UVOD

Umesto uvodnika
Srđan Aleksić (1966-1993) bio je vojnik Vojske Republike Srpske. Ubili su ga pripadnici te iste vojske pošto im se suprotstavio kada su na ulici hteli da ubiju njegovog poznanika i komšiju, Alena Glavovića, Bošnjaka iz Trebinja. Nasrnuli su na Srđana i pretukli ga kundacima. Podlegao je povredama 27. januara, 1993 godine. Imao je 27 godina.

SADRŽAJ

Z PRE SVEGA
Antiimperijalni otpor u Jevanđelju po Marku
Mario DeĐiljo Belmar ...................... 2

Z SVET
Tom Engelhart ................................ 27

Z DODATAK
Ričard Filips .................................... 66

Anatomija kolateralne štete u Bušovoj Vanvremenski portret antikolonijalne borbe u Alžiru eri Deset ratova, deset medijskih laži
Majkl Kolon ..................................... 33

Z BALKAN
Slučaj Kosovo: “Samoopredeljenje” kao instrument imperijalističke politike
Peter Švarc ........................................ 4

Diktatura istine
-intervju sa Đilom Pontekorvom, režiserom Bitke za Alžir (Edvard Said) ................................... 69

’Novi Bliski Istok’ i Palestina
Adam Hanije ................................... 35

Blizak dodir sa stvarnošću
-intervju sa Đilom Pontekorvom, režiserom Bitke za Alžir (Marija Espozito) ............................. 73

Izbrisani u Beogradu ........................ 7 Ne zaboravimo Jugoslaviju!
Džon Pildžer .................................... 13

Narod je sasvim pristojan, ali je žrtva propagande
intervju sa Noamom Čomskim ......................................... 40

Pravno nevidljiva lica
intervju sa Ivankom Kostić ............. 14

Drugi hladni rat?
Noam Čomski ................................. 43

CIP - Katalogizacija u publikacji Narodna Biblioteka Srbije, Beograd 32 Z Magazin Balkan. - 2008, br. 5-. - Beograd (Golsvortijeva 34): FreedomFight, 2008(Beograd : Highland production). - 30 cm Tromesečno ISSN 1452-9017=Z Magazin Balkan CORBISS.SR-ID 140392716

Dozvola za krađu – privatizacija na srpski način
Ahmed Šokr .................................... 16

Iračke izbeglice i odgovornost SAD-a
Kris Spanos ..................................... 47

Z VIZIJA I STRATEGIJA
Socijalna ekologija i razvoj zajednice
Danijel Šodorkof ............................ 50

Najvažnije probleme može rešiti samo globalni sindikat
Milenko Srećković .......................... 18

Novac u školstvo, a ne u vojsku
Mašenjka Bačić ............................... 20

Z SUOČAVANJE S PROŠLOŠĆU
U podnožju kapitalizma
intervju sa Milenom Prstojević ......................................... 56

Izdavač
Pokret za slobodu, 063/83-83-882, pismo@freedomfight.net

Za besplatno školstvo… i sve ostalo
Marko Strpić ................................... 21

Žiro-račun
Freedom Fight, 205-121816-39

Rat je nešto drugo
intervju sa Đorđem Palibrkom ........................................ 62

Nemačka uloga u odcepljenju Kosova
Martin Krajkenbaum ....................... 23

Štampa
Highland production team, Beograd, 011/644-8083

1

PRE SVEGA

Mario De Điljo Belmar

Antiimperijalni otpor u Jevanđelju po Marku
Jevanđelje po Marku (5:1-13)
1. I dođoše preko mora u okolinu Gadarinsku. 2. I kad iziđe iz lađe, odmah ga srete čovjek s duhom nečistijem. 3. Koji življaše u grobovima i niko ga ne mogaše svezati ni verigama; 4. Jer je mnogo puta bio metnut u puta i u verige, pa je iskidao verige i puta izlomio; i niko ga ne mogaše ukrotiti. 5. I jednako dan i noć bavljaše se u grobovima i u gorama vičući i bijući se kamenjem. 6. A kad vidje Isusa iz daleka, poteče i pokloni mu se. 7. I povikavši iza glasa reče : šta je tebi do mene, Isuse sine Boga višnjega? Zaklinjem te Bogom ne muči me. 8. Jer mu govoraše: Iziđi, duše nečisti, iz čovjeka. 9. I pitaše ga: Kako ti je ime? I odgovori mu: Legeon mi je ime; jer nas je mnogo. 10. I moliše ga mnogo da ih ne šalje iz one okoline. 11. A ondje po brijegu pasijaše veliki krd svinja. 12. I moliše ga svi đavoli govoreći: Pošalji nas u svinje da u njih uđemo. 13. I dopusti im Isus odmah. I izišavši duhovi nečisti uđoše u svinje; i navali krd s brijega u more; a bijaše ih oko dvije hiljade; i potopiše se u moru. ski shvatio je šta bi se dogodilo istorijskom Isusu kad bi se vratio u ovaj svet i suočio sa inkvizitorima Hristovog carstva. Ali, ako čitate Bibliju iz perspektive jevrejskih seljaka, kojima se Isus i obraćao svojim alternativnim bogosluženjem, shvatićete zašto seljaci El Salvadora danas Bibliju smatraju knjigom oslobođenja ili zašto su robovi iz Afrike u SAD koristili Bibliju za širenje i jačanje abolicionističkog pokreta u vremenima pre oslobođenja. Ričard Horsli nam u svojoj knjizi Isus i imperija priča o čoveku po imenu Jošua (Isus) ben Hananeja koji je živeo u isto vreme kad i Jošua ben Josif (Isus sin Josifov: iz Jevanđelja). Horsli nas obaveštava da su rimske vlasti Jošuu ben Hananeja proglasile ludim, da su ga rimski čuvari tukli, da bi ga na kraju pustili da napusti Jerusalim. Zašto? Jošua ben Hananeja se pominje u nekim istorijskim izvorima zbog toga što je bio dobro poznat narodu Jerusalima u to vreme i to kao čovek mudrosti koji ide okolo proričući propast Izraela. Zašto je on važan? Pa, zato što se navedeni kratki opis Isusa ben Hananeja u stvari podudara sa likom depolitizovanog Isusa kojeg susrećemo u opisu Isusa koji nam daju etablirani i konzervativni hrišćani: naime, Isusa koji hoda okolo propovedajući, Isusa učitelja mudrosti, Isusa hipi dobročinitelja, Isusa pravednika i moralne ličnosti. Ali postoji ogromna razlika između dvojice ljudi koje nam predstavlja Horsli. Isus ben Josif nije bio samo pretučen i izbačen iz grada, već su njega rimski okupatori i razapeli na krstu. Zašto? Zbog toga što je Isus ben Josifov bio vođa pokreta – ne usamljeni učitelj mudrosti – koji je ponudio konkretnu alternativu siromašnim jevrejskim seljacima i usprotivio se rimskoj vlasti. A to je bilo proglašeno opasnim. Isusov pokret je težio da postigne dve stvari: da obnovi Izrael i da se odupre rimskoj okupatorskoj vojsci. Važno je da se setimo da Isus nikad nije propovedao samog sebe, on je propovedao o dolazećem carstvu ili kraljevstvu (od grčke reči: basileia). Dobar deo Isusove teologije usredsređene na carstvo je alternativa rimskoj predstavi basileia1, koja je, ustvari, predstavljala širenje rimske ”civilizacije” na narode koji su smatrani za ”varvarske” rase, kao što je bio jevrejski narod. Osnova rimske teologije basileia bila je ideja da Rim vlada svojom imperijom zbog toga što su rimski bogovi (kao što je Jupiter) želeli da Rim vlada svetom. Osnova Isusove vizije basileia, konkretizovane u njegovom deljenju trpeze i hrane sa odbačenima, bilo je shvatanje da je Božja volja da podanici rimske vlasti (poslednji) postanu prvi. Širenje Rimskog carstva rimska elita videla je kao dobar civilizirajući projekat (Pax Romana) koji je imao i političke i religiozne implikacije. U to vreme, politika i religija nisu bile odvojene jedna od druge. Na primer, imperator Domicijan (81-96 n.e.) nije bio doživljavan samo kao otelovljenje rimskog sistema imperijalne vlasti, koji je bio aristokratski, već je istovremeno shvatan i kao oličenje božjeg prisustva (deus praesens, na latinskom), manifestacija Jupiterovog prisustva među ljudima. Obojica, i Isus i imperator (cezar), bili su smatrani božanskim predstavnicima carstva, ili basileia. Prema tome, prisustvo Isusa kao Božjeg izaslanika u Jevanđeljima u direktnom je sukobu sa cezarovom vlašću i osporava njegovo pozivanje na božansko pravo na vlast. Isus se oslanjao na specifične aspekte sopstvene jevrejske tradicije da bi odgovorio na svoje iskustvo pod imperijalnom vladavinom Rimljana. On je podsećao na brojne biblijske primere odupiranja jevrejskog naroda carskoj vlasti, kako bi podstakao otpor imperiji sopstvenog vremena. Na primer, podsećao je na iskustvo oslobađanja od ropstva pod piramidalnim sistemom Egipta (Egzodus), proročke kritike monarhijske vladavine u Izraelu (Knjiga proroka), iskustva vavilonskog izgnanstva i makabejskih ustanaka protiv helenizacije jevrejske kulture, koji su se odigrali manje od 200 godi1 Bazileja (starogrčka reč koja je prvobitno označavala carsku palatu): u hrišćanstvu znači Božje ili nebesko carstvo (Basileia tou theou), iz ove reči je izvedena naša reč vaseljena. (prim.prev)

Uvod
Jevanđelja prikazuju istorijskog Isusa kao ličnost koja je živela i umrla pod okupacijom Rimske imperije. Iako su hrišćanske crkve postale crkve carstva, antiimperijalni otpor je imao centralnu ulogu u Isusovom pokretu. Rimsko kažnjavanje raspinjanjem na krstu bilo je namenjeno nepokornim pojedincima, obično iz nižih društvenih slojeva, koji su smatrani pretnjom za rimsku vladavinu. Hiljade pojedinaca je raspeto tokom rimske vladavine; bio je to način da se stanovništvo zastraši i drži u pokornosti. Isus je bio jedan od njih. Većina Velikih inkvizitora ovog sveta nastoji da čita Bibliju uopšte ne spominjući rimsku okupaciju! Moćnici nastoje da Bibliju čitaju kroz naočari koje pogoduju svetskim inkvizitorima. Ruski romanopisac Fjodor Dostojev-

2

PRE SVEGA
na pre njegovog rođenja. Makabejski ustanci su, da pomenemo i to, prva povest nacionalno oslobodilačke borbe koja je zapisana! Štaviše, Isusovo propovedanje među siromašnim seljacima Galileje, najosiromašenije oblasti Palestine, bilo je pod dubokim uticajem radikalnih biblijskih zakona o oprosnim godinama (svaka pedeseta godina). Tradicija oprosne godine iz Treće knjige Mojsijeve ili Knjige levitske (poglavlje 25), koja je proizašla iz iskustva vavilonskog izgnanstva, propisivala je radikalno restrukturiranje društva kojim su seljacima vraćana njihova sopstvena sredstva za proizvodnju (zemlja i oslobađanje od dugova). Svaka pedeseta, jubilarna ili oprosna godina, u kojima se zahtevalo oslobađanje robova, opraštanje dugova, i vraćanje zemljišta, bio je pokušaj da se održava posvećenost oslobodilačkom Bogu koji je ”narod Izraela” spasio ropstva. Bio je to pokušaj izgradnje alternativnog puta, ”kontrastnog društva”, veoma različitog od imperijalnog sistema piramidalnog Egipta, koji stoji nasuprot izraelskom idealu. Zakon o oprosnim godinama bio je stvoren zato što bi većina seljaka antičkog sveta, pod nametnutim dažbinama i porezima, na kraju završavala u dugovima, gubila zemlju, i bivala prisiljena na ugovorni najamni rad za zemljoposedničke elite. Prema Ulrihu Duhrovu (Ulrich Duchrow), u pretkapitalističkim društvima, kamata na dug je za otplatu zahtevala deo profita ”koji ustvari nije postojao s obzirom na to da je proizvodnja ostajala istog obima”. Povećanje proizvodnje radi otplaćivanja dugova u pretkapitalističkoj agrarnoj privredi, bilo je praktično nemoguće za siromašnog seoskog farmera. Isus je živeo u jednoj privredi koju Voren Karter (Warren Carter) naziva ”legionarskom privredom”, u kojoj je pretnja vojnim nasiljem rimskih legija (vojne jedinice sastavljene od otprilike 5.000 vojnika) ”osiguravala da se većina ljudi potčini plaćanju dažbina i poreza”. Karter piše da su grad Antiohiju 80. godine Hristove ere, sa populacijom od oko 150.000 ljudi, kontrolisale četiri legije, odnosno 20.000 rimskih vojnika. To znači jedan vojnik na svakih 7,5 osoba! Imperijalno nasilje i zastrašivanje bili su svakodnevno iskustvo tog vremena, a mnogi stanovnici prisiljeni na angareia, to jest neformalne egzodusu, oslobađanju iz Egipta (koji je antiteza izraelskog utopijskog ”kontrastnog društva”), a zatim, ona pokazuje da isceljenje ovog pojedinca i njegovo ponovno uvođenje u zajednicu, ”iz prostora među grobovima”, čini sadržinu Isusovog pokreta za nebesko carstvo (basileia). Isusov pokret je toliko radikalan u svom uspostavljanju prostora basileia među legijama rimskih okupatora da ljudi ”počinju da preklinju Isusa da napusti njihovo mesto”(5:17). To je jedna razumljiva reakcija, kad se ima u vidu ”rimska kampanja ponovnog osvajanja koja je pustošila zemlju” (Majers). Isceljenje čoveka koga su zaposeli demoni i njegov povratak u zajednicu predstavljaju pretnje rimskoj vladavini u okupiranoj Palestini. Sagledan iz perspektive Egzodusa, zaposednuti čovek simbolički predstavlja novi alternativni Izrael. Isceljenje upućuje na novi početak za one koji su živeli ”među grobovima” Egipta. Baš kao što se egipatska vojska podavila, simbolišući novi početak za bivše robove, isterivanje demona i isceljenje predstavljaju odbacivanje sistema zasnovanog na militarizmu i ropskom radu. Ali, Isus isto tako pokazuje i put u obnovljenu budućnost u kojoj je uspostavljanje alternativne zajednice, zajednice isceljenja, pokazano kao budući znak njegovog nebeskog carstva (basileia). U predanju o Isusu koji leči Gadarinca koga su zaposeli demoni, prisustvujemo procesu pomoću koga je demonima zaposednuta osoba, koja se povukla ”među grobove”, izlečena od ubistvenog dejstva rimske vojne okupacije. Isus nastoji da iz prostora ”među grobovima” izvede te monstrume čija je monstruoznost konkretna posledica imperijalističke okupacije. ”Monstrumi” se ne mogu razumeti bez kritike sistema dominacije u svetu; oni nam ”pokazuju” (monstrare) kako takvi sistemi obezličuju ljude i negiraju život. Situacije imperijalne dominacije takođe obiluju mentalnim bolestima, jer su potlačeni ljudi često uhvaćeni u šizofrenična stanja između podređivanja (usled pretnje nasiljem) i otpora (usled nepodnošljive situacije u kojoj žive). Ali u ovoj priči, osvajačku tuđinsku silu, koja je prikazana kako preuzima kontrolu nad umom i telom osobe, Isus je proterao. ■ Prevela Nada Ljubić

dodatke brutalnom poreskom sistemu koje je propisivala sama vojska, kao što su rekvizicija2 stoke, kuvanje i smeštaj za vojnike, prisilni rad, itd. Ko je finansirao ovu ogromnu vojnu mašineriju, kao i svu tu izgradnju puteva, mostova i akvadukta neophodnih da bi takva mašinerija funkcionisala? Lokalno stanovništvo čiju su većinu činili siromašni radnici i seljaci. Priča o Gadarincu koga je zaposeo zli duh jeste slikovit prikaz duhovnih, psiholoških i somatskih posledica delovanja rimske okupacije na narod. Zaposednuti čovek koji je i danju i noću živeo ”među grobovima”(5:5), na, prema jevrejskom zakonu, nečistom mestu, može biti shvaćen kao predstava bede i jada jevrejskog naroda. Kada je Isus naredio demonu (reč koja obično znači ”moć” u jevanđelističkim pripovestima) da se predstavi, ovaj mu odgovara: ”Moje ime je legija: jer nas je mnogo”(5:9). Legija je u Markovo vreme značila samo jedno: vojnu jedinicu. Prema Čedu Majersu (Ched Myers) ”vođeni ovim znakom, otkrivamo da ostatak priče vrvi od vojnih slika”. Suočen sa Isusom, demon preklinje da bude poslat u ”krdo svinja”(5:11), koje se same dave u moru. Dok, po jevrejskom zakonu, svinja predstavlja najnečistiju od svih životinja, Majers nas podseća da se svinje nikada ne kreću u krdima. Međutim, reč krdo (grčki: agele) bila je često korišćena da označi gomile vojnih regruta. Slika svinja koje se dave direktno se odnosi na davljenje egipatskih vojnika u Crvenom moru posle oslobađanja iz egipatskog ropstva, što je ispričano u Egzodusu(14:28). Priča o izlasku, oslobađanju iz egipatskog ropstva, predstavlja najznačajniji događaj u jevrejskoj istoriji; ona je stožer jevrejskog identiteta kao naroda. Priča o isterivanju demona iz zaposednutog Gadarinca sadrži duplu strategiju otpora i stvaranja alternativne zajednice. Pre svega, ona je direktno povezana sa pričom o
2 Rekvizicija je uzimanje stvari za vojne ili državne potrebe, naročito u vreme rata, besplatno, uz potpisivanu priznanicu, često prisilnim putem. (prim. Z redakcije)

3

već su se oslanjali na lidera Oslobodilačke Vojske Kosova (OVK) Hašima Tačija. Rezultat je bio četvorogodišnji rat u Bosni. Stoga je priznavanje želje kosovskog naroda za nacionalnom nezavisnošću bilo. na "mirovnoj" konferenciji u Rambujeu. koji je doneo teške gubitke života i u kojem su velike sile najzad intervenisale sa svojim sopstvenim trupama. uključujući Španiju (koja se boji implikacija po Baskijski region) i Grčku (koja vidi povećanu pretnju od nezavisne Turske države na severu Kipra). u svetlosti žestokog protivljenja Srbije i Rusije. tj. sadašnjeg premijera Kosova. Državni Sekretar SAD Medlin Olbrajt izdala je srpskoj vladi jedan nemogući ultimatum. SAD je nastavila niz i izdejstvovala nezavisnost Bosne i Hercegovine. nakon tromesečnog vazdušnog napada. To postavlja presedan koji će separatistički pokreti širom Evrope i Azije najverovatnije iskoristiti. Zapadne imperijalističke sile bile su te koje su namerno podsticale etničke sukobe u bivšoj Jugoslaviji kako bi ostvarile svoje sopstvene interese. Nemačka je pokrenula krvavi raspad Jugoslovenske države podržavajući i garantujući nezavisnost Slovenije i Hrvatske. nesposobni da potkrepe to stanovište. Opravdanje dato od SAD i evropskih sila kakve su Nemačka. za podršku nezavisnom Kosovu nastavlja se pritužbom da su Beograd i Moskva odbili svaku formu kompromisa. To je bilo uprkos činjenici da je godinu dana ranije OVK od vlade SAD bila proglašena za terorističku organizaciju. U stvarnosti. kao i Kine. Sam Tači bio je tražen od srpskih vlasti zbog napada na snage bezbednosti. Ovaj događaj odigrao se bez odobrenja Saveta Bezbednosti Ujedinjenih Nacija i predstavljao je kršenje rezolucije UN donete nakon SAD-NATO vazdušnog napada na Srbiju 1999. predratne tvrdnje iznesene od SAD i NATO početkom 1999. pokazale su se. međutim. U to vreme. zapadne imperijalističke sile bile su te koje su namerno podsticale etničke sukobe u bivšoj Jugoslaviji kako bi ostvarile svoje sopstvene interese. politički i istorijski jedinstvena situacija koja ne može biti smatrana presedanom za druge. Olbrajtova i njene kolege. I kada je srpska vlada to odbila. Joška Fišer u Nemačkoj i Robin Kuk u Velikoj Britaniji. o sto- 4 . kako i taj argument pokazuje. i izaziva zabrinutost među nekim državama članicama EU koje su odbile da priznaju nezavisno Kosovo. koje ne ostaje ništa više od puke izjave. Sa svoje strane. izjavili su da su kosovski Albanci jedinstveni jer nijedno drugo domaće stanovništvo nije bilo tako brutalno lišeno svojih prava – još jedna izjava koja može biti opovrgnuta upućivanjem na ma koju od brojnih etničkih manjina. NATO je reagovao vojnom ofanzivom. a bio je osumnjičen i za pogubljenje disi- 20. ponavljajući stav državnog sekretara SAD Kondolize Rajs. Evropski ministri spoljnih poslova na sastanku u ponedeljak u Briselu. 1991. Podrška SAD i većih evropskih sila jednostranom odcepljenju Kosova od Srbije. među njima i američke domorodce. Bušova administracija i Evropska Unija nastojale su da zaobiđu ovaj problem izjavljujući da je Kosovo slučaj "svoje vrste". kome je pomogao da se razvije. 1999. Francuska i Britanija. kako bi se usmerio protiv Srbije. kosovski vladari postavljeni od SAD i NATO nisu bili ništa manje brutalni prema srpskoj manjini u pokrajini nego svrgnuti režim Slobodana Miloševića prema albanskoj. februar 2008.Z BALKAN Peter Schwarz Slučaj Kosovo: “Samoopredeljenje” kao instrument imperijalističke politike tinama hiljada Kosovara usmrćenih od strane srpskih trupa i milicije. Konačno. neizbežno. Situacija na Kosovu prvenstveno je rezultat njihove politike. NATO je iskoristio pokret za nezavisnost na Kosovu. označava prekretnicu u međunarodnoj politici. Zapravo. kao ogromno preterivanje. koje su bile još brutalnije potiskivane. Oni su. Situacija na Kosovu prvenstveno je rezultat njihove politike.

pod vojnom i političkom kontrolom onih sila koje su rat i vodile. silovanja. bio je Bernard Kušner. Više od polovine od njegovih 2 miliona stanovnika nezaposleno je. koji je sada dovršen odcepljenjem Kosova. dok preostalih 120. U isto vreme.000 policajaca. Prema Evropskom Centru za Prava Roma u Budimpešti. koji je sada. bivši finski predsednik Marti Ahtisari podneo je plan za nezavisnost. Evropske sile. koji ima mnogo godina iskustva sa vojnim razvojima u Africi i na Balkanu. Iako je Ahtisarijev predlog u to vreme bio odbijen. Preko trećine populacije živi sa manje od 1. a preduslov te kontrole je raspad Jugoslavije. blizu Uroševca. Kosovo i Balkan u celini čine važnu pristupnu rutu do Crnog Mora i energetskih zaliha Kaspijskog Basena. Ta takozvana Eulex misija pod komandom je francuskog generala sa četiri zvezdice Iva de Kermabona. Mnoge hiljade Srba bile su takođe primorane da napuste Kosovo. Socijalna situacija na Kosovu je katastrofalna.Z BALKAN denata unutar sopstvenog pokreta i održavanje veza sa narko-mafijom. Evropska Unija sastavila je vojsku koja obuhvata 2. Francuske. Kamp Bondstil takođe služi kao baza za takozvano "prevođenje". Vojne baze Vašingtona na Balkanu i u Istočnoj Evropi deo su strategije SAD da zaobiđu Rusiju prodirući u bivše sfere uticaja Sovjetskog Saveza. Kontrola Balkana je od velike strategijske važnosti kako za SAD tako i za evropske sile. otmice i proterivanja". Britanije i Italije. Postoji trenutno niz planova za konkurentske gasne i naftne cevovode u kojima Kosovo igra bitnu ulogu. i nije ništa više od protektorata postavljenog od velikih sila. Iako vlada u Prištini sada izražava privrženost pravima manjina – čiji rang uključuje Turke. on je poslužio kao okvir i postavio redosled postupaka za osvajanje nezavisnosti. preko dve trećine od 120. bio među prvima koji će objaviti diplomatsko priznanje Republike Kosovo. sudija. koje uključuje kidnapovanje i torturu navodno osumnjičenih za terorizam. do 2001. Bošnjake i druge manje grupe uporedo sa Srbima i Romima – nije bilo popuštanja u napadima na nacionalne manjine u pokrajini. Administracija UN dala je ultranacionalistima odrešene ruke. Svaki korak u procesu – uključujući i rok za dobijanje nezavisnosti – bio je tada koordiniran između kosovskog premijera Tačija i Kontakt Grupe. U očekivanju nezavisnosti. i koja će uglavnom upravljati pokrajinom uz podršku od nekih 1. napisao je Jan Digel. kao francuski ministar spoljnih poslova. a pre svega Nemačka. tj. "Misija UN ili nije adekvatno istražila ili je potpuno omanula u istraživanju stotina zločina kakvi su ubistva. koji se susreo sa odlučnim protivljenjem Srbije i Rusije.000 mladih pridružuje se onima koji traže nepostojeći posao.000 živi u izolovanim srpskim enklavama.000 NATO vojnika već stacioniranih na Kosovu. SAD održava jednu od svojih najvećih vojnih baza na evropskom tlu na Ko- sovu – Kamp Bondstil. sastavljenom od SAD. Nemačke. Rezultirajuća Republika Kosovo niti je ekonomski niti politički kompetentna. Kosovo je bilo pod administracijom UN. Euleks misija trebalo bi da bude potpomognuta sa 16. Izveštaj objavljen nedavno od Amnesty International-a daje poražavajuće negativan bilans. To je bilo najobuhvatnije etničko čišćenje Roma od Drugog svetskog rata.000 Roma i Aškalija koji žive na Kosovu proterano je iz pokrajine nakon NATO bombardovanja. od 1999. zatvorskih čuvara i carinskih službenika. Prosečna plata iznosi 220 evra (oko 320 dolara) mesečno. Činjenica da su SAD sposobne da igraju takvu vodeću ulogu u evropskom "dvorištu" viđena je od evropskih medija kao bolni dokaz nemoći samog kontinenta. one služe i za jačanje američkog uticaja u Evropi.50 evra dnevno. Objava nezavisnosti od prošle nedelje odigrala se u bliskoj kooperaciji sa takozvanom Kontakt Grupom. Prvi administrator UN. Kosovo takođe ima svo- 5 . Od kraja rata 1999. Već godinu dana ranije. takođe smatraju svoju intervenciju na Balkanu presudnom za povećanje svog značaja u Evropi. a svake godine dodatnih 30. kosovski ekspert za Amnesty. To je već duže vreme bilo pripremano.000 lokalnih zvaničnika.

Istragom je utvrđeno da su druge osobe počinile tu krađu. Čak još opasniji. Oko 20-ak nenaoružanih osoba. dodao je on i rekao da kad nekad dođu bez kapuljača iznenade mnoge jer se uglavnom radi o ženama. a na svojoj godišnjoj pres konferenciji ruski predsednik Vladimir Putin osvrnuo se na SAD i EU da bi izjavio: "Ako neko nastavi da se bavi politikom baziranom na takozvanoj političkoj ekspeditivnosti da bi služio interesima pojedinačnih država. ono jasno ignoriše mnoštvo kršenja ljudskih prava Srba i ne-Albanaca koja su se odigrala od 1999. AVGUST 2008. olova. i u njihovom prisustvu su braća Jovanović podnela prijavu protiv kuršumlijskih policajaca. kalaja i lignita. Lokalni mediji ovo nazivaju pljačke “Robina Huda”. većinom sa crnim kapuljačama. iako to nije istina”. ■■■ 6 . koji nas je najviše tukao. Inflacija od 4. Romi iz Kuršumlije. britanski Guardian (od 19. ■■■ ■ ■ ■ POLICAJCI TUKLI ROME I TERALI IH DA PRIZNAJU DELO KOJE NISU POČINILI KURŠUMLIJA. U isto vreme. rekao je Toni Jovanović. U kuršumlijskoj policiji je potvrđeno da je podneta prijava protiv tri policajca. međunarodno pravo i svetski poredak biće uništeni". optužili su trojicu policajaca da su ih. i "drugo. zato što "prvo. a cene pojedinih proizvoda su još više porasle. izvelo je pljačku u sred dana u Solunu. po Guardian-u. “Počeli su da nas tuku pendrecima i pesnicama čim su nas uveli u stanicu. Udruženje Roma u Kuršumliji je upoznato sa ovim slučajem.Trojica policajaca iz Kuršumlije optuženi da su brutalno pretukli dva Roma zbog navodne krađe. pakovanja mleka. 8. naročito u provalama nasilja u martu 2004". svaka promena granica opravdana rezultirajućim gubitkom efektivne kontrole predstavljala bi promenu granica vojnim sredstvima – čin eksplicitno stavljen van zakona poveljom UN. ■ Preveo Vladimir Bogićević ATINA. . časopis upozorava. čiji identitet nije saopšten. U bezobzirnoj poteri za ostvarenjem sopstvenih interesa. potegao je i pištolj. bile predložene kao rešenja". koje je pod međunarodnom upravom od 1999. braća Toni i Ivica Jovanović. koje onda ostave na sred ulice da ljudi mogu da ih pokupe. U analizi njegovih implikacija po međunarodni poredak. Napadači uzimaju pakete pirinča. iznudili su im priznanje za delo koje su počinile druge osobe. i koji međunarodna zajednica dosledno odbija da prizna kroz čitav posleratni period". Nakon višesatne tuče. Povećanje troškova života je pored nezaposlenosti najveći problem za Grke. Potkopavanje prava na suverenitet i principa nepovredivosti granica ruši presudnu razliku između međunarodnog prava i politike. Traže od ljudi da ostanu mirni ali koriste taktiku klasične pljačke. Jedan od njih. nakon privođenja u policijsku stanicu. testenine. nastavlja Guardian. brutalno prebili i iznudili priznanje za krađu vodomera. “Oni nikad nisu ukrali novac niti su bilo koga povredili. Srbija je zapretila da će nametnuti ekonomske sankcije Kosovu. jednak gubitku suvereniteta nad tom pokrajinom".Z BALKAN ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ PLJAČKA RADI DELJENJA HRANE Kamp Bondstil je sopstvene rezerve zlata. sa štetnim implikacijama po globalni mir i bezbednost". teško je reći da se kršenja ljudskih prava iskorišćena za opravdanje kosovske nezavisnosti ne bi nadoknadila i ako bi alternative za nezavisnost.Grčki anarhisti su upali u jednu prodavnicu i počeli da dele besplatno hranu u novom napadu zbog rastućih cena. "Štaviše". februara) zaključuje "da će priznanje kosovske nezavisnosti doprineti daljoj eroziji dva fundamentalna stuba međunarodnog sistema – prava na suverenitet i principa nepovredivosti granica". na primer supstancijalna autonomija. morali smo da priznamo da smo počinili krađu. jeste argument "da je gubitak efektivne kontrole Srbije nad Kosovom. GRČKA . ili ako se Ukrajina pridruži NATO-u. "Prihvatanje tog presedana". Nakon par sati maltretiranja. kao na primer preskakanje preko registra sa kasom”. SAD i sile EU odbacile su osnovne elemente međunarodnog prava. saopštila je policija. "imalo bi štetne implikacije po slične mirotvoračke pokušaje jer bi zemlje postale naročito zabrinute zbog autorizacije misija koje će proizvesti gubitak efektivne kontrole nad njihovom sopstvenom teritorijom". I Rusija i Srbija reagovale su na proglašenje nezavisnosti Kosova ozbiljnim upozorenjima. rekao je jedan policajac. on je zapretio da će usmeriti ruske nuklearne projektile prema Evropi ukoliko SAD nastave sa svojim planovima o postavljanju raketnog odbrambenog sistema u Poljskoj i Češkoj Repuplici. Članak zaključuje: "Zanemarivanje glavne doktrine koja je podupirala međunarodni poredak od Drugog svetskog rata omogućava najopasniji presedan priznanja kosovske nezavisnosti. "kako je prisustvo [misije UN] proisteklo iz ilegalne upotrebe sile od strane NATO-a. Članak pobija tvrdnju da zloupotrebe ljudskih prava počinjene od Srbije pod Miloševićem mogu poslužiti kao opravdanje trenutnih razloga za nezavisnost. uperio ga u mene i zatražio da priznam da sam ukrao nekakve vodomere.9 posto je na desetogodišnjem maksimumu.

organizujemo tribinu ’’Izbrisani u Beogradu’’ u Domu Omladine. ili će biti bez zaposlenja i sa otežanim daljim školovanjem… Toliko o ``svetloj`` budućnosti u EU. Pokret za slobodu ovim izdanjem Glasa izbeglica želi da skrene pažnju i na mnoge "izbrisane" građane u Srbiji. kao i protest ispred slovenačke ambasade. lične karte i vozačke dozvole bivale su im konfiskovane. Ovo izdanje Glasa Izbeglica objavljujemo povodom dolaska u Beograd naših prijatelja iz Slovenije. Zamislite da se jednog jutra probudite i shvatite da više ne postojite. U četvrtak 23. i [A]Infoshopa iz Ljubljane. zajedno sa gostima iz Slovenije. ■ Uvodnik u Glas izbeglica broj 2 Sva etnička čišćenja i agresivni nacionalizmi devedesetih godina na Balkanu zapravo su služili kao podrška neoliberalnom ekonomskom i političkom projektu. odnosno na one koji su ’’pravno nevidljivi’’ čime su im uskraćena osnovna egzistencijalna prava. je slovenačka vlast. mnogi su pobegli. koji nikad neće postati ravnopravni. otkazano im je zdravstveno osiguranje. te su ključni faktor u početnoj fazi politike ’’Zavadi.000 i 100. Oni su širom sveta postali poznati pod imenom ’’Izbrisani’’. neprestano se umnožava. Pri sprovođenju etničkog čišćenja neke države bivše SFRJ odabrale su oružje. Ostajali su bez posla. zlostavljanja i deportacije. uglavnom su nevidljivi a broj "izbrisanih" građana. Ultradesničarski političari nazivali su ih ratnim zločincima. zabrinjava nas kakav tretman će u EU imati obični ljudi. pogotovo ako znamo da će EU prema Sporazumu o Readmisiji u Srbiju deportovati između 50. Ljudi koji su se rodili ili proživeli veći deo svog života u toj državi. oktobra organizovao tribinu ``Izbrisani u Beogradu`` u Domu Omladine. zajedno sa prijateljima iz slovenačkog udruženja izbrisanih. Agresivni nacionalisti su najbolji saradnici imperijalističke politike koja se sada javlja u obliku neoliberalne dogme. odricanja ljudskih prava pojedinim zajednicama. i prepustila ih bezizlaznom birokratskom lavirintu. otkrili su da ih je vlada ”izbrisala” sa svih javnih spiskova. a on po svemu sudeći nije imao nameru da korenito ispravi te zločine iz prošlosti… Usled toga. Do nedavno je nad Evropskom Unijom predsedavao slovenački establišment. dogodilo jednom broju građana Slovenije. Njihova uloga je u širenju mržnje prema susednim narodima sa kojima bi udruženo trebalo da se suprotstavimo projektima dominacije. penzije im nisu isplaćivane. nakon razgovora sa slovenačkim konzulom. odnosno ostvarenju društva maksimalne eksploatacije ljudi i resursa. Osim toga. pa vladaj’’. ju svojih stanovnika život pretvorila u tragičnu dramu. U očaju. više nisu bili dobrodošli u novoj republici. Najmanje sedam ljudi izvršilo je samoubistvo. Nažalost. Iako su se njihovi glasovi računali na referendumu za slovenačku nezavisnost. jednom bro- 7 . ne smemo zaboraviti da je nacistička industrija smrti nastala upravo u Evropi i da istorija i prošlost Evrope nikako nisu bile ’’civilizovane’’. primerke Glasa izbeglica predati slovenačkoj ambasadi u Beogradu i na taj način apelovati na sadašnju slovenačku vladu da ispravi nepravdu koja je učinjena Izbrisanima. Socijalnog Centra Rog. želimo da nam se jave Izbrisani koji žive u Srbiji kako bi dokumentovali njihove slučajeve i povezali ih sa ljudima koji im mogu dati osnovne pravne informacije o mogućnostima sređivanja njihovog statusa u Sloveniji. u Srbiji procesi brisanja. Mnogi od njih bili su isterani iz svojih domova. dok oni koji su ostali živeli su u strahu od zatvaranja. koja se 1991.000 ljudi. Iako se mnogi danas pozivaju na evropske vrednosti koje su navodno osnovne civilizacijske vrednosti. oktobra. Upravo to se početkom 1992. 1992. druge su se odlučile na perfidniji model. Za Srbiju njihova sudbina kao da je još uvek ispod praga osetljivosti. oduzevši im lična identifikaciona dokumenta usled čega su izgubili sva prava koja su im pripadala. ČKZ-a (Časopis za kritiko znanosti). oni su postali poznati kao ”Izbrisani” a njihovi životi postali su kafkijanski. još dok se borila za priznanje nezavisnosti Slovenije. U Sloveniji.Z BALKAN Izbrisani u Beogradu Pokret za slobodu je 23. deca su im bila vraćana sa školskih kapija. bilo da nas u nju vode domicilne demokrate ili od nedavno profinjeni bivši ili sadašnji članovi Srpske Radikalne Stranke. a zatim ćemo sledećeg dana. od kojih mnogi neće imati ni gde da žive. prevarantima i nepoželjnima. otcepila od Jugoslavije i proglasila nezavisnost. uskrativši im sva prava i izbrisavši njihovo postojanje. iz Civilne Inicijative Izbrisanih Aktivista. narednog dana. U ovom izdanju Glasa Izbeglica predstavljamo sudbinu stanovnika Slovenije čije je postojanje država ukinula jednim potezom.

24. zbog nepravdi učinjenih u Sloveniji. takvih izbeglica u Srbiji ima 256.neslovenački građani čija su imena izbrisana iz spiska stanovnika samo godinu dana nakon što je Slovenija proglasila nezavisnost. Slovenija prognala. a onda mu je jednog dana medicinska sestra rekla: ”Karticu. možda ni danas ne bi znao da je njegov pravni status vrlo sumnjiv. godine 641 izbeglica iz Slovenije potražilo je utočište u Srbiji. i 2002.500 tolara. Sudbina izbrisanih ■ Jednog sunčanog jutra 1992. on posledično izgubi gomilu drugih prava.” Gospodin Bago joj je pružio staru zdravstvenu knjižicu. ovih dana ih prezentuju i u Beogradu.1 ■ Penziju. problem izbrisanih je još uvek akutan. jer je deo izbrisanih Slovenije poreklom iz Srbije. jer bi s obzirom na razvijenost i visoke standarde. Na to nas upućuje i zvaničan podatak MUP-a Slovenije. jer je 1992. nalazi veoma mnogo izbeglica. 2. tj. preselio se u Sloveniju 1955. Pokret za Slobodu iz Srbije. izbeglica iz drugih delova države. piše u pismu koje će slovenačkom ambasadoru u Beogradu uručiti “Civilna inicijativa izbrisanih aktivista” (CIIA) iz Slovenije. u državi u kojoj je živeo skoro 50 godina. Upravo iz tog razloga jedna grupa izbrisanih će danas obići Miroslava Lucija. Ni u državnim kompjuterima – kada se obratio za pomoć u nalaženju posla odbijen je uz obrazloženje da ilegalno boravi u Sloveniji. nije mogao u RS da dobije niti da 1 [1] Članak ’’Izbrisani – 11 let pozneje’’ objavljen u ’’Mladini’’. iz delova Hrvatske i Bosne i Hercegovine. Velikom broju izbrisanih je nasilno bio onemogućen povratak u svoje domove ili su bili razdvojeni od svojih porodica koje su ostale u Sloveniji”. Zatim je otišao do koparske filijale Zavoda i saznao da je 1992. molim. iznenađuje podatak da su u Srbiju došle i izbeglice iz Slovenije. Među njima je i veliki broj dece. Ne postoji na papiru – kada mu je lična karta istekla. ništa ne sluteći. Mnogi od njih nikada nisu dobili ili nisu zatražili status izbeglice u Srbiji. Upozoravaju da u Srbiji živi najmanje 641 izbeglica. Plastičnu karticu Zavoda za zdravstveno osiguranje sa čipom. utočište potražili – u Srbiji. Avgusta 2000. Vojinović je izbrisan iako je rođen u Sloveniji. Franjo Herman postao je jedan od ”izbrisanih”. koji nikada nakon brisanja nisu “pokušali” da legalizuju svoj status u Sloveniji. Iz evidencije je bio izbrisan. Ako ministarstvo unutrašnjih poslova nekoga izbriše iz registra stalnog stanovništva. koji su. Pretpostavljamo da među njima ima i nezakonito i neustavno izbrisanih 1992. bez lečenja i nepriznat. U bolnicu je išao još i na previjanje rane. odbili su da ga pregledaju u bolnici. Predstavnici izbrisanih stanovnika Slovenije koji su već prošle godine svoje probleme predstavili tokom turneje po evropskim državama i u Briselu. ■ Ivan Bago je na prelomu milenijuma bio vitalni osamdesetogodišnjak. Otišao je do bolnice. Usled toga je broj izbrisanih koji trenutno borave u Srbiji verovatno veći od broja registrovanih izbeglica iz Slovenije.660 a među njima je i 204. izgnanih sa Kosova. Danas radi kao nadzornik grupe čistača u jednom tržnom centru. Onda mu je jednog dana na nogu pala paleta i povredio je prst.” Pošto Ivan Bago do toga dana nije imao problema sa zdravljem. u kojoj se. godine bio izbrisan iz evidencije.000 ”interno raseljenih lica”. Rekli su da nije bio osiguran. stra stalnog stanovništva. Gospodin Herman preminuo je 2003. većinom Srba. jedan je od 18. Prema poslednjim podacima Visokog komesarijata za izbeglice (UNHCR). naime. izgubio je sva socijalna osiguranja. rečeno mu je da je izgubio sve zdravstvene pogodnosti. uzela mu karticu i gospodinu pokazala šta joj treba. Iako je Franjo redovno plaćao zdravstveno osiguranje sve dok ga nisu izbrisali. Ni u bolnici – kada se razboleo i zatražio tretman. ambasadora Slovenije u Srbiji. Zoran Vojinović se probudio shvativši da više ne postoji. Srbija prihvatila Uprkos svemu. kao i izbrisani koji su. ”Bio sam prevaren i Slovenija bi trebalo da se stidi”. ”Gospodine. bilo moguće očekivati da Slovenija predstavlja tranzitnu ili ciljnu državu srpskih izbeglica a ne obrnuto. Dakle. Mnogi izbrisani. svaka injekcija košta 4. imao je pravo da živi u bilo kom delu tadašnje Jugoslavije. Inače. ali sestra njome nije bila zadovoljna. Kao i svi bivši Jugosloveni.000 izbrisanih. godine. gde su sredili ranu. Zakon o zdravstvenoj prevenciji i zdravstvenom osiguranju kaže da su osigurani oni penzioneri koji u RS imaju stalni boravak. Prišla je drugom pacijentu. od srpskih roditelja. Tom prilikom će ambasadoru predati posebno otvoreno pismo u kome se nalaze podaci o više stotina izbeglica iz Slovenije kojima je Srbija ponudila utočište. kartica Vam treba. zvaničnici su odbili da je produže.000 ljudi u Sloveniji poznatih kao ”izbrisani” . godine.Z BALKAN Igor Mekina Slovenačke izbeglice u Srbiji Predstavnici ”izbrisanih” Slovenije predali su u Beogradu otvoreno pismo slovenačkom ambasadoru Miroslavu Luciju. Govori o tome da li neko postoji u informacionoj bazi ministarstva unutrašnjih poslova. Da se Ivan Bago nije povredio. građevinski radnik. kratkotrajno otputovali a da više nikada nisu mogli da se vrate u svoje domove. nije ni primetio da nije dobio karticu. Vojinović(29). kojima se Slovenija rado ponosi. koju je zaradio u Nemačkoj. ”Prema podacima UNHCR-a u periodu između 1992. Pojam stalni boravak ne upućuje na kuću ili stan u kome se stalno boravi. 2003. dijagnoziran mu je rak. godine bio izbrisan iz regi- 8 . žive i u Srbiji. koji pominje više od 4. Među njima su izbrisani koji su deportovani iz Slovenije. već na kompjuterski podatak. Deregistrovan. Rođen u Hrvatskoj. inače. ■ Pre deset godina. rekao je.

” Sa zvanične i-net strane Policije R. Priveli su me u policijsku stanicu iako sam predao dokumenta. da nas. html . pojačalo za gitaru. naglašeno je da je Sloveniji brisanje” donelo velike koristi tokom devedesetih. naravno.A. U međuvremenu su mu iz Nemačke nagovestili da će prestati da mu uplaćuju penziju. pa država i danas dobija prilična novčana sredstva iznajmljujući ih.policija. Hrvatski pogranični policajci nisu hteli da me prime. da se borimo. Izdali su mu i potvrdu o tome da mu nisu dali nikakvu pomoć. Prema oceni Aleksandra Todorovića. bio je odgovor. pa su me pustili. U Beogradu je u Domu omladine. U intervjuu koji je Aleksandar Todorović dao za Glas izbeglica u Srbiji. Pitao sam zašto 2 Prelazni dom. Jer živim neprijavljen na svojoj adresi. skupe elektronske efekte za gitaru. onda su me vozili kući. koje se dešavalo tokom sukoba u bivšoj Jugoslaviji. čija je ljudska prava. Fender gitaru. Prikazan je i dokumentarni film ”Izbrisani” (Rubbed out). Kada sam pitao kako i zašto. u države gde bi bili ispostavljeni mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem tretiranju. koji kasnije nisu bili uključeni u statistike. izostavljanjem velikog broja izbrisanih.)3 ■ Po narodnosti sam Srbin i ne bi smeli da me deportuju u Hrvatsku. ili. Vozačku dozvolu sam imao. ozvučenje za pevača. a donosi joj i danas. M.600 tolara. “Strance nikada prisilno ne vraćamo u države u kojima bi bili ugroženi njihovi životi ili sloboda iz razloga rasne. koji mu država nije dozvolila da koristi. harmoniku. godine 9 nastavak na sledećoj stranici sa Telefunkenovim zvučnicima. Policajci su me morali odvesti nazad.S. čiji je autor Dimitar Anakiev. verske. Na slovenačkoj granici smo prešli u drugi auto: iz policijskog u običan beli karavan. 23. jer zvanično ne postoje.Z BALKAN redakcija Z magazina i redakcija Glasa Izbeglica iz Srbije. iako je penzija iz Nemačke dolazila na njegov račun još od aprila 1997. Tokom boravka u Prelaznom centru bile su mnogobrojne verbalne provokacije: da će. februara 1992. www. Slovenija je zahvaljujući brisanju mogla da se pohvali pozitivnijim statističkim podacima” za lakši pristup u EU.305 osoba. Tražio sam da mi neko objasni zašto. prema oceni Ustavnog suda Slovenije. gde su mu službenici ljubazno objasnili da pomoći kod njih nema i predložili mu da ilegalno pobegne preko granice. 1992. Rekli su mi da dokumenta ne važe i oduzeli mi ličnu kartu. Tako je ostao bez sredstava za preživljavanje. Na istovetan način je ”falsifikovana zvanična statistika o siromaštvu u državi. približno 1. jer nije imao stalni boravak. pak. jer Janko Šribar nije mogao nijednim dokumentom da dokaže da je živ i da još uvek postoji. održana i javna tribina na temu izbrisanih u Sloveniji. Žena je dolazila par puta. ■ Bila je rutinska kontrola. Na graničnom prelazu Gruškovje između slovenačke i hrvatske granice 3 Iz intervjua sa V. Izbrisani su bili isključeni i iz denacionalizacije a istovremeno. Nakon dva sata mi je prišao jedan civil i objasnio: dovezen sam u policijsku stanicu da bi me poslali sudiji za prekršaje! Zašto. prešlo je u državno vlasništvo. radijski stub izbrisanih opremljenih transparentima do slovenačke ambasade. Odveden sam sudiji za prekršaje. (prev.si/si/ organiziranost/uup/centujce. kada dođe mrak. Da bi preživeo. jer tamo je rečeno da me je država odjavila 26. vozi kombi u Hrvatsku. platio kaznu 3. Tribina je sutradan završena šetnjom je podigne iz banke. pitao sam se. civil me je pitao da li gledam TV. inače će prestati da mu uplaćuju penziju. u prisustvu policije pokupio sam garderobu i odvezli su me u Center na Celovški ili u Šiški. Na problem izbrisanih je Mladina upozoravala još u vreme kada je problem nastao. iz 2005. 2. država nedvosmisleno kršila. Srbe. etničke ili druge pripadnosti ili političkog uverenja. Po pomoć je otišao na odeljak za socijalni rad u Izoli. oktobra. pasoš i propusnicu za Italiju. mikrofone i različite držače. a 1994. To se događalo iz dana u dan. mada neki aktivisti ocenjuju da je taj broj verovatno još veći. polako je rasprodavao svoj imetak – auto. Prema zvaničnim podacima. iako su izgubili i radna mesta. se u Mladini prvi put javno pojavljuje i oznaka ”izbrisani” za tu grupu stanovnika.000 stanova koje bi stanari mogli da otkupe. U filmu je brisanje stanovnika predstavljeno kao varijanta “administrativnog etničkog čišćenja”. Time su kršili sve konvencije o ljudskim pravima.S.2 Tu sam bio 12 dana zatvoren. jer u tim slučajevima Zakon o strancima izričito brani njihovo prisilno odstranjivanje iz naše države. Od nemačkog penzionog osiguranja dobio je pismo u kome su zahtevali da u dokumenat kojim svake godine potvrđuje da je živ upiše i svoje državljanstvo i podatke iz ličnog dokumenta. ”morali su da me drže zatvorenog – rekli su mi da idem u Hrvatsku da pomognem svojima. iz slovenačkih registara stalnog stanovništva izbrisano je 18. godine nezakonito izbrisala iz registra stalnih stanovnika Slovenije. institucija u kojoj se između ostalog utvrđuje identitet osoba bez dokumenata. jer nije obuhvatila nepostojeće izbrisane”. i sam jedan od onih koje je slovenačka vlast 26.

(prev. gde je opet zatvoren u Centar iz koga je kasnije pobegao u Nemačku gde je zatražio status izbeglice.000 dece koja nisu dobijala dečije dodatke. vodi brigu o izbeglicama iz Slovenije. Ali Beriša nema nikakve veze sa Albanijom niti je do tada ikada u njoj bio. 12 ljudi. Civilne inicijative izbrisanih aktivista i medija. izgubite uglavnom politička prava i neke manje bitne mogućnosti kao što je zaposlenje u državnim ministarstvima. da vam skinu krzno. Iz zatvora u Albaniji je pobegao i ilegalno opet 5 Iz članka ’’Zgodbe izbrisanih”. godine. uključujući i dostojanstvo. policiji. na graničnom prelazu mu je policajac rekao da njegova dokumenta više ne važe iako je u R. U R.” (prev. već bi ih ponovo diskriminisao. M. objavljenom u „Mladini“ 3. profesor u školi… Upravo to se dogodilo u Litvaniji. Rešio sam da odem na granicu do hrvatskih policajaca. Tamo. Ostavili su me baš tamo. je sa ”pauzama” boravio sa radnom i bora4 121 Dedić. oružanim snagama. stalno živeo i radio od 1987 godine. Policajac mi je stavio automatsku pušku u usta i zapretio mi da će sledeći put pritisnuti obarač – ako se vratim.2007. ■ Izvor: Mladina (www. Da bi sebi kupila vreme.S. ali počinilac ne odgovara. kada se vratio iz posete rođacima u Nemaèkoj. je završio poslednji razred srednje škole. Letoniji i Estoniji. Ali. Nisam znao šta bih. više nije imalo status ratnog područja.)5 ■ Jedan od najnovijih primera je slučaj Ali Beriše. da bi uopšte mogli da žive sa svojim porodicama. nadležni organi u Nemačkoj su odlučili da Berišu sa porodicom (u Nemačkoj se oženio i dobio decu) deportuju na Kosovo. krenuo u posetu braći u Srbiju i iznenada se našao usred konflikata između srpskih i hrvatskih jedinica.S. Međutim.S. ipak i dalje ste vozač autobusa. itd. Jedan od njih mi je skuvao kafu. što će pokušati da ostvari vlada kojoj će mandatar najverovatnije biti predsednik Socijaldemokrata. došao u R. zakon nije dobio podršku koja bi mu omogućila potvrdu u parlamentu. poštar. pravnika Matevža Krivica. Dosadašnja slovenačka vlada nije bila sposobna da reši ovaj problem u skladu sa odlukom Ustavnog suda. U novom koalicijskom ugovoru je ispravljanje nepravdi nanetih izbrisanima upisano kao jedna od tačaka novog programa vlade.2.S. a istovremeno je formulisan tako da ne bi ispravio nepravde učinjene izbrisanima. pošto je poslednji stalni boravak imao prijavljen u Mariboru. i vratim se kući. se zbog blokada na putevima vratio tek februara 1992.S. jer vas nije ubio”. zakasnio da preda molbu za državljanstvo i postao izbrisan. koji ne bi bio podvrgnut novoj presudi Ustavnog suda. O Beriši je isti časopis pisao i u članku „Izbrisani azilant“ 17.12. kosovskog Roma. ali ga bez potvrde o državljanstvu nisu primili. 10 . rodio u Prokuplju. višnom vizom. jer određen procenat izbrisanih. Država je uštedela i na oko 3. uzmu ih – trebali su im vojnici – slali su ih na front.d. objavljenog u ’’Mladini” dana 22. u R.2005. koji se 1972. Nas Srbe su odbijali. Godine 1993. nije imao prava na zdravstvenu zaštitu. nakon 1999. A osim prezimena. Godine 1991.S. Nakon kritika organizacija za zaštitu ljudskih prava.2003. često na ivici siromaštva.. Vrlo dobro bi bilo ako bi novoj vladi zaista uspelo da izbriše jednu od najvećih sramota Slovenije nakon osamostaljenja. ”Ako vam ne daju ili oduzmu državljanstvo.)4 ■ Saša Milenković. vize.S. Objasnio sam im kakva je situacija. U upravnoj jedinici u Mačkovoj ulici su mu izbušili lične dokumente. str.S. Izvukli su me iz auta. Živeo je u Azilnom domu (gde je dobio i peto dete) sve dok ga sa porodicom nisu opet deportovali u Nemačku krajem januara 2007. gde je zatražio azil. a u R. Posle deset godina života. jer su me odmah na granici odbili (kao Srbina nisu hteli da me prime).Z BALKAN državama i one sprovedene u Sloveniji. države koja je u prvoj polovini ove godine čak predsedavala Evropskom Unijom i istovremeno želi da se ponosi visokim standardima na području zaštite ljudskih prava.10. M. Ljubljana. je došao kada je imao 5 godina. godine. Borut Pahor. a zdravstvene usluge za ”neizbrisane” su se popravile. objašnjava Todorović. Oduzeli su mu dokumenta i odvezli u Centar za odstranjivanje stranaca u Šiški. J. uprkos uplaćivanjima u kasu za zdravstvo. Rekli su mi da im policajci svakog dana dovezu po 10. na sredini između obe granice smo stali. Ako su Hrvati. Gore nego u baltičkim državama Predsednik CIIA-e je za časopis srpskih izbeglica pojasnio i razliku između procedure spovedene u baltičkim postoji nekoliko kilometara širok pojas koji ne pripada nijednoj državi. Sačekali smo da padne mrak i onda su mi pokazali gde mogu da ilegalno pređem u R. koja tek pokušava da dobije status kandidata za članstvo u EU. Odatle je kasnije deportovan za Albaniju.si) Prevela sa slovenačkog Marta Stojić plaćaju razne takse. i političari su dostigli cilj da ruskogovoreće odmaknu od državnih korita i da ’’nelojalni’’ putem izbora ne mogu krojiti nacionalne politike. Pomoću stare lične karte pokušao je da se upiše na Fakultet za sport. Brisanjem na način koji je to izvela Slovenija gubite sve. da bih sam otišao u Hrvatsku.6 ■ 6 Iz članka „Otroci v zaporu“.mladina.S. Onda me je još i šutnuo. Kada Kosovo. na ničijoj zemlji. Nekako kao kad se otvori lov upravo na vas. gubite pravo glasa na parlamentarnim izborima. Mnogi izbrisani su izgubili i penzije a radnici na hiljade godina radnog staža. Činili su mi se čovečnijim od slovenačkih. vraćen je u R. molbe”. n. Jer se samo tako ni u budućnosti ne bi ponavljalo trenutno apsurdno i neprihvatljivo stanje u kome Srbija. predlagala je rešenje problema ustavnim zakonom. vratili su mu status stalnog stanovnika.

Zoran Milošević. koji mogu da dobiju i izbeglice evidentirane od strane UNHCR-a. Slovenija je tada ponudila mogućnost sticanja državljanstva svim državljanima iz drugih republika a koji su imali prijavljeno stalno prebivalište u Sloveniji .132 osobe su ga dobile na taj način. kada je Zakonom o uređivanju statusa državljana drugih država naslednica bivše SFRJ u Republici Sloveniji omogućila dobijanje dozvole za stalni boravak za 12. Od 200. niti su bili obavešteni na bilo koji način. izbrisani koji zive u Beogradu 11 . godine bez statusa je ostalo 18. Slovenački konzul Jožef Keček primio je pet predstavnika. Predstavnici izbrisanih na sastanku sa slovenačkim konzulom nisu dobili garancije da će izbeglicama iz Slovenije biti izdate vize za obilazak bližnjih u Sloveniji. a državljanstvo neke druge republike bivše SFRJ i nakon osamostaljenja Slovenije nisu aplicirale za njeno državljanstvo.000 ljudi koji su nezakonito februara 1992. godine. pomoću koga bi trebalo da se realizuje odluka Ustavnog suda. a ipak. oktobra između 11 i 13 sati okupili ispred slovenačke ambasade u Beogradu. inače. nego na praksu demokratske države na U Sloveniji “izbrisani” bez statusa 24. a u nekim slučajevima i zbog neprofesionalnog i arogantnog ponašanja slovenačke male birokratije. po narodnosti Srbin. i Zorana Miloševića. formulisala nacrt ustavnog zakona o dopuni Ustavnog zakona za sprovođenje bazičnog ustavnog akta o samostalnosti i nezavisnosti Republike Slovenije.000 takvih osoba.303 osobe. a da nisu dobili odluku o tome. izbeglicu iz Maribora. početkom 1992. piše.000 prognanih i raseljenih lica. godine. Milenka Srećkovića iz neformalnog Pokreta za slobodu.000 je brisano iz registra.Od više od 18.305 osoba. objasnila je Sara Pistotnik iz “Civilne inicijative”. zbog neinformisanosti većinom neobrazovanog sloja stanovnika iz republika bivše Jugoslavije. Za one koji nisu tražili državljanstvo. Žigon Izbrisani ispred slovenačke ambasade Slovenački konzul u Beogradu predstavnicima izbeglica iz Slovenije nije mogao da da garanciju o izdavanju viza za obilazak države na sunčanoj strani Alpa. ”Pitanje izbrisanih se više ili manje uspešno rešava već od 1991. Njegova priča više podseća na neki Remarkov roman iz međuratnog perioda. oktobar 2008. u izjavi za javnost koju je tom prilikom objavila slovenačka ambasada za srpske medije.171. “Izbrisani” su osobe koje su imale prijavljen stalni boravak u Sloveniji. Dovde je sve lepo i u redu. Prema podacima Visokog komesarijata Ujedinjenih Nacija za izbeglice (UNHCR). Vlada Republike Slovenije je. Izvor: Radio-televizija Vojvodine Zoran Milošević i Milan Ćulibrk. vlada poslala skupštini s predlogom za početak postupka ali je očigledno tamo nešto zapelo.Z BALKAN Dominik G. Tribinu “Izbrisani u Beogradu” organizovalo je Udruženje Civilna inicijativa izbrisanih aktivista iz Slovenije i Pokret za slobodu iz Srbije. istaknuto je sinoć na tribini u beogradskom Domu omladine. između ostalog. BEOGRAD . Konzul je posetioce obaves- tio da je za izdavanje vize u skladu sa Bečkom konvencijom i šengenskim sporazumom pre svega potreban važeći pasoš. a među njima je i 641 iz Slovenije. oko 30. Okupljanje je proteklo mirno uz pojačano prisustvo srpske policije. među njima i Aleksandra Todorovića ispred Civilne inicijative izbrisanih aktivista. nema nikakvo državljanstvo. Taj nacrt je novembra 2007. godine izbrisani iz registra stalnog stanovništva Slovenije. Njihovi predstavnici i simpatizeri su se 24.000 i dalje nema nikakav status. u Srbiji živi gotovo 300. važio je zakon o strancima”. 4. Tu nepravdu je Slovenija pokušala da ispravi tek 1999.

naši današnji debateri će u bliskoj budućnosti biti nosioci politikâ stabilizacije prostora Zapadnog Balkana i kreatori ključnih političkih odluka. ali ne i oni koji su isterani. razumeti da je globalno partnerstvo prvi korak u nadilaženju granica . A generacija mladih i sigurni smo. čiji je organizator ’’Centar za politiku i evroatlantsko partnerstvo’’. NOVEMBAR 2008. a prilikom pokušaja da se vrati u Sloveniju. i to vozom 1993. 5. godine je otišao na lečenje u Beograd. Tako je on jedan od onih evidentiranih izgnanika iz Slovenije. NATO-va lobistička nevladina organizacija. Izvor: Radio-televizija Vojvodine ■■■ 12 . Još uvek govori slovenački. koji se spremaju da argumentovano otvore današnju debatnu temu. Beograd.307 ljudi Slovenija je posle toga donela novi Zakon o prebivalištu po kome su ovo pravo mogli da ostvare samo oni koji su sve vreme bili u Sloveniji. i sam “izbrisani” koji se izborio za prebivalište. godine. rekao je Kresoja i naglasio da je Centar za politiku i evroatlantsko partnerstvo uveren da će generacija budućih lidera. Partneri na projektu su Civilni Resurs Centar iz Bujanovca i Fakultet za pravne i poslovne studije iz Novog Sada. veka. Bio je jedan od petoro ljudi. godine doneo odluku da izbrisanima moraju da se vrate sva prava i da ne mogu više biti deportovani. navela je ona. koji su bili prisiljeni da se isele ili su deportovani. Debatno takmičenje podržali su ambasada Republike Mađarske u Srbiji i NATO-odeljenje za javnu diplomatiju. zabranili su mu ulazak na granici sa Mađarskom. Tokom osamostaljenja Slovenije.307 izbrisanih. rekao je on i ispričao da su se ljudi vrteli u tom lavirintu sve dok nisu organizovano krenuli u borbu za vlastita prava. ali ne i oni kojima političke institucije nisu priznale da su izbrisani. On ne želi srpsko državljanstvo.mladina.Z BALKAN ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ NATO LOBISTIČKA NVO U SKUPŠTINI VOJVODINE ORGANIZOVALA DEBATU “ULAZAK SRBIJE U NATO NEMA ALTERNATIVU” NOVI SAD. Dom Omladine. veka. početku 21. Zato što će strateški osmišljen evroatlantski hodogram predstavljati naš odgovor na izazove 21. Usledile su nove inicijative Ustavnom sudu koji je 2003. 23. u debati nije učestvovao niko kome je član porodice postao NATO ’’kolateralna šteta’’. kao ni rakom oboleli italijanski vojnici koji su došli na Kosovo odmah po završetku bombardovanja. U debati su učestvovali studenti Pravnog fakulteta u Novom Sadu i članovi Centra za civilne resurse u Bujanovcu. usled posledica raščišćavanja svoje fabrike. a vlasti su zvanično priznale 18. a onda ga je policija deportovala iz države. istakao je da se ovde radi “administrativnom etničkom čišćenju” koje je sprovođeno perfidno. ■ Izvor: Mladina (www. Isto tako. neslovenci. živeo je u Mariboru. Todorović: Administrativno etničko čišćenje Aleksandar Todorović iz Ptuja kod Maribora. U ime organizatora. Po njegovim rečima. veka koji zahteva globalno partnerstvo. 1992. Takođe je ostala tajna suma novca potrebna da bi se Skupština Vojvodine pretvorila u prostor za marketinške izvedbe NATO ratne mašinerije. Sa tribine o Izbrisanima.si) Prevela sa slovenačkog Marta Stojić Priznato 18. i bili smo prepušteni na milost malim lokalnim Hitlerima kakvih ima u svim nacijama”. . koje je primio slovenački konzul u Beogradu.Pod pokroviteljstvom Skupštine Vojvodine održano je prvo regionalno takmičenje mladih o temi “Ulazak Srbije u NATO nema alternativu”.stvarnih i simboličkih. izvršni direktor Centra za politiku i evroatlantsko partnerstvo Siniša Kresoja izjavio je: ’’Svi nosimo odgovornost da pripremimo evroatlantski hodogram Srbije. Ostalo je nejasno kako su organizatori zamislili da debatuju o nečemu za šta oni unapred tvrde da ’’nema alternativu’’. ali i da pitanje prebivališta treba rešiti novim zakonom. oboleli od raka i leukemije. jer misli da ima pravo na slovenačko. ali sistemski. U Maribor se vratio nakon dva neuspela pokušaja. I zahteva elite koje će pripremiti kompetentne odgovore’’. gde su još uvek njegova dva deteta. Među debaterima nisu se mogli zateći radnici kragujevačke Zastave koji su. oktobar 2008. koji po podacima UNHCR-a žive u Srbiji. Jožef Keček. “Stigmatizirani smo kao državni neprijatelji. Na osnovu dva nova zakona kasnije je veliki broj izbrisanih uspeo da legalizuje status. nakon što ju je NATO bombardovao.

To nije bilo prihvatljivo za Evropsku zajednicu u ekspanziji. tajni sporazum je bio napravljen. tokom kojeg je ubijeno stotine ljudi u bolnicama. Na ’’mirovnoj’’ konferenciji o Kosovu u Francuskoj 1999. crkvama. Taj broj je obuhvatao borce obeju strana. posebno za novoujedinjenu Nemačku.09. Bio je to precizan nagoveštaj krvoprolića u Avganistanu i Iraku. i ženama. "međunarodna zajednica". tribunal Del Ponteove je proglasio konačni račun smrti na Kosovu: 2. mada ne i savršena. Ona isto tako kaže da je bilo dovoljno dokaza da se optuže kosovski Albanci za ratne zločine.Z BALKAN Džon Pildžer Ne zaboravimo Jugoslaviju! Tajne razaranja Jugoslavije isplivavaju na površinu. Ali oni imaju jednu vrednu stvar: vojnu bazu SAD." Bila je to bruka. objavio je da je oko "225. kamp Bondstil. koja ima svoj eho na Kavkazu. bilo je rečeno od strane vlade njene sopstvene zemlje da prestane da promoviše svoju knjigu. koje nema formalnu ekonomiju i kojim vladaju kriminalne bande koje trguju drogom. Srbe i Rome koje je ubila OVK. bio na trijumfalnom obilasku "oslobođenog" Kosova. Robin Kuk. Ona je insistirala da to obuhvati i 78-dnevno bombardovanje Srbije i Kosova 1999. međunarodni timovi su se spustili na Kosovo da ekshumiraju "holokaust". Zaista. parkovima i televizijskim studijima. Britanski ministar spoljnih poslova. Godinu dana kasnije.000 etničkih Albanaca uzrasta između 14 i 59 godina" ubijeno. školama. koja je počela prodor na istok kako bi dominirala svojim "prirodnim tržištem" u jugoslovenskim republikama Hrvatskoj i Sloveniji. Uveliko ignorisana u Britaniji. Tribunal su uspostavile i finansirale uglavnom Sjedinjene Države. koja je trenutno švajcarski diplomatski predstavnik u Argentini. oni su zatim u drugim zemljama bili prodavani kao transplanti. predvođena SAD. U Vašingtonu. ali da su istrage bile sasečene u povoju tako da fokus tribunala bude na "zločinima koje je počinila Srbija". ilegalnom robom. rekla je Del Ponte. Jugoslavija je bila na jedinstven način nezavisna i multietnička. godine. 21. i razorena ekonomska infrastruktura zemlje. FBI nije uspeo da nađe nijednu jedinu masovnu grobnicu pa se vratio kući. ova knjiga otkriva surove istine o zapadnjačkoj intervenciji na Kosovu. a Jugoslavija je bila upropašćena.000 Srba i Roma iz pokrajine. Del Ponteovoj. U vreme kad su se Evropljani sastali u Mastrihtu 1991. "moram napustiti svoju misiju. federacija koja je stajala kao politički i ekonomski most između istoka i zapada u hladnom ratu. čiji je ubilački dosije sklonjen u stranu. Prošlog februara. objavila je ove godine sopstvene memoare pod naslovom Lov ja i ratni zločinci. Srbima je rečeno da prihvate okupaciju NATO snaga i tržišnu ekonomiju ili će bombardovanjem biti naterani na poslušnost. "Holokaust" je bio laž. Herojski saveznici Zapada behu članovi Oslobodilačke vojske Kosova (OVK). ratni vođa.788. Španski tim forenzičara je uradio to isto. Toni Bler je podsetio na holokaust i "duh Drugog svetskog rata". Pod pritiskom iz Vašingtona i Londona.2008. "Ako nisam spremna da optužim NATO kadrove". njegov vođa je ljutito optužio "semantičke piruete ratne propagandne mašinerije". Bivša glavna tužiteljka Međunarodnog krivičnog tribunala za Jugoslaviju u Hagu. Dejvid Šefer. istraga NATO-vih ratnih zločina bila je odbačena. od strane NATO-a. Karla Del Ponte. Kad se NATO bombardovanje okončalo. OVK je etnički počistila više od 200. Ona kaže da su haške sudije bile zastrašene od kosovskih Albanaca – istih onih u čije je ime NATO napao Srbiju. Čitaoci će se setiti da je izgovor za NATO bombardovanje bilo to što su Srbi počinili "genocid" nad Albancima u secesionističkoj pokrajini Kosovo. koji je Komesar za ljudska prava Saveta Evrope opisao kao "manju verziju Guantanamo". priznala je Kosovo. kaže Del Ponte u svojoj knjizi: Oslobodilačka vojska Kosova je kidnapovala stotine Srba i transportovala ih u Albaniju. rekao im je da u svako doba mogu da ga pozovu na njegov mobilni telefon. Napad NATO-a je bio zasnovan na prevari. ■ Prevela Nada Ljubić Karla Del Ponte 13 . Nemačka je priznala Sloveniju. Nije bilo genocida na Kosovu. gde su njihovi bubrezi i drugi telesni organi bili otklanjani. ambasador SAD za-uglavnom-ratne zločine. čak dok je Bler. SAD su osigurale da se jugoslovenskoj privredi u krizi uskrate krediti Svetske banke a više nepotrebni NATO je bio ponovo vraćen u igru. otkrivajući nam sve više kako se upravlja modernim svetom. To nije bilo sve. Uloga Del Ponteove je bila da istražuje zločine počinjene kad je Jugoslavija rasparčana 1990-tih.

ne uživaju svoja prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu.000.Praksa sudova i organa uprave u ovoj oblasti je neujednačena. Uz podršku Praxisa. Nažalost. Poseban problem je što pojedini sudovi insistiraju da se u postupku utvrđivanja materinstva i očinstva kao dokaz izvede DNK analiza ili upoređivanje krvnih grupa. ne mogu da uživaju imovinska prava. dok je državljanstvo Srbije dobilo 206. ’’Dugogodišnje iskustvo u radu na pojedinačnim predmetima nas je navelo na zaključak da je ovaj problem izuzetno težak i da je neophodno da se hitno sistemski reši``. ukoliko stranka raspolaže svim dokazima traje oko 5 meseci od momenta podnošenja zahteva. pravni eksperti Centra za unapređenje pravnih studija su izradili Model zakona o postupku priznavanja pravnog subjektiviteta. a 13. Status izbeglice u Srbiji od 1992. te je sav teret dokazivanja na podnosiocima zahteva. kako bi se licima bez pravnog subjektivite- Srbija je na prvom mestu u Evropi po broju izbeglih.Z BALKAN Intervju sa Ivankom Kostić Pravno nevidljiva lica U razgovoru sa Ivankom Kostić. G-đa Kostić kaže da ’’do sada nije bilo sistemskih napora da se ovo pitanje reši. kako u pogledu podataka o rođenju jednog lica. ne mogu da glasaju na izborima itd. ova lica obično ne raspolažu potrebnim dokazima. od kojih svega 200 svakog dana dobije veknu hleba od 300 grama. Dokazi se ne pribavljaju po službenoj dužnosti. Praxis je pokrenuo inicijativu za pronalaženje takvog sistemskog rešenja ovog problema. na obrazovanje. UNHCR-a i OEBS-a. Prema podacima Komesarijata za izbeglice. država bi omogućila jednako uživanje i zaštitu prava i sloboda svima koji žive pod njenom jurisdikcijom. Za ova lica koja su nezaposlena i žive u dubokom siromaštvu. dok je ostalih ratom ugroženih lica bilo 70. izvršnom direktorkom Praxisa. ili 3. Rešavanjem ovog pitanja na sistemski način. kaže gđa Kostić.800.00 za DNK analizu. ovi postupci su složeni. i nažalost.000 zbrinuto je proteklih godina kroz stambene programe. pruža besplatnu pravnu pomoć licima bez pravnog subjektiviteta. .000. interno raseljenih je bilo 210. na obrazovanje. U tom statusu u našoj zemlji danas se nalazi 307.00 dinara za upoređivanje krvnih grupa.000. oni su „pravno nevidljivi“. 40 odsto živi u iznajmljenim stanovima.’’.94 posto stanovništva. Samo 28. u svetu. . tako i u pogledu njihovog dokazivanja.U praksi. ne mogu da uživaju imovinska i druga prava. Lica bez pravnog subjektiviteta. odnosno lica koja nisu upisana u matične knjige rođenih . 60 odsto izbeglih i raseljenih u Srbiji je nezaposleno. Svojstvo subjekta prava se stiče po rođenju. dok je u neformalnim ustanovama tog tipa trenutno njih oko 1. Upravni postupak. a 80.Lica koja nisu upisana u matičnu knjigu rođenih su „pravno nevidljiva“. upisom u matičnu knjigu rođenih. Srbija je i dalje na prvom mestu u Evropi po broju izbeglih. između ostalog. rečeno nam je da ’’svaki pojedinac ima pravo da bude priznat kao subjekat prava. Pored donošenja novih propisa. Sa stanovišta pravnog poretka.Da bi se naknadno upisala. naovamo imalo je oko 538. ne uživaju svoja prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. ali je očigledno da se kontinuiranim izbegavanjem rešavanja ovog problema. prognanih i raseljenih lica. moraju da vode upravne i sudske postupke. Neophodno je posebnim zakonom regulisati problem pravno nevidljivih lica. a 13. on samo uvećava. a 90 odsto živi na granici siromaštva. organizacijom koja se bavi pravnom zaštitom izbeglica i interno raseljenih lica (IRL). u većini slučajeva zavise od stručne pravne pomoći. kao i pripadnika nacionalnih manjina. prognanih i raseljenih lica. U kolektivnim centrima na teritoriji Srbije živi 6. u upravnim i sudskim postupcima. Nadležni organi uprave od slučaja do slučaja različito cene istu vrstu dokaza.000.000 osoba. odnosno licima koja nisu upisana u matične knjige rođenih. neopterećen broj- Ivanka Kostić.000. . pojedinac može da uživa i druga prava i slobode. u svetu. i to na jednostavan i efikasan način. dugotrajni i često sa neizvesnim ishodom.000 ljudi. u treće zemlje otišlo je oko 46.078 ljudi. ljudi koji nisu upisani u matičnu knjigu rođenih ne postoje. ovi troškovi su nezamislivi.000 osoba umrlo. procenjuje se da je oko 40. Praxis nim formalnopravnim uslovima. Tek kao subjekt prava. neophodno je povećati materijalne i ljudske resurse nadležnih opštinskih organa uprave koji se bave ovim pitanjima. 14 . te postupci traju i duže od godinu dana. Praxis.292 ljudi. što u proseku košta od 40.

zagarantovano međunarodnim propisima i Ustavom Republike Srbije’’. .neujednačena praksa u sprovođenju upravnih i sudskih postupaka u slučajevima kada su matične knjige uništene ili nestale i kada ranije nije izvršen upis u matične knjige. glavne prepreke sa kojima se suočavaju interno raseljena lica sa Kosova u pristupu ličnim dokumentima su: . Kačanik. .neefikasnost matičnih službi u obradi zahteva za izdavanje dokumenata. rad.Z BALKAN ta omogućilo efikasno ostvarivanje svih prava’’. i celokupnoj javnosti. * grada Kragujevca za opštine: Peć. Neke procene govore da Readmisija G-đa Kostić kaže da procene Saveta Evrope govore da će od 50. * opštine Kraljevo za opštine: Kosovska Mitrovica. Zubin Potok. pružaće ovim licima pravnu pomoć i u pristupu drugim pravima u Srbi- 15 . Raseljeni Romi G-đa Kostić kaže da je ’’posebno težak položaj interno raseljenih Roma.500 raseljenih lica (oko 5. od mesta njihovog boravka. Praxis će povratnicima po readmisiji takođe pružati pravnu pomoć u pribavljanju dokumenata i rešavanju problema u vezi sa priznavanjem pravnog subjektiviteta. glasnik RS”. čiji pravni subjektivitet nije priznat. Orahovac. Istok i Klina. juna 2003. Međutim. te da doprinese poboljšanju kvaliteta života. kao i da je većina ovih lica romske nacionalnosti. * opštine Kruševac za opštine: Prizren. penziju. Podujevo. Mobilni pravni timovi Praxisa obilaze raseljena lica u privatnom smeštaju. UNHCR i OEBS će preduzeti razne aktivnosti do kraja ove godine. * opštine Vranje za opštine: Gnjilane. Centar za unapređenje pravnih studija. povraćaj imovine u posed. Obilić. ■ Razgovarao Milenko Srećković Podaci UNHCR-a G-đa Kostić nam prenosi podatke UNHCR-a prema kojim je u zvaničnim kolektivnim centrima u Srbiji smešteno približno 6. U takozvanim „nezvaničnim“ kolektivnim centrima.nedostatak informacija odnosno neobaveštenost o njihovim pravima. Vitina.000 do 100. godine. živi oko 2. Pored toga. * opštine Jagodina za opštine: Đakovica i Dečani.plaćanje administrativnih taksi za obradu zahteva.udaljenost matičnih službi koje vode matične knjige sa Kosova i izmeštenih policijskih stanica. vođenje matičnih knjiga za područje Autonomne pokrajine Kosovo i Metohija obezbeđuju organi uprave: * grada Niša za opštine: Priština.000 IRL i 1. „pravno nevidljivih“ lica. br.000 lica biti obuhvaćeno readmisijom. Teškoće u nabavci ličnih dokumenata Prema gđi Kostić. kao i . .500 izbeglica). Štimlje i Štrpce.nemogućnost prijave boravišta Roma koji žive u nelegalnim naseljima. Zajedničkim snagama. Srbica. Pružanjem besplatne pravne pomoći Praxis nastoji da omogući raseljeničkoj populaciji (izbeglicama i IRL) pristup dokumentima. zaštitu njihovih prava na zdravstvenu i socijalnu zaštitu. . sa ciljem da se skrene pažnja nadležnim državnim organima. trenutno u Srbiji živi nekoliko desetina hiljada lica. ji. Praxis. Pored toga Praxis nastoji da doprinese uklanjanju sistemskih prepreka koje sprečavaju raseljeničku populaciju u ostvarivanju svojih prava. kao i dokumentima i imovinskim pravima na Kosovu. u kojima raseljena lica nemaju pravo na državnu potporu i humanitarnu pomoć. u kolektivnim centrima i romskim naseljima širom Srbije. kao i na terenu. nezaposleni su i žive ispod donje granice siromaštva. Lipljan i Kosovo Polje. Glogovac.000 IRL i 600 izbeglica. iako je pravo na pravni subjektivitet osnovno ljudsko pravo. Praxis Praxis pruža pravnu pomoć u svojim kancelarijama u Beogradu i Kraljevu. koji često žive u nelegalnim i nehigijenskim naseljima. Kosovska Kamenica i Novo Brdo. da je neophodno hitno sistemski rešiti problem. Raspored evidencije izmeštenih matičnih knjiga sa Kosova U skladu sa dopunama Zakona o matičnim knjigama (“Sl. 57/2003) koje su stupile na snagu 7. za sada jos uvek nije poznato kolika će biti potreba za ovom vrstom pomoći. obrazovanje i dr. * opštine Leskovac za opštine: Uroševac. Suva Reka i Gora. uglavnom Roma. Zvečan i Leposavić. smanjenju siromaštva i stepena socijalne ugroženosti ove populacije. Vučitrn.

industrijskog predgrađa Beograda. Novi zakoni. novi vlasnik je bio obavezan da investira u kompaniju i drži je u radu najmanje pet godina. posle jednog sporazuma sa direktorom da napuste fabriku. ubrzavali su proces tranzicije: posthladno-ratovski programi šok terapija.8 procenata u 2006. balkanski ratovi 1990-ih. uragane i ekonomske kolapse . zbog čijeg je zatvaranja nezaposlen već 10 meseci. Srbija. modelom privatizacije koji je garantovao većinski udeo akcija radnicima svakog preduzeća. ali to nikoga ne brine". Slučaj Balkana isto tako naglašava moć uobičajenog u političkoj praksi. a kolektivni sporazum. teško su stradale od nedavnog privatizacionog talasa. koji su i formalno proglasili stečaj oktobra 2007. sektor koji zapošljava najviše radne snage. a radnici su počeli da pregovaraju o ugovorima kroz kolektivne ’’nagodbe”. usvojeni 2001.stupili su na snagu. Rezultat: 1. prema podacima Agencije za privatizaciju Srbije. veletrgovina i finansijske usluge. Uprkos visokim stopama ekonomskog rasta u prethodnih par godina (5. Danas se radnici Rekorda iz Rakovice. Politički i ekonomski događaji tokom ovog perioda. nego i od korumpirane birokratije. metalskoj i tekstilnoj industriji.5 procenata prošle godine). rekao je Ivan Zlatić. Devedesetih je ustavnim promenama utvrđen prelazak na tržišnu privredu. Ivan Zlatić 16 . Primer Jugoremedije je inspirisao slične radničke akcije u Zrenjaninu. bore sa novim vlasnicima oko neisplaćenih otpremnina i doprinosa za penzijsko osiguranje. primetio je Đorđe Petković. koja je u poslednje dve decenije ostavila pečat na svakom značajnijem sektoru privrede zemlje. smenjujući se. regulisali su zapošljavanje i plate u javnim preduzećima – neki po preporukama MMF i Svetske banke.za uvođenje programa ubrzane privatizacije. Isforsirani stečaji kojih je do sada bilo na stotine.ratove. i 7. mnoge vlade su iskoristile katastrofe . postali su uobičajena strategija koju primenjuju vlasnici novoprivatizovanih firmi. Nemamo obrazac za potiskivanje ovog talasa neoliberalizacije i ekonomskog razvlašćivanja. Mnoge fabrike u Rakovici. Prošlog aprila. radnik u srpskoj fabrici guma "Rekord". Najpre su privatizovana preduzeća u preradi hrane. morao je ostati nepromenjen dve godine. Novi tranzicioni zakoni su doneli bedu narodu i podigli troškove života za mnoge. najprostranija republika bivše Jugoslavije. Slučaj Jugoremedije nas je naučio da je upoznavanje sa pojedinostima svakog pojedinačnog slučaja najznačajniji potencijal za njegove izglede na uspeh. A kad su radnici otkrili da je njihov gazda razneo imovinu kompanije. tržišnog liberalizma i smanjenje poreza. Stoga je visoka stopa rasta praćena povećanom nezaposlenošću i ukidanjem kolektivnih prava i zaštite radnika. Razočaran sadašnjim ekonomskim stanjem u svojoj zemlji. Uz to. koje su počele pre 5 godina u Jugoremediji. Ovaj opis možda protivreči nekim od popularnih predstava i diskursa o Srbiji kao zemlji uspešne tranzicije. Radnici Rekorda se hvale vremenom u kome je njihovo preduzeće bilo među najvećim proizvođačima gume u Evropi i izvozilo u oko 150 zemalja. Kompanija je 2005. "Rešavamo probleme u hodu. dok je industrija. Ono što nas je dovelo dovde bila je naša sposobnost inovacije. i konstelacija političkih snaga koje su dolazile na vlast posle ovih događaja uz pomoć zapadnih saveznika. Kao i sve privatizacije u Srbiji. gde se politička nestabilnost koristi kao mogućnost za radikalno ekonomsko restruktuiranje. prestalo je sada da postoji. Oni najpre enormno zadužuju novokupljene kompanije kod svojih drugih preduzeća. Vlasnici-kreditori zatim mogu ili da preuzmu kontrolu nad svojinom kompanije ili da je restruktuiraju. i prodaja Rekorda je obavljena uz uslove koje novi vlasnik nije ispunio: nijedan radnik nije smeo biti otpušten. pronalaženja rupa u sistemu i alternativnih kanala otpora". gde je neoliberalizam dobijao snagu ne samo iz naglih promena. koje je postojalo 100 godina. godine privatizovana i upropašćivana od novih vlasnika. kako su je neki nazivali. koja je ušla u treći mesec. balkanskom tigru. Gušeći se u dužničkoj krizi iz 1980ih i međunarodnim sankcijama 1990-ih.852 preduzeća je privatizovano u proteklih sedam godina. radije nego na sudovima. egipatski nedeljnik Priča o Rekordu iz Rakovice je samo jedna u sadašnjem lancu privatizacija i okupacija fabrika. sa rapidnim ekonomskim rastom i dobrim dugoročnim izgledima za pridruživanje Evropskoj Uniji. izbacujući iz njih male akcionare i poništavajući prethodno zaključene kolektivne ugovore sa radnicima. započeli su okupaciju fabrike. videla relativno malo boljitka. To je neoliberalna priča koja se odvija u mnogim delovima sveta. bivši predsednik Slobodan Milošević je počeo da privatizuje društvenu svojinu kroz ono što je nazivao "narodnim kapitalizmom".Z BALKAN Ahmed Šokr Dozvola za krađu – privatizacija na srpski način izvor: Al-Ahram Weekly. tajno rasprodao njen fiksni kapital i zalihe. Kao što je Naomi Klajn dokumentovala u knjizi Doktrina šoka: Uspon kapitalizma katastrofe. utvrđen pod prethodnim vlasnikom. Privatizacija je ubrzana posle obaranja ovog režima oktobra 2000. "U našoj zemlji odvijala se najduža i najsporija ekonomska tranzicija u Istočnoj Evropi". posebno u bivšim zonama i regionima konflikata pogođenim prirodnim i katastrofama koje su izazvali ljudi. veći deo toga rasta ostvaren je u neproizvodnim sektorima kao što su transport. 200 radnika je ostalo u napuštenim fabričkim pogonima. Moje preduzeće. nekad visokoindustrijalizovanom delu srpske prestonice i centru autoindustrije. dodao je: "Nismo videli ništa od donacija i kredita dobijenih sa Zapada. nalazila se u ekonomskoj tranziciji proteklih 20 godina. farmaceutskom preduzeću u Zrenjaninu.

sigurnost i samoupravljanje u Srbiji imaju dug put pred sobom. tranzicija je za mnoge značila gubitak posla i ekonomske sigurnosti. Primer Jugoremedije je inspirisao slične radničke akcije u Zrenjaninu. Ali borba sa sistemom zakona. političku partiju. farmaceutskom preduzeću u Zrenjaninu. mi živimo u prvobitnoj akumulaciji iz 19 veka. A. već sistematskim procesom privatizacije i redistribucije bogatstva. Zbog svega toga su radnici izveli štrajk i pozvali na zauzimanje fabrike u decembru 2003. često prouzrokovan nezakonitom poslovnom praksom i iznuđenim stečajima. Stefanović je za sebe osigurao 68 procenata akcija dok je radnički udeo smanjen na Tranzicija je za mnoge značila gubitak posla i ekonomske sigurnosti. koji je radnicima davao 58 procenata akcija preduzeća. član Ravnopravnosti. organizovani kriminal. Raznovrsnim protivzakonitim manevrima – Stefanović je zadužio Jugoremediju kod svojih drugih firmi. dok je država zadržavala 42 procenta. a zatim dugove konvertovao u sopstvene akcije – vlasnička struktura je bila promenjena. Savet za borbu protiv korupcije je naveo nekoliko zabrinjavajućih stvari u vezi sa prodajom Jugoremedije: dokaze o pranju novca. Takva su bila iskustva mnogih radnika industrijskih i proizvođačkih sektora koji su otpušteni iz firmi za koje su decenijama bili vezani. koje su počele pre 5 godina u Jugoremediji. protivzakonite transakcije i izbegavanje standardnih postupaka registracije. Na drugom kraju društvene lestvice. godine. "Nemamo obrazac za potiskivanje ovog talasa neoliberalizacije i ekonomskog razvlašćivanja. informacije koje je kupac dobio ”iznutra”. do sada su postignuti izvesni uspesi. a za njim i Viši privredni sud Beograda. Stefanović je unajmio privatnu firmu za obezbeđenje da se suprotstavi radnicima u štrajku. Uprkos svom ekonomskom nasleđu iz Titovog socijalizma. legalna i siva ekonomija . Godine 2002. godine. insistirajući na tome da će ostati u fabrici sve dok im se ne isplati socijalna pomoć na koju imaju pravo. oni sada predstavljaju deo koalicije koja upravlja gradom. ■ Prevela Nada Ljubić 17 . Priča o Rekordu je samo jedna u sadašnjem lancu privatizacija i okupacija fabrika. "Rešavamo probleme u hodu" rekao nam je Ivan Zlatić. Vrhovni sud Srbije. masovnog otpuštanja. Na drugom kraju društvene lestvice. zajedno sa drugim aktivistima lokalnih sindikata. dogovora iza zatvorenih vrata i političkom korupcijom. zahtevajući spašavanje kompanije. ne proizvodnjom i generisanjem prihoda. pronalaženja rupa u sistemu i alternativnih kanala otpora". Posle relativnog uspeha na nedavnim opštinskim izborima u Zrenjaninu. Borbe radnika za kolektivna prava. U ovoj zemlji više nema volje da se pokrene proizvodnja. ekonomski i emocionalno. već sistematskim procesom privatizacije i redistribucije bogatstva. niti se ona naročito izdvajala iz svakodnevne tržišne prakse. A 2006. U svom izveštaju iz 2005. za samo nekoliko meseci. Nebojša Ivković. po novom zakonu o privatizaciji. Mnogi od radnika su prešli pedesetu i decenijama su radili u ovom preduzeću. jedan za drugim presudili su da je ponovna kapitalizacija sprovedena nezakonito. Ali korupcija nije bila jedini izvor socijalno-ekonomskih problema. Oslanjajući se na kombinaciju pokretanja pravnih postupaka. dok su drugi nalazili dopunski posao. zahteva kreativnost i nove oblike otpora koji bi im se suprotstavili.sve su to bili delovi jedinstvenog procesa masivne redistribucije bogatstva i jačanja klasne moći tajkuna i njihovih saveznika u političkoj eliti. štrajkova i zaposedanja. 32 procenta. Šinvoz. mnogi su zavisili od finansijske pomoći članova porodice. a novi vlasnik-kreditor. oživljavanje proizvodnje izgleda kao daleka nada. korupcija. Na osnovu toga su radnici-akcionari povratili svoje vlasništvo na 58 procenata kapitala kompanije. BEK. Privatizacije. deli istu sudbinu – nezakonitih poslovnih poteza. objavio je bankrot posle tri godine. proizvođač hrane koji je takođe bio privatizovan skoro u isto vreme. elitna klasa se dokopala novog bogatstva. ne proizvodnjom i generisanjem prihoda. često prouzrokovan nezakonitom poslovnom praksom i iznuđenim stečajima. samo trgovina i usluge". medijskog pritiska i izborne politike. jedan od radnika Rekorda je ocenio: "Mi više ne živimo u kapitalizmu blagostanja. po Miloševićevom starom zakonu. Njihov slučaj još čeka na rešenje u Agenciji za privatizaciju. za njim Privredni sud Zrenjanina. doprinos Zrenjanina industriji je opadao tokom procesa tranzicije pa stopa nezaposlenosti u njemu sada iznosi 36 procenata. država je prodala svoje akcije Jovici Stefanoviću.godine i pokrenuli sudski postupak protiv ponovne kapitalizacije kompanije. i počeo da otpušta najaktivnije radnike ili da ih razmešta na lošije poslove. Objašnjavajući novu ekonomsku stvarnost. proizvođač željezničkih vagona. bio je privatizovan 2004. stečaji. Ne uzmičući pred sudskim postupkom i radničkom direktnom akcijom. Jugoremedija je bila privatizovana 2000. koji su profitirali na slomu države. učinivši Jugoremediju jedinom kompanijom kojom upravljaju radnici u istočnoevropskim zemljama u tranziciji. nedavno su formirali Ravnopravnost. ozloglašenom makedonskom biznismenu koga je svojevremeno tražila policija zbog šverca i pranja novca. koji je smatran drugim najvećim industrijskim gradom stare Jugoslavije.Z BALKAN i zahtevajući isplatu socijalnog programa na koji imaju pravo. da bi podržali interese radnika i manjinskih akcionara. i isforsiranog stečaja – sa preostalih 300 radnika koji su sada nezaposleni i čekaju isplatu zaostalih plata. jednom od najvećih gradova u severnoj pokrajini Vojvodini. elitna klasa se dokopala novog bogatstva. Slučaj Jugoremedije nas je naučio da je upoznavanje sa pojedinostima svakog pojedinačnog slučaja najznačajniji potencijal za njegove izglede na uspeh. Ono što nas je dovelo dovde bila je naša sposobnost inovacije. dekreta. Lideri štrajkačkog komiteta ove tri kompanije. Među onima koji su na smenu čuvali fabriku. Ukratko. Proizvođači vagona su odgovorili blokadom fabrike.godine.

Prosečna plata tamo iznosi oko 1. kaže Mihajlović. jer je čitavih 600 evra potrebno za zakup stana. tamo će i otići. predsednik Samostalnog sindikata Zastava automobila.Suočeni sa činjenicom da će ’’Fijat’’ pre doći u Kragujevac nego povećati plate radnicima u Poljskoj iz koje seli proizvodnu liniju. Sindikat iz matične firme u Torinu ima primedbe na diskriminaciju na poslu. iako se radi duže od 40 sati nedeljno. izjednačili u svim fabrikama ’’Fijata’’. a prekovremeni rad se ne plaća. Veoma teško se dolazi do pregovora sa poslodavcima. Ono što je na sastanku Zoran Mihajlović saznao o ponašanju ’’Fijata’’ prema radnicima u drugim zemljama ne deluje nimalo optimistično. Turska. Tema sastanka bila je pravljenje međunarodnog kolektivnog ugovora koji bi važio za sve države u kojima ’’Fijat’’ ima svoje fabrike. bez obzira na to u kojim se zemljama nalaze. pojedini kragujevački sindikalisti smatraju da potragu za jeftinijom radnom snagom može sprečiti samo globalni sindikat. Ugovor bi trebalo da propiše osnovne uslove koje ’’Fijat’’ mora da ispuni prema radnicima svih svojih ekspozitura. ’’Fijat’’ preseliti proizvodnju u neku drugu zemlju. Zoran Mihajlović. kao i na nisku cenu rada. Tamošnjim sindikatima je poručeno da će.200 evra. ili ga važeći propisi ne ograničavaju. Osim toga. ’’deluje kao sve multinacionalne kompanije – njemu je prioritet jedino zarada. kada bi se sindikalisti pobunili ili tražili veću cenu rada. Kragujevac . Indija). ’’Sindikat kakav imamo danas mora da se menja jer ne može odgovoriti za- Zoran Mihajlović 18 . koliko je to moguće. ako ne odustanu od zahteva za većom platom. početkom septembra prisustvovao je internacionalnom okupljanju sindikalista svih zemalja u kojima ’’Fijat’’ ima svoje fabrike (Italija. kaže Mihajlović. a mnogi sindikalisti proveli su više godina u zatvoru. U Poljskoj je plata između 500 i 600 evra što za poljske prilike nije puno. ma u kojoj državi da se nalaze. Na taj način bi se prava radnika i uslovi rada. s čime se u Italiji ne može normalno živeti. koji će se naknadno usklađivati sa propisima i zakonima svake pojedinačne države. U pojedinim ’’Fijatovim’’ fabrikama radi se više od 40 sati nedeljno. ’’Fijat’’. Upravo je na sastanku u Torinu prvi put obelodanjena informacija da će iz fabrike u Poljskoj proizvodnja novog ’’fiće’’ biti prebačena u Kragujevac. a navodno i zbog toga što je prevoz delova i proizvedenih automobila trajektom skup. U Turskoj je rad sindikata bio zabranjen do 1992. Brazil. Skup su organizovali predstavnici tri reprezentativna sindikata ’’Fijatove’’ fabrike u Torinu u kojem se okupljanje i održalo. U Indiji je situacija najteža jer se zapošljavaju čak i maloletnici. zbog čestih štrajkova sicilijanskih sindikata. U kojoj god zemlji da je imao ili ima fabriku. jer u zemljama u kojima se nalaze radno vreme nije regulisano zakonom. kaže Mihajlović. Sam zakon sindikalistima ograničava polje rada. i ukazuje na to da kragujevačke sindikaliste očekuje grčevita borba za prava radnika. ’Fijat’ bi pretio da će dislocirati svoju opremu na neku drugu lokaciju’’. Poljska.Z BALKAN Milenko Srećković Najvažnije probleme može rešiti samo globalni sindikat Zastava. tamo gde vidi bolju zaradu. Druga proizvodna linija stići će iz ’’Fijatove’’ firme na Siciliji. u njemu će biti uzeta u obzir i potreba da se cena rada usklađuje sa rastom cene života i vrednosti potrošačke korpe u svakoj od tih zemalja. kao što je slučaj u Indiji.

Alžiru ili Rusiji u budućnosti mogao da se proizvodi ’’jugo’’.Polovinom novembra će se zaustaviti proizvodne trake u pogonima kragujevačke Zastave. Zoran Mihajlović tvrdi da više nikom ne veruje. Veliki broj ljudi sa Kosova utočište je našao u Zastavi. godine. Mislim da su zainteresovani za ’’jugo’’ i ’’floridu’’. donese odluku šta će zadržati. jer je 2001. dok je planom za narednu godinu predviđen izvoz od dva miliona. a egzistencija njihovih porodica zavisi od opstanka preduzeća. napustili fabriku. Zaposleni strahuju da će ostati bez posla i bukvalno na ulici. ■ KRAGUJEVAC .Z BALKAN ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ PRETI ZATVARANJE ZASTAVE INPRO htevima vremena i promenama koje se dešavaju u svetu’’.000 ostati na poslu. ali bi u Kongu. jesu osobe sa invaliditetom. Posle potpisivanja ugovora sa Fijatom i početka priprema za proizvodnju novog modela. Veliki broj je nakon toga oboleo od raka i leukemije.kaže predsednik Samostalnog sindikata fabrike Zastava automobili Zoran Mihajlović. Cena tranzicije Zoran Mihajlović smatra da su radnici Zastave platili preveliku cenu tranzicije. kaže kragujevački sindikalista. Tačne podatke niko nema. koja se bavi proizvodnjom prikolica. kako u Šumadiji kažu “nisu za bacanje”.Radnici Zastave Inpro strahuju da će ostati bez posla jer je njihov pogon pripao italijanskom Fijatu. zaboravljeni. druga je ruska korporacija sa Kipra. Radnici Zastave su nakon bombardovanja svoje fabrike od strane NATO pakta 1999. Više od polovine zaposlenih u Zastavi Inpro. Osim što uspešno posluje. godine usledilo restruktuiranje Zastave. Desetine hiljada ljudi. ova zaštitna radionica zapošljava 90 osoba sa invaliditetom. ■■■ 19 . Direktor grupe Zastava vozila Zoran Radojević potvrdio je da su sve ponude zainteresovanih za kupovinu opreme prosleđene Agenciji za privatizaciju. Mihajlović kaže da je okupljanje sindikalista u Torinu označilo početak saradnje svih sindikata koji deluju u okviru ’’Fijata’’. ostanu bez posla. Od ministra Mlađana Dinkića. Sasvim je sigurno da nova fabrika. niti je njihovo postojanje zamislivo u dobu ’’demokratije’’ i ’’evropskih integracija’’. Zastava Inpro bavi se radnim osposobljavanjem i zapošljavanjem invalida. postoji opasnost da radnici. došlo je vreme da takozvani jugići i floride ’’idu u penziju”. godine učestvovali u raščišćavanju ruševina. pod kontrolom ’’Fijata’’ željnog profita. a treća ponuda je iz Alžira . Prošle godine na tržištu Francuske plasirano je oko 70 odsto proizvodnje vrednosti oko milion evra. sa kojim je potpisan ugovor o preuzimanju kragujevačke fabrike.000 radnika. Mašine će biti ponuđene na tenderu tek pošto ’’Fijat’’. Danas su okolno- sti tako postavljene da samo ’’Fijat’’ može da bude siguran da će mu se dolazak u Kragujevac isplatiti zbog povlastica koje je dobio od države da bi ušao u ’’strateško partnerstvo’’ sa Zastavom. Takve fabrike više ne postoje. koja bi bila spremna da žrtvuje svoju profitabilnost i funkcionalnost iz humanih razloga. koliko je Zastava imala 2000. ali gde će izmestiti svoju proizvodnju još uvek ne znaju. Od nekih 10.. kaže Mihajlović. koji su uglavnom invalidi. Naredni sastanak će se možda održati upravo u Kragujevcu. Danas su oni. poput nekadašnje Zastave. koji je toliko puta prevario naivne radnike. potvrđuju i ponude za otkup proizvodne tehnologije iz pojedinih afričkih zemalja. U opticaju je nekoliko ponuda. jer su iz ovih zemalja stigle ponude za otkup proizvodne tehnologije. Međutim da ova vozila. Do kraja godine prostor u kome posluju trebalo bi da ustupe Fijatu. sigurno ne mogu očekivati utočište u nekoj fabrici. Jedan od ponuđača je firma iz Konga. a radnici se razišli po njenim drugim ispostavama. Potraga za jeftinom radnom snagom i pretnja izmeštanjem fabrika u države u kojima se ne poštuju prava radnika mogu biti sprečene samo postojanjem globalnih sindikata. istovremeno se. koje će zemlje EU deportovati u Srbiju prema Zakonu o readmisiji. ili su. samo će nekih 2. Dok političari govore o smanjenju nezaposlenosti. Nekada su gigantske fabrike kao što je b i l a Z a stav a služile za prihvatanje ljudi prognanih iz svojih mesta prebivališta. kao i bombardovanje Jugoslavije. ’’Evropske integracije’’ pišu svoju istoriju u kojoj za neke istine nema mesta. neće imati onaj društveni i socijalni značaj kakav je imala Zastava. stvara nova ’’armija nezaposlenih’’. Posle potpisivanja ugovora s Fijatom proizvodni prostor preduzeća Zastava Inpro pripao je italijanskoj kompaniji koja do kraja godine želi da uđe u posed. ■■■ ■■■ JUGO “NIJE ZA BACANJE” KRAGUJEVAC . zahteva pismene garancije za sva izrečena obećanja koja se tiču socijalnog programa i zapošljavanja radnika Zastave. uzevši otpremninu. Ukoliko u narednih mesec i po dana ne bude obezbeđen novi pogon za proizvodnju.

Može li obrazovanje postati prioritet. ukazali su na poražavajuću statistiku nezadovoljni studenti. u kojoj su sudjelovali glasnogovornik Ministarstva Duje Bonacci. dok se broj studenata koji sami (su)financiraju svoj studij povećao za 814 posto. dok je za prošlu godinu izdvojeno 78 milijuna kuna za obrazovanje prorektor je samo odmahnuo glavom rekavši da je to visoka politika i da on za to nije nadležan. što nije zanemariva brojka. do 2006. visoko obrzovanje svake godine postaje sve nedostupnije. s obzirom na to da su mu u protekloj godini adresirana dva studentska i jedan srednoškolski prosvjed. morala bi odgovoriti na pitanje koje se danas počelo otvoreno postavljati: tko će ubuduće imati privilegiju da može obrazovati svoje dijete? Komercijalizacija školstva nije samo boljka Hrvatske jer u prosvjedu sudjeluju i zemlje poput Australije. i obratno.Z BALKAN Mašenjka Bačić “Novac u školstvo. više od tisuću i petsto zagrebačkih studenata te četiristotinjak njihovih kolegica i kolega iz Pule okupilo se da bi vladajućim strukturama ukazalo na nedosljednost njihovih političkih poruka i stvarnog djelovanja. jedna od organizatorica prosvjeda. Izraela. Pulski studenti su se okupili na glavnom gradskom trgu. nemam za stanarinu pokušali privući pažnju Vlade. u skoroj budućnosti mogla susretati s uvozom stručnjaka koji će dolaziti iz zemalja poput Indije ili Kine. da su oni realni. Takvu je situaciju svojim istupom posvjedočio i Tonko Čurko. žanje gnjev. a prosvjednici su se zaputili prema Katarininom trgu gdje su glasnim skandiranjem parola Besplatno školstvo i Plaćam školarinu. dok je za prošlu godinu izdvojila 78 milijuna kuna za obrazovanje. Estonija ima jednu od najbrže rastućih ekonomija u svijetu. Već uobičajeno prebacivanje odgovornosti Sveučilišta na Ministarstvo. jedna od organizatorica prosvjeda. Naoružani transparentima poput Nemamo što izgubiti osim školarina. Takvo karikiranje doduše i nije daleko od istine ima li se u vidu da prosječnom studentu danas treba najmanje 30 000 kuna godišnje. rekla je Andrea Milat. ili loše obrazovne politike nemaju sposobnost generiranja kratkoročno vidljivih. Zagrebački prosvjed podržao je i Nezavisni sindikat znanost. a nas se okupilo oko 400. tržišnim uvjetima i slično. a za sudjelovanje u okupaciji Afganistana 250. Ali nema također ni Estonije ni Bjelorusije koje su shvatile važnost ulaganja u obrazovanje. rekao je Alen Sućeska. Politika koja je zagovarala provedbu bolonjske deklaracije po brzom postupku. Sama činjenica da Studentski zbor organizira ovakav prosvjed iznenađujuća je. Od 1991. i za koje smo već imali priliku vidjeti kako se izvrću. Novac u školstvo. Splitu. dosad je već trebalo naučiti kako da reagira u ovakvim situacijama. U isto vrijeme država izdvaja manje od 2 posto iz svog proračuna za visoko školstvo. jedan od organizatora prosvjeda. i s time u vezi veće ulaganje iz državnog proračuna u visoko obrazovanje. a za sudjelovanje u okupaciji Afganistana 250 milijuna. Hoće li izlazak studenata na ulice natjerati vladajuće strukture na promišljanje o potrebi stvaranja stvarnih uvjeta za izgradnju društva znanja. a ne u vojsku. a ne u vojsku!” Studentski prosvjedi u Zagrebu i Puli: Država za saborske mirovine izdvaja 55 milijuna kuna godišnje. čiji je predsjednik Vilim Ribić podsjetio da na Sveučilištu vlada bezvlađe zbog kojeg se ono ne može očitovati ni pozitivno ni negativno o ovom problemu. Najviše ih je došlo iz pravca Filozofskog fakulteta čiji je dekan Miljenko Jurković i sam podržao zahtjeve. Istaknuvši svoje specifične ciljeve. a to je besplatno studiranje za sve. Austrije. Među tim zemljama nema Danske jer oni imaju zakon koji osigurava besplatno školstvo. ali nije nezaobilazna. prorektor za poslovanje. jedan od organizatora prosvjeda i predsjednik tamošnjeg Studentskog zbora. dovevši pritom sveučilišta u nezavidan položaj da se moraju nositi s izazovima za koja nisu spremna i izazvala anomiju u kojoj su mogući različiti tipovi malverzacija. stvaranja autonomnog sveučilišta. sjetimo li se izdajničke uloge koju su u dosadašnjim prosvjedima igrali članovi iste udruge u Zagrebu. objasnila da takvo što nije nerealno jer država za saborske mirovine izdvaja 55 milijuna kuna godišnje. sudeći prema planovima sveučilišta i ministarstva samo rasti. Nakon što mu je Andrea Milat. Studenti Zagreba i Pule pridružili su se međunarodnom prosvjedu protiv komercijalizacije školstva u kojem su sudjelovali studenti iz još dvadesetak zemalja diljem svijeta. a kojemu je s prosvjeda upućeno pismo. također ukazali i na sustavno zanemarivanje njihovog sveučilišta. Dubrovniku. Bit će zanimljivo vidjeti na koji će način objasniti da bi se zemlja koju je unatrag deset godina najviše zamarao odljev mozgova. koje se nije službeno očitovalo. kao i zdravstvo. Ministarstvo. ili će obrazovanje. nije iznenadilo nikoga. Podršku im je dao i gradonačelnik Boris Miletić. Na našem sveučilištu ima 3000 studenata. i državni tajnik za visoko školstvo Radovan Fuchs. izjavio je Aleksandar Tomino.h-alter. a ta će brojka. dovoljno tragičnih i štetnih učinaka da bi dovele do promjena? ■ Izvor: H-Alter (www. i drugim gradovima.org) 20 . Irske i Italije. postati privilegija? Ili će se vlast okrenuti objašnjenjima o potrebi smanjenja godina studiranja i poticanja studenata na rad. odgovorni će radije pribjegnuti floskulama i statistikama čija moć brojki nije uspjela održati samo jednog ministra na vlasti. te se vratio na svoju proslavu. pošto ovaj put prosvjed nije moguće sanirati brzom i jednokratnom povlasticom besplatnog studiranja za jednu godinu i jednu generaciju? Sudeći prema prvim reakcijama u emisiji Hrvatska uživo. Naime. i osim navedenih zahtjeva. ukupan se broj studenata povećao za 82 posto. prosvjednici su se u Zagrebu sastali pred muzejom Mimara u 12 sati. Tko sije bijedu. koje je sad moguće riješiti jedino preko leđa roditelja čija djeca žele studirati. u državi koja teži da postane društvom znanja. koji se pred studentima okupljenim ispred HNK pojavio u svečanoj odori s proslave dana Sveučilišta da bi rekao: Podržao bih zahtjeve studenata.

kao i ubijeni podgorički novinar Duško Jovanović. te da će trenutno stanje stvari i smjer u kojem sve ide svesti selekciju pri upisu na bogate i siromašne. zapravo. i tek onda tek spominjanje nekih studenata koji prosvjeduju. uopće na besplatno bilo što. jer ovaj put vijesti nije nedostajalo . ali nije sad u fokusu. već prije zbog izostanka istih. Realno gledanje stvari je i to da je tijekom prosvjeda istanknuto kako je ulaganje u obrazovanje zapravo ulaganje u znanost i znanstvena postignuća. želju za znanjem i osobnim razvojem (pa onda i razvojem društva) svode ideju studiranja na to da je riječ o privilegiji. Dovoljno blizu da se prosvjed Što zapravo traže studenti? Već u najavi prosvjeda studenti su jasno rekli da prepoznaju put kojim polako. I to sve u zemlji sa samo 7% fakultetski obrazovanih. a učenje je tu tek forma koju treba zadovoljiti. i sve ostalo! 6. Popisu realnih zahtjeva treba dodati i onaj o slobodi kretanja koji se odnosio na zabranu održavavanja okupljanja na Markovom trgu. očito je da su studenti shvatili realnost kapitalizma pa umjesto da poput države smatraju kako bi oni trebali plaćati da studiraju. Pa su tako u najavi naveli (da malo obnovimo znanje) kako je od situacije da smo imali besplatno školstvo došlo do toga da danas gotovo 60% studenata plaća svoj studij. Ovaj put su tražili besplatno školstvo. jer kada se upućuje takav poziv. a tek iznimke imaju šansu obrazovati se.krv. lagodnom studentskom životu i tulumarenju. studentima i studenticama okupljenim na ovom prosvjedu se ne može prigovoriti zbog nerealnih zahtjeva.na one koji su svojom klasnom pripadnošću predodređeni za studiranje i kasnije "upravljačke" pozicije u društvu. dugoročno ulaganje.. Sve to će. Kako god bilo. S druge pak strane.. ali siguno. povezanog sa mafijaškim krugovima. hranu i ostale troškove nitko niti ne spominje.. Ako ćemo otvoreno govoriti. ima drugih vijesti. studij povećan za čak 814%. Za razliku od onih koji reguliraju stanje u obrazovanju. dobro primjećuju organizatori. mafija1. trebalo da bude svedok u procesu šverca duvana u koji je bio umešan Milo Đukanović. kako bi kasnije mogli ili ne bi mogli studirati? Gdje je nestala ideja učenja tijekom cijelog života? A jednake šanse za sve koji žele učiti? Zahtjev studentskog prosvjeda da školovanje bude besplatno za sve je zapravo zahtjev za jednakim ili približno jednakim šansama za sve slojeve društva. uslužne i slične poslove u društvu. predsednik Crne Gore u periodu 1998-2002. Trošak školarine je tek jedan od troškova. Ne ide to toliko na račun organizatora. ide visoko školstvo te su kroz par statističkih podataka pokazali taj trend. a ne radikalni zahtjevi Pokušaj prorektora pa kasnije i ministra Primorca da studentske zahtjeve proglase nerealnim i samim tim nemogućim su potpuno promašeni. onda je jasno da govorimo o vrlo očitoj klasnoj podjeli . No takav pokušaj diskreditiranja prosvjeda je proziran. no to možemo pripisati lošem vremenu i nepovoljnoj medijskoj klimi pa mediji nisu najavili i "nabildavali" cijelu stvar. a i šire. čak i kada se to ne usudimo ili ne želimo izgovoriti. već za razne proizvodne. Realni. U tom smislu je podršku prosvjedu dao i Nezavisni sindikat znanosti i visokog obrazovanja pa se studentima ispred Mimare u ime sindikata obratio Vilim Ribić koji je rekao da besplatno školstvo znači razvoj visokog obrazovanja. je tek deklarativno dao podršku studentima u tome da ostvare što bolje uvjete studiranja. zbog čega je studentska prosvjedna povorka završila na Katarinskom trgu. Pukanić je. a koje su ubačene kao pogodnost jer nude "povoljne" studentske kredite. a sadašnji premijer (prim.. Čak toliko realni da nisu išli dalje od traženja besplatnog školovanja i izbacivanja reklama za banke iz studentskih vodiča. ukidanje školarina će studentima dati tek približno jednake uvjete. a ustupanjem prostora za reklame i studentski vodič. niti budućim generacijama dužničko ropstvo koje im nude banke. osim kao politički potez kojim se javnost pokušava uvjeriti da su prosvjedovali samo džabalebatori i loši studenti koji bi željeli i dalje uživati u studentskom životu na račun društva. koja će se dugoročno isplatiti. već u samom početku samo nekima dati mogućnost studiranja . tek trećinu u odnosu na prošli prosvjed. a stanovanje. Studentski zahtjevi su stvarno realni. promjene koje se traže su puno dublje od tog zahtjeva. a još manje besplatan. izbori u SAD-u. Ministar na to kaže da oni stipendiraju one koji postižu izvrsne rezultate. dobiti ocjene i dogurati nekako do diplome. Naš položaj u društvu na taj način i otvoreno postaje nasljedan. a sve skupa upravo u vrijeme kada postaje jasno da će malo što u zemlji ostati javan i dostupan resurs.onima koji si to mogu priuštiti. jer to je. Dakle. dok se broj studenata koji sami (su)financiraju svoj 1 Autor aludira na ubistvo Iva Pukanića. studenog 2008 Studentima se jedno mora priznati. Z redakcije) 21 . Mora se spomenuti. tijekom jedne godine su se dva puta masovno okupili i izašli na ulice jer ne vide drugi način postizanja svojih ciljeva. Međutim. ubojstva. koliko na račun "lošeg medijskog trenutka". prorektor Zagrebačkog sveučilišta Tonko Ćurko.Z BALKAN Marko Strpić Za besplatno školstvo. Prosvjed je okupio oko 1000 studenata i studentica. Realno gledanje na stanje stvari se očituje i u tome da ne žele sebi i svojim roditeljima. kapitalističkom logikom. ali i zemlje. zagrebačkog novinara. Statistika također kaže da je od 1991. koje je duže vreme bilo jedna od glavnih tema hrvatskih medija. samo zato jer se žele obrazovati. Na stranu to što govorimo o prosvjedu koji poziva na besplatno školstvo. no što to zapravo znači? Da je netko imao uvjete u kojima je te rezultate mogao postići? Da smo svi sa 14 godina života morali dobro izabrati i odlučiti se za pravu školu. prosvjed je bio slabije najavljen. oni smatraju da država treba plaćati njima. godine ukupan broj studenata povećan za 82%. Time i oni koji bi trebali poticati želju za učenjem. te na one koji nisu predodređeni za studiranje. no zahtjev za besplatnim školstvom nije podržao rekavši kako je to nerealno. do 2006.

gdje uloga profesora/nastavnika ne bi bila indoktrinacija. Ili barem gledamo u krivom smjeru i krivo pretpostavljamo da je visoko obrazovanje ono što daje takve vizije. a koji. Odlazak u domenu nerealnog bi bilo i to da se slogan "Znanje nije roba" doslovno primjeni i da se sva otkrića. Čak se i rimuje. a ono što izostaje i na što moramo uvijek upozoraviti je solidarnost. već edukacija. Gotovo da možemo reći da sustav radi sam protiv sebe. Budimo barem malo nerealni. a opet toliko mogućim i ostvarivim. To nas dovodi do zaključka da bi ti nerealni zahtjevi mogli biti to da se traži utjecaj studenata na tijek i način svog obrazovanja. ali ne i vidi. sveučilištu i drugim institucijama. baš poput prošlih i unatoč svim primjedbama i kritikama. I umjesto da se cijeni znanje. Drugi primjer je letak koji su dijelili članovi i članice Mreže anarhosindikalista/kinja (skraćeno MASA). već isključivo unutar njih. sve je ostalo u domeni izvedivog i posve logičnog.net 22 . pretjerani i veći od bilo čega zamislivog. zahtjevajmo nemoguće! ■ www. Hej. Sustav bi to trebao prepoznati i prigrliti te ideje. na stvarno sudjelovanje i zajedničko stvarenje obrazovnog programa. kojom bi se stvorila alternativa nametnutom Studentskom zboru koji studenti i ovako ne biraju. pozitivan pomak i čini se da studentska populacija prepoznaje loš smjer u kojem stvari već dugo idu. ekonomiji. uvijek moramo ostaviti prostor za iznimke. Čak niti to ne moramo staviti u domenu nerealnog. već samo izostanak njegove dugoročne vizije ulaganja u svoju (dakle. većina nas će stradati zbog sve veće socijalne bijede na kojoj nekolicina sasvim dobro zarađuje. poruka je bila jasna. Ili barem gledamo u krivom smjeru i krivo pretpostavljamo da je visoko obrazovanje ono što daje takve vizije. Taj sustav nije osmišljen na način da koristi društvu. Ako se pomorimo s takvim stanjem stvari i ne prestanemo razmišljati «realno». kako je problem u tome što te na fakultetu ne uče kako misliti. koja u mnogo toga može i treba biti dvosmjerna. već državi. a nerealan je utoliko jer je logičan. a sutra za besplatno zdravstvo.. Prijateljica mi je jednom rekla. Nećemo dalje razrađivati ovu mogućnost. poziva na osnivanje nove predstavničke institucije (što nazivaju delegatima). Time ispada da je problem još dublji od same nedostupnosti obrazovanja i njegove cijene. Ako pretpostavimo da su studenti onaj progresivan dio društva. a baš njima nedostaje vizije i ideje koja nadilazi postojeće stanje stvari i ne vide dalje od svog sudjelovanja u trenutnom sustavu. I bučna. Danas se borimo za besplatno školstvo. Naravno. a sindikalno udruživanje studentske populacije i onda pregovori s institucijama su posve logičan razvoj situacije. sva postignuća ostvarena kroz visokoobrazvone institucije učine javnim. Upravo je ta razina realnosti na prosvjedima bila zabrinjavajuća. primjerice. a koja bi onda pomogla u boljem predstavljanju studentskih zahtjeva prema vladi. vlasti. onda imamo ozbiljan problem. I može li ovaj tekst završiti nečim drugim do posve prigodnog slogana: Budimo realni.zamirzine. Tako je. Ideja koju iznosi MASA je stvaranje procedure odlučivanja bazirane na izravnoj demokraciji. za to bi trebala cijela knjiga i nekoliko njih. Bez solidarnosti u ovakvim pitanjima. Utoliko su zahtjevi studentskih prosvjeda realni pa čak i pretjerano realni jer ne dovode u pitanje sustav. moći. zapravo je važnije. Umjesto da zahtjevi budu stvarno nerealni.. nisu li i ovakvi prosvjedi upravo takav oblik djelovanja? I za kraj samo treba reći da su ovi prosvjedi. Otvoreno i slobodno (ali i besplatno) obrazovanje bi na ovaj način bilo poticajno. Treba otići na ovakve prosvjede i podržati ih jer zahtjev za besplatnim školstvom nije zahtjev koji se ne tiče nas koji ne studiramo. čime osiguravaju svoju dobit. Na kraju. nerealan potez bi bio dovesti u pitanje svoj društveni položaj koji dolazi uz diplomu i titulu. Samim tim nikoga ne potiče na to da razmišlja dalje od unaprijed zadanih okvira. no za sustav baziran na nasilju posve neprihvatljiv. ali tko bi ih krivio!? Obrazujemo se upravo za takve poslove i za osobnu dobit. čuje sa Zabranjenog trga. Tijekom prosvjeda se pojavilo nekoliko poruka i zahtjeva koji su ipak graničili s nerealnim. a baš njima nedostaje vizije i ideje koja nadilazi postojeće stanje stvari i ne vidi dalje od svog sudjelovanja u trenutnom sustavu. jedino što nas čeka je propast. a ne u vojsku nešto što upada u tu kategoriju. onda imamo ozbiljan problem.Z BALKAN Ako pretpostavimo da su studenti onaj progresivan dio društva. no svakako je riječ o ideji koju bi trebalo razvijati. ukratko govoreći. Komercijalizacija školstva zapravo vodi u suprotnom smjeru od društvene koristi i opet donosi korist za kompanije koje sva otkrića i znanja privatiziraju i zatvaraju za javnost... Uostalom. a sve to rezultira nedostatkom vizije i ideje o nečem drugačijem. Time bi društvo imalo direktnu korist od ulaganja u visoko obrazovanje i njegov razvoj. a referirajući se na studiranje humanističkih znanosti. dostupnim i besplatnim. već je problem u tome što nas i na koji način ovaj obrazovni sustav uči. No. ne tuđu) budućnost. a društvena korist bi bila nemjerljiva u odnosu na ono što danas imamo. već što misliti. a ne ih se bojati. transparent koji je pozivao na ulaganje u školstvo. U toj jednostavnoj izjavi se skriva važna istina o sustavu obrazovanja. ne za dobit društva/zajednice. sva znanja. zvanje.

S druge strane. Bujara Bukošija. gde je dobila političku podršku od nemačkih pristalica. prenebregla ovakve primedbe i bila jedna od prvih koja je priznala Kosovo kao nezavisnu državu. potpisanog od nemačkog predsednika Romana Hercoga u Tirani 1995. tonji predsednik Jugoslavije) Slobodan Milošević ukinuo je autonomiju Kosovske pokrajine. nije da vlada u Berlinu nije bila upozorena. U odgovor. čak opisao Kosovo kao "mafijašku državu". "Oživljavanje" je značilo privatizaciju kosovskih industrijskih i poljoprivrednih preduzeća. Bukoši se distancirao od nenasilnog puta koji je promovisao Rugova i počeo da okuplja pristalice za Oružane Snage Republike Kosova (OSRK). 1995. koju je predvodio Gerhard Schröder iz SPD-a. ali je očigledno ciljao na Kosovo. "oživljavanje" kosovske ekonomije trebalo je da se izvede po striktnim principima "slobodnog tržišta" i značilo je. erupciji novih konflikata na Balkanu. februara nemačka vlada zvanično je priznala nezavisnost Kosova. Vodeći politički i poslovni krugovi u Nemačkoj i Evropskoj Uniji sve više su zabrinuti zbog zavisnosti Evrope od nafte i gasa uvezenih iz Rusije. da su NATO snage – s Nemačkom na čelu – mogle prisvojiti pokrajinske prirodne resurse. 1989. No. Ovo je bilo razjašnjeno u podrobnom izveštaju podnesenom Institutu za Nauku i Politiku od strane Franz Lothar Altmanna. Novac za ovaj projekat prikupio je Bukoši. iskoristila je rat u Bosni kao izgovor za internacionalno angažovanje nemačke vojske. 20. 1998. U martu 2004. nakon pojačanog internacionalnog pritiska za embargo na oružje. Ova podrška dobila je formu nemačkoalbanskog sporazuma. Sukob na Kosovu pojačao se nakon bombaških napada OVK na pet srpskih izbegličkih kampova 1996. koji je u bliskim odnosima s vladom. Pakt je zahtevao "pravo na samoopredeljenje svih naroda". i razbuktavanju separatističkih tendencija u drugim kriznim regionima širom sveta. Ibrahima Rugove. U njegovom izveštaju. u pokušaju obuzdavanja OVK. Svako slanje NATO borbenih trupa u Albaniju u tom trenutku značilo bi Istorija podrške Kosovskim separatistima Od raspada Sovjetskog Saveza. nemačka vlada je potpomogla raspad Jugoslavije požurivši da prizna nezavisnost Slovenije i Hrvatske. albanski premijer Fatoš Nano obratio se NATO-u za pomoć u kontroli granice njegove zemlje sa Kosovom. Albanija je dobila podršku nemačke vlade. i ubrzo potom raspustio kosovski parlament. Zvanična nezaposlenost kreće se oko 45 procenata. sadašnja vlada odustala je od bliske saradnje s Putinovim režimom u Moskvi.Z BALKAN Martin Krajkenbaum Nemačka uloga u odcepljenju Kosova 26. Gert Weisskirchen. kroz koje će nafta i gas iz Kaspijskog mora biti dopremani do Zapadne Evrope. Nemačka vlada je. februar 2008. pri čemu je govornik SPD-ove parlamentarne grupe za spoljnu politiku. koja su dotle bila uglavnom državna svojina. tada predvođene Helmutom Kolom (CDU). U januaru. Hrišćanske Socijalne Unije (CSU) i Socijalne Demokratske Stranke (SPD). Vlada predvođena Angelom Merkel (CDU) razjasnila je da je bila spremna da sledi SAD i rizikuje povećanje tenzija s Rusijom. Nemačka spoljna politika bila je sve više usmerena na slabljenje položaja Srbije. a hiljade proterane od albanskih kosovskih snaga. ali se računa da je bliže 70 procenata – dokaz činjenice da je prioritet UNMIK administracije zadovoljavanje stranih investitora pre nego potreba lokalnog stanovništva. čija je većina stanovništva bila albanske narodnosti. pripojene Oslobodilačkoj Vojsci Kosova (OVK). Iako Kosovo ima druge najveće rezerve lignita u Evropi. OVK je mogla da se proširi i opskrbi svoje borce oružjem i opremom dobijenim preko albanske granice. zaobilazeći Rusiju. nezvanična vlada – Kosovska Demokratska Liga (LDK) – pod vođstvom predsednika albanske narodnosti. koji je održavao blizak kontakt sa tadašnjim nemačkim ministrom spoljnih poslova Klausom Kinkelom iz Slobodne Demokratske Stranke (FDP). mnoštvo Srba. Roma i Aškalija bilo je pobijeno. Čineći tako. sastavljene od Hrišćanske Demokratske Unije (CDU). uticajni Institut za Nauku i Politiku. Ova vlada otišla je u egzil u Nemačku. pod maskom navodne humanitarne pomoći. institut je upozorio da će odcepljenje Kosova ugroziti entitete Bosne i Hercegovine i Makedonije. Uz pomoć SAD i Nemačke. U isto vreme. i objavljenom u januaru 2007. Kosovo je sve više postajalo centralni fokus nemačke politike u jugoistočnoj Evropi. i nemačka visoka diplomatija otad je bila aktivno uključena u određivanje sudbine Bosne i Hercegovine. i zapretiti "odnosima SAD i Evropske Unije sa Rusijom". Balkan služi kao bitni tranzitni region za planirane cevovode. sama pokrajina trpi nestašicu energije i mnoga domaćinstva dobijaju samo nekoliko sati električne energije dnevno. u praksi. sa zadatkom pružanja logističke podrške tajnoj kosovarskoj (sastavljenoj od Kosovskih Albanaca) miliciji na Kosovu. tradicionalnog saveznika i klijenta Rusije. 1991. U konzervativnom listu Frankfurter Allgemeinen Zeitung. Upozorenja su takođe dolazila iz redova nemačke vladajuće koalicije. 1995. od raspada Varšavskog pakta i kolapsa Sovjetskog Saveza početkom devedesetih. međutim. I to je učinjeno uprkos predvidljivim političkim opasnostima: mogućem konfliktu s Rusijom. ured Nemačkog Informativnog Servisa (BND) postavljen je u Tirani. dok su trupe KFOR-a stajale i gledale. koje su 1998. Kontrola Balkana i smanjivanje ruskog uticaja u regionu stoga su od krucijalne važnosti i postaju glavni deo nemačke i evropske spoljne politike. koji je za premijera postavio svog bliskog saradnika. urgentno se izjasnio protiv unilateralnog proglašenja nezavisnosti srpske pokrajine. osnovana je antisrpska. postavljenom od strane pređašnje vlade. Početkom devedesetih. zvanični stručnjak koji je savetnik za nemačke spoljne poslove upozorio je da nezavisnost Kosova stvara presedan koji se može okrenuti "u drugim slučajevima protiv zapadnih zemalja". tadašnji srpski predsednik (i po- 23 .

Ministar odbrane Dragan Šutanovac. svoj vazdušni rat protiv Srbije. predstavlja Evropsku Uniju na pregovorima u Rambujeu. Fišer je prethodno osigurao da Austrijanac. Jap de Hop Shefer. Kako prenosi Fonet. koja je dominirala jugoslovenskom federacijom. S druge strane. uzimajući u obzir njegovu lojalnost i pouzdanost. Frankfurter Allgemeine Zeitung otkrio je da je OVK bila ohrabrivana od Nemačke i drugih država da izazove humanitarnu krizu. u ime Vlade Srbije. kao i da se proširi i intenzivira politička i vojna saradnja širom Evrope. promovisao je stav. Nemački ministar spoljnih poslova Kinkel stavio je veto na takvu intervenciju. stupa na snagu odmah. koji će kasnije postati zvanični stav nemačke vlade. Postupci bezbednosne provere biće osmišljeni tako da se utvrdi da li pojedinac. Uspešna saradnja u ovim oblastima podrazumeva razmenu osetljivih i poverljivih informacija’’. postupajući u ime i po ovlašćenju Severnoatlantskog saveta i Vojnog komiteta NATO-a. A Petrič nije bio samo zakleti protivnik Srbije. U Sporazumu se navodi da je republika Srbija koopreativna partnerska država. koji u toku obavljanja službenih dužnosti zahtevaju ili mogu imati pristup informacijama ili materijalu razmenjenom u okviru aktivnosti saradnje odobrenih od NATO-a. pod upravom i u ime generalnog sekretara i predsedavajućeg Vojnog komiteta NATO-a. Taj potez signalizirao je de facto internacionalno diplomatsko priznanje Tačija. srpska strana odbila je ultimatum postavljen u Rambujeu i NATO je započeo. izjavljujući: "Prirodno. budu podvrgnuti odgovarajućoj bezbednosnoj proveri pre nego što im se odobri pristup takvim dokumentima. Potpisivanjem sporazuma Vlada Srbije prihvatila je obavezu da svi njeni državljani. Njegovi komentari obezbedili su tako blanko ček za aktivnosti OVK. On je izjavio: "Kosovski problem ne može biti rešen mojim slanjem trupa u Albaniju. moramo se zapitati je li moralno i etički sprečavati kosovske Albance u nabavljanju oružja za samoodbranu". kao i odluka i rezolucija koje se na te programe odnose i da ih neće otkrivati trećoj strani bez saglasnosti strane od koje one potiču. koja će biti iskorišćena kao opravdanje za intervenciju NATO-a. ukoliko su poverljivi. činjene su nedovoljne mere za obuzdavanje OVK. u martu 1999. Obaveza je i da se razmenjene informacije i materijal neće koristiti u druge svrhe osim onih navedenih u okvirima pojedinačnih programa. Novine iz glavnog izveštaja sa parlamentarnog sastanka NATO-a za kosovsku krizu navode: "Srpska represija smanjena je u periodu od oktobra do decembra 1998. koji je u to vreme bio pod istragom zbog terorističkih napada na srpske snage bezbednosti i likvidacije opozicionih elemenata među sopstvenim OVK saborcima. Volfgang Petrič. koja je mogla da prikuplja donacije iz SAD i Zapadne Evrope – konkretno. tada predvođena predsednikom Miloševićem. i ohrabrivanjem na taj način operacija gospodina Miloševića". kao i da će čuvati takve informacije i materijal u skladu sa dogovorenim zajedničkim stadardima." VESTI ■ ■ ■ Ultimatum postavljen u Rambujeu Na konferenciji u Rambujeu u Francuskoj februara 1999. Sporazum o bezbednosti informacija predviđa da će svaka potpisnica štititi i čuvati informacije i materijal koji pripadaju drugoj strani. potpisao je Sporazum o bezbednosti informacija s NATO-om. OVK je mogla naročito da intenzivira svoje napade na srpske snage bezbednosti i civile od početka decembra 1998. Volker Rühe (CDU). odredbama sporazuma Srbija i NATO su se obavezali da će učiniti sve što je potrebno da obezbede da takve informacije i materijal. ■■■ 24 . 1999. odgovorna je za bezbednosne sporazume o zaštiti poverljivih informacija razmenjenih u okviru aktivnosti saradnje koje odobri Severnoatlantski savet. Kao što je i očekivano. zatvaranjem kosovske granice. da Milošević u širokim razmerama sprovodi etničko čišćenje.Z BALKAN ■ ■ ■ KRATKE direktnu konfrontaciju sa OVK i zadalo bi ozbiljan udarac nemačkim planovima na Balkanu. Nemačka vlada je na taj način odigrala ključnu ulogu u osiguravanju da OVK postane odlučujući politički faktor na Kosovu. zadrže onaj stepen poverljivosti koji je odredila ona strana od koje te informacije i materijal potiču. ’’Sporazum je potpisan na osnovu postignute saglasnosti da se vrše konsultacije o političkim i bezbednosnim pitanjima. Kancelarija NATO-a za bezbednost (NOS). može imati pristup poverljivoj informaciji bez opasnosti po njenu bezbednost. koji je za pregovaračkim stolom predstavljao Hašim Tači. Sporazumom se reguliše razmena poverljivih informacija između Srbije i Severnoatlanske alijanse. Dokument je bio skiciran uglavnom od državnog sekretara SAD Madlen Olbrajt i nemačkog ministra spoljnih poslova Joške Fišera (Stranka Zelenih). navodi se u tom dokumentu. Tadašnji nemački ministar odbrane. već je imao i bliske kontakte sa OVK i organizovao učešće od zapada podržanog gerilskog pokreta. Sporazum na koji su u Briselu stavili potpis ministar odbrane Dragan Šutanovac i generalni sekretar NATO-a. jugoslovenska vlada. Na osnovu toga. suočena je sa ultimatumom čiji su uslovi bili očigledno neprihvatljivi. BRISEL . iz Nemačke i Švajcarske – kao i da regrutuje članove i švercuje oružje preko albanske granice. Ovo je otvorilo put za prvu vojnu intervenciju ■ ■ ■ MINISTAR ODBRANE REPUBLIKE SRBIJE POTPISAO SPORAZUM S NATO-OM BEOGRAD.

i Bodo Hombah (SPD). Zvanična nezaposlenost kreće se oko 45 procenata. Većina od nekih 200 državnih preduzeća rasprodata je u sumnjivim pregovorima sa stranim investitorima. tj. Pored drugih minerala. ali se računa da je bliže 70 procenata – dokaz činjenice da je prioritet UNMIK administracije zadovoljavanje stranih investitora pre nego potreba lokalnog stanovništva. Hombah je određen za koordinatora pakta o stabilnosti Evropske Unije za jugoistočnu Evropu. Njega je 2004. U 1999. i uključuju takva istaknuta finansijska preduzeća kakva je Nemačka Banka. artikulišući na taj način nemačke opet probuđene ambicije za veliku silu. što je dovelo do optužbi za korupciju protiv KTAS-a. Kosovo je stavljeno pod upravu Ujedinjenih Nacija. koja su dotle bila uglavnom državna svojina. nastavila je da smatra Kosovo integralnim delom Jugoslavije. opisan je u izveštaju nemačkog Informativnog Servisa za 2005. da su NATO snage – s Nemačkom na čelu – mogle prisvojiti pokrajinske prirodne resurse. Rezolucija Saveta Bezbednosti UN koja je ustanovila UNMIK. izaslanik prvog supervizora UN Bernara Kušnera (trenutno ministra spoljnih poslova Francuske). Najveći antisrpski pogrom sproveden od albanskih ultranacionalista odigrao se pod Kamerhofom. Takođe istaknuti u toj oblasti bili su Tom Kenings (Stranka Zelenih). Pojedinci i poslovni interesi upleteni u KTAS pokazuju se kao "ko je ko" nemačkog poslovnog sveta. isti položaj u UNMIK-u preuzeo je Joahim Riker. godine. Štajner je bio koordinator za balkansku politiku pod Šrederom. koja se ne bi složila s ma kojim jezikom koji bi ustanovio legalnu bazu za odcepljenje Kosova. HypoVereinsbank. dok su vojnu kontrolu zadržale NATO-om rukovođene sile KFOR-a. raniji šef Šrederove kancelarije. do avgusta 2004. nasledio Joakim Riker. dok je oslobodila Kosovo od praktične kontrole jugoslovenske države. Dve istaknute nemačke diplomate bile su aktivne u komandi civilne misije UN na Kosovu. kao i Štajner. i veće kompanije kakva je Simens. Schäfer je navodno koristio svoj položaj i uticaj u korist bivšeg premijera Kosova. ranije politički direktor pri nemačkim spoljnim poslovima. koji je bio lider OVK. već je garantovala suverenitet i teritorijalni integritet jugoslovenske federacije. Mihael Štajner predvodio je administraciju UN od 2002. nedelje NATO bombardovanja. "Rekonstrukcija" Kosova Vodeći nemački političari bili su takođe uključeni u UNMIK-ove planove za rekonstrukciju kosovske infrastrukture i razvoj njegove ekonomije. dogodili su se bez donošenja nove rezolucije Saveta Bezbednosti UN. nemačka vlada mogla je da obezbedi da bitne položaje kako u UNMIK-u tako i u KFOR-u zauzmu nemačke diplomate i generali. koja je objavila da će iskoristiti svoje pravo na veto u Savetu Bezbednosti. Roma i Aškalija bilo je pobijeno. Njihov portparol za Kosovo je Mihael Schäfer. čije je središte u oblasti Dečana i koja je zasnovana na plemenskim vezama. mnoštvo Srba. pod pokroviteljstvom bivšeg nemačkog ministra spoljnih poslova Nikolausa Grafa Lambsdorfa (FDP). do 2003. koji je. U martu 2004. Haradinaj. Na kraju 11. u praksi. Prolaženje bilo kakve takve rezolucije bilo je blokirano od strane Rusije. dok su trupe KFOR-a stajale i gledale. Od samog početka zajedničke UNNATO uprave nad Kosovom. sa političkom i vojnom kontrolom u rukama onih NATO sila koje su i vodile rat. Civilna uprava bila je u rukama misije UN. Tada je i nemački kancelar Šreder (SPD) održao govor o "uklanjanju tabua sa vojske". Još jedan nemački oficir. UNMIK. ustupak Rusiji. a hiljade proterane od albanskih kosovskih snaga. blizak SPD-u. Ramuša Haradinaja. UNMIK. Nemački general. Klaus Rajnhard.Z BALKAN nemačke armije na stranom tlu od kraja Drugog svetskog rata. "Oživljavanje" je značilo privatizaciju kosovskih industrijskih i poljoprivrednih preduzeća. Stoga je jednostrano odcepljenje pokrajine bilo kršenje međunarodnog prava. Riker je nadzirao proces nemilosrdne privatizacije. do avgusta 2007. Riker je prethodno radio za UN i nemačke spoljne poslove u Bosni i Hercegovini. upletena je u čitav 25 . Takva privatizacija bila je vrhovni prioritet za Kosovo Trust Agency (KTAS) oformljenu 2003. ne samo da nije govorila o kosovskoj nezavisnosti. Radnici zaposleni u dr- žavnoj industriji bili su ili otpušteni ili su im ponuđene minimalne novčane nadoknade da napuste svoj posao. kao jedan od najmoćnijih i najopasnijih vođa klanova na Kosovu. Roland Kater. Izveštaj tvrdi: "Organizacija oko Ramuša Haradinaja. iako sama pokrajina trpi nestašicu energije i mnoga domaćinstva dobijaju samo nekoliko sati električne energije dnevno. Kosovo ima druge najveće rezerve lignita u Evropi. bio je na čelu KFOR-a od septembra 2006. "Oživljavanje" kosovske ekonomije trebalo je da se izvede po striktnim principima "slobodnog tržišta" i značilo je. Kosovsko jednostrano proglašenje nezavisnosti prošle nedelje. sa zaduženjem stvaranja civilne uprave na Kosovu. između ostalog. optuženog za zločine protiv čovečnosti od Internacionalnog Suda Pravde u Hagu. preuzeo je vođstvo nad KFOR-om 1999. koji je predvodio KFOR od septembra 2003. Od septembra 2006. Rajnharda je pratio Holger Kamerhof. To je bio. i njegovo priznanje od SAD i glavnih država članica EU.

međutim. “Uglavnom. nemački ambasador u Londonu. finansirane od SAD. po sudskim fiokama ovi predmeti tavore godinama”. Ahtisari je razvio plan koji je uključivao "uslovnu nezavisnost" za pokrajinu – u praksi. Osim toga. U odboru ICG-a su američki milijarder Džordž Soroš. Ischinger je žestoko promovisao Ahtisarijev plan nasuprot opoziciji iz Srbije. Od 2005. izvršnog direktora Centra za demokratiju.Timovi pravnika u velikim firmama. Joška Fišer. Ahtisari je bio predsedavajući Internacionalne Krizne Grupe (ICG). Od 1998. i 2004. vodeći nemački političari zalagali su se za nezavisnost Kosova. kaže Svetlana Vukomanović. Grupa broji oko 100 članova i upletena je u švercovanje oružja i droga i ilegalnu trgovinu robom. kako bi na legalan način obezvređivali radnička prava. Takođe.000 preostalih Srba u pokrajini živi u etničkim enklavama. Naknadu za prekovremeni rad. Čavez je rekao da svetska kriza nije pogodila Venecuelu. traže rupe u zakonu. U svojim liderskim ulogama u UNMIK-u i KFOR-u nemački zvaničnici zatvaraju oči pred zločinima počinjenim od ekstremnih nacionalista u pokrajini. Gernot Erler (SPD). ona će ih uposliti. s bitnim reperkusijama po bezbednost čitavog Kosova. političkih i vojnih aktivnosti. koji sprovode kampanju ubistava i proterivanja kako bi osigurali "etnički čisto" albansko Kosovo. stvaranje evropskog proktetorata. deblokirale milijarde dolara kako bi podržale bankarski sektor.Predsednik Venecuele Ugo Čavez rekao je da će u slučaju da finansijska kriza pogodi Venecuelu. Plan se susreo sa ogorčenim protivljenjem Srbije i Rusije. SAD. Sada. 2001. navode činjenicu da u Srbiji radnici u dovoljnoj meri nisu upoznati sa svojim pravima. ona kontroliše lokalne organe vlade". Građani nisu imali zamerke na rad inspektora. U potonjim pregovorima između Srbije i takozvane trojke (SAD. Ahtisari je imao svoje sopstvene saveznike. Inspektori rada su nam na terenu vrlo često govorili da ne mogu da veruju koliko su poslodavci postali kreativni u kršenju zakona”. još u aprilu 1999. Prema rečima Svetlane Vukomanović. ovo je najčešći oblik nepoštovanja prava zaposlenih. Čavez je dodao da je “čudno” da bogate zemlje nemaju novca da se bore protiv siromaštva. ■■■ ■■■ ČAVEZ: EKSPROPRIJACIJOM PROTIV KRIZE KARAKAS . eksproprisati banke koje se nađu u teškoćama. Od samog početka Internacionalna Krizna Grupa lobirala je za podršku odcepljenja Kosova i odigrala ključnu ulogu u privatizaciji kosovskog industrijskog kompleksa u Trepči. Velika Britanija. rekao je on. bio glavni komandant NATO snaga u ratu protiv Srbije. Ispostavilo se da velike i bogate firme imaju timove advokata koji. koji je vodio pregovore u ime Evropske Unije. kao i da samo mali broj njih uspeva da se zaštiti sudskim putem. ■ Preveo Vladimir Bogićević ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ ADVOKATI PROTIV RADNIČKIH PRAVA BEOGRAD . jer je njena privreda jaka zahvaljujući revoluciji. Između 2000. ne prima. ■■■ 26 . umesto da štite radnike svakodnevno traže rupe u zakonu. Taj projekat je bio ubrzan proglašenjem bivšeg finskog premijera Martija Ahtisarija za posrednika UN. rekli su Politici u Centru za demokratiju. lekove ili ulažu u obrazovanje. nemačka podrška odcepljenju Kosova po nalogu alijanse zapadnih sila razbesnela je Moskvu. umesto da štite zaposlene. problem i nastaje kad se dođe do sudnice. pokrenuo je zahtev za kosovsku nezavisnost u nemačkom parlamentu. kazala je Vukomanovićeva. još jednom je to bio Nemac. Uprkos tome. nema ni najmanje sumnje da neću dati ni jedan cent bankama. i bio je od pomoći u omogućavanju odcepljenja Kosova iz Srbije. službenica strane banke svakodnevno ostaje nekoliko sati duže za šalterom. koji je 1999. eksproprisaću ih”. Nemačka spoljna politika više od deset godina aktivno je radila na odvajanju Kosova od Srbije. ali su se žalili na iskustva sa pravosudnim sistemom. da proizvode hranu. Karl Lamers. Nažalost. bez obzira na sve mere koje država preuzima i dalje raširen. izjavio je nemačkom radiju da granice ne bi trebalo smatrati nepovredivim u slučaju Kosova. Rusija i Evropska Unija). pogođene krizom. a imaju za spasavanje posrćućih banaka. dok je vazdušni napad NATO-a još bio u toku. Wolfgang Ischinger. čiji izvršni komitet popunjavaju visoke diplomate i vojne figure iz Severne Amerike i Evrope. Francuska i Holandija su među zemljama koje su. Nemačka se nadala da zajamči ovaj cilj sporazumom sa Rusijom. udeo Srba koji žive na Kosovu opao je na manje od 10 posto. državni ministar u spoljnim poslovima. Oko polovine od 120. zapadne sile intenzivirale su svoje napore da izdejstvuju odcepljenje Kosova. i još jednom upalila fitilj na balkanskom buretu baruta. tadašnji govornik za spoljnu politiku iz CDU. Friedbert Pflüger (CDU) i Uta Zapf (SPD). “To je novi vid eksploatacije zaposlenih u Srbiji. Radnički sporovi trebalo bi da traju do šest meseci. Uz savet šefice da uvek ima šta da se radi i da ako ona i njene koleginice ne znaju šta. nemačka vlada nastavlja svoju blisku saradnju i kooperaciju sa kriminalnim i ultranacionalističkim snagama na Kosovu. penzionisani SAD general Vesli Klark. Od vrlo ranih datuma. Zapravo. “Ako finansijska kriza pogodi Venecuelu. naravno. U Centru za demokratiju upozoravaju i da je rad na crno. socijalističkoj inspiraciji koju njegova vlada primenjuje.Z BALKAN spektar kriminalnih.

od kojih 1 Džejn Mejer (1955. potpredsednik Dik Čejni2 je. u gubljenju globalnog rata protiv terorizma4. Da li je ijedan ratni predsednik . koje ona opisuje kao "jedan od nekoliko hladnoratovskih podzemnih bunkera. godine. U tom procesu. Poslednjih godina napisala je veliki broj tekstova o Diku Čejniju. najpoznatiji po komandovanju savezničkim snagama u Zapadnoj Evropi za vreme Drugog svetskog rata. u Somaliji. ili Franklina D. ovaj baš i nije bio portret koji oličava hrabrost. "Kolateralna šteta". (primedba Z redakcije) 3 Hari Truman (1884-1972) je bio 33. Možda je bliži oličenju paranoje ili prosto straha. Džejn Mejer1 iznosi jednu sliku o značaju koji se pridaje životima jednih. koje se neprestano šire po ovoj planeti. Na Bliskom istoku. ona ipak nije ponudila nikakvu zaštitu civilima koje je zadesilo da žive u "zonama rata".uključujući Abrahama Linkolna kad su južnjačke armije marširale na Vašington. kao i operacijom ’’Pustinjska oluja’’ 1991. Bukvalno se samoubunkerio "na bezbednom. uznemiren lažnom uzbunom o širenju nervnog gasa u Beloj kući. kako Mejerova dokumentuje strašnim pojedinostima. godine. ako bi Čejni morao da putuje sa jednog na drugo mesto. zaštićenih od nuklearnih bombi i izgrađenih za vreme Trumana i Ajzenhauera3." Taj bunker se nazivao. Kad smo kod vođa u nemirnim vremenima. Bezvrednost drugih Iako ni jedan nivo zaštite ne beše dovoljan za ovu ekipu iz Bele kuće. Naime. U tom novom ratu. "stanom vrhovnog komandanta".Z SVET Tom Engelhart Značaj jednih. Ruzvelta na vrhuncu Drugog svetskog rata − ikada bio tako bizarno prezaštićen u prestonici države? Da li je bilo koja administracija ikad toliko polagala na zaštitu života ijednog jedinog funkcionera? S druge strane. godine. rat koji se vodi usmeren je protiv civila (iako to nikada neće biti priznato). nastavlja Mejerova. godine. Dvajt Dejvid ’’Ajk’’ Ajzenhauer (18901969) je bio američki vojskovođa i političar. U slabo zapaženom odeljku svoje najprodavanije knjige. A da se ni najmanja pretnja ne bi nadvila nad njegovu glavu. Pakistanu. takođe predstavlja i čudnovatu vrstu pridavanja značaja samom sebi. otišao pod zemlju. Njujork) je novinarka. izgleda. Tamna strana. platilo ju je oko šezdesetoro avganistanske dece. članica redakcije Njujorkera od 1995. 1952. i kontraverznoj politici američke vlade po pitanju ekstradicije osoba koje su osumnjičene za terorizam. porodici Bin Laden. kao i po tome što zbačeni" – sve same vizuelne predstave omiljene u američkoj administraciji i Džordž Tenetovoj CIA-i. izveštava Mejerova. (primedba Z redakcije) 2 Ričard Brus ’’Dik’’ Čejni (1941) je bio američki ministar odbrane u periodu kada je predsednik SAD bio Džordž Buš Senior (1989-1993). vođen u zemljama udaljenim hiljadama milja. godine. (primedba Z redakcije) 4 5 Global War on Terror Global War of Terror 13. dobro oklopljeni potpredsednik Čejni i njegov pomoćnik David Adington odigrali su glavnu ulogu. "okovi je na mestu predsednika SAD proveo dva mandata. nijedna cena u vidu unižavanja ljudi ili elimisanju ljudskih života nije se pokazala previsokom da ne bi bila plaćena – sve dok je plaća neko drugi. predsednik Sjedinjenih Američkih Država u periodu od 1945. "vozili su ga u koloni blindiranih kola koja je menjala maršrutu da bi zavarala potencijalne napadače".. u oktobru 2001. "retko je putovao a da sa sobom ne bi poveo i doktora medicine". Nedavno. "rukavice su skinute". U tom periodu. sterilna fraza samoiskupljenja koju je Pentagon izabrao da upotrebljava isključivo za usputno ubijanje civila. bezvrednost drugih Anatomija kolateralne štete u Bušovoj eri se najbliži nalazio nekoliko stotina stopa ispod nivoa zemlje. Avganistanu. godine tokom Zalivskog rata rata na Bliskom Istoku. naspram obezvređivanju života drugih. godine. strogo poverljivom mestu". septembar 2008. Rukovodio je invazijom Paname 1989. vođenog između Iraka i koalicionih snaga 34 države pod mandatom Ujedinjenih nacija i vođstvom SAD sa ciljem da se proteraju iračke snage koje su okupirale Kuvajt.. i 1956. Postao je potpredsednik SAD dolaskom Džordža Buša Juniora na mesto predsednika SAD početkom 2001. do 1952. ali ma šta bio. predsednik odlučio da povede skoro istog onog trenutka 27 . možda samo poluposprdno. koji je takođe bio i globalni rat terorom5. Na zadnjem sedištu automobila u kome je on sedeo. postaće glavni princip ratova koje je. ležala je (zlu ne trebalo) "vojnička vreća u kojoj su se nalazile gas-maska i komplet za preživljavanje u uslovima biohemijskog rata".

taj događaj je otvorio prozor kroz koji se mogao videti način na koji su se vojne snage SAD i Bušova administracija odnosili prema većini slučajeva "kolateralne štete" koji su prodrli u vesti tokom poslednjih godina. koje su neokonzervativci nazvali "lukom nestabilnosti" (i pre nego što su ga takvim učinili). Samo su u julu. U svetu u koji je smrt iznenada stigla. Na primer. tako se povećavalo korišćenje vazdušne sile. imali na raspolaganju šačicu lekara i nijedan komplet za preživljavanje. U Avganistanu. znamo samo da je "kolateralna šteta" široko rasprostranjena pojava. a broj žrtava svakako nije najvažnija briga u predsednikovom ratu protiv terora. Njihovi životi su bezvredni. koji je bio. okončano je pokoljem civila jezivih razmera. štaviše nikome ovde uopšte nije stalo da sazna koliki je taj broj.Z SVET takve sada čine veći deo ove zemlje. broj vazdušnih napada se ude- setostručio. i najviše iz vazduha. u tim slabo nastanjenim i zabačenim prostranstvima planete. iako su mediji posvećivali pažnju temi sporadično. najzabačenijih regiona na planeti. broj pogibija civila usled ovih vazdušnih napada skoro se utrostručio. tokom operacija po selima. obično bi se nalazile na unutrašnjim stranama novina u kratkim izveštajima o ratnim zbivanjima u kojima su redovno bili ukopani "žene i deca". pešadijskom vatrom (ili čak vatrom privatnih plaćenika) iz konvoja. u oktobru 2006. na primer. i ove godine. između 2001. tokom ovih godina. Tvrdili su da su upali u "zasedu" i našli se pod "jakom paljbom". godine’’. ipak. Ne iznenađuje što je Bušova administracija. Prema Marku Garlasku. Od 2004. kao ni gas masku. napale su selo. združene snage specijalnih jedinica SAD i avganistanske armije. ili o ubistvima 32 studenata koje je izvršio njihov kolega na Univerzitetu Virdžinija Tek u aprilu 2007. a 270.000 funti bombi je bačeno u junu ove godine. imajmo na umu da su ovakve katastrofe tek deo daleko širih. Tražili su pomoć u vidu uzastopnih napada iz vazduha. godine. poslednju pre samo mesec dana. ’’Kolateralna šteta” je činjena na bezbrojne načine – artiljerijskom paljbom tokom početne invazije Iraka. otvoreno pokazivanje nespremnosti na istinsko izvinjenje. tokom racija po privatnim kućama. protivnik talibana. Amerikanci provodili dane prikovani za TV ekrane prateći izveštaje o ubistvu pet amiških devojčica koje je počinio poludeli čovek u jednoj prostoriji školske zgrade u Pensilvaniji. kako su potvrdili seljani. ovakvi "incidenti" su se često događali.000 u julu. američki avioni su desetkovali tri avganistanske i jednu iračku svadbu. Dik Čejni se obraća vojnicima u Iraku u kome je potpredsednik iščezao u svom bunkeru. U noći 21. U poslednjem takvom ’’incidentu’’ smrt je stigla 47 ljudi. uključujući i samu nevestu. civili su. na primer. ako su uopšte ugledale svetlost dana. zajedno sa Pentagonom. kao ni na prihvatanje stvarne odgovornosti za to što su zbrisali sa lica zemlje grupu meštana koja nešto proslavlja. bolje vam je da se ne okupljate. što je jednako ’’ukupnoj tonaži bombi bačenih tokom cele 2006. Otkako je rat u Avganistanu počeo 2001. priče o ovim smrtima. brojevi koje sada dobijamo kao izveštaje o smrti avganistanskih civila su približni i verovatno niži od stvarnih. iznad svega. Zadržavajući se u vestima. bili na spavanju ili se bavili svojim svakodnevnim poslovima. bivšem funkcioneru Pentagona i vojnom analitičaru ’’Hjuman rajts voča’’. kada se pojavila nenajavljena smrt. Poruka ovih pokolja je da ako ste stanovnik oblasti u kojoj ima talibana. do 2007. vojska SAD i vojska njenih saveznika pobili. posebno stoga što se rat protiv talibana većim delom odvijao u zabitima jednog od najsiromašnijih. čestim odstreljivanjem civila u vozilima i na kontrolnim punktovima. 317. Svih ovih godina. Te noći. Svaki od ovih događaja je obeležen uniformnim odgovorom SAD: najpre ide tvrdnja da je na snage SAD otvorena vatra i da su pobijeni bili neprijatelji. Ali. održavala se komemoracija u Azizabadu. Dok su. godine. Kao i sve druge brojke koje se odnose na žrtve. Posle svega. za plemenskog vođu koji je poginuo prethodne godine. Tokom prošle godine. nešto znamo. a da se u medijima skoro nije ni pojavila vest o tome. uglavnom ’’sa nevestine strane’’. a Incident u Azizabadu Još jedno nedavno okupljanje Avganistanaca. Stotine ljudi se okupilo. Sudeći po rezultatima nekoliko istraga i izveštavanju sa lica 28 . sledi da globalni rat protiv terorizma počiva na neizgovorenom uverenju da životi civila iz udaljenih zemalja koji gledaju svoja posla u suštini nemaju nikakav značaj u poređenju sa američkim potrebama i željama. I. kad ih je pogodila katastrofa. kako je pobuna talibana rasla znatno brže nego snaga trupa SAD i NATO. selu u okrugu Šindand avganistanske pokrajine Herat. Mi nemamo pojma koliko su civila. znamo da je u mnogim situacijama dolazilo do stradanja izvesnog broja nevinih. avgusta. zatim sledi ispravka i predstavljanje pokolja "kolateralnom štetom" neizbežnom za vreme rata i. Njemu je napokon posvećena medijska pažnja daleko veća od uobičajene i još ne prestaje. "uključujući članove familija iz dva plemena". medijski jedva pokrivenih priča. Najčešće su. izumela metod kako da se izvuče iz ovakvih situacija. vojni funkcioneri SAD i NATO pokrenuli istragu o tri vazdušna napada u Avganistanu u kojima je ubijeno 78 avganistanskih civila.

rekao: "Potpuno je očigledno. glasnogovornik NATO. koji su prouzrokovali pogibije civila. praćena izrazima "žaljenja" ili "tuge" zbog gubitka života. te noći je poginulo najmanje 90 civila.iza kojih nikada nećete čuti iskreno izvinjenje. kasnije identifikovanog kao Mula Sadik. trebalo je iskopati iz ruševina. Misija UN u Avganistanu je zatim poslala sopstveni tim istražitelja iz Herata da intervjuiše preživele. uključujući NATO i Sjedinjene Države". Brojne građevine su bile oštećene. istrage na licu mesta. Istraga je "otkrila ubedljive dokaze. uključujući i zapadnoavganistanskog najvišeg oficira za "nemar i prikrivanje činjenica" i naredio sopstvenu istragu o incidentu. moglo se učiniti da je ovo jedan istražen i zatvoren slučaj greške obaveštajaca koji se završio pogrešnim napadom sa katastrofalnim posledicama. zasnovane na iskazima očevidaca. bio je vlasnik biznisa sa mobilnim telefonima u gradu Herat. prema izveštaju Golove. međutim. Karzai je. Umesto toga. ono što u takvim slučajevima redovno dobijate su: predvidiva priča SAD da su tvrdnje da se nešto tako dogodilo izmišljotine čudaka (ili jednostavno gole laži). Mnoga tela. Njegov tim istražitelja je zaključio da je zaista poginulo više od 90 avganistanskih civila. Stopostotno sam uveren da im je tu dezinformaciju neko dostavio zbog plemenskih sukoba. Konačno. isto tako. 15 žena i 15 muškaraca". godine. Pokazalo se da su vojne snage SAD napale na osnovu dezinformacije dobijene od drugog plemenskog vođe. uključujući i dečja. pokazali su se katastrofalnim po predsednika Avganistana. zahtevao "preispitivanje prisustva internacionalnih snaga kao i sporazuma sa stranim saveznicima. izjavio je da su "islednici poslati odmah posle bombardovanja na lice mesta" zapravo potvrdili pogibiju tri žene i dvoje Američki odgovor Imajući u vidu težinu dokaza o Azizabadu. pa uključivanje pristupa "krive-su-žrtve". (Sadik je odmah zatim pozvao Radio Liberti da pokaže da je još uvek vrlo živ i da se te noći uopšte nije nalazio u selu). koji je pomagao da se mrtvi sahrane. uključujući 20 žena". Još osmorica ubijenih te noći. A sad. Združene snage su uzvratile otvaranjem vatre iz lakog naoružanja i jednim vazdušnim napadom. zajedno sa njihovim poglavarom. – a ako pritisak javnosti za to vreme ne splasne – uslediće najava "istrage" (čiji će rezultati retko kad biti objavljeni). medijski potvrđenih napada američke vojske na civile počev od invazije 2001. na pitanja). biznismena iz iste branše. koji je ubijen. dvojica poginulih su radili u avganistanskoj policiji i učestvovali u borbama protiv talibana. radili su kao čuvari u američkoj privatnoj firmi koja pruža usluge obezbeđenja. Tu je bilo ni više-ni manje nego 60-oro dece među ubijenima. Amerikanci su stranci i oni to ne razumeju. Potvrđeno je da je imao privatnu kompaniju koja je pružala usluge obezbeđenja vojsci SAD na aerodromu i. Rezom Kanom. Imao je propusnicu koju mu je "izdao oficir američkih specijalnih jedinica na kojoj je on označen kao 'koordinator Specijalnih snaga SAD' ". Ponovljeni vazdušni napadi SAD. Hamida Karzaia. Čini se da je baš njegovo imanje bilo meta napada. (Potvrđeno je da su deca bila uzrasta od "3 meseca do 16 godina. Brigadni general Ričard Blanšet.Z SVET mesta novinarke Njujork Tajmsa Karlote Gol. Tvrdili su da je tokom operacija poginulo 30 talibanskih "militanata". uključujući 60 dece. Zajedno sa avganistanskim Savetom ministara. sledi strategija podizanja zida ćutanja (odbijanje da se odgovori 29 . isto tako. Kao što je jedan plemenski starešina. specifičnost iskaza očevidaca. Ubijeno je ni manje ni više nego 76 članova samo jedne familije. Brojevi Prvobitno su vojne snage SAD glatko porekle da je ijedan jedini civil ubijen u selu. Ispostavilo se da Kan. izgovorenim bez prihvatanja stvarne odgovornosti za ono što se desilo . komesar avganistanske nezavisne komisije za ljudska prava. Amerikanci su bombardovali područje na osnovu dezinformacije. Ali prihvatanje takvog zaključka jednostavno nije sastavni deo scenarija po kome se ponašaju vojska Sjedinjenih Država i Bušova administracija. Ahmad Nader Naderi. Sasvim ubrzo. neprijateljski raspoloženog prema Kanu i njegovom bratu. da je ubijeno nekih 90 civila. vojni glasnogovornici počinju da se povlače. nije bio ”militantan” niti taliban. On je požurio da osudi napade na Azizabad u kojima su pogođena dvojica avganistanskih komandanata.) Gađano je jedno jedino usko područje pod kontrolom lokalnog talibanskog komandanta. i da su sva pobijena na spavanju"). diskvalifikovanje izveštaja o pogibiji civila kao "neprijateljski inspirisane propagande". Ovi ljudi koje su pobili. i tako dalje. ("Pobunjenički vojnici su delovali sa različitih tačaka na tom imanju otvarajući vatru iz lakog naoružanja i raketnih minobacača. hajde sa se pozabavimo američkim odgovorom na slučaj Azizabad. ubivši 30 militanata". bili su neprijatelji talibana". mnoštvo grobnica i razrušenih kuća. građevinskim i bezbednosnim ugovorima povezan sa obližnjom američkom vojnom bazom na aerodromu Šindand". uključujući najverovatnije 15 žena i do 60-oro dece. Incident u Azizabadu može da predstavlja jedan od najsmrtonosnijih. izvestio je da je jedno od istraživanja njegove grupe "otkrilo da je 88 ljudi bilo ubijeno. nego "bogati biznismen.

Ovako revidirane brojke još su bile nametane 2. nisu ništa drugo do varka. na čelu sa generalom. objavljeni su rezultati istrage. Posle gnevnog saopštenja predsednika Karzaija. kojima je potvrđeno da je ubijeno samo 30 Avganistanaca. u petak. Šloser. smišljena radi razvodnjavanja situacije dok pažnja javnosti ne splasne. zgradu po zgradu. kada je vojna istraga pokrenuta. Dana 3. glasnogovornik Bele Kuće. prema Vašington Postu. MekKirnan. kada su istražitelji iz vojski koje su izvršile napad. do sada je sigurno otišla na đubrište istorije.avgusta. septembra.. uključujući i brojna dečja" – navela su generala MekKirnana da zatraži da se američka istraga obnovi. rekli su da su talibani postali majstori u širenju dezinformacija kojima bi navukli napade SAD na civile". da istraže incident". koji je kamerom mobilnog telefona snimio jedan lekar iz Azizabada. komanda vojske SAD u Avganistanu. Kasnije. Istrage Prva istraga. Prema Golovoj. Istraga je naređena").samo 30 Avganistanaca. ali i dalje insistirajući na tome da je samo petoro civila među njima. prema glasnogovornicima vojske SAD. Počinjete da o svemu ovome mislite kao o čudovišnom (i bezobzirnom) neformalnom procesu pregovora pod pritiskom. odmah posle napada. navodno išli od kuće do kuće "procenjujući štetu i gubitke" i "fotografišući ih".. A 28. Za samo dve nedelje. zvaničnik iz vojske SAD kasnije je sugerisao "da su seljani isfabrikovali dokaze kao što su sveže zatrpane grobnice". Na dan 29. za koje se pretpostavlja da su rođaci mrtvog talibanskog komandanta. Broj žrtava . vojska SAD je malo izmenila svoj račun. čiji rezultati obično ostaju strogo poverljivi. "glasnogovornica vojnih snaga SAD odbacila je kao 'šokantne' tvrdnje avganistanske vlade o broju civila poginulih u napadu.. i koji je "prikazivao desetine tela civila. koji su govorili pod uslovom da ostanu anonimni. naredio je sprovođenje "istrage" ove epizode. insistirala je: "Uvereni smo da smo napali pravo imanje". izvršena je sledećeg jutra. U komentaru za koji je traženo da izvor ostane neimenovan. a među njima i jedna žena i dvoje dece. za koji meštani tvrde da se nikada nije desio". Potpukovnica Rami Nilson-Grin. predložena. Sad se američka centralna komanda izgleda pripremala da "pošalje tim viših istražitelja. bila je iznuđena. Koalicione snage preduzimaju 30 . glasnogovornica vojske SAD. Ratnim fotografima je bilo rečeno da moraju da "dokumentuju scenu". Koalicione snage čine svaki napor da spreče povređivanje ili gubitak nevinih života. roku. komandant koalicionih snaga u Avganistanu. minimalistička vojna istraga. Buduća "zajednička istraga" sa avganistanskom vladom bila je. septembra je Los Anđeles Tajms izvestio da vojska SAD sada ”priznaje” da je pobijeno 35 militanata i sedam civila – ukupno 42 Avganistanaca – u tom napadu. Komanda vojske SAD. Tog istog 29. avgusta. vojne snage SAD su tvrdile da su njihove snage "pažljivo prečešljale ovaj mali zapadni zaseok. Kako su tvrdnje o ubijanju civila postajale sve brojnije a Karzai osudio napad. general MekKirnan je takođe predložio da se UN takođe pridruže zajedničkoj istrazi. 25 militantnih talibana – definitivno je potvrđen.. izdala je nejasno saopštenje ukazujući da su "koalicione snage svesne optužbi da je angažovanje u okrugu Šindand u Pokrajini Herat. međutim. povećava broj. septembra "pojava dokaza" – mutnog videa spremnog za tribunal. koja je samo podržala prvobitno zataškavanje istine o napadu na Azizabad.avgusta. dok su svi ostali bili "muškarci vojničkog uzrasta". Već 4. izveštaču Njujork Tajmsa. avgusta. general-major Džefri Dž. ostaje ’’vrlo čvrsto” pri tvrdnji da je ukupan broj poginulih Avganistanaca . Na tome su američki brojevi ostali do danas. pomerajući se stidljivo ka brojevima koje su izneli Karzaijevi i UN timovi. Dana 24. A 7. međutim. sugerišući da je moguće da je poginulo "do 40" Avganistanaca. i ponovili dolazak 26. američki komandant NATO snaga. U ovom slučaju.30. takvi istražitelji. kada su prema Vašington postu. kako je protest zbog masakra u Azizabadu bio sve jači u Avganistanu. Amerikanci su polako odustajali od tih prethodno definitivnih brojki.Z SVET dece. "vojni funkcioneri SAD glatko odbacili" broj žrtava do kog su došli Avganistanci i UN. Zvaničnici SAD u Vašingtonu. ali ne odustajući od svoje verzije opisa događaja. Avganistanci su prihvatili predlog SAD za ono što je nazvano "tripartitna istraga". septembra. kao i objavljivanja rezultata istrage koju su sprovele njegove ekipe. priznavši da su poginula samo 25-orica talibanskih boraca kao i petoro Avganistanaca za koje je utvrđeno da ’’nisu borci”. ("Sve tvrdnje o civilnim žrtvama shvaćene su vrlo ozbiljno. izvršene u rekordnom Dva sveta Prvobitno. par sati nakon vazdušnog napada. možda dovelo i do civilnih žrtava osim onih o kojima smo već izvestili". Toni Frato je rekao pred jatom novinara: "Žalimo gubitak života među nevinim Avganistancima koje smo se obavezali da štitimo. a kako su avganistanski protesti splasnuli. Međutim. avgusta. Normalno. objavljeni su rezultati američke vojne ”istrage”. a uključujući i vojnog pravnog stručnjaka. 29-og avgusta general David D.

avgusta u Pentagonu. zajedno sa svojom sekretaricom. zaobilazeći tadašnje američke zakone. i Ujedinjene nacije. Ponekad prvi izveštaji mogu biti pogrešni. ipak. podržavali kontraši – antikomunistički gerilci koji su ratovali protiv sandinističkog režima u Nikaragvi. ali brojevi koje smo mi utvrdili u ovoj oblasti su daleko manji od brojeva o kojima govore mediji. Na konferenciji za štampu 27.. ali ako se oni dokažu. dok se zalagao za novu zajedničku istragu: "verujem da je u sve ovo umešano i malo ratne magle iz početnih izveštaja. avgusta Frato je dodao: "Verujemo da. septembra general MekKirnan je rekao: "Svaka smrt civila za vreme rata jeste strašna tragedija. iako je njihov broj sporan. A kada uvidimo da su naši protivnici opasni ljudi na opasnom terenu. talibana". koji je u to vreme ratovao s Irakom. koji radi za Fox News! Nort ne samo da je stekao reputaciju poslušnika u Reganovoj vladi kao vladin službenik. a ono u šta mi verujemo jeste da se ovde radi o vrlo smišljenoj operaciji informativnog rata koja je orkestrirana od strane pobunjenika. (primedba Z redakcije) 31 . komandant korpusa marinaca. Igranje vatrom Dozvolite mi da istaknem ironični detalj iz ove priče. Oliver Nort je u to vreme bio pomoćnik savetnika za nacionalnu sigurnost i. ambasador SAD u UN Zalmaj Halilzad. Tog istog dana. nad Al Kaidom u Iraku. Nažalost. rekla bih. behu "srca i umovi" lovljeni iz tajno prodavala oružje Iranu.. General MekKirnan je 29. avgusta ponovio američki stav. pre svega. izražavajući žaljenje zbog svakog izgubljenog života civila: "To je bio legitimni pobunjenički cilj. jeste da imamo takvu istragu kakvu smo mi predložili. Upravo zato se o tome vodi istraga"." Istog dana Karzaijev kabinet je objavio saopštenje prema kome je predsednik Buš telefonirao avganistanskom predsedniku: "Predsednik Amerike je izrazio svoje žaljenje i saosećanje zbog incidenta u Šindandu".asimetrične vojne nadmoći . najpre izvučemo prednost iz naše . Čak je i jedna jedina smrt – prevelika žrtva. biće to istinski nesrećan incident. godine kada se otkrilo kako je administracija predsednika Ronalda Regana Nortova sekretarica Fewn Hall takođe okrivljena za aferu.. i učesnik u Iran-Kontra aferi6. nego se bo6 Iran-Kontra afera je naziv za politički skandal koji je izbio u SAD krajem 1986. A 25.Z SVET mere predostrožnosti da spreče civilne žrtve. general MekKirnan je izjavio: "Narod Avganistana može da računa na našu posvećenost i odgovornost u dolaženju do istine". A. Ispostavilo se da je taj ”nezavisni novinar” niko drugi do Oliver Nort. Pošto je 7. Baš kao sad i ovde. oni veruju da je taj napad bio dobar… Treba da vam kažem. rio i u Vijetnamu. Na dan 3. Ne znate uvek šta vas čeka na terenu. bilo je i civilnih žrtava. potisnuo je debatu o nepoklapanju brojeva žrtava u "maglu rata". vlada Avganistana. A ponekad mislimo da je bilo namernih nastojanja na strani talibana da se okruže civilima zato da bi makar ubrali plodove jedne informacione operacije ako civili izginu". septembra obnovio vojnu istragu. Ustvari. uništavao je dokumenta vezana za ovaj slučaj.. Želim da ponovo izrazim najiskrenije saosećanje i da se izvinim porodicama čiji su voljeni nepovratno stradali u unakrsnoj vatri u borbi naših snaga protiv pobunjenika u Azizabadu". iz onoga što nam je rečeno u Ministarstvu odbrane. najbolji način da se to reši. po svaku cenu. pre nego što spustimo naše marince ili pešadince da se bore protiv njih. Oliver Nort je stekao veliku popularnost među desničarima jer je uništavao dokaze o prodaji oružja Irancima i korišćenju tako zarađenog novca za finansiranje borbe kontraša protiv sandinista u Nikaragvi. a ne zbog nekakve unakrsne paljbe. septembra. a tako skupljena finansijska sredstva koristila kako bi se.a ponekad je to veliko 'ako'. u bilo kojoj od ovih zona sukoba". "Znate da je vazdušna moć prvenstvena asimetrična prednost koju mi imamo i nad talibanima i. jer mislim da svi mi shvatamo kakvi su majstori talibani u pogledu sprovođenja informacijskog rata. Dana 3. sigurno. Pentagonov glasnogovornik Brajan Vitman je rekao: "U ovom trenutku mi nastavljamo da verujemo da je to bio legitiman napad sproveden protiv talibana. (vidi fusnotu 6). mi očigledno žalimo gubitak života svakog civila koji u ovakvim napadima može izgubiti život – bez obzira da li su oni Avganistanci ili Iračani. Žalimo zbog gubitka života civila.. pod sve jačim pritiskom javnosti. Vojska SAD je tvrdila da su njihovi sad već diskreditovani podaci o Azizabadu "bili potvrđeni od strane jednog nezavisnog novinara koji se nalazio uz trupe SAD na licu mesta". po tom pitanju. vladin branilac. za razliku od talibana i militanata koji ciljaju civile i koriste ih na način koji njihove živote dovodi u opasnost". tako i tada u Vijetnamu. koalicija.. ova izjava je bila nešto najbliže izvinjenju do čega je došao neko povezan sa američkom vladom ili vojskom. nažalost. Iako su avganistanski civili masovno izginuli zbog američkih vazdušnih napada. general Džems Konvej je rekao: "Ako su izveštaji o civilnim žrtvama u Avganistanu tačni .. Citirali su ga: "Ja sam partner u vašem gubitku i gubitku koji je zadesio avganistanski narod". Takođe se požalio na istragu UN rekavši: "Vrlo sam razočaran što Ujedinjene Nacije nisu razgovarale sa našim štabom pre nego što su objavile svoje nalaze" a onda je sugerisao da je predsednik Karzai bio žrtva lošeg informisanja. on se pojavio kao svedok odbrane u slučaju marinca optuženog zbog masakra Vijetnamaca u Son Tangu u februaru 1970.. u kojoj učestvuju SAD. Potrebno je da izbegavamo takve incidente. dok je američki predsednik Ronald Regan uspeo da se izvuče.

važna su. sasvim je izvesno da se igrate vatrom.vijetnamski seljaci – izginuli. Oko 60-oro dece masakriranih u Azizabadu. ’’Hjuman Rajts Voč’’ je upravo objavio novi izveštaj o civilnim žrtvama i vazdušnoj sili u Avganistanu. sile primenjene na najvišem mogućem nivou. a čemu odričete vrednost. potcenjujete. njima nisu bila važna. kako je saopštio ogorčeni guverner provincije. To je jedan od razloga što često apsurdni iskazi koje ponekad nudi vojska SAD ne nailaze na kritiku . uopšte ne fascinira ni medije a. [Napomena: sasvim retko se događalo da američki reporteri dopru tamo gde su se odigrali ovakvi incidenti.Z SVET su projektilima iz američke bespilotne letelice. U plemenskim oblastima Pakistana. A. Osim toga. Karlot Gol je uspela da dođe na lice mesta i njen je izveštaj iz Azazibada osvanuo na naslovnoj strani Njujork Tajmsa. Izgleda da većina nas ne želi da zna šta se događa. (primedba Z redakcije). U ovom slučaju. svi iz iste porodice. tako da premnogo civila beše raznešeno bombama iznova i iznova. načelnika internističkog odeljenja državne bolnice Baakuba dok je putovao kolima na posao. prebijane. Kada pobijete njih. (Nenaoružani. srećom. dok su neki leševi pronađeni iskasapljeni. Odslužio je samo četiri i po meseca. Naravno. Antiwar. Kada sebi pripisujete višu vrednost. kao u slučaju zloglasnog masakra u Mi Laju7. bila je više nego voljna da prihvati "kolateralnu štetu" kao svakodnevnu prateću pojavu svog globalnog ’’rata protiv terora’’. i isto tako je previše. i u plemenskim oblastima Pakistana: na kontrolnom punktu u irač7 Mi Laj masakr je masovni genocid počinjen 16. nije slučaj sa incidentom u Azizabadu. Na taj način su. "srca i umovi" bivaju isto tako lovljeni širom prostranih oblasti planete. uključujući i jednu od njegovih nekoliko žena. i toliko drugih sličnih njima. vi prirodno precenjujete svoje moći i zapanjujuće ste slepi prema potencijalnim moćima drugih – vi njih.što. Te priče je objavljivala vojska. To je. što je bilo važno. i generalno govoreći. koji za razliku od ubijenih amiških devojčica ili pucnjava u američkim školama. osmoro unučadi i jednog odraslog rođaka". iako su te priče imale malo ili nikakve veze sa onim što se tamo stvarno dogodilo. dok vebsajt Džejsona Dica redovno objavljuje pouzdane preglede vesti o takvim događajima. pobijeni Iračani su naknadno proglašeni naoružanim "zločincima" pre nego što su demonstranti naterali vojsku SAD da povuče ove optužbe). od strane američkih vojnih trupa nad nenaoružanim civilima Republike Vijetnam (Južni Vijetnam). Danas. koj pokrajini Dijala. već i predsednik i njegovi najviši zvaničnici. ubijeno je 20 civila. dve sestričine. Bušova administracija. pobijeni 32 . u stvari. važno je šta cenite kao vrednost. Optuženo je 26 američkih vojnika i samo je jedan osuđen na dve godine zatvora. u napadu helikoptera SAD na jedno selo. ni Amerikance. Isto tako. marta 1968. dok je druga grupa američkih vojnika iz konvoja projektilom oborila direktora i dve službenice dok su se vozili na svoja radna mesta u filijali banke na Međunarodnom aerodromu. Broj žrtava se procenjivao između 347 i 504 osoba. ne samo potpredsednik Čejni. a u kojima su ginuli civili u Iraku. prepuno "incidenata" koji najčešće nisu ili su jedva pominjani u vestima. mahom rođaci čoveka označenog kao glavni talibanski komandant. Neke žrtve su bile silovane. Ovo je leto bilo. mučene. može se reći. ostali samo-zaštitnički ubunkereni tokom godina u kojima su bili na vlasti. isfabrikovanih reportaža koje su objašnjavale kako su civili . Avganistanu. "svastiku. vebsajt Huana Kolea Informed Comment objavljuje skoro svakodnevne preglede primera upotrebe prekomerne sile u Iraku. ustvari. da smo srećni što mediji nisu posebno zainteresovani da nam to i pokažu. očigledno. nedavno je ubijena jedna avganistanska žena sa dvoje dece na nemačkom kontrolnom punktu u provinciji Kunduz. a od zalutale bombe poginulo je još dvoje civila.] ■ Prevela Nada Ljubić vazduha i sa zemlje. Ni manje ni više.com je uobičajeno dobro obavio svoj posao izveštavanja o žrtvama globalnog rata protiv terora. sestru. a Pakistanci. američki vojnici su ubili doktora Abdula-Salama al-Šimarija. Pogledajte ga. a drugima oduzimate njihovu. Ne propustite to. a ljudi u iznenađujuće velikom broju nastavljaju da ginu dok se samo trude da nastave da žive svoje živote. Ova vrsta "kolateralne štete" je košmar koji ne prestaje. Osim toga. bio razuman rezime kratke i gorke istorije Bušove vlasti.

Šta smo kasnije doznali: agent Centralne obaveštajne službe SAD. Šta smo kasnije doznali: Potpuno netačno. Posledice: Nebrojena količina žrtava tokom rata. Setimo se koliko puta su SAD i isti mediji nama manipulisali. brutalna represija i restauracija kontrole Vašingtona nad zemljom. Šta smo kasnije doznali: Potpuno izmišljotina koju je proizvela Hill&Knowlton reklamna agencija. Danas. zahtevao je suverenitet nad Panamskim kanalom prilikom isteka perioda iznajmljivanja zemljišta. Evo kratke liste: cija SAD u ovom regionu. Mediji glavnog toka šire ovu propagandnu kampanju za naredni Bušov rat. Norijega. Stvarni cilj: da se spreči nezavisnost Vijetnama i da se očuva domina- 2. Svaki veći rat je opravdavan onim što se kasnije pokazalo kao dezinformacija.. Grenada (1983): Medijska laž: Malo ostrvo u Karibima je optuženo da instalira sovjetsku vojnu bazu i da ugrožava živote SAD doktora. Iranu? A posle toga. Neprihvatljivo za SAD. Ovaj Uribe tvrdi da su pronađeni dokazi o Čavezovoj podršci terorizmu i militarizaciji regiona u neuništivom kompjuteru Raula Reja (FARC). i 3. koju je platio sam Emir Kuvajta. Posledice: Milioni žrtava. Sutra. genetske deformacije (Narandžasti agens). Regan je rekao: ’’Mi ne možemo da dozvolimo komunističkim apačima da preuzmu našu privatnu baštu. godine Svakom ratu prethodi velika medijska laž. maj 2008. uvećana tokom dugačkog 33 .. masovni društveni problemi.000 civila. deset medijskih laži Kratka inventarna lista dezinformacija 16. 4. Posledice: Invazija SAD marinaca. Irak (1991): Medijska laž: Iračani su ukrali inkubatore sa porodiljskog odeljenja bolnice u gradu Kuvajtu. ignorisano od medija.1975): Medijska laž: 2. avgusta (1964). ko je sledeći? Sa predsednikom Uribeom. Posledice: SAD bombardovanje je ubilo od 2 do 4. Vijetnam (1964 . dilerom droge i ubicom Indijanaca (četiri miliona izbeglica). Stvarni cilj: da se spreči Bliski istok da stekne nezavisnost nasuprot SAD dominacije i da se očuva vojna kontrola Izraela nad regionom. snage Severnog Vijetnama su optužene od strane vlade SAD zbog napada na dva vojna broda SAD u Zalivu Tonking Šta smo kasnije doznali: Nikakvi brodovi nisu napadnuti. Predsednik SAD Regan je izmislio sve to iz ničega. Panama (1989): Medijska laž: Invazija SAD marinaca je sprovedena da bi bio uhapšen predsednik Norijega koji je optužen da je diler droge. 3. 1. Buš preti Venecueli i Ekvadoru. Stvarni cilj: da se očuva kontrola SAD nad ovim strateškim komunikacijskim putem. Stvarni cilj: da se spreče društvene i demokratske reforme premijera Bišopa (koji je ubijen).Z SVET Majkl Kolon Deset ratova. kao lutkom. To je bila čista izmišljotina Bele kuće.’’.

“Uvod u drugi život”.“Prvi srpski tehno vodvilj”. na njegovom prevođenju na druge jezike ako je moguće (dostupan je na francuskom. Etničko čišćenje Kosova od strane NVK pod pokroviteljstvom NATO. Uspostavljanje vojne baze SAD na Kosovu. Devedesetih godina ređe se pojavljuje na filmu “Mi nismo anđeli”. 8..000 žrtava NATO bombardovanja. potvrdio je Kolin Pauel u UN. Stvarni cilj: kontrola svih naftnih izvora i mogućnost da se ucenjuju rivali: Evropa. ■■■ ČAVEZ TRAŽI “HUMANI ZAOKRET” OD SAD KARAKAS. Muslimanski predsednik Alija Izetbegović je to priznao. 24. “Ni na nebu ni na zemlji”. uvozi oružje. rekao da samo ako SAD prihvate da “poštuju suverenitet ostatka sveta mogu biti velika zemlja i sila koja radi za dobrobit” drugih. da se kontroliše strateška reka Dunav i balkanski putevi. “Davitelj protiv davitelja”. ucene. Posledice: četiri godine strašnog rata za sve nacionalnosti (Bošnjake. Ti kampovi su bili za ratne zarobljenike spremne za razmenu. Veliki povratak na glumačku scenu usledio je posle uloge u filmu “Hleb i mleko” (2001). uslovi života žena su unazađeni u smeru potčinjavanja i mračnjaštva. Čavez anti-Semita.. Boje se demokratskog i socijalnog oslobođenja Latinske Amerike. bogatog naftom. Somalija (1993): Medijska laž: Gospodin Kušner sebe predstavlja kao heroja humanitarne kampanje u Somaliji. španska verzija uskoro dolazi) kao i na slanju prevoda. Šta smo kasnije doznali: mnoge medijske laži su već razotkrivene: Čavez puca u svoj narod. U ratu vestima. U svakom slučaju. Posledice: Vašington vodi globalni rat protiv čitavog Juga: pučevi. ■■■ 34 . da se region povrgne multinacionalnoj kontroli. Venecuelanska vlada je u utorak čestitala Obami na “istorijskom izboru” izražavajući želju da izgradi “nove odnose” s Vašingtonom.. Sonja Savić je rođena 15. produžen iz Vašingtona. rekao je Čavez u prvom komentaru na izbor demokratskog senatora za novog predsednika SAD. NOVEMBAR 2008. uključujući lekove. “Plej” i poslednji film “Šarlo te gleda”. SEUL. naftovod preko Afghanistana radi kontrolisanja snabdevanja energentima Južne Azije. ali je sve aktivnija kao rediteljka . 10. Šta smo kasnije doznali: Ruder Finn i Kušner su lagali. ali i njen narod: da će se pre svega baviti pitanjima vezanim za SAD”. Šta smo kasnije doznali: četiri SAD kompanje su kupile četvrtinu podzemlja Somalije. Jugoslavija (1999): Medijska laž: Srbi sprovode genocid nad Albancima na Kosovu. SAD drže zemlju u potpunom haosu. poznat inače kao veliki neprijatelj politike SAD. Čavez militarista. rekao je Čavez. Filmskim ulogama tokom osamdesetih godina . I naš inventar je daleko od toga da bude potpun! Da se spreče ratovi potrebno je razotkrivati ove medijske laži što je pre moguće i na najmasovniji način. Talibani su predložili da predaju Bin Ladena. ■■■ ■■■ UMRLA GLUMICA SONJA SAVIĆ 7. Šta smo kasnije doznali: Bela kuća je naložila svojim službama da falsifikuju (slučaj Libi) ili da stvaraju lažne izveštaje. Japan. nagrađenog Zlatnim lavom u Veneciji. Film “Jug-jugoistok” u kojem je igrala. “Una”. Glumom je počela da se bavi u amaterskim trupama. Posledice: Nesposobne da kontrolišu Somaliju. međutim. “Šećerna vodica”. septembra i da uhvati Bin Ladena. ■ ■ ■ KRATKE 5. “Nadam se da će nova vlada biti na visini onoga što od nje očekuje svet. Stvarni cilj: da se nametne kontrola NATO nad Balkanom i NATO-v preobražaj u policijske snage svetskih razmera. Rat provociran iz Berlina. Posledice: Irak je u haosu i građanskom ratu. Irak (2003): Medijska laž: Sadam poseduje opasna oružja za masovno uništavanje. Hvala na cirkulisanju ovog članka. “Balkanski špijun”. a debitovala je na filmu “Leptirov oblak” 1977.. Posledice: 2. “Supernaut – Beograd andergraund”.1995): Medijska laž: SAD reklamna firma Ruder Finn i Bernard Kušner otkriva takozvane srpske logore za eksterminaciju. da se izgradi BEOGRAD. na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Kina. Za ulogu u filmu “Život je lep” (1985) nagrađena je na festivalu u Veneciji. Stvarni cilj: kontrola vojno strateškog regiona.Glumica Sonja Savić umrla je u svom stanu u Beogradu. “Čavka” . VESTI ■ ■ ■ 9. SEPTEMBAR 2008. “SAD mogu biti velika zemlja”. “Urnebesna tragedija”. ali uvek sa prepoznatljivim ličnim pečatom. Bosna (1992 . instaliranje vojnih baza SAD pored prirodnih izvora. Stvarni cilj: da se uništi Jugoslavija. godine. godine u Čačku. dobio je nagradu beogradskog FEST-a “Nebojša Đukelić”. Glumu je diplomirala 1982. Avganistan (2001): Medijska laž: Buš je hteo da se osveti posle 11. vi ste stvarna snaga! ■ Prevela Vera Vratuša 8. njen program socijalnog osiguranja. . igra se nastavlja Stvarni cilj: glavne SAD kompanije žele da održe kontrolu nad naftom i drugim izvorima na čitavom kontinentu. ekonomske sabotaže. diktator je (konačni izgovor još nije odabran). Šta smo kasnije doznali: Ne postoji dokaz o postojanju Al-Qaida organizacije.. Stvarni cilj: da se vojno kontroliše strateški region u Aziji. Venecuela Ekvador (2008?): Medijska laž: Čavez podržava terorizam.Z SVET embarga.Predsednik Venecuele Ugo Čavez kaže da bi želeo da SAD i Barak Obama učine “humani zaokret u poštovanju prema svetu”. Srbe i Hrvate). Posledice: dugoročna okupacija i masivno povećanje proizvodnje i trgovine narkoticima. svakom ratu prethodi i opravdava ga masovna medijska kampanja laži.“Živeti kao sav normalan svet”. držeći epruvetu u svojoj ruci.izborila je status zvezde srpskog filma kreirajući uloge izvan određenog faha. On je. . Zaključak Bilo kako bilo. Šta smo kasnije doznali: čista izmišljotina koju je priznao Džejmi Šej. službeni govornik NATO-a. 6. septembra 1961.

Možemo to jasno videti u slučajevima Egipta i Jordana – dva ključna američka saveznika u regiji. Izrael je korišćen da uništi palestinske i druge progresivne snage u Libanu. kao i drugde u svetu. američka moć se oslanja na zemlje ujedinjene kroz regionalni proces integracije. u kontekstu generalno povoljnije globalne geopolitičke klime. • Najzad. preko 100. Novi Bliski Istok i MEFTA Centralna tačka strategije krojenja ’Novog Bliskog Istoka’ je produbljivanje neoliberalne ekonomske politike (privatizacija. Ima puno primera te logike – počevši od 1967-me pa kroz 1970-te. Čak šta više. Tokom poslednje decenije.000 vojnika u Iraku kao ni bezbednosne snage koje operišu pod okriljem civilnih firmi)2. Tokom 1980ih. Njihova jaka zavisnost od emigrantskih radnika znači da se razlikuju od država kao što su Irak. Bahrejna. kao i specifične snage koje pokreću ekonomske planove poput PPRR4-a. ”The Persian Gulf States: Issues for U. Skriveni cilj ove politike je da se zajedno spoje ova tri stuba u jedinstvenu neoliberalnu ekonomsku zonu (nazvanom ’Novi Bliski Istok’ od strane Kondolize Rajs 2006-e). kao dodatak ovim klijentskim režimima. ukidanje državnih subvencija. Egipat i druge zemlje gde jaki domaći radnički pokreti predstavljaju potencijalnu opasnost. veku. treća glavna potpora američke moći u regiji jeste izraelska država. slobodnotrgovinski ugovori. sa definitivnim kolapsom britanskog i francuskog kolonijalizma na Bliskom Istoku. Poseduju široku mrežu tajne policije. i kao batina kojom se uticalo na konkurenciju unutar svetskog tržišta. Američka politika prema regiji diktirana je ovim faktorima. GCC je osnovan 1981. Zbog nafte. U Latinskoj i Centralnoj Americi. otvaranje ka stranim investicijama. sužavanje javnog sektora. danas. Kenneth. Izrael je odigrao ključnu ulogu štiteći američke interese u regionu. skoro sve vlasti u regionu izašle su u susret ovoj politici. Do 2005-e. Vidi detaljnije u prethodnom broju Z magazina. • Drugo. SAD je ciljala ka ponovnom uobličavanju odnosa ova tri stuba podrške da bi bolje učvrstila svoju moć i uticaj. godine između Saudijske Arabije. Washington D. američka vojska je u Katar izmestila svoj jedinstveni komandni centar za operacije u 27 zemalja. tzv. zajedničkom centralnom bankom. Ovaj neoliberalni zaokret nagovešten je ubrzanim talasom privatizacije 3 Aparthejd (na afrikansu apartheid ’’odvojenost’’) je bio socijalni sistem. Vrlo je važno da se razume ova strategija. Kuvajta. Od rata 1967-e. vojna. prema izveštaju američkog kongresa. Ove dve vlade blisko sarađuju sa SAD-om u pitanjima bezbednosnih i ekonomskih veza. na njemu mora da se razvije politički okvir koji će održati američku prevlast u regiji. Kao regionalni integracioni projekat koji podseća na Evropsku Uniju. podstaknute od strane međunarodnih finansijskih institucija kao što su Svetska Banka i MMF i podržane od strane regionalnih tela kao što su Arapski Monetarni Fond i Arapski Savet za Biznis. i jednom valutom do 2010-e.Z SVET Adam Hanije ’Novi Bliski Istok’ i Palestina Nastavak teksta iz prethodnog broja: Položaj Palestine na Bliskom Istoku: Otpor neoliberalizmu i američkoj sili Krajem 60ih. bili mučeni. izraelsko oružje i vojna obuka korišćeni su za naoružavanje i opremanje vojnih diktatura u tim regijama tokom 1980-ih. regija je preuzela sve važniju ulogu obezbeđivanja protoka viška kapitala – a time i sveobuhvatnu moć – unutar globalnog finansijskog poretka. Ovaj politički okvir (inače poznat kao američka ’spoljna politika’) ostvaren je kroz svakodnevne debate. crna većina je bila odvojena i bila joj je uskraćena politička i ekonomska jednakost sa belcima. Uprkos stvarnim i važnim razlikama koje se uvek pojavljuju. ona je ključna za regionalno okruženje u kojem se. (2006). 4 PPRR – Palestinski Plan za Reformu i Razvoj. Po aparthejdu. GCC ima cilj da kreira jednu ekonomsku zonu među svojih šest država-članica sa uniformnim zakonima. pruži izvor profita.S. Izrael je promovisao američke spoljnopolitičke interese širom sveta. Kontrola nad regionalnim prirodnim bogatstvima istovremeno je služila da obezbedi robu od životne važnosti. Amerika je postala dominantna imperijalna sila u regiji. GCC je istovremeno ključna regionalna predstraža za američku vojsku. Zemlje GCC-a su posebno zavisni saveznici SAD-a. Omana. itd) u svim zemaljama regije.C: Congressional Research Service The Library of Congress. 10. koji je sprovodila vladajuća bela manjina u Južnoj Africi u 20. Pošto je Bliski Istok vitalna veza sveobuhvatne američke moći nad globalnom ekonomijom. Njihove ekonomije su širom otvorene za strane investicije a neoliberalizam je godinama gospodario. str. borbe i iskustva američkog kapitala i njegovih predstavnika u vladama. u prvom delu ovog teksta. odborima i lobističkim političkim organizacijama. 2 Vidi: Katzman. U 2003. tokom poslednje četiri decenije formirala se opšta saglasnost oko pitanja kako upotrebljavati i održavati uticaj u regiji. 35 . Amerika se oslanja na korumpirane vlade i elite čija bezbednost i ekonomski opstanak zavise od nje. uz blisku saradnju CIA-e i drugih obaveštajnih službi. izraelski vojni napadi i atentati osakatili su levičarske i arapske nacionalističke pokrete koji su predstavljali pretnju klijentskim režimima širom regije. i ekonomska podrška 1 Gulf Cooperation Council aparthejdu3 u Južnoj Africi i tokom najaktivnijih godina bojkota i sankcija služio je kao kanal za protok južnoafričke robe ka Evropi (jedan od razloga zbog kojeg Izrael danas ima centralnu ulogu u globalnoj trgovini dijamanata). Savet zalivske saradnje (GCC1). Katara i Sjedinjenih Arapskih Emirata. Bio je ključna politička. Čak šta više. Bliski Istok je postao presudno važan za izgradnju američke prevlasti u svetskom poretku. Iran. On je oružje koje Amerika upotrebljava kad hoće da uništi pokrete a nije u prilici da interveniše direktno. politika regiona razvija. Ovaj konsenzus se zasniva na tri centralna stuba podrške: • Prvo. ekonomskom politikom.000 američkih vojnih lica nalazilo se u zalivskim zemljama (ne računajući oko 150. tokom zadnjih trideset godina. Policy”. a zatvori su im prepuni pojedinaca koji su. Od početka 1990ih.

banke. vodovodi. onesposobljavaju te zemlje da povećaju državnu pomoć i javnu potrošnju radi pomoći siromašnima (pošto bi se to smatralo ’’diskriminacijom”). prihvatanjem širokih privatizacionih programa. U suštini. s druge strane. Robert B. Remarks at the World Economic Forum Amman. otvaranje regionalnih naftnih i gasnih polja (kao i sektori petrohemijske industrije) obećava generacijski preokret u strukturama vlasništva. Vrlo je važno razumeti ovu tačku: ’Normalizacija’ (kako je nazivaju palestinska i arapska levica) je ’’sine qua non9’’ za MEFTA sporazum i neoliberalnu viziju regiona. Logika koja stoji iza MEFTA-e je. vlada i lidera koji su voljni da sarađuju sa Izraelom i američkim imperijalizmom. voda i kirija. i da se njihove ekonomije uvedu u moderno doba”8.gov. poštanske usluge. Izrael. krediti Svetske Banke za Jordan bili su uslovljeni dupliranjem cene struje i povećanjem cene vode za 140%). neoliberalna: maksimum bogatstva. koja bi bila učvršćena izraelskim kapitalom na zapadu i zalivskim kapitalom na istoku. bolnice. struja. Inače. neoliberalna politika značila je i ukidanje subvencija na osnovne životne namirnice kao što su hrana. (2003a). da se integrišu u globalni trgovinski sistem. iz perspektive američkog i drugog stranog kapitala. Američka strategija je bila pojedinačno pregovaranje sa ’prijateljskim’ zemljama u regionu i ostvarivanje postepenog procesa od 6 etapa koji bi na kraju doveo do potpunog ispunjenja FTA ugovora između SAD-a i svake zemlje ponaosob. Cilj MEFTA-e.Bez čega ne može 36 . Ove mere često su diktirane od strane Svetske Banke i MMF-a u zamenu za kredite i drugu pomoć (na primer. avio-kompanije. Najvažnije je da. elektroprivrede. 9 biti Sine qua non . Oman. otvoreno rečeno. Najdramatičniji primer toga se. Zolik je odgovornost za siromaštvo. 7-og maja ove godine. cene hrane su se tokom poslednje godine više nego duplirale. obelodanjene od strane SAD-a sredinom 2003-e. što je najvažnije. gde 22% stanovništva živi ispod granice siromaštva od 1 dolara na dan. i smanjenjem državne potrošne na socijalne usluge. Prema njemu. tretiranjem stranog kapitala kao domaćeg. širom Bliskog Istoka: fabrike. najdalekosežniji aspekt neoliberalizma u regionu je sprovođenje slobodnotrgovinskih ugovora (FTA)5. Čineći to. i Maroko. nezaposlenost i terorizam prebacio na arapsku samovolju i ’propali socijalistički’ model. Istovremeno. “Global Trade and the Middle East: Reawakening a Vibrant Past”. Egipat. sreće i napretka će biti ostvareno uklanjanjem svih barijera izvozu i tokovima kapitala. odobravanjem stranog vlasništva. Ali postoji i druga komponenta ovih FTA ugovora koju je važno razumeti: MEFTA (Ugovor o slobodnoj trgovini na Bliskom Istoku6). u 2003-oj. naravno. ti problemi prevazišli.state. Ti individualni FTA ugovori bi se vremenom sjedinili sve dok ceo Bliski Istok ne dođe pod američki trgovački uticaj. Ali otvorena veza sa neoliberalizmom isplivala je na 8 Zoellick. cilj Amerike je da ’’pomogne nacijama koje su spremne da prihvate ekonomsku slobodu i vladavinu prava. Na bi5 FTA . irački primer nije jedinstven.Z SVET da bi se. prešli su u privatno vlasništvo. nego znači odbijanje da se kolonizator i kolonizovan izjednače kao ’partneri u miru’). oni neizbežno uništavaju lokalnu industriju i. gorivo. On je pokušao da dokaže 6 ment 7 Middle East Free Trade AgreeeWorld Economic Forum Normalizacija sa Izraelom Najviši stepen ostvarenja ove vizije je ekonomska i politička integracija Izraela u regionu. Ali. strane naftne kompanije dobile su dozvolu da eksploatišu gas u Saudijskoj Arabiji). U Egiptu. je ostvarenje jedne zone slobodne trgovine širom Bliskog Istoka do 2013-e. U junu 2003. nalazi u Iraku. na drugim mestima u Zalivu strane naftne kompanije dobijaju pristup naftnim i gasnim resursima koji su im bili decenijama nedostupni (na primer. Jordan. Na to je Kondoliza Rajs mislila upotrebivši termin: ’Novi Bliski Istok’. prvi put u periodu od tri decenije. Jordan June 23. 1991-e.Free Trade Agreement lateralnom nivou. logika MEFTA sporazuma je ostvarenje ekonomske zone slobodne trgovine širom cele regije. FTA ugovori obavezuju ove zemlje da američkim kompanijama otvore svoja tržišta i obustave kontrolu uvozne politike (privilegovanjem lokalnih kompanija ili sprečavanjem kretanja stranog kapitala u regionu). gde je nedavno vlada prihvatila povratak četiri najveće zapadne naftne kompanije (iste četiri kompanije koje su kontrolisale iračku naftu od 1920-ih do nacionalizacije 1972-e). Odbacivanje normalizacije već duže vreme stvara liniju razdvajanja između progresivnih snaga u regiji i. egipatska vlada je ukinula subvencije na cene goriva tako da su se cene preko noći popele za 40%. SAD su potpisale FTA ugovore sa pojedinačnim zemljama kao što su: Bahrejn. i povezana sa američkom ekonomijom u razvijenom jezgru kapitalizma. Nema ničeg novog u američkom insistiranju na normalizaciji. Available at usinfo. ako se ekonomija liberalizuje i otvori ka stranom kapitalu. tadašnji američki predstavnik za trgovinu Robert Zolik održao je govor na Svetskom ekonomskom forumu (WEF)7 u Jordanu gde je jasno izrazio ove principe kao temelj MEFTA sporazuma. Iza ovog odbijanja stoji shvatanje da se Izrael ne može smatrati ’normalnom’ zemljom dok god odbija da prizna izrazito kolonijalnu prirodu cionizma i nastavlja da negira pravo palestinskih izbeglica da se vrate svojim domovima i pravo na samoopredeljenje (ovo nema nikakve veze sa saradnjom sa anticionističkim Izraelcima.

Z SVET

Najvažniji cilj američke politike je da se državama u regionu oduzme moć kontrolisanja sopstvene ekonomske i spoljne politike. Na taj način, bez obzira na vladajuće režime (pri tom ne smemo zaboraviti da države poput Irana i Sirije imaju sopstvene zatvore pune političkih zarobljenika), nacionalni interesi ovih zemalja neizbežno se sudaraju sa oblikom vladavine koju SAD pokušava da nametne celoj regiji
površinu sa sporazumom iz Osla10, tokom 1990-ih. SAD i druge svetske sile sponzorisale su seriju četiri uzastopnih samita poznatih kao ”Ekonomski Samiti Bliskog Istoka i Severne Afrike’’ (MENA)11, od kojih je prvi održan u Maroku 1994-e. MENA samiti otvoreno povezuju neoliberalizam sa ekonomskom i političkom normalizacijom Izraela na Bliskom Istoku. Jordanska vlada se nije stidela da promoviše tu činjenicu kada je Ministarstvo spoljnih poslova otvoreno izjavilo da je cilj samita da ’’…stvore ekonomske međuzavisnosti između arapskih država i Izraela, promovišu lična poznanstva između dveju strana, i neguju trgovinu, investiranje i ekonomski razvoj” 12. Možda izgleda čudno da se u trenutnoj situaciji priča o trendu normalizacije, posebno nakon novog palestinskog ustanka krajem 2000. godine i očiglednog prekida pregovora između Izraela i Palestinskih Zvaničnika. Ali daleko od očiju javnosti, ekonomske i političke veze između Izraela i arapskih vlada nastavljaju da se produbljuju. Jedan primer suštinske veze između neoliberalizma i normalizacije su bilateralni FTA ugovori potpisani između SAD-a i zemalja u regionu. Svaki od tih ugovora sadržava klauzulu koja obavezuje te zemlje na normalizaciju sa Izraelom i sprečava bilo kakav bojkot trgovinskih odnosa. Ali, najpotpunija potvrda načina na koji je ’normalizacija’ postala usklađena sa neoliberalnim projektom je osnivanje takozvanih Kvalifikovanih Industrijskih
10 Sporazum iz Osla su, u prisustvu tadašnjeg američkog predsednika Bila Klintona, 1993. godine potpisali vođa PLO Jaser Arafat i izraelski ministar Yitzak Rabin. Sporazum je predvideo da se Izrael povuče sa 95 odsto okupiranih teritorija i to pri konačnom rešenju do 1998. godine. 11 Middle East and North Africa Economic Summits 12 Hashemite Kingdom of Jordan, Foreign Ministry, Middle East and North African Summits www.mfa.gov.jo/pages. php?menu_id=70

Zona (QIZ)13 u Jordanu i Egiptu. Ove industrijske zone su proizvod ekonomskih dogovora između SAD-a, Izraela, Jordana i Egipta. Njihovo osnivanje sadrži posebnu meru po kojoj roba proizvedena u njima može da se oslobodi uvozne takse za američko tržište pod uslovom da je izvestan deo ulaganja izraelski. Većina industrijskih zona sadrži tekstilne fabrike koje imaju ulogu podizvođača za krupni američki kapital poput Walmarta, GAP-a, i drugih robnih kuća. Te fabrike su vlasništvo regionalnog i internacionalnog kapitala, uglavnom Sjedinjenih Arapskih Emirata, Izraela, Kine, Tajvana i Koreje. Mada je teško precizirati veličinu radne snage u ovim industrijskim zonama, pretpostavlja se da u Jordanu zapošljavaju preko 40.000 radnika, od kojih su većina emigrantski radnici iz Bangladeša, Šri Lanke, i drugih južnoazijskih zemalja. Uslovi rada su zastrašujući a retko kada su dovođeni u pitanje od strane arapskih levičara i sindikata. Ne postoji zakon o radu a radnici bivaju sprečavani da se pridruže sindikatima. Plata je oko 2 centa na sat, sa 72očasovnim smenama. Radnici su redovno prebijani, seksualno maltretirani i prisiljeni da žive u izuzetno prljavim i prenatrpanim uslovima. Sami moraju da plate svoj put do Bliskog Istoka a pasoši im se oduzimaju čim stignu14. Ove industrijske zone počele su da dominiraju u bilateralnoj trgovini između SAD-a i Jordana (i u manjoj meri u trgovinskim odnosima sa Egiptom). Do 2007-e, američka vlada je tvrdila da je izvoz iz trinaest industrijskih zona osnovanih u Jordanu razlog što ukupan jordanski izvoz za SAD iznosi 70%15. Egipat
13 Qualified Industrial Zones

je osnovao prvu industrijsku zonu 2004. godine i sada ih ima četiri. Do 2006-e, egipatska roba za izvoz u SAD, proizvedena u industrijskim zonama, dostigla je 26% sveukupnog izvoza na tom tržištu. Dakle, ove zone postoje da bi se izraelski i arapski kapital spojili, blisko povezali sa američkim tržištem, u zajedničkoj eksploataciji jeftine radne snage. Verovatno je nemoguće naći jasniju metaforu američke vizije Novog Bliskog Istoka.

Uništavanje narodnog jedinstva
Pokušaj slamanja svih oblika jedinstva (nacionalnog i regionalnog) koji se odupiru ovim posledicama, neizbežna je pratilja ove vizije jedinstvene ekonomske zone, koja spaja izraelski i regionalni kapital pod neoliberalnim pokroviteljstvom. Bez fragmentacije i slamanja otpora (koji je, na kraju krajeva, oblik socijalne solidarnosti) ne može postojati jedinstvo pod neoliberalizmom. Američka spoljna politika je, zbog toga, skoncentrisana na razbijanje svih snaga koje potencijalno mogu da se suprotstave njenoj viziji – ovo je jedan od ciljeva okupacije Iraka, kao i pretnji i pokušaja da se destabilizuju Iran, Sirija, i Liban. U ovim zemljama, SAD podržava i neguje one društvene snage za koje se nada da će se pokorno ponašati prema njenim interesima u regionu, kao što to rade vlade Jordana i Egipta. Najvažniji cilj američke politike je da se državama u regionu oduzme moć kontrolisanja sopstvene ekonomske i spoljne politike. Na taj način, bez obzira na vladajuće režime (pri tom ne smemo zaboraviti da države poput Irana i Sirije imaju sopstvene zatvore pune političkih zarobljenika), nacionalni interesi ovih zemalja neizbežno se sudaraju sa oblikom vladavine koju SAD pokušava da nametne celoj regiji. U slučaju Palestine, ovo cepanje narodnog jedinstva apsolutno je ključno za uspeh neoliberalnog projekta u regiji. Zbog bliske povezanosti normalizacije odnosa sa izraelskom državom i američSection III. str.5.

14 Za detaljne izveštaje o ovim uslovima u Jordanu vidi izveštaj koji je u maju 2006. napravio National Labor Committee, ’’U.S.-Jordan Free Trade Agreement Descends into Human Trafficking and Involuntary Servitude”. 15 Office of the United States Trade Representative, 2007 Trade Policy Agenda,

37

Z SVET
ke vizije jedinstvene ekonomske zone širom Bliskog Istoka, palestinski otpor ima centralnu poziciju unutar šire regionalne antiimperijalističke borbe. Činjenica da čitavih 60 godina Palestinci odbijaju da se pomire sa svojim isterivanjem 19471948. i nastavljaju da traže pravo da se vrate i žive na svojoj zemlji, snažna je pretnja ne samo rasističkoj prirodi izraelske države nego i prirodi američke moći u regionu. To je razlog što je nemoguće da se progresivni pokret razvije u regionu a da nije skoncentrisan na palestinsku borbu i povezan s njom, i što, neizbežno, sve iskrene narodne borbe idu ka tome da budu kanalisane kroz pitanje Palestine. Tek se u ovom kontekstu PPRR i uloga Palestinskih Zvaničnika mogu u potpunosti razumeti. Od početka izraelske okupacije Zapadne Obale i Pojasa Gaze 1967. godine, Izrael je gledao da smanji palestinsko stanovništvo u tim oblastima sve do izolovanih naselja razdvojenih izraelskim kolonijama, zaobilaznim putevima i vojnim instalacijama. Ovi parčići teritorija – precizno identifikovani kao bantustani16 od strane mnogih analitičara koji vide sličnosti sa crnačkim ’zavičajem’ za vreme Južnoafričkog aparthejda – dobili bi privid autonomije dok bi u realnosti suštinski služili kao zatvori na otvorenom prostoru. Umesto direktne izraelske vojne vlasti nad palestinskim stanovništvom u ovim zonama, pasivne palestinske vođe bi sprovodile izraelsku kontrolu. Kao u slučaju svih zatvora, prava kontrola bi ostala u rukama onih koji drže ključeve: tj. u rukama izraelskih okupatorskih snaga koje nastavljaju da regulišu uvoz svih proizvoda, ljudi i službi. Proces u Oslu je bio projektovan da formalizuje osnivanje ovih bantustana i da predstavi blagoslov ’međunarodne zajednice’ za odgovarajuću poniznost palestinske vlasti. Iako je ova namera bila prekinuta borbom naroda, početkom palestinskog ustanka u septembru 2000. godine, bolna je očiglednost svakome ko pogleda u mapu Zapadne Obale i Pojasa Gaze, da su ovi palestinski bantustani, uz finalne konture Aparthejdskog Zida
16 Bantustan – 1. rezervat za domorodačko crnačko stanovništvo u Južnoafričkoj Republici za vreme aparthejda. 2. izolovan prostor, region i sl. koji sa spoljnim svetom nema mnogo dodira. 3. ekonomski i politički slaba država, prividno nezavisna, čiju unutrašnju i spoljnu politiku određuju velike sile. (prim. Z redakcije)

koji okružuje sela i gradove na Zapadnoj Obali, postali stvarnost. Složeni plan kontrolnih punktova, ličnih karti i dozvola kompletno reguliše pristup unutar i van ovih zona. Prema ovoj viziji, Zapadna Obala postaje kapija za izraelski ulaz u širu teritoriju Bliskog Istoka. Potvrda ovakve perspektive je izgradnja masivnih autoputeva koji se protežu od istoka do zapada, preko Zapadne Obale, koji povezuju izraelske gradove na Sredozemlju sa kolonijama u Jordanskoj Dolini. Ovi autoputevi su jasno projektovani za mnogo više od lokalnog saobraćaja – namena im je da omoguće trgovinu između Izraela i Zaliva (kroz Jordan i Zapadnu Obalu). Osim toga, palestinski i drugi regionalni kapitali potpuno su integrisani u ovaj projekat kroz zajedničke ekonomske inicijative kao što su već spomenute industrijske zone. Ove društvene snage direktno profitiraju od ovakvih ekonomskih aranžmana i, kao što je dokazala Palestinska investiciona konferencija, neće biti predmet istih restrikcija koje su nametnute prosečnom Palestincu. Imenicom ’mir’ blagosloveno od strane ’međunarodne zajednice’, ovo rešenje će biti najavljeno kao ’Palestinska država’. U stvarnosti, izolovani delovi teritorije i industrijskih zona nemaju nikakve veze sa narodnim samoopredeljenjem. Uspeh MEFTA (i normalizacija Izraela unutar neoliberalnog Bliskog Istoka) uslovljen je uspešnim okončanjem ovog procesa.

Zaključak
Aktivisti i pristalice palestinske borbe provode puno vremena u dokumentovanju i obaveštavanju šire javnosti o očajnim uslovima u kojima se nalazi pa-

lestinsko stanovništvo na Zapadnoj Obali i Pojasu Gaze. Mi detaljno katalogiziramo maltretiranje kojem je izložen narod Gaze pod opsadom, tekuću izgradnju novih kolonija i Aparthejdskog Zida na Zapadnoj Obali, konstantni porast nivoa siromaštva, i način na koji su kretanje i svakodnevni život regulisani izraelskim vojnim naredbama. Ove činjenice su suštinske da bi se ocrtala dubina i opseg izraelske kontrole. Za one koji nisu imali priliku da dožive ili budu očevici tih uslova iz prve ruke, potrebno je da smo u stanju da objasnimo rutinizaciju bede koja je svakodnevna realnost života u Palestini. U isto vreme, moramo da razumemo da poziv na solidarnost baziran na konstantno prisutnom kršenju ljudskih prava ne dopire dosta daleko. Palestinci nisu žrtve nego su narod u borbi. Ova borba prevazilazi granice Zapadne Obale i Pojasa Gaze i centralna je komponenta šire regionalne borbe. Danas je nemoguće razumeti zbivanja u bilo kojoj bliskoistočnoj zemlji bez postavljanja nacionalnog konteksta unutar pojedinačnog, koherentnog i ujedinjenog napada koji SAD i druge imperijalne sile sprovode protiv naroda u regionu. Nije samo intenzitet njihove patnje ili dužina njihovog izgnanstva to što palestinsku borbu čini imperativom solidarnosti u ovom trenutku, već njeno centralno mesto u širem kontekstu. Jezgro ovog regionalnog okvira je odnos između razvoja neoliberalnog kapitalizma na Bliskom Istoku i normalizacije sa Izraelom. Svi napori SAD-a i njihovih klijentskih režima u regiji usmereni su ka promovisanju ove dve međusobno zavi-

38

Z SVET
■ ■ ■ KRATKE

VESTI ■ ■ ■

■■■

BOLIVIJA I VENECUELA PROTERALE AMERIČKE AMBASADORE
LA PAZ, KARAKAS, 11. SEPTEMBAR 2008. - Predsednik Bolivije Evo Morales optužio je američkog ambasadora Filipa Goldberga da se meša u unutrašnje stvari Bolivije, i da podržava opoziciju i proteste u kojima je poginulo najmanje osam osoba. “Ambasador SAD kuje zaveru protiv naše demokratije i pokušava da razbije Boliviju”, - izjavio je Morales u govoru u predsedničkoj palati u La Pazu. On je dodao da je naredio ministru spoljnih poslova Bolivije da uputi pismo američkom ambasadoru Goldbergu i da zatraži od njega da se “hitno vrati u SAD”. Predsednik Morales nije izneo konkretne dokaze protiv američkog ambasadora za koga se sumnja da stoji iza nedavnih protesta protiv vlade Bolivije. Osim što je odbacio Moralesove optužbe, Vašington je na taj potez uzvratio istom merom proglasio je bolivijskog ambasadora u Americi personom non gratom. Predsednik Morales je odranije poznat kao veliki protivik sadašnjeg režima u Vašingtonu. On u tome uživa podršku predsednika Venecuele Uga Čavesa i bivšeg lidera Kube Fidela Kastra. Predsednik Venecuele Čavez je takođe izbacio američkog ambasadora iz Karakasa i povukao ambasadora Venecuele iz Vašingtona. Čavez je rekao da je to učinio iz solidarnosti sa Bolivijom i izjavio: “Naložio sam ministru Maduru da odmah vrati našeg ambasadora kući pre nego što bude izbačen iz SAD. Mi ćemo poslati našeg ambasadora kada dođe nova vlada u SAD i to vlada koja će poštovati narode Latinske Amerike”. U Boliviji su u toku protesti protiv predloženih reformi predsednika Moralesa koji želi da ravnomernije raspodeli prihode od proizvodnje energenata. Bolivija je duboko podeljena zemlja i to na istok - gde se nalaze zalihe nafte i prirodnog gasa i gde su ljudi uglavnom protiv Moralesovih radikalnih planova, i na zapad koji želi da vidi promenu u načinu na koji su stvari postavljene. Predsednika Moralesa podržavaju siromašni i južnoamerički Indijanci koji će podržati odluku da se protera američki ambasador. Dok pojedini analitičari optužuju SAD da zanemaruje Latinsku Ameriku, drugi joj zameraju, kako to nazivaju, imperijalističko držanje i mešanje u tuđe stvari.

sne teme. Nije slučajnost da su se ključni razgovori tokom regionalnih sastanaka između Rajsove, predstavnika Kvarteta, i drugih međunarodnih figura, vrteli oko načina ohrabrivanja zajedničkih projekata između izraelskog i regionalnog kapitala (uključujući i palestinski). To je razlog što bilateralni američki FTA ugovori insistiraju na normalizaciji sa Izraelom, i što je toliko veliki napor da se prošire šeme kao što su industrijske zone. Solidarnost aktivista u razvijenim kapitalističkim državama može da igra ključnu ulogu u odbijanju i sprečavanju procesa ”normalizacije”. To je dugo bio zahtev palestinske i arapske levice, ali je poziv na takvu solidarnost dostigao novi značaj nakon Bušovog objavljivanja MEFTA plana u 2003. godini. 2005. godine, palestinske samonikle organizacije pozivale su na stvaranje globalnog pokreta bojkota i sankcija protiv izraelske države kao što se radilo tokom kampanje protiv Južnoafričkog aparthejda17. Od tog datuma, studentske grupe, mesne zajednice, umetnici i sindikati, širom sveta usvojili su ove rezolucije kao znak podrške apelu iz 2005. godine. Moramo razumeti koliko je važan ovaj pokret za perspektivu šire borbe u
17 Vidi: http://stopthewall.org/ worldwideactivism/968.shtml

regionu. Međunarodna solidarnost nije pitanje milosrđa ili pružanja pomoći ’nesrećnima’. To je, u suštini, pitanje zauzimanja strane i podržavanja naroda u borbi. Poziv na bojkot i sankcije ojačava i učvršćuje te regionalne snage koje odbijaju normalizaciju okupacije i aparthejda u Palestini. Konačno, cilj te kampanje je da se ukine međunarodna podrška – ideološka, ekonomska i vojna – koja omogućava nastavak današnjeg aparthejda . Ali naši napori da se delegitimizuje i preokrene ”normalizacija” sa izraelskom državom nije samo čin solidarnosti sa palestinskom borbom. To je istovremeno važan element podrške drugim narodima u regionu, bilo u borbi protiv američke okupacije u Iraku, pokušaja da se spreči vojna intervencija protiv Irana, ili mnogobrojnih drugih narodnih pokreta širom Bliskog Istoka. Što je najvažnije, zbog centralne uloge koju ova regija igra u podršci globalnoj američkoj hegemoniji, uspeh ovog pokreta tokom sledećih godina će biti ključan u otporu politici kreiranja bede i bezuslovne trke u nadmetanju koja nastavlja da proizvodi katastrofe za većinu svetskog stanovništva. ■ Preveli Kole i Tanja Kilibarda

■■■

39

to je i ono što najzad treba da se promeni ako se Slovenci nadaju da žive u jednom nezavisnom i demokratskom društvu. (prim. sa obe strane. a u isto vreme su zapadni intelektualci hvalili sami sebe zbog svoje duboke posvećenosti Bušovom demokratskom krstaškom ratu. Z redakcije) 4 Azorska ostrva su portugalski arhipelag u Atlantskom okeanu oko 1500 kilometara od Lisabona i oko 3900 kilometara od istočne obale Severne Amerike. kao i zbog niza istraga o korupciji. političar i državnik koji je tri puta osvojio mandat premijera Italije. čak i onda kada se snažno protivila stavovima Vašingtona. ponovno uspostavljanje mafije (a sa njom i industrije narkotika). i još mnogo toga. Berluskoni se istakao po neoliberalnoj ekonomskoj politici. Šta mislite da je razlog ovakve sličnosti politika dveju zemalja? To je pitanje na koje treba da odgovore ljudi koji poznaju Sloveniju. bila region od najveće važnosti. kao što je i 40 . Prema tome. Sjedinjene Države su (uz britansku pomoć) zato uložile značajne napore da osiguraju da Zapadna Evropa bude rekonstruisana na način koji odgovara interesima SAD. po mom mišljenju. ako se meri od baze. To se događa širom sveta. ne sme tako da se nastavi i u budućnosti. Z redakcije) 3 José María Aznar López (1953) je bio premijer Španije od 1996. Berluskoni je jedna od najkontroverznijih ličnosti današnje Evrope. za koje su pretpostavile da će ih lako kontrolisati. čak i Staljin. pre svega. Napisao je nekoliko knjiga na tu temu. čudesno ’’šizofren’’ u tom pogledu. Lideri nove Evrope su tada bili italijanski Berluskoni2 i španski Aznar3. smanjenju siromaštva i jačanju razvoja. Z redakcije) bila industrijsko i trgovinsko središte. to je čista prevara. Ali. koji su čak bili pozvani i na sastanak na vrhu Azora4. Zaključuje da. Da li su ta obećanja istinita i na koji način se predstavljaju kroz delovanje spoljne politike? Svako priča o tim ciljevima. U slučaju SAD. Slušamo obećanja o unapređenju demokratije. SAD zbog toga uvek imaju ambivalentan stav prema ujedinjenju Evrope. Arhipelag se sastoji od devet velikih i osam malih ostrva. One su iznete sasvim eksplicitno u distinkciji koju je Donald Ramsfeld1 napravio 1 Donald Henri Ramsfeld (1932) je američki republikanski političar i sekretar za odbranu s najdužim mandatom u američkoj istoriji. Tako se Evropa pridruživala zahtevima SAD. Uprkos širokom otporu javnosti (samo 3.možda nešto poput De Golove vizije Evrope od Atlantika do Urala. dopirući tačno do sadašnjice. dodelivši svakom regionu na svetu posebnu ’’funkciju’’ u okviru sistema koji je tada bio projektovan. koja je na dnu okeana. koji sebe opisuje kao neoreganistu. naravno. Takođe je poznat kao najgorljiviji zagovornik i arhitekt američke između ’’Stare Evrope’’ (loše) i ’’Nove Evrope’’ (dobre) kad su SAD pokušale da iznude podršku za rat u Iraku. Ali u distinkciji stara-nova Evropa ima nečeg višeg od toga. na pitanje o intenzitetu uticaja Sjedinjenih Američkih Država na politiku koju vodi Evropska Unija. vrlo poštovan lik. Slovenija je priznala Kosovo kao nezavisnu državu a još nije priznala Južnu Osetiju. da obrazovana klasa slabo zazire od toga da se prikloni moći. a. Ali postoji zabrinutost iz ranije prošlosti da bi Evropa mogla krenuti svojim nezavisnim putem i postati ’’treća sila’’ . godine. ali je žrtva propagande U ovom intervjuu Noam Čomski odgovara na pitanja koja interesuju javnost u Sloveniji. Događaji su otkrili. nažalost. kojeg je podržao u invaziji na Irak. a centar potencijalne evropske nezavisnosti: Nemačka i Francuska. Ona korporacijama SAD nudi ogromne prednosti zbog razmera njihovog duga. Vodeći stručnjak. septembar 2008. Stavovi SAD prema EU potvrđuju ove dugopostojeće zabrinutosti. SAD hoće da oslabe njihov uticaj i da pojačaju sopstveni. Kriterijum njihovog razlikovanja je bio vrlo jasan: staru Evropu su sačinjavale države u kojima su vlade zauzimale stav većine svog stanovništva i usprotivile se ratu. Svaki je predsednik. zalaganju za evropsko ujedinjenje ali i bliskim vezama s američkom administracijom Džordža Buša. ta obećanja nisu informativna. i govori o ulozi koju su SAD i Evropa odigrale pri raspadu Jugoslavije. slovenačka vojska se nalazi i u Avganistanu i u Iraku.6% stanovništva je podržalo vojnu akciju u vreme kad su trupe poslane). i iz EU i iz SAD. još jednom. Evropa je. Slovenija Kakvi su politički odnosi između Evropske Unije i Sjedinjenih Država? Kako se uticaj Sjedinjenih Država ispoljava u unutrašnjoj. Z redakcije). To. a kako u spoljnoj politici unutar EU? Postoji li ijedna oblast politike u kojoj se može videti jasna razlika između politike SAD i politike EU? Tokom Drugog svetskog rata. (prim. Zbog toga. čak ni u tehničkom smislu: ona su predvidive govorničke fraze političara. Azori su vrhovi najviših planina sveta. do 2004. koja se protežu na više od 600 kilometara. 2 Silvio Berluskoni (1936) je italijanski biznismen. Novu Evropu sačinjavaju zemlje u kojima vlade zauzimaju stav suprotan mišljenju velike većine populacije i slede naređenja iz Vašingtona. obnavljanje većeg dela tradicionalnog poretka uključujući fašističke i nacističke saradnike. Razgovarao Matic Primc. administracija SAD podržava demokratiju ako. te neslužbeni vođa neokonzervativne frakcije unutar administracije predsednika Džordža Buša (prim. a mogla bi da bude i podrška globalnim planovima SAD. Spoljne politike SAD i Slovenije čine se vrlo sličnim. Stara Evropa je invazije na Irak 2003. i samo ako. (prim. sa druge strane. To je obuhvatalo i takve akcije kao što je potcenjivanje antifašističkog otpora. Stoga su snažno podržavale prijem u EU bivših sovjetskih satelita. ona može da bude i potencijalno dovoljno moćna da sledi sopstveni nezavisni kurs. zagovornik promovisanja demokratije je Tomas Caroters. međutim. to odgovara njenim strateškim ekonomskim ciljevima. te izjava koje opravdavaju i veličaju fašizam. odakle su Buš i Bler objavili rat. Sve ovo je prošlo bez komentara. stvar je pažljivo proučena od strane same vladajuće struje mišljenja. i koji bi povukli Evropu da se potpunije prikloni globalnim ambicijama SAD. kaže on.Z SVET Intervju sa Noamom Čomskim. Narod je sasvim pristojan. Aznar se pridružio ratu uz podršku samo 2 odsto stanovništva Španije. i zbog toga je bio pozdravljen kao lider koji donosi demokratiju svetu. Sjedinjene države su postavile planove svoje globalne hegemonije. Prostim rečima.

mislim da je slika ista. osim što su nade za mirnu obnovu postale mnogo. Izgleda da je trend u svetu da države smanjuju svoje mreže socijalne pomoći. EU je brzo reorganizovala Hrvatsku ne uzimajući u obzir prava značajne srpske manine. NATO nastavlja da se širi kad se ima u vidu da je stvoren da bi zaštitio Evropu od Sovjetskog Saveza koji više ne postoji? Razuman zaključak je da NATO nije stvoren da brani Evropu od SSSR. stranici. Nema prostora da ovde navodimo sve dokaze. što je vrlo nepopularno. uglavnom radi toga da pokažu da su velika sila. ali da naseda neprekidnoj propagandi i postaje njena žrtva. To je bio recept za građanski rat. ako uopšte igra. pomoć inostranstvu. To otkriva da je narod sasvim pristojan. Kako se Jugoslavija pocepala. SAD su priskočile u pomoć bosanskim muslimanima. mnogo udaljenije. umanjujući tako najbolje izglede za miran sporazum i polažući 5 Vens-Ovenov plan je bio mirovni predlog za kraj rata u Bosni i Hercegovini koji su početkom 1993. (prim Z redakcije) temelje divljačkog sukoba. sa proređenim izuzecima. čak iako je to možda bila jedna od njegovih prvobitnih svrha. Bukvalno svako podržava globalizaciju u tom značenju. javno mnjenje u Jugoslaviji izgleda da je bilo za održanje federacije. Amerikanci se stalno bune da je pomoć previsoka: mi se odričemo našeg teško stečenog novca zbog beznačajnih stranaca. nažalost. koji je ubrzo izbio. i tu se radi o dobro prostudiranoj stvari. i namerno se održava u isto vreme kad i skup vodećih 41 . U početku su i SAD zauzele isti stav. U svom doslovnom značenju ”globalizacija” se odnosi na međunarodnu integraciju. Nisu mi poznate slične studije sprovedene u Evropi. koje se koristi za vođenje političkog rata. Kad je reč o siromaštvu i razvoju. Zašto. kada im se postavi pitanje koji bi nivo te pomoći bio odgovarajući. Izgleda. Govori nam se da je to neophodno da bi se ubrzali ekonomski razvoj i da to moramo da uradimo zbog globalizacije. jeste taj da je iz perspektive SAD. isto je. Na inicijativu Nemačke. napravili specijalni izaslanici Sajrus Vens i lord Dejvid Oven. na primer. po vašem mišljenju. Međutim. Klinton je ubedio Izetbegovića da odbije VensOvenov plan5. To se dogodilo i u Sloveniji. ali koliko znam. Interesantno je uporediti politiku vlada sa stavovima javnosti. oni stalno navode iznose koji daleko premašuju postojeći nivo američke pomoći inostranstvu. Kako gledate na nedavni konflikt u Gruziji? Koje su njegove globalne implikacije? Bojim se da na ovo ne mogu dati kratak odgovor. Z redakcije) Kakvu su ulogu odigrale SAD i EU u raspadu bivše Jugoslavije? Da li su one bile planeri i motori razaranja zemlje ili su samo usput pomogle da se to dogodi i postarale se da se stvari razvijaju u skladu sa željama ’’zapada’’? Ostavljajući Sloveniju po strani.Z SVET većina saopštenja o plemenitim namerama koje daju moćnici. i sa njim 6 Svetski socijalni forum je konferencija koja predstavlja pandan Svetskom ekonomskom forumu u Davosu. Pridružiću ovom intervjuu svoj nedavni članak na tu temu. Kakvu ulogu globalizacija igra u ovom procesu. primarni cilj – možda primarni cilj – da NATO osigura da se Evropa potčinjava kontroli SAD. a čiji je pregled ovde nemoguće navesti. A drugi razuman zaključak. Nisam video da se intelektualci EU bave uporedivim zabrinutostima. ipak. koji se završio sporazumom ne mnogo različitim od onog plana. Termin ”globalizacija” nije izuzetak. jer je ona poseban slučaj. (Članak Noama Čomskog Drugi hladni rat nalazi se na 43. Njeni najaktivniji i najposvećeniji promoteri su oni koje srećemo na godišnjem Svetskom socijalnom forumu6. prim. Od svega toga su zapadni intelektualci ispleli čitavu mitologiju koja dobro služi samo njihovim interesima. da se neke oblasti sveta razvijaju sasvim uspešno čak iako radikalno povećavaju socijalne izdatke. i da li je to zaista neizbežno? Mnoge reči u političkom diskursu imaju po dva značenja: doslovno značenje i doktrinarno značenje. Uzmimo. koji isto tako podržava prethodna istorija NATO. ali postoji obilje dokumentovanih i istorijskih dokaza koji podržavaju oba ova zaključka.

naravno. Sam Morales se pridružio svojim pristalicama. dok raste moć onoga što je ispravno nazvano ”konzervativna država-dadilja” i koja služi interesima koncentracije ekonomske moći. a Indija na 128. zalaže se za usvajanje novog ustava koji bi uvažio vrednosti starosedelaca Indijanaca i usvojio levičarske ekonomske principe. Najzad novi ustav bi predvideo održavanje opštih izbora za šest meseci. Samo radi ilustracije. a ako neće. ■ Prevela Nada Ljubić ■■■ 42 . Bez obzira na sav uticaj na svet koji su SAD izvršile. da li je verovatno da će i američka imperija da ode isto tako tiho kao što je otišla sovjetska? Bušova administracija je.Z SVET ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ BOLIVIJA: MARŠ 50. okončali su u ponedeljak protestni marš započet pre nedelju dana pred Kongresom tražeći da to telo usvoji predlog zakona koji bi otvorio put reformi ustava.000 pristalica bolivijskog predsednika Eva Moralesa. ili se termin ”trgovina” često uvodi samo da bi omogućio da se podvede pod pravila Svetske trgovinske organizacije. ove zemlje imaju enormne unutrašnje probleme. SAD ostaju do daljnjeg najmoćnija država na svetu. Takođe bi omogućio Moralesu da poveća kontrolu države nad prirodnim resursima ove latinoameričke zemlje. Za većinu njih. Evropa bi mogla. Možda neki ideolozi ustvari obmanjuju sami sebe da veruju da to ima bilo kakve veze sa ekonomskim razvojem. Nema. javio je Rojters.Više od 50. i mnoge druge mere koje nemaju ništa zajedničko sa trgovinom u bilo kom značenju te reči. Politički protivnici Moralesa. aktivistima zajednice bolivijskih Indijanaca i rudarima. delom zbog slabljenja privrede SAD. Morales. i njihovom povratku na značajne svetske pozicije koje su ove zemlje imale pre evropske kolonizacije. . i imaju ogromne prednosti u skoro svakoj oblasti. neposredno pre nego što su stigli ispred Kongresa. to je samo sredstvo za uvećavanje njihove sopstvene moći i uticaja. Z redakcije) ovaj opadajući trend da se preokrene. čemu se energično protive Moralesovi protivnici. Ustav za koga se zalaže Morales nameće striktna ograničenja veličine zemljišnog poseda pojedinaca. gde se diskutuje o unapređenju slobodne trgovine i otvaranju tržišta. Ali. Za razliku od Davosa. Svetski socijalni forum okuplja ljude iz celog sveta čiji je jedan od ciljeva da pruže alternativu postojećem svetskom ekonomskom modelu. (prim. uglavnom poljoprivrednicima. izgleda da taj uticaj opada globalno. Novi ustav se usvaja referendumom.000 LJUDI ZA PROMENU USTAVA 20. Da li je ovo opažanje tačno? Da li će svetskih biznismena i političkih lidera. dizajniran u interesu dizajnera. Oni se nazivaju ’’antiglobalistima’’. da sledi nezavisan put. i koji je. povezanim regionalnim i lokalnim socijalnim forumima širom sveta. kao ranije. Bez obzira na to. ali isto tako i zbog posvemašnjeg gubitka moralnog oreola koji su nekad izgleda imale. Oni smatraju da bi novi ustav dao suviše veliku vlast Moralesu. uspela da silno poveća antipatije i strah od Sjedinjenih Država u celom svetu. Nema razložnog poređenja sa Sovjetskim Savezom. koji čine glavninu Moralesovih pristalica. Oni ne žele da se izbori održe pre predviđenog datuma 2011. što bi omogućilo vladi da zapleni zemlju u rukama malog broja veleposednika i da je podeli malim siromašnim poljoprivrednicima. ali sada izgleda da ima malo nagoveštaja za tako nešto. recimo da se na rang listi Ujedinjenih nacija po indeksu ljudskog razvoja Kina nalazi na 81. Mnogo se priča o rastućoj snazi Kine i Indije. Prirodno. koji im se pridružio. blokiraju usvajanje tog zakona u Kongresu. Osim toga novi ustav bi dozvolio dva predsednička mandata za razliku od sada važećeg koji predviđa samo jedan. ovaj oblik ”globalizacije” i neoliberalnih doktrina u kojima je položen poziv na slabljenje sistema socijalne pomoći. mestu (što je ustvari niže nego pre parcijalnog sprovođenja neoliberalnih reformi u ovim zemljama). pre svega indijanskog porekla. godine. bez svake sumnje. Međutim da bi se održao referendum neophodno je usvajanje zakona koji bi ga omogućio. uglavnom sa desnice koji imaju većinu u Senatu. prvi kolumbijski predsednik iz autohtone indijanske zajednice. Malo je razloga za sumnju da će SAD biti glavni akter na svetskoj sceni još neko vreme u budućnosti. Učesnici marša su prepešačili 200 km da bi stigli pred Kongres u La Pazu tražeći da se deblokira proces usvajanja zakona neophodnog za izmenu najvišeg zakona zemlje. što znači da se protive globalizaciji u doktrinarnom smislu: specifičnom obliku međunarodne ekonomske integracije po dizajnu multinacionalnih korporacija i moćnih država koje im služe. jer smatraju da bi time Morales obezbedio većinu i u Kongresu i u Senatu. Taj oblik ”globalizacije” sadrži mešavinu liberalizacije i protekcionizma. OKTOBAR 2008.

jer je izvršila napad na jednu suverenu državu. Džordž Orvel ovu vrstu reakcija objašnjava kao „indiferentnost prema realnosti nacionalista. kada su se Džordž Buš. Tako je Ronald Regan navukao kaubojske čizme i proglasio nacionalnu uzbunu. kao i mnogo važniju Abhaziju. kao i iz dobrog dela Gruzije. kao i ruske baze”. Te provincije su uživale relativnu autonomiju do raspada SSSR. Kondoliza Rajs i ostala mnogopoštovana gospoda setila svetinje Ujedinjenih nacija. što Britanija nikada ne bi učinila. ukoliko „preduzme mere koje nisu u saglasnosti” sa principima UN. Poznati analitičari su u horu podržali stav američkog predsednika. možda Iran. kako su otkrile neke diplomate SB. rektor univerziteta u Oksfordu i član gornjeg doma britanskog parlamenta rekao je da je reakcija zapada „takva da i kod najvećeg cinika proizvodi nevericu”. Tada je odlučeno da je glavni cilj SAD „neprikosnovena sila” kojom ima pravo da „limitira suverenost” onih država koje stanu na put njenim globalnim planovima. jer neće biti daljih aneksija njihovih teritorija. Kris Paten. SAD pokreću vojnu silu i za mnogo manje od toga. Dejvid Miliband. Setio sam se ovoga u avgustu 2008.Staljin. bivši komesar EU za spoljne poslove. Umesto da prihvate ponuđene dividende konačnog mira. „Pouka ove priče postaje još zanimljivija” kaže Serž Halimi. Srbiju. tokom gruzijsko-osetijsko-ruskog rata. „osudilo je intervenciju” Rusije. već imaju neverovatan kapacitet da te zločine ni ne primećuju”. predsednik britanske konzervativne stranke. da bi kasnije svoje trupe delimično povukla prema granici sa Južnom Osetijom. To je bio najveći vojni kontingent u Iraku. Objekat njegove frustracije bio je poznati general Funston. menadžeri ove doktrine pronašli su nove izazove. gruzijski ultra-nacionalistički predsednik Zvijad Gamsakurdija ukinuo je autonomne pokrajine i napao Južnu Osetiju. Najgore od svega je što ljudi od moći često i misle to što govore. dok je glavni grad Tsinvali bio „razrušen i napušten” (New York Times). Vratimo se naporima da se Rusija uzdigne do standarda civilizovanog sveta. „Dobra satira na račun Funstona je nemoguća. Meksiko i Kanada dakle mogu da odahnu. u to vreme. naravno. desetine hiljada izbeglih. spisak je previše dug da bismo ga naveli u celini. britanski ministar spoljnih poslova. dodao je Miliband. kao što je „bezuslovan pristup glavnim tržištima. Farid Zakarija je aplaudirao Bušovoj izjavi da je rusko ponašanje neprimereno. Moramo. veku”. To je na svojoj koži 2006. ovu doktrinu nije izmislio Klinton.” Tim rečima je i Lindon Džonson apelovao na produžetak rata u Vijetnamu. dakle. SAD. upozorivši Rusiju da bi. koji je mišljenja da je invazija na „suverene susedne države neprihvatljiva u 21. G8. Nije ga uzdrmao ni odlazak najvećeg rivala sa globalne scene. prekinuo gruzijski predsednik Sakašvili kada je izdao naređenje za napad. mogla biti isključena iz međunarodnih institucija. To jednostavno „nije način na koji se vodi međunarodna politika u 21. onih koje SAD odluči da napadne: Irak. za razliku od 19. Malobrojne ruske jedinice su. Suverenost i teritorijalni integritet svih nacija moraju biti poštovani – osim. predao je rodnoj mu Gruziji lično . nadgledale primirje koje je 7. Mark Tven je očajavao nad ograničenjima satire. 1990. koji ne samo što ne osuđuju zločine sopstvene strane. osmisliti strategiju da Rusiju „privedemo civilizovanom svetu” u kome je vojna intervencija nepojmljiva. ali o tome nije postignut konsenzus jer. Posledica tog rata bila je 1. izuzimajući naravno Ameriku i Britaniju. U praksi. Prema iskazima „velikog broja svedoka”. Predvidivi ruski odgovor bio je da gruzijsku vojsku protera iz Južne Osetije. Sedam članica grupe industrijalizovanih zemalja. veka šire sferu uticaja preko svojih granica. energetskim izvorima i strateškim resursima”. Južnu Osetiju. Preduslov za sprovođenje ovog plana bio je „program ponovnog naoružanja”. Ova supersila aktivno sprovodi svoje želje u skladu sa Klintonovom doktrinom da Vašington ima pravo na upotrebu vojne sile radi zaštite svojih vitalnih interesa. ali na njemu nisu bile izgovorene takve osude. avgusta 2008. Naravno. Zapadni lideri u stvari strogo upozoravaju da se Staljinove direktive moraju poštovati uprkos protivljenju Oseta i Abhaza.” Paten je u pravu kada pravi razliku između Rusije i SAD.Z SVET Noam Čomski Drugi hladni rat Šokiran ubistvima koje su počinile jedinice SAD u invaziji Filipina i trabunjanjem o plemenitim namerama koje uvek pokriva zločine države. SAD napada samo države sa kojima se ne graniči. „ako uzmemo u obzir i da je proamerički Sakašvili opozvao svojih 2. jer je nikaragvanska vojska na samo dva dana od Harlingena u Teksasu i postoji opasnost da njihove horde „pregaze SAD i otmu nam ono što je naše. Osnovne činjenice sukoba u Gruziji su uglavnom poznate.000 vojnika (koje je poslao da okupiraju Irak) da bi zaštitio sopstvenu zemlju”. SAD je proširila sferu svoga uticaja na celu planetu. Bio je to eho izjave njegovog „glavnog i odgovornog”. Njeno poreklo vuče korene iz principa globalne dominacije koji su formulisani još posle Drugog svetskog rata. Evropska unija je održala specijalno vanredno zasedanje na kojem je osudila ruske zločine. kako piše Times. jer je on njena inkarnacija”. Tema prethodnog specijalnog zasedanja bila je invazija na Irak. koja je takođe članica G8. Posledica 43 . gruzijska vojska je „raketama i artiljerijom počela da bombarduje civilne delove Tsinvalija. Paten ovde misli na evropsku neodlučnost da stane na put ruskim liderima koji „poput careva iz 19. globalne supersile koja je odavno prevazišla stadijum širenja sfere uticaja preko svojih granica. veka”.000 mrtvih. On je optužio Rusiju da se bavi „diplomatijom 19. veka „kada bi ruska invazija bila smatrana standardnim ponašanjem velike sile”. Uskoro im se pridružio i mlađi „ortak”. ali ne razume svu ozbiljnost anglo-saksonskog otpora intervencijama. Ovaj plan je duboko usađen u amerićke institucije i nadživeo je sve smene u Beloj kući. koji će omogućiti „vojnu i ekonomsku nadmoć SAD”. Rusija je tražila vanrednu sednicu Saveta bezbednosti. Liban. veku”. iskusio i njen saveznik. Britanija i još neke države nisu podržale tekst rezolucije koji obe strane poziva „da se odreknu upotrebe vojne sile”.

u časopisu New Republic. čak i kada stiže prekasno. ističući da bi njihova lojalnost sopstvenim zemljama morala biti dovoljna da se sazna Istina. Zapad nije reagovao. koje su regrutovane od strane privatnih vojnih ugovarača. zvaničnicima i analitičarima da je administracija Džordža Buša ohrabrila Gruziju. prema londonskom Financial Times-u. I to u trenutku kada izgovor o „pretnjama SAD i neophodnosti da se širi sloboda i demokratija” toliko bledi da je sve teže opravdati ostanak u Iraku i ignorisati zalaganja iračke vlade da okupacione vojske konačno napuste zemlju. piše kako „niko ne može da ospori činjenicu da je predsednik Sakašvili odlučio da reaguje kada više nije imao izbora. iako „ima indikacija iz Južne Osetije da je gruzijski napad bio sveobuhvatan i štetan”. a odnosi između istoka i za- 44 . što bi moglo da „potvrdi tvrdnje Vladimira Putina. Priznanje stvarnih razloga za napad na Irak je uvek osvežavajuće. Aviation Week preneo vest da je 200 Rusa ubijeno u Libanu. odnosno da je ruska vojska već napadala Gruzijce u trenutku gruzijske invazije”. pod nadzorom Rusije. mudro. a koju je podržala SAD sa isključivim motivom da dodatno osnaži izraelsku kontrolu okupirane Zapadne obale. Osetini koji su bežali na sever su „uglavnom”. zatim su brutalno proterale Gruzijce. „preovlađuje mišljenje među institucijama. za obuku hrvatske vojske pre njihovog napada na etnički srpsku Krajinu. dok je posledica ruskog kontranapada na Gruziju. Urednici Washington Post-a kritikuju Baraka Obamu zbog toga što Avganistan vidi kao „centralni front” SAD. Kao i uvek. 215 mrtvih Gruzijaca uključujući 146 vojnika i 69 civila. prema Wall Street Journal-u. Nasuprot tome. Čišćenje Krajine koju su podržale SAD (ukupan broj se procenjuje na oko 250. „Gruzija tvrdi da je invazija bila odgovor na ruski napad koji je već bio u toku”. da započne konflikt da bi prouzrokavala međunarodnu krizu sa ciljem da se pomogne predsedničkom kandidatu republikanske stranke. jer je prezentovala dokaze koji su brzo i lako bili pobijeni. Financial Times se poziva na ruske izvore koji kažu da je „poginulo najmanje 133 civila. što je kao rezultat imalo militarizaciju Gruzije. osim gruzijskog insistiranja. podložan je različitim procenama. francuski autor Bernar-Anri Levi. opisao kao „najveću grešku američke politike u celom post-hladnoratovskom periodu. dok Vašington i saveznici uspevaju da „ruske akcije prikažu kao agresiju. opet po FT-u. Dodatne informacije se očekuju u skoroj budućnosti. prema pisanju FT-a. Ruska propagandna mašinerija je napravila grešku. U Rusiji. avgusta intenzivno obučavao gruzijske specijalne jedinice. Rusija „još nije naučila da igra medijsku igru”. Prva je kontrola naftovoda i gasovoda prema Azerbajdžanu i centralnoj Aziji. Gruzija je „naše veliko i strateški važno preimućstvo”. više oslonili na izjave autoriteta poput Levija. napada koji je kao rezultat imao 200. kao posledica invazije koja je za sobom ostavila 15-20. Propaganda postaje sofisticiranija u slobodnim zemljama. iz jednog prostog i sasvim dovoljnog razloga: jer nije u skladu sa neophodnim imidžom plemenite SAD u borbi protiv srpskog zla. gubi „propagandni rat”. pisao je New York Times. hladni rat je u praksi bio prećutni sporazum po kome je svaki od igrača bio relativno slobodan da u svojoj sferi uticaja koristi subverziju i agresiju ovoga bila je veliki broj žrtava i zločina. Ta odluka će ojačati nacionalističke. Nije bilo reakcija ni kada je 1982. Rusija je u prvi mah izvestila da je u gruzijskom napadu ubijeno deset ruskih mirovnjaka. da su SAD orkestrirale rat u gruzijskoj enklavi”. kao i 59 ruskih mirovnjaka”. primećuje Zbignjev Bžežinjski. svog saveznika. Tu obuku su delom pružile specijalne jedinice SAD. Druga ključna tema je širenje NATO na istok. uz veliki broj ubijenih) je verovatno najgori primer etničkog čišćenja u Evropi posle Drugog svetskog rata. da je ta verzija događaja tačna. što je takođe bilo očekivano. U pozadini uočavamo dve ključne stvari. najviše stradaju nevini. Njihovi zapadni parnjaci su se. Neuspeh Rusije da predoči pouzdane dokaze delimično je opovrgnuo Financial Times. Rusija. prema BBC-u. i kada je rat već bio počeo.Z SVET Izuzmemo li zapaljivu retoriku. „bili mišljenja da je prozapadni gruzijski predsednik Sakašvili pokušao da zbriše njihovu enklavu”. Klinton je Gruziju izabrao da bi zaobišao Rusiju i Iran. Broj ljudskih žrtava u kavkaskom ratu iz avgusta 2008. pa je avganistanska „strateška važnost manja od iračke”. koji je saznao da je Pentagon nešto pre napada 7.000 mrtvih. avgusta. Zanimljivo je kako analitičari postaju manje suzdržani kada treba objasniti prave motive SAD u ostatku regiona. jer država u njima gubi mogućnost da građane kontroliše putem sile. koji je osudio zapadne medije za ignorisanje „činjenica koje svim dobronamernim posmatračima moraju biti očigledne”.000 izbeglih i raseljenih lica u jednom od najgorih primera etničkog čišćenja u balkanskim ratovima”. Mesec dana nakon događaja. anti-zapadne i militarističke snage u Rusiji. Mnogi ozbiljni analitičari bi se složili sa njim. Sudbina tog pogroma u zvaničnoj istoriografiji je predstavljena objektivno koliko i Trocki u staljinističkoj Rusiji. ruskog premijera. koji je bio katalizator za ruske operacije”. koju je Džordž Kenan 1997. ali ni nekoliko nedelja kasnije „nema nezavisnih dokaza. „Pentagon koristio i 1995. uključujući kompaniju MPRI koju je. mnogi mediji su požurili sa ocenom da su Gruzijci bili podstrekači i da su neodgovorno isprovocirali sukob”. zaključuje BBC.000 izbeglih. Osetijske snage. senatoru Džonu Mekejnu”. a da istovremeno smanje značaj gruzijskog napada na Južnu Osetiju 7. podsećajući ga da je Irak taj koji „leži u geopolitičkom centru Bliskog istoka i poseduje gotovo najveće svetske rezerve nafte”. Uprkos činjenicama koje svim dobronamernim posmatračima moraju biti očigledne. Biće to veliki udarac razvoju ruske demokratije. To je sasvim prirodno.

SAD ne bi poverovale da je u pitanju lokalni skup Kvekera. kada je objašnjavao potrebu za ukidanjem svih regionalnih sistema nakon Drugog svetskog rata. Ovaj citat potvrđuje i Strob Talbot. Taj proces je naglo eskalirao Bušovom naknadnom ekspanzijom NATO. zbog onoga što su SAD i NATO učinili na Kosovu pre devet godina”. do 1991. Niko nije u boljoj poziciji od njega da zna zašto je ova analogija pogrešna. valja proširiti. Putin je zaključio da ustupci koje Rusija čini SAD ne izazivaju reciprocitet. To bi „ometalo planove NATO o svom daljem širenju”. Klintonovi zvaničnici su obrazlagali da širenje NATO ne predstavlja vojnu opasnost i da je to benigni potez koji će bivšim satelitima Rusije omogućiti ulazak u EU (Talbot). moraju da se okrenu Norisovoj knjizi. Nema potrebe da analiziramo istorijat zločina SAD koji su počinjeni kako bi se prekinule uglavnom nebitne veze između Moskve i „naše male ovdašnje regije” (zapadne hemisfere). već će. Kao da je želeo da naglasi ovaj zaključak. Švedska i Finska jesu u EU. Eduardu Ševardnadzeu. naprotiv. Iskoristio je prvu priliku da joj se odupre” . Austrija. iako vodeći strateški analitičari objašanjavaju zbog čega ruski planeri i njega i njegovo lociranje mogu da shvate kao instaliranje baze koja je potencijalna pretnja ruskom sistemu odbrane. koji je bio najviši činovnik zadužen za istočnu Evropu u Klintonovoj administraciji. u kontekstu previranja unutar SSSR povodom dozvole ujedinjenoj Nemačkoj da pristupi NATO paktu. Ovaj „nečuveni ustupak” naišao je na odobravanje zapadnih medija. biti upotrebljeni da se promoviše dominacija SAD u svetu. i njegovim agresivnim militarizmom. SAD je zauzela trijumfalistički kurs koji je predstavljao pretnju za rusku bezbednost i igrao značajnu ulogu u ruskom ekonomskom i socijalnom kolapsu.” piše Boston Globe. kaže Majkl Mekgvajer. Ali postavljanjem raketnog štita u Poljskoj i pokušajima uključenja Ukrajine i Gruzije u NATO prekoračene su sve granice tolerancije. da je reč o sistemu kome je primarna meta Rusija”. Strob Talbot priznaje da „postoji doza vraćanja ’milog za drago’. ali insistira da je „analogija potpuno i suštinski pogrešna”. Odbivši sve ove mogućnosti. koji ga je nazvao primerom „državništva. čiji su rezultat bili milioni ljudskih žrtava. kako se doslovce izrazio državni sekretar Džim Bejker”. da nije „bombardovana Srbija nakon čega je NATO nastavio da se širi. NATO. NATO je odbio i ruski predlog da u regiji od Arktika do Crnog mora bude zabranjeno nuklearno naoružanje. vodećeg eksperta za Sovjetski Savez pri Savetu za spoljnu politiku i ambasadora SAD u Rusiji ključnih godina od 1987. mada nivo tih veza nije ni blizu onima koje SAD trenutno ima sa Gruzijom. izrazio zabrinutost da bi Rusija mogla ponovo da uspostavi vojne i obaveštajne veze sa Kubom. koju je napisao njegov saradnik Džon Noris. kako se izrazio sekretar rata. u sred krize na Kavkazu. Ali postoje i važne razlike. dok je insistiranje na priznavanju nezavisnosti Kosova bila poslednja kap. Dezmond Batler. Matlok piše da bi Rusija možda i tolerisala inkorporaciju bivših ruskih satelita u NATO. Da je kojim slučajem Varšavski pakt preživeo i počeo da se širi na Latinsku Ameriku (da ne govorimo o Kanadi i Meksiku). takođe. Ruska invazija na Gruziju je iskorišćena kao izgovor da se potpiše ugovor o postavljanju raketnog štita u Poljskoj „dajući kredibilitet ruskom argumentu. Mihail Gorbačov je napravio ustupak koji je bio zaprepašćujući u svetlu skorašnje istorije i strateške realnosti: složio se da ujedinjena Nemačka pristupi neprijateljskom vojnom paktu. naprotiv. ali ne i u NATO. Gorbačov je pristao na ovaj nečuveni ustupak na osnovu „obećanja da se NATO neće širiti dalje na istok ni za jedan inč. A Noris zaključuje da je „otpor Jugoslavije širim trendovima političke i ekonomske re- 45 . smatra komentator AP-a. „Priznanje nezavisnosti Južne Osetije i Abhazije je opravdano principom da ugrožene manjine imaju pravo na secesiju – princip koji je Buš uspostavio na Kosovu. Dok se SSSR raspadao. Raketni štit nam je. Ovo je bio citat Džeka Matloka. u najboljem interesu svih zemalja Evrope uključujući i Sovjetski Savez”. Talbot kaže da je „državni sekretar Bejker garantovao tadašnjem ministru spoljnih poslova SSSR. a to je lucidno i objasnio u predgovoru za knjigu o NATO bombardovanju Srbije. Na osnovu punog uvida u diplomatske spise. Talbot u tom predgovoru piše da oni koji žele da znaju „razvoj događaja i kako su se osećali oni koji su odlučivali” u tom ratu.Z SVET pada ponovo će se odvijati u atmosferi hladnog rata”. osim našeg koji. Henri Stimson. koji Vašington uporno negira. povlačenjem iz važnih ugovora o smanjenju naoružanja. Matlok nije usamljen u mišljenju da je Kosovo bilo značajan faktor. strateški analitičar i bivši planer u NATO. Klinton je ubrzo prekršio taj dogovor i odbio predloge Gorbačova da se hladni rat okonča partnerskim odnosima. i predsednika Buša Prvog. Vašington je. predstavljen kao bezazlen. Tu priču je teško progutati. da se NATO neće širiti na istok”.u Gruziji.

potencijalno je jako opasna. a koja bi bila pandan kampu Bondstil na Kosovu. Čerkez im je odgovorio: “Pa doista je tako. koje su u isto vreme na drugim mestima podržavale zločine koji su bili veći od kosovskih i čija je pozadina mnogo gora od bilo čega što se desilo na Balkanu. ali se iz straha za posao nisu željeli predstaviti. novi hladni rat se čini malo verovatnim. potvrdili su radnici novinarima. da se pretpostaviti. kažnjava. među kojima je i prisustvo mornarice SAD u Crnom moru. ukoliko bude dodatno izolovana i prezrena. čija se realizacija trenutno razmatra. Mnogima je to jedini izlaz iz bosanske krize. a ljudi koji su tu obavijest napisali sigurno nisu upoznati s bosanskom kulturom. Dosta se govori o „novom hladnom ratu” prouzrokvanom brutalnim ponašanjem Rusije u Gruziji. To da motivi NATO bombardovanja nisu imali veze sa „patnjom kosovskih Albanaca” bilo je jasno iz bogate zapadne arhive koja nam govori da su ti zločini. dodavši da je Vegrad svjestan da su njihovi zaposlenici “ključ uspjeha tvrtke”. Da bismo se pozabavili time. Nemoguće je ostati ravnodušan prema najavama konflikta. Ignorisana i ponižena od strane SAD još od kraja hladnog rata. deo velikog sistema američkih baza uperenog protiv proizvođača energenata na Bliskom istoku. hladni rat je u praksi bio prećutni sporazum po kome je svaki od igrača bio relativno slobodan da u svojoj sferi uticaja koristi subverziju i agresiju: Rusiji su to bili njeni sateliti u Evropi. Ali ovo su samo činjenice.– Svi smo ovamo došli raditi kao normalni ljudi. Ipak.Strani radnici jedne od najvećih slovenskih građevinskih tvrtki Vegrad iz Velenja upozoreni su da svoje ponašanje moraju prilagoditi slovenskim prilikama i okolišu u kojem se nalaze. Odbiti prekovremeni rad se. Postoje i dodatne razlike između Kosova i gruzijskih regija koje žele nezavisnost i ujedinjenje sa Rusijom. Da tomu nije tako. a Buš dodatno potkopao. moramo jasnije definisati onaj stari hladni rat. Na pitanje zašto im je trebalo reći da su došli u sredinu s višom razinom kulture. moralo je biti očigledno svima. a ne nova anti-zapadna strategija konfrontacije”. ■ Preveo Marko Iasi VELENJE . kažu. – Stanovnike kontejnerskog naselja nismo namjeravali povrijediti – kazala je B. Rusiji je potrebna integracija u novi globalni poredak koji poštuje njene interese.Z SVET ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ RASIZAM POD KRINKOM BONTONA forme – a ne patnja kosovskih Albanaca – bio pravi razlog NATO rata”. čiji se ruski pandan nikada ne bi tolerisao na Karibima. u kojoj smo naučili i pravila ponašanja – kaže jedan radnik. može postati veliki gobalni kavgadžija. Bilo kako bilo. Težnja da se NATO proširi na Ukrajinu. Izuzmemo li zapaljivu retoriku. koji je novinarima kazao da su radnicima samo savjetovali kako se ponašati. interesantno je kada se sa najvišeg mesta čuje da je stvarni razlog bombardovanju Srbije bio u tome što je to bila jedina zemlja u Evropi koja se protivila političkom i ekonomskom programu Klintonove administracije i njenih saveznika. Ali i pre otvaranja arhiva. koju je Klinton odbacio. Klavž. koji je nazvan po heroju iz Vijetnama i koji je. Takav savet je dao i bivši ministar spoljnih poslova Izreala. posledica (koja je bila predviđena). kazavši da rade od 10 do 12 sati na dan. a mjesečno zarade jedva 600 eura. Ljudska zajednica ne bi mogla da istrpi. mada će još mnogo vode proteći pre nego što ta notorna istina bude kanonizovana u zvaničnoj istoriografiji. fazi koja je krunisana bombardovanjem Srbije. a ne uzrok bombardovanja. izvor: Večernji list 46 . Za sada nema indicija da je Rusija tamo otvorila ogromnu vojnu bazu koju je nazvala po svom heroju iz rata u Avganistanu. Razumna alternativa bila bi vizija Gorbačova. a SAD mora da razume da Rusija. koje nisu važne orvelovskim „nacionalistima” – u ovom slučaju većini zapadnih intelektualaca koji su investirali u tezu o „humanoj fazi” u spoljnoj politici SAD i njenom svetačkom oreolu koji je zadobila na kraju milenijuma.” Pod tekstom obavijesti potpisan je Vegradov djelatnik Marko Čerkez. zar nije?” Usto je naglasio da će kazniti osobu koja je obavijest dala medijima. Predstavnica Vegrada Branka Klavž priznala je da obavijest “nije napisana baš najboljim stilom”. a za globalnu supersilu to je bio skoro ceo ostatak sveta. Naši su susjedi visokosituirani ljudi i takve postupke neće još dugo tolerirati. osvanule su upute da u okolici ne razbacuju smeće i ne uriniraju. vaskrsnuće ovakvih ideja. u ogromnoj većini. Neće ih tolerirati Usto im tvrtka Vegrad “objašnjava” da su došli “u sredinu s višom razinom kulture” te poručuje: “Budite svjesni da stanujete u urbanom okolišu i da si ne možete dopustiti takvo ponašanje. da humanost nije motiv SAD i Britanije. Na vratima kontejnera u kojima stanuju sezonski radnici. osim najvećim navijačima. Svi smo mi završili srednju školu. istoričar Šlomo ben-Ami. ■■■ Vlado Zagorac / LJUBLJANA. a ne bi ni preživela. većinom iz BiH. koji u Beirut Daily Star-u kaže: „Rusija mora težiti iskrenom strateškom partnerstvu sa SAD.

Pet hiljada dece umire svakog meseca. godini". godine. Izostavljajući neuspeh norme za 2007.000.596. Od 2003.S. Procene o broju zajedničkih žrtava od Prvog persijskog rata (iliti "Iran-Irak rata") kreću se između 1-2 miliona. kanalizacijskog. oko Stejt Department-ovog cilja koji podrazumeva naseljavanje samo 17.000 14. Kancelarija Visokog Komesara za Izbeglice UN (UNHCR) procenjuje da će u 2009. istakle su u svojoj izjavi grupe u koje Iračke izbeglice 500. septembar 2008. kada se smatra da je Irak imao najviši životni standard na Bliskom Istoku.212. Nakon američke invazije Iraka 2003. godini] premašilo je 1. godine.000 1. prehrambene. godine. a procenjeni broj raseljenih iznosio je 1. između 466— 770 Iračana biva nastanjeno u SAD.000 Stanovništvo 6. Od tada pa do kraja meseca ćemo slušati samohvalospeve Stejt Departmenta. godine. Drugog persijskog rata.600 Iračana .000 40. Denis Halliday dao je ostavku na poziciju koordinatora UN Humanitarnog Programa za Irak.428 Tablica poređenja razmera iračkih izbeglica u odnosu na domaće stanovnike od 2003.170 iračkih izbeglica u zemlju. i organizacije ljudskih prava odgovorile su na tu izjavu ukazujući da napor SAD "daleko podbacuje ispod onoga što je potrebno".000. Prema Stejt Departmentu.000. u prošlonedeljnom izveštaju Stejt Departmenta od 12 septembra. Ipak. UN/SAD sankcije učinile su skoro nemogućim oporavak od destrukcije uzrokovane invazijom. Evrope (4%) i ostalih zemalja (0.3% ukupne iračke izbegličke populacije (koristeći nisku procenu od 5 miliona izbeglica).000. SAD su povećale svoju kvotu za 2007. hvalospevi previđaju prethodne podatke i ne spominju da je cilj bio postavljen tako nisko da ga je bilo lako ostvariti. procenjeni broj raseljenih unutar Iraka bio je 1.500. sanitarni i obrazovni sistem karakterisali su zemlju. uključujući i poziciju asistenta Generalnog Sekretara. do februara 2007. a i treće. Lori Scialabba izjavio je "Ovo veoma značajno povećanje [primanje 12.000 70. Unutar Iraka raseljenje je bilo na vrhuncu 2006.8 miliona raseljenih osoba. i izokrećući humanitarni nesupeh naglavačke.000 82. saobraćajnog. primila manje od 0. nakon invazije SAD 2003. Moderno zdravstvo.000. Preostalih 2-3 miliona raseljeno je između Sirije i Jordana (otprilike 44%).000 20. i primivši samo 1. Sankcije su takođe bile uzrok dve uzastopne ostavke koordinatora UN Humanitarnog Programa za Irak. godine navode da se broj raseljenih Iračana. od svoje invazije 2003.000-150. broj iračkih izbeglica primljenih u SAD znatno opada. To dostignuće prikazuje izvanrednu predanost sa nase strane…" Međutim UN. je otprilike 85% njihovog ukupnog prijema u SAD od 2003.171-1:546 1:21. Od maja 2003.000-700. bolesti.000 iračkih izbeglica u fiskalnoj 2009. Višeg Koordinatora za Iračke izbeglice. Viši Savetnik Sekretara Domovinske Bezbedonosne Agencije za iračke izbeglice. Prvi (1980-88). U tih 10 godina. S druge strane. godine. 12.000.000 50. bilo je to pre 1990. Ali SAD/ VB invazija bacila je državnu infrastrukturu na kolena. Stejt Departmenta objavili su da su uspešno ispunili svoj cilj da prime 12.108. "Odgovor SAD je nesrazmeran obimu potreba". nakon što su se pročule vesti o neznatnom broju iračkih izbeglica naseljenih u SAD do tog februara. U 1998. drugih bliskoistočnih zemalja (9%). Drugi (1990-91). od 1992. godine. Zbir ova dva broja nam pokazuje da do danas u Iraku ima više od 2.448 osoba od februara te godine. septembra. Neuhranjenost.5%). tvrdnjama Stejt Departmenta nedostaje odgovarajući kontekst da bi dočarale opseg trenutne krize i omogućile pravilnu procenu reakcije SAD. Ciljale su na trgovinske. Pre sedam dana zvaničnici U. godinu dana pre okončanja sankDržava Jordan Sirija Liban Švedska Egipat SAD cija i početka američke okupacije Iraka. Usledili su slomovi električnog. Iako je tačno da su SAD premašile svoj cilj. uništava celokupno društvo. Ne želim da sprovodim program koji se uklapa u definiciju genocida". SAD su primile 31. iako ni tu kvotu nisu nikada dostigle.000 300.000 iračkih izbeglica u SAD pre kraja fiskalne godine 30.000.000 Razmera 1:12-1:9 1:13 1:80 1:225 1:1. godine. i 2008. Tri decenije ratova i sankcija proizveli su značajno srozavanje životnog standarda u Iraku.000 Iračana kojima se Stejt Department diči u 2008. humanitarna pomoć Iraku i iračkim izbeglicama već je "premašila zacrtani cilj" i "dostigla nove domete". i "izrazile su razočaranost. prehrambenog i medicinskog distributivnog sistema.118 Iračana u fiskalnoj 2008. i Bezbednosne Agencije (Homeland Security) zbog onog što oni smatraju glavnim pokazateljem darežljivosti SAD – otvaranjem granica za Iračane. izbegličke. kreće između 5 miliona pa sve do preko 6 miliona. 47 . To znači da je do petka 12-og septembra SAD.Z SVET Kris Spanos Iračke izbeglice i odgovornost SAD-a 19. i procenti mortaliteta dece i novorođenčadi višestruko su uvećani.manje od 1/4 svog planiranog cilja. Nametnute u avgustu 1990.. On je bio prvi. medicinske i humanitarne zalihe. ne ispunivši svoje obećanje.000 9. do 2002. nakon 34-godišnje karijere pri UN. Brojke variraju ali procene iz 2007. od načelnika World Food Program-a u Iraku. godinu na 7. Uskoro.000 4. Potreban je jedan uopšteni opis iračke izbegličke krize da bi se razumeo skorašnji "uspeh".000 iračkih izbeglica u regionu. vodovodnog..600 Iračana koji su primljeni prošle godine.. godine do tada.. Halliday je tada zapisao da je dao ostavku "zato što politika ekonomskih sankcija. i Treći persijski rat (2003-danas) kombinovano sa UN/SAD nametnutim sankcijama na Irak (1990-2003) obuhvaćeni su tim periodom. godini biti potrebno hitno preseliti 90.

Z SVET Odnos izdataka za vođenje rata u Iraku prema pomoći izdvojenoj za iračku izbegličku krizu. (a) Među vodećim zemljama u iračkoj izbegličkoj krizi. na poražavajući način. Human Rights Watch i Save the Children. Pored slabih rezultata SAD u naseljavanju iračkih izbeglica u periodu 2003-2007. sto je 1/4 svih raseljenih Iračana.21 dolara novčane pomoći po osobi. je nešto malo preko 28 miliona ljudi. koja je 4-ta po veličini razmere. to ministarstvo je objavilo odluku o pomoći Gruziji od milijardu dolara (Raseljena lica su prvi prioritet nove pomoći SAD Gruziji od 9. i nije ograničen samo na onih 215 hiljada raseljenih Gruzina.077. Treće. i 2007. a u proseku 40 miliona godišnje (suma za 2006-2007).330.000 (najniža procena) do 1:100. Niska procena od 5 miliona iračkih izbeglica veća je od ukupnog stanovništva Gruzije.00 dolara po glavi stanovnika za ovu fiskalnu godinu. SAD bi trebalo da private 1. Međutim. novac je određen za "Gruziju". dok SAD. tvrdnja da trenutna pomoć SAD Iraku "pokazuje predanost sa naše strane" može biti procenjena prema: (a) Prihvatu iračkih izbeglica od strane SAD upoređenim sa prihvatom ostalih zemalja. Ova i ostala poređenja ukazuju na SAD kao prosečnog izdvajaoca finansijske pomoći Iraku. spadaju Refugees International. daje od 1:38. (d) Pomoći po glavi stanovnika od strane SAD prema izdacima za rat u Iraku. Septembra 2008.000 (najviša procena) u fiskalnoj 2008. Drugo. pod Pozivi & Fondovi. godini. bila sve ukupno manja od 1/3 sume koju je odredio Stejt Department.9 miliona Eura). preuzimaju najmanje. postoje geografski i kulturni razlozi zašto se Iračani iseljavaju u zemlje sa kojima se graniče pre nego u SAD. jednu od najudaljenijih zemalja. iako ne navodi koja suma je stvarno za to bila namenjena. Da bi SAD sustigle Siriju trebalo bi da prihvate 23. Prema CIA-inoj Svetskoj Knjizi Činjenica broj stanovnika Iraka za 2008. kao i Scialabbainog izostavljanja nedostignute kvote za 2007. što iznosi. priložena. Ali čak i pretpostavljajući da je tvrdnja SAD o 318 miliona dolara pomoći tačna. rezultat SAD od 2003.000 Iračana – 1. sa populacijom koja je 1/75-ina SAD izdvojila je po glavi stanovnika gotovo isto za novčanu pomoć Iraku (2. dok je Kanada. Da bi sustigle Švedsku. iako je teško utvrditi tačnost ovih brojki). 570 miliona će biti podeljeno u 2008. (c) Dok pomoć SAD Iraku po glavi stanovnika može biti uporediva sa nekim zemljama. u poređenju obećane novčane pomoći po glavi stanovnika između 48 . od kojih je polovina izvan Iraka. godinu. Prvo. a premašena od strane drugih. Od 1 milijarde dolara pomoći određene za Gruziju. Prema Departmentu. to je malo više od 1. što je razumljivo. uprkos Scialabbainoj tvrdnji. zahtevati da SAD prihvate broj izbeglica malo manji od celokupnog broja stanovnika Iraka bi bilo preterano. godine podbacuje daleko ispod njihove odgovornosti i moglo bi se čak reći da ukazuje na zanemarivanje krize.684 puta više nego što je urađeno od 2003. ili jednostavno zajamčena. pokazuje da je pomoć SAD Iraku do 15. septembra). Očito je da postoji limit za ovakvu vrstu poređenja. u i izvan Iraka. (b) Pomoći Iraku od strane SAD upoređene sa pomoći drugih zemalja. koja je izdvojila 300 miliona USD između 2003. Tri dana pre izveštaja Stejt Departmenta o iračkim izbeglicama. (c) Pomoći Iraku od strane SAD nasuprot pomoći SAD drugim zemljama. SAD imaju ne samo jedan od najnižih brojeva prihvata od 2003. po glavi stanovnika. Irska. došla do 1.000 Iračana. nego takođe i jednu od najnižih razmera po glavi stanovnika u poređenju sa ostalim zemljama. i onih 215 hiljada raseljenih Gruzina iznose ispod 5 % raseljenih Iračana. Uzimajući u obzir procene UNHRC o potrebama raseljavanja Iračana za 2009. iz svog izveštaja. godine (14. ona je daleko najveći davalac pomoći Gruziji. (Napomena: Pretraga preko ReliefWeb-ove Finansijske Pretraživačke Službe (FTS). i da je njihov doprinos "porastao na više od 318 miliona dolara za ovu fiskalnu godinu". stvarni broj iračkih izbeglica mnogo je manji od 23 miliona potrebnih da se sustigne izbeglička stopa prihvata Sirije.000). (b) Stejt department tvrdi da su SAD "najviše doprinele programima koji pomažu raseljenim Iračanima od 2003". podaci ukazuju da mnoge druge zemlje preuzimaju. više nego pošten deo tereta. do danas.

po kome će na teret budžeta preći 20 odsto najboljih samofinansirajućih studenata koji skupe potreban broj bodova za upis naredne godine.000 dolarske pomoći za rat (najniža procena). "određenim nevladinim organizacijama". čine ovo poređenje ekstremnim u svojoj skali i stoga ilustrativnim.cyber-multikultura. a centralne beogradske ulice zatvarane su za saobraćaj. a njihova delegacija je nadležnom Odboru za prosvetu podnela protestno pismo. i Iračana koji brzo postaju jedna od najvećih izbegličkih populacija zahvaljujući ratu SAD. i neko bi lo- gično mogao zaključiti da su SAD manje zainteresovane za stvaranje boljih životnih uslova za Iračane. Da. kombinacija Gruzina koji brzo postaju jedni od najvećih primalaca finansijske humanitarne pomoći SAD po glavi stanovnika. SAD ambasadama. izbeglice i migracije (PRM). lopovi“. Studenti su se uputili na Plato ispred Filozofskog fakulteta gde su održali protest.Više stotina studenata Filozofskog fakulteta. od kojih trećina civila. 16. sa nekoliko različitih zahteva. ■■■ 49 .Z SVET ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ AVGANISTANSKI PREDSEDNIK KARZAI UPUTIO APEL BUDUĆOJ AMERIČKOJ ADMINISTRACIJI AVGANISTAN . zdravlje. Foley) opisao je proces ulaska Iračana u SAD kao "pouzdan". jemstvo za pomoć Iraku "dostiglo nove visine". Odatle su krenuli u protestnu šetnju. "sužen". obrazovanje. on potvrđuje da "mašina radi". podrška članovima porodice.30 prošlo je pored zgrade Skupštine. jer je reč o studentima sa više fakulteta. sanitarije. Nezavisni posmatrač bi mogao shvatiti proces kao lavirint dizajniran da drži Iračane izvan pre nego da ih pusti unutra. Kako je ranije rečeno u studentskim organizacijama. protestuje i zbog naplate bodova. a povod za protest je i režim studiranja za studente upisane po starim programima. nalaženje poslova. i pružanje zdravstvene zaštite – većinom stvari koje su SAD uništile u njihovoj domovini. 12 milijardi. vodu. Procene idu od 9. Viši koordinator za pitanja iračkih izbeglica. . i prekomorskim i domaćim". Može se prigovoriti da nam ovo pojedinačno poređenje ne može reći mnogo.000 dolarske pomoći za rat (najviša procena) u fiskalnoj 2008. "usmeren".Prestanite sa ubijanjem nedužnih! U seriji američkih vazdušnih napada ove godine ubijeno je najmanje 150 avganistanskih civila. Najočigledniji zaključak koji neko može izvesti jeste da SAD više vrednuju ljudski život tamo gde njihove geopolitičke ambicije nailaze na protivljenje. godini. a svakako da jemstvo pomoći Gruziji to jeste. OKTOBAR 2008. Nakon ulepšavanja finansijske potpore SAD iračkim izbeglicama u izveštaju Stejt Departmenta od petka. počev sa sankcijama od pre 18 godina. Proces je "sužen" još više sa "Odeljenjima prekomorskog procesiranja" (OPE). ništa od toga nije toliko impresivno kao to koliko građani SAD plaćaju po stanovniku za izdržavanje rata i okupaciju Iraka. a više za vođenje rata kod njih. To je po glavi stanovnika (u odnosu na pomoć Iračanima) srazmerno 1:38. Taj isti bi takođe mogao zaključiti da je ovo razlog zašto Iračani u mnoštvu napuštaju Irak. Iako je rečeno da je za fiskalnu 2008. ponovo našli ispred parlamenta. i "vladinim i nevladinim partnerima. poginulo je u sukobima u Avganistanu ove godine pošto su talibanski pobunjenici pojačali kampanju u cilju svrgavanja Karzaijeve vlade i proterivanja stranih vojnika iz zemlje. Fakulteta političkih nauka. Ovo poređenje ilustruje ogromnu razliku. Studenti su nezadovoljni time što je Vlada usvojila amandman Jagode Jorge (ZES) na Predlog za izmenu Zakona o visokom obrazovanju. čime je ozbiljno ugrožena podrška javnosti te zemlje prisustvu više od 60. Veterine i Arhitekture oko 13. Gruzina i Iračana 121 USD:11 USD u korist Gruzije. i kulminirajući sa trenutnom i tekućom okupacijom. Oko 15 sati oni su se. Mnoge agencije iz kojih se sastoji ova "usmerena" "mašina" uključuju SAD Program za prihvat izbeglica (USRAP). Saobraćajnog fakulteta.org ■■■ ■■■ STUDENTSKI PROTEST U BEOGRADU BEOGRAD. Ambasador Džejms B. Deo studenata koji se juče okupio. zvaničnog organizatora protesta zasad nema. To je između 114 milijardi i 300 milijardi dolara godišnje. i iako priznaje da odobrenje useljenja može potrajati do 6 meseci. zviždali i skandirali „lopovi.00 dolara po jednom Gruzinu na prema 11. sve do 1:100.5 milijardi. itd. vi profitirate“. SAD su definitivno najzaslužnije za njihovo skoro kompletno propadanje. sve do 25 milijardi mesečno u ovoj godini za plaćanje rata u Iraku. ili od 38 do 100 hiljada dolara godišnje po stanovniku SAD. Avganistanski predsednik Hamid Karzai izjavio je da je stradanje civila glavni izvor napetosti u odnosima te zemlje sa Sjedinjenim Američkim Državama i pozvao novoizabranog predsednika Baraka Obamu da prioritet njegove politike bude prestanak ubijanja nedužnih ljudi u Avganistanu. to je 121. ■ Prevod CYBER MUЛТИКUЛТURA http://www. Foli (James B. (d) Dok se govori da pomoć SAD Iračanima zasniva programe za hranu. SAD Odeljenje domovinske bezbednosti (DHS) i njegovu SAD Službu za državljanstvo i imigracione usluge (USCIS).00 dolara po Iračanu za 2008. obrazovanje.000 ljudi.000 NATO i koalicionih snaga Oko 4. Međutim. Ono malo Iračana koji se probiju do SAD suočeno je sa trenutnim preprekama kao što su jezičke barijere. uz transparent „Mi studiramo. odnosno nedostajućih EPSB bodova na pojedinim fakultetima. SAD Ministarstvo Državnog (DOS) Ureda za stanovništvo.

Namera je da se ponudi paket poreskih ustupaka. koju sam proizvodi. predstavlja jedan sveobuhvatni teorijski okvir za analizu krize modernosti. bili su uspešni u razaranju zajednice. Takav pristup neizbežno podstiče zavisnost od spoljašnjih ’’eksperata” i ’’resursa”. i pojačavajući centralizaciju vlasti i vođenje politike od strane ljudi izvan same zajednice. pomogao je izgradnju temelja modernog pokreta za radikalnu ekologiju. filozofiju prirode. Problem je u metodologiji. istoriju. prazan prostor kojim odjekuju neurotični individualizam zapadnih društava i kolektivno beznađe istočnih. fokus na apsorbovanju zajednica u glavne tokove dominant n e kulture. a sa tim i drugim radovima. tako je dominantna kultura našeg doba samo sistem kontrole pomoću eksploatacije i manipulacije. Nepotrebno je reći da svi ovi ciljevi moraju biti inkorporirani u svaki značajniji pristup društvenom razvoju. što može dovesti samo do eksploatacije. koji na zajednice gleda kao na bojna polja na kojima se moraju iskorišćavati ’’strateški resursi”. Možda je najbolji način da se njegovo definisanje započne u tome što će se najpre reći šta on nije. uticao je na antinuklearni pokret i osnivanje ranog političkog pokreta Zelenih. On poziva na b i r o k r at s k u inter venciju masovnih razmera da bi se unapredili obrazovanje. uključujući ekologiju. kako ju je razvio Marej Bukčin1. svojim podužim esejom "Problem hemikalija u hrani" iz 1952. i levicu. Kao autor i govornik. razvoj zajednice nije isporučivanje usluga profesionalaca stanovništvu kojem su one potrebne. na kom je držao predavanja svakog leta. Oni predlažu politiku ukorenjenu u investiranju privatnog sektora i efektu ’’kapanja bogatstva”. U značenju u kom ja koristim taj termin. zdravstvena zaštita. povećavajući potčinjenost dominantnoj kulturi. vakuum koji razvoj zajednice mora da ispuni. a ne njihovom razvoju. urbane studije. Oblici koje ta eksploatacija i manipulacija uzimaju. često pun nesvesne žudnje za ponovnim povezivanjem. to se često izvrgava u oblik društvene kontrole. bio je prvi manifest tog tipa napisan na bilo kojem jeziku. Pomogao je popularizaciju organskog baštovanstva. to jest da subvencionira njeno potčinjavanje. takođe. sniženih standarda Kao što su imperijalne kulture prošlih vremena bile više model dominacije nego izvorni oblik socijalizacije. (prim. Tokom 1950-ih.Z VIZIJA I STRATEGIJA Danijel Šodorkof Socijalna ekologija i razvoj zajednice odnosa prema prirodi i drugim ljudima. stanovanje. ekonomske prilike i drugi aspekti društvenog života. dominacije. To je tradicionalni model koji su decenijama zastupale profesionalne agencije za razvoj. Ovaj pristup vodi razvlašćivanju zajednica i građana. I ovde je. i dezintegracije zajednice. Ona je možda prvi takav sveobuhvatni pristup posle Marksa. Predlažu se domaće ’’zone preduzetništva” koje će preslikavati dominaciju korporativnog investiranja nad nacijama Trećeg sveta. šireg učestvovanja i oslanjanja lokalne zajednice na sopstvene snage. i počasni profesor na Ramapo koledžu u Nju Džersiju. u procesu kojim se se ovi plemeniti ciljevi ostvaruju. Vitalni činilac tako duboke transformacije leži u povezivanju socijalne ekologije sa razvojem zajednice. diverzifikaciju poljoprivrede. a nedostaju mu čak i one dobre namere koje nosi pristup ’’rata protiv siromaštva’’. Jedan je od osnivača Instituta za socijalnu ekologiju. posebno marksizam i anarhizam. Socijalna ekologija. upozorio je na hemikalizaciju poljoprivrede i životne sredine. njih servisa za isporuku. Ključ ove strategije je u tome da nudi podsticaje privatnim preduzećima da ’’razvijaju” zajednicu. Z redakcije) Tradicionalni pristupi razvoju zajednice Društveni razvoj ili razvoj zajednice je često zloupotrebljavan koncept. ali nisu mogli da je zamene. To je model ’’rata protiv siromaštva’’. u Sjedinjenim Državama i Nemačkoj. To shvatanje je reakcionarno do srži. napisan 1964. U krajnjoj liniji. To je taj vakuum. Razvoj zajednice ne možemo shvatiti ni na način na koji ga je predstavila Reganova administracija. Njegov manifest radikalne političke ekologije ("Ekologija i revolucionarna misao"). Vrhunsko obećanje socijalne ekologije jeste ponovno uspostavljanje harmonije između kulture i prirode. ishrana. i predlaže rekonstruktivnu praksu koja obećava temeljan preobražaj ljudskog 1 Marej Bukčin (1921-2006) je sedam decenija bio aktivni učesnik levičarskog političkog pokreta i napisao je gotovo dva tuceta knjiga koje se bave širokim spektrom tema. Ostavili su vakuum. Ka holističkom pristupu Istinski razvoj društvene zajednice ne može počivati na temeljima spoljaš- 50 . podstičući dalju homogenizaciju zajednica. Ova zavisnost osujećuje stvaranje autohtonog vođstva. i drugih problema životne sredine.

sa ciljem da se privatno preduzetništvo namami da investira u ekonomski zapostavljene zajednice. 2. postojalo je i mnoštvo napora autohtonog razvoja zajednica. kao i gubitka kontrole zajednice nad sopstvenim važnim resursima. Uz institucionalizovane pristupe opisane tokom prethodne dve decenije. Ovde je definicija razvoja zajednice .da će sa stolova obogaćenih pojedinaca početi da kaplje i u zajednicu. Mnoga njihova nasto- janja i pristupi promenama podudaraju se sa onima iz socijalne ekologije. teorija prema kojoj je organizam kao celina mnogo više od skupa delovanja svih njegovih delova i kao celina usmerava sve fizičko-hemijske životne pojave. iz prirode i iz ’’primitivnog društva”: integrativni karakter života. i na specifične programe stanovanja i obuke za zapošljavanje. koji će integrisati sve elemente zajednice u povezujuću dinamiku kulturnih promena. tako i u organskim zajednicama. ili se moraju stvoriti novi oblici? Kako se primarne neposredne veze. to se postiže po cenu kulturne tradicije. predstavlja slučaj o kome je ovde reč. verovanja u brze intervencije tehnike. Svakodnevni život zajednice treba da bude pažljivo analiziran. jaka je i zahvatila je i razvojne napore zajednice. kao i eliminacija mera protiv zagađivanja okoline i garantovane minimalne nadnice. No stvarnost je u tome da. Kada su one jednom prepoznate. a da povećanje prihoda predstavlja razvoj zajednice. a onih nekoliko koja su ipak uspela. Z redakcije) 51 . a koji su nefunkcionalni? Postoji li tradicija uzajamnosti i kooperacije koja može da pomogne zajednici da ostvari svoje ciljeve. odbori za planiranje i urbanizam. polazna je tačka razvojnog procesa. ’’urbanistička obnova” kroz gradsko planiranje. Tendencija našeg društva da traži tehničke intervencije. politička. planeri su uporno nametali nove prostorne odnose naseljima. izvesna getonaselja su sada zakrčena zarđalim solarnim kolektorima. i zdrave životne sredine. Tokom istorije. i grafitima prekrivenim staklenim baštama. tehnološka rešenja za ono što su u suštini društveni problemi. u suviše velikom broju slučajeva. kojima se pružala pomoć da pokrenu i učvrste sopstvene male biznise. Ovi napori su uveliko bili usredsređeni na pitanja učestvovanja zajednice i kontrolu lokalnih institucija. koja je trebalo da se razvija. mogu obnoviti u kontekstu savremene zajednice? Postoji li tu neka politička sfera koja bi se mogla proširiti i/ili transformisati tako da da više moći zajednici? Gradski 2 Holizam – 1. Postoji tradicija koja priznaje holističku prirodu dizajna zajednice. psih. razvoj zajednice nije stvar dizajna. posmatranje i proučavanje pojedinih stanja psihe u okviru celine. koje su karakterisale predbirokratska društva. očekujući da će njihovi na- crti stvoriti zajednicu. Koji odnosi funkcionišu. ljudi su shvatili da dizajn mora da se uklopi u društveni život zajednice da bi poboljšao kvalitet života. umetnička. Zbog toga. kako u prirodnim ekosistemima.ekonomska. Da. iz perspektive socijalne ekologije. vetrenjačama koje ne rade. Još jedan tradicionalni pristup razvoju zajednice. od kojih su neki doživeli više uspeha. kohezije zajednice. socijalna ekologija izvlači važan princip iz oboje. Dominantna kultura ima fragmentiran i izolovan društveni život u udaljenim područjima iskustva. (prim. dobro je dokumentovan. budući da nisu mogla da izdrže konkurenciju korporacija koje su raspolagale neuporedivo boljom opremom i boljom organizacijom. Istinski razvoj zajednice. Alternativna tehnologija dobila je centralnu ulogu u mnogim pilotprojektima razvoja zajednica za vreme Karterove administracije. imala je iste neslavne rezultate. razvojni proces mora da proistekne iz samosvesnog razumevanja njihovih međusobnih odnosa. Neuspeh ambicioznih planova rehabilitacije širokih područja. ekonomska.Z VIZIJA I STRATEGIJA zdravstva i osiguranja. Ovde. I ovde su u osnovi ležala slična očekivanja prosperiteta . mora biti holistički2 proces koji integriše sve aspekte života zajednice. Rezultat je povećana socijalna raslojenost unutar zajednice. Socijalna. moguće je kreirati holističke pristupe razvoju.biol. ’’Tehnološko rešenje” razvoja lokalne zajednice nije nikakvo rešenje. Stvarnost crnog kapitalizma jeste da je većina tih preduzeća propala. iako takav pristup možda može dovesti do toga da pojedini članovi zajednice imaju veće prihode. Ali je model uvođenja. Grandiozni planovi urbanističke obnove bili su odraz tehnokratskog mentaliteta kojim je prožeta naša civilizacija. Ponovno otkrivanje organskih veza između ovih područja. bio ekspertsko postavljanje tehničkih sistema bez značajnijeg učešća zajednice. da zaposlenost znači prihode. etička i duhovna dimenzija . Mnogo benigniji oblik razvijanja privatnog sektora bio je isproban ranih 1970-ih pod oznakom "Crni Kapitalizam". Uvođenje ’’alternativnih tehnologija” u šeme razvoja zajednica 1970-ih. Kao rezultat. Tu su napori bili usmereni prema individualnim preduzetnicima iz same zajednice. donela su prosperitet samo svojim vlasnicima i šačici njihovih zaposlenih.moraju biti sagledane kao delovi celine. Zasnovana je na pretpostavci da će biznis doneti zapošljavanje. ali nju uveliko ignorišu tehnokrati koji zastupaju profesionalno planiranje. kao što su školski odbori. One moraju sadejstvovati jedna sa drugom i podupirati jedna drugu. I dok arhitektura i planiranje mogu da pomognu učvršćivanju određenih društvenih odnosa.

identifikacija sa mestom. osećanje pripadanja i podrške. skupštine mesnih zajednica za planiranje. zajedničke istorije i sudbine — teško se postiže. kulturne tradicije. Ekonomski razvoj. Ostavili su vakuum. družine. Time se ne želi poreći postojanje imperijalnih kultura u prošlosti. tako je dominantna kultura našeg doba samo sistem kontrole pomoću eksploatacije i manipulacije. koji nije ukorenjen u sveobuhvatnom razumevanju zajednice. prazan prostor kojim odjekuju neurotični individualizam zapadnih 52 . oblikovani su prirodnom sredinom kao što i sami pomažu njenom oblikovanju. a ne ekonomije. jesu protivteža potiskivanju od strane dominantne kulture. zadružno upravljanje zemljištem. skoro uvek ignorisane u tradicionalnim pristupima razvoju. Baš kao što su imperijalne kulture prošlih vremena bile više model dominacije nego izvorni oblik socijalizacije. privreda zajednice. dopušta nam da razumemo sve ono što je civilizacija izgubila. kosmologije. U slučaju moderne metropole. Ovo je u podjednakoj meri tačno za plemenske zajednice. jesu vitalno važni aspekti projekta. malom gradu ili urbanom naselju. renesansne evropske gradove i moderne metropole. Tragajući za modelima ekološke društvene organizacije. već se priznaje da su one postojale kao model dominacije.Z VIZIJA I STRATEGIJA Oslanjanje na sopstvene snage prepoznaje i ohrabruje međuzavisnost zajednica. sistem ugnjetavanja odozgo koji je cedio poreze iz lokalne zajednice. koje je ležalo skriveno ispod glazure imperije. duhovnih verovanja. iz perspektive socijalne ekologije. Ko poseduje i kontroliše proizvodne resurse zajednice? Šta ona može da uradi da bi razvila svoju materijalnu bazu. Svi ovi elementi moraju biti udruženi da bi se obezbedila osnova razvoja. murali zajednice. skupovi. predlaže se da odvojimo slobodarske principe primitivnih društava od njihovog sujeverja. Osećaj širine i organska vezanost za određenu prirodnu sredinu bili su središte izvornog senzibiliteta koji je oblikovao život zajednice milenijumima. bili su uspešni u razaranju zajednice. Oblici koje ta eksploatacija i manipulacija uzimaju. ritualnih formi. i zdravo poštovanje raznovrsnosti. i neznanja. grčke polis-e. Odakle zajednica izvodi svoje vrednosti. mobilnost i pluralizam. zadruge proizvođača. Ali briga socijalne ekologije jeste razvoj zajednice. a ključni deo tog zadatka jeste identifikacija međuljudskih veza i ponovno uspostavljanje osećaja za mesto. Međutim. saradnja. kao i njeni produkcioni odnosi. posebno u društvenom miljeu koji naglašava individualizam. posebno u ključnim oblastima proizvodnje hrane i energije? Kako se tehnologija može koristiti u tom procesu? Postoje li funkcionalni ili zapušteni kooperativni oblici ekonomije ili tradicije koji bi mogli biti stavljeni u praktičnu upotrebu? Zadruge za hranu. ksenofobije. decentralizaciju političke sfere. gradove Mesopotamije i Mezoamerike. međutim. društvene mreže kao što su klubovi. Slom lokalne zajednice i totalno potčinjavanje kulturi dominacije jesu ono po čemu je naše vreme jedinstveno. i kulturni identitet.jesu sredstva koja bi se mogla revitalizirati kroz proces razvoja zajednice. tehničkih veština i znanja zajednice – od suštinske je važnosti. Stvaranje senzibiliteta zajednice — samoidentifikacija ljudi sa mestom. ali nisu mogli da je zamene. svoju etiku. može vrlo lako imati dezintegrativni efekat. Integracija veza među članovima. osećaj zajedništva. kreditne zadruge . istinski sadržaj odnosa zaklonjen je posredujućim delovanjem moderne tehnologije i naporima da se ’’gospodari” svetom prirode. i klike. i narodni referendumi . mitova. i da je kooperativni potencijal ljudske vrste mnogo veći nego što bi civilizacija želela da verujemo. međutim. Duhovni element zajednice je isto tako važan za razvojnu matricu. I oblik i senzibilitet zajednice. elementi od suštinskog značaja za razvoj zajednice. i principe koji usmeravaju razvoj? Kakva je njena kosmologija? Kako ona dobija inspiraciju potrebnu da istraje u dugom. Još uvek u sebi nosimo potencijale koherentne zajednice. Kako se postojeće strukture vlasti odnose prema procesu razvoja zajednice? Ponovno preuzimanje politike od strane zajednice i stvaranje aktivnog građanstva su. Negovanje vrednosti kao što je individualnost ukorenjena u zajednici.daju mogućnosti u ovoj oblasti. a ja ovde koristim taj termin u širem smislu. teškom procesu kulturne rekonstrukcije? Društvena stvarnost. uključujući i porodičnu strukturu. folklora. ako su potpuno integrisani u razvojni proces. Ljudski razvoj i kulturna evolucija nisu linearni procesi. zajednička zemlja. Ovi odnosi leže u osnovi mnogih formalnih elemenata zajednice i otvaraju najčistiji prilaz primarnim vezama koje treba da budu obnovljene. ulogu žena. Kako umetnost može biti od pomoći u zajednici? Poezija. okružna udruženja. Na primer. Primitivnost. konkurenciju. takođe moraju biti istraženi. ritualna drama i literatura mogu pomoći stvaranju jedinstvenog identiteta i povećati senzibilnost zajednice. primarni zadatak u procesu razvoja zajednice jeste oživljavanje lokalne zajednice. političkih udruženja. socijalna ekologija prihvata da moramo svesno razmotriti istoriju da bismo shvatili sopstveni potencijal. Ovi nadekonomski faktori su kritične komponente. bilo da je reč o ruralnom seocetu. muzika. Naivno je pretpostaviti da je sve bilo dobro u primitivnom svetu. ali naglašava jedan etos ekološke održivosti u oblastima proizvodnje i potrošnje. Ove lokalne zajednice su nastavljale da pružaju koherentan okvir društvenom životu svojih stanovnika. Prema tome. senzibiliteta koji je počeo da se ruši tek u sasvim nedavnoj prošlosti. saradnje. kao komparativni model.

Bavljenje stvarnošću sa voljom da se ona promeni. industrije. otvara novi svet mogućnosti.holistički. Jer. njihova je briga bila kako da izgrade sredinu koja zajednicu čini moćnijom. decentralizaciju političke sfere. Ovoj tradiciji socijalna ekologija dodaje svesno ekološku perspektivu. koja je postala birokratizovana i profesionalizovana. da bi tako ostvarile vrhunsko jedinstvo u različitosti. Tradicija je našla još eksplicitniji izraz u radu ruskog anarhiste Petra Kropotkina. Socijalna ekologija predlaže da takve konfederacije mogu da obrazuju ’’zajednicu zajednica”. i raditi na uravnotežavanju resursa među zajednicama. Zajednice moraju povratiti u svoje ruke javnu sferu. međutim. tendenciju povlačenja pred problemima stvarnosti u maglovitu zemlju u oblacima i njen apstraktni ’’nacrt”. nastavak one tradicije utopijskih socijalista iz 19 veka. U sopstvenim ciljevima. foruma koji su decentralizovani. Alati i tehnike potrebni za razvoj zajednica kao jedinstvenih kulturalnih entiteta. duha. Socijalna ekologija ne predlaže nekakvo apstraktno idealno društvo. participativni i demokratski. ideal se promeni. i emocionalne raznovrsnosti. koju sam proizvodi. socijalnog diskursa.Z VIZIJA I STRATEGIJA društava i kolektivno beznađe istočnih. socijalna ekologija ponavlja svrhu same prirodne evolucije: kretanje prema uvek sve većoj kompleksnosti međuzavisnih mreža života. Mora se obrazovati konfederacija koja će pomagati koordinaciju zadružnih aktivnosti između zajednica oslonjenih na sopstvene snage. Oslanjanje na sopstvene snage prepoznaje i ohrabruje međuzavisnost zajednica. već jedan evolutivni proces razvoja koji nikada neće biti u potpunosti dovršen. u najvećoj mogućoj meri. i zdravo poštovanje raznovrsnosti. Ovaj utopijski pogled oslanja se na samosvest zajednice. Samosvest mora biti ukorenjena u punom učestvovanju građana u odluči- vanju. Iako su njihovi planovi sadržali i neke elemente fantazije. komonvelt koji može obuhvatati lokalni. već su dostupni. uz intergrisanje poljoprivrede. i šire. vakuum koji razvoj zajednice mora da ispuni. često pun nesvesne žudnje za ponovnim povezivanjem. zasnovanih na konceptu ekološke održivosti i lokalnog oslanjanja na sopstvene snage. participativan i integrativan . pa čak. To. Upravo je utopijski proces . Ta ’’ovlašćenost”. na njenu sposobnost da svesno planira svoju budućnost i ostvaruje te planove. Socijalna ekologija isto tako proklamuje ideal lokalnog oslanjanja na sopstvene snage i zavisnost od autohtonih resursa i talenata. poezije. To je taj vakuum. Decentralizovane tehnologije za proizvodnju električne energije po meri lokalne zajednice mogu pomoći ostvarivanju ove vrste holističkog razvoja zajednice kakav predviđa socijalna ekologija. čim se približimo idealu. Utopijski elemenat u procesu razvoja zajednice ne treba pogrešno protumačiti. ali naglašava jedan etos ekološke održivosti u oblastima proizvodnje i potrošnje. ona isto tako prepoznaje i moć utopije kao inspiracije i orijentacione tačke u procesu menjanja sveta iz dana u dan. u reintegraciji politike u svakodnevni život zajednice. Socijalna ekologija shvata ograničenja utopije kao plana. Ali. osećanje moći . ne znači ’’samodovoljnost”. regionalni i kontinentalni nivo. administrirati te funkcije međuzavisnosti koje su prihvaćene. kao što su bili Oven (Owen) i Furije (Fourier). u Furijeovom slučaju. To je najdublja tradicija utopijskog mišljenja.može se pojaviti jedino kroz stvaranje pravih foruma za planiranje i utvrđivanje politike. Moguće je da će stare forme biti upotrebljive ili da će biti potrebno da se stvore nove forme. ali bez inicijative aktivnog građanstva ni jedna forma neće poslužiti kao sredstvo samoosvešćivanja zajednice. stanje u kojem nijedna zajednica nije postojala još od Neolita. So- 53 .taj koji mora da uobliči praksu razvoja zajednice.

na primer. Ovakvo stanje je visoko osetljivo na mnoštvo kriza kao što su parazitima ugrožena žetva. anonimnošću (anomie) i otuđenjem. U Loisaidi postoji preko stotinu slobodnih placeva. grad dominira selom. uslediće katastrofa. rugla za oko i pretnja za zdravlje. Grad Njujork. hranilišta za pacove i ’’cenzurisane” bube. zelenih prostora. Prevladavajuće ruralne vrednosti koherentne zajednice zamenjene su. Grčki polis Atinu. uglavnom. ovi placevi. Ljuljaške su napravljene od odbačenih cevi i starih automobilskih guma.Z VIZIJA I STRATEGIJA larna energija. crpeći iz njega resurse za sopstvenu potrebu. doprineće razvoju novog osećanja zajedništva. U okruženju od betona i propalih stambenih zgrada za izdavanje sirotinji. Jedna od mera održivosti i oslanjanja na sopstvene snage leži u odnosu između grada i sela. nudili su vredan prostor za rekreaciju. sačinjavali su centralni grad i poljoprivredna oblast oko njega. obrazovanje. U istoriji. permakultura (samoodrživih poljoprivrednih sistema). Ovakav oblik proizvodnje hrane takođe ima razorne ekološke učinke kao što su degradacija zemljišta. Većina placeva pripadala je gradu Njujorku. kroz inicijative zajednice. Seoskogradski kontinuum Roberta Redfilda. Čak i u naše doba. može obezbediti održivu materijalnu bazu zajednici oslonjenoj na sopstvene snage. koje su postale glavno mesto međugeneracijskog povezivanja. dobijao je većinu svoje hrane sa Long Ajlenda i iz Nju Džerzija. Uputili su protest gradu. Postojale su mlečne farme na Stejten Ajlendu i farme pilića u Bruklinu. Lokalni aktivisti prepoznali su ovaj potencijal i započeli samosvojan razvojni proces. Srednjevekovna komuna je integrisala vrtove unutar svojih zidina. itd. La Plaza Cultural. Drugi su pretvoreni u igrališta. Dozvolite mi da opišem način na koji je. sve su to paradigme koje izražavaju društvenu podelu koja se reflektuje i u naše vreme kroz gotovo totalno otuđivanje zajednice od njene prirodne baze. Jedan od placeva pretvoren je u kulturni centar pod otvorenim nebom. koja se zasniva na alternativnim tehnologijama i naprednim. koji nije činio ništa da ih dovede u red. ponovno uvođenje organskog sveta u uglavnom sintetičku sredinu grada. u kome su populacioni centri u održavanju svakodnevnog života zavisni od hiljadama milja udaljenih proizvođača hrane. parkova hrane. Jedna takva akcija u početku može biti ukorenjena u čisto materijalnom području. nestašica energije i poremećaji u transportu. a reciklirani materijali iskorišćeni su za njihovo opremanje. značajan procenat zemljišta u naselju. Loisaida je portorikanski deo njujorškog Donjeg Ist Sajda. kao i rascep između grada i sela koji je zapazio Marks. Oni su bili deponije zasute gomilama šljunka. Ako se bilo koji od ovih poremećaja pojavi. bili su prava pošast za zajednicu. akvakultura i permakultura . parazitski zahtevajući energetski subvencionirane oblike hortikulture i transporta za sopstvenu egzistenciju. Imajući u vidu humano odmerenu veličinu zajednice. a sami su očistili placeve i počeli da ih koriste. grad se silno oslanja na selo. organizujući stanovnike da očiste placeve i stave ih u konstruktivnu upotrebu. Neke su pretvorili u "džepne (vestpocket) parkove". pozorišne trupe i lokalni muzičari davali svoje predstave. gubitak genetske raznovrsnosti. Propadanje zajednice proističe iz ove osnovne promene vrednosnog sistema. Ljudi iz Loisaide udružili su kritičku analizu svog problema sa direktnom akcijom. do 1950-ih. regionalna poljoprivreda je uništena. a mnoge su komercijalno dostupne. nematerijalne aspekte. Ovo preobražavanje fizičke okoline i korišćenje veština uzgajanja biljaka i gajenja životinja. postojali su uravnoteženiji odnosi između sela i grada. Tamo gde je grad postao potpuno otuđen od sela kao u savremenom urbanom društvu. ekološki pouzdanim tehnikama proizvodnje hrane. kontrast koji Maks Veber pravi između zajednice (Gemeinschaft) i društva (Gesellschaft). Mnogo se može naučiti iz tog iskustva. zdrave zajednice su ostvarivale ravnotežu između sela i grada. okružnih vrtova. međutim. Sagledani iz perspektive socijalne ekologije. Danas.mogu obezbediti zajednici dobar deo godišnjih potreba za hranom. Sve ove tehnike su dokazane. integracija poljoprivrede i industrije. postoji nezdrav odnos. privredni razvoj i kulturne aktivnosti zajednice. kroz razvojni proces. konkretan primer razvoja zajednice treba da pomogne da ilustrujemo socijalnu ekologiju u praksi. energija koju proizvode vetrenjače. jedan od problema zajednice pretvoren u njen resurs. kao na primer u uvođenju. Ovi placevi su često služili kao opasna ’’igrališta” za decu iz susedstva. Razvijanje zdrave zajednice zahteva ponovno uspostavljanje ravnoteže između grada i sela. podložnost masivnim napadima gljivica i insekata. a sa druge strane. Ostali placevi pretvoreni su u bašte zajednice. gde su stanovnici pokušali da ostvare elemente ovog pristupa sredinom 1970-ih. S jedne strane. Odnosi između grada i sela imaju i druge. a vežbaonice "Jungle-Gyms" podignute od recikliranih greda. kao karakteristikama grada. Etos dominantne kulture usvojio je specijalizaciju funkcija koja je isključila proizvodnju hrane iz većine zajednica. Industrijalizacija poljoprivrede stvorila je opasan centralizovani pristup proizvodnji hrane.sve to nudi mogućnosti za obnovljive i čiste izvore energije. Tehnike proizvodnje hrane kao što je francusko intenzivno gajenje voća i povrća. hidroponici. gde su pesnici. koje će se odnositi prema ovim veštinama kao prema socijalnim vrednostima. Holistički pristup u praksi U ovoj tački razmatranja. Nekoliko placeva 54 . potrebnih da bi se transformisalo fizičko okruženje. koncept koji je uveo Robert Nikols. opremivši ih klupama i posadivši zelenilo. tehnologija bioloških skloništa (bioshelter technology). ovi placevi su predstavljali dragocene resurse zajednice: otvoren prostor. mini hidrocentrale .

uzor samoniklog. Formirana je zadruga za proizvodnju opreme za igrališta od recikliranih predmeta. zemljište. Filozofija ’’napravi mnogo od malo”. Problem je preokrenut u resurs. gde su mladi sticali prva znanja iz agrikulture i ekologije. od autohtonog vođstva koje je analiziralo problem i tragalo za utopijskim (tj. Zajednički savet za planiranje. portorikanskih seljaka od kojih mnogi stanovnici Loisaide potiču. Možda je najznačajniji aspekt pokreta za slobodan prostor bio napredak samih ljudi koji su u njemu učestvovali. obrazovanju. Inicijativa je došla iz same zajednice. ili puno pravo poseda. a obuka za baštovanstvo dovela je do planiranja njegovog daljeg razvoja. poslužio je kao inspiracija pokretu za slobodan prostor u Loisaidi. a njihovo iskustvo u konstruktivnoj društvenoj akciji pomoglo je da se oni sklone sa ulice. predstavlja izazov bazičnim pretpostavkama naše civilizacije. harmoničnom i mirnom svetu. Jedna alternativna samonikla grupa za planiranje. To je doprinelo učvršćivanju identiteta ljudi za koje je doseljenje na ulice Njujorka često značilo traumu. Samo razvijanjem ovakvog izazova. mlade i stare. To su bile jednostavne akcije. Uspeli su da uvuku različite delove zajednice. Učesnici pokreta za slobodan prostor uključivali su se u druge aktivnosti zajednice. ekološki orijentisanog pristupa razvoju zajednice. Socijalna ekologija predstavlja vitalni izvor ideja koje će sve više nalaziti svoj izraz u efikasnoj praksi. ali su njihovi rezultati bili dubinski. kroz izgradnju komercijalnih staklenika za gajenje povrća i voća. Inkorporiranje ideja socijalne ekologije u proces razvoja zajednice pružilo je jasnu demonstraciju moći Bukčinove teorije o napredovanju pokreta za kulturalne promene. Grupe za baštovanstvo oslonile su se na tradiciju Hivara (Jivaro). Ova direktna akcija bila je prvi korak ka unapređenju zajednice. i da bi garantovali njihovo stalno korišćenje kao resursa zajednice. stanovanju i razvoju zapošljavanja. Oni su se borili sa gradom za materijalnu bazu svoje zajednice. čime je ostvarena veza sa živom kulturnom tradicijom.zadovoljstva zbog obavljenog posla. rekonstruktivnim) rešenjem. ■ Prevela Nada Ljubić prisvojile su lokalne škole i koristile ih kao centre za učenje. Najpre su placeve menjali ljudi koji su se ponašali u skladu sa svojom potrebom da rekonstruišu sopstveno životno okruženje. U baštama su gajili sveže. Radili su bez zvanične saglasnosti grada. postala je snaga koja se priznaje u Njujorku. Gradski sastanci održavali su se tromesečno da bi beležili napredovanje pokreta. zahvaljujući svojoj vrlini sveobuhvatne vizije i svojoj istinski radikalnoj prirodi. Nekoliko omladinskih bandi se uključilo u pokret. zdrave. moto Čarasa (Charas). Upravo je taj identitet bio presudan za razvoj jednog uspešnog pokreta za promene u Loisaidi. stekli su osećaj ponosa i ispunjenosti . Uspostavljanje kulturnog trga (Cultural Plaza) stvorilo je jedan otvoren prostor na kome se slavila njujorškoportorikanska kultura Loisaide. koji su često ostajali otuđeni od razvojnog procesa. oni su radili boreći se sa protivljenjem grada. doveo ih je do šire vizije o tome kakva bi njihova zajednica mogla da bude. Moramo nastaviti da razvijamo i artikulišemo njene teorije u holističkom okviru. Nisu tražili rešenje od grada. koordinirali i integrisali njegovo delovanje i razvijali sveobuhvatan plan za budućnost zajednice. radeći na problemima kao što su briga o zdravlju. Ljudi koji su učestvovali u radu. što je donelo zaposlenje i prihode ljudima koji su u nju uključeni. možemo se nadati da ćemo prebroditi našu sadašnju krizu i krenuti ka ekološkom. prvobitno obespravljeni i demoralizovani geto. a u većini slučajeva uspeli su čak i da se izbore za legalni zakup placeva uz simbolične novčane naknade. koja se rodila iz protivljenja zvaničnom gradskom planu za zajednicu Loisaida. Po holističkom pristupu. Preobražaj njihovih zapuštenih parcela. u stvari. jer socijalna ekologija. u nekim slučajevima. stvorili su sopstveno. organske proizvode. što je poboljšalo ishranu i oborilo troškove baštovanstva u zajednici. Preobražaj ovih placeva pomogao je ponovnom uvođenju sveta prirode u ovu geto-zajednicu. a rezultat je bio koristan za zdravlje zajednice. jedne od grupa koje su u tome učestvovale. Oni su povećali oslanjanje zajednice na sop- 55 .Z VIZIJA I STRATEGIJA stvene snage na važan simbolički način. iz ovih jednostavnih akcija proistekli su i mnogi drugi elementi razvojnog procesa zajednice. Stvoreno je nekoliko fondova za upravljanje zemljom da bi ove placeve zauvek sklonili sa tržišta nekretnina.

ali se u ono vreme jesam zabrinula za svoje dve kćeri. jer dok bi dobila platu i otišla u banku u one silne redove da je podignem. Braća od strica i rođeni brat mog supruga su poginuli. godine. kao lider protesta radnika zrenjaninske industrije mesa BEK. Pomenuli ste izvoz u vreme sankcija. išlo se trbuhom za kruhom. posle svih tih ratnih strahota. i niko nije znao gde odlaze. osnovano je ’80-tih godina. Bio je 10 meseci u zarobljeništvu kod Muslimana. eto. gde se i danas nalaze naš Vukašin i Draginja. Ceo njihov život stao je u jedan šleper. to je išlo normalno. dešavala se opšta pljačka u privredi. nestaje u ratnim strahotama. i dever jedan.. mi smo izuzetno bili pogođeni time. da sada kažem državama bivše Jugoslavije. UNPROFOR je dozvolio prenos leševa. već nisam imala dovoljno novca. kolaju priče da je to vlasništvo biv- 56 . koja radi za jednu američku firmu. Sve bitnije razlike među našim sagovornicima. i pošto su počela rovljenja srpskih grobova. da je i dalje izvozila.SUOČAVANJE U drugom izdanju Suočavanja s prošlošću razgovaramo sa pedesetjednogodišnjom Milenom Prstojević. pošto naša carina nije dozvoljavala da pređu granicu. na ratove. Ja sam uvek bila borac i nikada nisam bila plašljiva. AIVA BEK se zvalo. naravno. Razgovor sa Milenom smo započeli pitanjem o počecima krize u BEK-u. mnogi će reći da svaki iskorak ka neposlušnosti sa sobom nosi neprijatno podpitanje da li ste. Njegova supruga. koja je bila ugledna zemlja u svetu. u kojima je i moj pokojni dever poginuo boreći se za to Sarajevo. otišla do pijace da nešto kupim da imaju da pojedu. Za našu sagovornicu “sve je počelo ’90-tih godina. Lično što se tiče mene i moje porodice. jednog od izrazitijih primera “radničke neposlušnosti”. Čak se izvozila i roba koja je bila zabranjena da se izvozi. ali preko naše granice je brat svog rođenog brata i snaju prokrijumčario među kaučevima. i zašto. Delili su ih. menadžeri sa svojim partnerima. a naš cilj je da upravo takva trik-pitanja izbacimo iz aparature suočavanja s prošlošću. ali nas je.. dok smo gledali tamo strahote i raspadanje. Sada. Izvozili smo u Banjaluku. ili sveže meso. ali se ne zna gde je taj novac završio. Ostalo je opterećeno podudarnostima. Danas ne znamo šta je sa tim preduzećem. oni su to radili preko svojih carinika. donosile su se u firmu u džakovima. da je pravila profit. Sahranili su ih na groblju na Ilidži. a jedan brat od strica je na žalost završio kao psihijatrijski slučaj. pa su se oni. Intervju sa Milenom Prstojević U podnožju kapitalizma Onom delu javnosti koji prati radnička gibanja izazvana privatizacijom u proteklih sedam godina. a marke. ne sećam se tačno kada. Milena Prstojević je postala poznata tokom 2007. koji je vojno lice. recimo kao što je čajna kobasica. verovatno potresena i već rovitog zdravlja. Sećam se kako je strašna scena bila kada smo ih sačekali. znači dao je život braneći nešto gde njegova deca danas više ne mogu da se vrate. tridesetogodišnjim programerom u jednoj novosadskoj firmi. Kako se to radilo? Da. pošto je to pripalo Muslimanima. iz Gackog polja. U Makedoniji smo imali mešovito preduzeće. naznačene su u prethodnoj rečenici. jedno pored drugog. kako je to bilo u staroj Jugoslaviji. taj dever koji je vojno lice uradio je ekshumaciju njihovih grobova i preneo ih je tu u selo Međa. Ja sam živi svedok da je industrija mesa BEK bez obzira na sankcije. A u isto vreme kod nas ovde. kada smo gledali kako jedna velika Jugoslavija. Ali tu su se pisale drugačije otpremnice. godine. našli i u Sarajevu. kako ću ih prehraniti. umrla je pet nedelja posle njegove pogibije. Naravno.. Odakle je porodica vašeg muža? Iz Hercegovine. tadašnje devize. A sanduci sa telima su bili sakriveni između kaučeva i zavesama pokriveni. priznajemo. odgovor odveo u neočekivanom pravcu. prethodno bili poslušni. i po svim. i po Hrvatskoj. i Đorđem Palibrkom. sticajem životnih okolnosti. odbornicom Pokreta Ravnopravnost u Skupštini opštine Zrenjanin. pa je drugačije carinjeno. izvozili u Makedoniju. uspeo je da ga vrati u jednoj razmeni zarobljenika”. a mi smo dočekali da ’93. Porodica mog muža je dala četiri života u borbama oko Sarajeva. Međutim.. ali. u vreme one strahovite inflacije bukvalno radimo za jednu marku.

već da idemo na referendum. godine. Sazvali smo skupštinu. jer ništa danas nije postalo transparentno. godine. sem što vidimo da moćnici rade šta hoće. godine puno očekivala. Neki nisu došli za glasanje. Ja sam bila protiv povratka ljudi koji su nas uveli u stečaj. Ništa od dugova se pokrilo nije. On je bio častan i na kraju je sam sazvao zbor. Tada su još na vlasti bili SPS-JUL. referendum je bio 16. i ljudi su se uplašili. Ponovo smo se našli u haosu. ona jednostavno nije mogla da se snađe. Ona se prihvatila obaveze.. jer nakon izlaska iz stečaja više ne bi bio na svom radnom mestu. Jednostavno. da nam kažu kako se BEK nalazi u teškoj situaciji. Da. Sve se to radilo pod firmom „probijanja sankcija“. to je tada bio gospodin Ljuba Slijepčević iz SPS-a. predstavnika Vojvođanske banke iz Zrenjanina Vojvodića. on je dao ostavku. Iz tog stečaja smo izašli sa još većim gubicima. ali su se oslobodili oko 500 radnika. mi smo zaključili ugovor o uslužnom klanju za firmu “Vizelj” iz Padinske skele koja je preko tog zajedničkog posla diktirala prvi stečaj BEK-a. s tim što se radilo i po ugovoru. da on neće moći baš toliko da ima uticaja. čak su bili i penzionisani po sili zakona da bi tamo odlazili da vode poslove. Posle izlaska iz stečaja prestali su da isplaćuju plate. ali ništa ne mogu da uradim. Koliko smo mi u tim vremenima imali informacija. da nigde nisu mogli da nađu pomoć. godine. oni su sve izokretali kao da je on nesposoban. a onda smo na skupštini imenovali za direktora jednog mladog ekonomistu. Tada smo isto postavili jednog mladog ekonomistu. preduzeća su sistematski pljačkana. međutim to je tadašnja vlast zataškala. jer. a po izlasku iz stečaja oko 450. jer mnoga dokumentacija nam nije dostupna. međutim Milidragović je vrlo brzo uspostavio potpunu dominaciju. da ljudi stvarno slobodno. jer sam bila razočarana svim tim ratnim strahotama. 7. tražili su ustvari našu saglasnost za stečaj i objašnjavali nam da će se preduzeće kroz stečaj oporaviti. A haos se dešavao po svim firmama. posle raznih pretnji i šikaniranja. a krenule su priče o nestanku BEK-a. Nismo tražili pomoć. Znači. svi ćutali. dobili su rešenja za stalno. Međutim. jako brzo kad je sela i videla sav taj haos. Došli su predsednik srednjebanatskog okruga i predstavnici banke. Kada se to dešava? To je već 2003. dakle. međutim bivši menadžer Milidragović je iskoristio krizu i preko svog klana u preduzeću ponovo uspeo da ubedi radnike da je najbolje rešenje da on “pomogne” gospođi Ranki oko obavljanja poslova. da direktor Žarko Milidragović nikada nije odgovarao za zloupotrebe u privredi. Spadam u one građane koji su duboko verovali u sve to. Ja sam ’97. godine na zboru predložila referendum o njegovoj smeni. 732 je bilo protiv njega. I da. i od svih ćete čuti istu priču. U to vreme SPS-JUL više nisu na vlasti. Moj šef računovodstva je tada predložio da direktor bude gospođa Mitrović Ranka. ukoliko ne da rešenja za stalno svim radnicima trenutno zatečenim u firmi. Dok su se paralelno vodile porodične tragedije i gubili životi. a istinu o tom haosu na žalost radnici ni danas ne znaju. tako da su u vreme stečaja. Kad smo izašli iz stečaja. neki golf tereni. godina. a bilo ih je negde oko 340. inflacijom. kad se Milidragović ponovo vraća kao savetnik generalnog direktora. propadanjima. Mi samo znamo da su naši majstori tamo išli da rade. i čak je radio kao savetnik stečajnog upravnika. gde sam insistirala da prestane sa selektivnim davanjem rešenja za stalno i da konačno kažu ko je ovom BEK-u potreban i kuda vodi ovaj put za firmu. rekla sam da ljudi zbog šikaniranja neće smeti javno da dignu ruke protiv njega. koji je prethodno bio direktor komercijale i nabavke. juna 2000. da će oni koji su uništavali firme biti dovedeni pred lice pravde. svojom voljom odluče da li mu daju podršku. u međuvremenu. Međutim. Dotle niko nije smeo da zucne. znali smo da roba odlazi preko granice. Ja sam lično očekivala od Gorana Kneževića. Da li ste od novih vlasti pokušali da dobijete podršku da se zaustavi sve to što se u preduzeću dešavalo devedesetih? U početku ne. da će ispuniti ono što su obećavali pre 5. Ja sam od te promene vlasti 2000. ili ne. Pod tim pritiskom. i duboko sam verovala u promene. ali za jako kratko vreme. decembra. 2000. ali mi kao preduzeće od tih deviza nismo imali nikakve koristi. radnicima i samom BEK-u nije. radnici su krenuli u proteste. Na tom referendumu. i odlazili smo kod njega 2005. završili smo u rukama onih koji su nas upropastili. gde god odem meni se 57 . danas sam samo duboko razočarana. svi radnici koji su se trenutno našli u BEK-u. i svako ko bi digao glas protiv njega taj je bio kažnjavan. Njemu su vrata bila zatvorena ako je išao kod predsednika okruga. o nekim golf terenima. ja sam bila kod tadašnjeg vd direktora koji je bio i zadnji stečajni upravnik. Naš bivši direktor finansija. međutim. boljim kolektvima. Đeković Miomir.SUOČAVANJE šeg menadžera Milidragovića. oktobra. već je posle stečaja ostao menadžer. Gde god je otišao da traži pomoć. Tako je došlo do krize koja se završila prvim stečajem BEK-a. Pre nego što je otvoren stečaj. Najvažnije što mislim da tu treba reći je. jer od ljudi koji su u to vreme bili u vlasti prosto nismo ništa ni očekivali. Međutim. Znači svima njima je to odgovaralo. ustvari prvo smo smenuli predsednika koji nije hteo da je sazove. podneo je ’98. U momentu podizanja tog prvog stečaja bilo je 893 radnika. nekih stotinak je bilo za njega. od tog višegodišnjeg propadanja stručnjaci su napuštali firmu i nalazili mesta u drugim. Smatrali smo da će on to dobro da vodi. naravno. godine protiv Milidragovića krivičnu prijavu za njegovu spregu sa firmom “Probekom” i za devizne prekršaje. bila su mu zatvorena vrata predsednika opštine. Ispalo je da smo iz tog stečaja mi izašli veći magarci nego što smo u njega ušli. niti da dobije pomoć. na drugoj strani. Kada je posle izlaska iz stečaja počela da kruži priča da će se u BEK-u praviti neka skladišta. da on posle Nove godine u BEK ući neće. ali njegova podrška nije bila niodkakve pomoći. protiv njegovog vođenja firme. firma se uopšte nije oporavila. Tada sam se nadala da će direktorka ipak biti dominantnija od njega.. a BEK se dodatno zadužio prema Vizelju celih 92 miliona dinara. uživa zaštitu svih režima? On je devedesetih bio toliko moćan da mu jednostavno niko ništa nije mogao. Žarko Milidragović. a već u martu sledeće godine Ljuban je izašao ispred nas i rekao je – ljudi ja sam u najboljoj nameri seo ovde. koji gde god je otišao sva su mu vrata bila zatvorena. pa se i tako smanjivao broj radnika. Jedinu pomoć joj je nudio bivši menadžment. koji je došao kasnije. sem da se nadaju u privatizaciju. da će sve biti transparentno. da se u firmu u džakovima donose devize i da se broje noću. u silnim protestima koje smo imali. od tada zaposlenih oko 900. dok se još nije znalo ko će ostati na poslu. nikada se niko iz lokalne samouprave nije zainteresovao ni da nas zaštiti kao građane grada Zrenjanina. na žalost nije među živima.

odmah posle toga je počela ta rasprodaja osnovnih sredstava. Sada je težak psihijatrijski slučaj. a danas više nemamo ni firmu u kojoj smo radili. Menadžer i dalje ostaje Milidragović. Agencija ga je opominjala što 58 . gospodin Milidragović je najavljivao kako će “Probekom” da kupi BEK. Po jednoj ceni je on dobijao robu. kao što to uvek tako bude. on je to napravio po uzoru na mlekaru zrenjaninsku. Međutim. Vukašinu Beštiću. da je to Žarko Milidragović. i vrata predsednika opštine. aprila 2006. Onda su ljudi iz Milidragovićevog klana počeli da ga napadaju. da bi nam onda njegov sin sa tim novcem postao gazda. da vodim računa o svakom dinaru. Naše klimakomore je odneo u firmu “Zlatibor” Čajetina. Ne znam šta da kažem. Svi smo se čudili kako. jer je Vladanu Beštiću bilo zabranjeno učešće zbog mahinacija na prethodnoj aukciji na koju je izašao zajedno sa “Krmivo produktom”. i najavljuje neke velike poslove. Nikada ne računajući da će to za njih biti ista tragedija kakva je bila i u vreme SPS-a i JUL-a. Međutim. Koje su bile obaveze kupca u privatizaciji? Obaveza je bila da investira 21 milion. on mu zatvara i dobavljače stoke. Šta se tada desilo? U privatizaciju je većina radnika gledala kao spas. Kupac se u firmi nije pojavljivao. a samo dva-tri meseca posle privatizacije počeo je da seče osnovna sredstva i da ih rasprodaje u staro gvožđe. a pre prodaje proizvodni pogoni su bili raspušteni. Na aukciji je učestvovao njegov šofer Miloš Jović. da ne zna da vodi firmu. svi smo bili zabunjeni. trajni kobasičarski proizvodi koji su donosili veliku dobit BEK-u. koja pripada njegovom stricu. svi su mi putevi zakrčeni. Kako je to išlo kod vas konkretno? BEK je 26. verovatno ćete tu priču čuti i u drugim firmama. gde bi se u tom programu omogućilo radnicima koji ostanu bez posla da tove svinje za firmu i regulišu staž. A pre aukcije. godine. i da će održati kontinuitet proizvodnje dve godine od momenta kupovine preduzeća. Znači preduzeće je prodato aprila. kamiona i svega drugog. što je potpuno zbunilo ljude i on je tako uspeo da se vrati u firmu. i ovi koji sada vladaju. pa su se ljudi uplašili da ne odu na ulicu. računajući konačno – kakav sam ja domaćin u svojoj kući. Naš kolega je za Kosovo tada izgubio sina od dvadeset godina. Međutim. I to vrlo dobro znaju oni koji su tada bili na vlasti. Međutim. Ispalo je da su nam se vratili oni sa kojima se vlast nije obračunala 5. kada smo na televiziji videli da je preduzeće prodato nekom Joviću. zato što su svi u istoj bandi! Tim rečima sam rekla. Tako je nastao “Probekom” Borivoja Beštića. Još su tada pretili i stečajem. kako ćemo biti klanica evropskog ugleda. oni su se bogatili pljačkajući našu privredu. jelte mi sad svi idemo na neki evropski ugled! Međutim. džaba zakon kad ga niko ne kontroliše. oktobra. Vladana Beštića. Bogatili su se na nečijoj deci koja su gubila život. Te rane još nisu zarasle. i da ispoštuje socijalni program – 200 evra po godini staža svakom radniku koji mu nije potreban. Kada je došao taj period privatizacije. a hvataju se za svaki sitan dinar koji im se ponudi. jer su preduzeća ustvari pokupovali oni isti krvavi kapitalisti. Jeste li se žaili Agenciji za privatizaciju? Agenciji smo se obratili posle prve posete vlasnika firmi. Beštić je nekada živeo u Sarajevu i otac je Borivoja Beštića. da se ide na stečaj i poravnanje dužničko poverilačkih odnosa i krene sa jednom zdravom firmom. naši ljudi su toliko osiromašili da se plaše svake promene. Počupao je kosu sa glave. Međutim. gospodin Mimić iz “Pekabete” i još neki. koji je držao neko stovarište preko koga smo mi distribuirali robu. da je to čovek koji ne da Ljubanu da radi. godine kupio vozač čoveka koji se nama predstavio kao vlasnik. i kao akcionarima i kao radnicima. ne mogu da se rade. da ćemo dobiti i takve gazde koji će da kupe firme i normalno idu ka putu oporavka. Dovedeni smo do prosjačkog štapa svim ovim što smo preživljavali ’90-tih godina i razumljivo je kada je nečije dete gladno da on pristaje na svaku moguću kombinaciju. Ljuban je tada rekao da jedino rešenje za BEK jeste da se napravi jedan program. koju je onda tamo dobro preprodavao. većina radnika u Srbiji se obradovala. čime će biti bolje i nama. i vrata predsednika okruga. Izgubili smo dozvolu za rad. pa je dovoljno da čovek samo poturi svog vozača i već je sve po zakonu. i prevozio našim vozilima na račun BEK-a. Ljudi su tako osiromašeni dočekali privatizaciju 2006. Obzirom da dok su se vodili ratovi u staroj Jugoslaviji i raspadala se jedna država gde smo svi mi imali ponekog brata koji je ginuo. da bi kasnije shvatili da je sve to namerno urađeno. preduzeće je i dalje tonulo. na žalost. Bez klima komora. ljudi tada prosto nisu znali šta da rade jer im je prećeno da će ako ovaj ne ode doći do stečaja. Vratio se u upravni odbor i okružio se SPS kadrovima. od dobavljača ne mogu da dobijem stoku za klanje. po neku sestru koja Milena Prstojević na protestu radnika BEKa ispred Trgovinskog suda u Zrenjaninu nam je tamo. Govorili su mu da je nesposoban. on se uopšte nije pojavljivao u firmi. ja sam ustala i rekla – kažite nam ko je taj čovek koji treba da nas spase. Dobar deo ljudi nije pristajao da se vrati stari direktor. i rekao da su to ljudi koji će mu pomoći da oporavi BEK.SUOČAVANJE vrata zatvaraju. u avgustu mesecu. i sindikat je. i uveravao nas kako će on tu da ulaže. a da oni imaju čoveka koji je sposoban. ne znajući da će od tih koji prete preživeti dva stečaja i zaista završiti na ulici. stao uz Milidragovića.

. kaže on. izdržaću. tako da je on posle digao stečaj sa tim našim otkupljenim potraživanjem. kao „znak dobre volje“. Mlad je dečko. I mi uplašeni. ali na trenutak. Kada sam prvi put nazvala gospodina Novakovića iz novosadske Agencije za privatizaciju. neću da lažem. pale su sve iluzije. Šta se dešava nakon što ste mu ustupili potraživanja? Da li je zaista pokrenuo proizvodnju? Ne. Devedesetpet odsto zaposlenih u kolektivu je potpisalo ugovor. Dođoše oni u kontrolu i dadoše mu dodatnih 60 dana da ispuni obaveze. da bi ga on na kraju kao ispoštovao. mi donosimo takvu odluku. Umesto da se ljudi zovu da rade. on je rekao – gospođo Prstojević. menadžera koji će da pokrenu sve to. kajem se što tada to nisam prihvatila. privatizovana je da bi radila. ovo neće na dobro da izađe. Međutim. kao: “Volim i ja vas!”. Na svu sreću tada sam već uspela da ubedim kolege da ne pristanu da napuste BEK. uslužno. jer tek onda ćemo izgubiti i ono malo zaštite koju nam pruža ugovor o privatizaciji. hteli da me predlože za predsednika sindikata još pre privatizacije. Bila sam napravila veliku grešku pre toga. Tako smo i učinili. Jović je bio u svojstvu Beštićevog vozača i telohranitelja. potpišemo ugovor kojim se odričemo svojih dvanaest plata sa diskontom od 60 odsto i grejs periodom od godinu dana. avgusta 2006. i da ćete preuzeti sve te dugove? Beštić je odgovorio da ko ne pristane na to nema šta da traži u BEK-u. Međutim. Jedna od tih mašina. koji je osvoio većinu glasova. a koje je takođe otkupio. jer istu mustru je koristio Rajić u zrenjaninskoj pivari – prebacivao radnike u druge firme da bi ostali bez prava iz kolektivnog ugovora koji su imali sa pivarom. oktobra. Jedan kolega je pitao – pa valjda ste vi znali šta kupujete. jer Beštić sad ne može. Na žalost. Kada su se prvi put pojavili u firmi. neka dođu u firmu. preko neke firme u Petrovaradinu.. Pre toga sam ga hiljadu puta molila da pozove te ljude koji su pre privatizacije poslati kući. samo su ubačene da bi zadovoljili formu. predsednik sindikata je poklekao. pošto nije vlasnik. Međutim. Počeli smo sa dopisima Agenciji za privatizaciju. U to vreme ste bili na nekoj funkciji u sindikatu? Da. punilica i zatvaračica za paštete. i za to smo takođe podneli krivičnu prijavu. Pozdravio nas je dizanjem ruke. upozoravali smo ih da vlasnik hoće da nas da u zakup. Kako već dugo nismo primali plate. i da je on uzeo našu firmu iako je prezadužena zato što smatra da ima vrednost i da on kao mlad čovek želi da ulaže u nju i da od nje ponovo napravi klanicu evropskog ugleda. a valjda kao majka uvek emotivno reagujem na mlađe generacije. na 42 mesečne rate! Svi smo se pogledali. i ja sam rekla – nemojte. Onda je Beštić izneo kako ima ogromne planove. I onda je išao kao predlog jedan momak iz proizvodnje. da će on tu dovesti tim stručnjaka.. doslovno nam je rekao – ko ne želi da sarađuje sa njim može da se j. Dragoljub. i da smo srećni da smo dobili jednog takvog zainteresovanog gazdu da podigne BEK iz propasti. da pokrene proizvodnju u BEK-u. između ostalih i ja. to za novog vlasnika. da se u preduzeću ne pojavljuju. niti pokreću proizvodnju. pa nam je predložio da. nema saradnje sa takvima i. pa zašto ne bi nekom našem dečku dali šansu. kao njegov strateški partner. vidimo da je bezakonje nastavljeno i posle 5. I tada sam videla praktično da sam nemoćna. nego mora da nas uzme u zakup. Ponovo je Milidragović sazvao zbor i rekao da treba da pređemo u taj „Delikato“. ili ne. Rekoh mu – dete. da ništa tu ne može da se učini u okviru sindikata. i sa onih 92 miliona koja su ostala iz prethodnog stečaja. imam nekih privatnih problema. kad su moje kolege iz sektora. Bilo mi je malo čudno. država nam je otpustila dugove da bi radili. Kasnije ćemo doći do stečaja. da nam spremaju prevaru. radila sam u direkciji. čak je 59 . znajući ulogu sindikata u privatizaciji i posle privatizacije. kad je predočio uslov buduće saradnje. doneo je katastrofalnu odluku da oni koji rade i koji ne rade treba da imaju istu platu. odakle ti ideja da to radiš. s tim što je vrednost investicije naduvana da se uklopi u onih 21 milion. to je za mene veliki teret. Gospodin je to veoma vešto radio. I zašto bi onda onaj čovek koji sedi kući i zarađuje novac imao motivaciju da se buni? Kao da je sindikat išao na ruku kupcu i menadžeru. u nadzornom odboru. predstavlja opterećenje. Tu će biti jedna svetski opremljena laboratorija u kojoj ćemo mi raditi i istraživanja sa strane. i rekao da je on kupac. pristali smo. Na žalost to je bila jedna teška obmana. nego su sad plasirali priču kako će da nas daju u zakup novoj firmi „Delikato“. posle svih onih bajki koje smo slušali devedesetih.SUOČAVANJE ne ispunjava investicioni program. sad i nije tako teško kao ranije da se raskine kupoprodajni ugovor.. Ja sam tada u onom haosu. poverovala sam u priču. Da se ustvari otupi taj pritisak ljudi da se pokrene proizvodnja? Jeste. sa funkcije nadzornog odbora ništa nisam mogla da promenim. jer sam mogla možda mnogo više da učinim. a te mašine koje je doneo nikada nisu ni instalirane. ali da u svemu Vladan Beštić ima odlučujuću ulogu. jer mi smo ustvari Beštićevoj firmi prodali svoja potraživanja. je isto odneta u “Zlatibor” Čajetina. bukvalno u onoj sali sklopila ruke moleći svoje kolege da ne pristanu na to. i mi ćemo doći u kontrolu i videti da li on nešto radi. obratićete se jednim dopisom vi nama. Računala sam da mi je ostalo još pet godina do penzije.

Dobila sam odgovor da nezakonitosti u deviznom poslovanju BEK-a nije bilo. Agencija nam nikada nije dala imena članova 60 . Izgubili puno vremena verujući u promene. i odlučili smo da presečemo katanac. ali ona će uraditi ono što je do nje. da je proizvodnja bukvalno radila samo dva sata tog dana kad su bili u kontroli. ministru Dinkiću. I nemoguće je da Tužilaštvo ne nađe da je kršen zakon. Na žalost. Istovremeno smo pokrenuli spor za raskid ugovora kojima smo Beštiću ustupili potraživanja. Ja sam nedavno tražila izveštaj o krivičnoj prijavi iz ’98. ja i moj suprug smo radili zajedno u firmi. željom da primoramo institucije da zaštite naša radnička i vlasnička prava. svi su u ono vreme delili te marke i to je bio razlog zbog čega nisu reagovali. i menadžer kupca koji nas je doveo u stečaj. i svi koji su sa njim u sprezi. Prosto. nego. zbog kršenja ugovora. marta smo dobili informaciju. Ljudi su shvatili konačno da su prevareni. koje do tada nije postojalo. marta je dignut stečaj nad BEK-om. gospodin Stojkovski je vrlo dobro znao i da će stečaja biti. i ta tužna priča se sada samo nastavlja sa novim ljudima. Ko je odgovoran za to što ugovor nije raskinut dok je još mogao da se spreči stečaj? Na to pitanje nismo dobili odgovor. Prosto je neshvatljivo da se takav neko ne kažnjava. krenuli smo da napravimo udruženje malih akcionara. jer me je gospodin koji danas u Trgovinskom sudu predsedava stečajnim postupkom BEK-a. Zbilja nije mogao naći osobu koja više zna o stečaju BEK-a. pošto je radilo nas nekoliko u računovodstvu. rekla da joj nije jasno zašto taj ugovor nije odavno raskinut. on takav ortodoksni lopov. pa kako smo uvek dobijali one telegrame da hoće da nam iskopčaju struju. Posle toga Milena Prstojević i članovi redakcije Z magazina na antifašističkom festivalu u Zrenjaninu uveče gledam na televiziji „Santos“ da je ušao stečajni upravnik u BEK. Mi radnici koji smo ostali napolju. Znači. pošalju novu kontrolu. Znači katanac ne treba da postoji da bi se zaštitila imovina fabrike u stečaju. ali smo shvatili. To je bio četvrtak. i spremali smo se i sutra da dođemo na posao. februara smo saznali da je podnet zahtev za podizanje stečaja. odnosno Jović ničega iz tog ugovora nije pridržavao. I pored žalbe povereniku. jer kako drugačije objasniti to što ugovor nije raskinut iako se Beštić. oni su raskinuli ugovor tako što smo mi otišli sa dva autobusa za Beograd i celog dana stajali ispred Agencije. Agencija je u novembru 2007. Znači u martu je otvoren stečaj. jednostavno. dobili smo i podršku predsednika opštine Kneževića. da bi nam gospođa koju je u međuvremenu postavila nova vlada. tako da ta njihova komisija nije imala vremena ni da zaseda. I tek kad smo ušli u firmu. već da i dalje upravlja tuđim životima. od nas starijih. ušli u firmu i tamo nastavili protest. Pre toga smo se preko leta pismima obraćali institucijama.SUOČAVANJE simulirao proizvodnju samo taj dan kad Agencija dolazi u kontrolu. Na žalost. taj dopis je poslat u februaru. menadžer onog režima. godine od zrenjaninskog Tužilaštva. Koleginica sa kojom sam zajedno radila me nazvala i rekla – ej Mika. Verujte. Upozorili smo ih na to. i to na našim starim mašinama iz 1989. 5. Kada smo im poslali treći dopis već smo bili ušli u generalni štrajk. kada smo gradili taj novi pogon za 80 odsto dohotka. a u oktobru ste ušli u fabriku? U oktobru smo ušli u fabriku sa namerom. pa smo prvo tu uspeli da animiramo grupu od 105 ljudi koji bi pokrenuli tužbu. da od toga nema ništa i da ćemo morati sami da se borimo za sebe. Tražili smo preko Poverenika za informacije da nam se navedu članovi komisije koji su konstantno kupcu u privatizaciji davali naknadne rokove da ispuni obaveze. i ponovo mu daju 60 dana dodatnog roka. Ja se sećam celog tog dela novog pogona. 5. na žalost. eto sad je tu stečaj. Trebala nam je neka forma da nastavimo borbu. svako će vam reći na koji način se to dešavalo. i nismo mogli da shvatimo da sada nama koji smo gradili te firme. godine raskinula ugovor. ako su uopšte i bile u firmi. mislim na porodicu Beštić. godine. pošto sindikat prestaje da postoji kad firma uđe u stečaj. Inače na BEK u stečaju je stavljen katanac tek kada su čuli da pripremamo okupljanje ispred fabrike. i da će on predsedavati tim stečajem. Međutim ne. pa mi sve odjednom bude manje strašno. pa ne mora da znači ako je on podneo zahtev da će to i da prođe? A ja se setim ’90-ih godina i svih onih silnih neplaćenih računa. i svojom nebrigom ustvari doveli Bek do stečaja. Nakon toga smo još jednom tražili raskid kupoprodajnog ugovora. A Milidragovića je stečajni upravnik uzeo za pravnog savetnika. Na taj dopis oni ponovo sazovu komisiju. raskinuće kupoprodajni ugovor. ali i dalje nije bilo nikakvog konkretnog rezultata. Tako smo ušli u firmu i odmah prvo gore otišli kod stečajnog upravnika sa zahtevom da Milidragović Žarko odmah napusti BEK. ustvari 22. Radila sam toga dana normalno svoj posao. nego da ne bi ušli mi koji smo gradili tu firmu. da on obmanjuje i državu i radnike. iako je to morala da učini mnogo ranije. nestalo je struje. Vratila sam se na posao normalno. jer je izostala čak i bankarska garancija! I rekla je da je njoj jako žao. tako da smo sazvali protest ispred firme i presekli lanac. u meni je to izazvalo neki revolt. obezbeđenje i još par njih. sutra ne idemo na posao. Mi danas duboko verujemo da je kupac bio u sprezi sa Agencijom za privatizaciju. on da naredi da se zbog nas radnika stavi katanac. a i da jeste verovatno bi mu ponovo dala još 60 dana. jer one iz njegove investicije nisu ni bile u funkciji. i on. taj gospodin me je uverio da je moguće da do stečaja firme neće ni doći. koga god da pitate od radnika. već 100 odsto vlasnik. Otišla sam u Trgovinski sud kod gospodina Stojkovskog koji je tvrdio ovako – zašto ste tako uznemireni. i dali Beštiću prostor da sada postane ne 70 odsto vlasnik.

a sad Sanjicu hoću da strpam u zatvor. plašili smo se za njegov život. Podneli smo niz krivičnih prijava protiv Milidragovića. to ne mogu da ti obećam. Beštića. pobediti Ameriku. ja sam bila i sada sam veliki protivnik ratova i uopšte svađa. ginula je. oktobra nego danima. I onda sam nekako na tren videla da je možda bolje. meni ćete nekako i da objasnite da ste uradili sve što ste mogli. neke farmerke i to. Onda sam radila za neke lupeže. Jer moj standard u odnosu na te ratne godine nije otišao gore. Da. Ja sam joj rekla – znate šta. ali po tim prijavama nije puno urađeno. a ovde. Jer tada je jedna već studirala u Zrenjaninu na Višoj tehničkoj školi. i ja ljude delim samo na dobre i loše. jesam ti se tako obraćala. Da se vratimo sada na početak – možete li da se setite kako ste razmišljali tamo krajem ’80-tih. Za mene je to jednostavno bio haos. godine Milošević je kao bio mirotvorac svetski. Uopšte ne želim da opravdam politiku neku globalnu Amerike. i bila protiv svega. To je tako normalno. Nisam videla kada sam gubila braću. za neke sam već rekla zbog čega su odbačene.. a sada je jako veliko razočarenje. Ja mislim da su svi ljudi isti. jer zbilja danas bi mogla isto to da im ponudim što i onih godina.. Jer tada se čisto preživljavalo. i oni su svi povikali: „Lopovi! Lopovi!“. tužno je reći. Onda mi je rekla da sam licemerna. Mala je bila kod zaove u Žitištu. I voleo je i svoje Sarajevo. ali ne znam kako ćete objasniti mojim kolegama. Veoma su se dobro deca snašla što mi je posebno drago. To je za mene bio veliki dan. pobogu.SUOČAVANJE komisije. ali mislili smo makar Darko da dođe. Najteže je kad čoveka nešto lično pogodi. Danas sam duboko razočarana. Ja sam mu ovako samo rekla – Darko sine. oktobra? Bili smo svi ovde u centru. To nikada nije moglo da da progres. Primorana je bila da sama sebi zaradi. to sve što se dešavalo. poginuo je u ovom ratu. I on je rekao kad je bio na dopustu – sramota me strina. bila je previše mala. i laže svako ko kaže da mu nije rođeno dete na prvom mestu. Mislim da je nama kroz istoriju uvek falilo malo fleksibilnosti i pameti.. gospođice. možda je nekome smešno. Rekla sam – već nešto da ti kupim. I kaže – pa ne znam šta da radim. kažem ja. a stečaj se završava po hitnom postupku. a radimo za te njihove izmišljene garantovane zarade i neke džakove crnog brašna. je nazvala mene telefonom i rekla mi. šta ja to više hoću od njih sad kad su raskinuli ugovor. kolegama iz „Šinvoza“ i hiljadama drugih radnika u Srbiji koji su ostali bez posla zato što vi niste sprečili pljačku njihovih fabrika. I to je ono što još malo fali u narodu. Na mom porodičnom imanju u Bosni postoji još samo moja snajka. ali nije više svestan da je živ. do ’95. rekla sam joj da je pozdravljaju kolege iz „Šinvoza“. Kada je počela ta golgota u Sarajevu. Gde je rođen i odrastao. Zadnji brat koji je živeo tamo. I ne znam kako je tamo toliko loše i kako neki pljuju na tamo. jer ja ti sine ništa ne mogu pružiti sem golog života. I onda su oni počeli da sređuju deci te papire i otišli su. ali ako sa vama ne može drugačije da se razgovara.. ide se preko katoličke crkve za Kanadu pa ne znam šta da radim. Poslednje pitanje – gde ste bili 5. Možda je to lično. ne primamo platu. S druge strane. mi smo morali da napustimo BEK. ali to je samo jedan kraj klupka o BEK-u. jer već jedva kupujem mojim kćerima. iako je bila na državnom budžetu kao dobar učenik. gledamo očigledne pljačke. I tačno je tako bilo. a ništa nismo sačuvali. a pobedićemo kada nas pobedi nesreća drugih. obzirom da je on ’53. Jako mi je bilo teško. ne znam. zato što nisam znala da treba da se svađam i da psujem da bi ostvarila svoje pravo.. U Srbiji kad nešto kažeš u svoje ime uvek pričaš o armiji ljudi iza sebe. Ja nikada nisam mogla da verujem da mi možemo da pobedimo ceo svet. koji je pola Srbin pola Hrvat. Ovamo sam se našla u procepu gde gubim familiju. kada su Milošević i Šešelj zvali u rat? Ja tada.. posle svega toga što sam proživljavala tih ’90-tih. Jednostavno ja mrzim ratove! Ja u Hrvatskoj imam devera koji ima sina. gubici familije. ne mogu da pružim ni svom rođenom detetu. mi smo svi sedeli pored televizora i čekali da se jednom javi da je tome kraj. a tamo mi je haos. Kaže se – nekom rat. a gospođa Sanja Mališić. u Međi. jer dok sam tražila da se raskine ugovor zvala sam je „Sanjice srce“ i „Sanjice dušo“. I ne samo mene. Sećam se dobro da za njeno tehničko crtanje moja garantovana zarada nije bila dovoljna. A ja verujem da ćemo mi stići taj korak. Ništa. kada su oni krenuli u to. da budem iskrena. i podigla sam telefon. ma koliko druge voleo i žalio. i u familiji i u fabrici. a prirodno je. da se gledaju preko nišana. Jovića. nekom brat. Ko je mogao da se tada nakrade. jer tamo su bili njegove kolege sa kojima je i studirao i učio i radio. i kod nas se krivični postupci otežu u nedogled. ali ja to nisam videla. daleko od toga. a postupci u kojima treba da se utvrdi kako smo otišli pod stečaj su negde u predsoblju istine. One su bile na selu u svekrvinoj kući. dever pokojni i njegov sin Darko su ostali da se bore. a danas su me ti isti ostavili bez posla. Jednog dana mi je rekao – čuo sam strina. I strašno mi je bilo da moje dete sa Danilom. mladost. u ovu džunglu nikada nije kasno da se vratiš. A sa druge strane porodični problemi. Koliko znam.. Plan reorganizacije iza kog stoje stari vlasnici je pravosnažan. Za to Sarajevo je otišlo iz moje kuće četiri života i jedan. Da. A duboko u duši on voli ovu zemlju. radila je danonoćno i to me je ubijalo. i za neke lopove koje sam očekivala da će neko kazniti. da ja njemu ništa ovde neću moći da pružim. Mi smo zvali Darka da dođe. kada nas pogodi. I to je istina. bez tih ratova.. Jer i ona Jugoslavija kakva je bila. ali ja još uvek ne mogu da shvatim da te granice postoje... Sud je pre mesec dana konačno raskinuo ugovore koje smo zaključili sa Beštićem. mlađa je krenula u srednju tu u Zrenjaninu. Ja sam optimista uvek. I na žalost uvek nas je sve manje. oni se nikada odande nisu vratili. i sada da se on povuče. Rekla sam – otiđi i probaj. taj je danas na žalost moćan. A ja i danas imam taj osećaj. Međutim. Kada je to krenulo. kao i u „Šinvozu“ i brojnim drugim fabrikama širom Srbije. Možda ja pripadam toj generaciji koja je naučila na tu. Moja ćerka je bila primorana da radi tu u hamburgeriji da bi imala sebi da kupi nešto za školu. isto je sa većinom mojih kolega. Vukašina smo znali da ne možemo ubediti. mnogo mlade dece. Pošto sam baš u tom trenutku bila u „Šinvozu“. kada je izgubio oba roditelja onda se i u njemu prelomilo. a kćer i ženu je poslao ovamo. koja je bila zadužena za kontrolu privatizacije BEK-a. na žalost. Ali možda je trebalo malo elastično se snaći.. Ja smatram da je i moj brat tada bio mlad. uopšte nije problem. strini nije problem da te nahrani i uvek ćemo nešto umesiti i pojesti. ne samo tog 5. godište. a Darko je boravio kod mene. ■ Razgovarao Ivan Zlatić 61 . svi bi rekli Darko Prstojević je pobjeg’o! Sramota ga je bilo. Gde god su ginuli. sine. mnogo invalida. Nisam verovala ni u kakva obećanja da ćemo.

odlično sam savladao gradivo. Kako je izgledalo živeti u Raškoj devedesetih? Bio sam vaspitavan po komunističkim načelima. Nakon što sam upisao redovno drugu godinu studija. Taj period kada sam krenuo u srednju školu pamtim pre svega po pisanju političkih parola na panoima i zidovima škole. ubeđivanju pokojne babe da ne može da glasa za Miloševića. da kažem “liberalno-tržišnog“. studirao u Čačku. preko teritorijalnog.SUOČAVANJE Intervju sa Đorđem Palibrkom Rat je nešto drugo Đorđe Palibrk je naš drug. Z redakcije) Pamtim ga i po jednoj neuspeloj pobuni protiv dodela nekih stipendija u školi. da “je sve to naše zajedničko“. i ja sam se opredelio za informatiku na tehničkom fakultetu u Čačku. godine poslat u rat na Kosovu. bogami. a tu sumnju je onda udvostručilo to što je došao neki deda iz Amerike1 i odjednom rekao da odsad više nemamo inflaciju. godine počeo da kapiram da je društvo u kome živim daleko od poštovanja dostojanstva čoveka. Samo nisam uvek bio karakteran. 150 dinara za veče. ideja da čovek nije sredstvo za eksploataciju već da ima pravo na dostojanstvo. onda je došlo vreme za studiranje. i. živi i radi u Novom Sadu. 1999. pošto sam još uvek studirao. Slično sam kasnije čuo kad sam išao u Beograd na proteste 96/97. značiće mi to dosta u godinama koje su dolazile kako ne bih skrenuo u pomodarske zanose nalik verskom i nacionalnom. niti da je Reks izgubio glavu spasavajući Tita. godine. Iz novčanih razloga odustao od podizanja diplome inženjera informatike sa istog onog fakulteta koji je Velimiru Iliću dodelio titulu magistra. i da dobijete nećete ga pomeriti ni za pedalj. 1 Autor aludira na Dragoslava Avramovića koji je bio ekonomista. guverner Narodne banke Jugoslavije i dopisni član SANU. da se teži humanijoj preraspodeli dobara. Uglavnom se pred sobom 62 . Njegovim programom je 24. na primer. na besplatnoj jednodnevnoj ekskurziji do Novog Sada. predsednik SRJ (prim. Do 1997. Ni dan-danas ne umem da odgovorim zašto sam otišao. zaustavljena hiperinflacija i dinar postao 1:1 u odnosu na nemačku marku. toliku energiju trošite na neku lokalnu vlast. Kako se ispostavilo. Elem. Čini mi se da sam bio poslednji koji je u svojoj školi “Ivo Lola Ribar“ u pismenim zadacima ostao veran sintagmi “domovina SFRJ“ sve do kraja osnovnog obrazovanja 1993. januara 1994. inače neka nađe nekog drugog ko će da joj u banci podiže penziju. jedan drug mi je rekao – da li ste normalni. i to pre svega zbog ekonomske krize. odlučio sam da decembra te ’98 odem u vojsku! Kažeš – odlučio si da odeš u vojsku? Nisi morao? Ne. To je ustvari išlo paralelno – moju sumnju u “odbrambeni rat“ umnogome je pojačala novčanica sa hiljadu nula. lupeta nešto. već se nerviram samo pri pomisli na to. Z redakcije) 50 para po komadu. Tek sam 1993. zato što su dobitnici sasvim ’’slučajno’’ bili članovi mladih SPS-a. (prim. Lepio sam Lilićeve2 plakate po Raškoj za 2 Kandidat za predsednika Srbije ispred Socijalističke Partije Srbije. čitanju NIN-a na časovima. gde su me i profesori i srećni dobitnici gledali onako tupo u fazonu – ma pusti budalu. ali do danas su ostale kao deo mene neke pozitivne vrednosti koje su tada forsirane – da se ne gleda nacionalna pripadnost čoveka. Nisam baš verovao u stvari kao. Rođen je u Raškoj. i navijao za njega uz dobru večeru i pivo sa mladim socijalistima. do ovog danas.

Budala. počnu jednostavno da prolaze pored tebe jer nemaš prosto snage i vremena da se baviš njima. “osnovnu“ tzv. u očima drugih kao “vezara“. izgovara moj broj i ime. Na kraju je i na mene došao red da odslužim svoje na granici sa Albanijom. što je bilo daleko ugodnije od druženja sa ostalima. naravno. na nekoj nadmorskoj visini od preko hiljadu metara na granici četinarskog pojasa. Dečana do nekog sela pored Junika. ipak se radi o čoveku koga znate. Pre polaska dobili smo metalne pločice u koje treba da ubacimo papirić sa imenom i prezimenom. imao sam nameru da se vratim… Po strukturi ljudi koji su boravili gore. naravno. Cilj je da stvari prema kojima inače osećaš gađenje prestanu da te se tiču. Onda na trenutak zastane. Zato te “obuče“ da sve to gutaš. onako rutinski. Način na koji se stvari odvijaju. Ništa. “obuku“ u Milanovcu. ali nije mogao protiv moje volje. uglavnom smo se šetkali tu po liniji idući od jednog do drugog rova koji su bili na rastojanjima od po dvadesetak metara. Igrom slučaja kasnije sam čoveka sreo u Prištini. godine poslali su me na Kosovo. I danas me hvata jeza kad se setim. Ako sam se tokom obuke i pitao oko suštine mučenja i ponižavanja. drugi pored njega piše. Potporučnik. Ne poredim. borci sa prethodnih ratišta. što će reći oni koji nemaju “vezu“. ili šta već koristi. videlo se koliko je sati. dobio sam raspored u nekom centru za vazdušna osmatranja gde sam spavao na podu. nego želi da. Osim toga. sve što su mogli je da pokušaju da mi ublaže boravak na svetoj zemlji. Jedan od drugara recimo našao motornu testeru. a meni je i dan-danas taj neki njegov tup i prazan pogled u glavi. Svi su uglavnom tražili neku vezu da ne idu u vojsku. šalji njih noćas. osuli su paljbu na njega i ranili ga. dobrovoljci. treba mu kad se vrati kući. Recimo. bilo gde. Kao da čovek nije tu. Onda iz frustracije jednostavno počneš da radiš svakakve stvari. gde opet. videli su da je vrag odneo šalu i pokušavali su na sve načine da me izvuku odatle. iz razgovora kojeg se ne sećam. Prevedeno na naše prilike – ali. iz malenih mesta za koja verovatno nikad niste čuli. Konstantan. Čarli Šin opisuje kako izgleda socijalni profil ljudi koji su sa njim. poručnik. i kad je hteo da se vrati. kao da se radi o galami na vašaru. Ja sam prošao iza njega i otišao na sasvim drugu stranu kad je pucnjava počela. bacane su i bombe na čoveka i od sve- 63 . I to je isto kao u “Vodu“ kada su Čarli Šin i onaj crnac aktivirali obe mine na prazno. imao je zavidnu karijeru u vojsci i pokušavao je svim silama da me nje poštedi. Čovek koji je išao ispred mene skrenuo je sa puta i pošao u pogrešnom smeru.. Da. univerzalna stvar taj stravičan psihološki pritisak koji svako trpi. odnosno privilegije koje stariji po nekom nepisanom pravu uživaju. Sa jedne strane malo vam je glupo što se smejete. jednostavno ne vidim ništa. Sećam se jednom dok sam bio u susednom rovu kada sam saznao da su onog prijatelja ustvari ranili naši. počinjao je rat. i negde na početku marta 1999. U Mitrovicu.SUOČAVANJE pravdam privremenom neuračunljivošću. Tada sam video scenu gde neko čita podatke sa pločica. tako da sam ustvari ispao potpuna budala. naravno. Ovako – kad je sve oko tebe nečasno. i par onih koji to vole. prijatelji. Stigao sam kao poslednji u grupi. jer je sve trulo. tolika pucnjava. naletite na novo selo u kome je bilo “čišćenje“. koliko mi sleduje. onda se uz najbolje želje oprosti od vas i verovatno vrati u štab da pomera tenkiće na mapi. poneki čak i viši oficir. daje mi obaveštenja i uputstva. Tajac. Njihova forma. pa umesto da vreme provodim među "džombama" koji "seksaju guštere". kako sam kasnije saznao. Ili možda recimo vidite još jednu kolonu sa izbeglicama. ono – ljudi iz siromašnih porodica. kao da su te okolnosti iscedile sve ono što ga čini čovekom. roditelji. I malo para (municije). a onda prelaze na sledećeg sa gomile… Nisam imao snage da ga ispunim . šta i kuda da gledam. -Gde je ranjen? -U dupe. A kako je tek samo kratak put od odbrana suvereniteta do sitnog lopovluka! Sad. možda dva. a ti pokušavaš da ostaneš pošten. mržnju. Dakle oni koji moraju.. ustvari i ne možeš da uradiš ništa časno što bi imalo smisla. pa me pita – znaš li ti uopšte šta je MRUD? To je inače. Elem. često se setim filma “Vod“. Šablon. u početnoj panici. U jednom trenutku. desetar. Inače mi kondicija nikad nije bila jača strana. A sutra te već čeka ko zna šta. otprati do baze. Nikad se ne zna. bespotrebno aktivirao MRUD. objašnjava mi on kako se MRUD. recimo. Eto. ali u vojsci je sve u skraćenicama i tako se izražava. na Kosovu mi je sve postalo kristalno jasno.sebe sam ubedio da mi se ništa neće desiti. Ili recimo krenete kolima. i tako. vodnik. Bilo je dosta onih koji su izbegavali vojsku a navijali za rat. kaže. a kola koja su krenula samo par minuta posle vas dobiju metak u prednje staklo. sem jedne kraće pucnjave u kojoj je neko. Završio sam tzv. pre nego što je napad uopšte počeo. a ja sam otišao iako nisam morao. Možda vidite ubijene ljude pored puta. Dok traje ta pucnjava i dreka. Prvi dani su prolazili mirno. Jedva sam pratio druge. Jedino Čarli ne mora tu da bude. proglasili za “vezaru“. eksplozivna naprava koja se postavi ispred rova i treba da je aktiviraš ako krenu u juriš. Svega ima. jer je na njima neka lepa devojka. tada već u penziji. Od baze do mesta gde smo zauzeli tzv. Isto tako i ona situacija kada dolazi nova vojska. pamtim samo isti utisak. Oni su tu bili više od mesec dana a meni je trebalo samo pet dana do bankomat stadijuma ličnosti. mlađi vodnik. proveo sam nekih mesec i po dana na turneji od Mitrovice preko Peći. svako tu krade prema svojim aspiracijama. Drugom se opet sviđaju porodične fotografije. a i sama situacija je bila teža nego obično. Moj stric. pokazuje mi gde je šta tu oko rova. Eto. Ali bilo je kasno. jer ne ide da pored odbrane suvereniteta ja sad razmišljam i osećam to što proživljavam. doživi nešto. A ostali su me. “položaj“ ima nekih kilometar. Kad razmišljam o ekipi sa kojom sam tamo bio. međutim. Možda. To ti je odbrana suvereniteta na terenu.. Ja nisam mogao da odolim čokoladama. ako se dobro sećam. nije moglo da me izvuče sa Kosova. a još nisu išli na smenu na albanskoj granici. Nešto drugo mi je tu na pameti. čovek iz jedinice koju menjamo uopšte se ne obazire na to. deluje nekako najbezbolnije. rat na Kosovu sa Vijetnamom. Kao da sam ispred bankomata. imaš onog septembarca i onaj tamo je decembarac. I nije samo on pokušavao. izgleda da se muva neka šiptarska grupa okolo! Hoću da kažem da je za svaki rat. recimo. Ne vidim čak u njemu ni neko zlo. ubijene ispred svoje kuće. kaže mi u jednom trenutku imaš tamo MRUD. valjda sam dobro rekao. Počinje smeh. dreka. ali opet. u baznom logoru. Pitao sam se koliko će meni trebati da postanem takav.. i nesrećna obična vojska. zbog panike. Major vas.

pre dolaska pojačanja bilo ostalo samo nas 10. Čovek je provukao tenk kroz šumu!? Uspeo je da ih potisne. Sve gluposti oko mene su. i bori se sa sobom da povrati elementarne ljudske kriterijume. Dok sam živ. Taj boravak tamo mi je značio dosta. Pa opet smeh. Ako sam do tada i gutao budalaštine. Fizička bol i iscrpljenost su zanemarljive. Rat i jeste strašan samo na nivou pojedinca. Matematički gledano. Uz sve to. Onaj koji to ne oseća sa nekim normalnim ljudskim emocijama. a ubrzo posle njega stižu i pešadinci. Zatim sam poslat na lekarski u Prištinu. odnosno život. Stvarnost u ratu je da čovek sa kojim deliš rov hoće u njemu da vrši nuždu. i najgore je što sam bio svestan toga. pored mene čovek više i ne gleda gde puca. Ne smem ni da pomislim kako je bilo njima. to je.. nije frka. kako vreme odmiče. političkog razračunavanja ubistvima. U talasima pucamo jedni na druge. recimo. Prosto. koliko je pokrivalo taj deo terena. ’’zanimljiv’’. Da nema tog kamička. a ja treba da se bavim uopšteno. Prvo je stigao tenk. Ženi sam tihim glasom rekao da nisam bolestan. Kada nekima predstavite kako to ustvari izgleda. Starešinu sam isfolirao. shvatate da ste u situaciji gde nemate šanse da upravljate ni malo svojom sudbinom. ali prosto nisam bio u stanju da se borim. Verovatno je ta neizvesnost bila u nekim segmentima teža za proživljavanje od samog rata. Pritisak u glavi dok je to trajalo. možda ima i neke simbolike u tome. Slušao sam kako meci pogađaju u deblo koje mi je služilo kao zaklon. a “samo“ sam imao jedan takav dan. Ta konstantna igra na sreću koju igrate sa svakim zvukom kada granata izleti iz minobacača. ali koliko mi mozak nije radio ničeg se ne sećam. popušta mi. od tog trenutka sam prestao. ono tamo je nečiji brat.. Doktorka mi je dala znak da ćutim. otac. gde se srećom ponovila gotovo identična priča kao i u Peći. a ja treba da se bavim uopšteno. Pa onda ide i konstatacija -Izvuče se baraba.SUOČAVANJE Ljudi ginu. Sećam se da sam nešto i pričao sa čovekom pored. A onda iz susednog rova dolazi čovek koji nam govori da je od 30-tak ljudi. dan pošto smo se vratili u Metohiju. Da se ne radi o nekom uobičajenom puškaranju. da treba da idem na lekarski u Peć. gde ste sigurni da nećete poginuti. ono tamo je nečiji brat. stvarnost u ratu je. a mine su sve vreme padale oko položaja. bio sam užasno ljut na ostale u jedinici. strada guza. na nivou nacije to izgleda kao da ste dobili. tu su i drugari sa suprotne strane koji se približavaju i nikako ne prestaju da pucaju. Vraćam se sebi tek kada u jednom trenutku stiže pojačanje. koncentracija od stalne napetosti i zujanja hitaca. išao sam sa cimerom iz sobe do nekih njegovih rođaka u romskom delu grada. nemoć. I to na čelu sa jebenim oficirom! Dakle. otac. Bilo je oko 3 popodne. pravim u svojoj glavi svakojake scenarije. a da su drugi pobegli još oko 9 ujutru. pa me je vodao po gradu. a morate da dobijete svaki put. Isto tako. i da se neće tek tako završiti. Počelo je još u 6 ujutru sa jakom pucnjavom. Dan pre povratka u Metohiju je bio. dužan sam svim tim ljudima. ne bi bilo ni vas. a pogotovo glavnom kardiologu. Ja sam švercovao raznoraznu robu sa prostora koje sam do skora kobajagi branio. ja nemam više snage da razmišljam. U moralnom pogledu. Možda bih eventualno mogao da istolerišem pištolj na vodu. da gledam to sa višeg nivoa. i pošto u bolnici nije bilo nikakvog nadzora. Plan je bio da nekako pokušam da dobijem poštedu i da se ne vraćam na granicu više. pošto danima ne sme da izađe. a onda i očajanje. A onda sam shvatio da je ipak najvažnije to što sam živ. na nivou nacije to izgleda kao da ste dobili. Odmah mi je bilo lakše. Tamo su radila dva kardiologa. ili kuhinjski nož dok seckam luk. ali ništa. ili izgubili partiju šaha. da gledam to sa višeg nivoa. Pucnjava je prestala. i da sebi ponovo nađe mesto među ljudima. od. ili izgubili partiju šaha.. razgovarao sa ljudima. do. čovek se onako pod utiskom preispituje svaki dan. dešavalo mi se više puta da dobijem odgovor da sam subjektivan i emotivan prema tome.. ga.. Rat i jeste strašan samo na nivou pojedinca. pio ruski čaj. počeo sam da ih provociram. družio se. jer imate samo jedan žeton. bio je nepodnošljiv. A kako da drugačije posmatram to? Ljudi ginu. Sve vreme do tog trenutka praktično nije postojao nikakav kontakt između mene i porodice. videlo se po minobacačkim granatama koje su počele da tuku svuda oko nas. i jeza koja hvata kada pogodi na svega par koraka od vas. tih 10 metara za koje vas promaši mina. radimo i živimo sa njima – period “obnove“. recimo. hteo sam da se tučem. i dobro sam procenio kome treba da priđem za pregled. Noćio sam čak jedno veče tamo kod njih. Ne znam. Nisam mogao da razmišljam ništa. Kako izgleda povratak u život posle rata? Nije ni malo lak. Nešto sam čoveku bio simpatičan i smešan. i ko zna šta još. Proveo sam u Peći nekoliko dana. Hrabrost verovatno postoji samo u Holivudu. jer sam osećao da im to dugujem Rat lomi čoveka mentalno. samo da ne razmišljam o onome što se događa na 50-tak kilometara odatle. svi kriterijumi su pali. I moram vam reći da 64 . pre svega da malo ohladim glavu i sredim utiske. i tek kad je uveren da ćeš ga “štititi“ on izlazi i ode iza drveta. lomljenje ruke kamenom da se dobije bolničko lečenje. Vratili smo se u bazu pre mraka. bez ikakve komande. Ostao sam zahvaljujući lekarima. Čitav dan je trajala paljba. Već tada sam došao u onaj “bankomat stadijum“. koji je dodao tu i tamo još po neku bolest da mi se nađe.. eto… tako nekako tu. a onda je glasno rekla da rezultati na ultrazvuku izgledaju sumnjivo i da bi da me zadrži neki dan. to je bila kulminacija svega. Stepen samopouzdanja oscilira u velikim razmacima. Kraj rata sam dočekao u bolnici u Prištini. već da ne želim više da vidim oružje. i znam da su gluposti. na bezbednom. opšte nemaštine i beznađa. Koliko god da to drugi verovatno i ne primećuju. nekih šest sati nas desetorica smo bili sami u borbi. Kako si se osećao kad si to saznao? Bes. nema problem ni da se snađe u takvom okruženju. Zato sam kako znam i umem morao da se vratim u normalu. jedan maleni kamen koji čini mikroneravninu ispod postolja minobacača.

čovek me prozove sarkastično. I kako ti sada izgleda Srbija? Posle 5. Bio sam u fazonu – ko im je kriv. izolaciji. taj dan je morao biti trenutak sa kojim ću prestati da živim na način na koji sam do tada živeo. vidiš ako se recimo provozaš do Kuršumlije. Kasnije sam ostao u kontaktu sa ekipom iz organizacije. vratio se na fakultet i posvetio se informatici. Posle mi je bilo jako krivo zbog toga što nisam lično prisustvovao... hajde da kažem revolucije. zato sto sam u specifičnoj oblasti.. jedva sam živu glavu izvukao. bla.. ne mislim da mi je neprijatelj. ili oni ljudi sa kojima sam služio na granici ne znaju kako drugačije da traže pravo na osnovne stvari u životu i elementarno dostojanstvo. njihovom nezadovoljstvu. ako drugi ljudi imaju šansu da žive dostojanstveno. tražite njegovo požrtvovanje i strpljenje. onako je obučen po poslednjoj modi. kao šansa za karijeru.. iznose ideje šta bi po vašem mišljenju bili ciljevi. oktobra. i to koliko god meni tada delovalo da se stvari menjaju na bolje. ili su pak u nekim nenormalnim uslovima radili po principu kako se radilo za “bizmismene“ devedesetih… Jednostavno. onako nezvanično. Kad vidiš to sve oko sebe. šta znam. Tako sve do 5. ako ništa drugo. navodim neke primere gde smo ranije pokušavali u Čačku sa nekim besplatnim kursevima za računare. i dalje ljudi oko mene nisu dobili šansu za neki dostojanstven život. Elem. ali meni je u tom trenutku svašta prošlo kroz glavu. u smislu akcije gde bi se ljudima dala šansa. već sam uveliko zarađivao svoj novac. Na kraju rasprave. samo me je interesovala prilika da se usavršavam. putokaz neki. Država se otvorila prema svetu i ponovo je imalo smisla studirati nešto za šta sam verovao da će kad-tad postati jedna od fundamentalnih oblasti u društvu. Njemu jednostavno treba idiotizam u društvu. i u to vreme sam se bavio uglavnom problemima na fakultetu. Zaista sam bio pun elana i voljan da maksimalno uložim energiju da budem delić pozitivnih promena u društvu. oktobra sam često u razgovorima sa ljudima slušao priče tipa – ovi sve prodaše u bescenje. uz to tražite od njega da bude svestan svih svojih (kolektivnih) grehova u prošlosti. Kao što ni za vreme rata nisam mislio da su mi oni sa druge strane neprijatelji. protiv nacionalizma. i da li je problem u konzervativnim snagama u društvu. bio sam dosta aktivan u studentskim organizacijama. u tom trenutku. Vidiš po ljudima oko sebe.. Dok sam bio na studijama. Batalio sam totalno šverc. iako još uvek na studijama. nisam mogao da ne primetim da u mojoj liberalno-tržišnoj.. Nisam od te. šta znam. Jednostavno. Kako si doživeo taj dan? Puno mi je značio.SUOČAVANJE mi uopšte nije loše krenulo. tako nešto je normalno. gde se. i moram reći da su mi tada delovale bezveze. Brusa. Tada. Obećavate čoveku blistavu budućnost. u radikalizaciji. ima jedino bradu doduše. odmah posle studija sam se i zaposlio bez po muke. šta znam. Nisam tada verovao da je moguće to što se desilo. i da li je to uzrok lošeg stanja u zemlji? Da li je radikalizacija zemlje proizvod nacionalizma. šta bi i kako mogli da rade. bla. bilo kako. Većina ljudi sa kojima sam se družio ili nisu mogli da nađu posao. nekim sticajem okolnosti. posle 5.. prilika da učim. Nisam verovao u drastično bolji standard i. Mene je nacionalizam raspalio žešće nego ikog drugog na tom sastanku. eto. rodne mi Raške.. Da li je baš sve tako. Ja onda počnem da kukam da treba valjda neko da se bavi i lošim socijalnim stanjem. normalno je da se čovek preispita. ali. Banalnost. već da izazove da on postane njihova tema i na taj način opstane. da će korupcija i kriminal naprasno nestati. baš-me-briga-za-druge teoriji nešto ne štima. nađem se tada sa jednom ekipom uticajnih omladinaca nevladinih organizacija i političkih partija. oko osnivanja nove nevladine organizacije koja bi trebalo da popuni tu prazninu koja postoji na levici. pravci i načini delovanja i druge slične. gluposti.. pa meni je bilo lako da to kažem. On se tada vidi kao bela tačka na crnoj pozadini. taj dan mi je na neki način bio znak da su promene moguće. ali ja ni za jednog nesrećnika koji je zaglavio sa mnom na granici. Trgovišta. nikada očekivao puno. čisto. oktobra. Krenuo sam i sa političkim angažovanjem. pa desničarska udruženja. ■ Razgovarao Ivan Zlatić 65 . tržište ne prašta slabima… Hm. Ustati u 6 ujutru za nešto u šta čovek ne veruje… nema šanse. On napada sve te koje napada zato što zna da ih neće promeniti. neofašističke organizacije. nešto skromno. otpustiše silne ljude i slično. da mu stajling ne izgubi vezu sa levicom. Taj dan nisam ni bio u Beogradu. On se ne vidi ako je oko njega sve u redu. Kolega koji sedi preko puta mene priča kako da napadamo crkvu. kaže kako bi za pauzu za ručak trebalo da kupimo neku socijalnu picu. Zvali su me na taj neki uvodni sastanak. čak i kada to ne deluje tako.

uključujući mladu ženu i trinaestogodišnjeg dečaka. U režiji Đila Pontekorva. Francuski "mirovni" programi isterali su dva miliona Alžiraca iz njihovih domova. Usvajajući kvazi-dokumentarnu formu. film se vraća unazad u 1954. Socijalističkom Partijom predvođena vlada. Le Pen je čak bio optužen za aktivno učestvovanje u mučenju zatvorenika u ozloglašenoj Villa Sesini u Alžiru 1957. lidera rasističkog Nacionalnog Fronta. koji je član FLN-a (Nacionalnog Oslobodilačkog Fronta) i simbol alžirskog otpora. i podstakli uništenje više od 3. gusto naseljene i siromaštvom pogođene oblasti Alžira. mnoge pravo u bodljikavom žicom ograđene koncentracione logore. protiv kolonijalne vlasti u Alžiru. uključujući i aktuelnog francuskog predsednika Žak Širaka i Žan-Mari Le Pena. Kako teče uvodna špica. gradske opsade. Sredovečni čovek otkrio je La Pontov identitet i boravište. ikad napravljen. film zatim postepeno izlaže ključne etape ustanka i političke evolucije La Ponta. i predstavlja ključnu figuru oružanog ustanka. mobilišu se padobranske jedinice koje će se obračunati s pokretom otpora. Matije i njegovi oficiri upravo su iznudili priznanje od polugolog. vojnim racijama i masovnim hapšenjima. Ubistva. Pontekorvov 116-ominutni film dramatizuje jednu od najkrvavijih antiimperijalističkih borbi dvadesetog veka – pobunu iz 1954-62. vođu zloglasne Desete padobranske divizije. komponovanom od Enio Morikonea i samog Pontekorva. Zbog povećanja tenzije. nagrađivani crno-beli film. neobrijanog i unezverenog Alžirca. Pukovnika Matijea (Žan Marten).000 ljudi koje su uhapsile francuske snage. Gi Moletova. La Pont. Na desetine hiljada nedužnih ljudi. spremne da iskoristi svako sredstvo da bi uništila nacionalni pokret. sa Fransoa Miteranom kao ministrom unutrašnjih poslova. Skoro 40 godina nakon svoje prve projekcije on ima ogroman odjek jer demonstrira modus operandi savremenog kolonijalnog ugnjetavanja i otkriva ono što podstiče i napaja svaki nacionalni pobunjenički pokret. vođstvo FLN-a mobiliše La Ponta u seriji odvažnih ali krvavih terorističkih napada. Francuski stanovnici na to odgovaraju noćnim bombardovanjem i rasno motivisanim napadima. koji se svi kriju u udubljenju iza tajnog zida. sa kontrolnim punktovima. jednoj od najstarijih i najvećih francuskih kolonija. bivši bokser i sitni lopov. U stvari. padobranci lociraju La Ponta i tri druga borca otpora. Matije stavlja Kazbah pod preki sud. i otporu istoj. kome je određeno da taj otpor slomi. Tokom osmogodišnjeg konflikta francuska vojska i s njom združena milicija pobile su skoro milion Alžiraca. usvojila je Dekret o Specijalnoj Sili (Special Powers Act). odlučuje da se pridruži FLN-u nakon što je prisustvovao sceni u kojoj francuske kolonijalne vlasti giljotiniraju jednog borca alžirskog otpora. brutalni je predstavnik francuske vojske. Film počinje 1957. maj 2004. koji je koncipiran po uzoru na Žaka Masua. I dok La Pont i njegovi drugovi razmišljaju o svojoj sudbini. U Parizu. Pošto testira njegovu ozbiljnost i političku hrabrost. režiser Đilo Pontekorvo) 29. daje filmu izuzetnu autentičnost i dramski intenzitet.Z DODATAK Ričard Filips Vanvremenski portret antikolonijalne borbe u Alžiru (Film Bitka za Alžir (1966). FLN na to odgovara 66 . Iako se fokusira na samo jedan aspekt rata – Alžirsku Bitku iz 1954-57. kad je FLN započeo veće vojne operacije u Alžiru. a samo u Alžiru "nestalo je" više od 3. Skoro dva miliona francuskih vojnika služilo je u konfliktu. u Kazbahu. pionirski je rad i verovatno jedan od najmoćnijih filmova o kolonijalnoj okupaciji. La Pont je iz Kazbaha. ili budu razneseni. i francuskog komandanta padobranskih jedinica. – Pontekorvov film je izuzetno delo. Matije. žena i dece bilo je mučeno. Taj kontekst. masovna postrojavanja i tortura prikazani u filmu anticipiraju izraelske napade na Palestince i metode koje i danas upotrebljavaju SAD snage u Iraku i Avganistanu. dvokilometarske. Kao što se vodeći francuski general kasnije hvalio: "Dali su nam odrešene ruke da radimo ono što smo smatrali neophodnim". veštim izborom glumačke postave i impresivnom muzikom.000 sela. dajući vojsci odrešene ruke u Alžiru. i po scenariju Pontekorva i Franka Salinasa. kombinovan sa inovativnim filmskim tehnikama. Bitka za Alžir. Dat im je ultimatum – da se predaju. Bitka za Alžir prati dva glavna junaka: Ali La Ponta (Brahim Haggiag). mučenja i silovanja bila su svakodnevna pojava.

Pretrpevši bitan uticaj neorealističkog filma i ruskog režisera Sergeja Ajzenštajna. film ukazuje na neke od političkih slabosti i kontradikcija te organizacije. biva ugušena. cenzurisane su u Britaniji i Americi kad je film prvi put bio prikazan. ne završava smirivanjem situacije. nemilosrdan u svojoj odbrani francuskih interesa. "Uprkos različitih nijansi u mišljenju. uključuje i ove zastrašujuće momente. film o sicilijanskim rudarima. a mi želimo da ostanemo. Ovo se dogodilo pošto je irački pokret otpora počeo da intenzivira svoje operacije protiv vojske SAD. Điljo Pontekorvo bio je član antifašističkog pokreta otpora. podsećajući na francusko bombardovanje hiljada alžirskih sela napalmom: "Naravno. Film se. žene Kazbaha pridružuju se FLN-u i detoniraju bombe u francuskim civilnim područjima. nakon što su Sovjeti ugušili mađarski ustanak. međutim. i možete dobiti naše korpe". nije bilo čak ni nijansi u mišljenju. zaključuje on.. Matije je. Bitka za Alžir pokazuje šta ove "nužne posledice" podrazumevaju. vi se svi slažete da treba da ostanemo. Dejvid Ignejšs. Zapravo. glasna muzika koristi se kako bi prigušila užasne krike žrtava. već izbijanjem. film je u potpunosti objektivno delo. do 1956. pravi seriju dokumentarnih filmova. 1 Special Operations and Low Intensity Conflict department ipak. elektro-šokovima. On ga upozorava da je revolucionarna borba teška. (ali) sad bih hteo da vas pitam: Treba li Francuska da ostane u Alžiru? Ako odgovorite sa 'da'. koje ne pokušava da romantizuje FLN ili njegove terorističke metode. uključujući Pane e zolfo (Hleb i sumpor). međutim. Kao što je izjavio jednom novinaru 1966. u Pizi. Nova verzija filma.. I da će "tek nakon što pobedimo započeti prave teškoće". Njegov sledeći film bio je 67 . Sve novine. Nije li "kukavički". I. te Matije pokreće program sistematske torture i drugih oblika kolektivnog kažnjavanja. (ali) problem je u tome što FLN želi da napustimo Alžir. pita reporter. i Sekretar Odbrane SAD Donald Ramsfeld počeo da zahteva "naprednija obaveštenja" sa njihovih saslušanja u Iraku i drugde. Pentagonovo odeljenje za Specijalne Operacije i Konflikte Manjeg Intenziteta1 odlučilo je da pusti Bitku za Alžir svojim zaposlenima. koji se skriva među hiljadama drugih koji su mu slični". Takve okolnosti. svedoči da vojska razmišlja kreativno i nekonvencionalno o Iraku". elektro-šokovima. a ko je u pravu. "Mislim da je nevažno reći 'ovi su ubili deset... Scene mučenja zatvorenika plamenom. koristiti ženske korpe i tašne za terorističke bombaške napade na francuske civile? M’Hidi odgovara mirno. i pobuna 1957. par godina kasnije. kao po tehnici koju su američka vojna policija i obaveštajna služba primenjivale u Abu Grajbu i Gvantanamo Beju. da još više ohrabri sadističko i protivzakonito maltretiranje zatvorenika koje drži vojska SAD. čak i levičarske. svejedno. potpiše Evijanski Sporazum i preda vlast FLN-u. pridružio se Italijanskoj Komunističkoj Partiji (IKP). Pontekorvov portret Matijea inteligentan je i bez preuveličavanja. I odavati osećanje da se identifikujete s onima koji su u pravu". Od 1946. i delimičnim davljenjem. Pontekorvo je brutalno pošten u svom slikanju FLN-ovih terorističkih napada na francuske civile ali odbacuje. i režira svoje prvo delo. Napustio je IKP 1956. Koristeći fraze koje danas ponavlja Vašington kako bi opravdao svoj "rat protiv terorizma". Matije objašnjava svojim oficirima da je FLN "anonimni i neprepoznatljivi neprijatelj. i bio komandant Treće Brigade u Milanu tokom dve poslednje godine rata. da imamo vaše avione bilo bi nam mnogo lakše. Scene mučenja zatvorenika plamenom. U avgustu prošle godine. oni su ubili dvoje'. Pontekorvo odlučuje da se posveti filmu nakon gledanja Roselinijevog Paisana (Seljaka). Kad je pobuna prvi put počela. onda morate prihvatiti i sve nužne posledice". komandant padobranaca najpotpunije je razvijeni karakter u filmu. Ali intenziviranje francuskog vojnog terora i neuspeh generalnog štrajka FLN-a konačno uzimaju svoj danak. 1957. Diskusija između La Ponta i vođe FLN-a Ben M’Hidija naročito je interesantna. ali da je pobeda "najteža od svega". pišući za Vašington Post. zahtevaju da svi "ljudski obziri" prema pokretu otpora budu isključeni. nepravedno podcenjeni La Grande Strada Azzurra (Široki Plavi Put). cenzurisane su u Britaniji i Americi kad je film bio prvi put prikazan Pošteno ispitivanje Iako Bitka za Alžir nedvosmisleno podržava otpor. Dajte nam vaše bombardere. Zapravo. Visoko obrazovan i staložen. koji će najzad primorati Francusku da 19. marta 1962. Kako napadi i protivnapadi eskaliraju. Izazvan od reportera da kaže nešto o svojim brutalnim metodama. Problem je u tome što su oni (Alžirci) u situaciji u kojoj je jedini faktor ugnjetavanje. masovnih demonstracija i novog alžirskog ustanka.. Prava svrha ove projekcije bila je. Matije odgovara: "Reč 'tortura' ne pojavljuje se u našim naređenjima.Z DODATAK novim ubistvima. Morate prosuditi koga će istorija osuditi. svaki pokušaj da ustanovi političku ili moralnu ekvivalenciju između krvavog terora otpora i terora francuske vojske. Bioskop koji pomera granice Rođen 1919.. i delimičnim davljenjem. htele su da se pobuna uguši. nadajmo se. Isto tako. Ovaj politički pristup dobro je demonstriran u jednoj sceni u kojoj novinar izaziva Ben M’Hidija da opravda FLN-ovu taktiku. međutim. uključujući njene pokušaje da kombinuje standardnu levičarsku retoriku sa apelom na konzervativna islamska osećanja. M’Hidi opominje mladog regruta da "terorizam" ne može obezbediti pobedu ni u ratovima ni i revoluciji. izneo je apsurdnu tvrdnju da je to "znak koji.

i mnoge druge. fašistička grupa napala je članove publike. o nacističkom koncentracionom logoru. međutim. kompjuterski generisane slike nikad neće moći da postignu. nije dostigao intenzitet Bitke za Alžir. uglavnom od regruta sastavljenoj. Publika se uvodi u uske ulice siromaštvom pogođenog Kazbaha. Haggiag (La Pont) je bio nepismen i nikad nije ni ušao u bioskop pre no što je izabran da glumi u filmu. kako su to činili raniji evropski i američki filmovi. a 1964. Pontekorvov film koristi tehnike koje su bile vrlo inovativne za bioskopsku dramu sredinom šezdesetih. On ne pravi nijednu referencu na suparničku stranku unutar alžirskog nacionalnog pokreta. a zatim Ogro (1979). korišćenje proglasa FLN-a i zvaničnih objava francuske vojske bili su nešto što pomera granice i filmu daje specifičnu naelektrisanost. Bitka za Alžir je. Bivši alžirski kolonisti i OAS (Tajna Vojna Organizacija) u Francuskoj žestoko su se usprotivili filmu. Pontekorvo je nakon Bitke za Alžir snimio Burn! (1969). francuskoj armiji. započela talas štrajkova i protesta protiv vlade Šarl De Gola. a u neke bioskope koji su planirali da prikažu film podmetnute su i bombe. I bez minimalizacije ili zanemarivanja tih problema. ozbiljno 68 . U stvari. Žan Marten (Pukovnik Matije). Iznad svega. Njegovo razvijanje kvazi-dokumentarne forme. Marsel Opulsa. bio je jedini profesionalni glumac. usledila je Bitka za Alžir. Dok je Bitka za Alžir postigla trenutni uspeh u Alžiru. na prikazivanju filma u Rimu. i kao takvi predodređeni na neuspeh. i po prvi put tretira Severno-Afrikance ozbiljno. Ma koliko brutalna ili vojno sofisticirana. inteligentan i ubedljiv opis antikolonijalne borbe. s narativnim stilom i podelom na poglavlja kao u filmskim novostima. bio je jedan od glavešina otpora i omogućio inicijalnu priču na kojoj je scenario filma zasnovan. Film ima očiglednih političkih ograničenja. dotle je u Francuskoj i Britaniji bila zabranjena sve do 1971. i samo devet kvalifikovanih tehničara na projektu. Italiji i SAD. nemoguće je gledati Pontekorvov film a da se ne shvati da su SAD okupacija Iraka i drugi neokolonijalni projekti jedna reakcionarna utopija. 1972. niti pokazuje kako je opštenarodni otpor alžirskih masa uticao na radničku klasu u Francuskoj. o baskijskom separatističkom pokretu. Ostatak postave bio je regrutovan u Alžiru.Z DODATAK ranivši jednog. zauzvrat. Yacef Saadi. dramatični realizam filma tako je ubedljiv da su se producenti osećali obaveznim da u uvodnoj špici objasne kako snimci pravih filmskih vesti nisu korišćeni u produkciji. Sa snimanjem lokacija u Alžiru počeo je tek nakon šestomesečnog istraživanja i opsežnih intervjua u Alžiru i Francuskoj. gde je bila nominovana za tri Nagrade Akademije. umesto s podsmehom ili sumnjom. uključujući i kamermana Marselo Gatija. Masovne demonstracije u kojima pred kraj filma učestvuju stotine ljudi zadivljujuće su i imaju izvesni intenzitet i nametljivost koju moćne. ipak. Niti on obrađuje rastuću antiratnu opoziciju običnih vojnika u toj. i to takav koji energično zastupa legitimna prava masa u svakoj potlačenoj zemlji da se odupru imperijalističkoj okupaciji. Skoro je neverovatno da je Bitka za Alžir bila proizvedena sa samo 800. u kome glumi Marlon Brando. koji je pedesetih stavljen na crnu listu u Francuskoj zbog podrške alžirskom otporu. šesnaestomilimetarska reporterska ručna kamera. Sredovečni čovek koga muče i koji na kraju izdaje La Ponta bio je privremeno pušten iz alžirskog zatvora da bi odigrao svoju ulogu. uz pažljivo rekonstruisanje državne represije i rasnog ugnjetavanja koji su konačno doveli do pobune. i koji se obračunava sa britanskim i portugalskim kolonijalizmom u osamnaesto-vekovnoj Zapadnoj Indiji. imperijalistička represija nikad neće moći da uguši ili potisne demokratske težnje kolonijalnih masa. koja je. Ekstremno desničarski elementi pretili su smrću porodicama tri bioskopska menadžera u Francuskoj. ■ Preveo Vladimir Bogićević Kapo (1960).000 dolara budžeta. koja je postala izvor inspiracije za režisere poput Koste Gavrasa. Nijedan od njih. koji igra Đile Đafara i La Pontovu prvu vezu sa vođom FLN-a.

džeparoš. kao što je drama Kapò (1960). već širom sveta. godine. videli smo da borba protiv kolonijalizma menja mentalno stanje i običaje naroda. Pontekorvo nikad ne napušta intimnost lika jedne Alžirke koja tiho plače ili francuskog para koji prelazi kontrolni punkt uz reči ’Ne treba ništa da brinemo’. u kome igra Marlon Brando. najpoznatiji po filmu Bitka za Alžir. i 1962. Mi smo bili tamo nekoliko meseci pre oslobođenja i videli smo svašta. Da bi pobedili kolonijalizam oni su morali da promene same sebe. Vrhunski i neuporedivo. – 12. ostaju jednako snažne. godine – doživljava se kao izuzetno relevantna i danas. bokser i lopov. Pontekorvova pomna anatomija urbanog ustanka – oružanog nacionalnog ustanka u Alžiru 1956. snažan utisak na premijeri. Njegov film Burn! iz 1966. iako je režirao nekoliko filmova pre ovog 1966. dobio je nagradu Pietro Bianki na Venecijanskom filmskom festivalu. Said: Da. filmsko udruženje Linkoln Centra predstavilo je ”Dokumentovane fikcije”. i koji je donekle zasnovan na haićanskoj revoluciji. Organizacija prodire u ljudski život na svakom nivou — čak i scena venčanja postaje politizovana — i to je. režiserom Bitke za Alžir. logika i jasnoća. a estetika neposredna: rekonstruišući velike događaje na alžirskom tlu. postaje politizovan. Jedna od izvanrednih stvari u njemu jeste način na koji prikazuje trenutak buđenja i organizovanja. međunarodnog festivala. među mnogim drugim) razgovarao je o filmu sa Đilom Pontekorvoom na sceni teatra ”Volter Rid”. Pontekorvoove komentare u oba razgovora sa italijanskog je preveo Antonio Monda. To unosi preokret u njihove živote i oni ne mogu više nastaviti da žive na normalan način. Marta 1999. detaljnim prikazivanjem političke torture i nasilja. pisac Edvard Said (Orijentalizam. Ton filma je setan. poziva italijanskog filmskog majstora da ovekoveči njegove uspomene.) bio je italijanski filmski stvaralac. njegova koncepcija. Rezultat je tako dobar – tako moderan film – da je nemoguće setiti se boljeg ostvarenja nastalog iz političke borbe. Kada ste ga snimali. godine. a te iste godine je dobio nagradu Zlatni lav na Venecijanskom filmskom festivalu. vrsta 69 . Kapò (1959). Bitku za Alžir (1966). kao i za mene samog. Posle prikazivanja Bitke za Alžir. moram reći da njegova snaga. Ona pokazuje stvarne posledice potčinjavanja narodne volje institucionalnoj agresiji i vojnoj sili. Film pokazuje kako postepeno sve postaje deo političkog procesa. Oni zatim postaju deo jedne strogo disciplinovane organizacije. snimljen u stilu dokumentarnog filma. razgovarao Edvard Said Diktatura istine Bitka za Alžir (1966) Film Đila Pontekorva (Gillo Pontecorvo) predstavlja uznemirujući prikaz borbe alžirskog naroda za oslobođenje od Francuske. pristup novinarski. Kad Ali la Ponte. Takođe je autor filmskih scenarija i filmske muzike. Tokom dugih meseci priprema i razgovora sa ljudima. Film Bitka za Alžir stvara odličnu iluziju realnosti kombinujući sekvence dokumentarnih filmskih novosti sa igranim sekvencama u kojima amateri i profesionalni glumci igraju karaktere zasnovane na stvarnim istorijskim ličnostima (uključujući Saadi Yacefa. tu su i te zastrašujuće scene u kojima alžirske žene. Spisi Franca Fanona takođe bili su vrlo značajni za Franka Solinasa. želim da kažem da je ovo jedan izvanredan film. kad se bavite tako dramatičnom istorijom. i pamtimo mlade ljude koji po celu noć razgovaraju na ulicama. oktobar 2006. godine. Edvard Said: Pre svega. odevene evropski. morate pokazati koliko je situacija bila teška za obe strane. Prirodno. ili bar takvog koje bi uspelo da ovako efektno. ne samo u Alžiru. kao i njegova strast.Z DODATAK Intervju sa Đilom Pontekorvoom. čija se radnja odvija u koncentracionom logoru za vreme Drugog svetskog rata. uz podršku nove vlade. i 1957. Godine 2000. se uglavnom interesovali za alžirsku stranu priče? Kako ste se osećali dok ste prikazivali ovaj istorijski proces? Đilo Pontekorvo: Najviše sam bio zainteresovan da prikažem taj nezaustavljivi proces oslobođenja. Mnogo vam hvala za ovaj film [publika aplaudira]. Spali! (Burn! 1969). istovremeno postavljaju četiri bombe na javnim mestima punim ljudi… Film izrasta upravo iz samog oslobodilačkog pokreta koji prikazuje: posle sticanja nezavisnosti 1962. i Prikazivanje Islama. alžirska revolucija je već bila pobedila. koji je bio lider nacionalno oslobodilačkog fronta (FLN) u okupiranom Alžiru). Film je dobio prvu nagradu 11. Izazvavši. da promene ono u šta ih je kolonijalizam pretvorio. između 1954. Gledajući ga sada peti ili šesti put. novembar 1919. a među njima i Dugi plavi put (The Long Blue Road iz 1957). stvarnom dramom oblikuje politički stav. i naravno. On je bio nominovan za Oskara za najboljeg režisera 1969. Kultura i imperijalizam. takođe je doživeo da u poslednje vreme bude sve više hvaljen. retrospektivu filmova Đila Pontekorvoa. i jedno i drugo za Bitku za Alžir. i Operaciju Ogro (1979). Njihov razgovor dopunjen je intervjuom koji je Pontekorvo dao uredniku ”Sineasta” Geriju Kroudsu.godine uz veliko odobravanje i nove pohvale. takođe. to je zaista jedan od znakova da je kolonijalizam dostigao nepodnošljiv nivo i da su se ljudi preobrazili. Da li ste želeli da ispričate priče obe strane ili ste Đilo Pontekorvo Đilo Pontekorvo /Gillo Pontecorvo/ Đilo Pontekorvo (19. scenaristu. Bitka za Alžir je ponovo teatralno prikazana 2003. film u jednom trenutku otkriva da više nije moguće mirno podnositi kolonijalizam. nadu i radost. bivši pobunjenik Saadi Yacef pušten je iz zatvora i.

godine. Kupio je 16mm kameru i snimio nekoliko dokumentaraca. Sineast: U vašim istraživanjima tokom priprema za pisanje scenarija. godini. Godine 2006. umro je od srčanog udara u Rimu u 86.godine. koji objašnjava razliku između terorizma i kolektivne akcije. sa Marlonom Brandom u glavnoj ulozi. ■ Život i rad Pontekorvo je rođen u Pizi kao sin bogatog i nepromišljenog italijansko-jevrejskog biznismena i mlađi brat Bruna Pontekorvoa. odrekao svoje posvećenosti marksizmu i rekao je. Zatim je režirao Đovanu. ni ratovi ni revolucije. kao većina italijanskih Jevreja”. Te 1992. ovoga puta sniman na Antilima. epizodu filma Ruža vetrova /La rosa dei venti/ (1956). Terorizam je početak.godine. međutim. sledi put pionira neorealizma kao što su Santis i Roselini. Godine 1957. koji je bio zajedničko delo više reditelja. Otputovao je u severnu Italiju da pomogne da se organizuju antifašistički partizanski odredi i pod lažnim imenom Barnaba postao lider pokreta otpora u Milanu od 1943. gde je uspeo da se zaposli kao novinar-dopisnik italijanskih dnevnika La Republika i Paeze Sera. Nije se. odmah se priključio svetu filma. Posle Drugog svetskog rata i njegovog povratka u Italiju. Sineast: To joj je obezbedilo autentičnost. “Ratovi se ne dobijaju terorizmom. 1969). Asistirao je isto tako i Ivu Alžreu /Yves Allegret/. o kome ste vi govorili kao o “horskom liku”. Pontekorvo je provodio mesece. Ovaj film isto tako prikazuje jedan pokušaj revolucije potlačenih. Burn! (Queimada!. režirao je svoj prvi celovečernji film. U političkom smislu. koji je najavio njegov zreli stil kasnijih filmova. Bitka za Alžir bila je Pontekorvovo remek-delo. godine Pontekorvo je zamenio Đuljierma Biragija na mestu direktora Venecijanskog filmskog festivala i ostao na njegovom čelu 1992. Bio je posebno potresen kada su se mnogi od njegovih prijatelja spakovali i krenuli iz Pariza da se bore u španskom građanskom ratu. u čije filmove spadaju Regen i The Bridge. Film su kao sredstvo video-obuke koristili i državni stratezi i revolucionarne grupe. ekstremno popularan u Alžiru. mnoge nagrade. a organizacija je tako zaoštrena da postaje neka vrsta prkosnog kvaliteta koji ljude pretvara u borce. i žena koje gledamo — već isto tako priča u kojoj učestvuje kolektiv. ali koji ga je potpuno pokrenuo čim je video film Roberta Roselinija Paisà. Bio je. Pontekorvo je primio 70 . doprinelo je jačanju nacionalnog identiteta. Igora Stravinskog i ŽanPol Sartra. budeći u narodu sećanje na oslobodilačku borbu. Pontekorvo je počeo da upoznaje ljude koji su širili njegove vidike. Bilo je to vrema kada je Pontekorvo istinski razvio svoje političke ideale. ali kasnije mora da deluje čitav narod. i 1994. tako da se mnogi Fanonovi stavovi prepoznaju u filmu. i nosi snažnu antikolonijalističku poruku. Teže je inkorporirati horski lik u narativni film. Široki plavi put /La grande strada azzurra/The Wide Blue Road/. internacionalno priznatog fizičara. među čijim ostvarenjima su i filmovi Tako lepa mala plaža /Une Si Jolie Petite Plage/ i Ponosni /Les Orgueilleux/. svi ljudi”. stav za koji je verovao da će ga držati neko vreme. Pontekorvoovo sledeće veliko delo. do 1945. koristeći snimanje u stilu filmskih novosti (žurnala) i neprofesionalne glumce (naturščike) sa primarnim fokusom na obespravljenom stanovništvu koje odjednom privlači pažnju masovnih medija. a ponekad i godine istražujući materijal za svoje filmove kako bi tačno prikazao aktuelne socijalne situacije koje je komentarisao. iako često pojednostavljeni. Pontekorvo je nastavio svoju seriju visoko politički angažovanih filmova delom Ogro (1979). Pored ovih uticaja. režirao dokumentarni nastavak Bitke za Alžir pod naslovom Povratak u Alžir (Ritorno ad Algeri). a i sada je. do koje mere je po vašem mišljenju politička ideologija revolucionara iz FLN proizilazila iz islamskih religioznih uverenja ili bila pod njihovim uticajem? Pontekorvo: U to vreme je prisustvo religioznih uverenja u njihovoj revolucionarnoj političkoj ideologiji bilo krajnje pozitivno jer je davalo čvrste temelje toj borbi. Nastavio je da snima kratke filmove početkom 1990-tih i 1992.Z DODATAK preokreta. Ja sam samo čovek levice. Said: Jedna od inovacija filma jeste to da on nije samo priča pojedinaca — Ali la Pontea. Pontekorvo je prekinuo veze sa partijom 1956. Njegovo portretisanje alžirskog otpora za vreme alžirskog rata. a bio je takođe nominovan i za nagradu Akademije za režiju i koscenaristički rad. Pontekorvo: Da. Učio je prirodne nauke u školi i upisao se na univerzitet u Pizi. Na univerzitetu je prvi put prihvatio opozicioni politički stav. još je jedan antikolonijalistički film. Godine 1938. došavši najpre u kontakt sa levičarima među studentima i profesorima. U Parizu 1933. holandskog reditelja dokumentarnih filmova i poznatog marksiste. Takav pristup je učinio da bude vrlo teško pronaći producenta za naš film. pobegao je u Francusku. ubrzo posle diplomiranja i suočen sa rastućim antisemitizmom. koje je uglavnom finansirao sam. Saarija Kadera. često ocenjivano kao jedan od najboljih filmova ikad snimljenih u ovom žanru. ”Ja nisam revolucionar po svaku cenu. Pontekorvo je odlučio da napusti novinarstvo radi snimanja filmova. gde je stekao diplomu hemičara. posle sovjetske intervencije u Mađarskoj. najvažnija poenta filma je ona koju je napravio Ben M’Hidi. i kao učitelj tenisa. koje se bavi pojavom terorizma pri kraju oslabelog režima Franciska Franka u Španiji. šta ste otkrili. ali nije nemoguće postići da se publika s njim identifikuje. Postao je asistent Jorisa Ivensa. Među onima kojima smo se obratili bio je Anđelo Rikoli. Pontekorvo se pridružio italijanskoj Komunističkoj partiji 1941. počev sa Misijom Timirjazeva /Missione Timiriazev/ 1953. koji je tada bio najznačajniji italijanski producent. godine. Pontekorvo je iščitavao Franca Fanona dok je snimao Bitku za Alžir. napravivši par kratkih dokumentaraca. Kad je film počeo da se prikazuje u Sjedinjenim Državama. Nema tu privatnosti. 1993. francuskom reditelju poznatom po svojim delima u žanru ”film noir”. pukovnika Matjea. Pontekorvo: Upravo je to privuklo Salinasa i mene. a među njima Pabla Pikasa.

Brandoa sam snimio 41 put za jednu scenu u filmu Burn! Gledali smo snimke koji su stigli iz Rima u projekcionoj sali i nismo se osećali prijatno. i odbacujete ono što nije istina. Pontekorvo: Ono što je važno jeste da kada to publika vidi. videli smo da borba protiv kolonijalizma menja mentalno stanje i običaje naroda. ona ne oseća da tu postoji nekakav upad u stilski kontinuitet filma. Inspirisan licem te žene. Naravno. kao ti i ja”. kada radite koreografiju za balet na kraju filma koji je pod diktaturom istine. a ta žena nastavlja da se vraća. pa smo odlučili da nastavimo ■ ■ ■ KRATKE VESTI ■ ■ ■ ■■■ OKRUŽNI SUD. Potrebno je da nađete nešto što ima svetlost baleta ili plesa. pošto nijedan producent nije želeo da producira naš film. Da bi pobedili kolonijalizam oni su morali da promene same sebe. tokom snimanja. “lično uvređenog” izjavom Petakova. odnosno da on lično i kao episkop Srpske pravoslavne crkve ne teži dobru i pobedi dobra. objasnio sam. februara 2006). kao i glorifikacijama zločina u logorima smrti Jasenovac i Stara Gradiška u Drugom svetskom ratu.Z DODATAK Tokom dugih meseci priprema i razgovora sa ljudima. u emisiji „Klopka” na televiziji BK. VERSKI SUD BEOGRAD . Sve vreme morate da razdvajate fikciju od istine.Okružni sud u Beogradu potvrdio je presudu Četvrtog opštinskog suda kojom je novinar Zoran Petakov kažnjen sa 100.000 dinara zbog ocena o ulozi crkve u formiranju ekstremističkih desnih organizacija i Mirku Buloviću (bačkom vladiki) koje je izneo 16. Ministarstvo znanosti. ali struktura je bila unapred utvrđena. osećali smo da je scena bila neubedljiva. to je jedini težak trenutak sa stanovišta režije. Kad se jednom opredelite za diktaturu istine. naravno. “Alžirci su belci. Kad su me pitali da li je bilo teško napraviti film. Uzvratio mi je: “Tu nema glavne uloge. koristeći ono malo novca što smo imali. Marko Perković je poznat po izjavama da ustaška ideologija “ujedinjuje mladež”. Tada smo bili tako siromašni da smo u ekipi imali samo devetoro ljudi. odlučio sam da završim film baletom i odam počast svim borbama za slobodu. Tokom suđenja tužitelj Mirko Bulović (javnosti poznatiji pod nadimkom Irinej) nijednom nije došao na suđenje koje je sam pokrenuo (prvu tužbu je podneo 16. u smislu hrišćanske estahologije”. pevač poznat po svom proustaškom angažmanu i agitaciji. Sad. već zlu i pobedi zla. ali nije imao isti osećaj slobode. Zbog toga smo scenu montirali na tri različita načina tokom produkcije. iskreno sam priznao da i nije bilo toliko teško koliko se čini. Kad sam mu izneo predlog. ali u isto vreme ne želite da time narušite jedinstvo ili kontinuitet filma. koji je za osnovnoškolce snimio i videoporuku o ljubavi i učenju. jer kad se jednom odlučite za tu temu. ■■■ 71 . Da li na mom čelu piše – ‘Glupan’?” Tako.Tvrtka Markotel najavila je da će njihovu novu CD Učilicu “Bitka za zemlju Hrvatsku” promovirati Marko Perković Thompson. Neke stvari smo menjali. a u obrazloženju presude stoji da „navedena inkriminacija okrivljenog Zorana Petakova po oceni suda predstavlja izuzetno tešku uvredu jer ona insinuira da privatni tužilac jeste i čini ono što je upravo suprotno njegovom naznačenju u odnosu na episkopski čin. Okružni sud kojem je predsedavala sudija-eshatolog Savka Gogić tako je potvrdio ocenu sudije Četvrtog opštinskog suda Miroslava Bošnjaka. to je kao da se penjete mračnim stepeništem držeći se samo ograde kao jedinog vodiča. Kanal 4 u Engleskoj napravio je emisiju o Bici za Alžir i naslovio je “Diktatura istine”. iako vidite mnogo ljudi. Said: Kakav je bio prvobitni kraj? Pontekorvo: Bio je sličan. Said: Da li je scenario bio napisan ranije ili ste ga pisali u toku snimanja? Pontekorvo: Salinas i ja smo radili vrlo naporno na scenariju. novembra 2005. ■■■ ■■■ MARKO PERKOVIĆ THOMPSON PROMOVIŠE “EDUKATIVNI” CD ZAGREB . producirali smo ga sami. da promene ono u šta ih je kolonijalizam pretvorio. Said: Znači da je bio vrlo pažljivo planiran. obrazovanja i športa pod upravom Dragana Primorca još uvek se ni na koji način nije oglasilo povodom ovog događaja. Said: To je više nekako poetično. upitao me: “Misliš da je Italijane briga za te crnce!” Prvo. odlučili ste da morate slediti istinu. ne želiš da koristiš glumce uopšte i hoćeš da ga snimaš u crno-beloj tehnici. Mislim da je svima jasno da takav kraj filma u kome policija potiskuje masu unazad. Pontekorvo: Sve osim završnice filma. Otkrio sam jedno izvanredno lice među statistima — to je žena koju vidite na kraju filma — i počeo da pripremam drukčiji završetak. ne mora neizostavno da bude realističan ili istinit.

A ja sam na to rekao “Ne. zaista. Mnogo mu dugujem. Mislim da ako pustite Baha čak i preko zatamnjenog ekrana magija i dalje funkcioniše! Sineast: Vi ste učili muziku kao vrlo mlad i jasno je da imate dobro razvijen muzički ukus. I. Obojica smo voleli ronjenje i ja sam kupio kućicu na plaži u blizini njegove. a jedna od retkih oblasti naših nesuglasica je eliminisana. dobijaju tim zajedništvom. Obojica ste veoma politični. ubaciću muziku ovde”. Po mom mišljenju. Takođe smo pripadali istoj političkoj formaciji. Imali smo vrlo sličan ukus. ja sam napustio partiju 1956. Na kraju smo obojica spakovali naše torbe i otišli. Sineast: Da li biste nešto ispričali o Franku Salinasu? Pontekorvo: Sve svoje filmove. otišli smo u malo selo da nam ništa ne bi odvraćalo pažnju. Tek pred sami kraj. Nije bilo takve podele rada među nama. Da bismo napisali scenario za Kapò. Ponekad smo uticali jedan na drugog na strašan način. i ja sam bio ljut na njega iz suprotnih razloga. Insistirao je na tome i ja bih mu govorio “Zaprepašćuješ me!”. kad smo morali da požurimo jer je film bio prihvaćen za Venecijanski filmski festival. jer sam shvatio da bi bez toga priča bila suviše teška i niko ne bi želeo da gleda film”. Da li biste nešto rekli o vašoj saradnji i odnosu sa Enniom Morikoneom? Pontekorvo: Kada sam prvi put radio sa njim. napisao sam sa Frankom. to može da eksplodira. A onda bi on rekao “Ne. slika ne igra uvek najvažniju ulogu. možda vam više neće biti potrebna masovna scena. Imali smo iste političke ideje. Pontekorvo: Ne. Franko ima mentalitet čoveka sa Sardinije. Morikone nije bio Morikone. Bio je sjajan pisac. ti si imao pravo. Bio je zvezda u usponu. Pontekorvo: Pa. Za film Burn! Morikone je napisao kompletnu muziku. Dok smo pisali scenario. koji sam ubacio više zbog sujeverja nego iz nekog drugog razloga. i tako smo konačno sastavili priču. s tim se ne slažem. Franko je zavoleo muziku. a onda odslušaj prvi hor Bahove Pasije po svetom Mateji. film sadrži kontrapunktski odnos između slike i zvuka. ali se ima osećaj da ste vi možda više doprineli jednom umetničkom senzibilitetu filma – osmišljavajući ga vizuelmo pa čak i muzički – dok je Franko bio više ideološki orijentisan. osim jednog. Za moje sledeće filmove potpuno sam se oslanjao na Morikonea. Jedina stvar u kojoj smo se istinski razilazili bilo je to što Salinas nije shvatao ili poznavao muziku. i čini se da ste obojica unosili u to komplementarne kvalitete. Sineast: Italijanskoj komunističkoj partiji. svejedno. Sineast: Vaš saradnički odnos sa Salinasom je očigledno bio vrlo produktivan. Dok smo spremali muziku za Bitku za Alžir. ali smo uvek ostajali dobri prijatelji. takođe ste sarađivali sa jednim od najvećih svetskih kompozitora filmske muzike. Zato sam rekao Franku: “Molim te učini mi uslugu. Muzika za film Bitka za Alžir nastala je za vreme rada na scenariju. ali Salinas je nikad nije 72 . mlada i mladoženja. Mislio sam da će to narušiti jedinstvo stila filma i rekao to Franku. Salinas mi je preporučio Morikonea rekavši “Svi kažu da je vrlo dobar”. Pretpostavite da ste zamislili masovnu scenu. U određenom trenutku sam promenio scenario jer sam rekao: “Ne. odslušaj 10 puta jedan Betovenov gudački kvartet. Franko se naljutio zbog toga što sam rekao: “Možemo skratiti sve u ovoj sceni jer ćemo tu ubaciti muziku”. ti si imao pravo”. a ja sam skoro isti takav. Na kraju. osim jednog malog dela. Franko je predložio da uvedemo malu ljubavnu priču između Kapo i čuvara. i tako dalje. bio bi to veliki ustupak”. uključujući i dokumentarne. tako da nismo govorili jedan sa drugim. Posle toga. koga smatram muzičkim genijem. nije mi se dopalo ono što mi je doneo. dok je muzika za mene bila izuzetno važna. Odslušaj 10 puta Bramsovu Prvu simfoniju. ali ako koristite samo četiri lica i posebnu vrstu muzike. Za moje prve filmove. i nismo govorili jedan sa drugim dve nedelje. ■ Enio Morikone da je ponovo snimamo. On je prihvatio neke teme koje sam ja predložio. angažovao sam kompozitore sa završne godine studija na konzervatorijumu jer oni nisu bili tako skupi. a on bi odvraćao “Zašto?” Onda smo počeli da vređamo jedan drugog. međutim. Zamolio sam ga da mi odsvira neke kraće muzičke komade i odmah sam video da je zaista vrlo dobar. ako počnete da se svađate. Posle 15 dana smo smo se posredstvom producenta dogovorili da se sastanemo i Franko je rekao “Bio si u pravu.Z DODATAK napustio. pronašli smo prave teme. Bio je ljut na mene. bilo mi je pomalo nelagodno. Prvi put kad sam ga sreo. nadam se — a to mi je bilo i rečeno mnogo puta — ne može se primetiti nikakvo stilsko odstupanje. U jednom trenutku tokom pisanja. a ja sam bio oduševljen nekim od tema koje je on predložio. Za potrebe filma Bitka za Alžir. To je venčanje iz interesa u kome obe strane. Kad ste sa nekim po ceo dan.

Pisac scenarija Franko Salinas i ja proveli smo nedelje i nedelje u kazbi (U Alžiru i Tunisu se tako nazivaju utvrde povesnih. U mojim filmovima. starih gradova (kao Alžir ili Sousse). prim. morao sam da zadržim izvesnu otmenost forme. onu koja će najbolje preneti taj osećaj istinitosti. i drugim temama. pa sam strasno čitao čitave serije romana. On je imao naklonost i ljubav prema stvarnosti kakvu sam i ja sam imao. Verujem da je on najznačajniji talenat u istoriji filma jer je doneo potpuno nov pristup stvarnosti — ljubav prema stvarnosti koje pre njega nije bilo. kad god sam se suočavao sa izborom da se udaljim od stvarnosti ili upotrebim neki od efekata koji se koriste da se stekne popularnost kod publike. Stoga je za mene Roselini ličnost koju najviše volim. o okupaciji Iraka koju predvode SAD. Mesec dana nam je bilo potrebno da otkrijemo traženu tehniku. Diskutovali su o produkciji Pontekorvoovog prekretničkog i snažnog filma. Naziv se. ne samo Singerovih. Iznad svega. Z redakcije) da bismo stekli predstavu o realnosti užasa koji se tu odvijao. koji je bio ekstremno inteligentna. bio moj uzor. ponavljam. Otprilike pre tri godine BBC je definisao moje delo kao ”diktaturu istine”. naročito u Alžiru. uvek sam odbacivao te mogućnosti i zadržavao blizak dodir sa stvarnošću. stvarnosti koja nas okružuje. Đilo Pontekorvo. dosetljiva i kreativna osoba. već i drugih sličnih pisaca. ali filmovi kakve sam ja voleo i želeo da pravim bili su vrlo daleko od sveta Felinijevih. Marija Espozito: Pre nego što pređemo na Bitku za Alžir. Marija Espozito: Koliko je trajala priprema produkcije i da li je bilo teško obezbediti novac za film? Đilo Pontekorvo: Iako je vreme uloženo u pisanje scenarija bilo vrlo kratko—samo dva meseca—istraživačka faza bila je ekstremno duga. uvrežio za celi stari deo grada. režiser filma Bitka za Alžir iz 1965. na primer. maja 2004. a uz to. glavni kreativni uticaj. meni značila. lepotu forme. Metod kojim smo se na kraju poslužili bio je da snimimo originalni negativ i napravimo njegovu kopiju pa da onda refotografišemo tu kopiju. Potrošio sam samo par dana na probna snimanja glumaca u Bici za Alžir.Z DODATAK Intervju sa Đilom Pontekorvoom. izvan Italije. kao što su one u filmskim žurnalima.godine. Tek onda smo otišli u Francusku i naširoko diskutovali sa funkcio- 73 . razgovarao je 9. koji je 1992. režiserom Bitke za Alžir Blizak dodir sa stvarnošću razgovarala Marija Espozito. Marija Espozito: Da li ste zbog toga odlučili da Bitku za Alžir snimite u stilu dokumentarnog filma? Đilo Pontekorvo: Da. njegovim kinematografskim uticajima. Dozvolite da vam objasnim koliko je ljubav prema stvarnosti. Nisam poznavao jevrejski svet u Evropi. Neću da kažem da mi je on bio najznačajniji. juna 2004. Pisci koji su mi mnogo značili bili su ljudi kao Isak Baševič Singer. telefonom sa Marijom Espozito. 29. ali ceo mesec dana proveo tražeći pravu vrstu fotografije. Bio sam isto tako prijatelj i filmskog stvaraoca Federika Felinija. ali on je jedan od onih kojih se najbolje sećam. uvršten na UNESCOv popis svetske baštine. jer će se to prikazivati u bioskopima u kojima ljudi plaćaju da bi to gledali. na mene izvršio je Roselini. Teškoća je bila u tome da se postigne taj pravi izgled koji će imitirati zrnaste fotografije sa jakim kontrastom. možete li mi reći zašto ste postali filmski stvaralac i ko je iz sveta filma i literature najviše uticao na vas? Đilo Pontekorvo: Pre svega. bio je to italijanski filmski reditelj Roberto Roselini. Roselini je. sa njim sam bio dobar prijatelj i veoma ga uvažavao.

i mnogo kraće vreme u pisanje scenarija. njegova pojava. Međutim. nerima koji su bili u paravojsci. Kad sam ušao. odzviždao ili odsvirao na klaviru. tako da sam ih zviždao i dok sam se stepeništem peo pet spratova da bih stigao kod Ennia. jedne noći javile su mi se tri osnovne teme. Imali smo snažnu podršku Alžiraca. ili bolje reći.Z DODATAK Tvorci filmova su manje zainteresovani za politiku. U stvari. jer sa neprofesionalnim glumcima gubite mnogo vremena. samo ako je to lice pravo. oni bi mi rekli: ”Ne. ali ovaj film zaista ne”. Rekli smo sami sebi da ćemo tamo naći nekoga i naučiti njega ili nju kako se to radi. iako nismo imali ni peni za to. probudio Ennia i rekao mu da sam našao nešto što ”će se čak i tebi dopasti”. Nijedan mišić na njegovom licu nije napravio ni najmanji izdajnički pokret koji 74 . sledećeg jutra u pola osam. tekstopisac. jer smo svi bili članovi zadruge koja je finansirala film i tačno znali koliko sati snimanja smo mogli da platimo. ja sam srećan. ”Pustiću te da snimaš šta god hoćeš. ako pronađem glumca koji je dobar i koji podseća na ono što želim. Kad sam mu rekao da volim muziku. važnija nego sposobnost ili oštroumnost izabranog glumca. nedelju za nedeljom donosio mi je teme koje mi se nisu dopadale. Marija Espozito: Koliko je trajalo snimanje filma? Đilo Pontekorvo: Četiri meseca minus tri dana. Tražio sam od tog producenta minimum—vrlo mali iznos novca—što je film zaradio za manje od 20 dana od početka prikazivanja. Moram reći da muziku volim čak i više nego film. Marija Espozito: Možete li nam ispričati kako je muzika za film nastala? Đilo Pontekorvo: To je duga. Snimio sam ih malim kasetofonom i srećan. Potrošili smo mnogo vremena u skupljanju ovih informacija. iako je taj posao od suštinskog značaja za kontinuitet u ponavljanju kadrova. a i ostali troškovi su bili manji nego obično. koja je odlučujuća komponenta u stvaranju filma. posle nedelja i nedelja u kojima nismo mogli da se složimo oko muzike. imali smo takav haos i nered da smo morali da nabavimo pravu skript-girl iz Italije.. Svi producenti bi rekli. itd. oni su hteli da pravim filmove kakve ja nisam želeo. Naravno. Za mene je to kao što slikar mora da ima pravi model da bi mogao da zamisli prave boje. Tako smo tokom priprema za Bitku za Alžir obilazili Italiju i Francusku sve dok nismo pronašli lica koja su odgovarala onome što smo želeli. to je moja najveća žalost što mi ekonomske okolnosti moje porodice nisu dozvolile da studiram klasičnu muziku na konzervatorijumu. Jedan me je čak pitao da li na njegovom čelu vidim ispisano ”budala” kad mu predlažem film koji ”niko nikad neće hteti da gleda”. Možete li da objasnite kako ste odabrali Alžirce za film i koje ste kvalitete tražili? Đilo Pontekorvo: Čak je i Žan Marten bio minorni provincijski glumac u Francuskoj. tako da je svako od nas uložio novac u njega—režiser. [renomirani kompozitor filmske muzike] Ennio Morikone bio je mlad čovek. Na primer. Misliš da je Italijane briga za priču o nekim tamo crncima?” Odgovarao sam da oni nisu ”crni” i ”nije istina da Italijani nisu zainteresovani za to—to je nama vrlo blisko”. posle 15 dana. a ja sam njemu davao moje teme. Seo je za klavir i počeo da svira upravo to što sam ja snimio. Ennio mi je rekao: ”Pre nego što pustiš to što si snimio. To je ono što uvek radim u filmovima. nije bilo drugih profesionalnih glumaca u filmu. kao što sam želeo. Ali. ti si lud. Marija Espozito: Osim Žana Martena. Pozvao me je da dođem kod njega. Izabrao sam ga jer mi se jako svidelo njegovo lice.. Nivo političke zainteresovanosti u medijima i kod evropske publike nažalost je opao. Za to vreme sam zviždukao teme da bih ih zapamtio.—i konačno smo sami prikupili novac. To je odlučujuće. daću ti da čuješ tri teme koje su meni jutros pale na pamet”. Da biste stekli predstavu o kako malom iznosu novca se radilo. ali vrlo zabavna priča. Konačno. reći ću da smo otišli u Alžir bez script-girl. Na kraju smo odlučili da napravimo neku vrstu kooperative. Bilo je ekstremno teško skupiti novac za film. i koje se njemu nisu dopadale. teme koje sam sam komponovao. Za mene je fizička pojava osobe. lako smo dobili dozvole da se krećemo ulicama i snimamo. više volim da gubim sat za satom. ono na šta ta pojava podseća. drugim rečima manje je interesovanja pokazano za probleme drugih ljudi i naroda. koji je igrao pukovnika Matjea. To je izraženo činjenicom da producenti koji bi nekad ranije prihvatali izvesne teme više nisu zainteresovani za njih jer misle da se to publici neće svideti. Kada sam predlagao snimanje Bitke za Alžir. iako sam bio u dobrim odnosima sa producentima jer je moj prethodni film Kapó bio nominovan za Oskara. Niko nije hteo da producira film.

slušaj ovo. jer to nije automatski zagarantovano. mislim da će Irak. Nismo se čak ni rukovali na kraju filma niti rekli jedan drugom do viđenja. Nedavne informacije o američkoj torturi nad iračkim zarobljenicima još su jači argument za one koji okupaciju smatraju nepravednom i nezakonitom. on je istovremeno veoma profesionalan i na kraju uradi ono što se od njega traži da uradi. alžirska organizacija. i borba protiv francuske kolonijalne okupacije u Alžiru suočavaju se sa istim problemima i koriste slične tehnike. Bilo je vrlo teško za vreme produkcije Burna. Kad je stigao rekao sam mu. U stvari. jednog od lidera pokreta otpora: ”Mislite li da će FLN. on je želeo da snimi film o pravima američkih Indijanaca i pitao me da li ja to mogu da uradim. rekao sam mu: ”Znači. Iako težak za saradnju. Tako mi je moje iskustvo mnogo pomoglo i bilo je sasvim prirodno i jednostavno za mene da zamislim šta bih ja uradio u tim okolnostima. Irak treba da ima potpunu autonomiju. ekstremno siromašnom delu grada. Možete li nam reći šta vi mislite o toj okupaciji? Đilo Pontekorvo: Ja sam strašan protivnik svakog oblika stranog prisustva u nekoj zemlji. sprovode torturu. Jasno mi je da se tvoj karakter nije promenio baš kao ni moj. Imao sam sjajnu pomoć ljudi u kazbi u Alžiru. imajte na umu da mi razgovaramo samo o torturi koja je razotkrivena. takva je to napetost bila. a onda odsvirao njegove teme. pazi. pre ili kasnije. Pitao sam: “Talasnoj dužini? Ovo su iste note. jer su ti ljudi mogli da mi prenesu detalje onoga što im se zaista događalo. A on je objasnio: “Tog jutra je Đilo zviždao svoje teme dok se penjao stepenicama. Marija Espozito: Posle Bitke za Alžir. ali on je isto tako ćudljiva i teška osoba. uspeti u odbrani svoje nezavisnosti. ja nisam ništa hteo da mu kažem. biti slobodna zemlja. luđi si nego što sam mislio. Ennio je ovo ispričao novinarima na toj pres konferenciji povodom dobijanja Zlatnog lava. U izvesnim detaljima sve tajne borbe su iste. Nije odgovorio. podignutom oko malih aleja. Morikonea su pitali kako to da je muziku pisao i režiser. i ubistva— sve što ste vi prikazali u svom filmu. Bio je zaprepašćen i nije mogao da shvati kako je moguće da nam obojici padne na pamet ista muzika. Marija Espozito: Kakav je vaš stav prema italijanskom vojnom učešću u Iraku? Đilo Pontekorvo: Ja se tome potpuno protivim. ”Normalno je da posle mesec dana razmene ideja budemo na istoj talasnoj dužini”. Nadam se da će se to dogoditi. a on je rekao. godinu ipo dana posle Burna. žrtvovanja i borbe protiv okupacije. Pozvao sam njegovu ženu i ispričao joj šta se desilo obećavši da ću mu reći istinu samo ako dobijemo nagradu u Veneciji”. Otpor protiv fašizma. Na kraju će Irak i sve druge zemlje gde ima bola. Postojala je tu neprekidna borba i to toliko napeta poslednjih meseci snimanja da Marlon i ja nismo govorili jedan sa drugim. biti u stanju da pobedi moćnu francusku armiju?” a on odgovara ”Ne.Z DODATAK bi mi otkrio da pravi budalu od mene. vojska SAD i njene saveznice rade istu stvar u Iraku—opkoljavaju mase. ne ista talasna dužina”. I. Obnovili smo odnose kasnije. Zatim. onog dana kada smo dobili Zlatnog lava u Veneciji. u Parizu kao i u Rimu. Marija Espozito: Bili ste u antifašističkom pokretu otpora. stoga. Na duge staze. ovaj komentar je tačan i vredi i za Irak. snimili ste Burn. Pomažu li vam ta iskustva u stvaranju filmova? Đilo Pontekorvo: Da. Iako postoje razlike između Alžira i Iraka. pa ako bismo pokušali da na- 75 . svakako. Ali. Kako je bilo raditi sa Marlonom Brandom? Đilo Pontekorvo: Smatrao sam Branda istinskim genijem filma i vero- vatno jednim od najizuzetnijih glumaca na filmu uopšte. ali mislim da će Francuskoj biti mnogo teže da zadrži tok istorije”. naravno. Davao sam mu instrukcije o tome šta želim da uradi pred kamerama preko mog asistenta režije. Marija Espozito: Dok nas dvoje razgovaramo. Postoji scena u Bici za Alžir koja odgovara situaciji u Iraku. Kad sam ga video. On je kao ekstremno osetljiv trkački konj. U izvesnom trenutku neki novinar pita Ben M’Hidi-ja. Ostavio je jak utisak na sve i svi su se smejali.

Sa rediteljima je malo drugačije jer njihov interes nije do kraja ekonomski. ne. ali imaju problema da nađu producente. Snažno sam vezan za socijalizam i progresivne ideje. Marija Espozito: Bili ste član KPI [Komunističke partije Italije] do 1956. Rekao bih: budite istrajni i bićete nagrađeni. Ima ljudi koji žele da snimaju ozbiljne filmove. a ne njen neprijatelj. Zašto ste je napustili? Đilo Pontekorvo: Nisam napustio partiju samo zbog Mađarske. već i zbog toga što se nisam slagao sa demokratskim centralizmom—u najmanju ruku. Marija Espozito: Smatrate li sebe socijalistom? Đilo Pontekorvo: Svakako. Mislim da si ti vrlo pogodan da napraviš taj film i preklinjem te da to uradiš”. godine pravimo film. ■ Preveli Nada Ljubić i Vladimir Bogićević Ben M’Hidi – borac za alžirsku nezavisnost koga su Francuzi zarobili i ubili 1957. koji je bio beznadežno siromašan. opet bismo se posvađali za tri dana”. oblici organizovanja koje su imali bili su rigidni. I pored toga sam ostao čovek levice. Onda sam rekao ”Hajde da vidimo šta će se desiti”. Marija Espozito: Kakav biste savet dali mladim rediteljima danas? Đilo Pontekorvo: Rekao bih im: održite vašu hrabrost. postojao je izvestan broj levičarski orijentisanih reditelja čiji su filmovi slali antiimperijalističku poruku. 20 ili 30 godina. drugim rečima manje je interesovanja pokazano za probleme drugih ljudi i naroda. Nivo političke zainteresovanosti u medijima i kod evropske publike nažalost je opao. Marija Espozito: Kad ste snimili Bitku za Alžir i Burn. Tvorci filmova su manje zainteresovani za politiku. A on je rekao ”Ne. ne. ali sam i zahtevao da mi se omogući da živim. Bilo je to vrlo interesantno iskustvo. On se složio i ja sam proveo skoro mesec dana u rezervatu. najmanje 20 ili mesec dana. da otkrijem kako oni govore i žive. u jednom indijanskom rezervatu. već i politički i moralni. čak i ako je to teško jer je to na duge staze vredno svih teškoća. i donosi mnogo više zadovoljstva nego snimanje filmova koji vas ne ispunjavaju strašću. Nažalost film nikada nije snimljen iz razloga na koje ni Brando ni ja nismo mogli da utičemo. došlo je do ružnog pada standarda u proizvodnji filmova u poređenju sa periodima od pre 15. itd. Ja sam svakako vrlo zadovoljan što sam tih mesec dana 76 . Kada ostvarite ono što ste zamislili to se uvek više nego desetostruko isplati. Zašto danas po vašem mišljenju ima tako malo reditelja koji se bave ovom temom? Đilo Pontekorvo: Na žalost. To je izraženo činjenicom da producenti koji bi nekad ranije prihvatali izvesne teme više nisu zainteresovani za njih jer misle da se to publici neće svideti.Z DODATAK proveo sa Sijuks Indijancima u Južnoj Dakoti. stvarno mi je stalo do ovoga iz političkih i moralnih razloga.

Sign up to vote on this title
UsefulNot useful