Odakle potie rak ?

Broura je nastala na grai istraivanja saradnika Centra Noosfera

Arkadija Petrova i Igora Arepjeva. To je sumiranje njihovog zajednikog
iskustva i dostignua u stvaranju nove nauke kosmopsihobiologije.
Petrov Arkadij
Kosmopsihobiologija. Korekcija zdravlja kod onkolokih oboljenja, Moskva,
Kultura, 2004.
Obim onkolokih oboljenja u svetu je u porastu, pretvorivi se, u sutini, u pravu
epidemiju raka. Tradicionalna medicina (hirurgija, zrane terapije, hemoterpije)
oigledno ne moe sa njim da izae na kraj. Iz ove broure italac e saznati da se rak
moe pobediti samo ako postoji svest da mehanizam pojave ove strane bolesti ima
informacioni karakter, rak nastaje anomalijama naeg socijalnog i linog postojanja,
deformacijom ovekove svesti. Zbog toga je najefikasniji metod borbe protiv raka
bioinformaciona tehnologija, koja omoguuje da se putem upravljane vidovitosti otkrije i
odstrani iz organizma izvor bolesti negativna informacija.

Odakle potie rak ?

Oktobra prole godine u knjizi V.J. i T.S. Tihoplava Harmonija haosa objavljena je
glava iz nove knjige Rudiera Talge i Torvalda Detlefsena Bolest kao put. Znaaj i
namena bolesti Bila je to 14. glava knjige Rak . Ta glava nam se inila toliko
znaajnom da emo je navesti u celini.
Da bi se shvatiilo ta je rak ipak je neophodno nauiti da se misli po principu analogije. Treba
shvatiti tu injenicu da svaka pojava koju mi izdvajamo i definiemo kao celo (jedinstvo meu
jedinstvom) deo je, s jedne strane, drugoga, velikog celog; a s druge strane, - sastoji se od
mnotva manjih celih jedinica. Na primer, uma (ovek ju je izdvojio kao neto celo) deo je
velikog celog (predela) i sastoji se od drvea (celo nieg nivoa). Isto se odnosi i na samo drvo.
Ono je deo ume i sastoji se od stabla, korena i krune. Ispada da je stablo u odnosu na drvo isto
kao i samo drvo u odnosu na umu, ili uma u odnosu na predeo.
ovek je deo oveanstva. Istovremeno, on se sastoji od organa koji su, sa svoje strane, deo
oveka i sastoje se od elija, koje su opet delovi organa. oveanstvo oekuje od pojedinanog
oveka da e se on, prema mogunostima, ponaati tako kako je najprobitanije za ouvanje i
razvoj oveanstva u celini. ovek, pak, od svojih organa oekuje da e oni raditi tako kako je
najprobitanije po njega. Organ oekuje od elija da e one obavljati svoj posao onako kako je
potrebno za ouvanje toga organa

Po pravilu, sistem mirno reaguje na nestajanje jedne male jedinice. Ali postoji odreena granica
preko koje postojanje sistema moe da bude narueno.
Tako, na primer, drava moe mirno da preivi injenicu da izvestan broj njenih graana ne radi,
ponaa se asocijalno ili istupa protiv postojeeg poretka stvari. Meutim, porast grupa
asocijalnih elemenata u odreenom trenutku postaje opasan: dovodi se u pitanje samo postojanje
drave kao sistema. Izvesno vreme bie pokuaja da se drava zatiti, ali, moguno je, da od
ovoga ne bude nita i raspadanje drave bie reeno. Najperspektivnije sredstvo zatite jeste
blagovremeno angaovanje graana koji su ispali iz sistema. Za ovo je potrebno da se stvore
privlane mogunosti rada na ostvarenju optih ciljeva. Ali, drava obino nasilno gui ili
eliminie one koji drukije misle, i time samo ubrzava pribliavanje haosa. Sa stanovita drave
do haosa dolazi ne zbog guenja onih koji drukije misle nego zbog injenice da oni postoje.
Drava zahteva poslunike, grupa buntovnika eli slobodu da bi u praksi ostvarila svoje ideje.
Moe se razumeti opravdanost zahteva obeju strana, ali realizovati i jedne i druge interese , bez
odreenih rtava, nije moguno.
Smisao naih razmatranja niukoliko nije vezan za pokuaje stvaranja nove socijalne teorije. Mi
jednostavno pokuavamo da objasnimo ta se deava u sluaju kada se oboli od raka - sve vei
broj elija organizma menja svoje ponaanje, i aktivno se mnoei, otpoinju proces koji se ne
zavrava sam po sebi, ve zbog potpunog nestajanja prehrambenog tla. elije raka ne dolaze
spolja, kao, na primer, virusi, bakterije ili toksini. To su elije koje su do izvesnog vremena
vredno sluile za dobro organa, i samim tim za dobro celog organizma. Njihov zadatak je bio da
podravaju ivot. Stanovite elija se naglo menja, one gube svoje ranije ivotne orijentire.
Kod njih se pojavljuju sopstvene ideje koje one poinju da aktivno implementiraju u praksi,
odrekavi se od lanstva u savezu elija, iji je cilj bio dobrobit organa. Haotino delovanje
(podela) iri se veoma brzo, pritom se naruavaju sve morfoloke granice (infiltracija), svuda se
pojavljuju take oslonca tih elija (metastaza). One koriste ostale elije za ishranu. Porast i
poveanje elija raka odvija se tako brzo da snabdevanje putem krvnih sudova nije vie u stanju
da zadovolji njihove potrebe. Zbog toga elije raka prelaze od disanja kiseonika na primitivniju
formu vrenje. Disanje zavisi od zajednice (razmena), a vrenje svaka elija moe da ostvari
pojedinano.
Brzo razmnoavanje elija raka blii se kraju kada one bukvalno izgrizu oveka koga su koristile
za ishranu. Dolazi do deficita hrane, i one bivaju poraene. Ali do tada njihovo delovanje je bilo
vrlo uspeno.
Zato se elije raka tako ponaaju? Ustvari, njihova motivacija je sasvim razumljiva. Ranije je
elija raka bila jedna od mnogih, obavljajui dosadan rad za nekog drugog. Dugo vremena ona
je tako i postupala. Ali, jednog lepog dana organizam joj je odjednom izgubio svoju privlanost,
jer je postao prepreka njenom individualnom razvitku.Kao deo mnogoelijskog bia elija je bila
smrtna i neslobodna. Jednoelijsko bie je slobodno i nezavisno, ono moe da radi ta eli i moe
da postane besmrtno za raun neogranienog razmnoavanja: zar se moemo uditi to se elija
odjednom prisetila svoje ranije slobode i vratila svom pojedinanom bitisanju ? Ona odbacuje
raniju zajednicu da bi zadovoljila sopstvene interese i eli da ostvari sopstvenu slobodu.
elija raka primenjuje pogrenu konepciju slobode i besmrtnosti. Greka se sastoji u ovom, reklo
bi se stoprocentno uspenom procesu, postaje vidljiva isuvie kasno, kada vie nema sumnje da
korienje drugih elija kao hrane znai i sopstveni kraj.

Prirodno, oveku nije po volji to mora da rtvuje svoj ivot radi ivota elije raka, ali i elija
(koja jo nije zaraena rakom) bez naroitog oduevljenja rtvovala je svoj ivot da bi ovek
iveo. Argumenti elije isto su toliko validni kao i argumenti oveka, ali oni imaju razliiti ugao
gledanja. Oboje ele da ive i ostvare svoje predstave o slobodi i da zatite sopstvene interese.
Svako je spreman da u ovom cilju rtvuje ivot onog drugog. Deava se isto ono kao i u naem
primeru sa dravom. Drava eli da ivi i da realzuje sopstvenu predstavu. Drava pokuava da
rtvuje buntovnike. Ako u tome ne uspe, revolucionari rtvuju dravu. Ni jedni ni drugi ne vode
rauna o interesima suparnika. ovek operie, zrai i truje elije raka sve dotle dok je u stanju da
to ini. Ali ako pobede one - ovek postaje rtva. To je ona drevna dilema u prirodi: hoe li ti
pojesti mene ili u ja pojesti tebe ? Naravno, ovek vidi i besperspektivnost ponaanja elije raka,
i njenu nedalekovidost Ali, da li je svestan da ponaajui se tako on pokuava da obezbedi svoj
opstanak pomou te same koncepcije raka?
Ovde je klju razumevanja karaktera oboljenja od raka. Nije sluajno to se rak u nae vreme tako
naglo iri. Mi se neumorno borimo protiv njega, ali do sada bezuspeno. U formi raka mi
preivljavamo samo ono to postoji u nama samim. Oboljenja od raka to je karakteristino
obeleje naeg doba i pogleda na svet. Mi inimo sve to moemo da bismo realizovali potrebu za
nezadrivim irenjem sopstvenih interesa. U politikom, ekonomskom, religioznom i privatnom
ivotu ljudi pokuavaju da slede samo sopstvene interese , ne obraajui panju na morfoloke
granice, razmetajui gde god je to moguno take oslonca svojih interesa (metastaza) . Za ljude
postoje samo sopstvene predstave i ciljevi, sve ostalo oni pokuavaju da da stave u svoju slubu
(princip parazita).
Mi koristimo u drutvenom ivotu iste argumente kao i elije raka! Na rast se odigrava tako da
snabdevnje hranom ozbiljno zaostaje. Pomou komunikativnih sistema mi moemo da
obuhvatimo ceo svet, ali nikad neemo nai vremena da se druimo sa susedima ili sa suprugom.
Tokom mnogih decenija mi koristimo okruenje kao prehrambenu sredinu, a onda sa uenjem
konstatujemo da je smrt izvora hrane i naa sopstvena smrt. Slepilo i nedalekovidost savremenog
oveka ne zaostaje za slepilom i nedalekovidou elije raka.
Da li ljudi imaju pravo da se ale na rak? Jer to je ogledalo nas samih - ono nam pokazuje nae
ponaanje, nae argumente, ikraj puta. Kod ljudi nastaje rak zbog toga to su oni sami rak.
Njega ne treba pobeivati nego shvatiti. A shvatiti ga treba zbog toga da bismo nauili da
shvatamo sami sebe. To je naa velika ansa da otkrijemo slaba mesta one koncepcije koju i ljudi,
i rak koriste kao optu sliku sveta. Rak u protivstavljanju sebe drutvu doivljava fijasko. On sledi
samo princip ili-ili i titi svoj ivot koji ne zavisi od okruenja. On ne poseduje sposobnost
osmiljavanja velikog sveobuhvatnog jedinstva. To nerazumevanje je karakteristino i za oveka i
za oboljenja od raka: to vie ograniava svoj Ego tim bre on gubi oseanje celine iji je deo.
Kod Ega se pojavljuje iluzija da je on sposoban da uini neto pojedinano. Ali jedan u istoj
meri oznaava jedan sa svima kao i odvojen od ostalih.
ovek gubi vezu sa izvorima bitisanja do te mere da ograniava svoje Ja. Ego pokuava da
zadovolji svoje potrebe i diktira oveku put, smatrajui pravilnim i korisnim samo ono to
doprinosi njegovom daljem oslobaanju i ispoljavanju. Ono se plai mogunosti da postane
jedno sa svim sutastvenim zato to to predodreuje njegovu smrt. Pristojno, inteligentno i
argumentovano Ego brani svoje postojanje, koristei najpamenitje teorije i najpotenije namere
iza kojih se skriva Zakon dungle : najvanije je preiveti.
Eto tako se u nam ivotu pojavljuju ciljevi bez ciljeva. Smatrati da je progres cilj besmisleno je,
zato to je on beskonaan. Cilj moe da se sastoji samo u preobraaju neega, a ne u nastavljanju

neega to i tako postoji. Zatvorenik teko da e smatrati svojim ciljem premetanje u konforniji
zatvor, jer je njegov cilj sloboda, jer sloboda je kvalitativno novo stanje.
Ako je cilj jedinstvo sa svim biima to je takoe prelaz na kvalitetno novi nivo bitisanja.
Jedinstvo je nedostino utoliko ukoliko mu se kao rtva prinese sopstveno Ja. Dok ono postoji
i dok postoji njemu polarno sve ostalo , preporod duha dotle e prethoditi smrt tog samog
nitavnog Ja.
Islamski sufist Rumi sjajno je ovo razotkrio u sledeoj prii:
Neki ovek prie vratima svoje voljene devojke i pokuca.
- Ko je tamo ? zauo se glas.
- Ja sam odgovori mladi.
- Ovde nema mesta za tebe. vrata ostadoe zatvorena.
Posle godinu dana usamljenosti i liavanja ovek se vrati i pokuca ponovo. I opet
glas upita:
- Ko je tamo ?
- To si ti odgovori ovek, i njega pustie da ue.
Dok nae Ja tei venom ivotu mi emo trpeti poraze isto tako kao elije raka. elije raka se
razlikuju od obino uveane ocene svoga Ego. Jezgro elije odgovara mozgu. U eliji raka raste
znaaj jezgra, i ono poinje da se poveava. Menjanje jezgra odgovara predominaciji
egocentrinog miljenja. elija raka udi za besmrtnou i nalazi ga u podeli i ekspanziji. Ni
rak, ni ovek ne shvataju da brkajui formu i sadrinu trae ivot tamo gde ga nema i ne moe ga
biti u materiji.
Isus je govorio: Pokuavajui da sauva ivot ovek ga gubi Da bi se dobio sadraj mora se
rtvovati forma. Drugim reima Ja treba da umre da bismo se mi mogli preporoditi u
sutastvenom, koje nema posebno bie, zbog toga to je obuhvatilo sve. Ovde, najzad, gubi
smisao pitanje : Ja ili neko drugi?.
Veina ljudi trpi neuspeh, kako na ezoterinom tako i na religioznom putu, pokuavajui da
umetnu svoje Ja u cilj oslobaanja i prosvetljivanja. Retko ko uopte vodi rauna o tome da
Ja sa kojim oni sebe poistoveuju, ne moe da bude ni svetlo, ni spaseno.
Velika dela uvek su vezana sa smru Ega, Mi ne moemo da se oslobdimo Ja, ali moemo da
ga oslobodimo od njega, onda emo i sami stei slobodu. Najee je sa ovim vezan strah da e
se prekinuti samo postojanje. Ali on govori samo o tome kako malo mi o sebi znamo.
A upravo se ovde i krije mogunost da se rei problem raka! Samo kada obuzdamo nau tenju
ka ograniavananju i kada nauimo da otvaramo i oslobaamo moi emo da postanemo deo
celoga i da preuzmemo odgovornost za njega. Onda emo shvatiti da je opte dobro i nae
dobro, zato to smo mi njegov deo, sjedinjeni sa svim sutastvenim.
Svaka elija sadri genetiki kod svog organizma ona samo treba da shvati da je ona u
svemu! Setite se: Mikrokosmos je slian Makrokosmosu
elije raka smatraju da postoji spoljni svet, odvojen od njih, i esto neprijateljski nastrojen
prema njima. Mi takoe u to verujemo i ta vera nosi u sebi smrt. Protivotrov moe da bude samo
ljubav. Ljubav je sposobna da izlei, zato to ui da se otvaraju granice i da se u sebe pusti drugi

da bi sa njim postali jedna celina. Ako jedan ovek voli drugoga, on se prema njemu odnosi kao
prema sebi samom. Ako ovek voli ivotinje on ih nee smatrati izvorom hrane. Nije ovde re o
dobrim delima i ne o ljubavi porema ivotinjama, ve o stanju svesti, kada se ovek osea
delom opte zajednice.
* Ljubav savlauje sve granice i barijere.
* U ljubavi se sjedinjuju i prepliu suprotnosti.
* Ljubav to je sjedinjavanje sa svim biima, ona se iri i ne zaustavlja
se ni pred im.
* Ljubav se ne boji smrti, jer ljubav je sam ivot.

Onaj ko ne osea takvu ljubav podvrgava se opasnosti jer se njegova ljubav moe spustiti na
somatski nivo i pokuati da svoje zakone realizuje u obliku raka.

* elije raka takoe prevladavaju sve granice i barijere, negirajui individualnost organa i ire,
ne zaustavljajui se ni pred im (metastaza).
* elije raka se takoe ne plae smrti.
Rak demonstrira deformisanu ljubav, svodei je na materijalni nivo. Savrenstvo i jedinstvo
mogu biti realizovani samo u svesti, ali ne na nivou materije, zato to je materija senka
svesti.
U polarnom svetu ljubav vodi zastoju, a u svetu jedinstva slobodnim tokovima. Rak to je
simptom nepravilno shvaene ljubavi. A simbol istinske ljubavi to je srce. Srce je jedini
oveiji organ koji je za rak nedostupan!
Veoma znaajna informacija. Ako u navedenom tekstu ima neto sa im se ne slaemo to su
samo pojedinosti.
Rak ipak ponekad dolazi u organizam spolja u vidu virusa, infekcije, informacije. U tom
sluaju on trai neutralnu eliju , trai oslabljeni organ, povreen i s nekim nedostatkom.
Organizam pita:Svoj ili tui?. Pitanje je energetsko, hemijsko, informaciono. Rak
izraunava parametre zdrave elije i prilagoava joj se. Zatim putem receptora ulazi u eliju,
u jezgro i stvara se DNK, deformie normiranu informaciju (onaj uveni 25. kadar) i dovodi
do mutacije puta u krv po malom i velikom krugu krvotoka svoje mutirane elije.
Otpoinje otvorena borba, bitka, Armagedon. I u toj borbi po pravilu imunoloki sistem se
iscrpljuje. Na kraju u poraenom organu ostaje bez nadzora i mirno se razvija. Nadalje sa
njim nema pomirenja. Moe odjednom da ubije, moe postepeno.

Ali ovo je pre pojedinana primedba. Teko je ne saglasiti se sa najvanijim: teko je ozdraviti
prostor naeg ivljenja, a da se ne izlei ovek. I obrnuto. Zato to je prostor projekcija svesti u
oblasti percepcije. Drugim reima: kakvo je miljenje takva je i stvarnost.
Svaki organ, svaka elija u svesti predstvalja odraz. Najpre percepcija, zatim odraz. A ako se u
svesti zanu nekakve negativne misli (zavist, mrnja, netrpeljivost, korupcione eme, zloinake

zamisli itd.) one e stvarati deformacije kako u percepciji tako i u odrazu. U snovima to se
obino javlja kako preventiva u vidu zmajeva, paukova, vukova i drugih neprijatnih stvorenja.
A svest sve ovo odraava na nivou elija. Tako se ovekova svest postepeno pretvara u
kraljevstvo krivih ogledala. I bie veoma udno ako se u organizmu takve individue posle
izvesnog vremena ne pojavi najpre na energetskom, a zatim i na somatinom nivou nekakva
patologija. Iako je moguno da takve anomalije dou spolja, putem kolektivne svesti. Jer mi
nismo izolovani jedni od drugih i osim line odgovornosti za svoje postupke imamo jo i
kolektivnu odgovornost za ono to se deava u porodici, u zemlji, u ljudskom drutvu u celini.
Ako se unaokolo umnoavaju anomalni ljudi sa bolesnom psihom, uobraziljom, ciljevima
onda se nemojte uditi to se i u naem organizmu umnoavaju patologije i anomalije bolesna
drutvena svest neminovno ini obolelim i vae fiziko telo. Ako elite da ivite dugo i da ne
bolujete menjajte drutveni ivot i njegove ciljeve. Razotkrivajte patoloke zatvorene sisteme
dravnog postojanja, uspostavljajte veze sa onim organizacijama i ljudima koji tee pozitivnom
razvoju.elije raka u organizmu ne priznaju zamenicu mi, one znaju samo dva slova azbuke
- slova Ja.
Slova Ja sama po sebi nisu loa. Ali od njih treba da poteku iste takve veze prema drugim
slinim slovima. A upravo: Ja = Ja i zajedno to smo Mi. Dok ne doe do poistoveivanja mi
to su svi, a svi to je sve.Neko je veoma obazrivo poetkom veka pomislio kako se izbaviti od
slova koje je vodilo jedinstvu, koje je vodilo ka Jedinstvenom. Zar nije vreme da izgubljeno
slovo ponovo vratimo u nau azbuku ?
Kolektivna svest putem masovne informacije utuvljuju svakom oveku misao: rak je neizleiv,
AIDS je neizleiv i slino. A u oveku, u jezgru svake elije postoji program besmrtnog
ivljenja. A on o tome nita ne zna, o tome mu niko nita ne govori. Stvoren je zatvoreni sistem.
U zatvorenom sistemu je drugi zakon termodinamike - neporeciva istina. A ako vi razgrnete
zatvoreni sistem: rodio se, iveo, umro onda ete videti da se iza slova Ja nalazi jo jedno
isto takvo slovo. I ako ih sjedinimo dobiemo novu zamenicu sa irim znaenjem Mi. I u tom
novom sistemu drugi zakon termodinamike ne deluje . Ja ili Ja ILIJA.
Mi SAMI STVARAMO ONO U EMU IVIMO

Danas mnogi ljudi razmiljaju o tome kako je ureen svet, kako je ureen ovek. I naravno, na
putu samospoznaje vredi pomenuti prolost. Citiraemo rei biblijskog cara Solomona veoma
surove: Ako ne poznaje sebe idi tragom svoga stada. Ili, drugim reima, idi putem stoke.
Zato to nerazumno i smrtno treba da ide tragom prethodnog. Ali ako se ovek uzdigne duhom
do svoje besmrtne due onda e se bolest povui i on e biti nalik na svog Tvorca. Jer svako sam
odluuje o tome koju e od dve mogunostri izabrati, koje je pre nekoliko stotina godina tako
dalekovido zapazio Erazmo Roterdamski: Da ti nije dato telo ti bi bio boanstvo, da u tebi
nema uma ti bi bio stoka. U to vreme on jo nije znao da je moguno i tree: uskladiti besmrtan
sadraj sa konom odeom i kroz to usklaivanje uiniti je takoe besmrtnom.
Zato je car Solomon tako estoko rekao: Upoznajte sebe ili se vratite na put stoke? Mi
dolazimo na ovaj svet da steknemo iskustvo i znanje, mi uimo da bismo se izbavili od
neslobode, koju stvaramo sami, zato to nepravilno vidimo svet. I nije sluajno to je Hristos,
pre nego to je pristupio izleenju, pitao one koji su ga molili za pomo: Veruje li?. To nije
bilo retorino pitanje, to je bio deo tehnologije izleenja od bolesti. Jer onaj koji veruje ve je na

putu istine, on dozvoljava svojom sveu da se moe izleiti ne samo uz pomo lekara i lekova,
ve i uz pomo rei.
Ali to je tek prvi korak. Dobro je kada ovek moe sam sebe da izlei. Naalost, veina onih koji
dolaze kod nas na pitanje Veruje li nisu mogli da odgovore pozitivno. U njihovoj svesti mi
itamo neto drugo -ne verujem, ali se nadam. I svejedno mi radimo i sa takvima,
pokuavamo da im pomognemo. I pre svega naa pomo se sastoji u tome to mi dajemo ljudima
znanja koja dobijamo direktno od Tvorca. Jer uzroci mnogih bolesti su slini to su dogaaji,
misli, postupci, ili to to smo uinili s drugim ljudima, sa prirodom, sa svojom ili tuom
zemljom. Sami stvaramo realnost u kojoj ivimo.
Zato je tako vano verovati i shvatati da su psihosomatski uticaji temeljni ne samo za stanje
naeg zdravlja, ve i za stvaranje sveta u celini ? Zato to je svet zaista stvoren voljom i milju
Tvorca. A mi deca njegova, stvoreni smo na podobiju njegova lika. Zar niste primetili da neka
vaa strasna elja pre ili kasije bude ostvarena. Zato je tako popularna deja pesmica Ako se
dugo pomui neto e od toga i da dobije.
Hajde sa uzmemo neki primer iz svakodnevnog ivota.
ive susedi. Jedan misli: neka se razboli! I sused poinje da boluje. Kod njega kao da je nastao
film oko prostora njegovog bitisanja. Odnosi se zaotravaju u odnosima dolazi do
kristalizacije, stadijum stakla. Susedi ne razgovaraju izmeu njih ve postoji granica, zid.
Treba razgovarati. Ako se pravilno porazgovara zid e se sruiti.
Kako da se ne prisetimo stihova Varlama alomova:
Zovi, zovi nonu tamu
i tama e doi.
Pozavidi bratu svome
i brat e ti umreti.
Nekada mi je ova misao izgledala kao isuvie pravolinijska. A sada je jasno da je Varlam
Tihonovi osetio vasionske zakonitosti!
Ali nastavimo as i razvijmo postojee analogije u odnosu na onkoloke bolesti.
Rak je stakleni tvrdi odraz, koji ima u drugom planu povredu tkiva. Iz staklenog odraza
uklanjamo atome. Staklo postaje pokretno i meko. Postalo je elastino kao film. On se moe
ukloniti. U meki film unosimo istinsku informaciju o izleenju oveka. On se skuplja i elijski
nivo se pokree, elije rastu. ta vie, rastu na osnovu tog filma. Ponovimo u poetku su bile
elije, zatim film, zatim se on kristalizovao. Uklonili smo kristalizaciju, obnovli film. Iz filma je
dobijena normalna elija.
Ali ako nema takvog psihofizikog uticaja, onda se po pravili izmenjena elija kree po tkivnoj
osnovi, po krvi, po kapilarnom sistemu, i obino se zaustavlja tamo gde postoje takozvane elijeodvodi ili elije izvori. Na tim mestima je energetika najvia. Ona je ta koja privlai
novostvorenu parazitsku strukturu.
Na sledeoj etapi pored odvoda (one se crne boje) dolazi do uvrivanju prema tipu tumora.
A pored izvora (one su bele boje) naprotiv vri se razrivanje tkiva. U tom sluaju

informaciona struktura se menja, kao i molekularna struktura elija koje okruuju oboleli sektor.
Zatim se pokreu jezgra elija i informacione veze se naruavaju. Njihovo ukrtanje provocira
dalji razvoj tumora.
Dijagnostiku treba raditi kako sa taaka ulaska , tako i sa taaka izlaska. Informacija i sa
jedne i sa druge strane treba da se podudara.
Na takama ulaska informacija je jedna, na takama izlaska - druga. izmeu njih postoji taka
gde se moe dobiti istinita informacija. Kada vi svojom sveu uete u nju onda e se svest
onoga koga dijagnosticirate otvoriti.
Bilo koju taku ulaska ili izlaska moete da razvijete u geometrijsku figuru i pogledati njene
povrine da li su iskoene ili ravne. Naruena geomterija je takoe signal o deformaciji
elijskog nivoa. Taj proces je veoma dobro opisao Grigorij Petrovi Grabovoj. Informaciono
geometrijski parametri najbolje je ispravljati putem sferine normirane figure.
Informaciono-geometrijski parametri odstupaju od kanona u sluaju kada dolazi do ruenja ili
gubitka jedne od taaka unutarelijskog oslonca.
\\
Znak, simbol, kod - to je jezik desne strane mozga. Forme su vezane za simbole. Da bi se
preobrazovala bolest treba je liiti forme. Liavajui bolest forme liavamo je mogunosti da
parazitizira u naoj svesti i u naem telu. A simbol raka je zmija. A njena forma na energetskom
nivou je - razlivena crna ili braon mrlja, isti onaj parametar razlivene logike. Eto zato je u
naem Ministarstvu zdravlja takva nevolja: oni za svakog oveka otvaraju istoriju bilesti, a ne
istoriju zdravlja. Kodiraju masu ljudi na bolest beskrajnu. I simbol njihove pomoi ljudima je
zmija, koja obavija au ivota i truje svojim otrovom vodu ivota.
Vrlo je znaajna ijenica da se u mnogim zemljama ve shvata snaga informacionog kodiranja i
preduzimaju se preventivne mere na dravnom nivou. Na primer, u Engleskoj tablice
upozorenja u autobusima Nema izlaza zamenjene su tablicama Izlaz je pored. Vrlo
znaajna akcija, zar ne ?
Jo jednom ponavljamo; prostranstvo to je iva materija. ivotna sredina oveka
psihofizina je i u relaciji je sa neurolivistikim kodiranjem kako individualno, tako i putem
kolektivne svesti.
U ovom radu daemo konkretne bioinformacione tehnologije korekcije zdravlja kod onkolokih
oboljenja, ali najpre hajde da proirimo nae shvatanje o ovoj malo poznatoj oblasti nauke. Kako
mi u naoj konkretnoj praksi pomaemo ljudima.? Putem svesti. Mi se nikog ne dotiemo
rukom, ne dajemo tablete, ne dajemo injekcije, a ovek biva izleen. Znai, misao moe da bude
spasilaka.
I zaista, ima li o emu da se razmilja ?
ta je pre naeg psihofizikog uticaja inilo podelu izmeu zdravlja i nezdravlja, ivota i smrti.
Linija. Ta linija je svest, ona je i membrana elije, ona je krug ako se izvije. Linija je odredila
forme i postala tvrda. Pojavile su se razmere. Postale su jasne, - svi su videli da je to rak. Treba

ukloniti te razmere, obim, prei liniju, a zatim u eliju. Znai od zdrave elije dobili smo najpre
rak. A sada obrnutim redom spasavamo.
ovek ima duu, duh, svest. Ali u njemu je i dobro i zlo. On moe i prvo i drugo da umnoava.
A pritom ne zna ta je to stvaranje.
Materija je vidljiva i nevidljiva. ovek je deo strukture forme. Njegova svest, kada dostigne
odreeni nivo razvoja, poinje da stvara sve po demiurkim zakonima koji postoje u Carstvu
Nebeskom. Tj. on prenosi demiurgu taj prostor i to materijalno prostranstvo i tim samim ono
materijalno prostranstvo koje je bilo najnepovoljnije sada postaje najperspektivnije.
Ako doe do sjedinjavanja ispoljena materija je sada u funkciji dopune obinim ovekovim
sposobnostima i stvara demiurke mogunosi. Prema tome, postoje dve varijante. Prva je da se
elija moe deliti i iriti ivot. Druga je da elija moe biti unitena, ako se ljudi ne probude i
oslobode od zla i deformisane svesti. Jedan proces i drugi proces.
Hajde da shvatimo globalni smisao Tvorca. Otac je stvorio ovde, na zemlji, svoj lik kao
mehanizam preobraaja. Ako oveka posmatramo u celini on predstavlja granicu vidljivu i
nevidljivu. I ispada da ono to je nevidljivo tek treba da se ispolji. Generalizujui, moe se rei
da je nematerijalno prostranstvo nauna ustanova stvaranja sveta. Tamo se raaju ideje, projekti.
A na Zemlji proizvodnja, radionica, fabrika gde se realizuje velika ideja Tvorca. U detaljima
je razrauju i realizuju oni koji mu pomau. Njihov alat je dua, duh, svest.
A stvaranje to je prauzrok impulsa. Prauzrok realnosti, koja se izraava u reakciji svesti.
Delovanje svesti se deifruje preko duha i due, i obrnuto duh, dua, svest. Proces se
organizuje od tri sastavna impulsa, koji se javljaju u realnosti i obavljaju etapno obnavljanje
organizma ili ak njegovo vaskrsavanje.
Individualna realnost, u obliku odraza u ogledalu, vezana je za celokupnu realnost. Povezanost to je konstrukcija koju je stvorio Tvorac, gde je svuda njegov lik, njegova misao. I svaka
konstrukcija, i svaka povezanost, koje god se takne, ima milione sopstvenih veza, milione
varijanata sopstvenog razvoja.
Isto se ponavlja i na Zemlji, i u oveku. Ceo organizam, svaki organ stvoreni su da ive. Svaka
veza, koju mi obnavljamo, odmah se ukljuuje u rad, kao i ceo svet, i oveka je moguno
vaskrsnuti, obnoviti svaki organ njegov trenutno. Potrebno je samo videti sve veze, kako
oveka tako i sveta. To su neodvojivi delovi. Kao to oveka razmatramo u njegovoj celovitosti,
tako i svet treba razmatrati u celini.
Ponavljamo: u svakoj eliji postoji osnova . To su veze. Svaka elija je povezana sa drugom, to
su veze. ovek je povezan sa Vasionom to su veze.
Hajde da pogledamo u kakvoj je to vezi, na primer, sa onkologijom, kada se ona pojavljuje kroz
informaciju koja odraava unutranji proces.
Eto, na primer, ovek je oboleo, on ima negde unutra hroninu upalu. ovek moe da ivi, nita
posebno ne osea, ali ta zona stvara otpor za one elije koje gravitiraju prema njoj. One ive,
neprekidno se borei za svoj ivot. I u jednom trenutkuu toj masi elija, koje se nalaze u
nepovoljnim uslovima pojavljuju se elije - egoisti, one najlukavije. One izmiljaju mehanizam
kako da izau iz te, za njih nepovoljne, sredine. One poinju da se autonomno razmnoavaju,

one misle samo o sebi. One se liavaju receptora koji reguliu brzinu njihovog razmnoavanja.
Prvo to se dogaa sa elijama koje idu putem pretvaranja u elije raka: gubitak nekih receptora.
Ovo je scenario bilo koje revolucije ili ustanka, ukoliko bi se pravila analogija sa socijalnim
procesima. U organizmu razliiti organi obavljaju razliite poslove. Postoje prljavi poslovi, na
primer, u crevima. Ali oni su neophodni. Bez tog rada organizam bi nastradao zajedno sa
crevima. Ali, elije u crevima su nezadovoljne svojim statusom. One ne ele da ga poboljaju, na
primer, putem evolucije, samousavravanja, samoobrazovanja. One ele da imaju sve odjednom
i odmah. Upravo na tom nezadovoljstvu se grade negativnosti. One obmanjuju elije i
porobljavaju ih. Nikome nije bolje. Na protiv - svima je sve gore.
Svaka elija ima status status slobode. Ali on podrazumeva da e elija raditi na stvaranju
organizma. O tome u DNK postoji dvostruki zapis. Ako elija odlui da joj status slobode nije
potreban, ona, po pravilu i pod uticajem spoljnog informacionog delovanja, brie odgovarajuu
zapis i postupa kako sama eli. Tada ona odista nema receptore. Ona bi elela podsvesno da
neto promeni, ali ona vie ne uje ta se zbiva, i ne vidi. Deluje samostalno. Ona ne eli da uje
o Bogu, o svojoj odgovornosti. Kao da je gluva i slepa istovremeno.
To je ve poseban rod elija koja e kasnije jo i dalje mutirati. Zbog toga jer su se one poele da
razmnoavaju na jednom mestu, to jo nije zloudni tumor, to moe biti obian tumor. A ve u
sledeoj etapi, kada ta elija dobije mogunost da se razmnoava u okruenju sasvim drukijih
elija , tada eto nevolje.
Kako mi tradicionalno vidimo takvu nevolju? Kada se unutra vri razmnoavanje mi najpre
kvalifikujemo tumor kao dobroudni, a kad pone da se pojavljuje spolja kao zloudni. U toj fazi
svoje degradacije, kako u ali kae jedan poznati biolog, on je ve izgubio izvestan broj spoljnih
antena, koje su hvatale signale, i on je ve zaiveo meu drugim elijama, njemu potpuno tuih.
Jo nije izgubio sve svoje profesionalne navike, kao i profesionalnu odgovornost i kae: Meni
je vano da funkcionie krvotok, a ja u se razmnoavati sam.
A sada opet sa mikronivoa preimo na spoljanji svet, socijalni.
Pomou vidovitosti jasno se moe saznati da je resurs rada elijskog jezgra predvien za hiljadu
godina! To jest, rad normalne elije predvien je za hiljadu godinu, kao minimum! To je, u
sutini, veiti pokreta. Jer energija elije se moe dopuniti, a njeno telo obnoviti. Naravno, treba
razumeti da se slian besmrtni reim postojanja mora obezbediti odreenim uslovima boravka u
VENOSTI.
Zato se dogaa obrnuto ? Zato mi, umesto beskrajnih milenijuma tako loe i kratko ivimo?
Zbog nepravilne orijenatcije nae svesti, zbog egocentrizma. ovek misli samo na sebe i trudi se
da zahvati sve samo za sebe. Izvesno vreme uspeva u tome. Nekad ak veoma dugo s obzirom
na ovekov vek. Kad bi ljudi znali koliko e zbog toga kasnije morati da plate, zbog svoje
tenje da ive samo za sebe, samo u svoje ime! Slinu analogiju lako je nai. ta radi ovek kad
neto poinje da ga boli? Misli kako da se izbavi od te napasti. Dobro je ako do radikalnih mera
ne doe ili ako bezumlje poludelih elija samo ne dovede do legalnog ishoda.
Ljudi- egoisti, koji ive samo za sebe, - to i jesu elije raka vasionskog organizma. Hajde da
pogledamo kako se moemo boriti protiv ovih parazitskih struktura.

elija raka razlikuje se od zdravih po tome to je u njenom jezgru slomljena struktura razuma.
To jest, ona nepravilno misli, a prema tome i funkcionie. Kako narod kae, kod nje nisu svi kod
kue, ili ode krov, a ona nije uspela da ga stigne. Avaj, takva elija nije u stanju da stvara, ona
je u stanju samo da parazitizira na onome to su drugi stvorili. Pati od egoizma. Poznata ivotna
slika, zar ne? Zato takva elija usisava energiju u sebe. A pored ima jo dosta neutralnih elija
za koje kau: ni nae, ni vae. Elektorat. elija raka koristi njihovu neutralnost. Privlae ih k
sebi i lome spiralu svesti.
ta u tom sluaju treba deliti? Resekciju, kako postupa ordoksna medicina, hemoterapiju?
Odmah u rei: to je put od loeg prema jo gorem.
Igor Vasiljevi Arepjev i ja postupamo drukije. Zalazimo u eliju raka, od koje poinje sva ova
ujdurma. Unutranji deo jezgra je crn, tvrd kao kamen. ak je neprijatno i gledati, a kamoli
raditi. Ali mora se raditi. Izravnjavamo spiralu, odstranjujemo fragmente, ako ih ima.
Unitavamo informaciju oboljenja, unosimo informaciju zdravlja i harmoninog razvoja.
Unutranja povrina elijksog jezgra poinje da se crveni, da oivljava. To ve nije rak, ve
dobroudni tumor. Nadalje bie jednostavnije: dve, tri korekcije i ovek je zdrav. Stotine ljudi je
dolazilo k nama obolelih od raka i veini od njih smo uspeli da pomognemo.
Grigorij Petrovi Grabovoj takoe radi daje informaciju da nema raka. On nam je pokazao
kako radi - iz due prenosi normu u svest i takvu informaciju da nema raka opet se iz svesti
prenosi u duu. To jest jedan pokret je iznos, drugi pokret je unos. On to ini putem osmice,
putem hromozoma. Obavio je tri radnje.
On je gledao kroz svest.Tu su sve take informacije. Kroz taku dospeo je do prostranstva
informacije. Uinio je jedan pokret, uzeo je. Iao je u pravcu kazaljke na satu. Kroz taku je uao
u svest, uao je u duu. Uao je u tkivo gde je neoperabelni rak. Uzeo je kroz duu informaciju
o NORMI. Izneo je taku u kojoj je prethodno koncentrisao normiranu informaciju. Dolo je do
prerade strukture svesti, matrice. Ukloniuo je patologiju na elijskom nivou.
Moe se deliti i na drugi nain.Vidimo obolele elije one su crne, izokrenute kao slovo na
amerikom dolaru. Takvi izdanci na informacionom nivou su simboli raka. Oni zahvataju
jezgro, i poinje razrastanje i podela elija.
Pomou svesti daje se impuls. ovek treba da obnovi svoju strukturu svesti. Formira se paket
znanja. I shvatanje da je on slobodan, da poseduje sopstvenu svest. Sve se prenosi u matricu.
Poruka se saima u taku i prelazi u konturu. Rak je kao lepak, lepi se za sve to dodirne. i on je
kao ele. Ne moe se rei: istorodna ili neistorodna masa . ak i ne znamo kako da je
definiemo. Lepljivi ljam eto kako emo ga opisati.
Sam rak ima nogice pipke. Pipci stvaraju deo DNK i ubacuju nekakvo ubre direktno u jezgro.
Najvanije je nigde ne ostavljati pipke ili njihove delove. Jer inae e se bolest ponoviti.
Svojstvo elije raka je takvo da ako ostavite makar mrvicu od nje ona e se obnoviti i dalje
rasti.
Znai, sliku treba uveati. Ali evo nevolje poveava je i odjednom dolazi vam san na oi.
Hipnotie vas. I boje se odmah menjaju. Ali, ima li neto iza boja? Ako opet odemo na nivo
informacije onda vidimo trougao. To je svest. Svest uzrokuje boje. Na primer, uta, crvena, siva.
Rak je crven, braon, ljubiast, crn.

Zato takav efekt? Pogledali smo ogledalo odraza i videli drukije boje. Videli smo svest: u tako
velikom kvadratu prostranstva takav, mali, mali trougao. Treba fokusirati. To vam je kao far,
svetlost velika iz njega, a lampica sasvim mala. Lampa ima svoj odraz koja rasipa svetlost na
veliku povrinu. Takav efekat je i sa rakom, i bilo kojom drugom boleu.
Optika. Znai, mi vidimo boje.Ko je tu glavni eleli bismo da znamo?
Ali to je sada pitanje ne boje, ve lampice. Ko je poveao oboljenje? Boje to je deseta stvar.
Poveala ju je jedna oblast svesti koja se koncentrisala u jednoj taki. Taka se ispoljila kroz
bubreg, limfosistem, unu kesu, titnu lezdu, enske organe, muke organe itd. Oblast svesti je
dola do izraaja. Zato to su unutar elije - ogledalca (teni kristali), ekrani svesti.
Evo veze sa organima: oblast svesti projektuje taku koja ide preko titne lezde. A dalje u
pitanju je odraz. Znai, u oblasti svesti postoji negativna taka koja odraava problem na titnoj
lezdi i dalje prema vezama. Misli izlaze, ovek ih je imao kao nepravilne, negativne. To je
prvo. A to se tie boje i energoje to je drugostepeno. Zato? Zato to nije uzrok u energiji, nego
u odrazu svesti. Ako se ue u jezgro elije onda e tu negativnu informaciju (koju je virus kao
25-ti kadar uneo u DNK) putem sistema replikacije, on vrteti u krug kao ringipil. A elije raka
po krugu se umnoavaju, umnoavaju, umnoavaju sabijaju se u neki organ. Posle izvesnog
vremena totalna narkoza i operacija.
Razni ljudi jedan isti trougao svesti vide na razliit nain. Ispada da neki ljudi, kao prvo, uopte
nita ne vide, iako sebe nazivaju ekstrasensima, magima i arobnjacima. Drugi vide, ali putem
odraza. Zalaze u eliju - membrana, kao ogledalo, na zidovima postoji odraz. Odraz kristala u
jezgru. Milioni varijanata. i kako se prema ovome odrediti? A ako, na primer, onaj koga
dijagnosticiraju sam ima predstavu o uzroku bolesti, misli da su ga urekli i na greh naveli, i ak
zna ko je to uradio, onda e ekstrasens, koji putem odraza posmatra svest, odmah i sam to videti.
Miljenja e se podudariti, ali situacija jedva da e od toga biti bolja.
Takav ekstrasens vidi veoma veliki broj odraza. Veoma veliki broj. i treba razabrati koji je od
njih taan. Intuicija e biti od male pomoi, ali pitanje i dalje ostaje.
Postoji trea varijanta, iz koje sve proizlazi. Moe se stvoriti normalna elija. Ali, opet, kada se
stvara elija odjednom se uspostavljaju veze sveta. Samo stvori informaciju ona e se odmah
odraziti. Moe da se stvara i horizontalno, i vertikalno. Ako gleda pravo, pojavlje se kvadrat.
Ako gleda sa strane pojavljuje se kocka. ta je potrebno? Potrebno je stvarati taku elijsko
jezgro (ove take dubliraju jedni druge) i u nju unositi informaciju. Eto. Uneo si normiranu
informaciju, izleenje. A postoji jo i upravljanje. To je novi moment zaite u sferu
upravljanja i tamo se odmah vidi odrazi u ogledalu, veze sveta.
Unutar naeg tela vodi se neprekidni i surovi rat protiv virusa, bakterija, protiv svakih opasnih
pojava, i rak sve manje reaguje na standardnu terapiju organizma. Najdua se borba vodi protiv
onkolokih oboljenja.
Izmenjene elije. One su prepune metastazom.To su kao odresci, kao vlakna od kojih ide
projekcija, forma. I forma opet umnoava onkologiju. Ona pliva po krvi, prelazi u bubreg, na
primer. Tamo postoji cela hemijska fabrika. A druge normalne elije se ne vide. Zato? Zato to
se tamo boja promenila, sve je zatamnjeno. Sve je ve negativno reprogramirano. Smisao
reprogramiranja je da se obavi izvoenje organa iz proizvodnje. Rak tako i ini. To jest, zahvata
liniju organizacije hemjskih procesa: (plua, bubrezi, jetra, pankreas, polni organi, titna lezda,

eludac). Zato on ima takve mogunosti? Zato to je ljudska svest izopaena. Ljudi stvaraju
hemijsko oruje, nuklearno oruje, a ono to je stvoreno putem naune ustanove odraava se na
organizmu. Ko bi mogao pomisliti da je to uzajamno povezano? Ispada da ak ako oruje lei u
skladitu - ono svejedno ubija. Zato to ono odraava izvestan nivo kolektivne svesti
oveanstva.
Kakav pismeni (obrazovan) rak!
Tako i jeste. Ljudi stvaraju nepravilne meusobne odnose. A u organizmu postoji cela
proizvodnja koja odraava spoljne drutvene procese.
Evo u emu je stvar. ovek to je svetski faktor. Ako ovek sve stvara on je duan, tavie
obavezan je, da sebi stvara prekrasan ivot. Uslov je jednostavan ne stvaraj sebi ubre, koje e
tebe samog pogubiti. Ali, mi proizvodimo nuklearno oruje, hemijsko oruje, mi inimo
podlostii, gadosti, umesto da pomognemo oveku. A sve se odraava i sve se vraa opet nama.
Mi sami stvaramo svet, u kome ginemo. Mi gubimo dah od svega toga. Od ove zlobe, od ove
mrnje, od ovih groznih misli. Hteli bismo da zagrabimo vie, da nekoga zavrnemo, da nekoga
obmanemo, da neto epamo. I sve se to kasnije ljudima vraa. to su prljavije nae misli, time
je snaniji intelekt raka, AIDS-a i drugih lidera mranog sveta.
Ako se povrati harmonija u svest ljudi svet e biti prekrasan.
Kako se izbaviti od raka?
U informacionom prostranstvu sve je izgraeno na geometriji i matematici. I jo na rei. Znak,
simbol, kod, forma. A forma raka na energetskom planu je tamna, razlivena mrlja, a na
informacionom estougao. A simbol raka je zmija. Hermes je svoje ezlo obavijao tim
zmijama, to je znailo upravljanje ivotom i smru.
Kada su zmije na poruci to su hromozomi, ali upravljani spolja, programi ivota. Kada skliznu
sa njega dolazi do ruenja ivota - rak.
Forma je vezana za simbole. Simbol zmije meni se lino ne svia. Meni se uopte ne svia kada
neko nekoga neemu primorava putem straha. Ne moe se ozdraviti prostor ne izleivi oveka.
Ovde je sve uzajamno povezano. A zar se moe ozdraviti strahom ?
estougaonik to je forma silicijuma. Cela Zemlja je ustvari od samog silicijuma. To je sredina
naeg obitavanja. A jezgro elije ima u informacionim prostoru formu petougaonika. Kod raka
ono to je spoljanje tei da postane unutranje. To je nepravilno. U svemu postoji zakonito
mesto i pokuaj da se zauzme tua pozicija dovodi do nevolje. ovek zauzima pozu: Ne treba
oekivati mislost od prirode. To priroda poinje da prihvata oveka kao infekciju i izbacuje
svojim estouglovima jezgra ovekovih elija, izazivajuiu orgnizmu onkoloke procese.
Harmonija evo kljune rei za besmrtnu egzistenciju. Adekvatno ponaanje oveka u prirodi i
prirode u oveku. U ovakvoj varijanti oni ne unitavaju jedan drugog, ve mogu, udruivi
snage, da dostignu vrhove evolucije koju je Tvorac zamislio. Tada se moe dostii ne samo
proirena svest, ve istinska svest onog zrna kojim se gradi svet. I svetovi e poeti da
sagledavaju istinu da se veliko gradi od malog, a malo postaje veliko. I nema jednog bez
drugoga, i ne treba da ga bude.
Realnost se javlja u sredini. Postoji severni i juni pol. A izmeu njih se prostire realnost,
Zemlja. Tehnologiju Oca ponavlja sve to je on stvorio. Reakciju destrukcije smenjuje reakcija

sinteze. To se upravo sada, u nae doba, odigrava. Da bi u svetu postojao ivot Otac je dao deli
sebe. I sada, dostigavi odreen nivo, mi vraamo Ocu sebe, postajui deli njega samoga, deo
celine. To je realnost! Iako neki pokuavaju da stvore sopstvenu realnost, izmiljaju tehnogenu
civilizaciju ili magiju. Opet udesna zemlja. Ui u nju pa e lutati milijardu godina sa svima ko
sledi voe. Ne harmonija, ve neija predominacija.
Mi vidimo formu prostora, - vreme u sebi sadri meru prostranstva svest. Besmisleno je da
prostranstvo postoji bez svesti, zato to je bez nje sve prazno. Sve postoji zbog svesti. Oblasti
svesti to su granice osveivanja. Ono se razvija putem due i duha. Ono raste. Kao to elije
rastu. Poinju da diu zato to postoji dubina, visina, irina, obim.
A sada emo se vratiti osnovnoj temi.
im u eliju zapadne onkologija, ona poinje da se nadima, deli, i stvara se jo jedna elija, ali
sa smenjenim jezgrom, pa jo jedna.
I evo, ako uzmemo stvaranje pankreasa, evo njegovog repa, njegove glave, na glavi mnogo
izmenjenih elija, koje su razruile pravilnu formu. U ranoj fazi to se ne moe dijagnostikovati
aparatom, operacija se takoe ne moe uiniti, zato to se sve veoma brzo zavrava, nekada pre
operacije, ee posle operacije.
Mi, naalost, u osnovi imamo posla sa zaputenim stadijumom oboljenja. Kada ni zraenje nije
pomoglo, ni hemija, ni operacija ili tablete, na elijskim membranama su se pojavile
deformacije, i u jezgru takoe, one su odjednom vrlo vidljive. Zato ne treba nita pitati. Na
samoj eliji vidi se sve. To je mutacija, tj. DNK iz patoloke elije izlazi i preoblikuje se. U
mutiranom jezgru ostaju etiri niti, znai takva DNK je jai od hemije ili nekakvog zraenja.
Zato se ove niti obrazuju? One se organizuju pod uticajem hemije. Prave jednu hemiju, drugu,
treu. I ako ovek preivi bolest se razvija, mutira, prelazi u novu, veoma stabilnu fazu svoga
postojanja. I taj stabilniji tip raka poinje da se iri na druge ljude, na celo oveanstvo. Ma ta
radili zraenje, hemija sve je uzalud, ta vie postaje uasno ako se sve reava na nivou
some.
Bolest postaje stabilna, jaka. Poinje, u sutini, epidemija raka. Novi oblik zahvata druge ljude.
Sama ta tvorevina nastala je od dobrih i zdravih elija, ali koje su ve zahvaene mutiranjem,
kod njih je ve zamenjeno jezgro, iz jezgra se izvlaii lanac DNK koji se preobraava. Tanije,
stvara se onaj 25. kadar, o kome se tako mnogo govori na televiziji. I mi ovde ne postiemo
oekivani efekat, ako ne normiramo po drugom lancu DNK uruavanje sektora hromozoma. Ali
ako smo mi ipak uspeli da neutraliemo elije raka, ostaci se ubacuju u krv u obliku loptica ili
granula. Ali najvanije je da se ovaj momenat ne propusti jer te granule su ono to je ostalo od
obolelih elija, one kao da su obavijene malim mikroskopskim organizmima. One se mogu
otkriti u analizi krvi. I takoe sve treba poistiti. Za ovo se mogu moblisati limfociti iz slezine.
Ako se, na primer, putem vidovidosti i psihofizikog uticaja otklone elije raka iz organizma
onda se iz izleenih elija moe izdvojiti odreeni gen, koji e izai napolje, tj. na vrh jezgra,
stvorie osvetljenost i mreu. Tj. usmerie jednu eliju i druge elije u napad na elije raka. Mi
moemo jone magnijuma i kalcijuma da unesemo u lizosom, a moemo i da izleene elije
usmerimo na borbu.
I mi pratimo to to se dogodilo na nivou optike percepcije. Gen elije raka svetli spolja, i ta
elija postaje razliita u sistemu raspoznavanja. U tom sluaju e imunoloki sistem sam da
ugui gen raka u automatskom reimu. Eto zato je to vano raditi na vreme, a ne kada lekari

ponu da primenjuju hemiju, zraenje i otrovne tablete. Hajde da razmotrimo jo jedan aspekt
oboljenja. Kada bolest prodre u jezgro elije ona uruava lanac DNK, zahvata bilo koji njen
sektor i izlazi kroz unutranjin proces u spoljanji svet. Tj. iz elije bolest izlazi u organizam, a
iz organizma van njegovih granica. Tim samim ovek, koji je okovan boleu u svom razvoju,
lui bolest u spoljanju drutvenu dinamiku, koja se ispoljava u havarijama, ekolokim
katastrofama, ratovima, terorizmu, diktaturi i slinim anomalijama naeg bitisanja.
Iz ovoga sledi: bolest jednog oveka nije iskljuivo njegova lina stvar, to je stvar svih nas, nae
line i drutvene svesti. Koreni bolesti su u prolosti, a ona se trudi da razraste i u budunosti.
Gorki e biti plodovi ako ona u tome uspe. I teko e se doi do izleenja ako se ovek bude
leio u delovima. Sve zajedno treba leiti i bubreg i svest, krv i duh, srce i duu. I nikako
drukije. I mi razaznajemo ovu povezanost, izuavamo je, primenjujemo izuavanje u praksi. I
vrlo smo zahvalni onima koji nam pomau da sjedinimo tradicionalna konzervativna znanja sa
novim, tanije dobrim starim zaboravljenim znanjima, koja, u sutini, nikad nisu zastarela, zato
to spadaju u kategoriju istinitih i venih, tj. prvobitnih.
Ovde bih hteo da uinim jednu digresiju. Dobili smo na sajtu saoptenje: Zaporoki lekari
onkolozi izjavljuju da mehanizam pojave raka nosi informacioni karakter, a leiti ovu bolest
moguno je ne samo tradicionalno, pomou hemoteraprije, ve i informacionim metodama.
Naravno, s jedne strane pronaen je bicikl. A s druge strane, gde su ga pronali? U samom
centru ortodoksije. Zato je to i pohvalno.
Na preskonferenciji u Kijevu lekar-onkolog Anatolij ugajlo, pozivjui se na rezuiltate
istraivanja, naveo je kao razlog pojave tumora raka, to to se neke elije raka dele i sazrevaju u
toku 18 sati, dok je zatitni mehanizam oveka podoban za 24-asovni ciklus.
Usled ubrzanog razvoja elija raka, u momentu kada nju organizam proverava, sa povrine te
elije nestaje informacija, koja omoguuje da se ta elija kvalifikuje kao elija-tetoina.
Zato se takve elije ne unitavaju i dobijaju mogunost da se razmnoavaju, prenosei po
naslednoj liniji sposobnost ubrzanog razvoja. Kolona takvih elija i formira tumor raka.
Prema reima A. ugajla, ovo otkrie omoguuje da se odredi osnovni mehanizam leenja
neophodno je primorati eliju raka da uspori ciklus svoga razvoja na 24 asa.
Moramo priznati da nas je ovo saoptenje veoma obradovalo. Ono je u saglasnosti sa onim to
smo Igor Vitalijevi Arepjev i ja ve davno videli i sa im smo takoe dosta davno praktino
radili.
Osim toga, A. ugajlo sa svojim kolegama tvrdi da su takav uticaj sposobni da vre ne samo
tradicionalni medicinski preparati, ve i takozani informacioni metodi bioenergetskog uticaja:
Jedni ljudi se mogu izleiti samo primenom vrstog kursa hemoterapije, a za druge je dovoljna
samo psihoterapija, rekao je on. To jest ovde je re o menjanju ranije neprikosnovenih principa
pogleda na svet u redovima ortodoksnih medicinskih ustanova. Iako povodom hemoterapije,
koja aktivno uruava imunitet i stimulira regeneraciju elija. Dozvoljavamo sebi da se ne
slaemo sa ukrajinskim lekarom-onkologom, ovu temu sada neemo razvijati.
Po miljenju A. ugajla takva razlika je uslovljena razliitim pragom osetljivosti kod raznih
ljudi. U vezi s ovim lekari su se izjasnili za objedinjavanje tradicionalnih i informacionih
metoda u kursu leenja. i ak su javno izjavili:

U praksi je provereno da informacioni metodi znaajno poveavaju efikasnost primene obinih

preparata saoptio je docent Zaporokog dravnog univerziteta Viktor Sorokin.
Do samog otkria dolo se jo pre 10 godina, ali o njegovom obelodanjivanju je odlueno tek
sada. Ubudue, rekao je A. ogajlo, bie omogueno da se obnove radovi na ovu temu. Ali
vraimo se onome to je glavno u saoptenju ako se povea vreme podele elija raka smanjuje
se prostor njihovg irenja.
Zaista, to vie ivot ne lii na bajke, tim vie su mu ove bajke potrebne.
Kako ovo znanje primeniti u praksi? Uzmimo melanom, jedno od stranih onkolokih oboljenja
s jedne strane je tamna, a s druge strane postoji mehanizam, tj. ureaj za raspoznavanje
zvukova.
Kakvo je deifrovanje melanoma? Za minut i pola minuta on pretie re, zvuk pretie re.
Drugim reima on ima visoku brzinu reakcije. Gotovo dva puta. Ako zaemo u spiralu DNK
ona je dvostruka, ali je jedna spirala zategnuta, a druga oslabljena. U DNK, gde se nalazi
melanom, jedna spirala samo to nije pukla, a druga prosto visi.
Ali, moguno je prei na rezervnu varijantu.
Svaki molekul DNK ima dve kopije. Jedna je radna, druga je rezervna. i ona je normalna. Ona e
i dati normalan zvuk. A ta je zvuk? To je rezonansa, pravilan talas. Bez preticanja, bez
zaostajanja, ve onako kako i treba da bude. Znai, treba prei na rezervnu spiralu DNK. A
onom spiralom koja je bila aktivna - njome treba upravljati. U eliji se vri ovakav proces ako
doe do oteenja jedne niti DNK ona nalazi analogni sektor druge niti i ispravlja oteenja
kopije. Ona se sreuje, i dolazi do obnavljanje normalne matrice. To se naziva proces
rekombinacije.
Sama DNK smetena je kao u retorti, zato je tamo rezonansa veoma velika. I eto tu DNK, koja
radi na pola tona, treba iskljuiti i prei na ciljno-tonalnu DNK, a posle toga uspostaviti putem
informacije situaciju u prvom molekulu posle rekombinacije.
To treba uiniti u jednoj eliji, a potom uspostaviti razmnoavajuu proceduru.
Posle ove procedure iz gena hromozoma kao da se razvijaju listovi, a na njima tekstovi. Dva
teksta - jedan od njih normalan, a drugi sa deformacijama. Kanonski je i onaj to ga je bolest
sainila.
Uzimamo polazno-kanonski tekst. I u kanonskom tekstu vrimo sve redaktorske ispravke koje je
melanom uneo.
A sam melanom u kanonskom tekstu razvlai tekst ili zvuk to je prvo. A drugo kakve
ispravke. Tamo su sve same kvaice. Ako je dolo do naruavanja: ugljenici, fermenti,
belanevine. Mi uzimamo kanonski oblik, saimamo i uklanjamo ba te ispravke to je cepanje.
U procesu rada DNK je unela cepanje. A nama je potrebno ta? Sinteza. Kako do nje doi?
Sinteztirati. A nama su u eluju ubacili proces raspadanja, tj. elija ne sintetizuje, ve usitnjava.
Smrt odlazi kada otpone proces sinteze.

Kanonska kopija DNK. Po njoj ide ispravljena radna kopija u jednoj eliji i umnoavanje putem
poznate nam biotehnologije. A razlikovati neispravljenu kopiju od ispravne moguno je pomou
kanonskog zvuka. Ako je na pola tona onda je nevolja u eliji. To je kao u ivotu. Ako se uzme
dijapazon i skrati jedan kraj odmah e doi do lupanja i spajanja tonova.
A skratiti dijapazon to je stenjena i udaljena elija.
Ako je tamo, u DNK, drukija duina, onda je, jasno, i rezonansa drukija be mol.
Sada je jasno kako nastaje sistem upravljanja u jezgru? Znai, mora se voditi rauna o prolosti,
budunost treba da bude stvorena, sadanjost treba da se desi. U prolosti smo mi sve to ve
proli, ispravili, u budunosti treba da stvorimo zdravlje na osnovu prolosti, a u sadanjosti
takoe postii zdravlje. Eto kako je sve jednostavno. A svi trae zbog neega, ono to je slono.
Prema tome, poveanje vremena deobe elija raka znai neizbeno smanjnje prostora za njihovo
irenje, znai preusmeravanje patolokih elija u ciljno-tonski zvuk.
Zato to postoji zakon: Vreme menja formu svega.
A ta menja vreme? VENOST!

PRAKTiNE VEBE

Svaki ovek, ak i ako nije vidovit, moe da radi na korekciji svog zdravlja putem uobrazilje.
Onaj koji jo ne vlada naim tehnologijama ima mogunost da da pomogne i sebi i drugima,
koristei specijalne vebe mamenjene poetnicima. Oni delovi praktiog rada, koji vam iz
odreenih razoga nisu dostupni, mogu se uzeti u obzir na nivou osmiljavanja. To to e se
dobiti kroz vizualizaciju informaciju svesti (sa otvorenim ili zatvorenim oima) treba razvijati
ostvarujui uvek sve veu i veu dinamiku korektivnih operacija.
Uvek treba poinjati sa dijagnostikom putem vidovitosti ili temeljnih izuavanja postojee
medicinske dokumentacije.
Stadijum dijagnostike
1.Svaki rad na korekciji zdravlja treba poeti od dijagnostike. Za ovo je najbolje koristiti
putem vidovnjatva crvenu i ljubiastu boju.
2. Na poetnoj etapi negativna informacija moe da se koristi u vidu
nekih arhetipskih likova. Oni, po pravilu, nastaju u vidu tamnih
slojeva nae svesti gde se taloe deformisane misli. A deformisane misli projektuju na nivo
percepcije deformisane forme, figure i likove.
Smisaono ovekovo polje upravo putem lika spaja se ili kontaminira sa spoljanjom
informacionom realnou. Vremenom e se razviti direktno vienje - ne putem lika.
3. Gledati treba uz pomo direktnog ili duhovnog vida.

Za vreme dijagnostike treba razmotriti (ukljuujui i nivo intuicije) zato se to vama dogodilo?
Otkrivi uzrok, potrudite se da izmenite na horizontalnoj skali linijskog vremena onaj dogaaj
koji je posluio kao okida obolenja, a unapred, ubudue, videti prijatan dogaaj gde ste vi ve
zdravi i sreni.
Dole je prikaz skale vremena...
(let unazad - godine unazad, pre)
(sabitije zdarovlja dogadjaj uspostavljanja zdravlja)

50 (Sl.1)
Kada ste ve obavili radnju na skali vremena vi ste ve 50 % reili svoj problem. Vi ste
izgradili vau srenu budunost, ispravili prolost, a u sadanosti ste zauzeti tehnologijom.
STADIJUM KOREKCIJE
1.Poto ste obavili dijagnostiku otkrili ste oblast patologije. Ona e, kao to smo ve rekli, imati
izgled tamne mrlje. Na toj tamnoj mrlji postoji poetna taka negativne informacije, odakle je,
ustvari, i otpoela bolest.
Treba je izvesti iz organizma.
Kada ste vi svojom sveu osvetlili nepovoljnu oblast, poetna negativna taka, koja se skriva
kao tamno u tamnom, ipak postaje vidljiva, zahvaljujui delovanju bele ili srebrnaste boje. Ona
e se potruditi da umakne vaoj panji. Budite budni i nemojte to dopustuti, da je ne biste
ponovo ganjali. Pridavite je vaom sveu i pokuajte da je obavijete srebrnom niti. Nemojte je
se plaiti. Ona nje tako strana kao to pokuava da se prikae.
Jednostavno, imajte u vidu jednu specifinost. Ako mislite samo na sebe, suoeni s boleu,
vama se ona priinjava kao ogromna i strana. Vi ste kao patuljak, a ona je din. Ali ako smo mi
neodvojivi deo beskrajnog Kosmosa i ako ste svesni toga onda bolest odmah postaje veoma
mala, a vi veliki.
Tada vaa svest dobija snagu i ona je u stanju da pridavi tu tetnu taku i da je kao u konvoju
izvede iz organizma. Idite tamo gde je blizu koa. Na tom mestu e se pojaviti otpor. Koa je
elastina i nee odmah propustiti vau zarobljenicu. Pritiskajte i razdvajajte kone pore i
istiskujte je napolje. Uzgred, tako rade filipinski hileri, razdvajajui kou rukom i milju.
U spoljanjem prostoru ta negativna informacija gubi formu i poinje da se osipa na sitne
segmente. Otpadaju kao krljuti na zmijskoj koi. Zato to ste bolest liili forme. A formu bolesti
je podravala vaa svest. im ste vi izveli negativnu taku informacije u spoljanji svet bolest je
izgubila mehanizam forme i raspala se. To je slino kao kada se re raspada na slova.

2. Poto ste osvetlili mesto patologije do stanja vizuelizacije elije, naite tu prvu eliju od koje
je sve poelo i uite u nju zrakom svoje svesti.
Po svoj prilici videete ovakvu sliku. Reka, na njenoj obali vi stojite. Voda je crna, prljava. To
nije voda ivota, ve voda smrti. Posmatrajte je i misaono je oistite sve dotle dok voda ne
postane svetla. Verbalno to je kristalno ista voda.
Zatim ete na dnu reke videti pesak, raznobojno kamenje, alge. Pesak to su teni kristali,
kamen organele, alge receptori.
Naravno, mi govorimo o alergiji kojoj desna strana mozga manifestuje svoju predstavu o
problemu koji se pojavio u vaem organizmu. Ali ta alergija nije sluajna, ona je najneposrednije
povezana sa tekuom situacijom i sa mogunou njenog korigovnja. Jer ispravivi anomalije u
predstavi vi samim tim ispravljate informacionu situaciju meusobne relacije leve i desne strane
vaeg mozga i obavljate informacionu korekciju neposredno vae bolesti.
3. Zatim treba da ponovo izaete iz elije, gde je informaija ve normirana, i da stanete pored
nje.

(Sl 2)
Ta prva elija, od koje je bolest poela, povezana je informacionim mreama sa svim drugim
patolokim elijama. Ali, sada je ona ve normirana. Zato joj dajte misaonu komandu za
preoblikovanje informacije bolesti u informaciju zdravlja svih elija koje je ona patoloki
preobrazila. Videete kako e iz nje potei svetlosni signali, a ona sama e zasijati kao sunce.
U tom trenutku kako elije gube svoj informacioni status. One postaju manje homogene, postaju
lake. Mnoge od njih u tom trenutku poinju da se kreu i izlaze iz organizma, raspadaju se.
Na tom mestu kasnije moe da se pojavi modrica - obina modrica - koja potvruje svojim
postojanjem aktivnost procesa raspadanja. Zatim e ona pouteti. Najvanije da se u tom
trenutku iz organizma izvede negativna informacija, da se rasturi i pozitivno preobrazi. Onu
sferu, kojoj ste dali impuls za normiranje, sauvajte, kako bi ona stalno upravljaki delovala na
situaciju.
Postoje mnogobrojne tehnologije rada sa onkolokim oboljenjima. ta vie, mi svakom naem
ueniku preporuujemo da koristi prvobitnu informaciju do koje je doao boravei u centru
Neosfera kao modul, kao alogaritm, s tim da stvori sopstvenu tehnologiju.

Skreemo vam panju na rad Tatjane Removne Bogdanove. Po specijalnosti ona je lekarneurohirurg. Najpre je bila na obuci kod Grigorija Petrovia Grabovoja, a zatim u naem centru
Noosfera. Navodimo preimere iz njene prakse zbog toga to se nadamo da je e primer
njenog stvaralakog rada zainteresovati i vas.

(Sl.3)
Moguno je na informacionom polju izutetno udaljenih sektora uzeti ivu i zdravu eliju
eliju Spasilac. Smetamo je u oboleli organ, gde ona poinje da se razmnoava, kao po spirali,
u pravcu kazaljke na
satu, odmotavajui se i namotavajui zdravu informaciju, kao klupko, uveavajui se,
istovremeno izbacujui obolele elije, koje treba izvoditi po ve prikazanoj metodologiji.
Uzimajui u obzir da se rak uvek tretira u relaciji sa ivotnom nesreeneu, rad sa informacijom
ivotnih problema reava se uvek identino, istovremeno.
Postoji metod vanmiinog izvoenja informacije.
(Sl.4)
Prostor sredine zahvaene tumorom..

Informacija sredine nezahvaene tumorom.

(Sl.5)

1.Pretpostavimo da izmeu miia umeemo tumor, rascepljen do elija i izvodimo u prostor

iznad glave (rakurs neba) gde informaciono nema koe. Svaku eliju treba izvoditi kroz poseban
cilindar. Pritom se cilindri ne smeju meusobno presecati. To je model mozga. Izletele elije na

nivou informacije ne smeju se presecati i ostavljati svetlosni trag. Javlja se potreba kontrole
svetlosnih impulsa.
2. Pri obnavljanju treba umeti prevesti formu informacije u realnost. Ovde je osnova element
dozvole, element postojanja ovakvog stanovita. im pre vi dopustite ovu taku gledita, time e
jednostavnija biti korekcija zdravlja.
Evo, pribliismo se kraju nae dopisne praktine vebe. Nadamo se da ste saznali mnogo novog.