VODA I VODENA PARA

Voda je jedno veoma rasprostranjena na zemlji zbog ega je veoma jeftina. Zato se esto upotrebljava
kao radna materija u mnogim termodinamikim uredjajima i postrojenjima. Jedan od primera za to su
termoelektrane koje slue da dobije elektroenergija iz energije uglja. U njima ugalj sagoreva u
kotlovima gde se sa tako oslobodjenom toplotom zagreva voda da bi isparila. Tako da se dobija
vodena para koja se zatim u kotlovima pregreva. Pregrejana vodena para koja je na visokom pritisku
dovodi se do uredjaja koji se zovu turbine. Ona unutar turbina ekspandira to dovodi do obrtanja
turbina. Turbine okreu elektrogeneratore koji proizvode elektrinu energiju. Ekspandirana para ide
zatim u kondenzator gde se hladi i ponovo pretvara u vodu koja se pumpom opet prebacuje u kotao i
tako proces ponavlja. Drugi primer je kada se voda zagreva (ali ne isparava) u kunim kotlovima i
alje u radijatore koji greju prostorije. Da bi smo proraunali ovakve i sline uredjaje koji koriste vodu
kao radnu materiju moramo da imamo informacije o njenim termikim i kalorinim jednainama kada
je u tenom i gasovitom stanju (vodena para).
2.1 TERMODINAMIKE POVRINE
Ove jednaine stanja su daleko komplikovanije nego jednaine stanja idealnog gasa. Tako se
termika jednaina stanja u optem sluaju za vodu kao i za bilo koju supstancu (kao to su freoni koji
su radna materija kod friidera i klimatizera, CO 2, itd. ) moe predstaviti da je u optem sluaju neka
funkcija od p, v, i T ili matematiki kao
F(p,v,T) = 0 .

(2.1)

Ova jednaina prostorno predstavlja povrinu u koordinatnom sistemu OpvT i naziva se

termodinamikom povrinom. Na sl. 2.1.a i sl.2.1.b skicirane su dve termodinamicke
povrsine.Termodinamicka povrsina sa sl. 2.1.a je karakteristicna za supstance koje se pri zamrzavanju
skupljaju, a termodinamika povrsina sa sl. 2.1.b za supstance koje se pri zamrzavanju ire (voda).
Svaka taka ovih povrina predstavlja skup vrednosti veliina p,v,T za neko od moguih ravnotenih
stanja.
Bilo koja supstanca moe postojati ili kao tena ili kao gasovita ili kao vrsta faza ili
istovremeno u obliku nekoliko faza. Kada imamo supstancu u obliku jedne faze tada je ta supstanca
jednofazna. Kada se vei broj faza neke supstance nalazi istovremeno u ravnotei (npr.zajedno vrsta i
tena faza-sluaj leda koji pliva u vodi) tada je ta supstanca viefazna. Na termodinamikim
povrinama (sl. 2.1.a i sl.2.1.b), redje osenene povrine predstavljaju stanja jednofaznih supstanci
(povrine 5 K 6 7 8 9 10 5 i 12341), a guse osenene stanja viefaznih supstanci (povrine 5 6 K
5, 2 5 10 3 2, 2 6 7 1 2).
Ree osenena povrsina 5 K 6 7 8 9 10 5 predstavlja stanja gde je jednofazna supstanca

moe biti u obliku ili tene ili gasovite faze. Ovde je tena faza oznacena sa F, a gasovita faza sa G.
Vidi se da ne postoji jasno definisana granica izmedju ove dve faze tj. na ovoj povrsini postoje takva
jednofazna stanja gde se ne moze sa sigurnoscu rei da li je ta supstanca gasovita ili teina. U stvari da
li je neka supstanca dobila naziv tecnost ili gas to zavisi [EV] koliko je tu supstancu moguce sabiti i da
li ta supstanca ima slobodnu povrsinu. Gas e pri sabijanju daleko vise promeniti svoju zapreminu
nego tecnost, a osim toga tenost uvek ima svoju slobodnu povrsinu dok je gas nema. Inace je
uobiajeno da se i tecnost i gas nazivaju fluidima tako da e se dalje o podrucju 5 K 6 7 8 9 10 5
govoriti kao o podruju fluda. Medjutim, kada je specififina zapremina gasa dovoljno velika i
apsolutni pritisak dovoljno nizak tada se stanje toga gasa moze dovoljno tacno opisati jednacinama
stanja idealnog gasa. Gasovi koji se upotrebljavaju u termotehnikim procesima nikada nisu idealni,
vec su realni. Veliine stanja u podrucju fluida oznaavae se bez indeksa (s,v,h).

Si. 2.1 Termodinamike povrine za supstance (a) koje se pri zamrzavanju skupljaju i (b)
koje se pri zamrzavanju ire

Redje osenena povrina 1 2 3 4 1 je ovde oznacena sa tj. materija je u jednoj od

svojih vrstih faza.
Gue osenena povrina 5 6 K 5 je ovde oznaena sa F+G, i nazvana oblau mokre
pare. U toj oblasti tena (F) i gasovita (G) faza supstance su u medjusobnoj ravnotezi. Kod vode tu se
kljuala tenost i zasiena para nalaze u medjusobnoj ravnotei. U ovoj oblasti, velicine stanja se
oznacavaju sa indeksom x (vx ,hx ,sx ).

Kriva K-6 jeste gornja granina kriva koja odvaja oblast fluida sa gasnom fazom (G) od
oblasti mokre pare (F+G). Ova kriva predstavlja stanja gde je supstanca u gasnom stanju i taj gas se
naziva zasienom parom ili suvozasienom parom ili suvom parom, a gas u oblasti fluida iznad ove
krive pregrejanom parom. Veliine stanja na ovoj (gornjoj graninoj) krivi oznaavaju se gornjim
indeksom sekundum (v",h",s").
Kriva K-5 je donja granina kriva koja deli oblast fluida gde je materija u tenoj fazi (F) od
oblasti mokre pare (F+G). Ova kriva predstavlja stanja gde je supstanca u tenom stanju koju
nazivamo zasiena tenost (ako je to voda onda se ona naziva ili kljualom vodom ili vrelom vodom).
Veliine stanja na ovoj (donjoj graninoj) krivi oznaie se sa gornjim indeksom prim (v', h', s').
Tacka K je kritina taka koja predstavlja kritino stanje gasa. Materija je u kritinom stanju
okarakterisana sa kritinim pritiskom pk, kriticnom specifinom zapreminom vk i kritinom
temperaturom Tk. Svakako da razlicite supstance imaju razlicito pk, vk, Tk to se i vidi iz tabele P.I.
Gusto osenena povrsina 2 5 10 3 2 oznaena je sa (+F). Ta povrsina predstavlja stanja u
kojima su u medjusobnoj ravnotezi vrsta i tena faza.
Gusto osenena povrina 2 6 7 1 2 je oznaena sa (+G). Ta povrina predstavlja stanja u
kojima su u medjusobnoj ravnotei vrsta i gasovita faza.
Linije 2 5 6 sa sl. 2.1.a i 5 2 6 sa sl. 2.1.b jesu trojne linije. Te linije predstavljaju stanja sa
trofaznom supstancom tj. Na njima su zajedno gasovita, tena i vrsta faza (+G+F).
Linije(oznaene kao T1, TK, T2, T3) predstavljaju izoterme koje su po definiciji kvazistatilki
procesi. Naime, kako supstance, pri kvazistatikim procesima u kojima ucestvuju, prolaze kroz niz
ravnotenih stanja, to e linija koja povezuje njihovo poetno i krajnje stanje (taku) leati celom
svojom duinom na termodinamiikoj povrini. Izoterma Tk naziva se kriticnom izotermom.
Linije (oznaene kao p1, pK, p2, p3) predstavljaju izobare koje su po definiciji kvazistatiki
procesi. Na njima je ucrtano nekoliko izotermi i nekoliko izobara. Izobare predstavljaju po definiciji
kvazistatike procese. Izobara pK naziva se kritinom izobarom.
2.2 RAVANSKI DIJAGRAMI STANJA
Na sl. 2.2, 2.3 i 2.4 prikazani su redom pv, Ts i hs - dijagrami stanja neke proizvoljne
supstance. Svakako da se pv-dijagram moze dobiti projekcijom termodinamikih povrina sa sl. 2.1.a i
sl. 2.1.b na koordinatnu ravan Opv. Inae, na svim ovim dijagramima prikazana su dvofazna stanja
supstance u oblasti mokre pare (F+G) i njena jednofazna stanja u fluidnoj oblasti. Takodje na ovim
dijagramima ucrtane su gornja granina kriva K- i donja graniina kriva K-d koje odvajaju dvofaznu
oblast mokre pare (F+G) od jednofazne oblasti oznaene ili sa F ili sa G. Inace oblast F u hs dijagramu je ograniena na izuzetno malu povrsinu, gotovo uz donju graniinu krivu. Tako ovaj
dijagram nije pogodan za rad u ovoj oblasti. Ipak hs-dijagram je najee u praktiinoj upotrebi. Na sl.
2.5 prikazan je hs-dijagram stanja vodene pare koji sluzi za razne praktine proraune.

(a)
(b)
Sl. 2.2 Razne promene stanja u pv- dijagramu stanja: a) p=const., T=const. i x=const., b) v=const.
i s=const.

s
Sl. 2.3 Izobarska promena stanja: a) voda u sudu; b) promena u Ts-dijagramu stanja

Sl. 2.3 Razne promene stanja u Ts- dijagramu stanja: a) p=const., T=const. i x=const., b) v=const. i
s=const.

Sl. 2.4 Razne promene stanja u hs-dijagramu

2.2 PROMENE STANJA NA RAVANSKIM DIJAGRAMIMA STANJA

Na ravanskim dijagramima stanja (na sl. 2.2, 2.3 i 2.4) prikazane su samo linije konstantnog stepena

suvoe, izoterme, izobare, izohore i izentrope.

Linije konstantnog stepena suvoe. U oblasti mokre pare F+G koja je dvofazna oblast (sa zasienom
tenou i zasienom parom) na ovim dijagramima date su i linije konstantnog stepena suvoe
x=const. Stepen suvoe (x) je po definiciji odnos mase zasiene pare (m") i ukupne mase dvofazne
supstance (mx = m" + m') tj. zbira masa zasiene tenosti i zasiene pare) pa je
x = m"/mx ili 1- x= m/mx

(2.1)

Ovde je m' masa tene faze dvofazne supstance (zasiene tenosti). Inae kako stanja na donjoj
graninoj krivi nemaju zasienu paru to je m" = 0 to je x = 0. Na gornjoj graninoj krivi sva materija je
u obliku zasiene pare pa je m" = mx i x = 1. Kada se zna x stanja Mdg (sl. 2.1.a) u ovoj dvofaznoj
oblasti tada se moze rei da 1 kg mokre pare tog stanja sadrzi x kg zasicene pare i (1-x) kg zasicene
tecnosti. U oblasti mokre pare prikazane su i linije x=const. koje sve polaze iz tacke K. Ovde je x1 >
x2.

Izoterme T1>TK. Ako se neki proces vodi po izotermi T1 (vidi Sl. 2.1-4) pri cemu je T1>TK, supstanca
je uvek jednofazna (gasovita). Iskustvo pokazuje da za T1 TK nema tog pritiska koji bi gas preveo u
teno stanje. U pv dijagramu, na viim temperaturama u ovom podruju, izoterme dobijaju oblik
hiperbole idealnog gasa. Medjutim, u Ts-dijagramu izoterme su u svim oblastima prave paralelne sa sosom. U gasnom podruju u hs-dijagramu vidi se da se za niske pritiske ove izoterme gotovo
poklapaju sa izentalpama pri cemu se uvecavanjem pritisaka, ove izoterme zakrivljuju. Kod idealnog
gasa izotermske promene stanja su istovremeno i izentalpske.
Izobare p1>pK. U pv-dijagramu stanja izobare su prave linije paralelne osi v. Izobare u Ts-dijagramu
stanja su krive linije koje u podrucju G blizu kriticne tacke K imaju infleksiju. Za nize pritiske u
gasnoj fazi (iznad take K) izobare prelaze u izobare idealnog gasa. Za kvazistatiki proces vazi
jednaina (diferencijalna jednaina prvog zakona termodinamike za otvorene sisteme)
Tds = dh - vdp

(2.2)

i kako je za izobarski proces dp = 0 to je:

(h/s)p = T

(2.3)

Odavde sledi da je vrednost nagiba izobara podrucja G u hs-dijagramu vea na viim temperaturama.

Kritine izoterme i izobare. Kritina izoterma u kritinoj taki u pv-dijagramu ima za tangentu
izobaru pa joj je u tacki K nagib nula. Osim toga za kritiinu izotermu tacka K je i prevojna tacka pa
vae relacije:
(p/v)Tk = 0 , (2p/v2) Tk = 0

(2.5)

Ova kriticna izoterma u Ts-dijagramu je prava paralelna osi s, dok je u hs-dijagramu tacka K njena
tacka infleksije.
Izobara p je u pv-dijagramu paralelna osi v kao uostalom i sve izobare u ovom dijagramu. U
Ts-dijagramu u tacki K njen nagib je nula a ima i svoju prevojnu tacku:
(T/s) pk = 0, (2T/s2)pk = 0

(2.6)

Inace u hs-dijagramu kriticna izobara ima nagib TK jer je prema (2.4) u tacki K (h/s)pK = TK.
Izoterme T2<TK. Izobare p2<pK. Kondenzacija. Isparavanje.
Ukoliko se gas sabija pri procesu sa konstantnom temperaturom npr. T 2, koja je manja od kritine, tada
pri nekom tacno odredjenom pritisku otpoinje njegov prelazak u tecnost (kondenzacija). Slicno se
desava kada se tecnost pri ovoj temperaturi iri tj. ona pri nekom pritisku pocinje da prelazi u gas
(isparavanje).
Ako se gas hladi pri nekom konstantnom pritisku p 2 koji se odrzava konstantnim i koji je manji
do kriticnog, tada dolazi do pocetka kondenzacije pare, a kada se tenost zagreva pri istom torn
pritisku dolazi do njenog isparavanja.
Kondenzacija pare jeste naziv za prelazak gasovite u tecnu fazu, a isparavanje za proces u
suprotnom smeru.
Inace treba napomenuti da u podrucju tecnosti F u Ts i hs-dijagramima stanja izobare se gotovo
poklapaju sa donjom graninom krivom.
Sa svih ovih dijagrama i prethodno prikazanih termodinamikih povrsina vidi se da je svaki
izotermski proces sa visefaznom supstancom istovremeno i izobarski. Pri jednom od izotermskoizobarskih procesa, odredjenoj temperaturi tog procesa odgovara tano odredjena vrednost pritiska.
Zato se izotermske i izobarske linije na ovim dijagramima stanja u visefaznim podrujima medjusobno
preklapaju dok se van njih razilaze. Tako npr. u dvofaznoj oblasti mokre pare (F+G) od 2' do 2", kada
je temperatura T2 = const. i p2 = const. (vidi Sl.2.1-3), zasicena tenost stanja 2' prelazi pri
konstantnom pritisku i konstantnoj temperaturi u zasieni gas stanja 2". Moguce je voditi proces i od
2" do 2' kada su istovremeno T2 = const. i p2 = const.
Inace vidi se, da su u pv-dijagramu stanja u oblasti F+G, ove izotermsko-izobarske promene

stanja paralelne osi v, u Ts-dija-gramu stanja osi s. U hs-dijagramu stanja ove promene stanja su prave
linije pod nekim nagibom u odnosu na osu s, a koji zavisi od vrednosti temperature ovog procesa. To
sledi iz jednacine (2.3).
Sublimacija, desublimacija. Proces 3-3", koji je prikazan samo na sl. 2.1.a i sl. 2.1.b, se odvija u
dvofaznoj dblasti (+G). pri p3 = const. i T3 = const. Pri tome dolazi do prelaska cvrste faze stanja 3 u
gasovitu stanja 3". Ovaj proces se moe odvijati u suprotnom smeru. Prelazak cvrste faze u gasovitu
naziva se sublimacijom, a gasovite u cvrstu desublimacijom.
Mrznjenje, topljenje. Pri procesu 2 f2, koji je prikazan samo na sl. 2.1.a kada je T2 = const. i p21 =
const. cvrsta faza stanja 2, prelazi u tenu stanja f2. I ovaj proces moe se odvijati u suprotnom smeru.
Prelazak tene u vrstu fazu naziva se mrznjenjem i vrste u tenu topljenjem.
Prelazak iz jedne u druge faze na trojnim linijama. Trojne linije sa sl. 2.1.a i sl. 2.1.b takodje
predstavljaju istovremeno izoterme i izobare. Na njima dolazi do prelaska iz jedne faze (npr. gasne) u
druge dve (vrstu i tenu fazu).

Izohorske promene stanja. Izohorske promene stanja u pv-dijagramu su paralelne osi p dok su u Ts i
hs-dijagramima to krive linije koje su strmije od izobara pri cemu je v1v > vK > v2v .

Izentropske promene stanja. Izentropske promene stanja takodje su prikazane na ovim

dijagramima. U Ts-dijagramu stanja to su prave linije paralelne osi T. u hs-dijagramu stanja to su
takodje prave linije.paralelne osi h. Medjutim u pv-dijagramu to su krive koje su nesto strmije od
izotermi. U svim ovim dijagramima je s1s >sK >s2s.

2.3 VELlClNE STANJA U JEDNOFAZNOM PODRUJU

U podrucju fluida supstanca je jednofazna i moze se nalaziti kao tecnost ili kao gas. Izotermski
procesi u ovom podrucju nisu jednovremeno i izobarski kao u slucaju visefazne supstance. Poznavanje
jedne od intenzivnih velicina stanja je nedovoljno da se stanje supstance u ovom podrucju
jednoznacno odredi. Tako, ako se zna da temperatura nekog stanja Mg , koje je prikazano na
termodinamickoj povrsini na sl. 2.1.a, ima vrednost T1 sigurno je da bezbroj stanja mogu da imaju tu
temperaturu tj. sva ona koja u ovom podrucju lee na izotermi T1. Medjutim, kada se zna i pritisak
supstance u tom stanju, koji je p2, tada se moe to stanje, tj. taku M , na ovim povrsinama i
dijagramima odrediti u preseku izobare p2 i izoterme T1. Tako je na ovaj nacin ovo stanje jednoznacno

odredjeno. Prema tome, da bi stanje supstance u ovom jednofaznom podrucju bilo jednoznacno
odredjeno ,tj. sve intenzivne velicine tog stanja poznate, potrebno je poznavati vrednosti dve od
njegovih intenzivnih veliina stanja. To isto vazi i za jednofazno podrucje .
Tablica P.2 u prilogu sadrzi podatke o vrednostima velicina stanja v,h,s pregrejane vodene
pare u funkciji pritiska u opsegu od 1 bar do 500 bar, i temperature u opsegu od 0 0C do 700 0C.
2.4 RAVNOTEZA FAZA
Kod dvofazne supstance obe njene faze moraju da budu u medjusobnoj ravnotezi. Svaka faza je i sama
jednofazna supstanca. Stanje neke dvofazne supstance na termodinamikim povrinama i dijagramima
stanja predstavljeno je nekom od taaka unutar njihovih dvofaznih oblasti, a take na grannim
krivama ovih oblasti predstavljaju stanje svake od faza (zasienih jednofaznih supstanci) ove dvofazne
supstance. Tako, taka Mdg na sl. 2.1.a predstavlja stanje dvofazne supstance koja se sastoji iz tecne i
gasovite faze koje su u medjusobnoj ravnotezi. Stanje ove tecne faze (zasiene tecnosti) je dato nekom
od taaka na donjoj graninoj krivi, a stanje gasne faze (zasicene pare) nekom od taaka na gornjoj
granicnoj krivi. Uslovi medjusobne ravnoteze faza jednoznacno odredjuju stanja tecne i gasovite faze
ove dvofazne supstance tj. polozaj tacaka na donjoj i gornjoj granicnoj krivi. Bilo koja tacka na trojnoj
liniji npr. sa sl. 2.1.a predstavlja stanje trofazne supstance koja se sastoji od vrste, tene i gasovite
faze koje su takodje u medjusobnoj ravnotezi. I ovde uslovi ove termodinamicke ravnoteze
jednoznano odredjuju stanja ovih faza na graninim krivama.
Da bi faze visefazne supstance bile u ravnotezi mora da postoji njihova mehanicka, termicka i
hemijska ravnoteza. Kod mehanicke ravnoteze pritisci ovih faza moraju da su jednaki, a da bi se
ispunila termicka ravnoteza treba da su jednake i njihove temperature. Kod hemijske ravnoteze
potrebna je jednakost hemijskih potencijala tih faza.
U prethodno pomenutoj taki Mdg, u oblasti mokre pare neka su pritisak, temperatura i
hemijski potencijal redom p2,T2, i g2. Da bi obe faze ove dvofazne supstance bile u ravnotezi potrebno
je da obe faze i celokupna dvofazna supstanca imaju isti pritisak, temperaturu i hemijski potencijal tj.
vazi:
P2 = P2 = P2 T2 = T2= T2, g2= g2= g2

(2.7)

Ovi uslovi jednakosti pritiska i temperature jednoznacno odredjuju stanja faza na donjoj i gornjoj
granicnoj krivi termodinamicke povrsine. Presek izobarsko-izotermske linije koja prolazi kroz tacku
Mdg sa gornjom i donjom granicnom krivom daje redom tacke 2

i 2' koje predstavljaju stanja

gasovite i tecne faze ove dvofazne supstance .

Slino se moze rei i za dvofaznu supstancu cije stanje je predstavljeno tackom Mg. Ona se
takodje sastoji iz dve faze i to jedne vrste zasiene stanja 3 i druge gasovite zasiene stanja 3". Ova
stanja se na granicnim krivama 1-2 i 6-7 dobijaju na gotovo identican nain kao sto je to ucinjeno za
dvofaznu supstancu u oblasti mokre pare. Obe faze sa stanjima 3 i 3" i njihova dvofazna supstanca
imaju isti pritisak, temperaturu i hemijski potencijal. Takodje kod dvofazne supstance stanja Mf, njena
cvrsta faza stanja 2, i zasicena tecna faza stanja f2 su na istom pritisku i temperaturi i imaju isti
hemijski potencijal. Tako, u opstem slucaju za dvofaznu supstancu i njene faze a i b vazi:
pa= pb= p, Ta= Tb= T, ga= gb= g

(2.8)

Na trojnoj liniji sve tri faze, a zato i sama supstanca bice na istom pritisku i temperaturi i imace isti
hemijski potencijal. Zato ce ove tri faze biti predstavljene tackama na samoj trojnoj liniji i to: tacka 2
(cvrsta faza), 5 (tecna faza) i 6 (gasovita faza). Mogu se napisati jednakosti:
p256= p2= p5= p6
T256= T2= T5= T6
g256= g2= g5= g6

(2.9)
(2.10)
(2.11)

2.5 VELIINE STANJA POJEDINANIH FAZA

Ako se zna da je temperatura nekog stanja na gornjoj graninoj krivi (kriva K-6 sa sl. 2.1.a i sl.
2.1.b) T2, tada je to stanje jedndnoznano odredjeno u preseku ove granicne krive i izoterme T2. To je
taka 2" na tim slikama. Prema tome, intenzivne velicine stanja na gornjoj graninoj krivi su
jednoznacno odredjene ukoliko se poznaje samo jedna od intezivmh veliina stanja. Isto se moze zakljuiti i za donju granicnu krivu K-5.
Kako su temperatura i pritisak obe faze dvofazne supstance iste to ukoliko se poznaje jedna
intenzivna veliina stanja, jedne od faza ove supstance tada su jednoznano odredjene sve intenzivne.
veliine stanja obe faze..

Posmatrajmo ponovo dvofaznu supstancu koja se npr. sastoji iz gasne i tecne faze. Neka je
temperatura gasne faze T2. U tom slucaju presek izoterme T2 sa gornjom granicnom krivom
jednoznacno odredjuje tacku 2", a presek iste izoterme sa donjom granicnom krivom jednoznacno
odredjuje taku 2'. Tako su jednoznacno odredjena stanja 2" i 2' i moguce je jednoznacno dobiti
njihove velicine stanja npr. p2', v2', s2', h2', p2', v2', s2', h2' i druge.
esto su na raspolaganju i tabele termodinamickih osobina faza dvofaznih supstanci. Ove
tabele su date u ovom udzbeniku samo za dvofaznu vodu koja se sastoji iz teine i gasovite faze. Tako,
tabela P.3 daje velicine stanja kljucaie vode i suve pare u zavisnosti od temperature t u njenom
intervalu od 0C do 374,15C. Tabela P.4 daje velicine stanja kljuale vode i suve pare u zavisnosti od
p i to u opsegu od 0,01 bar do 220 bar. Velicine stanja koje su date u ovim tabelama su v, v", h', h", s',
s". Iz ovih tabela se vidi da su razlika vrednosti za v' i v" i za h' i h", i za s' i s" sve manje ukoliko su
temperature i pritisci tecne i gasovite faze visi. Tako za neku temperaturu (u ovim tabelama za vodu to
je 374,15C)-kriticnu temperaturu ova razlika i ne postoji. U stvari u kriticnoj tacki nemamo dvofaznu
supstancu vec jednofaznu.
Za slucaj trojne linije, za odredjivanje intenzivnih velicina stanja sve tri faze trofazne supstance
na ovoj liniji nije potvebno znati niti jednu od njenih intenzivnih veliina stanja. U stvari, pritisak i
temperatura i ostale intenzivne velicine stanja ovakve supstance odredjene su samo njenom prirodom.
Za neke od razlicitih supstanci pritisak i temperatura trojne linije dati su u tabeli P.5.

2.6 VELICINE STANJA MOKRE PARE

Kao sto smo videli dvofazna supstanca u oblasti mokre pare (oblast F+G) sastoji se iz
zasiene tecnosti i zasicene pare pri cemu su za tu paru i tecnost isti p,T i g. U zavisnosti od toga
koliko je x tj. koliko je para mokra, ostale velicine stanja dvofazne mesavine razlikovace se u odnosu
na ostale velicine stanja faza koje ucestvuju u toj mesavini.
Zapremina ove dvofazne supstance je zbir zapremina koje zauzimaju zasiena tecnost i
zasicena para:
Vx =m'v' + m"v"

(2.12)

Ova zapremina kao i sve velicine stanja u ovoj oblasti oznacena je sa indeksom x.
Ako se ova relacija podeli sa masom dvofazne supstance tada se dobija:
vx = Vx/mx = m'v'/mx + m"v"/mx

(2.13)

Kako je 1-x = m'/mx i x = m"/mx to je

vx = (1-x) v' + xv"
tj. konacno
vx= v' + x(v"-v)

(2.14)

Analogno ovome izrazu za bilo koju veliinu stanja "y" mogue je napisati:

yx = y' + x(y"-y')

(2.15)

Tako u podrucju mokre pare za specificnu entropiju vazi relacija:

sx = s' + x(s"-s)

(2.16)

i za specificnu entalpiju relacija:

hx = h' + x(h"-h')

(2.17)

2.7 VELIINE PROMENA STANJA

2.7.1 Specificna kolicina toplote, specificni rad sirenja i specificni tehnicki rad
Formule za izracunavanje velicina reverzibilnih promena stanja i to velicina promene stanja q,l,lt. pri
nekoj od promena stanja date su ranije. One vaze za kompresibilnu materiju u opstem smislu. Tako je
te jednacine mogude priroeniti za sve izohorske, izobarske, izotemske i izentropske procese supstance
koji su prikazani na sl. 2.1 do 2.4. Takodje postoji mogudnost da se specificni rad sirenja l i specificni
tehnicki rad lt odrede graficki iz pv-dijagrama stanja, a specificna kolicina toplote q iz Ts-dijagrama
stanja. Na sl. 1.1 prikazano je kako se ove velicine odredjuju graficki. Osim toga hs-dijagram je vrlo
pogodan za odredjivanje razmenjene kolicine toplote pri izcbarskom procesu jer je npr. za jedan
izobarski. proces od stanja 1 do stanja 2:
q12

h1 -h2

(2.18)

Tako je u ovom dijagramu q12 predstavljeno pomocu duzi. Za izentropski proces od 1 do 2 vazi:
lt12 = h1 -h2

(2.19)

pa je u ovom dijagramu lt12 za izentropski proces takodje predstavljeno pomocu duzi.

2.7.3 Latentna toplota
Kod dvofaznih supstanci najznacajnije je poznavanje latentne (skrivene) toplote koja je takodje
veliina (izotermsko-izobarske) promene stanja od jedne zasiene do druge zasiene faze. Pri ovim
izotermsko-izobarskim procesima u zavisnosti od njihovog pravca dovodi se ili odvodi toplota. Ona
kolicina toplote koja se pri procesu potpunog pvetvaranja jedne faze jedinine koliine materije u
drugu fazu,kada su p = const. i. T = const. dovodi toj istoj kotiini materije naziva se latentnom tj.
skrivenom toplotom. Latentna toplota koja se dovodi pri potpunom isparavanju kg zasiene tecnosti
jeste latentna toltota isparavanja koja se oznacava sa r. Po apsolutnoj vrednosti je jednaka onoj
koliini toplote koju treba odvesti od kg zasiene pare da bi se ona u potpunosti kondenzovala.
Latentna toplota potrebna za potpunu sublimaciju 1 kg cvrstog tela osnacava se sa rs i naziva
latentnom toptotom sublimacije. Svakako da se ista kolicina toplote odvede po kg zasienog gasa pri
istom p i T kao i pri sublimaciji kada gas prelazi ceo u cvrsto telo. Latentna toptota topljenja oznaava
se sa rt i odnosi se na prelazak vrste u tecnu fazu.
Razmenjena kolicina toplote po kg materije pri potpunom prelasku faze "a" u fazu "b" latentna toplota - data je izrazom:
rab=qab=T(sb-sa) = hb-ha
(2.20)
Jednakost rab=qab=T(sb-sa) dobija se iz uslova da se ta toplota razmenjuje pri izotermskom procesu kod
koga je q=T ds, a jednakost rab=qab= hb-ha dobija se iz uslova da se ta razmena odvija i pri izobarskom
procesu kada vai da je q=dh.
Za mokru paru b = " i a = pa vazi:.
r = T(s"-s') = h"-h'
Zato se (2.16) moze napisati u obliku:
sx = s' + rx/T

(2.21)

(2.22)

a (2.17) kao

hx = h' + rx.

(2.23)

TABELA P.5 PODACI 0 PRITISKU I TEMPERATURI TROJNE LINIJE ZA NEKE SUPSTANCE [VF]
Supstanca

Temperatura, C

Pritisak, kPa

Vodonik

- 259

7,194

Kiseonik
Azot
giva

- 219
- 210
- 39

0,15
12,53
0,00000013

Voda

0,01

0,6113

Cink

419

5,066

Srebro

961

0,01

Bakar

1083

0,000079

TABELA P.2 VELllNE STANJA PREGREJANE VODENE PARE [ST]

v[m3/kg], h[kJ/kg] i s[kJ/kgK]
t, 0C

1,0 bar

5,0 bar

0,0010002

0,1

0,0000

0,0010000

0.5

0,0001

20

0,0010016

83,9

0,2963

0,0010015

84,3

0,2962

40

0,0010078

167,4

0,5718

0,0010076

167,8

0,5716

60

0,0010172

251,0

0,8304

0,0010170

251,3

0,8302

80

0,0010293

334,8

1,0746

0,0010291

335,1

1,0744

100

1,695

2674,7

7,3567

0,0010436

419,2

1,3060

120

1,794

2717,4

7,4683

0,0010606

503,7

1,5268

140

1,890

2757,1

7,5669

0,0010802

589,0

1,7382

160

1,984

2796,4

7,6596

0,3838

2768,2

6,8660

180

2,078

2835,6

7,7481

0,4048

2814,2

6,9697

200

2,172

2874,9

7,8329

0,4250

2856,8

7,0617

220

2,266

2914,3

7,9145

0,4449

2898,4

7,1479

240

2,359

2593,8

7,9931

0,4644

2939,7

7,2301

260

2,452

2993,5

8,0690

0,4838

2980,9

7,3088

280

2,545

3033,4

8,1425

0,5031

3022,1

7,3846

300

2,638

3073,5

8,2137

0,5223

3063,3

7,4577

320

2,731

3113,8

8,2828

0,5414

3104,5

7,5285

340

2,824

3154,3

8,3500

0,5604

3145,9

7,5971

360

2,917

3195,1

8,4154

0,5793

3187.4

7,6636

380

3,010

3236,1

8,4791

0,5982

3229,0

7,7284

400

3,102

3277,3

8,5413

0,6170

3270,8

7,7914

420

3,195

3318,8

8,6020

0,6358

3312,8

7,8528

440

3,287

3360,5

8,6613

0,6546

3354,9

7,9128

460

3,380

3402,5

8,7194

0,6733

3397,3

7,9715

480

3,473

3444,7

8,7762

0,6920

3439,9

8,0288

500

3,565

3487,2

8,8319

0,7107

3482,8

8,0849

520

3,658

3530,0

8,8865

0,7294

3525,9

8,1399

540

3,750

3573,0

8,9401

0,7480

3569,2

8,1939

560

3,843

3616,4

8,9928

0,76C6

3612,7

8,2468

580

3,935

3660,0

0,9445

0,7853

3656,6

8,2088

600

4,027

3703,8

9,0953

0,8039

3700,6

8,3499

620

4,120

3748,0

9,1453

0,8225

3745,0

8,4001

640

4,212

3792,4

9,1945

0,8410

3789,6

8,4495

660

4,305

3837,1

9,2429

0,8596

3834,5

8,4981

680

4,397

3882,1

9,2907

0,8782

3879,6

8,5459

700

4,489

3927,4

9,3377

0,8967

3925,0

8,5931