Ana Ahmatova

...
' ?'
- ,
.
? , ,
...
, ,
.
, : '
, . , '.

: ' '.

Grih ruke ja pod tamnim velom...

'Od ega si danas bleda, ega?'
- Zato to sam tugom neveselom
Do pijanstva napojila njega.
Pamtim. On je izaao tada
Iskrivivi usta najbolnije.
Ne taknuvi drvo s balustrada
Trala sam za njim do kapije.
Zadihana viknuh: 'ala sve je.
Ako ode - ode ivot moj.'
Jezivo, a kao da se smeje,
Ree mi: 'Na promaji ne stoj'.

Poslednja zdravica
Pijem za ugaeno ognjite moje
Za moj ivot pun zala
Za samovanje u dvoje
Za tebe pijem ja Za la usana to izdae
Za mrtvi pogled ena
Za to to je svet straan
Zato to spasa nema

Kad po staroj navici

imena svojih drugova izgovaram,
uvek mi na toj udnoj prozivci
samo tiina odgovara.

Prvo e nas ljubav tai smrtnim prahom,

laskanje i gordost tiina e skriti.
Oajanje, zainjeno strahom,
skoro je nemogue prebroditi.

Nema u ivotu spokojnog sata

za koji bih rekla da sam ga zasluila;
meni je dosta malo zvezdanog zlata,
da ne bih roptala i tuila.
Kad mi poalje bol sagnem se smerno;
kad koraknem bojim se da nisam to skrivila.
Nema dela tvog kom se ne bih divila,
pa ma kao crv malo neizmerno.
Ako ti eli, zlikovci me vreati mogu,
Nezasluene u grehe da ispatam.
Meni je slatko da patim i da pratam,
ako je to milo pravednom Bogu
DOBRO JE OVDJE
Dobro je ovdje: njihanje i um
Jutra nas grle rukama studenim
U bijelom plamenu povija se grm
Rua bljetavih, ali ledenih
Na paradnim, sveanim snjegovima
trag skija klizi kao sjeanje moje -

Nekad, u davnim vremenima

Proli smo tim putem nas dvoje
TVRDA, HLADNA RIJE JE PALA
I tvrda, hladna rije je pala
Na ive grudi, kocka jada.
Svejedno, sve sam to ve znala
I smirit u se, bar se nadam.
Jo mnogo posla predstoji meni:
Treba i spomen da posivi,
Treba, da dua okameni,
Uiti opet kako da ivim.
Svejedno, vrelo umi ljeto,
Kao da praznik netko slavi.
Odavno ja sam znala sve to,
I pustu kuu i dan plavi.