Univerzitet u Kragujevcu

Fakultet Inenjerskih nauka

Smer za mainske konstrukcije i mehanizaciju

Seminarski rad iz predmeta Teorija elastinosti

- Fotoelastina metoda -

Student:

Predmetni proefsor:

Bogdanovi Milenko 339/2014

Dr. Ivan Mileti

Kragujevac, 2016.

SADRAJ
FOTOELASTINA METODA ...................................................................................................................... 1
PRINCIP ODREDIVANJA NAPONA.......................................................................................................... 1
OSNOVNI POJMOVI ................................................................................................................................. 2
GLAVNA JEDNAINA FOTOELASTINOSTI ............................................................................................... 4
MATERIJAL ZA IZRADU MODELA ........................................................................................................... 4
RAVANSKI POLARISKOP ........................................................................................................................... 5
KRUNI POLARISKOP ............................................................................................................................... 8
ODREIVANJE OPTIKE KONSTANTE .................................................................................................... 12
ODREIVANJE VREDNOSTI NAPONA NA KONTURI ............................................................................... 13
FOTOELASTINE METODE ZA ANALIZU NAPONA U ZUPCIMA ZUPANIKA .......................................... 14
REZULTATI EKSPERIMENTALNIH ISPITIVANJA ....................................................................................... 15
ZAKLJUAK............................................................................................................................................. 19
LITERATURA ........................................................................................................................................... 19

FOTOELASTINA METODA
Fotoelastina metoda za odredivanje napona i analizu naponskog stanja u mainskim
konstrukcijama predstavlja jednu od najstarijih metoda koja slui za eksperimentalno
odredivanje napona i deformacije. U laboratorijama za ispitivanje vrstoce mainskih
konstrukcija koristei zakone mehanike, fizike i teorije elastinosti razvijena optika metoda
za analizu naponskog stanja i kod trodimenzionalnih masinskih delova. Ovi delovi su u poetku
bili jednostavnog oblika: tap, konzola, prosta greda, a kasnije sve slozenije
oblikovani i dimenzionisani prema stvarnim naprezanjima i opterecenjima koja vladaju
u mainskim konstrukcijama. Danas se ova metoda koristi paralelno sa numerikim
metodama, metodom konanih elemenata i1i metodom konanih razlika za projektovanje,
proraun i dimenzionisanje sloenih masinkih konstrukcija, uzimajuci u obzir vek trajanja
odreene konstrukcije. Ova metoda koristi osnovne zakone optike kao sto su: zakon o
dvostrukom prelamanju svetlosti, polarizacija svetlosti, Bruster-ov zakon prelamanja svetlosti,
a kao model u poetku koriena Nikolova prizma od islandskog kristala, a kasnije su
korisceni specijalni opticko osetljivi materijali, koji poseduju osobinu dvostrukog
prelamanja svetlosti.

PRINCIP ODREDIVANJA NAPONA

Na s1. 1 data je jednostavna ema ureaja za optiku analizu napona. Posmatra
koji stoji ispred uredaja moze da prati sliku naponskog stanja zavisno od optereenja i po1oaja
polarizacionih 1 (filtera). Zavisno od vrste svetlosti koja se koristi, dobijene slike naponskih
stanja mogu biti crno-bele kod monohromatske svetlosti i1i u boji kod bele svetlosti, a
polarizacione 1 se mogu okretati oko svoje ose i podeavati prema ugaonoj podeli koja je
postavljena po obimu. 1 se mogu i translatorno pomerati. Na s1. 2 data je principska ema
prostiranja svetlosnog zraka i dobijanje glavnih napona 1 i 1 u modelu

L - lm; G- zaklon; 1- polarizator;

- model; 2 -analizator; K - kamera;
S1ika 4. ema ureaja za optiku analizu napona

S1ika 2. ema prostiranja svetlosnog zraka i dobijanje glavnih napona 1 i 2 .

OSNOVNI POJMOVI
Osnovni pojmovi su:
1.
2.
3.
4.
5.

izohrome,
izokline,
trajektorije glavnih napona,
opticke konstante,
polarizovana svetlost.

1. Izohrome su tamne linije nastale propustanjem jednobojne svetlosti kroz

polarizacione l i modele u opterecenom stanju i predstavljaju iste razlike glavnih
napona.
2. Izokline su tamne linije koje zavise od meusobnog po1oaja polarizacionih
l, a u opterecenom modelu predstavljaju iste pravice glavnih napona (sl. 3.)

S1ika 3. S1ika razlivene izokline.

2

3. Trajektorije glavnih napona odreduju se na osnovu izoklina grafickom

metodom, pri su putanje vezane za meusobno upravne pravice glavnih napona i
odreuju se na osnovu singularnih taaka preko izoklina (s1 4. ).

Slika 4. Trajektorije glavnih napona zupca zupanika dobijenih fotoelasticnim

ispitivanjima.

4.
Optika konstanta (fotoelastina konstanta) je faktor preraunavanja
deformacija u napon i iskljuivo zavisna od materijala.
5. U homogenoj optikoj izotropnoj sredini svetlost emitovana iz nekog proizvoljnog
izvora rasprostire se pravolinijski, pri emu ne postoji privilegovani pravac oscilovanja. Pravac
oscilovanja se menja du svetlosnog zraka i podlee promeni u prostoru i vrem enu. Pod
polarizovanim svetlom podrazumevamo slucaj kada pravac svetlosnog vektora l
odredenim zakonitostima vezanim za pravac oscilovanja. U slucaju da su svetlosne oscilacije tako
uredene da svestlosni vektor osciluje u jednoj stalnoj ravni, za takvu svetlost kazemo da je
linearno polarizovana (s1 5. ).

Slika 5. Linearno polarizovana svetlost.

GLAVNA JEDNAINA FOTOELASTINOSTI

Mnogi nekristalni i materijali su optiki izotropni u normalnim uslovimna, ali postaju
dvostruko lomni kristala, kada su pod delovanjem optereenja. Ovaj efekat traje dok su pod
delovanjem optereenja, ali nestaje, kada se ukloni optereenje. U trodimenzionalnom
naponskom stanju, postoje tri glavna napona i tri glavna smera naprezanja u bilo kojem trenutku
pod optereenim dvolomnim materijalom. Odnosi izmeu napona i indeksa prelamanja za
privremeno dvolomne materijala su dao je Maxwell 1852, i dat je izrazom:
1 0 = 1 1 + 2 (1 + 2 )
2 0 = 1 2 + 2 (1 + 3 )
3 0 = 1 3 + 2 (1 + 2 )

(1)
(2)
(3)

gde su: 0 - indeks prelamanja svetlosti u neoptereenom dielu, 1 , 2 i 2 su glavni indeksi

prelamanja svetlosti koja se podudaraju s glavnim smerovima naprezanja, 1 , 2 , i 3 , a C1 i C2
su materijalne konstante, poznatih kao "optiki koeficijenti naprezanja". Izrazi (1,2,3) su
temeljni odnosi izmeu naprezanja i optikih efekata i poznati su kao naponsko-optiki zakoni.
Eliminacijom 0 iz (2,3) dobijamo troosno naponsko stanje kao:
2 1 = (2 1 )(2 1 ) = (2 1 )

(4)

gde su: C koeficijent naponskog stanja. Slino,

1 3 = (3 1 )
3 2 = (2 3 )

(5)
(6)

Zavisnost optikih koeficijenata relativnih napona i talasne duine svetla naziva se

fotoelastina disperzija. Za dvodimenzionalnu dvolomnog tela, svetlo e prolarizovati kroz telo,
polarizovana u glavnim pravcima, i pojavi e se relativno zaostajanja izazvana naponom.
= (1 2 )
2(2 1 )
=

(7)
(8)

Izraz(7) se moe napisati kao:

2 1 =

(9)

gde su: N(= / = /2) predstavlja relativno zaostajanja u smislu ciklusa zaostajanja esto
nazivaju "granini uslov", i f(= /C) je granina vrednost materijala

MATERIJAL ZA IZRADU MODELA

Materijal za izradu modela potrebno je da poseduje sledece osobine:
- da je providan,
- da poseduje osobinu dvostrukog prelamanja svetlosti,
da bude izuzetno optiki osetljiv,
da kod materijala postoji linearna zavisnost napona,deformacija i reda
izohroma, - da bude naponski rasterecen i dovoljno dugo upotrebljiv za
opticka ispitivanja,
4

 da bude izotropan,
da bude lako obradiv.
Providan znaci da propusta svetlost odredene talasne duine i intenziteta. Da poseduje
osobinu dvostrukog prelamanja svetlosti znaci da se ponaa prema odredenom zakonu fizike.
Da bude opticki osetljiv znaci da se javljaju izohrome koje se javljaju kao posledica
naponskog stanja u masinskom delu izraclenog od optickog materijala. Materijal je vrlo osetljiv
na unoenje vlage i zaostalih napona, pa je kod l kod kojih nema zaostalih napona, niti
apsorbovane vlage pri propustanju svetlosti u rastereenom stanju potpuno tamno polje,
a u slucaju navedenih nepoeljnih efekata javljaju se svetle konture koje se nazivaju ivini
efekat. Zato se pre izvoenja eksperimenta modeli naponski rastereuju zagrevanjem na
temperaturi od 30=40. Materijal mora da bude otropan (prenosi napone i deformacije u
svim pravcima). Treba da bude i lako obradiv - za izradu modela livenjem u odreenim
kalupima pod odreenom temperaturom, mogu se dobiti vrlo slozeni oblici, bez pojave
vazdusnih mehurica, a za ravanske oblike je bitno da budu pogodni za obradu na mainama
sa malim brzinama rezanja. Na osnovu ovih zahteva najpogodniji materijali su: Araldit B i VP
1527.

RAVANSKI POLARISKOP
Polariskop je instrument koji meri relativno zaostajanje i glavno naprezanja u pravcima,
koji se javljaju kada polarizovana svetlost prolazi kroz optereene fotoelastine modele.
Ravnina polariskopa se nalazi kao to je prikazano na sl. 6 ,i sastoji se od optereenog modela
koji je smeten izmeu dva linearna polarizatora, koji se nazivaju polarizator i analizator. Smer
glavnih naprezanja na mestu koje se posmatra u modelu ini ugao s polarizacijskom osom
polarizatora. Kad svetlosni talas prolazi kroz ravninu polarizatora, polarizovani svetlosni talas
izlazi iz polarizatora je:
= cos

(10)

Nakon to je napustio polarizator, ravanski polarizovani talas udara u model, kao to je

prikazano na sl. 6., te je podeljen u dva dijela, 1 i 2 , oscilujui paralelno s glavnim smerovima
naprezanja, 1 i 2 , na taku. Budui da su dve komponente prolaze kroz model razliitim
brzinama (1 >2 ), talasi izlaze iz modela s relativnom faznim zaknjenjem izmeu njih.
Nakon ulaska u analizator:

Slika 6. Princip rada ravanskog polariskopa.

5

Slika 7. Smer glavnih napona pri ulaska svetlosnog talasa u model.

Slika 8. Smier glavnih naprezanja kroz analizator.

(sl. 8.), komponente svetlosti koje osciluju paralelno na osu analizatora.Paralelne komponente
prenosi analizator i pomau u nastojanju jedinstvenog vektora, A, dat izrazom:

= 2, cos 1, sin = sin(2)sin ( ) e( 2 )

2

(11)

S obzirom da je intenzitet svetla jednak proizvodu vektora konjugovane svetlosti, intenzitet

svetlosti u nastajanju iz analizator je:

= = 2 sin2(2) sin2 ( ) = sin2 (2) sin2 ( )

2
2

(12)

gde je - maksimalni intenzitet svetlosti koji izlazi iz analizatora. Ukoliko nemamo

naprezanje pozadina ostaje tamna, ova pojava se naziva tamno polje polariskopa. Rotirajui
analizator za 90, a svetlosno polje intenziteta , , moe se izvesti kao:

= [1 sin2(2) sin2 ( )]
2

(13)

Izraz (12) ukazuje na nastajanje ( = 0)a to se javlja za sin2 = 0 ili sin / 2 =

0.. Kada je sin2 = 0, onda 2 = , gde je m = 0, 1, 2,. . ..Rezultat ukazuje da je jedan od
glavnih pravaca pravaca poklapa (koincidentan) s osom polarizatora ( = 0, / 2, ili bilo koji
ugao vei od / 2. Ova pojava se koristi za odreivanje glavnih naprezanja u svim takama
fotoelastinog modela.Kada je sin ( / 2) = 0, sledi / 2 = , gde je = 0, 1, 2, 3,. . ..
Ovaj rezultat ukazuje na to da je glavno naprezanje je nula (m = 0) ili je dovoljna da proizvede
dovoljnu talasnu duine zaostajanja ( = 1, 2, 3, . . . ). Krajnji obrazac u produkciji sin ( / 2)
nastaje pojava izoklina. Redosled nastajanja, m, mogu biti povezane sa zakonom:
=

(1 2 )
==
2

(14)

Izraz (14) pokazuje da nastajanju m je ekvivalentna izrazu N. Kada se model gleda kroz
monohromatsko svetlo, dolazi do pojavljivanja tamnih mesta koje se nazivaju izohrome.
Meutim, kada je model se posmatrati pod belim svetlom, izohrome se pojavljuju samo u
sluaju kada je glavno naprezanje jednako nuli ili dolazi do preklapanje talasnih duina.

Slika 9. Prikaz izoklina i izohroma.

KRUNI POLARISKOP
U ravanskom polariskopu se vide istovremeno izoklina i izohroma, i jako je teko
odrediti izohrome. Postavljanje fotoelastinog modela u oblasti krunog polariskopa moe
eliminisati izokline na rubovima i dalje odravati izohrome u rubovima. Za ilustraciju, koristi
emo kruni polariskop prikazan na sl. 9. Ravanski polarizovana svetlost izlazi iz polarizatora.
Kako svetlo ulazi u prvu etvrt talasnu plou, to je reeno sa komponentama koje paralelno
osciluju sa brzom (Ef) i sporom (Es) osom. Budui da je u odnosu ugaoni fazni pomeraj
= / 2 je razvijen izmeu komponenti, iz ploe izlazi kao:
= sin 450 = (

= sin 450 ( 2 )

)
2
1
= ( )
2

(15)
(17)

Slika 10. Princip rada krunog polariskopa.

Nakon prolaska kroz prvu etvrt plou, preostale komponente svetlosti ulaze u model i
razloe se na E1 i E2, kao to je prikazano na sl. 10. Neka je ugao izmeu spore ose i pravca
glavnog naprezanja 1. Komponente koje proizilaze iz modela sa relativnom kasnjenjem
jedmake su:

2 = (f cos sin )

) (+)
2
1
= ( ) (+)
2

1 = f sin + cos = (

(18)
(19)

Svetlo prolaskom kroz model prodire u drugu etvrtalasnu-talasnu plou (sl. 12.).

Slika 11. Komponente svetla koje ulaze i prolaze kroz fotoelastini material.

Slika 12. Komponente svetlosti koje ulaze drugu etvrtvalnu plou.

Treba napomenuti da pavac brze i spore ose ukljuen u odnosu na prvu etvrtalsnu
plou. Stoga talasi koji dolaze iz ploe se mogu izraziti kao:
, = 1 cos 2 sin
1
, = ( ) (+) ( cos sin )
2

(20)

, = (2 cos + 1 sin ) 2
1
, = ( ) (+) ( cos sin )
2

(21)

Kada svetlo ulazi analizator (sl. 13.), komponenta koja je paralelna analizatoru se samo
prenosi. Amplituda svetlosti koje proizilaze iz analizatora je:
= (, , )cos450
=

(+22)

sin
2

(22)

Intenzitet svetlosti koja proizi iz analizatora krunog polariskopa dat je kao:

= = 2 sin2 ( ) = sin2 ( )
2
2

(23)

Budui da se ugao ne pojavljuje u gornjem izrazu, izokline su eliminisane. Intenzitet

svetlosti koji izlazi iz krunog polariskope je funkcija samo razlike glavnih naprezanja. Na
krjevima se broje u nizu 0, 1, 2, 3. S obzirom da je nenapregnut u pozadini se pojavljuje tamna,
ova pojava se zovu tamna polja krunog polariskopa.

Slika 13. Komponente svetlosti koje prolaze kroz analizator.

Kruni polariskopi mogu pretvoriti iz tamnog podruja u svjetlo podruje jednostavnim
okretanjem analizatora za 90 . Moe se pokazati da je intenzitet IL dat :

= cos2 ( )
2

(24)

10

Iz izraza (24) moe se zakljuiti da li e doi = 0 kada :

(2 + 1)
=
za
= 0, 1, 2, 3, . . . ,
2
2
tako

1
=
= + ,
2
2
to znai da je poredak ivice posmatrati u svetla polja polariskop je 1/2, 3/2, 5/2, itd. Primer
tamnih i svietlih podruja izohromatskih rubova je prikazano na sl. 14.

Slika 14. Pojava izokroma kod diska optereenog na kompresiju:

(a) tamno podruje
(b) svjetlo podruje

Slika. 15. (a) Svietlo podruje; (b) normalizovano i prilagoeno tamno podruje izokline slike
( = 0, / 8, / 4, s lieva na desno) pod delovanju kompresije; (c) digitalno
odreivanje glavnih pravaca naprezanja diska sa zastupljenim sivim nivoima.
11

ODREIVANJE OPTIKE KONSTANTE

Pri eksperimentalnom odreivanju optike konstante koristi se prizmatian tap
duine 1020 cm, poprenog preseka h=20 mm i d =10 mm, obavezno izraen od istog
materijala kao i model na kome se vri glavni eksperiment (sl. 16.). Koristi se
monohromatska svetlost i fotoelastini ureaj sa polarizacionim ploama. Ureaj u koji
se postavlja epruveta i optereuje.

Slika 16. ematski prikaz Tiedemann-ovog ureaja.

na isto savijanje naziva se Tiedemann-ov ureaj, iji je ematski prikaz dat na sl. 17.

Slika 17. Model grede optereene na delu CD na isto savijanje.

Primenom glavne jednaine fotoelastinosti za odreivanje glavnih
napona na odreenom mestu modela, odreuje se optka konstanta, koja predstavlja
meru osetljivosti materijala na optika ispitivanja, pa je:

1 2 =

(25)

ako se uzme da je: 2 = 0 onda je 1 =

pri emu je:

x =

M
12 F a
y=
y
I
d h3

(26)

i dobijamo:

12

s=

12 F a

z h3

(27)

gde su: = 2 je broj meurastojanja susednih izohroma, poev od neutralne ose tapa ka
ivici.

ODREIVANJE VREDNOSTI NAPONA NA KONTURI

Ovaj postupak se moe pokazati na primeru raspodele i utvrivanja
maksimalne vrednosti normalnog napona u korenu zupca zupanika. Postupak je
sledei:
du konture optereenog modela, na delu gde se trai raspodela napona,
povui normale na konturu,
na osnovu dobijene slike izohroma odrediti njihove vrednosti za sve take u
kojima se ove normale seku sa konturom,
redove izohroma odrediti ekstrapolacijom,
koristei injenicu da je na konturi jedan od glavnih napona nula izraunati
vrednost drugog napona pomou poznatog reda izohroma,
nacrtati dijagram promene (sl. 18):

Slika 18. Odreivanje vrednosti napona na konturi.

Znak napona na konturi se moe odrediti veoma jednostavnim postupkom,

pomou pritiska otrim predmetom na konturu u eljenoj taki. Posle postavljanja
optereenog modela u kruni polariskop dobija se slika izohroma.
- Ivini napon je zatezanje (+). Izohrome se pomeraju od ivice modela
prema unutranjosti ako red izohroma raste prema konturi na mestu pritiska, odnosno
izohrome se pomeraju od unutranjosti modela prema ivici ako red izohroma opada prema
konturi na mestu pritiska iljkom.
- Ivini napon je pritisak (-). Izohrome se pomeraju od unutranosti modela prema
ivici, ako red izohroma raste prema konturi na mestu pritiska iljkom, odnosno izohrome
se pomeraju od ivice modela prema unutranjosti, ako red izohroma opada prema konturi
na mestu pritiska iljka (sl. 19):
13

Slika 19. Proba iljkom.

FOTOELASTINE METODE ZA ANALIZU NAPONA U

ZUPCIMA ZUPANIKA
Savremena istraivanja naponskog stanja spregnutog zupastog para odnosi se
na reavanje problema pojedinih uticaja na napone na dodirnim povrinama i u korenu
zupca sa namerom da se definiu maksimalne vrednosti, a raspodela napona zavisi od: veliine
i rasporeda optereenja, vrste i oblika zupanika, oblika zupca i radijusa zaobljenja u
korenu zupca i materij ala zupanika.

Pored teorijskih, za analizu naponskog stanja u zupcima spregnutih zupanika

koristi se niz eksperimentalnih metoda od kojih metoda fotoelastinosti daje vrlo dobre
rezultate, jer se pomou nje dobija kompletna slika naponskog stanja u zupcima ispitivanih
zupanika.
Za prikaz fotoelastine metode koristila sam se rezultatima eksperimentalnih
ispitivanja koja su bila izvedena u laboratoriji za analizu napona i deformacija katedre
za otpornost konstrukcija Mainskog fakulteta u Beogradu. Na ureaju , koji je za tu
svrhu posebno konstruisan, vreno je optereivanje zupastih segmenata u sprezi, koji su bili
izraeni od optiki veoma osetljivog materijala "ARALDIT B" debljine 5 mm.
U posebnom ureaju izvreno je odreivanje optike konstante i modula elastinosti
za materijal zupanika. Na sl. 20 su prikazane izohrome dobijene pri
eksperimentalnom odreivanju optike konstante koja iznosi s=1.09 N/m , a modul
elastinosti iznosi E=3400 Pa.

Slika 20. Izohrome dobijene pri odreivanju optike konstante

14

REZULTATI EKSPERIMENTALNIH ISPITIVANJA

Optika analiza napona vrena je na zupastim segmentima sa tri razliita oblika
zupca prikazana na sl. 21 istog modula, sa i bez pomeranja profila i sa razliitim veliinama
radijusa zaobljenja u korenu zupca.

Slika 21. Oblici zubaca ispitivanih zupanika

Kod svakog zupastog para ispitivan je na osnovu dobijenih izoklina i izohroma

raspored pravaca glavnih napona i veliina maksimalnog napona u korenu zupca pri
promenljivom kraku sile i za razliite meusobne poloaje dodira dva spregnuta profila
zupca. Prikaz rasporeda izoklina i izohroma za najudaljeniju taku dodira zupanika 0, u
kojoj nastaje najvei napon u korenu zupca dat je na sl. 22:

Slika 22. Izokline i izohrome dobijene optikom analizom na zupaniku 0.

15

Na sl. 23 prikazane su izohrome kod spregnutih zupanika 0 i 2 u sluaju dodira

na temenom krugu zupanika 0.

Slika 23. Izohrome spregnutih zupanika 0 i 2

Mesta na kojima je skoncentrisan vei broj izohroma jasno prikazuju gde je
uticaj koncentracije napona najizraeniji. Osim toga, oigledno je da se najvei naponi
javljaju na konturi profila zupca. Obzirom da je jedan od glavnih napona na konturi
jednak nuli, to se moe na osnovu glavne jednaine fotoelastinosti
=

(28)

i slike izohroma (sl. 23) odrediti maksimalni napon na konturi u korenu zupca.

16

Pri promenljivom kraku sile i konstantnom statikom optereenju Ft=163.2 N,

odreene su vrednosti najveih napona na konturi u korenu zupca i prikazane na sl. 39 za
zupanike oblika 0 i 1.

Slika 24. Dijagrami maksimalnih napona odreenih optikom metodom na zategnutoj A i

pritisnutoj B strani korena zupca zupanika 0 i 1.
Sa dijagrama na sl. 39 moe se jasno uoiti uticaj oblika zupca, izraen kroz
pomeranje profila i radijus zaobljenja, na veliinu maksimalnog napona u korenu
zupca.
Pored odreivanja vrednosti maksimalnog napona na konturi, optika metoda
omoguuje i dobijanje raspodele napona u korenu zupca za razliite poloaje napadne
take normalne sile na zubac u odnosu na centar zupanika.
Na osnovu grafoanalitike metode koja se zasniva na postupku odreivanja
raspodele napona pomou razlike glavnih smicajnih napona, dobijenih optikom
analizom napona, mogue je dobiti i raspodelu tangencijalnih i normalnih napona u
korenu zupca.
Odreivanje napona poinje od mesta na konturi u korenu zupca na kome je
poznat napon dobijen na osnovu prethodnih fotoelastinih ispitivanja, pa se izvodi du
pojasa irine Ay, kroz iju sredinu prolazi prava x=0 postupnom integracijom sl. 25.

17

Slika 25. Odreivanje stvarne raspodele maksimalnog napona u korenu zupca zupanika 0
na osnovu metode razlike glavnih smicajnih napona.

Na osnovu dobijenih vrednosti glavnih smicajnih napona TA i TB du preseka u

korenu zupca i odreenog normalnog napona na konturi zupca a x, dobija se dijagram
raspodele normalnih napona u korenu zupca prikazan na sl. 26.

Slika 26. Dijagram raspodele normalnih napona u korenu zupca zupanika.

18

Sa dijagrama na sl. 26 jasno se uoava uticaj radijusa zaobljenja kao izvora koncentracije
napona na raspodelu normalnih napona u korenu zupca i mesta na kojima se
javljaju maksimalne vrednosti napona.
Pored veliine i raspodele napona, optikom metodom je mogue definisati pravac i
smer glavnih napona konstrukcijom trajektorija glavnih napona, a na osnovu slike
izoklina (sl. 37).

ZAKLJUAK
Na osnovu eksperimentalnog prikaza rezultata i poreenja sa raunskim, moe
se konstatovati da optika metoda daje potpunu sliku o naponskom stanju spregnutog
zupastog para. Pomou ove metode moe se odrediti: mesto i intenzitet najveeg napona,
zatim poloaj opasnog preseka sa rasporedom napona u odnosu na dejstvo
optereenja, kao i uticaj koncentracije napona zavistan od geometriskog oblika zupca
na stvarnu veliinu napona u korenu zup

LITERATURA
1. S. Timoenko, J. Gudier, Teorija elastinosti, Stenford Univresity, 1951.
2. D. Josifovi, Ispitivnje mainskih konstrukcija, Mainski fakultet, Kragujevac,
2000.
3. Terry Y. Chen, Department of Mechanical Engineering, National Cheng Kung
University Tainan, Taiwan 701, Republic of China.
4. Pichet Pinit*,Department of Mechanical Technology Education, Faculty of
Industrial Education and Technology

19

20