vezaru“. naravno. na Kosovu mi je sve postalo kristalno jasno. vodnik. onda se uz najbolje želje oprosti od vas i verovatno vrati u štab da pomera tenkiće na mapi. borci sa prethodnih ratišta. nego želi da. Ja nisam mogao da odolim čokoladama. Potporučnik. a meni je i dan-danas taj neki njegov tup i prazan pogled u glavi. videli su da je vrag odneo šalu i pokušavali su na sve načine da me izvuku odatle. -Gde je ranjen? -U dupe. a kola koja su krenula samo par minuta posle vas dobiju metak u prednje staklo. Možda vidite ubijene ljude pored puta. Sećam se jednom dok sam bio u susednom rovu kada sam saznao da su onog prijatelja ustvari ranili naši. tolika pucnjava. A sutra te već čeka ko zna šta. bilo gde. a onda prelaze na sledećeg sa gomile… Nisam imao snage da ga ispunim . Ne poredim. Čarli Šin opisuje kako izgleda socijalni profil ljudi koji su sa njim. godine poslali su me na Kosovo. imaš onog septembarca i onaj tamo je decembarac. Recimo. Kad razmišljam o ekipi sa kojom sam tamo bio. kako sam kasnije saznao. iz razgovora kojeg se ne sećam. bespotrebno aktivirao MRUD. Jedva sam pratio druge. valjda sam dobro rekao. “položaj“ ima nekih kilometar. Kao da sam ispred bankomata. Elem. naravno. prijatelji. ili šta već koristi. što će reći oni koji nemaju “vezu“. Inače mi kondicija nikad nije bila jača strana. U jednom trenutku. onako rutinski. Nikad se ne zna. šalji njih noćas. mlađi vodnik. možda dva. kaže. Od baze do mesta gde smo zauzeli tzv. Način na koji se stvari odvijaju. Ništa. i negde na početku marta 1999. Tajac.. u očima drugih kao “vezara“. jer ne ide da pored odbrane suvereniteta ja sad razmišljam i osećam to što proživljavam. što je bilo daleko ugodnije od druženja sa ostalima. Osim toga. objašnjava mi on kako se MRUD. I malo para (municije). i tako. i nesrećna obična vojska. ali nije mogao protiv moje volje. gde opet. daje mi obaveštenja i uputstva. na nekoj nadmorskoj visini od preko hiljadu metara na granici četinarskog pojasa. Svi su uglavnom tražili neku vezu da ne idu u vojsku. dobio sam raspored u nekom centru za vazdušna osmatranja gde sam spavao na podu. Ne vidim čak u njemu ni neko zlo.sebe sam ubedio da mi se ništa neće desiti. I danas me hvata jeza kad se setim. Dakle oni koji moraju. jednostavno ne vidim ništa. Počinje smeh. rat na Kosovu sa Vijetnamom.. kao da se radi o galami na vašaru. iz malenih mesta za koja verovatno nikad niste čuli. Čovek koji je išao ispred mene skrenuo je sa puta i pošao u pogrešnom smeru. ako se dobro sećam. Na kraju je i na mene došao red da odslužim svoje na granici sa Albanijom. mržnju. a ja sam otišao iako nisam morao. Dečana do nekog sela pored Junika. Bilo je dosta onih koji su izbegavali vojsku a navijali za rat. Sa jedne strane malo vam je glupo što se smejete. eksplozivna naprava koja se postavi ispred rova i treba da je aktiviraš ako krenu u juriš. “osnovnu“ tzv. A ostali su me. počinjao je rat. Ako sam se tokom obuke i pitao oko suštine mučenja i ponižavanja. Cilj je da stvari prema kojima inače osećaš gađenje prestanu da te se tiču. Pitao sam se koliko će meni trebati da postanem takav. pamtim samo isti utisak. Drugom se opet sviđaju porodične fotografije. Eto. u baznom logoru. Možda. Moj stric. proveo sam nekih mesec i po dana na turneji od Mitrovice preko Peći. sem jedne kraće pucnjave u kojoj je neko. Prvi dani su prolazili mirno. naletite na novo selo u kome je bilo “čišćenje“. sve što su mogli je da pokušaju da mi ublaže boravak na svetoj zemlji. Prevedeno na naše prilike – ali. dobrovoljci. često se setim filma “Vod“. zbog panike. Konstantan. univerzalna stvar taj stravičan psihološki pritisak koji svako trpi. koliko mi sleduje. Jedan od drugara recimo našao motornu testeru. i kad je hteo da se vrati.

možda ima i neke simbolike u tome. i znam da su gluposti. pravim u svojoj glavi svakojake scenarije. Dok sam živ. Nešto sam čoveku bio simpatičan i smešan. Ostao sam zahvaljujući lekarima. Pa opet smeh. Kada nekima predstavite kako to ustvari izgleda. Fizička bol i iscrpljenost su zanemarljive. bio je nepodnošljiv. gde ste sigurni da nećete poginuti. dešavalo mi se više puta da dobijem odgovor da sam subjektivan i emotivan prema tome. Prvo je stigao tenk. eto… tako nekako tu. nekih šest sati nas desetorica smo bili sami u borbi. družio se. odnosno život. Pucnjava je prestala.SUOČAVANJE Ljudi ginu. Kako izgleda povratak u život posle rata? Nije ni malo lak. a “samo“ sam imao jedan takav dan. Taj boravak tamo mi je značio dosta. Već tada sam došao u onaj “bankomat stadijum“. Da nema tog kamička. i jeza koja hvata kada pogodi na svega par koraka od vas. Kraj rata sam dočekao u bolnici u Prištini. Ja sam švercovao raznoraznu robu sa prostora koje sam do skora kobajagi branio. Verovatno je ta neizvesnost bila u nekim segmentima teža za proživljavanje od samog rata. ali koliko mi mozak nije radio ničeg se ne sećam. a ja treba da se bavim uopšteno. lomljenje ruke kamenom da se dobije bolničko lečenje. ili izgubili partiju šaha. Rat i jeste strašan samo na nivou pojedinca. tu su i drugari sa suprotne strane koji se približavaju i nikako ne prestaju da pucaju. strada guza.. pre svega da malo ohladim glavu i sredim utiske. to je bila kulminacija svega. ali ništa. koji je dodao tu i tamo još po neku bolest da mi se nađe. Čitav dan je trajala paljba. bio sam užasno ljut na ostale u jedinici. jedan maleni kamen koji čini mikroneravninu ispod postolja minobacača. Zatim sam poslat na lekarski u Prištinu. Hrabrost verovatno postoji samo u Holivudu. a ja treba da se bavim uopšteno. Stepen samopouzdanja oscilira u velikim razmacima. opšte nemaštine i beznađa. od. Da se ne radi o nekom uobičajenom puškaranju. Možda bih eventualno mogao da istolerišem pištolj na vodu. ga. i dobro sam procenio kome treba da priđem za pregled. tih 10 metara za koje vas promaši mina. I moram vam reći da 64 . Dan pre povratka u Metohiju je bio.. Čovek je provukao tenk kroz šumu!? Uspeo je da ih potisne. A onda iz susednog rova dolazi čovek koji nam govori da je od 30-tak ljudi. U moralnom pogledu.. Zato sam kako znam i umem morao da se vratim u normalu. do. Onaj koji to ne oseća sa nekim normalnim ljudskim emocijama. a pogotovo glavnom kardiologu. kako vreme odmiče. gde se srećom ponovila gotovo identična priča kao i u Peći. političkog razračunavanja ubistvima. Počelo je još u 6 ujutru sa jakom pucnjavom. ono tamo je nečiji brat. a morate da dobijete svaki put. i da se neće tek tako završiti. da treba da idem na lekarski u Peć. Doktorka mi je dala znak da ćutim. i ko zna šta još. a ubrzo posle njega stižu i pešadinci. radimo i živimo sa njima – period “obnove“. ne bi bilo ni vas. pa me je vodao po gradu. Prosto. pio ruski čaj. koliko je pokrivalo taj deo terena. i pošto u bolnici nije bilo nikakvog nadzora. već da ne želim više da vidim oružje. svi kriterijumi su pali. Nisam mogao da razmišljam ništa.. na nivou nacije to izgleda kao da ste dobili. i bori se sa sobom da povrati elementarne ljudske kriterijume. nije frka. Ne znam. recimo. Sve vreme do tog trenutka praktično nije postojao nikakav kontakt između mene i porodice. Koliko god da to drugi verovatno i ne primećuju. nema problem ni da se snađe u takvom okruženju. Noćio sam čak jedno veče tamo kod njih. Ženi sam tihim glasom rekao da nisam bolestan. Sve gluposti oko mene su.. Proveo sam u Peći nekoliko dana. Matematički gledano. a onda i očajanje. Rat i jeste strašan samo na nivou pojedinca. ali prosto nisam bio u stanju da se borim. Sećam se da sam nešto i pričao sa čovekom pored. da gledam to sa višeg nivoa. Vratili smo se u bazu pre mraka. ja nemam više snage da razmišljam. Tamo su radila dva kardiologa. A onda sam shvatio da je ipak najvažnije to što sam živ.. da gledam to sa višeg nivoa. a mine su sve vreme padale oko položaja. koncentracija od stalne napetosti i zujanja hitaca. razgovarao sa ljudima. čovek se onako pod utiskom preispituje svaki dan. Uz sve to. od tog trenutka sam prestao. otac. Starešinu sam isfolirao. jer sam osećao da im to dugujem Rat lomi čoveka mentalno. išao sam sa cimerom iz sobe do nekih njegovih rođaka u romskom delu grada. U talasima pucamo jedni na druge. Plan je bio da nekako pokušam da dobijem poštedu i da se ne vraćam na granicu više. na nivou nacije to izgleda kao da ste dobili. na bezbednom. stvarnost u ratu je. Kako si se osećao kad si to saznao? Bes. pošto danima ne sme da izađe. videlo se po minobacačkim granatama koje su počele da tuku svuda oko nas. otac. bez ikakve komande. Stvarnost u ratu je da čovek sa kojim deliš rov hoće u njemu da vrši nuždu. i tek kad je uveren da ćeš ga “štititi“ on izlazi i ode iza drveta. ’’zanimljiv’’. počeo sam da ih provociram. dan pošto smo se vratili u Metohiju. Vraćam se sebi tek kada u jednom trenutku stiže pojačanje. A kako da drugačije posmatram to? Ljudi ginu. ono tamo je nečiji brat. Isto tako. Ne smem ni da pomislim kako je bilo njima. Slušao sam kako meci pogađaju u deblo koje mi je služilo kao zaklon. i da sebi ponovo nađe mesto među ljudima. pored mene čovek više i ne gleda gde puca. recimo. Bilo je oko 3 popodne. Ako sam do tada i gutao budalaštine. jer imate samo jedan žeton. Pritisak u glavi dok je to trajalo. I to na čelu sa jebenim oficirom! Dakle. pre dolaska pojačanja bilo ostalo samo nas 10. Ta konstantna igra na sreću koju igrate sa svakim zvukom kada granata izleti iz minobacača. popušta mi. i najgore je što sam bio svestan toga. shvatate da ste u situaciji gde nemate šanse da upravljate ni malo svojom sudbinom. a onda je glasno rekla da rezultati na ultrazvuku izgledaju sumnjivo i da bi da me zadrži neki dan. dužan sam svim tim ljudima. nemoć. Pa onda ide i konstatacija -Izvuče se baraba. samo da ne razmišljam o onome što se događa na 50-tak kilometara odatle. a da su drugi pobegli još oko 9 ujutru. ili kuhinjski nož dok seckam luk. Odmah mi je bilo lakše. to je. ili izgubili partiju šaha. hteo sam da se tučem.

SUOČAVANJE mi uopšte nije loše krenulo. Vidiš po ljudima oko sebe. Tada. Da li je baš sve tako. pa meni je bilo lako da to kažem.. gluposti.. posle 5. Država se otvorila prema svetu i ponovo je imalo smisla studirati nešto za šta sam verovao da će kad-tad postati jedna od fundamentalnih oblasti u društvu. putokaz neki.. Kolega koji sedi preko puta mene priča kako da napadamo crkvu. ali meni je u tom trenutku svašta prošlo kroz glavu. kao šansa za karijeru. nikada očekivao puno. tako nešto je normalno. Zaista sam bio pun elana i voljan da maksimalno uložim energiju da budem delić pozitivnih promena u društvu. Brusa. i moram reći da su mi tada delovale bezveze. šta bi i kako mogli da rade. Tako sve do 5. neofašističke organizacije. u tom trenutku. ili oni ljudi sa kojima sam služio na granici ne znaju kako drugačije da traže pravo na osnovne stvari u životu i elementarno dostojanstvo. rodne mi Raške. hajde da kažem revolucije. oktobra sam često u razgovorima sa ljudima slušao priče tipa – ovi sve prodaše u bescenje. u smislu akcije gde bi se ljudima dala šansa. već da izazove da on postane njihova tema i na taj način opstane. prilika da učim. taj dan mi je na neki način bio znak da su promene moguće. da mu stajling ne izgubi vezu sa levicom. Nisam verovao u drastično bolji standard i. Dok sam bio na studijama. Krenuo sam i sa političkim angažovanjem. njihovom nezadovoljstvu. zato sto sam u specifičnoj oblasti. uz to tražite od njega da bude svestan svih svojih (kolektivnih) grehova u prošlosti. u radikalizaciji. Kao što ni za vreme rata nisam mislio da su mi oni sa druge strane neprijatelji.. Taj dan nisam ni bio u Beogradu. i u to vreme sam se bavio uglavnom problemima na fakultetu. Njemu jednostavno treba idiotizam u društvu. ako ništa drugo. Zvali su me na taj neki uvodni sastanak. iako još uvek na studijama. I kako ti sada izgleda Srbija? Posle 5. bla. Batalio sam totalno šverc. nešto skromno.. Obećavate čoveku blistavu budućnost. nekim sticajem okolnosti. Ustati u 6 ujutru za nešto u šta čovek ne veruje… nema šanse. Kasnije sam ostao u kontaktu sa ekipom iz organizacije. samo me je interesovala prilika da se usavršavam. šta znam. vidiš ako se recimo provozaš do Kuršumlije. jedva sam živu glavu izvukao. Elem. Posle mi je bilo jako krivo zbog toga što nisam lično prisustvovao. Trgovišta. odmah posle studija sam se i zaposlio bez po muke. čovek me prozove sarkastično.. da će korupcija i kriminal naprasno nestati. izolaciji. šta znam. ili su pak u nekim nenormalnim uslovima radili po principu kako se radilo za “bizmismene“ devedesetih… Jednostavno. On napada sve te koje napada zato što zna da ih neće promeniti. Većina ljudi sa kojima sam se družio ili nisu mogli da nađu posao. onako nezvanično. navodim neke primere gde smo ranije pokušavali u Čačku sa nekim besplatnim kursevima za računare. onako je obučen po poslednjoj modi. već sam uveliko zarađivao svoj novac. ■ Razgovarao Ivan Zlatić 65 . ako drugi ljudi imaju šansu da žive dostojanstveno. čisto. bilo kako. bla. Mene je nacionalizam raspalio žešće nego ikog drugog na tom sastanku. vratio se na fakultet i posvetio se informatici. Kad vidiš to sve oko sebe. bio sam dosta aktivan u studentskim organizacijama. ima jedino bradu doduše. taj dan je morao biti trenutak sa kojim ću prestati da živim na način na koji sam do tada živeo. i dalje ljudi oko mene nisu dobili šansu za neki dostojanstven život. otpustiše silne ljude i slično. kaže kako bi za pauzu za ručak trebalo da kupimo neku socijalnu picu. Na kraju rasprave. tražite njegovo požrtvovanje i strpljenje.. On se tada vidi kao bela tačka na crnoj pozadini.. Ja onda počnem da kukam da treba valjda neko da se bavi i lošim socijalnim stanjem. On se ne vidi ako je oko njega sve u redu. Kako si doživeo taj dan? Puno mi je značio. nisam mogao da ne primetim da u mojoj liberalno-tržišnoj. ne mislim da mi je neprijatelj. oktobra. čak i kada to ne deluje tako. i to koliko god meni tada delovalo da se stvari menjaju na bolje. pa desničarska udruženja.. normalno je da se čovek preispita. Banalnost. ali. Bio sam u fazonu – ko im je kriv. iznose ideje šta bi po vašem mišljenju bili ciljevi. protiv nacionalizma. tržište ne prašta slabima… Hm. Nisam tada verovao da je moguće to što se desilo. ali ja ni za jednog nesrećnika koji je zaglavio sa mnom na granici. i da li je problem u konzervativnim snagama u društvu. eto. pravci i načini delovanja i druge slične.. nađem se tada sa jednom ekipom uticajnih omladinaca nevladinih organizacija i političkih partija. Nisam od te. gde se. oko osnivanja nove nevladine organizacije koja bi trebalo da popuni tu prazninu koja postoji na levici. baš-me-briga-za-druge teoriji nešto ne štima. i da li je to uzrok lošeg stanja u zemlji? Da li je radikalizacija zemlje proizvod nacionalizma. šta znam. Jednostavno. oktobra.

La Pont je iz Kazbaha. Kako teče uvodna špica. Socijalističkom Partijom predvođena vlada. sa kontrolnim punktovima. dajući vojsci odrešene ruke u Alžiru. Iako se fokusira na samo jedan aspekt rata – Alžirsku Bitku iz 1954-57. i po scenariju Pontekorva i Franka Salinasa. i predstavlja ključnu figuru oružanog ustanka. Bitka za Alžir prati dva glavna junaka: Ali La Ponta (Brahim Haggiag). Usvajajući kvazi-dokumentarnu formu. padobranci lociraju La Ponta i tri druga borca otpora. masovna postrojavanja i tortura prikazani u filmu anticipiraju izraelske napade na Palestince i metode koje i danas upotrebljavaju SAD snage u Iraku i Avganistanu. Sredovečni čovek otkrio je La Pontov identitet i boravište. u Kazbahu. žena i dece bilo je mučeno. Na desetine hiljada nedužnih ljudi. U stvari. Gi Moletova.Z DODATAK Ričard Filips Vanvremenski portret antikolonijalne borbe u Alžiru (Film Bitka za Alžir (1966). Pukovnika Matijea (Žan Marten). film se vraća unazad u 1954. ikad napravljen. sa Fransoa Miteranom kao ministrom unutrašnjih poslova. vođstvo FLN-a mobiliše La Ponta u seriji odvažnih ali krvavih terorističkih napada. Skoro dva miliona francuskih vojnika služilo je u konfliktu. gusto naseljene i siromaštvom pogođene oblasti Alžira. i francuskog komandanta padobranskih jedinica. Film počinje 1957. mučenja i silovanja bila su svakodnevna pojava. usvojila je Dekret o Specijalnoj Sili (Special Powers Act). Kao što se vodeći francuski general kasnije hvalio: "Dali su nam odrešene ruke da radimo ono što smo smatrali neophodnim". I dok La Pont i njegovi drugovi razmišljaju o svojoj sudbini. kombinovan sa inovativnim filmskim tehnikama. Ubistva. kome je određeno da taj otpor slomi. vođu zloglasne Desete padobranske divizije. FLN na to odgovara 66 . Zbog povećanja tenzije. komponovanom od Enio Morikonea i samog Pontekorva. brutalni je predstavnik francuske vojske. mnoge pravo u bodljikavom žicom ograđene koncentracione logore. režiser Đilo Pontekorvo) 29. maj 2004. Matije. film zatim postepeno izlaže ključne etape ustanka i političke evolucije La Ponta. a samo u Alžiru "nestalo je" više od 3. ili budu razneseni. lidera rasističkog Nacionalnog Fronta. Pošto testira njegovu ozbiljnost i političku hrabrost. U Parizu. neobrijanog i unezverenog Alžirca. Francuski stanovnici na to odgovaraju noćnim bombardovanjem i rasno motivisanim napadima. koji se svi kriju u udubljenju iza tajnog zida. Matije i njegovi oficiri upravo su iznudili priznanje od polugolog.000 ljudi koje su uhapsile francuske snage. veštim izborom glumačke postave i impresivnom muzikom. Matije stavlja Kazbah pod preki sud. Skoro 40 godina nakon svoje prve projekcije on ima ogroman odjek jer demonstrira modus operandi savremenog kolonijalnog ugnjetavanja i otkriva ono što podstiče i napaja svaki nacionalni pobunjenički pokret. uključujući i aktuelnog francuskog predsednika Žak Širaka i Žan-Mari Le Pena. protiv kolonijalne vlasti u Alžiru. koji je koncipiran po uzoru na Žaka Masua. kad je FLN započeo veće vojne operacije u Alžiru. uključujući mladu ženu i trinaestogodišnjeg dečaka.000 sela. bivši bokser i sitni lopov. daje filmu izuzetnu autentičnost i dramski intenzitet. Taj kontekst. La Pont. nagrađivani crno-beli film. U režiji Đila Pontekorva. mobilišu se padobranske jedinice koje će se obračunati s pokretom otpora. jednoj od najstarijih i najvećih francuskih kolonija. Dat im je ultimatum – da se predaju. pionirski je rad i verovatno jedan od najmoćnijih filmova o kolonijalnoj okupaciji. Le Pen je čak bio optužen za aktivno učestvovanje u mučenju zatvorenika u ozloglašenoj Villa Sesini u Alžiru 1957. vojnim racijama i masovnim hapšenjima. Tokom osmogodišnjeg konflikta francuska vojska i s njom združena milicija pobile su skoro milion Alžiraca. gradske opsade. Pontekorvov 116-ominutni film dramatizuje jednu od najkrvavijih antiimperijalističkih borbi dvadesetog veka – pobunu iz 1954-62. i podstakli uništenje više od 3. koji je član FLN-a (Nacionalnog Oslobodilačkog Fronta) i simbol alžirskog otpora. Francuski "mirovni" programi isterali su dva miliona Alžiraca iz njihovih domova. i otporu istoj. odlučuje da se pridruži FLN-u nakon što je prisustvovao sceni u kojoj francuske kolonijalne vlasti giljotiniraju jednog borca alžirskog otpora. dvokilometarske. – Pontekorvov film je izuzetno delo. spremne da iskoristi svako sredstvo da bi uništila nacionalni pokret. Bitka za Alžir.

Takve okolnosti. Nova verzija filma. pita reporter. Bioskop koji pomera granice Rođen 1919. potpiše Evijanski Sporazum i preda vlast FLN-u. međutim. htele su da se pobuna uguši. i možete dobiti naše korpe". koristiti ženske korpe i tašne za terorističke bombaške napade na francuske civile? M’Hidi odgovara mirno. Dejvid Ignejšs. Prava svrha ove projekcije bila je. svaki pokušaj da ustanovi političku ili moralnu ekvivalenciju između krvavog terora otpora i terora francuske vojske. cenzurisane su u Britaniji i Americi kad je film bio prvi put prikazan Pošteno ispitivanje Iako Bitka za Alžir nedvosmisleno podržava otpor. Sve novine. pišući za Vašington Post. Ovaj politički pristup dobro je demonstriran u jednoj sceni u kojoj novinar izaziva Ben M’Hidija da opravda FLN-ovu taktiku. Zapravo. Pontekorvo odlučuje da se posveti filmu nakon gledanja Roselinijevog Paisana (Seljaka). elektro-šokovima.. Kad je pobuna prvi put počela. cenzurisane su u Britaniji i Americi kad je film prvi put bio prikazan. M’Hidi opominje mladog regruta da "terorizam" ne može obezbediti pobedu ni u ratovima ni i revoluciji. vi se svi slažete da treba da ostanemo. oni su ubili dvoje'. Napustio je IKP 1956. svejedno. film o sicilijanskim rudarima. kao po tehnici koju su američka vojna policija i obaveštajna služba primenjivale u Abu Grajbu i Gvantanamo Beju. Pretrpevši bitan uticaj neorealističkog filma i ruskog režisera Sergeja Ajzenštajna. nakon što su Sovjeti ugušili mađarski ustanak..Z DODATAK novim ubistvima. Pontekorvov portret Matijea inteligentan je i bez preuveličavanja. Diskusija između La Ponta i vođe FLN-a Ben M’Hidija naročito je interesantna. ali da je pobeda "najteža od svega". pravi seriju dokumentarnih filmova. i Sekretar Odbrane SAD Donald Ramsfeld počeo da zahteva "naprednija obaveštenja" sa njihovih saslušanja u Iraku i drugde. međutim. "Mislim da je nevažno reći 'ovi su ubili deset. 1 Special Operations and Low Intensity Conflict department ipak. ne završava smirivanjem situacije. Visoko obrazovan i staložen. glasna muzika koristi se kako bi prigušila užasne krike žrtava.. I odavati osećanje da se identifikujete s onima koji su u pravu". marta 1962. već izbijanjem. da imamo vaše avione bilo bi nam mnogo lakše. i režira svoje prvo delo. I da će "tek nakon što pobedimo započeti prave teškoće". U avgustu prošle godine. uključuje i ove zastrašujuće momente. a mi želimo da ostanemo. Kao što je izjavio jednom novinaru 1966.. "Uprkos različitih nijansi u mišljenju. zaključuje on. (ali) sad bih hteo da vas pitam: Treba li Francuska da ostane u Alžiru? Ako odgovorite sa 'da'. čak i levičarske. Matije odgovara: "Reč 'tortura' ne pojavljuje se u našim naređenjima. podsećajući na francusko bombardovanje hiljada alžirskih sela napalmom: "Naravno. par godina kasnije. koje ne pokušava da romantizuje FLN ili njegove terorističke metode. Izazvan od reportera da kaže nešto o svojim brutalnim metodama.. žene Kazbaha pridružuju se FLN-u i detoniraju bombe u francuskim civilnim područjima. Matije objašnjava svojim oficirima da je FLN "anonimni i neprepoznatljivi neprijatelj. onda morate prihvatiti i sve nužne posledice". koji će najzad primorati Francusku da 19. svedoči da vojska razmišlja kreativno i nekonvencionalno o Iraku". nemilosrdan u svojoj odbrani francuskih interesa. Morate prosuditi koga će istorija osuditi. zahtevaju da svi "ljudski obziri" prema pokretu otpora budu isključeni. Dajte nam vaše bombardere. komandant padobranaca najpotpunije je razvijeni karakter u filmu. Ali intenziviranje francuskog vojnog terora i neuspeh generalnog štrajka FLN-a konačno uzimaju svoj danak. i bio komandant Treće Brigade u Milanu tokom dve poslednje godine rata. Điljo Pontekorvo bio je član antifašističkog pokreta otpora. i delimičnim davljenjem. i pobuna 1957. Nije li "kukavički". te Matije pokreće program sistematske torture i drugih oblika kolektivnog kažnjavanja. 1957. a ko je u pravu. i delimičnim davljenjem. Kako napadi i protivnapadi eskaliraju. Scene mučenja zatvorenika plamenom. izneo je apsurdnu tvrdnju da je to "znak koji. pridružio se Italijanskoj Komunističkoj Partiji (IKP). (ali) problem je u tome što FLN želi da napustimo Alžir. Njegov sledeći film bio je 67 . On ga upozorava da je revolucionarna borba teška. Scene mučenja zatvorenika plamenom. do 1956. Od 1946. Ovo se dogodilo pošto je irački pokret otpora počeo da intenzivira svoje operacije protiv vojske SAD. Problem je u tome što su oni (Alžirci) u situaciji u kojoj je jedini faktor ugnjetavanje. Pentagonovo odeljenje za Specijalne Operacije i Konflikte Manjeg Intenziteta1 odlučilo je da pusti Bitku za Alžir svojim zaposlenima. Film se. film ukazuje na neke od političkih slabosti i kontradikcija te organizacije. nepravedno podcenjeni La Grande Strada Azzurra (Široki Plavi Put). uključujući njene pokušaje da kombinuje standardnu levičarsku retoriku sa apelom na konzervativna islamska osećanja. uključujući Pane e zolfo (Hleb i sumpor). u Pizi. da još više ohrabri sadističko i protivzakonito maltretiranje zatvorenika koje drži vojska SAD. Pontekorvo je brutalno pošten u svom slikanju FLN-ovih terorističkih napada na francuske civile ali odbacuje. elektro-šokovima. nije bilo čak ni nijansi u mišljenju. koji se skriva među hiljadama drugih koji su mu slični". nadajmo se. biva ugušena. međutim. Bitka za Alžir pokazuje šta ove "nužne posledice" podrazumevaju. Zapravo. Koristeći fraze koje danas ponavlja Vašington kako bi opravdao svoj "rat protiv terorizma". Matije je. I.. masovnih demonstracija i novog alžirskog ustanka. film je u potpunosti objektivno delo. Isto tako.

kompjuterski generisane slike nikad neće moći da postignu. Film ima očiglednih političkih ograničenja. zauzvrat. o baskijskom separatističkom pokretu. a 1964. uključujući i kamermana Marselo Gatija. Iznad svega. koji je pedesetih stavljen na crnu listu u Francuskoj zbog podrške alžirskom otporu. Masovne demonstracije u kojima pred kraj filma učestvuju stotine ljudi zadivljujuće su i imaju izvesni intenzitet i nametljivost koju moćne. koja je. na prikazivanju filma u Rimu. u kome glumi Marlon Brando. i samo devet kvalifikovanih tehničara na projektu. koji igra Đile Đafara i La Pontovu prvu vezu sa vođom FLN-a. bio je jedan od glavešina otpora i omogućio inicijalnu priču na kojoj je scenario filma zasnovan. U stvari. i po prvi put tretira Severno-Afrikance ozbiljno. Ma koliko brutalna ili vojno sofisticirana. a u neke bioskope koji su planirali da prikažu film podmetnute su i bombe.000 dolara budžeta. nije dostigao intenzitet Bitke za Alžir. kako su to činili raniji evropski i američki filmovi. i kao takvi predodređeni na neuspeh. On ne pravi nijednu referencu na suparničku stranku unutar alžirskog nacionalnog pokreta. ipak. fašistička grupa napala je članove publike. šesnaestomilimetarska reporterska ručna kamera. Pontekorvo je nakon Bitke za Alžir snimio Burn! (1969). Njegovo razvijanje kvazi-dokumentarne forme. uglavnom od regruta sastavljenoj. Marsel Opulsa. dotle je u Francuskoj i Britaniji bila zabranjena sve do 1971. 1972. francuskoj armiji. inteligentan i ubedljiv opis antikolonijalne borbe. Nijedan od njih. Yacef Saadi. Skoro je neverovatno da je Bitka za Alžir bila proizvedena sa samo 800. i mnoge druge. s narativnim stilom i podelom na poglavlja kao u filmskim novostima. međutim. niti pokazuje kako je opštenarodni otpor alžirskih masa uticao na radničku klasu u Francuskoj. i to takav koji energično zastupa legitimna prava masa u svakoj potlačenoj zemlji da se odupru imperijalističkoj okupaciji. nemoguće je gledati Pontekorvov film a da se ne shvati da su SAD okupacija Iraka i drugi neokolonijalni projekti jedna reakcionarna utopija. umesto s podsmehom ili sumnjom. Sa snimanjem lokacija u Alžiru počeo je tek nakon šestomesečnog istraživanja i opsežnih intervjua u Alžiru i Francuskoj. Pontekorvov film koristi tehnike koje su bile vrlo inovativne za bioskopsku dramu sredinom šezdesetih. imperijalistička represija nikad neće moći da uguši ili potisne demokratske težnje kolonijalnih masa. započela talas štrajkova i protesta protiv vlade Šarl De Gola. Sredovečni čovek koga muče i koji na kraju izdaje La Ponta bio je privremeno pušten iz alžirskog zatvora da bi odigrao svoju ulogu.Z DODATAK ranivši jednog. ■ Preveo Vladimir Bogićević Kapo (1960). Haggiag (La Pont) je bio nepismen i nikad nije ni ušao u bioskop pre no što je izabran da glumi u filmu. Žan Marten (Pukovnik Matije). a zatim Ogro (1979). i koji se obračunava sa britanskim i portugalskim kolonijalizmom u osamnaesto-vekovnoj Zapadnoj Indiji. Publika se uvodi u uske ulice siromaštvom pogođenog Kazbaha. ozbiljno 68 . dramatični realizam filma tako je ubedljiv da su se producenti osećali obaveznim da u uvodnoj špici objasne kako snimci pravih filmskih vesti nisu korišćeni u produkciji. usledila je Bitka za Alžir. Ekstremno desničarski elementi pretili su smrću porodicama tri bioskopska menadžera u Francuskoj. Bivši alžirski kolonisti i OAS (Tajna Vojna Organizacija) u Francuskoj žestoko su se usprotivili filmu. bio je jedini profesionalni glumac. koja je postala izvor inspiracije za režisere poput Koste Gavrasa. gde je bila nominovana za tri Nagrade Akademije. uz pažljivo rekonstruisanje državne represije i rasnog ugnjetavanja koji su konačno doveli do pobune. Italiji i SAD. Dok je Bitka za Alžir postigla trenutni uspeh u Alžiru. I bez minimalizacije ili zanemarivanja tih problema. Ostatak postave bio je regrutovan u Alžiru. korišćenje proglasa FLN-a i zvaničnih objava francuske vojske bili su nešto što pomera granice i filmu daje specifičnu naelektrisanost. o nacističkom koncentracionom logoru. Bitka za Alžir je. Niti on obrađuje rastuću antiratnu opoziciju običnih vojnika u toj.

kao i njegova strast. istovremeno postavljaju četiri bombe na javnim mestima punim ljudi… Film izrasta upravo iz samog oslobodilačkog pokreta koji prikazuje: posle sticanja nezavisnosti 1962. najpoznatiji po filmu Bitka za Alžir. To unosi preokret u njihove živote i oni ne mogu više nastaviti da žive na normalan način. godine – doživljava se kao izuzetno relevantna i danas. moram reći da njegova snaga. videli smo da borba protiv kolonijalizma menja mentalno stanje i običaje naroda. Jedna od izvanrednih stvari u njemu jeste način na koji prikazuje trenutak buđenja i organizovanja. morate pokazati koliko je situacija bila teška za obe strane. oktobar 2006. Organizacija prodire u ljudski život na svakom nivou — čak i scena venčanja postaje politizovana — i to je. godine. Film pokazuje kako postepeno sve postaje deo političkog procesa. čija se radnja odvija u koncentracionom logoru za vreme Drugog svetskog rata.godine uz veliko odobravanje i nove pohvale. nadu i radost. ostaju jednako snažne. Kad Ali la Ponte. Mi smo bili tamo nekoliko meseci pre oslobođenja i videli smo svašta. Izazvavši. to je zaista jedan od znakova da je kolonijalizam dostigao nepodnošljiv nivo i da su se ljudi preobrazili.) bio je italijanski filmski stvaralac. snažan utisak na premijeri. bokser i lopov. odevene evropski. kad se bavite tako dramatičnom istorijom. Da bi pobedili kolonijalizam oni su morali da promene same sebe. – 12. Film Bitka za Alžir stvara odličnu iluziju realnosti kombinujući sekvence dokumentarnih filmskih novosti sa igranim sekvencama u kojima amateri i profesionalni glumci igraju karaktere zasnovane na stvarnim istorijskim ličnostima (uključujući Saadi Yacefa. Mnogo vam hvala za ovaj film [publika aplaudira]. i pamtimo mlade ljude koji po celu noć razgovaraju na ulicama. Said: Da. Pontekorvoove komentare u oba razgovora sa italijanskog je preveo Antonio Monda. snimljen u stilu dokumentarnog filma. već širom sveta. i Prikazivanje Islama. Bitka za Alžir je ponovo teatralno prikazana 2003. Godine 2000. Kapò (1959). Oni zatim postaju deo jedne strogo disciplinovane organizacije. razgovarao Edvard Said Diktatura istine Bitka za Alžir (1966) Film Đila Pontekorva (Gillo Pontecorvo) predstavlja uznemirujući prikaz borbe alžirskog naroda za oslobođenje od Francuske. Njihov razgovor dopunjen je intervjuom koji je Pontekorvo dao uredniku ”Sineasta” Geriju Kroudsu. Tokom dugih meseci priprema i razgovora sa ljudima. i jedno i drugo za Bitku za Alžir. njegova koncepcija. a među njima i Dugi plavi put (The Long Blue Road iz 1957). stvarnom dramom oblikuje politički stav. između 1954. godine. godine. Ton filma je setan. alžirska revolucija je već bila pobedila. vrsta 69 . koji je bio lider nacionalno oslobodilačkog fronta (FLN) u okupiranom Alžiru). On je bio nominovan za Oskara za najboljeg režisera 1969. Spali! (Burn! 1969). detaljnim prikazivanjem političke torture i nasilja. novembar 1919. scenaristu. logika i jasnoća. i koji je donekle zasnovan na haićanskoj revoluciji. Gledajući ga sada peti ili šesti put.Z DODATAK Intervju sa Đilom Pontekorvoom. kao i za mene samog. Vrhunski i neuporedivo. tu su i te zastrašujuće scene u kojima alžirske žene. retrospektivu filmova Đila Pontekorvoa. Spisi Franca Fanona takođe bili su vrlo značajni za Franka Solinasa. Kultura i imperijalizam. Film je dobio prvu nagradu 11. filmsko udruženje Linkoln Centra predstavilo je ”Dokumentovane fikcije”. Pontekorvo nikad ne napušta intimnost lika jedne Alžirke koja tiho plače ili francuskog para koji prelazi kontrolni punkt uz reči ’Ne treba ništa da brinemo’. Prirodno. Pontekorvova pomna anatomija urbanog ustanka – oružanog nacionalnog ustanka u Alžiru 1956. kao što je drama Kapò (1960). i 1962. Da li ste želeli da ispričate priče obe strane ili ste Đilo Pontekorvo Đilo Pontekorvo /Gillo Pontecorvo/ Đilo Pontekorvo (19. a estetika neposredna: rekonstruišući velike događaje na alžirskom tlu. Rezultat je tako dobar – tako moderan film – da je nemoguće setiti se boljeg ostvarenja nastalog iz političke borbe. Ona pokazuje stvarne posledice potčinjavanja narodne volje institucionalnoj agresiji i vojnoj sili. ne samo u Alžiru. i naravno. bivši pobunjenik Saadi Yacef pušten je iz zatvora i. džeparoš. Kada ste ga snimali. film u jednom trenutku otkriva da više nije moguće mirno podnositi kolonijalizam. Njegov film Burn! iz 1966. želim da kažem da je ovo jedan izvanredan film. Posle prikazivanja Bitke za Alžir. iako je režirao nekoliko filmova pre ovog 1966. i 1957. takođe. se uglavnom interesovali za alžirsku stranu priče? Kako ste se osećali dok ste prikazivali ovaj istorijski proces? Đilo Pontekorvo: Najviše sam bio zainteresovan da prikažem taj nezaustavljivi proces oslobođenja. pisac Edvard Said (Orijentalizam. uz podršku nove vlade. pristup novinarski. u kome igra Marlon Brando. poziva italijanskog filmskog majstora da ovekoveči njegove uspomene. postaje politizovan. da promene ono u šta ih je kolonijalizam pretvorio. takođe je doživeo da u poslednje vreme bude sve više hvaljen. dobio je nagradu Pietro Bianki na Venecijanskom filmskom festivalu. ili bar takvog koje bi uspelo da ovako efektno. Takođe je autor filmskih scenarija i filmske muzike. a te iste godine je dobio nagradu Zlatni lav na Venecijanskom filmskom festivalu. i Operaciju Ogro (1979). među mnogim drugim) razgovarao je o filmu sa Đilom Pontekorvoom na sceni teatra ”Volter Rid”. Bitku za Alžir (1966). Edvard Said: Pre svega. Marta 1999. režiserom Bitke za Alžir. međunarodnog festivala.

često ocenjivano kao jedan od najboljih filmova ikad snimljenih u ovom žanru. 1969). ali kasnije mora da deluje čitav narod. Saarija Kadera. iako često pojednostavljeni. Postao je asistent Jorisa Ivensa. i kao učitelj tenisa. sa Marlonom Brandom u glavnoj ulozi. Ja sam samo čovek levice. Pontekorvo: Da. Said: Jedna od inovacija filma jeste to da on nije samo priča pojedinaca — Ali la Pontea. francuskom reditelju poznatom po svojim delima u žanru ”film noir”. Asistirao je isto tako i Ivu Alžreu /Yves Allegret/. najvažnija poenta filma je ona koju je napravio Ben M’Hidi. ■ Život i rad Pontekorvo je rođen u Pizi kao sin bogatog i nepromišljenog italijansko-jevrejskog biznismena i mlađi brat Bruna Pontekorvoa. Nastavio je da snima kratke filmove početkom 1990-tih i 1992. Nema tu privatnosti. odrekao svoje posvećenosti marksizmu i rekao je. Pontekorvo: Upravo je to privuklo Salinasa i mene. umro je od srčanog udara u Rimu u 86. mnoge nagrade. Godine 2006. sledi put pionira neorealizma kao što su Santis i Roselini. Pontekorvo je počeo da upoznaje ljude koji su širili njegove vidike. godine. među čijim ostvarenjima su i filmovi Tako lepa mala plaža /Une Si Jolie Petite Plage/ i Ponosni /Les Orgueilleux/. režirao dokumentarni nastavak Bitke za Alžir pod naslovom Povratak u Alžir (Ritorno ad Algeri).godine. Pontekorvo je prekinuo veze sa partijom 1956. pukovnika Matjea. Njegovo portretisanje alžirskog otpora za vreme alžirskog rata. a ponekad i godine istražujući materijal za svoje filmove kako bi tačno prikazao aktuelne socijalne situacije koje je komentarisao. šta ste otkrili. Burn! (Queimada!. Kupio je 16mm kameru i snimio nekoliko dokumentaraca. Pontekorvo se pridružio italijanskoj Komunističkoj partiji 1941. ali nije nemoguće postići da se publika s njim identifikuje. pobegao je u Francusku. Pontekorvo je primio 70 . režirao je svoj prvi celovečernji film. Godine 1938. Otputovao je u severnu Italiju da pomogne da se organizuju antifašistički partizanski odredi i pod lažnim imenom Barnaba postao lider pokreta otpora u Milanu od 1943. ovoga puta sniman na Antilima. koje je uglavnom finansirao sam. Široki plavi put /La grande strada azzurra/The Wide Blue Road/. i nosi snažnu antikolonijalističku poruku. gde je stekao diplomu hemičara. Godine 1957. ekstremno popularan u Alžiru. epizodu filma Ruža vetrova /La rosa dei venti/ (1956).Z DODATAK preokreta. godine Pontekorvo je zamenio Đuljierma Biragija na mestu direktora Venecijanskog filmskog festivala i ostao na njegovom čelu 1992. Pored ovih uticaja. budeći u narodu sećanje na oslobodilačku borbu. stav za koji je verovao da će ga držati neko vreme. holandskog reditelja dokumentarnih filmova i poznatog marksiste. Posle Drugog svetskog rata i njegovog povratka u Italiju. koristeći snimanje u stilu filmskih novosti (žurnala) i neprofesionalne glumce (naturščike) sa primarnim fokusom na obespravljenom stanovništvu koje odjednom privlači pažnju masovnih medija. Terorizam je početak. odmah se priključio svetu filma. Ovaj film isto tako prikazuje jedan pokušaj revolucije potlačenih. međutim. Nije se. do 1945. a među njima Pabla Pikasa. Bilo je to vrema kada je Pontekorvo istinski razvio svoje političke ideale. napravivši par kratkih dokumentaraca. Sineast: U vašim istraživanjima tokom priprema za pisanje scenarija. Na univerzitetu je prvi put prihvatio opozicioni politički stav. U Parizu 1933. tako da se mnogi Fanonovi stavovi prepoznaju u filmu. Teže je inkorporirati horski lik u narativni film. koji je najavio njegov zreli stil kasnijih filmova. ubrzo posle diplomiranja i suočen sa rastućim antisemitizmom. ali koji ga je potpuno pokrenuo čim je video film Roberta Roselinija Paisà. Među onima kojima smo se obratili bio je Anđelo Rikoli. 1993. Film su kao sredstvo video-obuke koristili i državni stratezi i revolucionarne grupe. i žena koje gledamo — već isto tako priča u kojoj učestvuje kolektiv. U političkom smislu.godine. Učio je prirodne nauke u školi i upisao se na univerzitet u Pizi. Pontekorvoovo sledeće veliko delo. a bio je takođe nominovan i za nagradu Akademije za režiju i koscenaristički rad. Bio je posebno potresen kada su se mnogi od njegovih prijatelja spakovali i krenuli iz Pariza da se bore u španskom građanskom ratu. koje se bavi pojavom terorizma pri kraju oslabelog režima Franciska Franka u Španiji. doprinelo je jačanju nacionalnog identiteta. koji objašnjava razliku između terorizma i kolektivne akcije. Bio je. Pontekorvo je odlučio da napusti novinarstvo radi snimanja filmova. koji je tada bio najznačajniji italijanski producent. posle sovjetske intervencije u Mađarskoj. o kome ste vi govorili kao o “horskom liku”. Takav pristup je učinio da bude vrlo teško pronaći producenta za naš film. koji je bio zajedničko delo više reditelja. godini. još je jedan antikolonijalistički film. Igora Stravinskog i ŽanPol Sartra. Sineast: To joj je obezbedilo autentičnost. Pontekorvo je provodio mesece. svi ljudi”. kao većina italijanskih Jevreja”. i 1994. Bitka za Alžir bila je Pontekorvovo remek-delo. do koje mere je po vašem mišljenju politička ideologija revolucionara iz FLN proizilazila iz islamskih religioznih uverenja ili bila pod njihovim uticajem? Pontekorvo: U to vreme je prisustvo religioznih uverenja u njihovoj revolucionarnoj političkoj ideologiji bilo krajnje pozitivno jer je davalo čvrste temelje toj borbi. Te 1992. Kad je film počeo da se prikazuje u Sjedinjenim Državama. internacionalno priznatog fizičara. ni ratovi ni revolucije. gde je uspeo da se zaposli kao novinar-dopisnik italijanskih dnevnika La Republika i Paeze Sera. Zatim je režirao Đovanu. došavši najpre u kontakt sa levičarima među studentima i profesorima. godine. Pontekorvo je nastavio svoju seriju visoko politički angažovanih filmova delom Ogro (1979). ”Ja nisam revolucionar po svaku cenu. Pontekorvo je iščitavao Franca Fanona dok je snimao Bitku za Alžir. počev sa Misijom Timirjazeva /Missione Timiriazev/ 1953. “Ratovi se ne dobijaju terorizmom. a organizacija je tako zaoštrena da postaje neka vrsta prkosnog kvaliteta koji ljude pretvara u borce. a i sada je. u čije filmove spadaju Regen i The Bridge.

novembra 2005. Sad. Sve vreme morate da razdvajate fikciju od istine. odnosno da on lično i kao episkop Srpske pravoslavne crkve ne teži dobru i pobedi dobra. ali nije imao isti osećaj slobode. Kad su me pitali da li je bilo teško napraviti film. Naravno. obrazovanja i športa pod upravom Dragana Primorca još uvek se ni na koji način nije oglasilo povodom ovog događaja.000 dinara zbog ocena o ulozi crkve u formiranju ekstremističkih desnih organizacija i Mirku Buloviću (bačkom vladiki) koje je izneo 16. odlučili ste da morate slediti istinu. Ministarstvo znanosti. videli smo da borba protiv kolonijalizma menja mentalno stanje i običaje naroda. Mislim da je svima jasno da takav kraj filma u kome policija potiskuje masu unazad. februara 2006). Neke stvari smo menjali. Da bi pobedili kolonijalizam oni su morali da promene same sebe. osećali smo da je scena bila neubedljiva. ali u isto vreme ne želite da time narušite jedinstvo ili kontinuitet filma. pošto nijedan producent nije želeo da producira naš film. a ta žena nastavlja da se vraća. ona ne oseća da tu postoji nekakav upad u stilski kontinuitet filma. odlučio sam da završim film baletom i odam počast svim borbama za slobodu. naravno. Uzvratio mi je: “Tu nema glavne uloge. ne želiš da koristiš glumce uopšte i hoćeš da ga snimaš u crno-beloj tehnici. “lično uvređenog” izjavom Petakova. upitao me: “Misliš da je Italijane briga za te crnce!” Prvo. i odbacujete ono što nije istina. Okružni sud kojem je predsedavala sudija-eshatolog Savka Gogić tako je potvrdio ocenu sudije Četvrtog opštinskog suda Miroslava Bošnjaka. to je kao da se penjete mračnim stepeništem držeći se samo ograde kao jedinog vodiča. kao i glorifikacijama zločina u logorima smrti Jasenovac i Stara Gradiška u Drugom svetskom ratu. Kad se jednom opredelite za diktaturu istine. Otkrio sam jedno izvanredno lice među statistima — to je žena koju vidite na kraju filma — i počeo da pripremam drukčiji završetak. u emisiji „Klopka” na televiziji BK. Da li na mom čelu piše – ‘Glupan’?” Tako. jer kad se jednom odlučite za tu temu. pevač poznat po svom proustaškom angažmanu i agitaciji.Okružni sud u Beogradu potvrdio je presudu Četvrtog opštinskog suda kojom je novinar Zoran Petakov kažnjen sa 100. ■■■ 71 . Zbog toga smo scenu montirali na tri različita načina tokom produkcije. objasnio sam. Said: Znači da je bio vrlo pažljivo planiran. Tada smo bili tako siromašni da smo u ekipi imali samo devetoro ljudi. Brandoa sam snimio 41 put za jednu scenu u filmu Burn! Gledali smo snimke koji su stigli iz Rima u projekcionoj sali i nismo se osećali prijatno. pa smo odlučili da nastavimo ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ OKRUŽNI SUD.Tvrtka Markotel najavila je da će njihovu novu CD Učilicu “Bitka za zemlju Hrvatsku” promovirati Marko Perković Thompson. iskreno sam priznao da i nije bilo toliko teško koliko se čini. da promene ono u šta ih je kolonijalizam pretvorio. iako vidite mnogo ljudi. Said: Kakav je bio prvobitni kraj? Pontekorvo: Bio je sličan. producirali smo ga sami.Z DODATAK Tokom dugih meseci priprema i razgovora sa ljudima. “Alžirci su belci. Potrebno je da nađete nešto što ima svetlost baleta ili plesa. kada radite koreografiju za balet na kraju filma koji je pod diktaturom istine. Marko Perković je poznat po izjavama da ustaška ideologija “ujedinjuje mladež”. kao ti i ja”. Said: To je više nekako poetično. to je jedini težak trenutak sa stanovišta režije. Pontekorvo: Sve osim završnice filma. koristeći ono malo novca što smo imali. ■■■ ■■■ MARKO PERKOVIĆ THOMPSON PROMOVIŠE “EDUKATIVNI” CD ZAGREB . ali struktura je bila unapred utvrđena. koji je za osnovnoškolce snimio i videoporuku o ljubavi i učenju. Inspirisan licem te žene. Pontekorvo: Ono što je važno jeste da kada to publika vidi. već zlu i pobedi zla. ne mora neizostavno da bude realističan ili istinit. Kanal 4 u Engleskoj napravio je emisiju o Bici za Alžir i naslovio je “Diktatura istine”. Tokom suđenja tužitelj Mirko Bulović (javnosti poznatiji pod nadimkom Irinej) nijednom nije došao na suđenje koje je sam pokrenuo (prvu tužbu je podneo 16. a u obrazloženju presude stoji da „navedena inkriminacija okrivljenog Zorana Petakova po oceni suda predstavlja izuzetno tešku uvredu jer ona insinuira da privatni tužilac jeste i čini ono što je upravo suprotno njegovom naznačenju u odnosu na episkopski čin. tokom snimanja. Said: Da li je scenario bio napisan ranije ili ste ga pisali u toku snimanja? Pontekorvo: Salinas i ja smo radili vrlo naporno na scenariju. VERSKI SUD BEOGRAD . u smislu hrišćanske estahologije”. Kad sam mu izneo predlog.

i tako dalje. Jedina stvar u kojoj smo se istinski razilazili bilo je to što Salinas nije shvatao ili poznavao muziku. tako da nismo govorili jedan sa drugim. Posle toga. takođe ste sarađivali sa jednim od najvećih svetskih kompozitora filmske muzike. zaista. U određenom trenutku sam promenio scenario jer sam rekao: “Ne. a jedna od retkih oblasti naših nesuglasica je eliminisana. Imali smo vrlo sličan ukus. koji sam ubacio više zbog sujeverja nego iz nekog drugog razloga. ti si imao pravo”. nije mi se dopalo ono što mi je doneo. svejedno. Insistirao je na tome i ja bih mu govorio “Zaprepašćuješ me!”. Da li biste nešto rekli o vašoj saradnji i odnosu sa Enniom Morikoneom? Pontekorvo: Kada sam prvi put radio sa njim. Pontekorvo: Ne. a ja sam skoro isti takav. Za moje sledeće filmove potpuno sam se oslanjao na Morikonea. ti si imao pravo. osim jednog malog dela. otišli smo u malo selo da nam ništa ne bi odvraćalo pažnju. međutim. ja sam napustio partiju 1956. ali smo uvek ostajali dobri prijatelji. ali Salinas je nikad nije 72 . jer sam shvatio da bi bez toga priča bila suviše teška i niko ne bi želeo da gleda film”. bio bi to veliki ustupak”. Dok smo pisali scenario. Muzika za film Bitka za Alžir nastala je za vreme rada na scenariju. Da bismo napisali scenario za Kapò. ali se ima osećaj da ste vi možda više doprineli jednom umetničkom senzibilitetu filma – osmišljavajući ga vizuelmo pa čak i muzički – dok je Franko bio više ideološki orijentisan. Nije bilo takve podele rada među nama. Franko ima mentalitet čoveka sa Sardinije. Mnogo mu dugujem. bilo mi je pomalo nelagodno. Ponekad smo uticali jedan na drugog na strašan način. kad smo morali da požurimo jer je film bio prihvaćen za Venecijanski filmski festival. Imali smo iste političke ideje. Zamolio sam ga da mi odsvira neke kraće muzičke komade i odmah sam video da je zaista vrlo dobar. i nismo govorili jedan sa drugim dve nedelje. Morikone nije bio Morikone. I. koga smatram muzičkim genijem. Dok smo spremali muziku za Bitku za Alžir. napisao sam sa Frankom. pronašli smo prave teme. slika ne igra uvek najvažniju ulogu.Z DODATAK napustio. Obojica ste veoma politični. Franko je predložio da uvedemo malu ljubavnu priču između Kapo i čuvara. možda vam više neće biti potrebna masovna scena. Po mom mišljenju. A onda bi on rekao “Ne. Franko se naljutio zbog toga što sam rekao: “Možemo skratiti sve u ovoj sceni jer ćemo tu ubaciti muziku”. Pretpostavite da ste zamislili masovnu scenu. nadam se — a to mi je bilo i rečeno mnogo puta — ne može se primetiti nikakvo stilsko odstupanje. Bio je ljut na mene. Prvi put kad sam ga sreo. a onda odslušaj prvi hor Bahove Pasije po svetom Mateji. a ja sam bio oduševljen nekim od tema koje je on predložio. Sineast: Da li biste nešto ispričali o Franku Salinasu? Pontekorvo: Sve svoje filmove. i ja sam bio ljut na njega iz suprotnih razloga. Posle 15 dana smo smo se posredstvom producenta dogovorili da se sastanemo i Franko je rekao “Bio si u pravu. Na kraju. dok je muzika za mene bila izuzetno važna. U jednom trenutku tokom pisanja. Na kraju smo obojica spakovali naše torbe i otišli. Za film Burn! Morikone je napisao kompletnu muziku. Tek pred sami kraj. uključujući i dokumentarne. Takođe smo pripadali istoj političkoj formaciji. dobijaju tim zajedništvom. Kad ste sa nekim po ceo dan. ako počnete da se svađate. Franko je zavoleo muziku. Mislio sam da će to narušiti jedinstvo stila filma i rekao to Franku. ■ Enio Morikone da je ponovo snimamo. i čini se da ste obojica unosili u to komplementarne kvalitete. Za moje prve filmove. a on bi odvraćao “Zašto?” Onda smo počeli da vređamo jedan drugog. Sineast: Italijanskoj komunističkoj partiji. Obojica smo voleli ronjenje i ja sam kupio kućicu na plaži u blizini njegove. Pontekorvo: Pa. On je prihvatio neke teme koje sam ja predložio. to može da eksplodira. Mislim da ako pustite Baha čak i preko zatamnjenog ekrana magija i dalje funkcioniše! Sineast: Vi ste učili muziku kao vrlo mlad i jasno je da imate dobro razvijen muzički ukus. odslušaj 10 puta jedan Betovenov gudački kvartet. angažovao sam kompozitore sa završne godine studija na konzervatorijumu jer oni nisu bili tako skupi. To je venčanje iz interesa u kome obe strane. Odslušaj 10 puta Bramsovu Prvu simfoniju. Sineast: Vaš saradnički odnos sa Salinasom je očigledno bio vrlo produktivan. i tako smo konačno sastavili priču. Zato sam rekao Franku: “Molim te učini mi uslugu. ubaciću muziku ovde”. osim jednog. film sadrži kontrapunktski odnos između slike i zvuka. Bio je sjajan pisac. A ja sam na to rekao “Ne. s tim se ne slažem. Za potrebe filma Bitka za Alžir. mlada i mladoženja. ali ako koristite samo četiri lica i posebnu vrstu muzike. Bio je zvezda u usponu. Salinas mi je preporučio Morikonea rekavši “Svi kažu da je vrlo dobar”.

uvrežio za celi stari deo grada. pa sam strasno čitao čitave serije romana. glavni kreativni uticaj. o okupaciji Iraka koju predvode SAD. Iznad svega. Naziv se. Marija Espozito: Da li ste zbog toga odlučili da Bitku za Alžir snimite u stilu dokumentarnog filma? Đilo Pontekorvo: Da. Marija Espozito: Koliko je trajala priprema produkcije i da li je bilo teško obezbediti novac za film? Đilo Pontekorvo: Iako je vreme uloženo u pisanje scenarija bilo vrlo kratko—samo dva meseca—istraživačka faza bila je ekstremno duga. na mene izvršio je Roselini. uvršten na UNESCOv popis svetske baštine. na primer.Z DODATAK Intervju sa Đilom Pontekorvoom. sa njim sam bio dobar prijatelj i veoma ga uvažavao. Neću da kažem da mi je on bio najznačajniji. Dozvolite da vam objasnim koliko je ljubav prema stvarnosti. Verujem da je on najznačajniji talenat u istoriji filma jer je doneo potpuno nov pristup stvarnosti — ljubav prema stvarnosti koje pre njega nije bilo. koji je 1992. režiser filma Bitka za Alžir iz 1965. Z redakcije) da bismo stekli predstavu o realnosti užasa koji se tu odvijao. već i drugih sličnih pisaca. lepotu forme. Otprilike pre tri godine BBC je definisao moje delo kao ”diktaturu istine”. naročito u Alžiru. i drugim temama. ponavljam. ne samo Singerovih. prim. kao što su one u filmskim žurnalima. Mesec dana nam je bilo potrebno da otkrijemo traženu tehniku. Roselini je. kad god sam se suočavao sa izborom da se udaljim od stvarnosti ili upotrebim neki od efekata koji se koriste da se stekne popularnost kod publike. a uz to. možete li mi reći zašto ste postali filmski stvaralac i ko je iz sveta filma i literature najviše uticao na vas? Đilo Pontekorvo: Pre svega. njegovim kinematografskim uticajima. jer će se to prikazivati u bioskopima u kojima ljudi plaćaju da bi to gledali. ali filmovi kakve sam ja voleo i želeo da pravim bili su vrlo daleko od sveta Felinijevih.godine. Nisam poznavao jevrejski svet u Evropi. starih gradova (kao Alžir ili Sousse). dosetljiva i kreativna osoba. stvarnosti koja nas okružuje. Tek onda smo otišli u Francusku i naširoko diskutovali sa funkcio- 73 . koji je bio ekstremno inteligentna. Teškoća je bila u tome da se postigne taj pravi izgled koji će imitirati zrnaste fotografije sa jakim kontrastom. meni značila. Pisac scenarija Franko Salinas i ja proveli smo nedelje i nedelje u kazbi (U Alžiru i Tunisu se tako nazivaju utvrde povesnih. bio moj uzor. juna 2004. Bio sam isto tako prijatelj i filmskog stvaraoca Federika Felinija. bio je to italijanski filmski reditelj Roberto Roselini. ali on je jedan od onih kojih se najbolje sećam. Marija Espozito: Pre nego što pređemo na Bitku za Alžir. razgovarao je 9. uvek sam odbacivao te mogućnosti i zadržavao blizak dodir sa stvarnošću. Metod kojim smo se na kraju poslužili bio je da snimimo originalni negativ i napravimo njegovu kopiju pa da onda refotografišemo tu kopiju. U mojim filmovima. Stoga je za mene Roselini ličnost koju najviše volim. Potrošio sam samo par dana na probna snimanja glumaca u Bici za Alžir. Diskutovali su o produkciji Pontekorvoovog prekretničkog i snažnog filma. telefonom sa Marijom Espozito. morao sam da zadržim izvesnu otmenost forme. On je imao naklonost i ljubav prema stvarnosti kakvu sam i ja sam imao. izvan Italije. onu koja će najbolje preneti taj osećaj istinitosti. ali ceo mesec dana proveo tražeći pravu vrstu fotografije. Đilo Pontekorvo. režiserom Bitke za Alžir Blizak dodir sa stvarnošću razgovarala Marija Espozito. Pisci koji su mi mnogo značili bili su ljudi kao Isak Baševič Singer. 29. maja 2004.

Marija Espozito: Koliko je trajalo snimanje filma? Đilo Pontekorvo: Četiri meseca minus tri dana. a ja sam njemu davao moje teme. samo ako je to lice pravo. daću ti da čuješ tri teme koje su meni jutros pale na pamet”. Rekli smo sami sebi da ćemo tamo naći nekoga i naučiti njega ili nju kako se to radi. iako nismo imali ni peni za to. [renomirani kompozitor filmske muzike] Ennio Morikone bio je mlad čovek. ali vrlo zabavna priča. ti si lud. Kad sam mu rekao da volim muziku. teme koje sam sam komponovao. Snimio sam ih malim kasetofonom i srećan. Da biste stekli predstavu o kako malom iznosu novca se radilo. Tražio sam od tog producenta minimum—vrlo mali iznos novca—što je film zaradio za manje od 20 dana od početka prikazivanja. Seo je za klavir i počeo da svira upravo to što sam ja snimio. jer smo svi bili članovi zadruge koja je finansirala film i tačno znali koliko sati snimanja smo mogli da platimo. to je moja najveća žalost što mi ekonomske okolnosti moje porodice nisu dozvolile da studiram klasičnu muziku na konzervatorijumu. Na primer. itd. koji je igrao pukovnika Matjea. i mnogo kraće vreme u pisanje scenarija..—i konačno smo sami prikupili novac. Nivo političke zainteresovanosti u medijima i kod evropske publike nažalost je opao. Kad sam ušao. probudio Ennia i rekao mu da sam našao nešto što ”će se čak i tebi dopasti”. Nijedan mišić na njegovom licu nije napravio ni najmanji izdajnički pokret koji 74 . njegova pojava. Na kraju smo odlučili da napravimo neku vrstu kooperative. jer sa neprofesionalnim glumcima gubite mnogo vremena. Pozvao me je da dođem kod njega. Tako smo tokom priprema za Bitku za Alžir obilazili Italiju i Francusku sve dok nismo pronašli lica koja su odgovarala onome što smo želeli. Za mene je to kao što slikar mora da ima pravi model da bi mogao da zamisli prave boje. Ennio mi je rekao: ”Pre nego što pustiš to što si snimio. Izabrao sam ga jer mi se jako svidelo njegovo lice. koja je odlučujuća komponenta u stvaranju filma. Naravno. Moram reći da muziku volim čak i više nego film. tako da sam ih zviždao i dok sam se stepeništem peo pet spratova da bih stigao kod Ennia. oni bi mi rekli: ”Ne. Svi producenti bi rekli. i koje se njemu nisu dopadale. tako da je svako od nas uložio novac u njega—režiser. Za mene je fizička pojava osobe. jedne noći javile su mi se tri osnovne teme. nedelju za nedeljom donosio mi je teme koje mi se nisu dopadale. Za to vreme sam zviždukao teme da bih ih zapamtio. Niko nije hteo da producira film. Bilo je ekstremno teško skupiti novac za film. iako je taj posao od suštinskog značaja za kontinuitet u ponavljanju kadrova. ako pronađem glumca koji je dobar i koji podseća na ono što želim. sledećeg jutra u pola osam. ”Pustiću te da snimaš šta god hoćeš. nije bilo drugih profesionalnih glumaca u filmu. a i ostali troškovi su bili manji nego obično. kao što sam želeo. ono na šta ta pojava podseća. važnija nego sposobnost ili oštroumnost izabranog glumca. Međutim. imali smo takav haos i nered da smo morali da nabavimo pravu skript-girl iz Italije. reći ću da smo otišli u Alžir bez script-girl. lako smo dobili dozvole da se krećemo ulicama i snimamo. To je ono što uvek radim u filmovima. posle 15 dana. iako sam bio u dobrim odnosima sa producentima jer je moj prethodni film Kapó bio nominovan za Oskara. ali ovaj film zaista ne”. tekstopisac. odzviždao ili odsvirao na klaviru. U stvari. Misliš da je Italijane briga za priču o nekim tamo crncima?” Odgovarao sam da oni nisu ”crni” i ”nije istina da Italijani nisu zainteresovani za to—to je nama vrlo blisko”. ja sam srećan.. To je izraženo činjenicom da producenti koji bi nekad ranije prihvatali izvesne teme više nisu zainteresovani za njih jer misle da se to publici neće svideti. Imali smo snažnu podršku Alžiraca. ili bolje reći. Ali. drugim rečima manje je interesovanja pokazano za probleme drugih ljudi i naroda.Z DODATAK Tvorci filmova su manje zainteresovani za politiku. Marija Espozito: Osim Žana Martena. nerima koji su bili u paravojsci. Kada sam predlagao snimanje Bitke za Alžir. Jedan me je čak pitao da li na njegovom čelu vidim ispisano ”budala” kad mu predlažem film koji ”niko nikad neće hteti da gleda”. posle nedelja i nedelja u kojima nismo mogli da se složimo oko muzike. oni su hteli da pravim filmove kakve ja nisam želeo. Marija Espozito: Možete li nam ispričati kako je muzika za film nastala? Đilo Pontekorvo: To je duga. Konačno. Potrošili smo mnogo vremena u skupljanju ovih informacija. To je odlučujuće. Možete li da objasnite kako ste odabrali Alžirce za film i koje ste kvalitete tražili? Đilo Pontekorvo: Čak je i Žan Marten bio minorni provincijski glumac u Francuskoj. više volim da gubim sat za satom.

On je kao ekstremno osetljiv trkački konj. jednog od lidera pokreta otpora: ”Mislite li da će FLN. ne ista talasna dužina”. Jasno mi je da se tvoj karakter nije promenio baš kao ni moj. Marija Espozito: Kakav je vaš stav prema italijanskom vojnom učešću u Iraku? Đilo Pontekorvo: Ja se tome potpuno protivim. luđi si nego što sam mislio. Marija Espozito: Bili ste u antifašističkom pokretu otpora. U izvesnom trenutku neki novinar pita Ben M’Hidi-ja. Obnovili smo odnose kasnije. Morikonea su pitali kako to da je muziku pisao i režiser. i borba protiv francuske kolonijalne okupacije u Alžiru suočavaju se sa istim problemima i koriste slične tehnike. Bilo je vrlo teško za vreme produkcije Burna. Možete li nam reći šta vi mislite o toj okupaciji? Đilo Pontekorvo: Ja sam strašan protivnik svakog oblika stranog prisustva u nekoj zemlji. a on je rekao.Z DODATAK bi mi otkrio da pravi budalu od mene. Nismo se čak ni rukovali na kraju filma niti rekli jedan drugom do viđenja. uspeti u odbrani svoje nezavisnosti. biti u stanju da pobedi moćnu francusku armiju?” a on odgovara ”Ne. Kad je stigao rekao sam mu. biti slobodna zemlja. vojska SAD i njene saveznice rade istu stvar u Iraku—opkoljavaju mase. Davao sam mu instrukcije o tome šta želim da uradi pred kamerama preko mog asistenta režije. Nadam se da će se to dogoditi. ”Normalno je da posle mesec dana razmene ideja budemo na istoj talasnoj dužini”. podignutom oko malih aleja. mislim da će Irak. jer su ti ljudi mogli da mi prenesu detalje onoga što im se zaista događalo. I. Ostavio je jak utisak na sve i svi su se smejali. Postojala je tu neprekidna borba i to toliko napeta poslednjih meseci snimanja da Marlon i ja nismo govorili jedan sa drugim. Marija Espozito: Dok nas dvoje razgovaramo. Iako težak za saradnju. Bio je zaprepašćen i nije mogao da shvati kako je moguće da nam obojici padne na pamet ista muzika. ekstremno siromašnom delu grada. pazi. žrtvovanja i borbe protiv okupacije. onog dana kada smo dobili Zlatnog lava u Veneciji. Pozvao sam njegovu ženu i ispričao joj šta se desilo obećavši da ću mu reći istinu samo ako dobijemo nagradu u Veneciji”. sprovode torturu. rekao sam mu: ”Znači. Marija Espozito: Posle Bitke za Alžir. ja nisam ništa hteo da mu kažem. Nedavne informacije o američkoj torturi nad iračkim zarobljenicima još su jači argument za one koji okupaciju smatraju nepravednom i nezakonitom. svakako. slušaj ovo. Zatim. Kad sam ga video. Nije odgovorio. Ali. Pomažu li vam ta iskustva u stvaranju filmova? Đilo Pontekorvo: Da. Na duge staze. pre ili kasnije. Ennio je ovo ispričao novinarima na toj pres konferenciji povodom dobijanja Zlatnog lava. jer to nije automatski zagarantovano. Tako mi je moje iskustvo mnogo pomoglo i bilo je sasvim prirodno i jednostavno za mene da zamislim šta bih ja uradio u tim okolnostima. alžirska organizacija. ovaj komentar je tačan i vredi i za Irak. takva je to napetost bila. Irak treba da ima potpunu autonomiju. i ubistva— sve što ste vi prikazali u svom filmu. on je želeo da snimi film o pravima američkih Indijanaca i pitao me da li ja to mogu da uradim. snimili ste Burn. Na kraju će Irak i sve druge zemlje gde ima bola. U izvesnim detaljima sve tajne borbe su iste. U stvari. A on je objasnio: “Tog jutra je Đilo zviždao svoje teme dok se penjao stepenicama. Postoji scena u Bici za Alžir koja odgovara situaciji u Iraku. u Parizu kao i u Rimu. a onda odsvirao njegove teme. Pitao sam: “Talasnoj dužini? Ovo su iste note. Imao sam sjajnu pomoć ljudi u kazbi u Alžiru. Otpor protiv fašizma. naravno. imajte na umu da mi razgovaramo samo o torturi koja je razotkrivena. Iako postoje razlike između Alžira i Iraka. ali mislim da će Francuskoj biti mnogo teže da zadrži tok istorije”. pa ako bismo pokušali da na- 75 . ali on je isto tako ćudljiva i teška osoba. godinu ipo dana posle Burna. Kako je bilo raditi sa Marlonom Brandom? Đilo Pontekorvo: Smatrao sam Branda istinskim genijem filma i vero- vatno jednim od najizuzetnijih glumaca na filmu uopšte. on je istovremeno veoma profesionalan i na kraju uradi ono što se od njega traži da uradi. stoga.

Ima ljudi koji žele da snimaju ozbiljne filmove. ■ Preveli Nada Ljubić i Vladimir Bogićević Ben M’Hidi – borac za alžirsku nezavisnost koga su Francuzi zarobili i ubili 1957. Marija Espozito: Smatrate li sebe socijalistom? Đilo Pontekorvo: Svakako. 20 ili 30 godina. drugim rečima manje je interesovanja pokazano za probleme drugih ljudi i naroda. Bilo je to vrlo interesantno iskustvo. a ne njen neprijatelj. Nivo političke zainteresovanosti u medijima i kod evropske publike nažalost je opao. oblici organizovanja koje su imali bili su rigidni. ali sam i zahtevao da mi se omogući da živim. Zašto ste je napustili? Đilo Pontekorvo: Nisam napustio partiju samo zbog Mađarske. Marija Espozito: Kakav biste savet dali mladim rediteljima danas? Đilo Pontekorvo: Rekao bih im: održite vašu hrabrost. došlo je do ružnog pada standarda u proizvodnji filmova u poređenju sa periodima od pre 15.Z DODATAK proveo sa Sijuks Indijancima u Južnoj Dakoti. postojao je izvestan broj levičarski orijentisanih reditelja čiji su filmovi slali antiimperijalističku poruku. Marija Espozito: Bili ste član KPI [Komunističke partije Italije] do 1956. ne. Zašto danas po vašem mišljenju ima tako malo reditelja koji se bave ovom temom? Đilo Pontekorvo: Na žalost. koji je bio beznadežno siromašan. Marija Espozito: Kad ste snimili Bitku za Alžir i Burn. Tvorci filmova su manje zainteresovani za politiku. Nažalost film nikada nije snimljen iz razloga na koje ni Brando ni ja nismo mogli da utičemo. godine pravimo film. ne. u jednom indijanskom rezervatu. već i politički i moralni. On se složio i ja sam proveo skoro mesec dana u rezervatu. Kada ostvarite ono što ste zamislili to se uvek više nego desetostruko isplati. već i zbog toga što se nisam slagao sa demokratskim centralizmom—u najmanju ruku. Snažno sam vezan za socijalizam i progresivne ideje. Onda sam rekao ”Hajde da vidimo šta će se desiti”. I pored toga sam ostao čovek levice. itd. Sa rediteljima je malo drugačije jer njihov interes nije do kraja ekonomski. da otkrijem kako oni govore i žive. A on je rekao ”Ne. ali imaju problema da nađu producente. Ja sam svakako vrlo zadovoljan što sam tih mesec dana 76 . stvarno mi je stalo do ovoga iz političkih i moralnih razloga. To je izraženo činjenicom da producenti koji bi nekad ranije prihvatali izvesne teme više nisu zainteresovani za njih jer misle da se to publici neće svideti. Mislim da si ti vrlo pogodan da napraviš taj film i preklinjem te da to uradiš”. najmanje 20 ili mesec dana. čak i ako je to teško jer je to na duge staze vredno svih teškoća. Rekao bih: budite istrajni i bićete nagrađeni. opet bismo se posvađali za tri dana”. i donosi mnogo više zadovoljstva nego snimanje filmova koji vas ne ispunjavaju strašću.

You're Reading a Free Preview

Descarga
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->