Tehnika kola

Beej

Maturski rad iz Osnove automatskog

upravljanja
Automatika za zalivanje

Mentor:

Uenik:

Milica Bonjak

imon Jano

Beej, jun 2015. god.

SADRA

Contents
1 Uvod.......................................................................................................................................2
2. OPIS UREAJA.....................................................................................................................2
3 ELEKTRINA EMA I PRINCIP RADA............................................................................4
4 TAMPANA PLOA I RASPORED ELEMENATA...........................................................6
5. PROGRAM KOJI JE UPISAN U MIKROKONTROLER....................................................7
6 Komparatori........................................................................................................................7
7 Nain merenja vlanosti zemlje.............................................................................................11
8 Zakljuak..........................................................................................................................16
9 Literatura................................................................................................................................17

1 UVOD
Ve smo vie puta tokom kolovanja naglasili da savremena elektronika ulazi gotovo u sve oblasti
ovekovog ivota i rada, pa zato evo i jednog ureaja koji e pomoi domaicama da se ne liavaju
onuljenog cvea za vreme odsutnosti (godinjih odmora, putovanja i dr.). Ureaj koji je prikazan u
ovom radu, automatski zaliva cvee kada je ono edno, a prestaje sa zalivanjem kada se zemlja
dovoljno navlai.Ovakav nain navodnjavanja omoguuje da se voda za zalivanje vrtnih biljaka,
ravnomerno u obliku kapljica rasprostire po vrtu ili po povrini saksije. Postoi vie naina za
kontrolisanje pumpe ili elektrinog ventila, u zavisnosti od toga da li emo koristiti jednosmerni
servo ureaj ( pumpa za vodu ) ili naizmenini ( elektrini-elektromagnetni ventil). Ovaj rad
predstavlja jednu maketu, gde umesto pumpe, koristimo jednosmerni elektromotor, koji simulira rad
pumpe za navodnjavanje.

2. OPIS UREAJA
ematski prikaz rada ureaja za automatsko zalivanje dat je na donjoj slici.

Automat se sastoji iz senzora, glavnog regulatora i pumpe, kao servo-ureaja. Sonde mere
vlanost zemljita i kad se dovoljno isui, daju znak elektronici, koja pokree pumpu za
navodnjavanje. Sonde moemo napravitii sami ili ( kao u ovom sluaju) kupimo gotove, koje
si predviene za navodnjavanje malih povrina.
Sondu emo lako napraviti, jer je ine samo dve elektrode od grafita ili bakarnog provodnika od
2 mm (bez izolacije) provuene kroz ep od plute ili gume na rastojanju od 4 do 5 mm. Duina
elektroda je 40 do 50 mm. Ovako napravljena sonda zabode se u saksiju sa cveem. Sonda je,
razumljivo pomou dva provodnika povezana na ulaz u automat.

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

Drugi nain automatskog zalivanja bi bio preko uklopnog sata, kada merimo vreme i nakon
isteka unapred progamiranog vremena putamo vodu za zalivanje. U ovom drugom sluaju
moemo koristi elektrini ventil, koji se lako upravlja preko univerzalnog releja. ema jednog
takvog naina zalivanja je prikazana na donjoj slici:

Ja sam se opredelio za onaj prvi nain, gde sem upetrebio ve gotove sonde za merenje
vlanosti zemlje sa dotatnom elektronikom. Ta dodatna elektronika je u stvari jedan
komparator, koji daje na svom izlazu visok nivo, ako je vlanost zemljita mala ili nikakva, i
daje logiku nulu, ako je zemljite dovoljno vlano. Slika sonde sa elektronikom je prikazana
na donjoj slici:

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

3 ELEKTRINA EMA I PRINCIP RADA

Princip rada automata je u sledeem.

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

Ako je izmeu elektroda suva zemlja, struja nee prolaziti, to znai da je na ulazu u
integrisano kolo LM393 stanje "0". Kako se ovaj signal invertuje, na izlazu e biti" 1" to znai
impuls i motorna pumpa e zalivati cvee sve dok se elektrode ne ovlae. Ovlaene elektrode
provode struju, pa e na ulazu ureaja biti logiko " 1" a zbog invertovanja na izlazu logika "0" te
pumpa tada prestaje sa radom. Znai ta elektronika, koja je zajedno sa sondom, radi u stvari
uporeivanje otpornosti izmeu sonde sa unapred podeenom otpornou. Ta otpornost je referentna,
odnosno trimer potenciometar P1 ini naponski razdelnik na neinvertujuem ulazu operacionog
pojaavaa. Sonda i otpornik R2 ine drugi naponski razdelnik na invertujuem ulazu. Ako se ti
naponi slau, pojavie se impuls na izlazu operacionog pojaavaa. Taj inpuls dolazi, kada treba
zalivati, odnosno kada je zemljite suvo. U tom trenutku ta digitalna jedinica ulazi u mikrokontroler
PIC12F675 koji e doneti odluku ta treba dalje raditi. Ako na primer na ulazu GP5 visok napon,
mikrokontroler pokree motor pumpe i dri ukljueno oko 10-20s. Za to vreme protekne odreena
koliina vode za navodnjavanje. Dolazi do navlaivanja zemlje. Motor se iskljui i eka se oko 30s, pa
ponovo proverava ulaz GP5, ako i dalje na tom ulazu logika jedinica, nastavlja se sa zalivanjem tj.
motor pumpe bude ukljuen. Nakon isteka 30s, recimo da je zemljite dovoljno vlano, pa sonda daje
logiku nulu mikrokontroleru, koji e iskljuiti motor. To stanje e biti dotle, dok se ponovo ne isui
zemlja.Na ulaznoj elektronici LED1 svetli kad sonda dobije napon., LED2 svetli kada je dovoljno
vlana zemlja. Pumpa se pokree preko mosfet tranzistora,jer je u pitanju jednosmerni motor. Kada je
pumpa ukljuena svetliuti LED3.
Pomou vie plastinih cevica omogueno je zalivanje vie saksija odjednom. Ureaj je
snabdeven i potenciometrom kojim se odreuje stepen vlanosti pri kojem pumpa treba da radi.
Vrednosti delova prikazane su na elektrinoj emi, a raspored elemenata na montanoj ploi. Za
ovu svrhu moe posluiti i pumpa za pranje vetrobranskog stakla na automobilu. Ceo ureaj se tada
moe snabdevati strujom iz malog ispravljaa koji daje napon od 9 do 12 V i struje 1 do 2 A . Ova
maketa je napravljena tako da moe da radi sa naponom od 6V....24V jednosmerne struje. Stabilizator
7805 daje odgovarajui napon napajanja mikrokontroleru i elektronici sa sondom. Za proveru rada
dovoljan je mali akumulator od 12V/7Ah.

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

4 TAMPANA PLOA I RASPORED ELEMENATA

tampana ploa elektronike sa mikrokontrolerom je napravljeno u PCB expres

programu. Dimenzije ploice su 40mm x 60mm, izgled i i raspored elemenata ploice date su
na gornjoj slici. Montaa elemenata ide tako da se nakon izbuene ploe zalemimo pasivne
elemente ( otpornike, kondenzator), posle toga idu aktivni delovi pa na kraju kontakt letve I
provodnici.

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

5. PROGRAM KOJI JE UPISAN U MIKROKONTROLER

***************************************************************************
I VAR BYTE
' Pomocna promenljiva brojaca
GPIO = 0
' Na pocetku svi izlazi-ulazi su postavljeni na nulu
TRISIO = 0
' Svi GPIO su izlazni
TRISIO.4 = 1
' GPIO.4 je ulazni
SYMBOL MOTOR=GPIO.5
' Motor pumpe za vodu je prikljucen na GPIO0.5
SYMBOL TASTER=GPIO.4 ' Taster za pokretanje timera ili ulazni komparator
ANSEL = %00110000
CMCON=7
'
***************************************************************************
Pocetak:
IF TASTER=1 THEN Pali
GOTO POCETAK
Pali:
HIGH MOTOR
PAUSE 15000
LOW MOTOR
FOR I=1 TO 3
PAUSE 10000
NEXT I
GOTO Pocetak
End
Program je pisan u PICBASIC-u, zu pomo profesora, poto programiranje mikrokontrolera
nismo uili tokom kolovanja.

6 KOMPARATORI
Veoma esto postoji potreba da se porede dva analogna napona i na osnovu toga izvri odgovarjua radnja
u zavisnosti od odnosa napona. Kolo koje vri poreenje dva analogna napona naziva se komparator.
Za razliku od idealnih operacionih pojaavaa kod realnih nijedan napon (pa ni izlazni) ne moe biti vei od
napona napajanja. Ako imamo suvie veliko pojaanje u otvorenoj petlji pojaava odlazi u zasienje. Na
slici 1. data je prenosna karakteristika idealnog, a na
slici 2. realnog operacionog pojaavaa.

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

Slika 1. Karakteristika idealnog OP

Slika 2. Karakteristika realnog OP

Oblast zasienja je upravo oblast u kojoj radi komparator.
Na slici 3. prikazana je principska ema rada analognog komparatora.

slika 3.
Kada je V1>V2 tada na izlazu imamo visok naponski nivo (VH), ako je V2>V1 tada
na izlazu imamo nizak naponski nivo. U realizaciji komparatora uglavnom se stavlja:

Odnosno jedan napon je promenjiv (Vx(t)), dok drugi napon sa kojim poredimo Vx(t)
je konstantan (VREF). U zavisnosti od vrednosti referentnog napona komparatore
moemo podeliti na:

detektor nule (VREF = 0)

detektor vrednosti (VREF <> 0)
8

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

U nastavku su prikazane eme i izgled signala ovih komparatora.

Detektor nule:

slika 4.

slika 5.

Detektor vrednosti:

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

slika 6.

slika 7.
Ulazni napon pri kome dolazi do promene stanja na izlazu naziva se jo i PRAG
KOMPARATORA. Prelazi sa jednog naponskog nivoa na drugi nisu trenutni (nagib
nije beskonano veliki), nego postoji odreena oblast u kojoj izlazni napon nije u
jednom od dva stabilna stanja. U ovoj prelaznoj oblasti operacioni pojaava se ne
nalazi u zasienju nego u aktivnom reimu. to je prelazna oblast (-?,?) manja
komparator bre odluuje. Da bi prelazna oblast bila manja potrebno je da koristimo
operacione pojaavae sa to veim pojaanjem. Na slici 8. prikazan je uticaj
prelazne oblasti:

10

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

slika 8.

7 NAIN MERENJA VLANOSTI ZEMLJE

Zemljite se ponaa kao rezervoar u kojem se skladiti voda izmeu dva
navodnjavanja ili dve kie, da bi ta voda bila dostupna biljci za njen zdrav razvoj. Smisao
upotrebe senzora za merenje vode u zemljitu jeste preciznije znanje o tome koliko brzo se ta
voda potroilaiscrpla sa razliitih oblasti vaeg zemljita, tako da moete bolje rasporediti
navodnjavanje i precizno saznati efekat svakog padanja kie. Oitavanjem senzora 2-3 puta
izmeu dva navodnjavanja ete dobiti preciznu i tanu sliku ovog procesa kroz vreme i time
ete razviti obrazac-emu pravilnog navodnjava-nja, onog koje je u skladu sa "potrebama"
vae biljke za vodom. Ovim eliminiete "nagaanja" to moe prouzrokovati znaajne utede
vode, manje trokove za pumpe i eliminisati razvodnjavanje azota zbog prekomernog
navodnjavanja.
Odreivanje sadraja vlage u zemljitu je mogue izvriti razliitim postupcima [8]. Suenje i
merenje uzoraka predstavlja vrlo dugotrajnu i skupu metodu, povrh svega destruktivnu.
Metoda provodljivosti: rezultati su manje pouzdani zbog zavisnosti od tipa materijala i
saliniteta. Konduktivitet zemljita: postoji dobra korelacija izmeu konduktiviteta zemljita i
sadraja vlage u zemljitu kod mnogih povrtarskih vrsta. Kapacitet zemljita - slian
konduktivitetu zemljita. Tenziometarska vrednost - meri se snaga odravanja vode u
zemljitu. Ova metoda merenja daje dobru procenu koliko je biljci teko da usvoji vodu, koje
u zemljitu ima. Na tenziometre ne utie zaslanjenost zemljita, ime je obezbeeno
konstantno oitavanje vlanosti, bez obzira na sadraj soli u zemljitu. Glavna prednost
tenziometara je u tome to zahtevaju samo rutinsko odravanje. Optike metode se zasnivaju
na snimanju i spektralnoj analizi odziva laserskog izvora ili snimanju spektralne karakteristike
terena iz vazduha . Analiza snimka se zasniva na uporeenju boje terena ili biljnog pokrivaa.
Ova metoda je efikasna na velikim povrinama, ali je veoma skupa. Mikrotalasne metode
merenja vlage zasnivaju se na prostiranju mikro talasa kroz materijal [4]. Fazno kanjenje je
osetljivo na prisustvo vode. Slabljenje je osetljivo na provodljivost slojeva. Ova metoda
zahteva veoma sloeni sistem generisanja, prijema i analize signala i praktino se ne moe
primeniti u sloenim terenskim uslovima. Nedostatak ove metode je u tome to na rezultate
merenja utie samo materijal koji se nalazi u pravcu prostiranja mikrotalasa. Veoma tane i
pouzdane su i neutronske metode koje su osetljive na sadraj vodonika u slobodnoj ili u
vezanoj vodi . Ovi senzori nisu pogodni za ostavljanje na terenu zbog mogueg neeljenog
11

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

ozraenja. Takoe, skupa je i koriena oprema i postoje otra ogranienja zbog zakonske
regulative za radioaktivna zraenja. Ultrazvune metode su veoma pogodne, jer mogu da
mere na kraim i veim rastojanjima . Pouzdane su i mogu se ostaviti na njivi bez nadzora, jer
nisu opasne po ivot. Razvojem piezolektrinih senzora i mikroprocesorskom obradom
signala ove metode postaju veoma interesantne i imaju sve veu primenu. Nuklearna
magnetna rezonanca (NMR) je pogodna merna metoda za detekciju vodonikovih jezgara i
osetljiva je na promenu sadraja kako slobodne vode, tako i vezane vode. Metoda je veoma
tana i osetljiva . Posebno se razvijaju i mobilni tj. portabl ureaji koji su sloeni i cena ovih
ureaja je dosta visoka. Laboratorijske metode se zasnivaju na merenju teine vlanog
zemljita, suenju i ponovnom merenju teine. Ove metode su tane, ali su nepraktine za
terenske uslove merenja. Kapacitivni senzori za merenje vlage u zemljitu se takoe esto
koriste. Obino su u obliku ploastog kondenzatora . Kao elektrode slue bakarne ploe, jer
bakar ima dobru elektrinu provodnost i slabo oksidie. U primeni su i kapacitivni senzori od
gipsanih blokova koji slue kao apsorber vlage. Postoje konstrukcije senzora male zapremine,
koji su realizovani u tehnici debelog filma . Ovi senzori se odlikuju velikom pouzdanou,
niskom cenom izrade, a jedini nedostatak im je to mere u maloj zapremini. Merenje vlanosti
zemljita 27 Danas se primenjuju i specijalne konstrukcije senzora. Ideja je da se napravi
efikasan elektrini senzor vlage koji e imati dobru vezu sa zemljitem, slobodan pristup vode
sa svih strana da obuhvati veliku zapreminu zemljita, da bude robusne izrade i sa
minimalnim utrokom materijala. Ove zahteve zadovoljava cilindrino reetkasti kapacitivni
senzor sa elektrodama nainjenim od provodnih tapova .Ovakva konstrukcija omoguava
dobro prijanjanje zemljita na elektrode senzora i omoguava dobro prodiranje vode u
njegovu unutranjost (bolji odziv stvarne sredine u zemljitu). Konstrukcija senzora je
robusna i prua veliku utedu u materijalu u poreenju sa ploastim senzorom, to znaajno
sniava njegovu cenu kotanja. Zapremina senzora se moe menjati prema potrebi. Senzor se
ponaa kao kondenzator promenljivog kapaciteta i povezan je sa oscilatornim elektronskim
kolom koje na izlazu daje impulse. Broj impulsa je obrnuto proporcionalan sa vlagom
zemljita. Impulsi se dovode na broja impulsa koji je povezan sa PC raunarom, koji na
osnovu broja impulsa izraunava vlanost zemljita, prikazuje je na monitoru i stvara
upravljake signale za kontrolu sistema za navodnjavanje (ukljuuje i iskljuuje pumpe za
navodnjavanje). Impulsi se mogu prenositi koaksijalnim kablom na rastojanja preko 5 km,
direktno do ulaza u merni sistem. U tom sluaju je potrebno izvriti pojaanje impulsa na
ulazu u kabal i izvriti pojaanje i uobliavanje signala na ulazu u raunar. Poto kod ovog
tipa kapacitivnog senzora postoji problem zbog malog otpora zemljita izmeu elektroda,
potrebno je elektrode senzora prevui sa slojem laka (ili nekim drugim izolacionim
premazom) kako bi se smanjio uticaj paralelne otpornosti. Postoji vie modela za
izraunavanje permitivnosti sloenih sistema kao to je vlano zemljite. Logaritamska
formula Lihtenekerova (Lichteneker) daje vezu efektivne permitivnosti zemljita sa
procentom vlage u zemljitu preko eksponencijalne zavisnosti .Za interpretaciju izmerenih
rezultata esto se koristi upravo Lihtenekerov model za povezivanje kapaciteta senzora,
odnosno broja impulsa sa vlanou zemljita (program za odreivanje vlanosti pretvara broj
impulsa u sadraj vlage). Zbog veeg broja faktora koji utiu na elektrine karakteristike
zemljita (sastav zemljita, rastresitost, osobine vode) mora se vriti kalibracija svake vrste
zemljita u kojem se meri vlanost. Kalibracija se mora vriti u najmanje dve karakteristine
take, niske vlanosti i visoke vlanosti. Uzorci za ispitivanje se mogu uzimati direktno iz
zemljita pored senzora, kao i iz samog senzora.
U Svetu postoji vie proizvoaa koji prave instrumente i senzore za merenje
vlanosti,. Jedan od vodeih proizvoaa savremenih senzora za merenje vlanosti zemljita
je holandska firma Eijkelkamp. Tetasonda, senzor za merenje vlanosti zemljita, meri
zapreminski procenat vlanosti zemljita primenom FDR (Freequency Domain) tehnike (slika
1), tj. merenjem razlika u dielektrinoj konstanti. Ove promene se pretvaraju u milivoltni
12

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

signal proporcionalan sadraju vlage u zemljitu. Ovaj senzor se sastoji od vrstog zaptivenog
plastinog kuita u kome se nalazi elektronika. Kuite je na jednom kraju opremljeno sa 4
merne sonde od nerajueg elika koje se mogu jednostavno utisnuti u zemljite (ili drugi
materijal). Ovaj senzor je u stanju da meri vlanost u opsegu od 5-55%zapreminskog sadraja
vlage sa tanou od 5% sa kalibracijom za standardno ili 2% sa kalibracijom za specifino
zemljite i ima izlazni signal od 0-1 V jednosmerne struje. Senzor je standardno opremljen
kablom od 5 m i utikaem za prikljuivanje na instrument za merenje vlanosti ili sa kablom
za povezivanje na datalogger. Merene vrednosti se prikazuju na displeju instrumenta i mogu
se uvati u memoriji (ukljuujui vreme i lokaciju senzora). Ovi podaci se mogu oitati na
PC-u. Instrument se isporuuje sa ugraenim pretvaranjem za mineralna i organska zemljita.
Softver omoguava uvoenje dodatnih 5 kalibracija za specifina zemljita. Ako je sadraj
vlage meren u drugim materijalima instrument e dati izlazni signal u milivoltima. Meutim,
ako se trae serije merenja sadraja vlanosti u zemljitu, ovaj senzor se lako moe povezati
na dataloger.

Senzori za merenje vlanosti zemljita koji mere napon vlage u zemljitu se oitavaju
ureajem za merenje vlage u zemljitu Watermark (slika 2). Princip merenja je slian onom
koji se koristi kod gipsanih blokova. Ovi specijalni senzori se ne rastvaraju u zemlji i imaju
konzistentniji raspored pora tako da su mogua tanija merenja. Senzor za vlanost zemljita
koji ima raspon merenja od 0 do 200 kPa (0-200 cbar) moe se primenjivati pojedinano, ili u
kombinaciji sa PVC cevi (razliitih duina) za merenje napona vlage. Uslov za pouzdana
merenja je optimalan kontakt izmeu senzora i zemljita. Primenom specijalnog svrdla izbue
se rupe tako da se senzor za vlagu moe postaviti na raznim dubinama. Ovi senzori ukopavaju
se za stalno i imaju prosean vek trajanja od 3 do 5 godina. Temperatura izmerena pomou
termometra za zemljite moe se uneti u instrument za merenje vlage omoguavajui
temperaturnu korekciju. Elektrina otpornost se u instrumentu za vlagu konvertuje u pritisak
vlage u kPa. Ovaj senzor za vlanost zemljita se moe koristiti kao zamena za tenziometre u
veini poljoprivrednih i irigacionih namena. Ako se trai serija merenja vlanosti zemljita
ovaj senzor se moe lako povezati sa datalogerom. Prednosti ovog senzora su: primenljiv u
skoro svim zemljitima, precizan indikativni merni sistem, laka upotreba bez odravanja,
jedan instrument oitava sve senzore i na njega ne utiu niske temperature mrnjenja. Vrlo
tana metoda koja se lako moe primeniti za odreivanje sadraja vlage je TDR, Time
Domain Reflektometrija - vremenski definisana reflektometrija. TDR metoda omoguava
tane rezultate merenja koji su odmah raspoloivi (nije destruktivna). Princip TDR tehnike
zasnovan je na merenju vremena irenja elektromagnetnog pulsa uzdu mernih pinova u
uzorku. Vreme irenja zavisi od sadraja vlage u sredini u kojem se vri merenje.
13

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

ODABIR MESTA ZA SENZOR

Potrebno postaviti vie od jednog senzora na jednu lokaciju, na razliite dubine. Na
primer, jedan senzor u gornjem delu efektivnog korenovog sistema biljke, a drugi senzor
dublje u zonu korenovog sistema. Mi ovo nazivamo "senzorska stanica", i ona moe dati bolji
prikaz korienja vode od strane biljke.
POSTAVLJANJE
Navodnjavanje brazdama ili potapanjem: Stavite senzorsku stanicu na oko 2/3 od toka
brazde, ispred kraja i pozadinske vode. Ovo je oblast gde je najee najmanje vode. Kod
drvea-voa, stavite senzore na jugozapadnu stranu drveta (na severnoj hemisferi) poto ova
strana dobija najvie toplog popodnevnog sunca. Navodnjavanje rasprskivaima: Iako je kod
rasprskivaa ujednaenost distribucije vode vea od brazdi, moe biti bitnih razlika u
kapacitetu zadrane vode usled razliitih tipova zemljita i povrina zemlje. Ova mesta sa
jasnom varijacijom su dobre lokacije za senzorske stanice. Kod drveavoa, stavite senzore na
kapajuu liniju kupole, obezbeujui da ih ne narui rasprskivanje. Kod povra i slinog,
stavite senzore tano u redove biljaka. Navodnjavanje "Center Pivot" (centralna obrtna taka):
Stavite senzore na 4-5 lokacija du obrtne take (izmeu vrhova-"kula"), napred od "startne"
take. Dodatne lokacije na "bitnim mestima" ili mestima dobre produktivnosti na zemljitu
mogu pomoi u boljem celovitom razumevanju situacije na njivi. Koristite dovoljno
"senzorskih stanica", preporuljivo jednu na svakih 10-15 jutara zemlje.
Kap po kap ili mikronavodnjavanje:
Senzori se moraju postaviti na vlanu oblast. Kod kap po kap emitora, ovo je
otprilike 30-45cm od emitora. Kod mikro-rasprskivaa, najbolje je oko 60-90 cm. Dovoljno
esto proveravajte da biste stekli pravu celovitu sliku cele povrine ili "bloka" koji
navodnjavate i uzmite u obzir eventualne varijacije tipa zemljita. Imajte u vidu da se laka
zemljita bre isue od teih.
DUBINA
14

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

Ovo zavisi od dubine korenovog sistema vae biljke, ali i tip i tekstura zemljita mogu
uticati. Sa povrtarskim kulturama manjih korena, jedna dubina moe biti adekvatna (korenov
sistem manji od 30 cm). Kod dubljih korenovih sistema (manjih itarica, vinove loze i
drvee), trebalo bi meriti vlanost na najmanje dve dubine. Sa dubokim zemljitama sa
dobrim odvodom vode, razvijae se i jai i dublji koren. Kod grubih, plitkih zemljita, koren
moe biti manji. Uopte govorei, senzori treba da budu tamo gde je efikasna-delotvorna zona
korenovog sistema biljke.
NAPOMENA
Preporuka za sve koji koriste senzore prvi put je da koriste adekvatan broj "stanica" na
manjoj oblasti za poetak da bi dobili tanu preciznu sliku. Onda ih oitavajte redovno tokom
sezone da biste nauili obrasce-eme koje se normalno razvijaju.

15

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

8 ZAKLJUAK
Kroz predmet osnove automatskog upravljanja susreli smo se sa pojmovima
automatizacija, senzori, automatska regulacija itd. U okviru ovog projekta sam nauio kako se
pristupa nekom praktinom problemu, objedinio znanje elektronike, praktine nastave,
programiranja, izradio tehniku dokumentaciju vezanu za projekat.
Poto je Vojvodina bogata poljoprivrednim zemljistem a najvei problem predstavlja
zalivanje doao sam na ideju da se pozabavim tim problemom. Svesrdnu pomo su mi pruili
profesori Kova olt i Bonjak Milica i ovim putem im se zahvaljujem.
Fiziki izgled gotovog ureaja

16

Automatika za zalivanje

imon Jano, IV2

9 LITERATURA

1. Vladimir D. Krsti,eljko V.Krsti Mala kola elektronike , Beograd,

2005.
2. asopis ELEKTRO, Ni 1998
3. http://sr.wikipedia.org
4. http://arhiva.nara.ac.rs/bitstream/handle/123456789/227/PT_042008-Radi%C4%8Devi%C4%87.pdf?sequence=1&isAllowed=y
5. http://www.otpornik.com/elektronika/komponente/komparatori.html

17