GLAVA MEDUNARODNA PRODAJA ROBE IZVORI ZA MEDUNARODNU PRODAJU ROBE Najenaéajniji pravni izvor kojim se ureduje medunarodna prodaja robe jeste Konvencija Ujedinjenih nacija 0 ugovorima 0 medunarod- noj prodaji robe. Konvencija je usvojena na diplomatskoj konfereneiji u Betu (ovde i dalje: Betka konvencija) 1980. godine, a stupila je na snagu 1. januara 1988. godine ~ trinaest meseci nakon So su Sjedinjene Drzave ratifikovale Konvenciju i deponovale instrument ratifikacije kod Ujedinjenih nacija. Betka konvencija ureduje ugovor 0 prodaji robe zakljuéen izmedu ugovornih strana sa sedi8tem u Sjedi- njenim Dréavama i ugovornih strana sa sedigtem u preko éetrdeset drugih drZava — potpisnica Konvencije, osim ukoliko ugovorne strane nisu izridito ugovorile drugatije. Betka konvencija je samoizvréni instrument, 8t0 znati da je za njenu primenu dovoljna ratifikacija od strane nadleznog driaviog zakonodavnog tela, a ne i donosenje posebnog akta 0 primeni. Kao sastavni deo saveznog (ameritkog, prim.prev) zakonodavstva, sa snagom specijalnog zakona (lex spe- cialis), odredbe Konvencije imaju jaéu pravnu snagu od él. 2 Jednoo- braznog trgovatkog zakonika; ovakvo je stanovi8te zauzeto i u ame- 1i8koj sudskoj praksi. Prilikom ratifikacije Konveneije, Sie rezerervu na primenu @. 1(1)(b), u skladu sa odredbama &. 95 Konvencije. Ovo ima 2a posledicu da ameritke sudove obavezuju odredbe Konvencije, samo ako su kumulativno ispunjena dva uslova: 1) ugovorne strane imaju sedifte na teritoriji razltitih dréava; 2) obe diave su dréave ugovornice. Konvencija se, dakle, primenjuje na sve ‘ugovore 0 medunarodnoj prodaji (osim ukoliko strane nisu iskoristile moguénosti utvrdene u él. 6 Konvencije) zakljuéene izmedu strana sa sediStem u Sjedinjenim Driavama i sediftem u drugim driavama ugovornicama.MEDUAAROONA PRODALA ROME 35 Zakijuéno sa 1. januarom 1995. godine, osim Sjedinjenih DrZava, Konvenejju su potpisale, ili su joj pristupile, sledeée dréave: Argen- tina, Aystralija, Austrija, Belorusija, Bugarska, Kanada, Cile, Kina, Kuba, CeSka Republika, Danska, Ekvador, Egipat, Estonija, Finska, Francuska, Gruzija, Nematka, Gvineja, Madarska, Irak, Italja, Lesoto, Litvanija, Meksiko, Moldavija, Holandija, Novi Zeland, Norveska, Ruska Federacija, Singapur, Slovatka, Slovenia, Spanija, Svedska, Svajearska, Sirija, Uganda, Ukrajina, Jugoslavija i Zambija. Pravne posledice ratifikacije Konvencije od strane Socijalistitke Fedrativne Republike Jugoslavije na drZave koje su nastale njenim raspadom nisu sasvim jasne. Na jednoj strani, moglo bi se tvrditi da ove dréave = kao naslednice prava i obaveza prethodne — obavezuje ratifikacija Konvencije od strane SFRJ, ali je Odeljenje o konvencijama i sporazu- mima Ujedinjenih nacija (UN Treaty Section) zauzelo stav da svaka od novoosnovanih dréava mora da nedvosmisleno izrazi svoju namera da primenjuje odredbe Konvencije, pre nego 3to se ima smatrati dréavom ugovornicom. Zakljuéno sa'1. januarom 1995. godine, takvu je nameru nedvosmisleno izrazila samo Slovenija, Stav Odeljenja UN za konvencije i sporazume ne obavezuje ameritke sudove, ali je celishodno za pravne zastupnike da svestrano ispitaju pretpostaviku da se novoosnovane drZave ~ kao pravni sledbenici prethodne driave ugovornice ~ po nagelu automatizma imaju smatrati drzavama ugo- vornicama Konvencije. Odekuje se da i druge drZave u bliskoj buduénosti pristupe Betkoj konveneij, ’to ée svakako poveCati uticaj Konvencije na proces unifi- kacije pravila o medunarodnoj prodaji. Lista zemalja koje su potpisale ili pristupile Konvenciji moze se nabaviti od Odeljenja UN za spo- razume i konvencije KRATAK ISTORIJAT RADA NA BECKOJS KONVENCUI Betka konvencija je izradena od strane Komisije UN za medu- narodno trgovatko pravo (United Nations Commission on International Trade Law ~ UNCITRAL), a usvojena i otvorena za pristupanje i ratifikaciju na diplomatskoj koferenciji u Betu, odréanoj 1980. go- dine, i sponzorisanoj od strane Ujedinjenih nacija. Osnovni zadatak UNCITRAL-a upravo je unifikacija i harmonizacija medunarodnog trgovatkog prava. Unifikacija i harmonizacija nije sama sebi cil, vee se njom uspostavija novi, pogodniji pravni okvir za slobodan promet oba, novca i usluga u medunarodnoj trgovini. UNCTTRAL je osnovan na Generalnoj skupitini UN, 1966. godine, i tine ga 36 zemalja Hlanica, kao i otprilike podjednak broj zemalja posmatraéa. Sesijama UNCITRAL-a po pravilu prisustvuju i predstavnici drugih medunarod- nih organizacija (ICC, MMF, itd). Odluke se donose konsenzusom36 cuvan Manica i posmatrata, Sto ima za posledicu da proces odludivanja zahteva kompromise i ubedivanje, pre nego interesno grupasenje. Dobra strana ovakvog natina odlutivanja jeste 8to su argumenti koji se iznose po pravilu struéni i pragmatiéni, a manje polititki i ideo- loki. Jedna od posledica konsenzualnog odluéivanja jeste veoma spor progres u postupku dono¥enja odluka. Na drugoj strani, imajuéi u Vidu razlike koje postoje izmedu razvijenih i nerazvijenth zemalja, kapitalistigkih i socijalistitkih zemalja (iako ova razlika ubreano gubi na znataju, prim.prev.), kao i izmedu common law i civil law sistema, teSko je ockivati ubrzani napredak u postupku donoSenja odluka. U svakom sluéaju, konsenzualno odludivanje omoguéuje Siroku medu- narodnu primenu usvojenih pravnih akata, nezavisno od toga da Ii je ret o konvencijama, model zakonima, voditima i sl U svom programu unifikacije trgovatkog prava, UNCITRAL je dio éetiri konvencije. Prva je Betka konvencija, koja je u kasnijim odeljcima detaljno obradena. Druga je Konvencija o zastarelosti kod medunarodne prodaje robe (Convention on the Limitation Period in the International Sale of Goods), usvojena u Njujorku, 1974. godine. je pokuSala da premosti teskoée izmedu common law pristupa, koji zastarelost tretira kao proceduralno pitanje, 3to ima za posledicu da za zastarelost vae odredbe suda pred kojim se spor raspravija (lex fori), i civil law pristupa, Koji zastarelost tretira kao materijalno-pravno pitanje, Sto ima za posledicu da se na zastarelost, primenjuje materijalno pravo Koje vali za ugovor (lex causae con: tract), ukoliko nije drugatije ugovoreno. Konvencijom se utvrduje period od Zetiri godine za nastupanje opSte zastarelosti, a Protokolom iz 1980. godine, usagla’ene su odredbe o zastarelosti ove Konvencije, sa odredbama Betke konvencije. ‘Treéa konvencija izradena od strane UNCITRAL-a jeste Konven- cija 0 prevozu robe morem (UN Convention of the Carriage of Goods by Sea) iz 1978. godine (takode poznata i pod nazivom: Hamburska pravila), u Kojoj se ureduje medunarodni konosman (teretnica). HamburSka pravila su nastala izmenom Briselske konvencije iz 1924. godine (poznate i pod nazivom: Hatka pravila) i HaSko-Vi8kih pra- vila. Za razliku od potonjih, u izradi Hamburskih pravila uéestvovale suf zemlje u razvoju U avgustu 1987. godine, UNCITRAL je zavrSio rad_na_izradi Konvencije 0 medunarodnoj trasiranoj i sopstvenoj menici (Conven- tion on International Bills of Exchange and International Promissory ja 5 na Generalnoj skupStini UN i otvorena za potpisivanje i ratifikaciju 1988. godine. Ovom se Konvencijom ure- duje nova hartija od vrednosti kojom se premof¢uju razlike izmedu razlititih pravnih, posebno bankarsko-pravnih sistema zemalja com- mon law i zemalja civil law sistema, dije se bankarsko pravo zasnivaMeDUNARODNA PRODNA ROBE 37 Beku iz 1930 i 1931. go Sjedinjene Dréave su ovu Kovenciju potpisale 1988. godine. Osim rada na izradi navedenih Konvencija, UNCITRAL je 1976. godine usvojio i Arbitrazna pravila (Arbitration Rules), koja su, na primer, kori8éena u trgovinskom sporazumu izmedu Sjedinjenih Dréa- va i SSSR.a i u Pravnom voditu za izradu medunarodnog ugovora 0 investicionom ulaganju (Legal Guide on Drawing Up International Contracts for Construction of Industrial Works). Zbog svoje sveobuh- vatnosti, nepristrasnosti i izbalansiranosti, ovaj se vodié veoma esto koristi kod investicionih ulaganja u nerazvijenim zemljama. Svoju reputaciju vodeéeg tela u unifikaciji medunarodnih plaéanja, UNCI- ‘TRAL potvrduje i izradom Model zakona 0 medunarodnim kreditima (Model Law on International Credit Transfers). UNCITRAL je svakako najznaéajnije telo UN u oblasti unifikacije i harmonizacije medunarodne prodaje. Ali, osim UNCITRAL-a, unifi- kacijom i harmonizacijom medunarodne prodaje bave se i druge meduvladine organizacije, od kojih je najznatajnii Medunarodni insti- ‘ut za unifikaciju privatnog prava ( The International Institute for the Unification of Private Law ~ UNIDROIT). Ovo je telo organizovalo diplomatsku konferenciju u Torontu 1988. godine, na kojoj su usvo- Jene Konvencije 0 medunarodnom finansijskom lizingu (The Conven- tion on International Lease Financing) i medunarodnom faktoringu (The Convention on International Factoring). Ove dve konvencije, zajedno sa Betkom konvencijom i Konvencijom o medunarodnim trasiranim i sopstvenim menicama, mogu predstaviati alternativni izvor prava u medunarodnoj trgovini za pitanja koja su uredena u di, 2, 3 i 9 Jednoobraznog trgovaékog zakona. Napomenimo da je Organizacija ameriékih dréava (Organization of American States — OAS), takode aktivna na podruju unifikacije medunarodnog tgo- vatkog prava, Betka konveneija je rezultat 50 godiSnjeg napora nekoliko organi- zacija i tela koje su jo8 uvek aktivne na podrugjuharmonizaci pravila 0 medunarodnoj prodaji. Prvi pokuSaj unifikacije ovih pravila vezuje se 2a UNCITRAL, koji je za ovu svrhu 1930. godine obrazovao tim strugnjaka iz Engleske, Francuske, Nematke i skandinavskih zemalja, a kasnije i iz drugih zemalja, radi izrade konveneije u oblasti medunarodne prodaje. Nakon izrade nekoliko nacrta: 1935, 1936 i 1939. godine, rad na ovom projektu je prekinut zbog potetka Drugog svetskog rata, Medutim, neki od osnovnih principa na kojima su se ovi nacrti zasnivali preuzeti su u Betkoj konvenciji: 1) unifikacija ne treba da se zasniva na izmeni postoje¢ih, razlifitih nacionalnih trgo- vaékih pravila i pravnih sistema, niti na njihovom mehanitkom spa- Janju, veé na izradi novih pravila koja ée biti medusobno usaglagena i koja ée odgovarati potrebama savremenog medunarodnog trgo-38 cova vatkog prometa; 2) pravila treba da se primenjuju samo na medu- narodnu, ne i na unutragnju prodaju; 3) autonomija ugovornih strana treba u Sto veéoj meri da bude zastiéena. Po zaviSetku Drugog svetskog rata, u okvira UNCITRAL-a ob- novijen je rad na izradi nacrta Konvencije o medunarodnoj prodaji. Kao rezultat ovog rada, na diplomatskoj konferenciji u Hagu, odréa- noj 1964. godine u oranizaciji holandske viade, usvojene su dve Konvencije: Konvencija o jednoobraznom zakonu 0 medunarodnoj prodaji telesnih pokretnih stvari (The Uniform Law on the Interna- tional Sale of Goods ~ ULIS) i Konvencija 0 ugovorima o medunarod- ‘oj prodaji telesnih pokretnih stvari (The Uniform Law on the Formu- lation of Contracts for the International Sale of Goods - ULF). S obzirom na to da su na konferenciji prvenstveno utestvovale zapad- noevropske zemlje, socijalistitke zemlje i zemlje u razvoju su o8tro kritikovale obe Konvencije, s obrazlozenjem da u Konvencijama nije vodeno ratuna o zaititi njihovih interesa; ovo se smatra i glavnim razlogom zbog éega je prvu konvenciju ratifikovalo osam, dok je drugu konvenciju ratifikovalo samo sedam driava. lako su time ispunjeni uslovi za stupanje obe Konvencije na snagu, mali broj dréava ugovornica osnovni je razlog 3to su ove Konvencije imale realativno mali uticaj na proces unifikacije pravila 0 medunarodnoj prodaji Jedan od prvih zadataka UNCITRAL-a po njegovom osnivanju, 1966. godine, bilo je anketiranje viada dréava élanica UN 0 razlozima koje su ih motivisale da ne pristupe Hakim jednoobraznim zak- onima, Po prijemu odgovora, élanovi UNCITRAL-a su dofli do zak- Jjutka ‘da ne postoje realni izgledi za Sire pristupanje élanica UN Hakim jednoobraznim zakonima. UNCITAL je stoga obrazovao pad: jive izabranu Radnu grupu, jim su sastanicima prisustvovali i mnogi posmatraéi, koja je pofela rad na izradi nove Konveneije u oblasti medunarodne prodaje. Prva dva nacrta Konveneije izradena su izmedu 1970-1978. godine. Treéi nacrt Konvencije izraden je i usvo- jen 1978. godine i objavijen na svim zvanitnim jezicima UN (eng- leski, francuski, Spanski, arapski, kineski i ruski), lako se nacrt Konvencije znatajno razlikovao od Ha8kih jednoobraznih zakona, w 1. 92 nacrta, po uzoru na Haéki jednoobrazni zakon © medunarodnoj prodaji telesnih pokretih stvari, a za razliku od Hatkog jedno- obraznog zakona 0 ugovorima 0 medunarodnoj prodaji telesnih po- kretnih stvari, predvidala se moguénost da dréave ugovornice pri- likom ratifikacije ili usvojanja izraze rezerve na primenu drugog dela Konvencije (zakljuéivanje ugovora), ili tredeg dela Konvencije (pro- daja robe). Pod pokroviteljstvom Generalne skupStine Ujedinjenih nacija, u Beéu je od marta do aprila 1980. godine, odréana diplomatskaEDUNAROONA PRODAIAROaE 39 konferencija, kojoj su prisustvovali predstavnici 62 dréave. Na konfer- eneiji je - nakon prethodnog usvajanja nekoliko amandmana na predlozeni nacrt ~ usvojena Betka konvencija. Pravni zastupnici bi trebali imati na umu da ni jedan komentar Beéke konvencije nema status zvanitnog komentara. U pravnim tekstovima u Kojima se analiziraju odredbe Konvencije najteSée se navodi UNCITRAL-ov ko- mentar, iako uw njega nisu unete izmene nacrta usvojen na samoj konferenciji; stoga se preporuuje oprez u kori8éenju ovog komen- tara. U skladu sa a, 99(1), Konvencija je stupila na snagu 1. januara 1988. godine, trinaest meseci nakon deponovanja desetog instru- ‘menta ratifikacije kod Ujedinjenih nacija. Sjedinjene Dréave su de- ponovale instrument ratifikacije 11. decembra 1986. godine, zajedno sa Italijom i Kinom, Kao 8to smo prethodno pomenuli, Konvencija je samoizrvrini instrument, Sto znati da samim aktom ratifikacije Konvencija postaje sastavni deo unutraSnjeg materijalnog prava kojim se ureduje prodaja robe. Da bi se izbegao problem sukoba zakona, od posebnog je 2naéaja Sto su odredbe Konvencije kojima se ureduju okolnosti na koje se Konvencija primenjuje, tj. okolnosti na koje se Konvencija ne primenjuje, jasno formulisane. PODRUGJE PRIMENE BECKE KONVENCUE Podrutje primene Betke konvencije uredeno je u prvih Sest tla- nova. U @anu 1(1) uredeno je da se Konvencija primenjuje na ugovore 0 prodaji: (a) koji su zakijuteni izmedu strana koje imaju svoja sedigta na teritorijama razlititih dréava ugovornica, ili (b) kad pravila medunarodnog privatnog prava upuéuju na primenu prava jedne od driave ugovornice. U dlanu 1 Konvencije, dakle, ne daje se definicija ugovora, prodaje ili robe, ali se utvrduje kada se ugovor 0 Prodaji smatra medunarodnim. Za odredivanje medunarodnog karak- tera ugovora bitno je iskljutivo sediste ugovornih strana, ne i mesto ade se roba nalazi, ili mesto pregovora. U skladu sa kriterjumima uwrdenim u &l. 1(a), Konvencija se primenjuje na ugovor o prodaji zakljuéen izmedu ugovorne strane sa sediStem u Sjedinjenim Drda- vama i ugovorne strane sa sediStem u Francuskoj, Kit kojoj drugoj dréavi ugovornici, osim ukoliko su ugovorne strane, u skiadu sa @l. 6, izrito iskijuéile primenu Konvencije U sluéaju da ugovorna strana ima vige sediéta, u &. 10(a) Konvencije uredeno je Sta se ima smatrati sediStem ugovorne strane u takvim sluéajevima, Na Zalost, u él. 10(a) nije difinisan sam pojam sedita ugovorne strane, ali istorijat izrade Konvencije ukazuje da se pod sedistem smatra mesto njenog stalnog poslovanja, te da se40 ouva sediStem ugovorne strane ne moze smatrati mesto u kojem se nalazi skladiste, ili sedi8te prodavéevog zastupnika, Napomenuli smo da je u &l. 10(a) Konvencije uredeno i ita se ima smatrati seditem ugovornih strana, u sluéaju da jedna ugovorna strana ima vige sediSta. U: takvim stufajevima: ,uzima se u obzir sediSte koje ima najte’nju vezu sa ugovorom i njegovim izvrSenjem” (kuriziv autora). Ako se paéljivo protita i analizira ova odredba, videce se da ona nije sasvim precizna i da u praksi moze da prouzrokuje odredene te’koée. Na primer, ukoliko je jedno sediste ugovorne strane najtesnje povezano sa zakijutenjem ugovora, a dru- go sedite sa ispunjenjem istog ugovora, koje se od navedenih sedista, u smislu é. 10(a) Konvencije, ima smatrati sedi8tem ugovorne stra: ne? § obzirom da odredba él. 10(a) ureduje da se u sluéaju posto- janja vide sedigta uzima u obzir sedi8te koje je najte’nje povezano sa ‘ugovorom i njegovim izvréenjem ,imajuéi u vidu okolnosti koje su bile poznate stranama ili koje sw’ strane imale u vidu u bilo koje vreme pre ili u tenutku zakljuéenja ugovora”, ugovorne strane mogu eventualne nesporazume u vezi sa sedistem resiti odredbom kojom se precizira Sta se smatra sedigtem druge strane, za koje one veruju da Je najtesnje povezano sa ugovorom. Napomenuli smo da su Sjedinjene Dréave prilikom ratifikacije Konvencije, u skladu sa a. 95, izrazile rezervu na primenu a. 1(1)(b). Ovo ima za posledicu da se sa stanovi8ta ameritkog prava Konvencija ne primenjuje na ugovor zakljuéen izmedu ugovorne strane sa sedistem u dréavi ugovornici i ugovorne strane sa sedi8tem u driavi koja nije ugovornica, uprkos tome ito pravila medunarodnog, privatnog prava upucuju na primenu prava jedne drZave ugovornice. Konvencija se stoga neée primeniti na ugovor zakjjuéen izmedu ugovorne strane sa sediitem u Sjedinjenim Dréavama i ugovorne strane sa sediftem u dréavi koja nije dréava ugovornica, iako pravila medunarodnog privatnog prava upuéuju na pravo Sjedinjenih Dréava kao merodavno pravo. Ukoliko je ameritko pravo merodavno, a Konvencija se ne primenjuje, koji €e se pravni izvor primeniti na takav ugovor? Na ovakve ugovore primenjuju se odredbe Jedno- obraznog trgovatkog zakonika, koji je usvojen od strane svih savez~ nih dréava, osim Luizijane. Pravo na stavijanje rezerve na primenu a. 1(1)(b) Konvencije ‘uneto je na insistiranje predstavnika Sjedinjenih Dréava, zbog rabi- renog miljenja u struénim krugovima da odredbe Jednoobraznog zakonika 0 ugovoru o prodaji bolje odgovaraju potrebama prakse od odredbi Konveneije. Stoga se smatra da odredbe Konvencije omo- guéavaju zastitu ameriékih interesa samo w slutajevima kada nema nikakvih nedoumica koje je pravo merodavno; to svakako nisu sluéa- jevi u kojima sud, zbog nejasnoéa u pogledu merodavnog prava,_MeDunAROONA PRODAIA ROWE 41 treba prvo da reSi ovo pitanje, primenom pravila medunarodnog privatnog prava, IzraZavanje rezerve omoguéava ameritkim sudovima ‘koji su primenom pravila medunarodnog privatnog prava zakljudili da je ameritko pravo merodavno za konkretan ugovor ~ predmet spora, da na takav ugovor primenjuju odredbe Jednoobraznog zakonika, a ne Konvencije. Istorijat izrade Konvencije ukazuje da se Konvencija nee primeniti na ugovor 0 prodaji zakljuéen izmedu ugovorne strane sa sedi8tem u Sjedinjenim Driavama i ugovorne strane sa sediStem u driavi koja nije ugovornica, Zak i u sluaju kada se spor vodi pred sudom u Francuskoj - dréavi ugovornici, koja nije izjavila rezervu na primenu @, 1(1)(b) Konvencije. U smisiu él. 1(1)(b), Sjedinjene Dréave se ne smatraju dréavom ugovornicom. ISKLJUCENJE PRIMENE BECKE KONVENCIJE U skladu sa odredbama &. 6 Konvencije, ugovorne strane mogu iskljuéiti ~ u celini ili pojedinaéno — primenu bilo koje odredbe Konvencije na njihov ugovor. Ukoliko se strane odluée 2a takvu soluciju, ugovorna odredba o iskljuéenju se mora pazljivo koncipirati. Na primer, odredba po kojoj ée merodavno pravo za ugovor: biti Pravo driave Njujork", mote biti dvosmislena, zato sto sud moze zauzeti stanoviste da je pravo dréave Njujork 2a medunarodnu pro- daju robe Betka konvencija, u skladu sa pravilom 0 supremaciji saveznih akata u odnosu na akte drZava tlanica. Zbog navedenih razloga, preporutuje se ugovorna odredba u kojoj se ne samo navodi merodavno pravo, vee i izrigito utvrduje da se Konvencija ne prime- njuje na ugovor (npr. ,merodavno pravo za ovaj ugovor nisu odredbe Betke konvencije, vee Jednoobrazni trgovatki zakonik i ostali rele- vantni propisi dréave Njujork”). Nezavisno od izbora merodavnog rava, neophodno je u ugovoru utvrditi ne samo glavni pravni iavor Koji 6e se na ugovor primenjivati, veé i dopunske pravne izvore. Ovo stoga, Sto Konvencija ~ niti bilo koji drugi pojedinaéni pravni izvor — ne moze regulisati sva pitanja koja su od znaéaja za ugovorne strane. S obzirom na to da ugovorne strane mogu da iskljuée primenu Konveneije, postavija se pitanje da li mogu ugovoriti primenu Kon- vencije i van uslova koji su utvrdeni u él. 1? Na primer, mode li ugovorna strana sa sediftem u Sjedinjenim Driavama i ugovorna strana sa sedistem u dréavi koja nije dréava ugovornica, ugovoriti da Je Konveneija merodavno pravo za njihov ugovor? Tako odredbe @. 6 Konvencije uvaZavaju nagelo autonomije volja ugovornih strana u regulisanju medusobnih odnosa, treba imati u vidu da Konvencija explicite priznaje ugovornim stranama samo pravo da iskijuge primenu Konvencije (kurzivi autora). Betka konvencija, dakle, ne sadrdi odredbe Kojima se, uva%avajuéi autonomiju voljaa _ouva ugovornih strana, dozvoljava ugovornim stranama da van slutajeva koji su uredeni Konvencijom ugovore primenu Konvencije keo mero- davnog prava. U razmatranju ovog pitanja treba imati u vidu da ameritki sudovi, po pravilu, vode raéuna 0 nagelu autonomije volja ugovornih strana, posebno’u medunarodnim ugovorima, i dozvo- Yavaju ugovornim stranama da samostalno urede naéin reSavanja sporova nastalih u tumagenju i primeni ugovora. Medutim, po nagem misljenju, sa stanovigta ameritkog prava, u sluéaju Begke konvencije postoje odredene poteSko¢e u priznavanju prava ugovornih strana da samostalno odrede merodavno pravo. To bi znaéilo primenu Konven- cije van uslova utvrdenih u samoj Konvenciji, s obzirom na to da se sedite obe ugovorne strane ne nalazi u drZavama ugovornicama i da rezerva izrazena od strane Sjedinjenih DrZava tini pravila medu narodnog privatnog prava 0 merodavnom pravu (ukljuéujadi i pravilo © autonomiji volje ugovornih strana) irelevantnim. Pored toga, auto- nomija volje ogranigena je i odredbama Jednoobraznog trgovatkog zakonika, Prema odredbama tI. 1-105 (odredbe 0 merodavnom pravu), ugovorne strane mogu izabrati kao merodavno pravo, pravo onih zemalja koje je razumno povezano sa ugovorom. Da li se Konvencija - kao deo saveznog zakonodavstva - moze smatrati razumno povezanom sa ugovorom? Ukoliko je cilj izratene rezerve od strane Sjedinjenih Dréava da se ograniéi primena Konvencije samo na one slutajeve u Kojima obe ugovorne strane imaju sediéte u drdavama ugovornicama, moglo bi se argumentovano twrditi da se izraenom rezervom spretava uspostavijanje razumne veze izmedut Konveneije i takvog ugovora. Ipak, sudska praksa je jednoglasno zauzela drugatije stanoviste, jako za’ svoj stav nije ponudila konzistentno objainjenje. Prema stanovistu zauzetom u precedentnoj odluci u slutaju M/S Bremen v. Zapata off Shore Co. (407 USS. 1 1972), kao iw sluéajevima koji su sledili, Vehovni sud je zakljutio da strane u medunarodnom ugovoru imaju’pravo da izaberu forum kojem ée poveriti reSavanja svojih sporova. Otigledno je da se navedeni sluéaj odnosi na nadia reSavanja sporova nastalih u tumagenju i ispunjenju ugovora, ne i na izbor ‘merodavnog prava. Pored toga, Vrhovni sud se u ovim sluéajevima nije bavio niti tumaéenjem Beéke konvencije i razlikama koje postoje izmedu Konvencije i Jednoobraznog zakonika, niti su sporovi u ovim sluéajevima nastali povodom ugovora o prodaji robe. Uprkos tome, jedan je savezni apelacioni sud — bez uotavanja ovih suétinskih razlika ~ u sluaju Milanovich v. Costa Crociere, S,p.A. (954 F.2s 753 D.C.Cir.1992), stao na stanovilte da je slutaj Bremen odludujudi uw tumagenju klauzula o merodavnom pravu kod medunarodnih ugo- vora, stvarajuéi sada ra8ireno ubedenje da ée Vrhovni sud proglasi pravno valjanom svaku klauzulu 0 merodavnom prava kod medu-43 MEDUNAROONA FRODALA RO narodnih ugovora, u skladu sa opStom politikom podsticanja ugo- vornih strana da same urede natin refavanja sporova. ,Striktno tumagenje” rezerve koje su Sjedinjene Dréave izrazile u skladu sa dl. 95 Konvencije, moglo bi se u tom smislu okarakterisati kao neosno- vano ogranigenje ove opSte prakse. Bez obzira na jednoglasni stav sudske prakse, mifljenja smo da sudovi nis pruvili zadovoljavajuée ravno objainjenje ovog pitanja. Jedan od natina za izbegavanje nedoumica u vezi sa izborom merodavnog prava moze biti kori8éenje labavih pravila o mero- daynom pravu_neke od dréava koja nije ugovornica, a koja bi upuéivala na primenu Bezke konvencije kao merodavnog prava. Na primer, na ugovor zakijuéen izmedu lica sa sedi8tem u Ujedinjenom Kraljevstvu i Sjedinjenim Dréavama, Betka konvencija se neée pri- menjivati, s obzirom na to da Ujedinjeno Kraljevstvo nije dréava ‘ugovornica Konvencije. Medutim, ukoliko ugovorne strane ugovore primenu pravila o merodavnom pravu Ujedinjenog Kraljevstva, koje dozvoljava i izbor merodavnog prava koje nije obavezno povezano sa samim ugovorom, ugovorne strane ée biti slobodne da ugovore Primenu Konveneije kao merodavnog prava na njihov ugovor. Prilikom pregovora i izrade medunarodnog ugovora, mnogi prav- ni zastupnici pokazuju tendenciju da izbegnu primenu Konvencije kao merodavnog prava, iz prostog razioga sto odredbe Kovencije ne poznaju toliko dobro, niti upotrebljavaju toliko éesto kao odredbe nacionalnog trgovatkog zakonodavstva. Ovakve tendencije mogu biti U suprotosti sa interesima ugovorne strane, Mogu se predvideti ‘mnogi sluajevi u Kojima je polozaj prodavca iz ugovora o medunaro- doj prodaji znatno nepovoljniji prema odredbama Jednoobraznog trgovatkog zakonika, nego prema odredbama Konvencije (npr. pra- vila ponudi). Da bi zaititio svoje interese u ovakvim sluéajevima, prodavac treba da zahteva od svog pravnog zastupnika da mu de- talino obrazlo#i prednosti i nedostatke njegovog pravnog polozaja prema nacionalnom pravu i prema odredbama Konvencie. DRUGA PITANJA U VEZI SA PODRUGJEM PRIMENE KONVENCIJE Napomenuli smo da Konveneija ne daje definiciju ugovora o prodaji, tako da pitanje njene primene na pojedine pravne poslove ostaje otvoreno. Ovo se posebno odinosi na ugovor o komisionu, medunarodne kompenzacione poslove i ugovor o prodaji sa odloinim uslovom. Poseban izveitaj UNCITRAL-a ukazuje da se ugovor 0 kompenzaciji ne moze pravno kvalifikovati kao ugovor 0 prodaji. Kada je reé 0 prodaji sa odloznim uslovom, na prava i obaveze kupca i prodavaca iz ovog ugovora mogu se primeniti odredbe Konveneije,44 ouwan ali ne i na instrumente kojima ugovome strane obezbeduju svoja potrazivanja. Medutim, u Konveneiji se ipak ureduju neki posebni oblici ugo- vora 0 prodaji. Tako je tlanom 3 Konvencije izritito uredeno da se smatra ugovorom o prodaji i ugovor o isporuci robe koja treba da se izradi ili proizvede, osim ako je strana (kupac) koja je robu naruéila preuzela obavezu da isprugi bitan deo materijala potrebnog za tu izradu ili proizvodnju. Potencijalni problem predstavija i kombino- vana prodaja roba i usluga. U odredbama él. 3 i ovakav oblik prodaje kvalifikuje se kao ugovor o prodaji, osim ako se preteZni deo obaveza strane koja isporuéuje robu (prodavac) sastoji u izvravanju nekog rada, ili u pruzanju nekih usluga. Konvencija ne ureduje pojam robe, ali se u él. 2 Konvencije iaritito ureduje da se odredbe Konvencije ne prinenjuju na prodaju hartija od vrednosti i novea, brodova, glisera vazduhoplova i elek- trigne energije. Sa stanovi8ta tumagenja pojma robe, pravne posledice ‘ovog élana nisu sasvim jasne. Prema odredbama dl. 2-105(1) Jednoo- braznog trgovatkog zakonika, hartije od vrednosti i novac se tretiraju kao pravo, a ne stvar, te se sledstveno tome na njih ne odnose odredbe Zakonika 0 prodaji robe. Odredbe &l. 2 Konvencije mogu se tako tumaéiti da ukljuéuju i prodaju drugih prava, ne samo nave- denih. Osim toga, brodovi bi se mogli tretirati i kao nepokretna stvar, te po tom osnovu pravni promet brodava ne bi bio regulisan odred- bama Konveneije. Pored ovog argumenta, kojem se moze prigovoriti da je pomalo ,nategnut”, moze se tvrditi da je svaki brod - kao i vazduhoplov — registrovan u odredenoj zemlji, a njegov promet podloZan imperativnim propisima te zemlje. Mogu se navesti i drugi rimeri koji ukazuju da odredivanje pojma robe od strane Konvencije nije ‘otklonilo sve nedoumice u primeni Konvencije na konkretni pravni posao. Na drugoj strani, u Glanu 2 Konvencije izritito je iskljuéena primena Konveneije na prodaju robe kupliene za litnu i porodics upotrebu ili za potrebe domacinstva, tako da se odredbe Konven ne sukobljavaju sa nacionalnim propisima kojima se ureduje 2aitita potrofaéa, a koji su po pravilu imperativne prirode, Verovatno iz. istih razloga ~ imperativnog karaktera nacionainih propisa, Konvencija se ne primenjuje ni na prodaju robe na javnoj licitaciji di u sluéaju zaplene ili nekog drugog sudskog postupka. Pored toga, u a. 5 Konveneije ureduje se da se Konvencija ne primenjuje na odgovornost prodavea za smrt ili telesne povrede koje bi roba prouzrokovala bilo kom lieu. Sledeée ogranitenje u primeni Konvecije jeste Ginjenica da Kon- vencija ureduje samo pojedina, ne sva pitanja koja se javaljaju kod ugovora o medunarodnoj prodaji. Prema odredbama él. 4, u Konven-MEBUAROONA PRODAIA ROBE 4s ciji se ureduje samo ,zakljuéenje uogvora o prodaji i prava i obaveze prodavca i kupca koja proistitu iz takvog ugovora”. Konvencija se ne primenjuje na punovaénost ugovora, kao i dejstva koja bi ugovor ‘mogao imati na svojinu prodate robe, ukljuéujudi prava i obaveze trede strane u vezi sa ugovorom. Odredba Konvencije za koju se moke otekivati da de najéeSée biti razlidito tumagena i osporavana u sudskoj praksi, jeste upravo odredba dl. 4, kojom se ureduje da se odredbe Konvencije ne primenjuju na pitanje punovagnosti ugovora. ‘Ovom se odredbom hteo izbeti sukob Konvencije sa imperativnim odredbama nacionalnih zakonodavstava kojima se regulie pitanje Punovainosti, a istorijat izrade Konvencije ukazuje da se Konvencija ne primenjuje na pitanje prevare, prinude, nezakonitosti i greike kod zakjuéenja ugovora. Medu pravnim piscima sporno je da li se Kon- vencija primenjuje i na pitanje nesvesnog zakijuéenja ugovora, poito- vanja dobrih obi¢aja, ili nesavesnog ponaSanja kod zakljugenja, kao i na ugovorne odredbe kojima se ugovorna strana odrite prava da tui drugu stranu i drugih prava koja proizilaze iz garantovanja odredenih svojstava robe. Jedan je francuski pisac oti8ao tako daleko, da smatra da francuske odredbe 0 vigoj sili ureduju i pitanje punovainosti ugovora: pristup koji bi, dosledno izveden, doveo do zamene odredbi Konvencije sa francuskim materijalnim pravom. OPSTE ODREDBE KONVENCIJE Clanovi 7-13 sadrie opite principe na kojima se Konvencija zasniva. U ovim se élanovima ureduju nagela koja treba primeniti u tumagenju Konvencije i popunjavanju pravnih praznina u njenim odredbama (él. 7); tumati ugovor 0 medunarodnoj prodaji (él. 9); definige sedigte ugovornih strana i pojam pismenog (él. 10 i 13): ureduje nagin dokazivanja zakljuenja ugovora 0 prodaj i rezerve koje se mogu izraziti u pogledu forme ugovora (él. 11 i 12). Osnovni cilj Hana 7 Konveneije jeste da pomogne u tumagenju odredaba same Konveneije, dok je osnovni cilj él. 8 i 9 da pomognu u tumagenju ugovornih odredbi; an 8. ureduje tumatenje izjava i drugih pona- Sanja ugovornih strana, dok @. 9 ureduje primenu obitaja na ug vorne odredbe. Odredbe él. 10, u kojem se ureduje situacija u kojoj Jedna ili obe ugovorne strane imaju vige sedista, prethodno su anali irane. Na prvi pogled, @l. 7(1) Konvencije, izgleda kao zbir ,pobotnih trivijalnosti”, bez ikakvog analitiékog konteksta. Medutim, ‘njegov je cilj da obezbedi nekoliko ogranitenja u tumatenju Konvencije od strane nacionalih sudova, sprefavajuéi ih na taj nagin da putem ogreSnog tumagenja Konvencije na spor nastao iz ugovora o medu- narodnoj prodaji, zapravo primenjuju ne Konvenciju, veé nacionalno48, cuwa pravo. Stoga u tumaéenju odredbi Konvencije, kao Sto je odredba 0 sfazumnom vremenu”, sudovi su obavezni da imaju u vidu medu- narodni karakter Konvencije i da izraz yrazumno vreme” tumage u skladu sa relevantnom medunarodnom poslovnom praksom, a ne sa nacionalnim izvorima. Medunarodni karakter Konvencije dodatno je naglaSen potrebom da se ,obezbedi jednoobraznost njene primene”. Time se Yelelo postiéi da’ se odluke stranih sudova u vezi sa pri- menom Konvencije smatraju ubedljivijim od odluka nacionalnih su- dova u sporovima iz unutrainje prodaje. Prethodno reteno odnosi se ina pravilo 0 savesnom postupanju. Naime, iako je obaveza savesnog postupanja prilikom zakljuéenja i ispunjenja ugovora regulisana u najveéem broju nacionalnih zakonodavstava, ukljuéujuéi i él. 1-203 Jednoobraznog trgovatkog zakonika, i. 7(1) Konvencije ureduje obavezu savesnog postupanja samo u tumagenju Konvencije, ne i u ‘tumagenju ugovora od strane suda. Isti je pristup zauzet i u st. 2 istog élana, u kojem se pravne Praznine u vezi sa pitanjima uredenim Konvencijom popunjavajt: prema opitim nagelima na kojima se Konvencija zasniva, ili u od- sustvu tih nagela, prema pravu merodavnom na osnovu primene pravila medunarodnog privatnog prava. Ova se odredbe svakako razlikuju od reSenja usvojenog u Jednoobraznom zakoniku, prema kojem se pravne praznine popunjavaju u skladu sa optim pravnim principima usvojenim u ameritkom pravu. Najveéu opasnost u jed- noobraznom tumagenju i primeni Konvencije jeste moguénost di nacionalni sudovi otkriju mnogo ypravnih praznina” na koje se ,opéti principi” na Kojima se zasniva Konvencija ne mogu primeniti, te da na te praznine primene opste principe na kojima se zasnivaju njihova nacionalna zakonodavstva. U danu 8 Konvencije ureduje se nagin tumagenja ugovornih odredbi, Ovim se tlanom uspostavija trostruka hijerarhija u tuma- %enju: 1) ukoliko izmedu ugovornih strana nema nesaglasnosti u pogledu tumaéenja ugovora, ugovorne odredbe tumatiée se u skladu sa njihovom voljom i namerom; 2) u sluéaju da izmedu ugovornih strana nema saglasnosti, izjave i druga ponaSanja jedne strane tu- magiée se u skladu sa njenom namerom, ako je druga ugovorna strana znala tu nameru ili joj ta namera nije mogla biti nepoznata; 3) prema odredbama dl. 8(2) Konvencije, ukoliko ugovorne strane ni svesne medusobnih razlika u tumaéenju ugovora, izjave i druga ponaSanja svake strane tumati¢e se onako kako bi ih razumno lice istih svojstava kao i druga strana shvatilo u tim okolnostima, Jedan od problema koji se javija u primeni ove odredbe jeste Sto standard razumnog lica nije ureden Konvencijom, niti je, poznat u civil law zemijama. U skladu sa odredbama &. 8(3) Konvencije,_prilikom utvrdivanja namere jedne strane ili shvatanja koje bi imalo razumnoVEDURAROONA PRODAA ROME 47 lice, vodiée se raéuna o bitnim okonostima sluéaja, ukljuéujudi nji- hove pregovore, praksu koje su medusobno uspostavile, obiaje i svako docnije ponafanje ugovornih strana. Saglasno odredbama él. 9(1) Konveneije, ugovorne strane su vezane ,bilo kojim obigajima na koje su pristale, kao i praksom uspostavijenom izmedu njih’. Istorijat izrade Konvencije ukazuje da se ova odredba odnosi samo na iarifit pristanak na upotrebu odre- denih obigaja, iako se ovaj pristanak ne mora dati samo u pismenoj formi. Osim toga, izraz ,bilo kojim obiéajima”, ukazuje da su strane vezane ne samo medunarodnim, ve¢ i lokalnim obigajima na koje su pristale. U ovom se smislu obiéaji imaju smatrati sastavnim delom ugovora, ali ne i merodavnim pravom za ugovor. Medutim, poSto 2. 6 Konvencije doputa da ugovor o medunarodnoj prodaji_ sadrai Cinkorporirane) odredbe Konvencije, u tumagenju ovih odredbi usa- glagena obigajna praksa ima jaéu pravnu snagu od Konvencije, u slugaju da se kao merodavno pravo na ugovor primenjuje Konvencij Jedini izuzetak od ovog pravila jeste poslednja reéenica él. 12, koja se Primenjuje samo ako jedna od ugovornih strana ima sedifte u dréavi ugovornici koja je izrazila rezervu u skladu sa a. 96 Konvencije. U skladu sa izraZenom rezervom, koja ima snagu ,imperativne norme”, koja se ne moze izmeniti ugovornim odredbama, ugovor se mora zakljutiti u pismenoj formi, ukoliko je tako predvideno nacionalnim pravom dréave ugovornice. Precutna primena obigaja u tumagenju ugovornih odredbi ure- dena je u a. 9(2) Konvencije, Na insistiranje zemalja u razvoju i socijalisitkih zemalja, precutna primena obiéaja znatno je ogra- nigena. Smatra se da su ugovorne strane precutno podvrgle svoj ugovor ili njegovo zakljutenje obigaju koji im je bio poznat ili morao biti poznat i Koji je Siroko poznat u medunarodnoj trgovini (dakle, ne { lokalni obiéaji) 1 ,redovno ga poStuju ugovorne strane u ugovorima iste viste u odnosnoj trgovaékoj struci”. Ovim je ogranigenjima otezan polotaj strane koja je duna da dokade da je druga strana precutno pristala na primenit odredenih medunarodnih obigaja u odnosnoj struci. Prema odredbama él, 11 Konveneije, ugovor o prodaji proizvodi pravno dejstvo i kada je zakijugen u usmenoj formi, i moze se dokazivati na bilo koji natin; ova se odredba Beéke konvencije ike sne od strane zemalja common law zemalja koja ureduje pitanje prevare kod zakljuéenja ugovora. Od opsteg pravila u pogledu forme ugovora predvida se izuzetak. U skladu sa 2. 12, a w veri sa el. 96 Konvencije, dréava ugovornica ‘moie izraziti rezervu na él, 12 i na pitanje forme ugovora primeniti imperativno nacionalno zakonodavstvo: ,kada bilo koja od ugovornih strana ima svoje sedi8te na teritoriji drave tigovornice”. Najvedi48. oun Po njegovom raspadu, Ruska Federacija, Ukrajina i Belorusija, prilikom izraZavanja namere da primenjuju Konvenciju, takode su izrazile rezerve na él 12, rezerva se mode izjaviti u bilo koje vreme. $ obzirom na to da Sjedinjene Drzave nisu izrazile rezervu na &l. 12, odredbe él. 2-201 Jednoobraznog zakonika (zahtevi u pogledu forme i pitanje prevare kod zaldjuéenja ugovora) neée se primeniti na ugovore o prodaji za koje je Konvencija merodavno pravo. ‘Ukoliko je dréava ugovornica izrazila rezervu u skladu sa &l. 12 i 96 Konvencije, ugovorne strane ne mogu ugovoriti drugatije. Treba, medutim, imati u vidu da koriéenje teleksa ili telegrama ispunjava zahteve 2a pismenom formom utvrdene u &. 13 Konvencije, i to nezavisno od pravne kvalifikacije ovih oblika komuniciranja u nacio- nalnom zakonodavstvu. ZAKLJUCENJE UGOVORA Odredbe o zakijuéenju ugovora (él. 14-24) nalaze se u zasebnom, drugom delu Konveneije. Saglasno odredbama él. 92, dréave ugovor- nice mogu u trenutku ratifikacije izraziti rezervu na primenu drugog dela Konvencije: time se na simboli‘an naéin izrazava istorijski kon- tinuitet u naporima za unifikaciju medunarodnog trgovaékog prava, 5 obzirom da je razlika izmedu prava i obaveza ugovornih stana sa jedne strane, i pravila 0 zakljuéenju ugovora 0 medunarodnoj prodaji sa druge strane, uvaiavana iu radu na Hakim jednoobraznim zakonima. U praksi, izrazavanje rezervi na primenu drugog dela Konvencije ne treba otekivati, s obzirom na to da je najvedi broj drava koji je (svojevremeno) ratifikovao Ha8ki jednoobrazni zakon 0 medunarodnoj prodaji telesnih pokretnih stvari, ratifikovao i HaSki zakon o zakijuéenju ugovora 0 medunarodnoj prodaji. Tako svaki ameritki student prve godine prava sluSa o .ponudi, prihvatu ponude i konsideraciji", ova tri elementa nisu uvek prisutna u drugim pravnim sistemima. Zemlje sa civil law tradicijom naglasak stavijaju na proces pregovaranja, dok im je institut konsideracije (consideration) nepoznat.* Ovaj se zakljuéak moe potvrditi analizom najveceg broja zakljuéenih ugovora o medunarodnoj prodaji i rele- vantne sudske prakse. Analiza sudskih sluéaja u Kojima se javija 5 Najopstie refeno, pod konsideracijom se podrazumeva razlog, moti, cilj (causa) zakljudenja ugovora. Prema ove} doktrin, igjava volje jedne strane pravno je obavezt Juda, samo ako postoji tzajamnost éavanja (injenja ili propuitanja) neGega Sto u pravt ‘ima ‘vrednost, To mode biti kako materjlna, tako { nematerjalna stvar (na primer, ‘tzdréavanje od poroks, vidi infra). Pri tom, jednakost uzajamnog davanja nije uslov Punovainosti zakijudenog ugovora (prim prev.)pitanje konsidracija, jasno pokazuje da se ovo pitanje retko javija kod trgovatkih poslova: najée8ée se radi o ujacima koji pokuSavaju neéake da odvrate od pusenja. Stoga ne bi trebalo da predstavija izne- nadenje Sto se u Beékoj konvenciji postojanje konsideracije ne za- hteva kao uslov za zakljuéenje ugovora. Kao ito smo prethodno napomenuli, zahtev za postojanje pis- mene forme u ameriim propisima koji ureduju Sta se smatra pre- varom kod zakljuéenja ugovora nisu merodavni kod medunarodnih ugovora na koje se primenjuje Konvencija, osim ako jedna ugovorna strana ima svoje sedite na teritoriji dréave ugovornice koja je izrazila rezervu, u skladu sa lanom 96, Konveneije. Drugi deo Konvencije prvenstveno ureduje pitanje .ponude” (Ql 14-17) i pribvata ponude (#1. 18-22). Prema odredbama él. 23 Konvencije, ugovor se smata zakljuéenim: ju trenutku prihvatanja ponude, u skladu sa odredbama Konvencije”. Za zakljuéenje ugovora, dakle, ne zahteva se niti pismena forma, niti postojanje konsideracije. Sta se smatra ponudom blige je regulisano él. 14 Konveneije. Za ostojanje ponude utvrduju se tri uslova: prvo, ponuda mora biti »predlog za zaldjuenje ugovora”, Sto je samorazumljiva odredba; drugo, predlog mora da ukazuje na ,nameru ponudioca da se oba- vele uw sluéaju prihvatanja’, Sime se ukazuje na razliku izmedu ponude i predloga upuéenog neodredenom broju lica putem kata- lo8ke prodaje ili reklamiranja. Ova je razlika blize razradena u st. 2 istog lana, u kojem je uredeno da se predlog upuéen neodredenom broju lica ima smatrati pozivom da se utini ponuda, ,izuzev ako lice koje éini takav predlog jasno ukaze na suprotno”; treée, predlog mora biti ,dovolino odreden®. Smatra se da je predlog dovoljno odred ako oznatava robu i izritito ili preéutno utvrduje koliginu i cenu, sadii elemente za njihovo utvrdivanje. Navedeni se elementi smatraju neophodnom sadréinom svake ponude, iako kriterjjumi na osnova ojih se utvrduje postojanje ova tri elementa mogu ponekad biti dvosmisleni, Tako se predlog smatra dovoljno odredenim, ako je roba « Autor aludiraju na odluku suda u sludaju Hamer v. Sidway (Court of Appeals of New York, 1891, 124 NZ. $38, 27 N-E, 256), U savedenom slutaju wjakje,u prsustvu svedoka, obeéao neéaku da ée mu platt 5.000 $ ukoliko se do sticanja punoletstva, U. ddo 21 godine, odrekne puienja, piéa i kocke. Neéak je ove uslove u porpunosti 'spoStovao, ali obroéna isplata obeéanog iznosa (0 kojem su se ujak i neGak naknadno sporazumeli) nikada nije pote, zato So je wk u meduvremenu timo. Neéak je svoje potrativanje prijavio ostavinskom sudu, ali je sud odbio zahtev necaka, uprkos pismu koe je nedrosmisleno pokazvlo atom namens da pogodno’veme™ pla lugovanu sumu zajedno sa kamatom, sa obraalogenjem da 1 navedenom sluaju nije postojlo protivdavanje, te se stoga izjava vole ujaka ima smateadl pravno neobavert- juéom. Medutim, drugostepeni sud je wvatio zahtev neéaka, sa obrazlofenjem da se ‘vom sludaju odricanje od poroka ima smatrat valjanim protivdavanjem ~ konsiderack jom (prim prev.)50 yoznaéena’”, iz Zega se mode izvudi zakljuéak da roba koja se nudi na prodaju ne mora biti blige opisana. Isto tako, predlog se smatra dovolino odredenim ako ,izriito ili preéutno utvrduje koliéinu i cenu, ili sadrii elemente za njihovo utvrdivanje”. Iz ove odredbe nije sasvim jasno da li u sluéaju da predlog ne sadrdi ove clemente, treba preduzeti dodatna ispitivanja u cilju njihovog utvrdivanja. Gini se da je ova odredba restriktivnije postavijena, u poredenju sa odredbama Jednoobraznog zakonika o ugovorima u kojima cena nije utvrdena (él. 2-305). Cinjenica da mnoge civil law zemlje ne poznaju ovakvu vrstu ugovora, ide u prilog restriktivnom tumagenju 4. 14() Konvencije. U razmatranju ovog pitanja moZda nam mogu pomodi i odredbe él. 55 Konvenicije, ali je problem u tome Sto se ove odredbe primenjuju tek ,kada je ugovor valjano zakljuéen”, Sto svakako pretpostavlja i postojanje pravno valjane ponude. U svakom sluéaju, treba istaci da je je jezik na kojem je pisana Konvencija, posebno odredbe o ponudi, dovoljno elastifan da obuhvata i ugovore sa promenijivom cenom. Tako se predlog u pogledu cene smatra dovolino odredenim, ukoliko se cena odreduje na osnovu indexa ili Kklizne skale koja é¢ se utvrditi u ugovory, ili ako je u predlogu navedeno da ée cena biti odredena od strane tre¢eg lica. U slutaju da se cena odreduje od strane treéeg lica, misljenja smo da je u slugaju spora kupac obavezan da plati najnigu cenu koju je prodavac u trenutku zakljuéenja ugovora naplativao za takvu robu u odnosnoj trgovatkoj struci, prodatu pod slignim okolnostima (lowest price clo- use). Prema odredbama él. 55 Konvencije, ukoliko je ugovor valjano zakijugen, a cena 2a prodatu robu nije u ugovoru ni izrigito ni precutno odredena, nit u njemu ima odredbi na osnovu kojih bi se cena mogla utvrditi, smatrace se, ako nije suprotno navedeno, da su strane ,preéutno” pristale na cenu koja se u trenutku ,zakljuéenja” ugovora redovno napladivala u odnosnoj tgovatkoj struci za takvu robu prodatu pod sliénim okolnostima. Problem utvrdivanja kolitine robe, kada kolitina u predlogu iztitito ili precutno odredena, ne bi trebalo da prouzrokuje ozbiljne teikoée, s obzirom da u samom ugovory nakon njegovog zakljuéeni po pravilu, postoje odredbe na osnovu kojih se mote utvrditi koligina robe. Kada je ret o vrsti robe kao elementu ponude (uporedi a. 2-311 Jednoobraznog zakonika), tini se da klauzula koja ovlaséuje bilo prodavca bilo kupca da kasnije blize odredi pojedinosti u odnosu na asortiman robe, zadovoljava uslove za punovaznost ponude utvr- ji. Dodue, u Konveneiji se ureduje da ponuda mor da sadrti ,indicije o visti robe", odnosno da ponuda mora bi sdovoljno odredena”, ali se u &. 14(1) ne ureduje i da roba mora bi u potpunosti odredena. Stoga Klauzula o visti robe kojom se ovla’- éuje kupac ili prodavac na docniji izbor robe iz odredenog asortimanaMEDUNAROONA PRODALA ROME 51 ispunjava zahteve utvrdene za punovainost ponude, ukoliko sadréi indicije 0 vrsti robe iz odredenog asortimana. injenica da u Konvenciji punovaznost zakijuéenja ugovora nije uslovijena postojanjem konsideracije, ima za posledicu da se tradi- cionalna common law analiza o opozivosti jo neprihvaéene ponude neée primenjivati na ugovore za koje je Konvencija merodavno pravo. Prema tradicionalnom common law shvatanju, ponuda se moze slo- bodno opozvati pre isteka roka 2a koji je data, osim ukoliko ne postoji saglasnost, podrZana konsideracijom, da se ponuda drii otvo- Tenom (npr. opeija). Nasuprot tome, u nematkom pravu ponuda je neopoziva, osim ukoliko ponudilac u ponudi nije naznatio drugaéije. Balansirajudi izmedu ove dve suprotne pravne tradicije, u Konveneiji nije prihvaéeno ni jedno od navedenih pravila o obaveznosti ponude. U skladu sa dl. 16 Konvencije, ponuda je opoziva, osim ako je u njoj »naznateno” drugatije. Ovo je pravilo sliéno pravilu 0 ,évrstoj ponudi", uredenoj u él. 2-205 Jednoobraznog zakonika, ali se od njega razlikuje po nedostatku zahteva za potpisivanjem neopozive ponude. Prema odredbama navedenog élana Konvencije, ponuda postaje neopoziva na osnovu izritite izjave ponudioca, ili ako je ponudeni razumno verovao da je ponuda neopoziva (promissory ‘estoppel jaSe ponovo?).? Davalac ponude moze naznatiti da je ponuda neopoziva, ,bilo time Sto je odreden rok za njeno prihvatanje ili na drugi natin”. Dok se prvi deo navedenog pravila Gini jasnim, nije sasvim jasno 8a se u ovom pravilu podrazumeva pod ,drugim nadinom”. Na primer, da li to ukljuéuje i naznaku da ponuda prestaje po isteku naznaéenog vremena? Ovakva naznaka ne mora obavezno da implicira da se ponudilac odrekao prava da povuée ponudu i pre isteka naznaéenog perioda, ali se delegati na Diplomatskoj konferen- ciji nisu mogli saglasiti oko tumavenja ove odredbe. Smatramo da je pravilo utvrdeno u &. 16(2) Konvencije razumnom verovanju Primaoca ponude da je ponuda neopoziva slitno kriterijumima us- tanovijenim u ameritkoj sudskoj praksi i u él. 87 druge Zbirke propisa i komentara 0 ugovorima (Second Restatement Contract) U @lanu 18 Konvencije ,prihvat ponude” je definisan kao izjava, nili drugo ponadanje” ponudenog koje ,ukazuje na njegovu saglasnost sa ponudom”. Cutanje, samo po sebi, ne znati prihvat ponude, iako 7 Pod institutom promissory estoppel podrazumeva se pravilo prema kojem je iajava woe jednog lca (tuenog), 2a koju je to lice moglo ili moralo razumno ofekivati dda Ce podsiati odvedeno Zinjenje ill propuitanje drugog lca, kome je igava upuéena (urioea), pravo obavezujuéa, ukoiko je to jedini natin da se izbegne povreda naéela ravednosti. Za nastupanje promissory estoppel neophodno Je pestojanje tt kumula 'Svna usiova: 1) jasna i nedvosmislena izjava tuienog: 2) eazumno oslanjanje tutioca ra obetanje sadréano u izjavi voll; 3) nastupanje Kete na strani nifioca, prowzroko- vane povredom abeéanja sadr2anog « izjavi volje.82 cua pregovori i ustanovijena praksa izmedu ugovornih strana mogu biti posredni indikator da dugo éntanje, praéeno %injenjem ponudenog lusmerenog na ispunjavanje ugovora, predstavija prihvat ponude. ‘Tako jeu slutaju Filanto v. Chilewich International Corp,, (789 F.Supp. 1229 S.D.N.Y. 1992) - prvom sluéaju pred ameritkim sudo- vima koji se odnosio na primenu odredbi Beke konvencije - sud, na ‘osnovu prethodne prakse izmedu ugovornih strana, ukluéujui i praksu razmene nacrta ugovora, zauzeo stanoviste da se dugo cutanje jedne strane u vezi sa nacrtom ugovora dostavljenom od druge strane = praéeno posiljkom i prihvatom robe od strane ponudenog ~ ima kvalifikovati kao prihvat ponude i zakljutenje pismenog ugovora, u smislu odredbi Saveznog zakona o arbitrati. U al, 18(2) Konvencije uredeno je kada prihvat ponude proizvodi dejstvo. Pravilo utvrdeno u Konvenciji razlikuje se od pravila koje se primenjuje u common law zemljama, prema kojem prihvat proizvodi dejstvo u trenutku slanja izjave o saglasnosti. Pravna posledica ovog pravila jeste da od trenutka slanja izjave ponudilac ne mo%e opozvati ponudu, dok rizik za gubitak ili zadocnjenje u prijemu prihvata prelazi sa ponudenog na ponudioca (tzv. teorija slanja, ili pravilo »po8tanskog sanduéeta”). Prema odredbama &. 18(2) Konvencije, Ponuda se smatra prihvaéenom u trenutku kada izjava o saglasnosti stigne ponudiocu. Sledstveno tome, rizik 2a gubitak ili zadocnjenje u prijemu ostaje na strani ponudenog, sve dok ponudilac nije primio izjavu o saglasnosti. Ovo pravilo upuéuje da ée ponudeni morati da proveri da li je ponudilac primio izjavu o prihvatu, Kada je ret 0 pravu na opoziv ponude, prema odredbama élana 16(1) Konvencije, ponudilac ima pravo da opozove ponudu ne do trenutka prijema izjave o prihvatu, veé - kao i u common law zemaljama ~ do trenutka slanja izjave o prihvatu. Na drugoj strani, ponudeni ima pravo da fopozove svoj prihvat do trenutka prijema izjave o saglasnosti od strane ponudioca. Ovo ima za posledicu da slanje izjave o saglasnos na primer postom, omoguéava ponudenom da u narednih nekoliko dana opozove prihvat ponude, slanjem odgovarajuéeg obavestenja telexom ili faxom. ako se u odredbama él. 18(1) Konvencije ureduje da se ponuda mote prihvatiti i Einjenjem druge strane, a ne samo izjavom, da treéi stav istog dlana ukazuje da u uobifajnim slugajevima ponu- deni mora da obavesti ponudioca o svom nastupajuéem injenju koje se ima smatrati prihvatom ponude, Naime, prema odredbama st.3 @ana 18, prihvat ponude &injenjem druge strane mogué je samo na osnovu saddine ponude, prethodne prakse izmedu ugovornih strana, ili obiaja. Ukoliko je dozvoljen prihvat ponude dinjenjem, kao 8to je sluéaj sa prijemom isporuke bez davanja prethodne izjave 0 prihvatuMEDUNARODNA PRODWA ROBE 53 ponude, ugovor se se ima smatati zakijutenim u trenutku slanja robe, re nego u trenutku njenog prijema od druge strane. Napomenimo da izjava o prihvatu mode stiéi do ponudioca i preko trecih lica, npr. banke, prevozioca, itd. Pristup Konvencije u pogledu saglasnosti ponude i prihvata ponu- de (battle of the forms) bitno se razlikuje od odredbi Jednoobraznog zakonika, ali je sligan analizi poznatoj u common law pod nazivom simidz ogledala”, Prema odredbama él. 19 Konvencije, neée se sma- trati prihvatom ponude izjava o saglasnosti koja u bitnim elementima ‘odstupa od ponude; takva e se izjava kvalifikovati kao nova ponuda, upuéena prvobitom ponudiocu. U skladu sa é. 17 Konvencije, ponuda, ak i kada je neopoziva, prestaje da vati kada izjava o njenom odbijanju stigne ponudiocu. Napomenimo da je u prethodno pominjanom sluéaju Filanto, éutanje jedne strane (prvobitnog ponu- dioca) na kontra ponudu dostavijenu od druge strane sud, na osnovu prethodne prakse ustanovijene izmedu ugovornih strana, kvalifikovao kao zakljudenje ugovora o prodaji. Treba istaci Ginjenicu da u najvecem broju slutajeva ugovorne strane, na osnovu prihvata ponude, pristupaju ispunjenju preuzetih obaveza, uprkos tome Sto prihvat ponude nije praéen zakljuéenjem pismenog ugovora u kojem bi se precizno uredila medusobna prava i obaveze. Kada je roba poslata od strane prodavca, preuzeta i plaéena od strane kupca, nema sumnje da se ponaSanje obe strane moze kvalifikovati kao ispunjenje obaveza iz ugovora o prodaji, ali, koji su uslovi pod Kojima se odvija ova prodaja? Isto se pitanje moze ostaviti i na drugi nadin, Da li se slanje robe moze kvalifikovati kao nispunjenje” obaveze od strane prodavea koji je pristao na uslove utvrdene u kupéevoj porudébini? Ili, da li se preuzimanje i plaéanje robe od strane kupca mote kvalifikovati kao ispunjavanje uslova utvrdenih u prodavéevoj profakturi? Prema pravilu koje je prihvaéeno 1 common law, u ovakvim slugajevima ugovor se ispunjava u skladu sa uslovima uwvrdenim u poslednjoj ponudi, s obzirom da se posied- nja ponuda (po pravilu, ponuda prodavca) kvalifikuje kao kontra Ponuda, upucena od strane lica kome je poslata prvobitna ponuda. Ovo se pravilo naziva pravilo ,poslednje izjave” (the last shot princi- le), i pribvadeno je i u &l. 17, 18(3) i 19 Betke konvencije. Sve u svemu, moze se zakljuditi da Betka konvencija, u poredenju sa Jednoobraznim trgovatkim zakonikom, suZava autonomiju ugo- vornih strana kod zakljutenja ugovora, s obzirom na to da ne dopusta zakljutenje ugovora u kojem cenu, u trenutku zakljuéenja, nije moguée odrediti; progiruje koncept ,neopozive ponude”; i pri- hhvata pravilo ,poslednje izjave” kod prihvata ponude.54 uvan OBAVEZE PRODAVCA. Prema odredbama @. 30 Konvencije, prodavac je duZan da is- poruéi robu, preda dokumenta koja se na robu odnose i prenese na kupca ,svojinu na robi”. Osim toga, prodavac je duéan da isporugi robu saobraznu ugovoru u pogledu kvaliteta i koligine, i bez. pravnih nedostataka. Na neke od navedenih prodavéevih obaveza primenjuju se odred- be merodavnog nacionalnog prava, s obzirom na to da je u él. 4 Konveneije naznaéeno da Konvencija ,ne ureduje” pitanje ,prelaska ‘svojine na robi koja je predmet kupoprodaje”, Merodavno nacionalno pravo, dakle, odreduije da li je ,svojina” na robi presla sa prodavca na kupca u trenutku ,zakljuenja” ugovora; nakon slanja robe ili u nekom drugom momentu; da li se za prelaz svojine zahteva isprava 0 svojini; i da li prodavac moke zadrZati svojinu na robi kao sredstvo obezbedenja, ukoliko kupac ne ispunjava svoje ugovorne obaveze, pre svega obaveru plaéanja kupoprodajne cene. ‘Koncept ,isporuke”, u Konvenciji priligno je ogranigen i odnosi se samo na prenos robe koja se nalazi u fizikom posedu, ili prenos Kontrole nad robom koja se ne nalazi u fizitkom posedu. Zakono- davac nije izgradio celokupan, integralni, koncept isporuke koji bi ukljudio sledeca pitanja: fizitko slanje robe, prelazak rizika za sluéa- jnu propast sivari, prelazak svojine, odgovornost za cenu i moguénost naturalnog izvrSenja ugovora, kao Sto je uredeno u pojedinim nacion- alnim zakonodavstvima. Umesto toga, u Konvenciji su, kao i u Jednoobraznom zakoniku, neka od ovih pitanja posebno obradena. U pogledu mesta isporuke, u él. 31 Konvencije, posredno ili nepostedno, razlikuju se éctiri razlitite situa: (1) prodavac je, u skladu sa obavezom utvrdenom t ugovoru 0 ji, obavezan da robu isporugi u odredenom mestu. Prodavac mote biti obavezan da robu isporuéi u mestu u Kojem kupac ima sedi8te ili poslovne prostorije, ili u bilo kom drugom mestu koje je u ugovoru utvrdeno kao mesto isporuke. Treba imati ut vidu da obaveza prodavaca na isporuku robe u ovakvim slutajevima nije explicite uredena u Konveneiji, s obzirom da se na ovu situaciju ne primenjuju odredbe a. 31 i da su u tumaéenju obaveze isporuke u ovom sluéaju prvenstveno merodavne ugovorne odredbe. U svakom sluéaju, roba mora biti saobrazna ugovoru u trenutku isporuke, osim ukoliko nisu nastupili uslovi koji se kvalifikuju kao vida sila (force majeure), utvideni u dl, 79 i 69 Konvencije; (2) ako, u skladu sa odredbama ugovora 0 prodaji, roba treba da se preveze, mestom isporuke smatraée se mesto kojem je prodavac duzan da robu preda prvom prevoriocu u cilju dostavijanja kupeu. Miiljenja smo da se, u smislu odredbi &. 31(a) Konvencije, pod[MEDUNAROONA PAODAIA ROBE 55 »prvim prevoziocem”, ne podrazumeva kupac, vet samo nezavisno treée lice diju redovnu trgovatku delatnost gini prevoz robe. Nije, medutim, sasvim jasno da li se él. 31(a) moze ovako tumatiti samo kada su u ugovor unete odgovarajuée Klauzule, kao 3to su Klauzule FOB ili CIF, ili je ovakvo tumagenje moguée i implicite, npr. iz Ginjenice da se prodavac i roba nalaze u dréavi A, a kupac planira da tu robu preproda u drlavi B. Da bi se otklonili eventualni nespo- razumi, najbolje je u samom ugovoru utvrditi Sta se smatra prvim prevoziocem. Iz. prethodnog izlaganja otigledno je da obaveza is- poruke prodavea u ovom sluéaju zahteva i zakljutenje ugovora o prevozu sa trecim licem — prevoziocem. Pored toga, obaveza isporuke mote da obuhvati i obavezu prodavea da ,osigura robu” u prevozu, ili da dostavi kupcu sve raspolozive podatke koji su mu potrebni da bi mogao osigurati robu (él. 32(3)). Ako prodavac, u skladu sa odredbama ugovora i Konvencije preda robu prevoziocu, a roba nije jasno identifikovana kao roba namenjena 2a izvrSenje ugovora”, bilo obeleZavanjem na samoj robi bilo u prevoznim dokumentima ili na drugi natin, obaveza isporuke obuhvata i obavezu prodavea da kupcu polalje obave8tenje 0 otpremi kojim se blize odreduje roba (#. 32(1)). Konaéno, ako je prodavac duzan da se stara 0 prevozu robe, obaveza isporuke obubvata i zakljuéenje svih ugovora koji su potrebni za prevoz do odredenog mesta, ,odredenim sredstvima koja su u datim okolnostima odgovarajuéa” i pod ,uslovima koji su uobigajeni za tu vrstu prevoza” (A. 32(3)); (3) ako se u sluéajevima na koje se ne odnose odredbe dl. 31(a), predmet ugovora individualno odredene stvari, ili stvari odredene po rodu koje treba izdvojiti iz odredene mase ili ih treba proizvesti ili izraditi, a u vreme zakljuéenja ugovora strane su znale da je roba u odredenom mestu ili je treba izraditi ili proizvesti u odredenom mestu, pod isporukom se podrazumeva obaveza prodavea da robu stavi na raspolaganje na tom mestu (él. 31(b)); ) w svim drugim sluéajevima u kojima obaveza isporuke ne obuhvata obaveztt prevoza robe, prodavac je duzan da robu stavi na raspolaganje kuped u mestu u Kojem je prodavac u trenutku zak- Ijudenja ugovora imao svoje sedigte, ukoliko nije drugatije ugo- voreno. Iz. odredbi Konvencije nije sasvim jasno da li obaveza pro- davea na isporuku robe, u slugajevima pod (3) i (4), obuhvata i ‘obavezu prodavea da obavesti kupca gde se roba nalazi, U svakom sluéaju, ukoliko je u navedenim slutajevima roba poverena na éu- vanje treéem licu, prodavac je duéan da obavesti treée lice da dozvoli kupeu da preuzme robu Prema odredbama dl. 34 Konvencije, ako obaveza isporuke obuh- vata i obavezu prodavea da preda dokumenta koja se odnose na robu, on ih mora predati u vreme, na mestu i u obliku koji su56 uve predvideni ugovorom. Iz ove odredbe proizilazi da u sluéaju da je prodavac predao otecena ili nepotpuna dokumenta, pre nego Sto je na to bio duzan prema ugovornim odredbama, on mo%e do dana dospelosti predaje dokumenata i ispraviti njihove nedostatke, pri %emu je kupac duzan da primi takva dokumenta, ak i u sluéaju kada je prethodna predaja oSteéenih ili nepotpunih dokumenata prouzro- Kovala kupcu odredenu Stetu. Vreme isporuke bliée je odredeno u él. 33 Konvencije. Ako jeu ugovoru odreden datum isporuke, ili se datum isporuke mote utvrditi na osnovu ugovora, isporuka se ima izvrSiti tog datuma; ako je vremenski period odreden ili se moze odrediti na osnovu ugovora, 1 bilo koje vreme u okviru tog perioda; u svakom drugom slufaju, u »razumnom roku” posle zakljuéenja ugovora. U Konvenciji nije preci 2irano Sta se smatra ,razumnim rokom”, veé ée u odredivanju razum- nog roka presudni biti merodavni trgovatki obitaji. U svakom sluéaju, sfazumni rok’, utvrden u &. 33, spretava zahteve kupca za is- porukom, neposredno po zakljuéenju ugovora. U Konvenciji nisu uredene obaveze prodavea u vezi sa pribavlja- jem administrativnih dozvola ili odobrenja za uvor ili izvoz robe, veé je ovo pitanje prepu’teno ugovornim stranama ili merodavnim trgovatkim obiajima. U sluéaju da ovo pitanje nije uredeno niti u ugovoru niti u obigajima, sudovi imaju opreéna mislienja u pogledu op3tih pravila Konvencije koje treba primeniti na ovu situaciju. Clanom 33 Konvencije utvrduje se obaveza prodavca da isporuti robu w koligini, kvalitetu i vrsti koja je predvidena ugovorom, upak- ovanu ili zaitidenu na nagin predviden ugovorom. U regulisanju ove prodavéeve obaveze, Konvencija se ne oslanja niti na posebne kon- cepte ,jemstva” (warranty) i ,objektivne odgovornosti prodavea” (strict product liability) razvijenim u common law zemljama, niti na koncept skrivice” i ynemara” koji je razvijen ut civil law zemljama. Umesto toga, u Konvenciji je, jednostavno, prihvaéeno pravilo da je prodavac duzan da isporuéi robu u koligini, kvalitetu i vrsti koja je predvidena ugovorom. Ovakav pristup, po svojim je posledicama veoma sliéan pravilu o garaneijama u Jednoobraznom trgovatkom zakoniku, onako kako ga tumati profesor Dion Honold (John Honnold).. ‘Tako se u dl. 35(2)(a) i (4) Konvencije ureduje da roba mora bi podobna za svrhe za koje se uobigajeno koristi i mora biti uobiéajeno pakovana (slitno &. 2-314 Zakonika); u él. 35(2)(b) ureduje se da Toba mora biti podobna za naroditu svrhu koja je prodaveu izrigito precutno stavljena do znanja u vreme zakljuéenja ugovora (sliéno 2. 2-315 Zakonika); dok se u él. 35(2)(©) ureduje da roba mora da poseduje lvalitete koje je prodavac predotio kupcu u vidu uzorka ili modela (sliéno él, 2-313(1)(c) Zakonika). Treba, medutim, napome- nuti da prodavac ima navedene obaveze u pogledu isporuke, samoMEDUNAROONA PRODLIA ROBE _ 37 ako drugatije nije ugovoreno”, Sto znati da se ugovorom mogu ogranifiti obaveze prodavea w pogledu kvaliteta isporuéene robe ljuéenjem ili preinagenjem jemstva”, &. 2-316(2) Zako- nika). $ obzirom na to da Konvencija ureduje samo trgovatke ugo- vore 0 prodaji, u Konveneiji nisu predvidena nikakva ogranigenja u pogledu obaveze prodavea da isporuéi robu koja je podobna za svrhe za koje se roba uobitajeno koristi. Prema odredbama Jednoobraznog zakonika, ovo se pravilo primenjuje samo na trgovatke ugovore, ne i na ugovore o prodaji za liénu svrhu. Jedno od pitanja koje u Konveneiji nije uredeno, jeste da li se ,uobiéajena svtha” za koju se roba koristi odreduje prema sedi8tu prodavca ili kupca, u sluéaju da je juobigajena svrha” robe koja je predmet kupoprodaje u ovim ‘mestima razlitita. Prema jednom shvatanju, za odredivanje ,ttobi jene svthe” u ovim sluéajevima merodavno je sedi8te prodavca. Prema drugom shvatanju, razlitito shvatanje uobi’ajene svthe u seditu prodavea i kupca ukazuje da se ni jedan natin koriSéenja, sa stanovi8ta podrudja primene, ne moze smatrati medunarodnim; 5 toga se ni jedno kori8éenje robe ne moze kvalifikovati kao ,uobiéa- jeno”. Umesto toga, svako korigéenje robe koje se ne smatra’ uobia- jenim wu medunarodnoj trgovini, mora se analizirati sa stanovi8ta podobnosti za ,narotitu svrhu”, Prodavac je dun da isporuéi robu koja je podobna za narogitu svthu, samo ako je to kupac izritito ili preéutno stavio prodaveu do znanja ,u vreme ili pre zakljuéenja ugovora”, i kada se kupac razumno oslonio na struénost i prosudivanje prodavea. Iz. odredbi Konvencije proizilaci da kupac nije duéan da obavesti prodavea svom (razumnom) oslanjanju na njegovu struénost i prosudivanje, veé samo 0 korigéenju robe u naroditu svrhu. Sto je jo vaznije, kupac nije duzan da obavesti prodavca o teSko¢ama koje mogu da ga prate w pribavijanju robe za narotitu svrhu, a koje su mu eventualno poznate. Medutim, moze se oéckivati da ée sudovi (ameri¢ki, prim. prev.) otkloniti zloupotrebu ove pravne praznine primenom stan- darda ,razumnog oslanjanja”. U ovakvim sluéajevima nije jasno na joj strani leti teret dokazivanja, na strani prodavca, ili kupca. Prema odredbama &. 35(3) Konvencije, prodavac neée odgovarati za nesaobraznost robe u pogledu kvaliteta, ukoliko je kupac u vreme weakdjuéenja” ugovora znao za tu nesaobraznost, ili ,mu ona nije mogla biti nepoznata. Iz ovog proizilazi da je prodavac duéan da isporudi robu saobraznu ugovoru, ukoliko je kupac za nesaobraznost robe saznao u trenutku isporuke ili kontrole robe. Medu pravnim piscima iz civil law zemalja sa jedne strane i common law zemalja sa druge strane, ne postoji saglasnost u pogledu tumagenja nesaobraz- nosti robe koja kupcu nije mogla biti nepoznata”. Medu piscima iz common law zemalja dominia shvatanje da ovaj standard treba58 en subjektivno tumatiti, odnosno da se ovaj standard odnosi na stanje svesti kupca, pre nego na unapred odredeni skup injenica (construc- tive knowledge) koje su mu morale biti poznate. Odredbe él. 36(1) Konvencije ureduju da je prodavac odgovoran za svaki nedostatak saobraznosti koji je ,postojao u trenutku prelaska rizika na kupca’, Ovo ée pravilo kasnije biti detaljno obradeno, nas ovde zanima vremensko ogranitenje prodavéeve odgovornosti za nesaobraznu isporuku; drugim retima, do kog je trenutka prodavae odgovoran za nesaobraznost robe? Prilikom izrade Konvencije, neraz- vijene zemlje su zahtevale da se prodavéeva odgovomost za nesao- braznost protegne na ,razumno vreme”, po prelasku rizika na kupca, ali ova odredba nije uvrétena u Konvenciju. Umesto toga, &l. 36(2) upuéuje na ugovome odredbe i ukazuje na dugoroénu obavezu prodavca u pogledu saobraznosti, koja proizilazi iz ,garancije” ... ,2a neko vreme”. Uprkos nepreciznosti citirane odredbe, iz navedenog Hana je jasno da je prodavac odgovoran za svaku nesaobraznost koja je postojala u trenutku prelaska rizika na kupca, éak i kada je nedostatak saobraznosti postao otit kasnije. U ovakvim slutajevima, kupac je obavezan da dokaze da je nesaobraznost postojala u tre nutku isporuke, te da nije prouztokovana koriféenjem, odrZavanjem ili zaStitom robe od strane kupca. ‘Osim obaveze da isporudi saobraznu robu, prodavac je duzan i da obavesti kupca o svakom nedostatku saobraznosti koji se odnosi na Ginjenice koje su mu bile poznate, ,jli mu nisu mogle biti nepoznate” (2. 40 Konvencije). Ukoliko stvari posmatramo sa stanovi8ta pro- davca i pretpostavimo da su prodaveu poznate takve Ginjenice, te da je on obavestio kupca o nedostatku saobraznosti, prodavac se u tom sluaju neée modi osloniti na eventualne propuste kupca kod kontrole robe ili slanja obaves:enja o uofenom nedostatku saobraznosti. Da bi se izbegao ovakav ,diskurs” prodavea u (ne)ispunjenju obaveze utvr- dene w él. 40 Konvencije, u Konvenciji je ustanovijeno pravilo da se kupac move pozvati na nedostatak saobraznosti i u sluaju kada nije iav8io kontrolu robe ut najkraéem roku”, uredenom u dl. 38, ili ako, u skladu sa él. 39,"nije obavestio prodavea 0 utvrdenoj nesao- braznosti, u razumnom roku ili u roku ,u kojem je mogao da utvrdi nesaobraznost”, pod uslovom da je prodavae znao za nesaobraznost i nije 0 tome obavestio prodavea. Da li prodavac moze u ugovoru iskijutiti svoju obavezu za isporuku robe ugovorenog kvaliteta, i ako moze, kako? Odredbe él. 6 Konveneije ureduju da se strane mogu saglasiti o iskljutenju primene bilo koje odredbe Konvencije na njihov ugovor, dok él. 35(2) ukazuje da se u ugovoru mogu ogranititi obaveze prodavea u pogledu kva- liteta isporuéene robe. Treba imati u vidu da standardna Klauzula u domacim (ameriékim, prim.prev) ugovorima, kojom se prodavac oslo-_MeDenAROONA FRODKIA ROBE 59 bada obaveze pretpostavijenog jemstva (implied warranties), ne bi bila adekvatna u medunarodnom ugovoru na koji se primenjuje Konveneija kao merodavno pravo, s obzitom na to da se prodavéeve obaveze u smislu odredbe Konvencije ne smatraju niti ,jemstvom”, niti ,pretpostavijenim”. Stoga ugovornu odredbu kojom se ogranitava odgovornost prodavea treba tako saéiniti da se odnosi na opis robe i njenu oéekivanu upotrebu. Najznaéajnije spomo pitanje u vezi sa ogranigenjem odgovornosti prodavea, jeste u kojoj ée meri pravo pojedinih drzava u kojima je turedeno ‘iskljuéenje ili ogranigenje prodavéeve odgovornosti imati uticaja na ugovor 0 medunarodnoj prodaji za koji su merodavne odredbe Konvencije. Nacionalna prava ureduju niz sluéajeva u kojima Je zabranjeno ogranitenje lll iskljugenje. prodavéeve odgovornost, poéev od standardnih ugovora do iskljugenja ili preinagenja jemstva, uredenog u él, 2-316 Jednoobraznog zakonika. Preovladuje shvatanje da je u prvom sluéaju (iskljutenje ili ogranitenje odgovornosti) ret 0 punovainosti zakljuéenog ugovora, Sto znati da ée se pitanje puno- vaénosti odredivati prema nacionalnom pravu, uprkos injenici da su strane ugovorile primenu Konvencije kao merodavnog prava. Kada je ret o iskljudenju ili preinagenju jemstva, s obzirom na to da ovo pitanje ne utige na punovainost Zakljuéenog ugovora, odredbe Jed- noobraznog zakonika neée se primeniti na ugovore kod kojih je Xonvencija merodavno pravo. Cini se da je razlika izmedu ova dva sluéaja zasnovana na tinjenici da li pravo pojedinih dréava u pot- Punosti zabranjuje ugovaranje iskljuéenja odgovornosti, ili ga pod odredenim uslovima dozvoljava. Pitanje na koje nema pouzdanog odgovora jeste da li ée sudovi u Sjedinjenim Dréavama pribvatiti gore navedenu distinkcija, Prema odredbama a. 41 Konveneije, prodavac je duian da is- poruti robu slobodnu od prava ili potrazivanja treéeg lica; slitno pravilo sadrZano je u #. 2-312 Jednoobraznog trgovackog zakonika. Tako je navedena obaveza prodavea Siroko formulisana, mode se sa ije_preksSio ovu obavezu u sluéaju potrazivanja treéeg lica koje je ofigledno neosnovano, ili u sluéaju ogranitenja u kori8éenju robe ~ predmeta ugovora, od strane dréave. Ugovorne strane mogu iskljuditi primenu él. 41 Konvencije, ali &in- jenica da je kupeu poznato da treée lice polaZe pravo svojine na robu, ne mora obavezno da znaéi da takva saglasnost precutno postoji iamedu strana: kupac, naime, moze oéckivati da ée prodavac pre isporuke obezbediti pravo svojine na toj robi. Osim opite obaveze prodavea da isporuéi robu slobodau od prava ili potradivanja treéeg lica, u 8. 42 Konvencije posebno se ureduje da Je prodavac duzan da isporuéi robu slobodnu od svakog prava ili potrativanja treéeg lica koja se zasnivaju na industrijskoj ili drugoj60 cua intelektualnoj svojini i koja se mogu ostvariti u sedi8tu kupca, ili u mestu u kojem obe strane ofekuju da se roba koristi ili preproda. Medutim, ova je obaveza podlozna vigestrukim ogranigenjima. Prvo, obaveza prodavea odnosi se samo na ona prava ili potraZivanja ,koja su mu w bila poznata, ili mu nisu mogla biti nepoznata”. Drugo, prodavac nema obaveze u odnosu na prava ili potrazivanja treéih lica koja su kupeu bila poznata u trenutku zakijuéenja ugovora. Treée, prodavac nije odgovoran za prava i potrativanja koja su posledica prodavéevog postupanja po tehnitkim planovima, crtedima, formu Jama ili ,drugim slignim specifikacijama koje mu je dao kupac”. Jasno je da se navedeno iskljuéenje odgovornosti odnosi na situaciju kada je prodavac sledio instrukeije utvrdene u ugovoru, ali primena ovog iskljuéenja nije sasvim jasna kada je prodavac sledio ,sugestije” kupca, u vezi sa ispunjenjem opite formulisanih ugovornih odredbi. Cetvrto, prodavac se neée smatrati odgovornim i u slutaju da ga kupac nije obavestio 0 povredi ugovora, u skladu sa &l. 42, osim ako je prodavac znao da kupac smatra da je ugovor povreden. Konaéno, pojedini pravni pisci tvrde da se prodavac neée smatrati odgovornim ukoliko se oslonio na informacije dobijene od advokata da ni jedno pravo industrijske svojine neée biti povredeno kori8enjem ili proda- jom robe, s obzirom na to da se u ovoj situaciji ima smatrati da pravo ili potrazivanje treée strane nije bilo poznato prodavcu, odnosno nije mu moglo biti poznato. PRAVNA SREDSTVA KOJIMA RASPOLAZE KUPAC U SLUGAJU POVREDE UGOVORA OD STRANE PRODAVCA U sluéaju povrede ugovora od strane prodavea, kupeu stoje na raspolaganju tri osnovna pravna sredstva: zahtev za ievréenjem ugo- vora (izvrSenje u naturi), raskid ugovora i zahtev za naknadom Stete. Pored toga, kupac moze i sniziti kupoprodajnu cenu, pod uslovima uredenim u a. 50 Konvencije. Pravna sredstva uredena u Konvenciji mogu se, u veéoj ili manjoj meri, porediti sa odgovarajuéim odred- bama Jednoobraznog zakonika. Odredbe Konvencije 0 pravima kupca u sluaju povrede ugovora od strane prodavea predstavijaju kom- promis izmedu zemalja civil law sistema, u kojima se prevashodno insistira na izvréenju ugovora, i zemalja common law sistema, u kojima je zahtev za naknadu Stete osnovno sredstvo kupca u sluéaju povrede ugovora od druge strane. Sledeéi momenat o kojem se pri izradi Konvencije moralo voditi raéuna, jeste ginjenica da se u zem- Ijama civil law sistema zabtev za naknadu Stete, po pravilu, moze ostvariti samo ako je dokazana krivica druge ugovorne strane, dok je ‘u common law zemljama za ostvarivanje odstetnog zahteva dovoljnoMEDUNARODNA PRODWA ROBE 61 da oSteéena strana dokate postojanje ,nesaobraznosti”. Konvencija je morala da pomiri ove razligite pristupe. Prema odredbama &. 46 Konvencije, u slutaju da prodavac nije isporuéio robu, kupac mote zahtevati ispunjenje ugovora, ukoliko su kumulativno ispunjena dva uslova: 1) kupac se ne koristi nekim drugim pravnim sredstvom koje je u suprotnosti sa zahtevom za ispunjenjem ugovora; 2) kupac nije pokrenuo zahtev za ispunjenje ugovora pred common law sudom. Odredbe a. 46 omoguéavaju upcu da zahteva od prodavea ispunjenje ugovora, pre nego naknadu Sete, ali ga ne prisiljava da koristi ovo sredstvo. To znaéi da je kupeu, a ne na sudu, da odludi koje ée sredstvo koristiti u zait svojih’ prava. Treba napomenuti da se zbog dugotrajnog i skupog sudskog postupka kupac ée¥ée opredeljuje za naknadu Stete ili ku- povinu neke druge robe koja mode da posludi njegovoj svrsi, nego za podnoSenje zahteva za ispunjenje ugovora. Ovaj trend pokazuje su ska praksa ne samo u common law, veé i u civil law zemljama. Cak i u slugaju kada je sud naklonjen ispunjenju ugovora, kupac moze izjaviti da raskida ugovor, i na taj nagin eliminisati stedstvo natural- nog iavréenja iz daljeg sudskog postupka, kao nespojivog sa sted- stvom raskida ugovora. Ukoliko je prodavac isporuéio robu, ali je isporuéena roba nesao- brazna ugovoru, kupac ima pravo da zahieva isporuku druge robe kao zamenu, samo ako nedostatak saobraznosti predstavija_ ,bitnu povredu ugovora”. Isto tako, ako isporuéena roba ugovoru, kupac mode zahtevati od prodavea da otkloni nedostatak popravkom, izuzev ako bi to bilo nerazumno ,imajuéi u vidu sve okolnosti”. Sta se smatra bitnom povredom ugovora uredeno je u él. 25 Konvencije: povreda ugovora kojom se prouzrokuje takva Steta drugoj strani koja je ,suStinski liSava onog Sto je opravdano otekivala od ugovora’, izuzev ako je povreda posledica okolnosti koje strana koja je prouzrokovala Stetu nije mogla predvideti”. Medu pravnim piscima ne postoji saglasnost u pogledu tumagenja ove odredbe. Kao ilustraciju bitne povrede ugovora Honold navodi isporuku masina koje su u kvaru. U svakom sluaju, koncept bitne povrede ugovora razlikuje se od anglosaksonskog koncepta ,nesaobraznosti” robe. U pogledu ,raskida ugovora” - pravnog sredstva koje se moze porediti sa otkazom ugovora zbog povrede ugovornih obaveza (can- callation of contract), uredenog u él. 2-106(4) Jednoobraznog zak- onila ~ u Konvenciji se ureduje da kupac mote koristiti ovo pravno sredstvo samo u sluéaju ,bitne povrede ugovora” od strane prodavea, nezavisno od toga kada je povreda nastupila. U tom se smislu odredbe Konvencije razlikju od odredbi 4. 2-601, 606, 608 i 612 Zakonika, u Kojima se pravi razlika izmedu ,prijema isporuke", odbijanja isporuke i ,potpunog ili delimiénog ‘povlaéenja prijema62 a isporuke”. Isto tako, treba voditi ratuna da se ,raskid ugovora” ureden u Betkoj konvenciji razlikuje od ,raskida”, uredenog u tl. 2-613 Zakonika. Istorijat izrade Konvencije ukazuje da je koncept ‘bitne povrede ugovora” ude postavljen od koncepta ,bitnog gubitka Vrednosti” zbog nesaobraznosti, uredenog u él, 2-608, 612 Zakonika. Isto tako, nema valjanih argumenata za tvrdnju da se koncept ,bitne povrede ugovora’, utvrden u Konvenciji, zasniva na starom engles- kom testu, gde se pod ,bitnom povredom” podrazumeva povreda ,samih osnova” ugovora. Ovaj je test odbagen odlukom Doma lor- Gova u sluéaju Photo Production Ltd. v. Securicor Transport Ltd., (1980 1 All Eng. Rep.556). Imajuéi u vidu teSkoge u preciznom odredenju Sta se smatra sbitnom povredom ugovora”, odigledno je da ée za kupca ili njegovog pravnog zastupnika biti veoma tesko da oceni da li se konkretna povreda ugovora od strane prodavea mote kvalifikovati kao ,bitna povreda ugovora’, na osnovu koje kupac ima pravo da raskine ugovor. U tom smislu, pogreSna procena tinjeniénih okolnosti od strane kupca moe da ima za posledieu da kupac bude odgovoran za raskid ugovora i Stetu koju je time prouzrokovao drugoj strani. Da bi se olak’ala pozicija kupca u ovakvim sluéajevima, u a. 47 i 49(1)(>) Konvencije ureduju se standardi ponaSanja koje bi kupac trebao da sledi da bi svoju poziciju uéinio bezbednom. U sluéaju da je prodavac u docaji sa ispunjenjem svojin obaveza, kupac moze prodavcu odre- diti dodatni rok razumne duéine za ispunjenje njegovih obaveza; ukoliko prodavac svoje obaveze nije ispunio ni u dodatnom roku, smatraée se da je bitno povredio ugovor (ovo je pravilo preuzcto iz nematkog prava, tzv. Nachfrist obaveitenje). Medutim, &ini se da se ovo nematko pravilo primenjuje samo u slutaju kada je prodavac u docnji sa isporukom robe, ne i u sluaju ada je isporuéena roba nesaobrazna. U skladu sa tim, kupac mofe raskinuti ugovor samo kada prodavac ni u naknadno odredenom roku nije isporutio robu. Iz odredbi Konvencije, dakle, nije jasno da li ,bima povreda ugovora” postoji samo u sluéaju docnje sa isporukom, ili i u sluaju pravovre- mene isporuke nesaobrazne robe. Pitanje na koje takode nema pre- ciznog odgovora jeste dutina dodatnog roka koji je kupac dao prodaveu za ispunjenje njegovih obaveza. U el. 47 pominje se ,ra- zumni rok", ali, ukoliko ne postoje merodavni obicaji za ovo pitanje, Keupac ne mofe biti siguran da se dodatni rok koji je dao prodaveu ima u smislu Konvencije smatrati ,razumnim rokom”, posebno kada su sedi8ta prodavca i kupea jako udaljena. ak i u sluaju kada kupac Zeli da ,raskine ugovor", zbog ,bitne povrede”, prodavac moze na svoj troSak ,otkloniti” svako neizvrenje svojih obaveza, pre nego to je kupac izjavio da raskida ugovor skladu sa él. 48(1) Konvencije. U sluéaju da je prodavac isporutioMEDINAROONA PRODKI RORE 63 nesaobraznu robu, pre utvrdenog roka za njenu isporuku, prodavac mote do utvrdenog roka za isporuku otkloniti nedostatke na robi, nezavisno od toga da li se uoéena nesaobraznost moze kvalifikovati kao bitna povreda ugovora ili ne. Medutim, u ovakvim sluéajevima jo’ uvek je otvoreno pitanje da li je prodavéevo pravo da otkloni nedostatke na robi koja je pre vremena isporuéena, jae od kupéevog prava da raskine ugovor. Cini se, da jezi¢ko tumatenje odgovarajucih odredbi Konveneije ukazuje da kupac u ovakvim situacijama ne bi mogao da raskine ugovor, pozivajuéi se na bitnu povredu ugovora, ukoliko je prodavac blagovremeno ponudio da otkloni uoene ne- dostatke na isporutenoj robi. Ovo tim pre Sto se u odredbama él. 48 Konveneije ureduje da prodavac mode i posle isteka roka za isporuku nna svoj troSak otkloniti svako neizvrSenje svojih obaveza ukoliko je u stanju da to utini ,bez nerazumnog odlaganja’, i bez nanoSenja kupcu nerazumnih nepogodnosti ili neizvesnosti u pogledu nadok- nade troskove koje je s tim u vezi imao. Pitanje na koje takode nema preciznog odgovora jeste da li se naknadno ispunjenje obaveze od strane prodavea ocenjuje sa stanovi8ta ,nesaobraznosti robe” ili sa stanoviita ,bitne povrede ugovora”? Drugim reéima, u sluéaju is- poruke sa ‘docnjom ili nove isporuke, da li kupac ima prava da raskine ugovor ukoliko je takva isporuka nesaobrazna, tak i kada se nesaobraznost ne mote pravno kvalifikovati kao bita povreda ugo- vora? Cini se da odredbe Konvencije i u ovom sluéaju predvidaju »bitnu povredu ugovora”, kao kontrolni test prodavéevog prava na raskid. U svakom sluaju, odredbe Konvencije o pravima prodavea su tako koncipirane da podstiéu saradnju izmedu ugovornih strana u reSavanju sporova prouzrokovanih doenjom u isporuci i isporukom nesaobrazne robe. Stoga, ukoliko kupac ¥eli da odbije isporuku nesaobrazne robe, on je prvo duzan da robu pregleda ili da je uputi na pregled u ,3to je moguée kraéem roku zavisno od okolnosti” (#1. 38); duéan je dau »fazumnom roku” obavesti prodavea 0 uogenoj nesaobraznosti (él. 439, 49); duZan je da dokaze da je nesaobraznost isporutene robe takve prirode da ga sustinski liSava onoga Sto je opravdano otekivao ‘od ugovora (8, 25); duzan je da prodaveu omoguéi da otkloni svaki nedostatak saobraznosti, osim ukoliko prodavac nije u stanju da ukloni uogene nedostatake bez. ,nerazumnog odlaganja” ili »nepogos nosti” (21. 48). U sluaju da je kupac, poStujuéi odredbe Konvencije, odbio isporuku, on ima pravo na povraéaj plaéene kupoprodajne cene (Gi. 81 ~ restitutio in integrum), ali je duZan da robu vrati u sustinski istom stanju u kojem je primio (él. 82(1)). Kao Sto smo prethodno pomenuli, ofteéenom kupcu stoji na raspolaganju i jedno samoizvr’no pravno sredstvo. Naime, u skladu sa él. 50 Konvencije, ako isporuéena roba nije saobrazna ugovoru,64 cua kupac ,moe, bez obzira da li je cena veé plaéena ili nije, sniziti cenu”. “Kupac nije du%an da pre snizenja cene obavesti 0 tome prodavea, a u samoj Konveneiji nisu ustanovijeni precizni kriterijumi za smanjenje cene, niti Konvencija ureduje pitanje dokaza koje je kupac duzan da dostavi prodaveu 0 smanjenoj vrednosti isporuéene robe. Stoga je ovu odredbu Konvencije lak’e primeniti w sluéaju nedostatka saobraznosti u pogledu kvantiteta, nego kod nedostataka saobraznosti u pogledu kvaliteta. Pre koriSéenja ovog pravnog sred- stva, kupac je duzan da prodavcu dozvoli otklanjanje uogene nesao- braznosti. Pravo kupca na snizenje cene je veoma testo u civil law zemljama, uredeno je i u &. 2-717 Jednoobraznog zakonika, ali se u postupku pred anglosaksonskim sudovima retko koristi. Pravo kupca na naknadu Stete uredeno je u él. 74-78 Konvencije, a kupac ima pravo na naknadu i u sluéaju raskida ugovora, iu slugaju docnje u ispunjenju. Dokazana ,krivica” prodavea nije pret- postavka za ostvarivanje zahteva za naknadu. Kupac ima pravo na naknadu stvame Stete i izgubljene dobiti. Po uzoru na common law pravilo utvrdeno u sluéaju Hadley v. Baxendale, naknada za izgub- Jjenu dobit ne mofe biti veéa od gubitka koja je ugovorna strana koja je povredila ugovor predvidela ili morala da predvidi. Medutim, pravilo Konveneije o naknadi za izgubljenu dobit ne mora biti iden- fitno ovom common law pravilu, s obzirom da kupac ima pravo na naknadu stete koja se mogla predvideti kao ,moguéa posledica pov- rede ugovora”. Kupac je duian da preduzme ,tazumne mere” da smanji Stetu (2. 7), dok je pitanje kamata uredeno u 8, 78 Konven- cije. ‘Ukoliko se na tréiStu moze nabaviti roba koja je sligna isporu- %enoj (nesaobraznoj) robi, prema odredbama Konvencije kupcu stoje na raspolaganju sledeéa pravna sredstva: 1) kupac moze, pod us- lovima utvrdenim u Konvenciji, odbiti isporuku i zahtevati razliku u ceni izmedu robe koju je kupio na trZistu (tr2i8na cena) i ugovorene cene; ili, 2) moze zadrZati nesaobraznu robu i traziti razliku izmedu vrednosti stvamno isporuéene robe u vreme isporuke i triiéne vred- nosti koju bi u to vreme imala roba saobrazna ugovoru. Po prirodi stvari, ukoliko je kupac koristio prvo od navedenih pravnih sredstava, ne moie koristiti drugo sredstvo. U pogledu prvog od pomenutih stedstava, Konvencija ne sadréi precizne odredbe kako razlikovati kupovinu’ na tr¥istu koja je izrigita posledica nesaobrazne isporuke, ‘od kupovine koja nije direktno uslovijena isporukom nesaobrazne robe. Kada je reé o razlici izmedu tr2igne i ugovorne cene, tréiina cena se odreduje u trenutku ,raskida ugovora’, osim ukoliko je kupac pre izjave o raskidu preuzeo nesaobraznu isporuku, kada je bitna tréi’na cena u trenutku ,preuzimanja isporuke”.MEDUSAROONA PRODAIAROAE 65 ‘Treba imati na umu da je u sluéaju kupevog prigovora na manje nedostatke saobraznosti na isporuéenoj robi polozaj prodavca prema odredbama Konvencije bolji od njegovog polozaja prema odredbama Jednoobraznog zakonika. Naime, iako odredbe i Konvencije i Zak- onika utvrduju pravo prodavca da ispravi uotene nedostatke u po- gledu saobraznosti, ovo je pravo u Zakoniku uslovijeno strogim vremenskim i drugim ogranigenjima. Pored toga, &ini se da Zakonil za razliku od Konvencije, daje pravo kupeu da odbije svaku nesao- braznu isporuku, nezavisno od prirode i stepena nesaobraznos Stoga se prema odredbama Konvencije prodavac te8ko mote nadi poziciji da mu isporuka bude odbijena zbog manje nesaobraznosti i da se ,nasuée” na okeanu, ili drugom kontinentu bez ikakve stvarne pravne zaitite. OBAVEZE KUPCA. U skladu sa él. 53 Konvencije, osnovne obaveze kupca jesu da plati cenu i preuzme robu, pri éemu obaveza plaéanja ima jaéu snagu, jer se kod docnje u plaéanju cene kupac nalazi u duénitkoj docnji, dok se kod docnje u prijemu isporuke kupac nalazi u poveri- laékoj doenji. Osim osnovnih, kupac ima i odredene sporedne oba- veze, koje profesor Honold naziva ,stepenicama koje omoguéavaju ispunjenje osnovnih obaveza”. Osim ukoliko nije drugadije ugovoreno, kupac je duéan da plati centt po isporuci robe ili po predaji dokumenata na osnovu kojih se mote raspolagati robom, ,na naéin ureden u ugovoru”. (2. 58(1)). Prema odredbama @. 58(2), ako je ugovorom predviden prevoz. robe, prodavac moie otpremiti robu i zahtevati od kupea da plati cenu w trenutku prijema konosmana ili neke druge prevozne isprave kojom se dokazuje svojina na robi, uprkos Ginjenici da u ugovoru preciziran naéin plaéanja cene. U ovakvim okolnostima, kupac zadr- Zava pravo pregleda robe pre placanja cene. Medutim, ukoliko je kupac izritito pristao na ,plaéanje po prijemu utanaéenih doku- ‘menata” (npr. u sluéaju kada su se strane saglasile sa klauzulom CFR, ili CIF), kupac je duzan da plati cenu po prijemu dokumenata, nezavisno od toga da li je u tom trenutku roba stigla do odredista i da li je pregledao robu @. 58(3)). Ukoliko je ugovorom predvideno plaéanje po ,prijemu doku- menata” ili ,po prijemu robe”, ,mestom plaéanja” se smatra mesto isporuke”. U drugim sluzajevima, mestom pla¢anja se smatra sedilte prodavea, ukoliko u ugovoru nije predvideno drugaéije (él. 57). Navedeno pravilo zahteva od kupca da ,izveze” sredstva kojima plaéa iz zemlje, Sto moze da prouzrokuje teskoée ukoliko kupac ima sediste u zemiji sa ,mekom” valutom, ili u zemlji u kojoj su na snazi66 gym odredena ogranitenja u pogledu plaéanja stanom prodaveu. Da bi se zaStitili interesi prodavca u ovim sluéajevima, kupac je duzan da preduzme sve formalnosti utvrdene ugovorom ili propisima, ukjjuu- judi i pribavijanje administrativne dozvole ili odobrenja, da bi se ‘omoguéilo izvréenje placanja. Nefinjenje kupca u ovom slutaju mode se kvalifikovati kao povreda ugovorne obaveze, tak i pre dospelosti plaéanja (@. 54 Konveneije). Pitanje plaganja cene u slutaju kada cena ugovoru nije izritito ili preéutno ugovorena, niti u ugovoru ima odredbi na osnovu kojih se cena moze utvrditi, uredeno je u prethodno pominjanom &. 55 Konvencije. Prema misljenju profesora Honolda, na osnovu odredbi ovog dana sudovi mogu oglaSavati pravno valjanim i ugovore kod kojih u tenutku zakljucenja cena nije neposredno odredena, niti se ‘moie posredno odrediti. U takvim slutajevima, kupac je duzan da plati ,redovnu cenu koja se 2a takvu robu naplativala u vreme zakjjuenja ugovora”. Medutim, medu pravnim piscima dominira shvatanje da se ugovor, u smislu dl. 55, ima smatrati punovaino zakljugenim, samo ako se u ugovoru utvrdeni elementi na osnovu kojih je moguée odrediti cenu, ali zbog nastupa nepredvidenih okol- nosti takvi elementi vise nisu relevantni. To ée najéeSée biti slutaj kada su strane utvrdile primenu odredene klizne skale, koja se vide ne primenjuje ili se ne objavljuje. Prema odredbama a. 55, u takvim situacijama kupac je duzan da plati cenu koja se u trenutku zak- Ijuéenja ugovora redovno naplativala za takvu robu: pravilo koje ‘mote biti na Stetu prodavea. Da bi se obezbedio od ovakvih sluéajeva, prodavac iz ugovora u kojem se cena postedno odreduje treba da insistira na utvrdivanju vige elemenata ili kliznih skala za odredivanje cene, u slugaju da neki od navedenih elemenata ili skala u trenutku zakdjudenja ugovora vike nisu dostupni, ili nisu u upotrebi. U ispunjenju svoje druge obaveze ~ obaveze prijema isporuke — kupac je takode duan da saraduje sa prodaveem. Ovo je pravilo samorazumljivo, imajuéi u vidu da prema odredbama él. 60 Konven- cije, prijem isporuke ukljuéuje éitav niz. radnji koje je kupac duzan da preuzme: nabavka kontejnera, transport robe, istovar robe i pribav- Ijanje administrativne dozvole ili odobrenja. PRELAZAK RIZIKA ZA SLUCAJNU PROPAST STVARI Osnovno je pravilo utvrdeno i u él. 67 Konvencije i u najvecem broju nacionalnih pravnih sistema, da kupac snosi rizik za sluéajau propast stvari za vreme prevoza od strane tre¢eg lica ~ prevozioca, osim ukoliko drugadije nije predvideno ugovorom. Prelazak rizika najée8ée se u ugovoru regulise INCOTERMS Klauzulama, kao ‘Mo su FOB, ili CIF, a ove ugovorne odredbe (kao i sve druge,MEDUNARODNA PRODAIAROAE 67 prim.prev.) imaju prednost u primeni u odnosu na odredbe Konven- © prelasku rizika. U sluéaju da u ugovoru nije uredeno pitanje prelaska rizika, rizik prelazi sa prodavea na kupea u trenutku kada je prodavac ,predao” robu prvom prevoziocu. Za prelazak rizika u ovom. sluéaju dovoljno je da je prevozilac izdao bilo kakvu potvrdu pro- daveu da je primio robu, Sto znaéi da za prelazak rizika nije bitno kkada je roba ukreana na transportno stedstvo, ili da li je roba presla ogradu broda, kao Sto, na primer, predvida klauzula FOB. U sluéaju da se roba prevozi u drugu zemlju brodom ili drugim prevoznim sredstvom, pravilo 0 prvom prevoziocu treba doslovno tumatiti, Sto znati da rizik prelazi sa prodavea i kada je urutio robu Jokalnom prevoziocu koji ée je dalje prevoziti i urutiti brodaru ili drugom medunarodnom prevoziocu. Medutim, ukoliko prodavac prevozi rob sopstvenim sredstvom do luke ukrcaja ili nekog drugog mesta ot- preme, rizik se nalazi na strani prodavca sve dok robu nije urutio treéem nezavisnom licu ~ prevoziocu, ili direktno kupcu. Ukoliko je ugovorom predvideno da prodavac isporuéi robu.u mest koje je sediSte kupca, ili ukoliko je prodavac dutan da de- limiéno oberbedi prevoz. robe, i da je onda ,preda prevoziocu u ugovorenom mestu”, prodavac snosi rizik do isporuke robe u mestu — sedi8tu prodavea, ili do predaje robe prevoziocu u ugovorenom mestu. Navedena pravila o prelasku rizika mogu se lak¥e razumeti na sledegem primeru: kod ugovora izmedu prodavea iz Bafala (Buffalo), dréava Njujork (New York) i kupca iz Pekinga, Kina, moguée su sledeée situacije: 1) ukoliko je ugovorom utvrdena Klauzula FOB Bafalo, rizik prelazi sa prodavea na kupea, u trenutku kada je prodavac predao robu prvom prevoziocu u Bafalu; 2) ukoliko je, na osnovu Klauzule DES, u ugovoru uvrden Peking kao mesto opre- deljenja, prodavae snosi rizik, sve dok roba nije isporuéena u Pek- ingu; 3) ukoliko je prelaz rizika ureden klauzulom FAS, grad Njujork, prodavac ée snositi rizik prevoza robe od Bafala do momenta istovara robe uz bok naznatenog broda u njujorskoj luci. Prema odredbama &. 69 Konvencije, u sluéaju kada prodavac nema obavezu da preda robu prevoziocu, npr. zato Sto se ili kupac ili njegov zastupnik nalaze u bli fa prodavea, rizik prelazi na kupca u trenutku preuzimanja robe, ili u slutaju njegove docnje sa preuzimanjem robe, u trenutku kada je prodavac stavio kupeu ,robu na raspolaganje”. Smatra se da je roba ,stavijena na raspolaganje”, tek kada je jasno identifikovana kao roba namenjena za ispunjenje ‘ugovora. U najveéem broju sluéajeva, pitanje prelaska svojine odvojeno je od pitanja prelaska rizika. Stoga, prenos svojine predajom konos- ‘mana, ili neke druge prevozne isprave koja ima svojstvo hartije od vrednosti, nema uticaja na pitanje prelaska rizika. Medutim, prema68 cuwan odredama dl. 68 Konveneije, rizik za robu koja je prodata u toku prevoza prelazi na kupca u trenutku ,zakljuéenja” ugovora. Kod ovog pravila, dakle, pitanje ,svojine” ima uticaja na prelazak rizika, iako je gotovo nemoguée utvediti da li je Steta na robi koja se prevori brodom nastupila pre ili posle zakljutenja ugovora. Ne samo da je u Konvenciji pitanje prenosa svojine odvojeno od prelaza rizika, vet se isto pravilo primenjuje i na pitanje povrede ugovora i prelaska rizika. Ukoliko je prodavac povredio ugovor nakon ito je roba poslata, nezavisno od toga da li je reé o bitnoj povredi, pravila o prelasku rizika ostaju nepromenjena, So je suprotno od stanovi8ta zauzetog u &. 2-150 Jednoobraznog zakonika. Medutim, ukoliko je prodavac bitnom povredom odredbi ugovora 0 prevozu prouzrokovao ostecenje robe, kupac ima pravo na raskid ugovora. I obrnuto, ukoliko prodavac nije bitno povredio odredbe ugovora o prevozu, kupac nema pravo na raskid ugovora, nezavisno od stepena ofteéenja robe koje je nastupilo u toku prevoza. PRAVNA SREDSTVA KOJIMA RASPOLAZE PRODAVAC ‘U SLUCAJU POVREDE UGOVORA OD STRANE KUPCA Najenagajnije sredstvo koje stoji prodaveu na raspolaganju u sluéaju povrede ugovora od strane kupea, jeste zahtev za plaéanjem Kupoprodajne cene. Prema pojedinim autorima ovaj zahtev jeste funkeionalni ekvivalent pravu kupca da od prodavea zahteva ispunje- je ugovora. Pored toga, prodavac, kao i kupac, ima pravo da zahteva naknadu Stete. Konaéno, prodavac mode zahtevati povraéaj isporu- ene robe, ili zaititu isporuene robe koju je kupac odbio da primi. Prodavéevo pravo da zahteva plaéanje cene regulisano je u a. 62 Konvencije, iako u Konvenciji nije izritito uredeno da prodavae ima pravo da pokrene sudski ili arbitraéni postupak u pogledu ovog zahteva. Razume se, da prodavac mote zahtevati plaéanje cene samo ako je ispunio svoje obaveze, na naéin utvrden ugovorom i Konvenci- jom (Zl. 30), i ako je kupéeva obaveza na pla¢anje cene dospela (él. '58). Medutim, ukoliko prodavac ima prava da zahteva placanje cene, njegov je zahtev podlozan pravilima o ,izvrSenju u naturi”, utvrdenim u al, 28 Konveneije. Ukoliko je podnogenje takvog zahteva moguée, onda je prodavac du3an da u postupku pred ameriékim sudovima ispuni uslove utvrdene u él. 2-709 Jednoobraznog zakonika, kao i u &l. 62 Konveneije, pre nego sto sud obaveze kupea da plati ugovorenu cenu, umesto da nadoknadi Stetu. Ako bi se prihvatilo stanovi8te da se zahtev za plaéanje cene ne kvalifikuje kao funkcionalni ekvivalent yahtevu za naturalnim ispunjenjem”, onda se na prodavéev zahtev ne bi mogle primeniti odredbe él. 28 (izvrenje u naturi, prim.prev.),MEDUSAROONA PRODAIA ROBE 69 veé samo odredbe &. 62 Konvencije. Ovo ée pitanie, sigurno, za neko vreme ostati otvoreno, s obzirom na opreéna miSljenja. Ukoliko prodavac iz bilo kog razloga nije u stanju da naplati cenu od kupca koji je u duznigkoj docnji, da li prodavac moze raskinuti ugovor i zahtevati povraéaj isporuéene robe? Za razliku od odredbi Jednoobraznog zakonika, koje ne pruzaju prodaveu mnogo mogué- nosti u pogledu zahteva za povraéajem isporuéene robe (vidi npr. 2. 2-S07 i 2-702), prema odredbama Konvencije, prodavac ima ovakvo sredstvo na raspolaganju, obzirom na to da se u él. 64 ne pravi razlika izmedu zahteva za raskidom ugovora pre i posle isporuke, dok se u tl, 81 obe strane u slutaju raskida ugovora obavezuju na »Wraéanje... svega Sto su primile ili im je plaéeno”. Medutim, ovakvo tumagenje ,dr4i vodu”, samo ukoliko se roba nalazi kod kupca, ne i kod treéeg’lica (njegovog poverioca ili staraoca u likvidaciji), s obzirom na to da Konvencija ne ureduje pitanje svojine i prava treéih lica (@l. 4), niti zahteva od suda da presudi naturalno ispunjenje u slugajevima kada tako ne bi postupio prema pravilima sopstvenog nacionalnog prava (él. 28). Kada je re o pretrpljenoj Steti, &1. 74-78 Konvencije ureduju da prodavacu stoje na raspolaganju ista pravna sredstva koja stoje na raspolaganju kupcu u sluéaju povrede ugovora od strane prodavea Pravna sredstva koja prodavae najéeSée koristi protiv kupea koji je u docnji sa plaéanjem cene jesu: 1) zahtev za naknadu razlike izmedu ugovorene i tréiine cene, u sluéaju da je prodavac preprodao robu (a da je tréi8na cena manja, prim.prev.); 2) zahtev za naknadu razlike izmedu ugovorene i trdi8ne cene u trenutku raskida ugovora. Po prirodi stvari, ukoliko je prodavac preprodao robu, na raspolaganju ‘mu stoji samo prvo od navedenih pravnih sredstava. Ukoliko se navedena sredstva pailjivo analiziraju, mo%e se uotiti da ona ne obezbeduju adekvatnu zastitu prodavea. Medutim, u él. 74 Konven- cije se izritito ureduje da navedena sredstva nisu i jedina, s obzirom da prodavac ima pravo da zahteva i naknadu izgubljene dobiti, sto omoguéava sudu da u potpunosti obeiteti prodavca. ‘Ako je kupac, nakon Sto mu je roba stavljena na raspolaganje, ustanovio da je roba nesaobrazna i odbio njen prijem, duzan je da preduzme razumne mere za ofuvanje robe (8. 85), ukljutujuéi i predaju robe na uvanje w skladi8tu, 0 tro8ku prodavea (él. 87). Ukoliko prodavac nema svog zastupnika u mestu opredeljenja, kupac Koji je odbio isporuku robe koja mu je ,stavijena na raspolaganje u mestu opredeljenja”, duéan je da preuizme robu u drZavinu za raéun prodavea”, pod uslovom da se to moze uéiniti bez isplate cene (npr., plaganje Konosmanom), i bez. ,nerazumnih nepogodnosti i troskova”. ‘Nakon takvog preuzimanja robe, kupac je duéan da preduzme ,ra-70 uve ‘umne” mere za njenu zastitu. Ukoliko se radi o kvarljivoj robi, kupac je duzan da preduzme razumne mere da robu proda i da novéani iznos po prodaji preda prodaveu, umanjen za razumne troSkove koje je imao u éuvanju i prodaji robe. Medutim, Konvencija ne obavezuje kkupca koji je odbio prijem robe koja mu je stavijena na raspolaganje, da sledi prodavéeva uputstva u vezi sa robom, npr. da je proda za ragun prodavea, nezavisno od toga da li se takva instrukelja mode smatrati razumnom ili ne. KLAUZULE O OBAVEZAMA U VEZI SA ISPORUKOM I PRELASKOM RIZIKA ZA SLUCAJNU PROPAST STVARI Kada je ugovorom o prodaji utanaten prevoz robe od jednog mesta do drugog, odgovarajuéim tipskim Klauzulama ureduju se obaveze prodavea’u pogledu isporuke. Najée3ée kori8éene Klauzule jesu FOB (slobodno na palubi), FAS (slobodno uz bok broda) i CIF (cena sa osiguranjem i vozarinom). Ove su klauzule uredene i u Jednoobraznom trgovatkom zakoniku (él, 2-319, 2-320), ali se ove ‘odredbe Zakonika retko koriste kod ugovora 0 medunarodnoj prodaji. Zapravo, ove su odredbe zastarele i za ugovore u unutrainjoj prodaji, 5 obzirom na to da se pomenute Klauzule prvenstveno koriste za prevoz robe vodenim putem, te da u Zakoniku nisu uredene nove Klauzule koje se koriste kod vazduinog prevoza, prevoza konte- jnerima i kombinovanog prevoza. 'U medunarodnoj trgovini najéeSée se Koriste pravila INCOTERMS-a, koje izraduje i objavljuje Medunarodna trgovatka komora (Interna tional Chamber of Commerce ~ 1.C.C.). Poslednje izmene INCOTERMS-a igvriene su 190. godine. INCOTERMS je skra¢enica za medunarodne trgovinske termine (international commercial terms), kojima se ure- duju prava i obaveze ugovornih strana u vezi sa isporukom robe, trotkovi isporuke i prelazak rizika 2a slutajnupropast stvari sa prodavea na kupea. Svako od ovih pitanja razlitito je uredeno, u zavisnosti od ugovorene klauzule. Treba napomenuti da je sadrzina nekih od navedenih Kauzula (npr. CIF i FOB) uredena ne samo u Jednoobraznom zakoniku i INCOTERMS pravilima, veé i u drugim izvorima, npr. u izmenjenim ‘Amerizkim definicijama klauzula koje se koriste u spoljnoj trgovini (merican Revised Foreign Trade Definitions) iz 1941. god. Ove su se definicije esto koristile u medunarodnim tgovatkim ugovorima zak- {© U literatur i poslovna) praksi u upotebi su i nazivi INCOTERMS Klauzule i INCOTERMS pariteti (prim. prev).SeDURAROOWA PRODLIA RORE n Ijugenim u Pacifiékom basenu, ali se postepeno napu8taju i zamenjuju najnovijim INCOTERMS pravilima. '$ obzirom na to da je Medunarodna trgovatka komora privatna, neviadina organizacija, pravila INCOTERMS-a ne predstavijajtt niti ‘unutragnji zakon, niti' medunarodni ugovor. Stoga ova pravila ne ‘mogu biti ,merodavno pravo” za bilo koji ugovor. Radi se, zapravo, 0 Kodifikovanim medunarodnim trgovaékim obitajima koji se, na os- novu izrigite ili preéutne saglasnosti volja ugovornih strana, smatraju. sastavnim delom ugovora 0 medunarodnoj prodaji. Posebno su su- dovi u Francuskoj i Nemagkoj voljni da priznaju precutnu saglasnost strana za primenu odredene INCOTERMS klauzule na ugovor 0 medunerodnoj prodaji, ,na osnovu njihove Siroko rasprostranjene upotrebe”, onako kako ova pravila definige sckretarijat UNCITRAL‘a. Otigledno je da pravila INCOTERMS-a ispunjavaju uslove utvedene w 1, 92) Betke konvencije 0 ,obitajima koji su iroko rasprostranjeni u medunarodnoj trgovini i redovno ga poituju strane” iz ugovora 0 medunarodnoj prodaji, ak i kada se radi o obitaju koji nije opéte rasprostranjen. Prethodno smo pomenuli da je sadréina pojedinih od navedenih trgovaékih Klauzula (FOB, FAS, CIF) utvrdena i u Jednoobraznom zakoniku. U tumagenju nabrojanih trgovaékih klauzula odredbe Zak- onika ée se primenjivati, samo ,ako nije drugatije utvrdeno” uw ugovoru 0 medunarodnoj prodaji. To znaéi da ako je u ugovoru utvrdena primena INCOTERMS pravila, u tumaéenju navedenih klau- zula neée se primenjivati odredbe Zakonika; isti je stav zauzet i u amerigkoj sudskoj praksi. Izrigito pozivanje na primenu INCOTERMS pravila veoma je esto kod ugovora 0 prodaji izmedu ameritkog partnera i partnera iz evropskih zemalja. U_ sluéaju da se strane iztitito ne pozivaju na INCOTERMS pravila i merodavno pravo za ugovor je Zakonik, a ne Beéka konvencija, pravila INCOTERMS-a, kao sttgovatki obigaji” se mogu primeniti i na osnovu é. 1-205(2) Zakonika, s obzirom da se radi o ,obitajima ...tija je primena toliko rasprostranjena... i koji opravdavaju ofekivanje da ée se primeniti i na konkretan ugovor”. Ovaj flan treba tumaéiti tako da obigaj ne mora biti ,opSte rasprostranjen”, niti ,prethodno u duzoj upotrebi", veé samo ,,trenutno postovan od najvedeg broja savesnih privrednika”™ (l. 1-205, komentar 5). Na ,meniju” INCOTERMS-a nalazi se trinaest razlititih wgovatkih termina: 1. EXW (Ex Works) — Franko fabrika... (naznaéeno mesto) 2.FCA (Free Carrier) ~ Franko prevoznik... (naznageno mesto)R ouvan 3. FAS (Free Alongside Ship) - Franko uz bok broda... (sa naznakom luke ukrcaja) 4, FOB (Free on Board) ~ Franko brod... (naznagena luka ukrcaja) 5. CFR (Cost and Freight) - Cena sa vozarinom. (naznatena luka iskreaja) 6.CIF (Cost, Insurance, Freight) ~ Cena sa vozarinom... (naznagena luka iskrcaja) 7. CPT (Carriage Paid To) - Vozarina plaéena do. (naznateno odredi$no mesto) 8.CIP (Carriage and Insurance Paid To) — Vozarina i osigu- ranje plaéeni do... (naznaéeno odredi’no mesto) 9. DAF (Delivered at Frontier) — Isporuéeno granica... (naznageno mesto) 10, DES (Delivered Ex Ship) Isporuéeno franko brod... (naznatena luka iskreaja) 11, DEQ (Delivered Ex Quay) — Isporuéeno franko obala (ocarinjeno)... (naznagena luka iskrcaja) 12. DDU (Delivered Duty Unpaid) - Isporukeno, neocarinjeno... (naznateno mesto) 13. DDP (Delivered Duty Paid) — Isporuéeno i ocarinjeno... (naznateno mesto) yranjem i Ovih se trinaest Klauzula (termina, pariteta) moze podeliti na nekoliko nagina. Tako se Klauzula Franko fabrika razlikuje od ostalih dvanaest klauzula, s obzirom na to da je to jedina klauzula u kojoj se ne predvida obaveza prevoza robe. Klauzule se mogu podeliti i prema tome da li se odnose samo na prevoz vodenim putem (FAS, FOB, CFR, CIF, DES i DEQ) ili se mogu ugovoriti za bilo koji prevoz, ukjjutujudi i kombinovani prevoz. robe (FCA, CPT, CIP, DAF, DDU i DDP). Poslednjih Sest kiauzula nije uredeno u Jednoobraznom trgo- vatkom zakoniku, iako se neke od ovih kaluzula mogu podvesti pod Kauzule FOB (naznagena luka ukrcaja), CF, CIF i FOB (mesto opre- deljenja), onako kako su Zakonikom regulisane. Klauzule se takode mogu podeliti na klauzule kod kojih je pro- davac duzan da robu stavi na raspolaganje prevoziocu u mestu otpreme ili luci ukrcaja i snosi sve troskove prevoza do mesta opredeljenja ili luke iskreaja, pri €emu rizik za sluéajnu propast stvari prelazi sa prodavca na kupca u trenutku predaje robe prevoziocu u mestu otpreme (FCA, FAS, FOB, CFR, CIF, CPT i CIP), i klauzula kod koji prodavac snosi i troskove prevoza i rizik za slutajinu propast stvari do mesta opredeljenja ili luke iskreaja (DAF, DES, DEQ, DDU i DDP). Ovakvu podelu predvidaju i odredbe Be&ke konveneije (él. 31) i Jednoobraznog zakonika (él. 2-504). Na Zalost, imajuci u viduMEDUNAROOKA PRODLIA ROSE brojne promene u sadrzini odredenih klauzula od 1962. godine (kada je izraden Zakonik, prim.prev.) u medunarodnoj trgovini, navedena podela ne odgovara u potpunosti odredbama Zakonika. Preporuka je Medunarodne trgovatke komore da se ovih trinaset termina podele u éetiri opte grupe, zavisno od prvog slova njihovog naziva (EFF,C i D). Potetno slovo .E” (EXW) ukazuje na mesto na kojem se roba stavija kupew na raspolaganje, pri femu nij predviden prevoz robe. Koriéenje svih drugih termina, kao to smo napomenuli, pretpostavija i obavezu prevoza robe. Termini koji podi- nju sa slovom ,F” utvrduju obavezu prodavea da snosi troskove prevoza i rizik 24 sluéajnu propast stvari do predaje robe prevoziocu odredenom od strane kupea. Klauzule sa potetnim slovom ,C” utvr- duju obavezu prodavea da snosi rizik i troSkove prevoza robe do prevozioca, da plati prevoz robe (i ponekad osiguranje) do ugo- vorenog mesta opredeljenja, ali ne i da snosi rizik za slutajnu propast stvari od trenutka predaje robe prevoziocu do trenutka njenog is- tovara u mestu opredeljanja. Klauzule sa poéetnim slovom ,D” (DAF, DES, DEQ, DDU, DDP) utvrduju obavezu prodavea da preda robu prevoziocu, te snosi trotkove i rizik prevoza do istovara robe u ugovorenom mestu opredeljenja, Pravila INCOTERMS-a se periodi¢no menjaju i dopunjuju, u no- vije vreme otprilike svakih deset godina. Poslednja izmena pravila iavrdena je 1990. godine, i objavijena je u Tzveitaju Medunarodne trgovatke komore, br. 460. U poslednjim izmenama pravila ukijuéeno je i pitanje elektronske poste, kao i nova prevozna dokumenta, kao Sto su vazduSni, Zeljeznitki i drumski tovarni listovi i ,dokumenta kod kombinovanog prevoza robe”. U izvestaju se navodi da su ove pro- mene bile neophodne zbog ,porasta koriééenja elektronske razmene podataka (EDI)”, i ,izmenjenog natina prevoza, ukljuéujuéi prevoz kontejnerom, kombinovani transport i transport paletama. Medutim, 1 izvedtaju nisu navedene i ostale promene objavljene 1990. godine. Naime, pojedine klauzule su regulisale i obavezu plaéanja i kontrole robe, posebno u sklopu sheme ,plaéanja po predaji dokumenata”, koja je onemoguéavala pregled robe u mestu opredeljenja, pre nego Sto je izviSeno plaganje, Takve su odredbe, na primer, sadrzale Kauzule CIF i C i F. Izmenama iz. 1990. godine, izostavljene su sve odredbe koje se odnose na plaéanje i kontrolu robe pre njenog prijema u mesto opredeljenja, ostavijajuéi samo standardne odredbe koje obavezuju kupca da plati svaku Kontrolu robe pre njenog prevoza. Pravne praznine u pogledu plaéanja cene i kontrole robe, koje su nastale (neobjasnjenim) izostavljanjem navedenih odredbi, mogu se popuniti iz ti izvora. Prvi izvor éini prethodno izdanje INCOTERMS pravila iz 1980. god., u kojima se nalaze odredbe o placanju i kontroli robe. $ obzirom na to da izdanje iz 1990. godine upuéuje na74 a ,uobiéajena transportna dokumenta”, mote se tvrditi da ova odredba ukazuje na transportna dokumenta koji su utvrdena u prethodnim verzijama. Drugi pravni izvor Eine odredbe nacionalnog prava, kao 3to je Jednoobrazni trgovatki zakonik, koji u Elanovima 2-319 do 2-323 ureduje sadrZinu pojedinih Klauzula. Primena ranijih izdanja IN- COTERMS-a na konkretan ugovor imala je za posledicu da se pravila Zakonika o plaéanju i kontroli robe nist mogla primeniti s obzirom da su ,strane drugatije ugovorile”. Medutim, izostavljanjem odredbi 0 plaganju i kontroli iz poslednjeg INCOTERMS izdanja, moglo bi se zakljuéiti da ovakva analiza nije vige validna. Ovakav zakljuéak ~ na prvi pogled logitan - ipak nije bez teSkoéa, s obzirom da se sadrdina Klauzula sa istim imenom u Zakoniku i Pravilima znaéajno razlikuje Osim toga, ugovaranje pravila INCOTERMS-a moze se tumatiti i kao namera ugovornih strana da izbegnu primenu klauzula, onako kako su definisani u nacionalnom pravu ili trgovatkim obigajima, koji bili merodavni da strane nisu ugovorile INCOTERMS pravila. Uprkos navedenim teSko¢ama, moze se oekivati da ée Zakonik i drugi relevantni izvori nacionalnog prava ipak biti kori8éeni u popunjavanju navedenih pravnih praznina. Tredi pravni izvor u pogledu pitanja plaanja i kontrole robe, u sluéaju da prethodni izvori nisu primenjivi, jeste primena odgovara- juéih obigaja i poslovne prakse. Primena odgovarajudih obitaja od strane suda izritito je utvedena i u Betkoj konvenciji i u Jednoo- braznom zakoniku. Zapravo, jedine odredbe koje sadrdi i Konvencija i Zakonik u pogledu tumatenja ugovorenih klauzula jesu odredbe koje upuduju sud na primenu trgovaékih obigaja. Primena odgovara- judih obitaja jeste fakticko pitanje koje se dokazuje u svakom konk- Tetnom slutaju, obiéno na osnovu struénog vestaéenja. Da bi sud prihvatio dokaze o primeni odredenih obiéaja na konkretan ugovor, ‘mora se savladati nekoliko pravnih prepreka; ironija je da su ugo- vorne strane, ugovaranjem pravila INCOTERMS-a, upravo Zelele da izbegnu pravne prepreke i struéno vestatenje w pogledu sadréine pojedinih ugovornih termina. $ obzirom da su pitanja plaéanja i kontrole robe definisana u odgovarajucim klauzulama Zakonika, ugo- varanje odredbi Zakonika lifava ugovorne strane obaveza da doka- zuju primenu odgovarajuéih obigaja na ova pitanja. Ono Sto sledi jeste kratak pregled sadréine INCOTERMS klauzula. Na osnova kiauzule Franko fabrika, prodavac je duZan da robu stavi na raspolaganje kupcu u naznagenom mestu u fabrikom krugu ili sldadi8tu, Prodavac nije duzan da robu preveze do prvog prevo- zioca, niti da ulsca robu na bilo koje prevozno sredstvo, veé je samo dutan da kupea obavesti kasla Ge mu roba biti stavljena na raspola- ganje. Prodavac nema nikave obaveze u pogledu osiguranja robe iMEDUNAROONA FRODAIAROAE 7 organizovanja prevoza. Rizik za sluéajnu propast stvari prelazi sa prodavea na kupca u trenutku kada je kupeu (u fabrigkom krugu ili skdadiitu naznaécnog mesta) roba stavijena na_raspolaganje. Pro- davac je takode du%an da kupcu dostavi fakturu ili njen ekvivalenat, ako koristi elektronsku razmenu podataka, ali nije duZan da kupeu dostavi ispravu o svojini, niti da pribavi administrativau dozvolu ili odobrenje za izvoz robe. Ukoliko kupac Zeli da izvr8i inspekeiju robe pre utovara, inspekeija ée se izvrSiti na njegov trofak. Odredbe Klauaule Franko fabrika o prelasku rizika razlikuju se od odredbi (Gl. 69) i Zakonika (@1. 2-509), kod kojih rizik prelazi na kupca u trenutku preuzimanja robe. Ovo se pravilo moze pravdati dvostrukim razlozima: 1) roba je najéeSée osigurana od gubitka ili ofteéenja, Sto prodavéevu poziciju Zini bezbednijom; 2) u ednosu na kupea, prodavac ima vise moguénosti da zaititi robu, dok ne stigne do mesta opredeljenja. Na osnovu Kauzule Franko prevoznik, prodavac je duéan da otpremi robu do prevozioca; to je, po pravilu, prvi prevozilac odreden od strane kupca u shemi Kombinovanog prevoza, ali mote biti i Spediter. Prodavac ne snosi troSkove prevora ili osiguranja, ali ,mote” organizovati prevoz po izrititom nalogu i za raéun kupea, ili ako je wuobiajena trgovatka praksa” da se prevoz organizuje od strane prodavea. Medutim, éak i u ovakvim okolnostima prodavac moze odbiti da organizuje prevoz, ukoliko je 0 tome obavestio kupca. €ak i kada se prodavac obavezao da organizuje prevoz, on nije du%an da organizuje osiguranje robe u toku prevoza, veé je samo obavezan da kupca obavesti da je ,roba predata u posed prevozioca” (kurziv autora). Rizik 2a sluéajnu propast stvari prelazi sa prodavea nna kupca u trenutku otpreme robe prevoriocu, iako ¢e obavestenje 0 otpremi najéeSée kupcu stiéi nakon Sto je rizik za sluéajnu propast stvari veé preSao sa prodavea na kupca. Prodavae je duzan da kupcu dostavi fakturu ili njen ekvivalent, ukoliko koristi elektronsku raz- menu podataka, neophodne administrativne dozvole i odobrenja za izvoz robe, i najée%ée, transportne isprave ili njihov elektronski ekvi- valenat koje omoguéavaju kupcu preuzimanje robe. U pogledu oba- vere plaéanja ili kontrole robe pre preuzimanja isporuke od strane kupca, INCOTERS pravila ne sadrie nikakve odredbe. Po svom sadréaju INOCTERMS Klauzula Franko prevoznik je veoma slitna Klauzuli Franko brod (FOB)... luka ukracaja, onako kako je regulisana u él, 2-319(1)(a) Jednoobraznog zakonika. Med tim, ovakva poredenja mogu da izazovu zabunu. Prvo, zbog toga sto iu INCOTERMS pravilima postoji Franko brod Klauzula (FOB), &ija je sadriina drugaéija od FOB Klauzule uredene u Zakoniku, ali buduéi da su istog naziva, Klauzula FOB iz Jednoobraznog zakonika ée se mnogo &e8ée porediti sa INOCTERMS Klauzulom istog naziva, nego76 cua sa klauzulom Franko prevoznik. Drugo, obaveze iz INCOTERMS Klauzule Franko prevoznik i klauzule Franko brod u Jednoobraznom zakoniku nisu u potpunosti iste. Naime, prema INCOTERMS Klauzuli Franko prevoznik, prodavac ima obavezu da organizuje prevoz samo 1 posebnim okolnostima, dok je kod klauzule Franko brod, onako kako je uredena u Jednoobraznom zakoniku, obaveza organizovanja prevoza redovna obaveza prodavea (él. 2-319 i 2-504 Zakonika). Osim toga, ukoliko je prodavac duéan ili ovla8éen da pofalje robu upeu, za razliku od Klauzule Franko prevoznik, prodavac je oba- vezan i da osigura robu u toku transporta, osim ukoliko instrukeije kupca nisu drugatije (@I. 2~S04 Zakonika). Pitanje plaéanja i inspek- cije robe pre preuzimanja isporuke nije uredeno niti u INCOTERMS Klauzuli Franko prevoznik, niti u klauzuli Franko brod, onako kako je definisano u Zakoniku. Prema Klauzuli Franko uz bok broda, prodavac je obavezan da preda robu uz ogradu broda naznagenog od strane kupea, u nazna- Eenoj luci ukreaja. Tz ovoga je otigledno da se ova Klauzula moze koristiti samo kod prevoza vodenim putevima. Rizik za slutajnu propast stvari u toku (suvozemnog) prevoza robe do predaje robe uz bok naznaéenog broda snosi prodavac. Prodavac nije duéan da or- ganizuje prevor ili osiguranje robe od luke ukreaja, ali je duzan da obavesti kupca da je roba ,dostavijena uz bok naznaéenog broda” (kurziv autora). U tom trenutku, rizik 2a slugajnu propast_stvari prelazi sa prodavea na kupca. Prodavac je duzan da dostavi kupeu fakturu, i najée8ée, transportne dokumente ili njihov elektronski ekvivalenat, koji omoguéavaju. kupcu preuzimanje robe u mestu iskreaja, ali nema obavezu da pribavi administrativau dozvolw ili odobrenje 2a izvoz robe; umesto toga, samo je duian da pomogne kupeu u pribavijanju ove dozvole. Klauzula ne sadr#i nikakve odredbe u pogledu plaéanja i kontrole robe nakon njenog prijema. Za razliku od pravila INCOTERMS-a, prema odredbama él. 2-319 Zakonika, kod Klauzule Franko uz bok broda kupac je duzan da plati cenu po prijemu ugovorenih dokume- nata, kao Sto je, na primer, konosman pre nego sto je roba stigla u ula iskreaja, odnosno, pre nego 3to je kupac imao prilike za kontrolu robe nakon njenog slanja iz luke ukreaja. U drugim elementima ova je Klauzula sliéna Klauzuli INCOTERMS-a pod istim imenom. '$ obzirom na to da u pravilima INCOTERMS-a, objavljenim pre 1980. godine, kupac, prema odredbama ove klauzule nije bio duzan da plati cenu po prijemu dokumenta, dok je u pravilima INCO- TTERMS-a iz 1980. godine ovakva obaveza postojala kod nekih od Klauzula, moze se zakljuéiti da sadaSnju verziju Klauzule Franko uz bok broda treba tako tumatiti da ona ne zahteva pla¢anje po prijemuMEDUNAROONA PRODAIA ROR 7 dokumenta, niti joj je namera da ograniti moguénost kontrole robe pre pla¢anja. Prema odredbama Klauzule Franko brod, prodavae je obavezan da isporuéi robu na palubu ~ od strane kupca ~ naznagenog broda u naznatenoj luci ukreaja. Iz ovoga sledi da se i ova klauzula mote koristiti samo kod prevoza robe vodenim putem. TroSkove prevoza robe do luke ukrcaja snosi prodavae, kao i tro8kove ukreaja robe ,do trenutka kada je roba presla ogradu broda”. Prodavac nije duzan da organizuje prevoz ili osiguranje robe, ali je duZan da obavesti kupca da je roba ,otpremljena na palubu naznavenog broda”. Rizik za sluéajnu propast stvari prelazi sa prodavea na kupea u trenutky kada aie roba presla ogradu naznatenog broda”. Prodavac je duéan da Kupcu dostavi fakturu ili njen elektronski ekvivalent, neophodne administrativne dozvole ili odobrenja za izvoz robe, i najée8ée, trans- portna dokumenta ili njihov elektronski ekvivalent koja omoguéavaju kupcu da preuzme robu u luci iskreaja. Klauzula Franko brod (FOB), ne sadr#i odredbe o obavezi placa- nja, niti o pravu na kontrolu robe nakon njenog slanja. Prethodno smo napomenuli da je klauzula pod istim nazivom — FOB - uredena i u Jednoobraznom trgovatkom zakoniku, ali da se ona ne odnosi obavezno na prevoz robe vodenim putem, te da je po svojoj sadréini blida INOCTERMS klauzuli Franko prevoznik. Medutim, u Jedno- cobraznom zakoniku uredena je i Kauzula FOB vessel (Franko brod), koja je slitna Klauzuli FOB, onako kako je regulisana u INCOTERMS pravilima. Prema odredbama FOB vessel, prodavae je duzan da robu isporuéi na palubi oznatenog broda, ali nije obavezan da organizuje prevoz do luke opredeljenja. Odredbe Klauzule Franko brod u pravilima INCOTERMS-a iz 1980. godine nisu obavezivale kupea na plaéanje po prijemu dokume- nata, ali je takva obaveza postojala kod drugih Klauzula. Stoga se vazeéa verzija Klauzule Franko brod ima tumaéiti tako da kupac nije duzan da izvrSi plaéanje po prijemu dokumenata, niti se ovom Klauzulom ogranitava pravo kupca na kontrolu robe nakon njenog slanja, osim ako je tako izrigito ugovoreno, ili proizilazi iz odredenog trogaékog obitaja koji se primenjuje na odredenom podrugju. Uz to, smatramo da ova klauzula ne ureduje izdavanje konosmana, osim ako su strane u ugovoru predvidele plaéanje po prijemu dokumenata. Prema odredbama klauzule Cena sa osiguranjem i vozarinom, prodavac je duéan da plati vozarinu i osiguranje robe do luke otpreme naznaéene od strane kupca, i da robu otpremi na palubu naznatenog broda. Rizik sa prodavea na kupca prelazi u trenutku kada je roba presla ogradu naznatenog broda. Otigledno je, dakle, da se i ova Klauzula koristi samo kod prevoza robe vodenim putem. Prodavac je duzan da obavesti kupca da je roba ,otpremljena na78 awa palubu broda”; mora kupcu dostaviti fakturu ili njen elektronski ekvivalent, neophodne administrativne dozvole i odobrenja za izvoz robe, kao i obi¢ajena transportna dokumenta”, Ni ova Klauzula ne sadrii izritite odredbe u pogledu plaéanja cene ili Kontrole robe nakon njenog slanja iz luke ukreaja. Medutim, prema odredbama ove klauzule, prodavac je duéan da kupeu dostavi takva transporina dokumenta koja ,u svakom slugaju omoguéavaju kupcu da robu preproda u tranzitu na osnovu prodaje dokumenata treéem licu..., ili da robu proda na osnovu obavestenja poslatog prevoziocu”, ukoliko drugatije nije ugovoreno. Kao Sto je kasnij elaborirano’u odeljku 0 konosmanu, najées4i korigéeni natin koji omoguéava kupcu preprodaju robe u tranzitu, bilo kod plaéanja dokumentarnim inkasom, bilo kod plaéanja na osnovu dokumentar- nog akreditiva, jeste da prodavac (kreatelj, op.prev.) zahteva od prevozioca izdavanje prenosivog konosmana, i da konosman preko banke dostavi kupeu. Banka ée kupcu predati konosman, samo nakon ito je ovaj platio cenu. Stoga, kupac ,plaéa robu istovremeno sa prijemom dokumenata’, dok se roba jo¥ nalazi na moru, i pre nego ito je u moguénosti da pre prijema robe izvrli njenu kontrolu. 12 prethodno citirane odredbe Klauzule Cena sa vozarinom, dakle, proiz- ilazi da ova klauzula pretpostavija obavezu prodavca da od prevoz- ioca zahteva izdavanje konosmana, te da se konosman, bankarskim putem, ima dostaviti kupcu, nakon Sto je platio cenu. Obaveze predaje dokumenata i pla¢anja cene kod Klauzule Cena sa osiguranjem i vozarinom preciznije su bile regulisane pravilima INCOTERMS-a iz 1980, godine, gde se izritito utvrdivalo da je ,kupac duzan da primi dokumenta poslata od strane prodavea... i duzan je da plati ugovorenu cenu”. Slignu odredbu sadréi i #. 2-320(4) Jednoobraznog trgovatkog zakonika. U pogledu drugih clemenata, ‘Klauzula Cena sa osiguranjem i vozarinom onako kako je uredena u Zakoniku, sliéna je klauzuli pod istim nazivom w pravilima IN- COTERMS.a. Po svojoj sadréini, klauzula Cena sa vozarinom sliéna je Klauzuli Cena sa osiguranjem i vozarinom, osim to kod ove klauzule pro- davac nije duZan niti da organizuje niti da plati osiguranje robe u toku prevoza. Ovo, uostalom, proizilazi i iz samog naziva Klauzule. Osnovna obaveza kupca iz klauzule Cena sa vozarinom jeste da organizuje prevoz robe do luke ukreaja naznatene od strane pro- davea, i da robu ukrea na brod koji je sam odabrao. 1 ova se Klauzula, dakle, koristi samo kod prevoza robe vodenim putem. Prodavac snosi trofkove vozarine do luke iskreaja, ali se smatra da je robu isporutio u trenutku kada je roba prela ogradu broda u luci ukreaja (kurzivi autora). U tom trenutku, rizik za sluajnu propast stvari prelazi sa prodavca na kupea. Prodavac je takode duzan da kupca obavesti daMEDUNAROONA PRODAIA Rone 79 je ,roba ukreana na brod”, kako bi kupac bio u prilici da primi isporuku. Konatno, prodavac je duzan da kupcu dostavi fakturu ili njen elektronski ekvivalent, neophodne administrativne dozvole ili odobrenja za izvoz robe i ,uobiajena transportna dokumenta” za Tuku iskrcaja. Kao i kod prethodne kiauzule, klauzula Cena sa vozari- nom ne sadréi izritite odredbe u pogledu plaéanja cene i kontole robe, ali utvrduje obavezu za prodavea da transportna dokumenta ,t svakom sluéaju ...omoguéavaju kupeu da robu, na osnovu primljenih dokumenta, preproda u toku prevoza”. O&igledno je da i ova odredba ukazuje na obavezu prodavca da zahteva od prevozioca izdavanje prenosivog konosmana, odnosno na obavezu kupca da plati cenu pre preuzimanja konosmana. Ovakvo tumaéenje proizilazi i iz raniji izdanja INOCTERMS pravila, kao i iz tumatenja odgovarajucih odred- bi Jednoobraznog zakonika, Klauzule Vozarina i osiguranje plaéeni do..., i Vozarina pla¢ena do..., po svojoj su sadrZini sligni Klauzulama Cena sa osiguranjem i vozarinom, odnosno, Cena sa vozarinom, s tim ito se ove klauzule koriste kod svih oblika prevoza, osim kombinovanog. Prema odred- bama Klauzule Vozarina i osiguranje plaéeni do..., prodavac je obave- zan da organizuje i snosi tro’kove transporta i osiguranja robe do naznagene luke opredeljenja. Medutim, smatra se da je prodavac ispunio obavezu isporuke robe i da je rizik za sluéajnu propast stvari preSao sa prodavea na kupea, u trenutku kada je robu stavio na Taspolaganje prvom prevoziocu u mestu isporuke (kurziv autora) Stoga je ova klauzula pogodna kod kombinovanog prevoza robe. Sliéne ‘odredbe sadr#i i kaluzula Vozarina plaéena do..., osim ito prodavae nije duzan da organizuje i plati osiguranje robe za vreme prevoza. Prema odredbama obe klauzule (CIP i CPT), prodavac je duzan da obavesti kupca ,da je roba isporuéena” prvom prevoziocu, kao i da mu dostavi sva_druga obaveStenja koja omoguéavaju kupcu. da preuzme robu”. Prodavac je takode duzan da kupcu dostavi fakturu ili. nen elektronski ekvivalent, neophodne administrativne dozvole ili odobrenja za izvoz. robe, kao i ,uobitajena transportna dokumenta”. Obe Klauzule sadrZe listu prihvatljivih transportnih dokumenata, a iz, sadrtine liste proizilazi da prodavac nije duzan da kupcu dostavi takva transportna dokumenta koja mu omoguéavaju preprodaju robe u toku prevoza. Klauzule ne sadrze odredbe o plaéanju i kontroli robe pte preuzimanja isporuke. Za razliku od Kauzula Cena sa osigura- njem i vozarinom i Cena sa vozarinom, kod klauzula Vozarina i osiguranje plaéeni do..., i Vozarina plaéena do...., prodavac (krcatelj) nije duZan da obezbedi prenosivi Konosman. Stoga, ukoliko strane nisu izritito ugovorile ,plaéanje po prezentaciji dokumenata”, mode80 cua se smatrati da navedene klauzule ne zahtevaju takav natin plaéanja, niti ograniéavaju pravo kupca na kontrolu robe pre prijema isporuke. U pravilima INCOTERMS-a reguliSu se pet razligitih Klauzula za ugovore o prevozu do ,mesta opredeljanja”, ili ,luke iskreaja”, Dve od pomenutih pet klauzula: Isporuéeno franko brod (DES) i Isporuéeno franko obala (DEQ) mogu se koristiti samo kod prevoza vodenim putem, Ostale tri Klauzule: Isporudeno granica (DAF), Isporuéeno neocarinjeno (DDU) i Isporuéeno i ocarinjeno (DDP) mogu se koristiti kod svih vista prevoza, ukjjuéujuéi i kombinovani prevoz. robe. Prema svakoj od ovih Klauzula, prodavac je duéan da organizuje prevoz, plati vozarinu i snosi rizik za slugajnu propast stvari do naznaéenog mesta opredeljenja. Jako se u navedenim Klauzulama ne ureduje pitanje osiguranja robe u toku prevoza, s obzirom na to da prodavac snosi rizik za sluéajnu propast stvari do mesta opredeljenja, prodavac €e ili organizovati i platiti osiguranje, ili na svoj rizik organizovati transport robe koja nije osigurana, Pitanje plaéanja i kontrole robe pre preuzimanja isporuke nije uredeno u ovim Klauzulama. Posto prodavac nije duzan da pribavi prenosiva transportna dokumenta, isporuka se ima smatrati izvSenom kada je kupac do’ao w fizitki posed robe. U skladu sa tim, ukoliko drugatije nije ugovoreno, smatraée se da se plaéanje ne vr8i ,po prezentaciji dokumenata”. Prema odredbama DES Klauzule, prodavac je duan da robu »stavi na raspolaganje” kupcu, na palubi naznatenog broda u nazna- Eenoj luci ukreaja; do tog trenutka prodavac snosi i rizik za sluéajnu propast stvari. Smatraée se da je prodavac stavio kupcu ,robu na raspolaganje”, ukoliko se roba mo%e manipulisati (pomerati, ukrea- vati) sa ,odgovarajuéim” sredstvom ukrcaja. Prodavac nije duzan da obezbedi administrativne dozvole i odobrenja za izvoz robe; ova se obaveza nalazi na strani kupea (prema odredbama Jednoobraznog trgovatkog zakonika, Klawzula ,ex ship” - naznaéeni brod, oznatava 1 obavezu prodavea da uleca robu na nazateni brod). Ukoliko su strane ugovorile klauzulu DEQ, neophodno je u ugovoru precizirati da li se navedena Klauzula koristi kao DEQ ,carinjeno”, ili DEQ smeocarinjeno”. Ukoliko je pored Klauzule DEQ naznageno ,cari- njeno”, ili su strane samo ugovorile primenu klauzule DEQ, bez ikakve’ odrednice u pogledu obaveze catinjenja robe, prodavac je duzan da ,plati troskove carinjenja robe... koji se plaéaju po uvozu robe, osim ukoliko drugatije nije ugovoreno”. Prema odredbama obe klauzule, DES i DEQ, prodavac je duZan da obavesti kupca 0 ofekivanom vremenu dolaska naznaéenog broda u luku iskrcaja. Osim toga, prodavac je duzan da kupcu dostavi fakturu ili njen elektronski’ ekvivalent, ,narudzbu i/ili_wobigajena transportna dokumenta”, kao i administrativne dozvole i odobrenja za izvoz robe. Kod klauzule DEQ, duznost je prodavea da obezbedi iMEDUNAROONA PRODAA ROBE a1 e dozvole i odobrenja za uvoz robe, osim ukoliko ugovoreno. Ukoliko je ugovorena DAF klauzula, koja se najéeSée koristi kod prevoza robe Zeleznicom ili suvozenim putem, smatra se da je rizik za sluéajnu propast stvari prefao sa prodavea na kupca, i da je prodavac isporuéio robu kada je roba stavijena na raspolaganje kupcu_u naznagenom mestu na granici, pre carinske ispostave zemlje uvoznice (zemlje kupea, prim.prev.). Ukoliko je ugovorena DDU klauzula, smatraée se da je rizik preSao sa prodavea na kupca i da je prodavac isporuéio robu, kada je roba stavijena na raspolaganje kupcu ut naznagenom mestu opredeljenja” zemlje uvoznice. Medutim, pro- davac nije duZan da plati carinske trokove. Za razliku od Klauzule DAF, kod Klauzule DDP smatra se da je rizik preSao sa prodavea na kupea i da je prodavac isporutio robu kada je ocarinjena roba stavljena na raspolaganje kupcu. u naznagenom mestu opredeljenja, uw zemiji uvoznici. Svi troskovi carinjena robe padaju na teret prodavea. Klauzula FOB mesto opredeljenja (¢l. 2-319(1)(b)) je jedina klauzula u Jednoobraznom zakoniku koja je sliéna INOCTERMS klauzuli DDU, ali je potonja znatno detaljnija i preciznija. U svakoj od navedenih Klauzula: DAF, DDU i DDP, utvrduje se obaveza prodavaca da obavesti kupca da je roba poslata, kao i da mu dostavi sve druge informacije koje su od znataja ,za’ preuzimanje robe”. Nezavisno od vrste prevoza, duénost je prodavea da kupcu dostavi fakturu ili njen elektronski ekvivalent. Osim toga, kod Klau- zule DAF prodavac je duzan da obezbedi ,uobitajena dokumenta ili druge dokaze o isporuci", kao i administrativnu dozvolu ili odobrenje za izvoz robe. Kod klauzule DDP prodavac je duzan da kupcu dostavi transportna dokumenta, kao i da obezbedi administrativne dozvole ili odobrenja i za izvoz. i uvoz robe. »PLAGANJE PO PREZENTACIJI DOKUMENATA” Kako se viSi ,plaganje po prezentaciji dokumenata”? Kod zak- ljuéenja ugovora o prodaji, prodavac ée po pravilu zahtevati da kupac plati cenu ,po prezentaciji dokumenta’, dakle, pre prijema isporuke Tobe. Plaéanje po prezentaciji dokumenta ne’ mora se smatrati re- dovnim naginom plaéanja; stoga je neophodno da strane u ugovoru ititito urede kako Ge se vrSiti plaéanje. Nakon So je ugovoren ovakav nagin pla¢anja, prodavac je duzan da zapakuje robu i ispuni fakturu. Ukoliko ugovome odredbe to zahtevaju (npr. ako je klauzula CIF sastavni deo ugovora), prodavac je takode duéan da osigura robu 1 toku prevoza (Sto zahteva zakljutivanje posebnog ugovora), i da je dostavi brodaru (prevoziocu). Na zahtev prodavca (krcatelja), brodar Je duZan da izda konosman koji ima dvostruka funkciju: slu#i kao82 ouvan dokaz da je zakijuéen ugovor 0 (pomorskom) prevozu i da je roba primljena radi prevoza. Zavisno od vrste konosmana, duénost je brodara da robu isporuéi: 1) licu koje je naznafeno na konosmanu (ukoliko se radi 0 neprenosivem konosmanu); 2) svakom lieu koje je u posedu konosmana, ukoliko se radi o prenosivom konosmants koji je valjano indosiran. Prenosivi konosman se koristi kod plaéanja po prezentaciji dokumenata, tako da kupac mote raspolagati robom samo ukoliko je u posedu valjano i se smatra ,ispravom 0 svojini”, jer se na osnovu konosmana vii prodaja robe u toku prevoza, tj. prodaja robe koja se ne nalazi u fizitkom posedu kupea. Osim toga, kao Sto smo prethodno napome- nuli, brodar je duZan da isporuéi robu samo onom licu kod kojeg se nalazi konosman. Stoga, prenosivi konosman koji je prodavac dosta- iji_ dokumenta: 1) osim Sto predstavija dokaz da je roba predata kreatelju; 2) sludi i kao dokaz da je roba namenjena kupcu, a ne nekom treéem licu; 3) omoguéava banci koja vrSi plaéanje da kontrolige isporuku robe kupeu, $ obzirom da se u njenom posedu nalazi konosman. Banka neée predati konosman kupcu, bez kojeg kupac ne mote doéi u posed robe, sve dok kupac ne rambusira banku, ili obeéa da ée je u odredenom roku rambusirati. Nagin plaanja kupoprodajne cene zavi- si od ugovorenih odredbi. Plaéanje se, po pravilu, vrSi putem menice, iadate od strane prodavea i vuéene na kupca, koji je akceptira i istovremeno nalage svojoj banei da tu menicu, po prijemu utanaéenih dokumenata, isplati (menicu move akceptirati i kupéeva banka, prim. prev.). Menica je, po pravilu, plativa po videnju, a upisani’ menigni iznos je identiéan ugovorenoj kupoprodajnoj ceni. Nakon sto je prodavac svojaj korespondentnoj banci dostavio konosman, menicu, falturu i druga utanagena dokumenta, ova se dokumenta prezenti- raju na naplatu kupcu, putem ,uobigajenih bankarskih kanala’. Pro- davéeva korespondentna banka ne preuzima nikakve obaveze u po- gledu garantovanja naplate od strane kupca. U skladu sa tim, od trenutka preuzimanja dokumenta od strane korespondentne banke, do trenutka naplate (ukoliko se naplata vSi preko prodavéeve banke, op.prev.), prodavac ne moze od svoje banke zahtevati isplatu kupo- prodajne cene. Nakon Sto je ,uobifajenim bankarskim kanalima”, menica stigla do korespondentne banke kupca, banka ée obavestiti Kupca o prispelim dokumentima. Kupac je du%an da u roku od tri radna dana od prijema obavestenja od strane banke odluti da li ée honorisati prispela dokumenta. U sluéaju da su utanaéena dokumenta poslata direktno kupcu, a ne njegovoj korespondentnoj banci, kupac je duéan da odluku o honorisanju donese istoga dana, osim ukoliko su nastupile opravdavajuée okolnostiMEDUNAROUNA PRODAIA ROME 83 U navedenoj shemi, dakle, kupac ,plaéa dokumenta’, a ne tobu. Tek kada je kupéeva banka platila menicu vugenu i akceptiranu od strane kupca, ili kada je plaéanje izvrSeno na drugi ugovoreni navi kupac ée doéi u posed konosmana i time steéi pravo svojine na robi § obzirom na to da kupac preuzima dokumenta a ne roby, neop- iljivo pregledati prezentirana dokumenta, kako bi se Ii ista odgovaraju utanagenim. Prodavac je duzan da u potpunosti ispuni svoju obavezu u pogledu dostavijanja utanaéenih dokumenata; u protivnom, neée moéi od kupca da zahteva isplatu ugovorene cene, éak i kada je svoju obavezu ispunio u veéem delu. Plaganje po prezentaciji dokumenata kod ugovora o medunarod- 1noj prodaji robe suofava i prodavea i kupca sa odredenim rizicima. Nakon Sto je prodavac dostavio robu brodaru, iz prethodno navede- nih razloga prodavac neée izgubiti kontrolu nad robom, sve dok kkupac ne plati cenu, tj. kupéeva banka na raéun prodavea ne plati iznos menice akceptirane od strane kupca. U ovako postavljenoj shemi, kakvi se rizici mogu javiti na strani prodavca? Prodavac predaje robu krcatelju radi njene isporuke wu naznagenoj luci iskreaja dréave uvoznice, bez ikakvih garancija od strane treéeg lica da ée mu roba biti plaéena. Kupac moze odbiti honorisanje prezentiranih dokumenata, na osnovu tega prodavac mote pokrenuti sudski postupak, ali ovaj postupak je, po pravilu, mogué i ima smisla samo u zemlji u kojoj kupac ima sedi8te, Sto suoéava prodavea sa dodatnim troskovima, odlaganjima i neizves- nostima, karakteristiénim za vodenje sporova u inostranstvu. Sa sta- novi8ta prodavca poseban problem u ovakvim sluéajevima predstavlja bojazan da strane u sporu neée biti ravnopravno tretirane, tj. da Ge prodavac (tuZilac) biti diskriminisan, U slutaju da je kupac odbio da honori’e dokumenta, prodavac ée jo8 uvek kontrolisati robu, s obzirom na to da ée mu u tom slugaju biti vraéen konosman. Medutim, roba se sada nalazi u luci iskreaja u stanoj zemfji, u kojoj prodavac ne mora obavezno da ima zastupnika, niti izgleda da robu preproda. Pored toga, ukoliko prodavac Zeli da vrati robu u luku ukreaja ili neko od podrugja u kojem ima svoje zastupnike, moraée da plati dodatne transportne troskove, u iznosu koji mote biti nesrazmeran vrednosti same robe. Oéigledno je, dakle, da odbijanje honorisanja dokumenata od strane kupca moze da prodavea dovede u situaciju u kojoj ée biti prinuden da po znatno nigoj ceni proda robu u zemlji u kojoj kupac ima sedite. Da bi se prodavac obezbedio od ovakve vrste rizika, neophodno je da od kupca zahteva otvaranje dokumentarnog akreditiva (detaljno o doku- ‘mentarnom akreditivu u poglaviju 11). Na drugoj strani, u zamenu za plaéenu kupoprodajnu cenu, kupac dobija ispravu izdatu od strane prevozioca koja mu omoguéava2 See eeeeeeemenemresuususess 1) LbBEBEBSBESNONBEEEETETETeE raspolaganje robom, polis osiguranja koja pokriva rizik za sluéajnu ropast ili oSteéenje robe u toku prevoza, a zavisno od ugovornih odredbi, moze dobiti i certifikat 0 kontroli robe. Drugim regima, kupac dobija ono Sto je utanatio: isporuku robe koja po kvalitetu i koligini odgovara ugovorenoj, i polisu osiguranja koja pokriva ugo- vorene rizike, Medutim, bez moguénosti da izvréi kontrolu robe pre preuzimanja isporuke, kupac ne moze biti u potpunosti si isporuéena roba saobrazna ugovorenoj. Kakvi se riz stanovista kupca? Mofe se identifikovati najmanje Sest_situacij Kojima kupéevi interesi mogu biti osteéeni: (2) roba moze u toku prevoza biti izgubljena ili ukradena; (2) prevozilac mote neadekvatno rasporediti robu, ili prouzroko- vati o8teéenje robe u toku prevoza, nemarnim rukovanjem robom; (3) isporuéena roba ne mora biti saobrazna sa ugovorenom. Nesaobraznost moze obuhvatiti Sirok dijapazon sluéajeva od 1) prevoza oiteéene robe, do 2) stavijanja pogresnih nalep- nica na pakovanju (Sto moze da prouzrokuje probleme sa carinicima u obe zemlje); (4) konosman i menica mogu biti ukradene i prezentirane kupeu od strane lica koje je neovlaséeno doslo u posed konosmana, bez odgovarajueg indosamenta, ili sa falsifikovanim indosa- mentom; (5) isporuéena roba nije u skladu sa opisom iz, konosmana; (6) konosman moie biti falsifikovan, §j, izdat za robu koja nikad nije ukreana. Neki od navedenih problema su uoveni i regulisani u standardnoj shemi plaéanja po prezentaciji dokumenata. Na primer, o tome je prethodno bilo reti, ukoliko su strane ugovorile primenu CIF klau zule, osiguranje od gubitka i krade robe je obavezno. Kada je reé zastiti kupca od plaéana pre kontrole isporuéene robe, kupac se od ovih rizika najéc8ée obezbeduje certifikatom 0 kontroli robe, izdatim od strane utanaéene specijalizovane institucije. ‘Tri od prethodno navedenih problema se prvenstveno odnose na svaki ugovor o prodaji kod kojeg se javlja konosman, i detaljno ée biti razmotreni u sledecem odeljku: + gubitak konosmana, falsifikovanje indosament pogresnom licu; + pogreéan opis robe u konosmanu od strane krcatelja i isporuka od strane brodara robe koja ne odgovara opis u konosmanu; + falsifikovanje celog konosmana od strane krcatelja, bez. bro- darevog znanja. isporuka robe85 KONOSMAN Osnovni pravni izvori za regulisanje konosmana ili teretnice (bill of lading) u ameriékom pravu jesu savezni Zakon o konsmanu (The Federal Bill of Lading Act, €1. 80101-80116), kojim se ureduje prenos konosmana u unutrasnjem i medunarodnom prevozu, i Jednoobrazni trgovatki zakonik (€1. 7), koji se u pogledu prenosa konosmana Primenjuje samo na ugovor o prevozu zakljugen izmedu subjekata sa sedi8tem u razligitim federalnim jedinicama. Forma i sadréina konos- mana uredeni su i Harterovim zakonom (Harter Act, él. 190-196) i Zakonom o prevozu robe morem (Carriage of Goods by Sea Act, @l 1300-1315). $ obzirom da se izvori za regulisanje Konosmana ne nalaze u jednom zakonu, mode se o¥ekivati da Ge se u praksi javiti problem sukoba zakona koji ureduju ista pitanja. Kongres je nedavno onovo kodifikovao savezni Zakon o konosmanu, ne menjajuci nje- govu sustinu, veé samo raspored pojedinih zakonskih odredbi i nagin nna koji su élanovi Zakona obelezeni. Kao Sto smo prethodno napomenuli, Savezni zakon 0 konosmanu ureduje Konosman izdat od strane zajednigkog prevozioca u unu- trainjem i medunarodnom prevoztt. Pojam ,prevozioca’, nije u Zak- onu blige preciziran, tako da ostaje nejasno da li Zakon ureduje i isprave izdate od strane Speditera. Osim toga, ni pojam ,konosmana” nije ureden u Zakonu, tako da nije jasno da li se ovaj pojam moze koristi i kao generiéan pojam za prevozne isprave, koji obuhvata i vazdusni tovarni list i prevozne isprave u unutraSnjem vodenom saobraéaju. Razlikuju se dve vrste konosmana: neprenosivi (straight) i pren sivi (order) konosman (u praksi se ove dve vrste konosmana nazivaju i ,beli” i ,2uti” konosman, s obzirom na razlifitu boju papira na kojoj se obiéno stampaju). Prethodno smo napomenuli da konosman, izme- du ostalog, predstavija dokaz da je zakljuten ugovor o prevozu. Stoga se na konosmanu ili izrigito oznaéavaju uslovi pod kojima je zak- Jjuéen ugovor 0 prevozu, ili se ukazuje na opite uslove poslovanja revozioca koji se primenjuju na odnosni ugovor. PREDAJA ROBE POGRESNOM LICU Neprenosivi konosman se izdaje na ime odredenog lica, primaoca robe. Na osnovu neprenosivog konosmana, duinost je prevozioca da robu preveze do naznaéene luke iskrcaja primaoca robe (él. 80110 savezntog Zakona 0 konosmanu). Kod neprenosivog konsomana, samo lice koje je upisano kao primalac robe, po prijemu istog, ima pravo raspolaganja robom. U protivnom, ukoliko se konosman nalazi u posedu nekog drugog lica, takvo lice nema nikakva prava niti prema86 cua robi, niti prema njenom prevoriocu. Pored toga, indosiranje ovakvog Konosmana ima se smatrati ni§tavim i ne proizvodi nikakve pravne posledice. Iz prethodno napisanog sledi da je duénost prevozioca kod ‘ove viste konosmana da robu isporudi samo licu koje je upisano kao primalac robe, ili licu koje je primalac ovlastio da primi isporuku; u protivnom, smatraée se odgovornim prema naznaéenom primaocu robe za pogreénu isporuku. Neprenosivi konosman se ne koristi kod »plaéanja po prezentaciji dokumenata”. Ovo treba imati na umu, s obzirom na to da su zbirke sudskih odluka pune sluéajeva u kojima su pravni zastupnici koristili ,predice”, tj. koristili neprenosivi konos- man kod plaéanja po prezentaciji dokumenata, kao ,jednostavan” natin plaéanja, dovodedi svoje klijente u nepovoljnu pravnu poziciju. Vidi na primer sluéaj Clock v. Missouri-Kansas-Texas Railroad Co. (407 zbirka presuda saveznih sudova, 448 /E.D.Mo.1976). U ame- rigkom pravu neprenosivi konosman se takode naziva i ,vazdusnim tovarnim listom”, ,pomorskim tovarnim listom”, i ,potvrdom 0 voza- rini", u zavisnosti od preovladujuceg nagina prevoza robe. Prenosivi konosman se izdaje na primaoca robe, ili lice ,po naredenju” primaoca. Ovim se omoguéava naznagenom primaocu da ispravu indosira na drugo lice, tj. da ,naredi” isporuku robe drugom licu ~ indosatoru. Kada je konosman indosiran (bilo putem punog ili blanko indosamenta) i predat indosatoru, indostar se ima smatrati yzakonitim imaocem” konosmana. Na osnovu izdatog konosmana, prevozilac se obavezuje da robu isporudi ,imaocu” prevozne isprave U naznaéenom mest opredeljenja (éI. 80110 Saveznog zakona 0 ko- nosmanu). Iz ovog proizilazi da je posedovanje prenosivog konos- mana i njegova prezentacija prevoziocu od sustinske vaznosti 2a preuzimanje robe, s obzirom na to da ée prevozilac pre predaje robe proveriti da li je lice u posedu Konosmana i da li je konosman valjano indosiran na to lice Imalac prenosivog konosmana mote isti indosirati (preneti) na drugo lice, bilo ,blanko indosamentom”, fj. stavijanjem potpisa na poledini prevozne isprave, ili ,punim indosamentom”, kod kojeg se upisuje i ime indosatora (#1. 80104 Saveznog zakona o konosmanu) Ukoliko se prenos konosmana vr8i blanko indosamentom, zakonitim imaocem konosmana, fj. licem koje je ovlaséeno da od prevozioca zahteva isporuku robe, smatraée se svako lice koje je u posedu iste, za razliku od prenosa punim inodasamentom, gde se zakonitim imaocem konosmana smatra samo poslednji indosator (u sluéaju da je prevozna isprava indosirana vige puta, prim.prev.). Ozigledno je da uni indosament obezbeduje veéu pravnu sigurnost nego blanko indosament, s obzirom na to da onemoguéava lice koje je ne- ovlaséeno doslo u posed konosmana da od prevozioca preuzme robu,[MEDUNAROONA PRODAIA ROBE 87 i ogranigava moguénosti falsifikovanja konosmana. Prenosivi Konos- man se smatra ,ispravom 0 svojini’, s obzirom na to da se na osnovu posedovanje valjano indosiranog konosmana kontroli’e roba i utvr- duje obaveza prevozioca da robu isporuéi samo zakonitom imaocu Konosmana; u protivnom, smatraée se odgovornim prema zakonitom imaocu za pogreinu isporuku (tI. 80111 Saveznog zakona 0 konos- manu). Samo u vrlo ogranigenim sluéajevima imalac konosmana neée se smatrati vlasnikom robe, niti ée prevozilac biti duzan da takvom licu preda robu. Takav je slutaj kada je roba ukrcana od strane kreatelja Koji nije vlasnik robe, vet je do iste do8ao kradom ili pljaékom od »pravog viasnika”. Medutim, ukoliko je prodavac iz prethodnog prav- nog posla dobrovoljno predao robu u posed kupcu, Koji se u slede¢em pravnom poslu javija kao prodavac ~ krcatelj iz ugovora 0 prevozu, nezavisno od Ginjenice da je krcatelj obmanuo prodavca i nije mu platio za predatu robu, savesni imalac konosmana se ima smatrati viasnikom takve robe (21. 80105 Saveznog zakona o konosmanu), a njegovo je pravo jaée od zaloznog prava treéeg lica na istoj robi, ili od prava treéeg lica da zaustavi isporuku u toku prevoza. Prema Savezngm zakonu o konosmanu, kao i prema odredbama Jednoobraznog trgovatkog zakonika, falsifikovanje indosamenta, ne- zavisno od stepena krivotvorenja, ne proizvodi nikakvo pravno de- jstvo, Sto znati da je prenos takvog konosmana pravno nistav. Osim toga, svako potpisivanje indosamenta od strane pravnog zastupnika primaoca robe takode se ima smatrati falsifikovanjem, ukoliko zas- tupnik nije imao izritito, posredno ili o¥igledno ovlaSéenje da potpiSe indosament. Ovo se pravilo moze ilustrovati na primeru lica koje je nedozvoljeno doslo u posed konosmana, prenetog punim indosamen- tom na indosatora. Prenos takvog konosmana valjan je samo ako je konosman propisno indosiran od strane prethodnog indosatora (sada indosanta, prim.prev.). Bez takvog indosamenta, lice koje se nalazi u nedozvoljenom posedu konosmana neée se u pravu smatrati imaocem konosmana, niti ée modi da ostvari prava inkorporirana u konosman. Po prirodi stvari, prava inkorporirana u konosman neée sté€i ni ako falsifikuje potpis poslednjeg indosatora. U sluéaju da je takav konos- man ,indosirao” (znaci navoda prevodioca) na treée lice, ni treée lice se nee smatrati zakonitim imaocem konosmana, niti ée moéi da stekne pravo raspolaganja robom (sluéaj Adel Precision Products Corp. ¥. Grand Trunk Western R. Co., 332 Mich. 519, 51 N.W.2d 922, 1952). I u navedenim sluéajevima prevozilac je jo’ uvek duzan da robu isporudi zakonitom imaocu konosmana — Zrtvi krade: Stoga, ukoliko naplatna banka ili druga strana primi konosman koji je indosiran punim indosamentom, ona je zaStiéena od rizika nastalihBB cn eventualnom kradom pismene isprave, falsifikovanjem ili éak ne- ovlaiéenim prenosom od strane zastupnika. Ukoliko prevozilac ipak isporuéi robu licu koje je falsifikovalo konosman, ili licu na koje je prenet krivotvoreni konosman, prevozi- lac se smatra odgovornim za isporuku pogresnom licu, u skladu sa él. 80111 Saveznog zakona o konosmanu. Potinilac kriviénog dela falsi- fikovanja se takode smatra odgovornim za Stetu nastalu. isporukom robe pogresnom licu, pod uslovom da je dostupan nadleznim dréav- nim organima. Ratio legis ovog pravila jeste da svako lice (indosator) na koje se prenosi konosman, treba da ,poznaje svog indosanta’. U slutaju da je roba isporuéena pogreSnom licu, takvo je lice najlak8e naéi, te se isto, kao poslednji indosator, ima smatrati odgovornom za pogresnu is- poruku. U takvim sluéajevima, poslednji indosator ima pravo regres- nog zahteva prema svom indosantu, koji ima isto pravo prema sledeéem indosantu, itd. Ovo se ne smatra posebno efikasnim sted- stvom, ali, ono omoguéava da se odgovornost prebaci na indosatora koji je konosman primio od laznog indosanta, ili tak i na samog Tagnog indosanta (u meduvremenu, zakoniti imalac konosmana se naplaéuje od prevozioca, Koji se naplacuje na osnovu polise osigu- ranja). Naplatna banka koja prezentira dokumenta na naplatu takode mode biti izloZena riziku odgovornosti za isplatu pogresnom licu. Ukoliko je kupac platio i ta su stedstva preneta na tree lice - falsifikatora, smatraée se da je plaéanje prema banci iavrSeno. Medu- tim, u takvim sluéajevima banka ima najmanje tri potencijala izlaza. Jedan je da se iskljudi jemstvo banke u pogledu valjanog indosiranja prenosivog konosmana: npr. Klauzula u kojoj se ureduje da XYZ banka ne jeméi za prethodnu valjnost indosiranja”. Sledeéi potenci- jalni izlaz jeste tvrdnja banke da se konosman nalazi u njenom posedu ,samo kao sredstvo obezbedenja za dug” iz. osnovnog pravnog posla, s obzirom na to da zakon izuzima takve dréaoce od obaveze jemstva. Ova argumentacija ima odredenih teSkoéa, jer naplatna banka ne plaga prodaveu pre nego sto su pare uplacene na njen ratun, i stoga se nikada ne nalazi u polo2aju poverioca (nezavisno od toga da li se radi o poveriocu koji je obezbedio svoje potrazivanje, ili ne). Tred potencijalni izlaz za naplatnu banku jes ,Jednoobrazna pravila za naplatu” iz 1978. godine, koja ureduju da banka ima samo cobavezu da ispita da li predata dokumenta ,odgovaraju redosledu za naplatu” (él. 2), ne i da proverava njihovu sadrdinu. Svaka banka koja se smatra jemcem za valjano indosiranje konosmana, moze ovu odgovornost prebaciti na lice koje je izvrSilo uplatu, ukoliko se isto mote identifikovati.MEDUNARODNAPRODL ROME 89 POGRESAN OPIS ROBE PRIMLJENE NA UKRCAJ $ obzirom na to da je ugovor o prevozu robe, u odnosu na ugovor o prodaji, samostalan pravni posao, prevozilac nije duzan da u-mestu opredeljenja isporuéi robu koja je saobrazna ugovoru 0 prodaji, veé robu koja je saobrazna utvrdenom opisu u konosmanu. Prema ‘Saveznom zakonu o konosmanu, prevozilac je duéan da isporuéi robu koja po koligini i kvalitetu odgovara podacima un u konosman (él. 80113). Kod neprenosivog konosmana prevozilac za nedostatke u saobraznosti odgovara licu koje je upisano kao primalac robe, dok kod prenosivog konosmana, prevozilac odgovora imaocu na koga je valjano indosirana isprava. Problem sa navedenim pravilom 0 odgovornosti prevozioca nalazi se u Einjenici da prevozilac veoma éesto ne zna kakvu robu. prevozi, posebno kod prevoza kontejnerima. Tako, na primer, prevozilac moze primiti na prevoz kontejner na kojem se nalazi oznaka: 100 IBM personalnih ratunara sa instaliranim tekst procesorom”. Prevozilac neée, niti se to od njega o8ekuje, otvoriti kontejner i proveriti njegovu stvarnu sadrfinu, niti ée vrsiti prebrojavanje robe koja se nalazi u Kontejneru. Cak i kada bi otvorio kontejner, prevozilac ne bi bio duzan da proveri da li se svaki kompjuter nalazi u ispravnom stanju. Pod daljom hipotetitkom pretpostavkom da prevozilac proverava da Ii se ukrcani kompjuteri nalaze u ispravnom stanju, od njega se neée otekivati da ima zaposlene struénjake sposobne da'utvrde da li svaki Kompjuter ima ispravno instaliran tekst procesor. Ukratko, prevozilac samo odgovara da spoljni izgled ~ ne i stvarna sadréina ~ primljene robe prilikom iskrcaja odgovara onome ito je upisano u konosman. U amerigkom pravu, prema odredbama él. 80113(b) Saveznog zakona o konosmanu, prevozilac se odgovornosti za koliginu i kvalitet isporuéene robe moze osloboditi ukoliko u konosman unese jednu od slededih odredbi: »SadrZina i uslovi u kojima se nalazi upakovana roba nepoznati”, segeno da sadrii” i skrcatelj merio, kreao i brojao”. Prevozilac se odgovornosti za kvalitet i koliginu ukrcane robe moze osloboditi i unoSenjem u konosman bilo koje druge odredbe sa istim znagenjem kao i gore navedene. Odgovornost prevozioca ne moze se iskljuéiti ukoliko je prevoz- ilac znao da ukrcana roba nije saobrazna oznaci koja se nalazi na pakovanju robe. Ovakvo je pravilo sasvim razumljivo, jer je u ovom sluéaju prekrseno pravilo savesnog postupanja u pravnom prometu;90 awa pravila 0 oslobadanju od odgovornosti primenjuju se samo na saves- ne prevozioce. Medutim, ukoliko je roba ukrcana od strane prevo- zioca a ne krcatelja, duinost je prevozioca da prebroji kontejnere, kkartone ili palete u Kojima je roba ukreana, kao i da u konosman unese zapazanje o izgledu upakovane robe. Prevozilac je takode duzan da ,utvrdi vestu i koliginu” (ne i kvalitet) svakog rasutog tereta kkoji prevozi. Za rasuti teret, prevozilac je duzan da utvrdi koliginu i vistu, ak i kada robu ukrcava krcatelj, ukoliko kreatelj to zahteva. U ovakvim sluéajevima prevozilac je takode duzan da kreatelju obez~ bedi odgovarajuéi prostor i opremu za merenje teZine tereta. Po prirodi stvari, u sluaju kada je prevozilac duzan da meri i broji ukreanu robu, prevozilac ne mote iskljuditi svoju odgovornost za nesaobraznost isporugene robe. iz navedenih pravila moze se zakljuditi da se prevozioteva odgo- Vornost za nesaobraznost isporuéene robe ogranifava na koliginu ‘ukreane robe (u odredenim, gore navedenim sluéajevima, op.prev.), roj kartona ili paleta u kojima je roba ukrcana i tezinu ukrcane robe. Ovo su podaci koje bi prevozilac, najverovatnije, u svakom sluéaju proveravao, kako bi se osigurao da neki kartoni sa robom nisu sluajno ostali neukrcani, i kako bi mogao da precizno izraéuna cen vozarine. Medutim, kao sto smo prethodno i naveli, prevozilac nije duzan da proverava kvalitet ukreane robe, niti da li je roba u upotrebljivom stanju, ili ne. U poslednjem slutaju, on se moze osloboditi odgovornosti, ukoliko ut konosman unese da je od kreatelja primio 100 kartona: ,reéeno da sadr2i” IBM personalnih kompjutera, bez otvaranja kartona; niti je duzan da broji koliko je stvarno kartona ukreano. Do ukritanja navedenih pravila 0 prevoziotevoj (ne)odgo- vornosti dolazi, na primer, kada je prevozilac primio zapetaceni Kontejner na kojem je napisano da sadrZi 2000 tankih Sipki, te&kih 35 tona, i kada je u konosmanu naveo: ,teveno da sadréi 2000 tankih Sipki”. Ukoliko se ispostavi da je kontejner zapravo prazan, da teZi ‘manje od tonu, i da ga prevozilac nije prethodno izmerio, odredba: steteno da sadrdi” najverovatnije neée biti dovoljna da prevozioca ‘slobodi odogovornosti od nesaobraznosti (sluéaj Berisford Metals Corp. v. S/S Salvador, 779 F. 24 841, 2d Cir.1985). 'U skladu sa merodavnim zakonskim odredbama, navedena pra- vila 0 iskljugenju odgovornosti primenjuju se samo nakon sto je prodavac (krcatelj) ukreao robu (#1. 80113(b)(1) Saveznog zakona 0 konosmanu). Ovako utvrdeni okvir odgovornosti Gini se opravdanim za iskljuéenje odgovornosti u sluéajevima ,kada je kreatelj krcao, merio i brojao robu”, ali se ne Gini pogodnim za iskljuéenje odgovor- nosti na osnovu unetih odredbi kao Sto su preveno da sadréi’, ili »sadréina i uslovi upakovane robe nepoznati”. U pojedinim sluéa-MEDUNARODNA PRODALA ROBE 91 jevima krcatelj je duzan da ukrea robu, ali se uprkos unetoj odredbi u konosman: ,krcatelj merio, kreao i brojao”, za nesaobraznost is- porugene robe ima smatrati odgovornim prevozilac, ukoliko je izdao konosman, a kreatelj, zapravo, nikada nije izvréio obavezu ukrcaja (vidi, na primer, Chicago and N.W.Ry.Co. v. Stephens Nat. Bank, 75 F.2d 398, 8th Cir.1935). FALSIFIKOVANI KONOSMAN Ukoliko je prevozilac izdao konosman za neukreanu robu, prevoz- ilac ée se smatrati odgovornim prema imaocu konosmana. Medutim, pretpostavimo da prevozilac nije izdao konosman. Umesto toga, neko treée lice falsifikuje konosman. Kupac, koji je — najverovatnije preko danke ~ kupio tako falsifikovani konosman, vrlo brzo ée otkriti da naznageni prevozilac u konosmanu nema nikakvu robu da mu is- porudi u luci iskreaja. Imalac konosmana ne mote teretiti prevozioca 2a nesaobraznu isporuky, s obzirom da prevozilac nikada nije ni primio naznagenu robu na ukrcaj. Prava adresa na koju (prevareni) imalac konosmana treba da se obrati i traZi odgovornost za naknadu Stete jeste falsifikator, ukoliko Je isti dostupan. Za razliku od falsifikovanog indosiranja, kod falsifik- ovanja konosmana nema nikog ko je primio robu, jer nikada nikakva roba nije ni ukrcana. Ono Sto je slitno kod falsifikovanjanja dosiranja i falsifikovanja konosmana jeste pravilo da je svako pret- hodno lice koje uz naknadu visi prenos pismene isprave koja pred- stavlja hartiju od vrednosti, odgovorno licu na koje je izvréen prenos inkorporiranih prava, posebno za ,verodostojnost pismene isprave” (@. 80107 Saveznog zakona o konosmanu). Ukoliko je konosman falsifikovan, onda je neophodno utvrditi odgovornost za falsifiko- vanje. Stoga se sva lica koja su uz naknadu prenela konosman imaju smatrati odgovornim za povredu obaveze garantovanja verodostoj nosti pismene isprave od strane kasnijih sticalaca. Kao i kod in- dosiranja, i ovde vati pravilo da je poslednji imalac ,znao svog Prenosioca”, i da ée biti u moguénosti da od njega” nadoknadi pretrpljenu Stetu. Prethodni imalac ée potom traziti naknadu stete od njegovog prenosioca, i tako dalje u lancu, sve dok se naknada itete ne prebaci na falsifikatora ili lice koje je preuzelo konosman od falsifikatora, Naplatna banka koja je kupcu predala konosman nakon plaéanja, takode mote biti odgovorna za falsifikovanje konosmana, ali se od ‘ove odgovornosti moze osloboditi pod uslovima kao i kod falsifikovanja indosamenta (supra).92 avant ELEKTRONSKI KONOSMAN Savezni zakon o konosmanu ne definige ,konosman’, niti zahteva da konosman mora biti u pismenoj formi i potpisan od strane indavaoca, ili bilo kojeg drugog lica. Stoga bi se koriscenje elektron- skog Konosmana moglo tumatiti kao jedno od tehnigkih moguénosti izdavanja istog. Medutim, sva osnovna pravila utvrdena u Zakonu zasnivaju se na implicitnoj pretpostavei da je konosman izdat u obliku pismene isprave. Odredbe 0 prenosu blanko ili punim in- dosamentom, predajom, kao i o slicu koji poseduje” (pismenu ispravu koja predstavija konosman, prim.prev.), imaju smisla samo ako je konosman izdat u obliku pismene isprave. ‘Medutim, savremena sredstva telekomunikacije obezbeduju slanje podataka putem elektronskih poruka koje vrSe osnovne funkcije ko- nosmana: 1) dokaz su da je roba ukreana; 2) da je zakljuéen ugovor © prevozu; 3) predstavijaju svojinsku ispravu koja omoguéava raspo: laganje robom bez fiziékog posedovanja iste. Stoga je danas u upo- trebi nekoliko vrsta elektronskih konosmana, ali se najveéi broj njih kkoristi samo kao dokaz da je roba ukreana. Njihova svrsishodnost je poboljfana u situacijama kada prezentacija ,neprenosivog konos- mana”, (ili vazdusnog tovarnog lista), nije uslov za preuzimanje robe od prevozioca. Treba napomenuti da je uprkos navedenim zakonskim ograniée- njima, Medudréavna komisija za trgovinu (Inter-State Comerce Com- mission), 1982. i 1988. godine, odobrila kori8éenje jednoobrazne prevozne isprave (prenosive i neprenosive) u drumskom i Zele2- nitkom saobra¢aju. Pretpostavka je da takva prevozna isprava sluzi samo kao sredstvo odaiiljanja informacija o robi, krcatelju i Korisniku prevozne isprave. Nema odredbi kojima se utvrduju prava i obaveze strana kod ove prevozne isprave. Stoga, pravila o elektronskoj pre- ‘voznoj ispravi ne dozvoljavaju dalju prodaju robe, u tranzitu ili po prijemu, niti kori8éenje prevozne isprave kao instrumenta finansiranja kupoprodaje. Prema utvrdenim pravilima od strane Komisije, jedno- obrazna prenosiva elektronska transportna isprava mora da ,obezbedi prostor na poledini za indosiranje”, ali nema objainjenja sta se ima smatrati ,poledinom” kod ,elektronske poruke”, niti kako se_,,in- dosament” ima izviiti Postoji nekoliko programa za izradu elektronske potvrde za ukr- canu robu izdatu od strane prevozioca. Korporacija Atlantik kontejner lajns (Atlantic Container Lines), koristi povezane terminale w njenim predstavniitvima u razlititim lukama, za medusobno slanje poruka. Ova korporacija elektronski izdaje potvrdu o vozarini (daca freight receipt) koja se daje primaocu poiiljke ili licu navedenom od strane primaoca. Ova potvrda nema svojstvo hartije od vrednosti, ne modeepunaoowa PnoDAsA ROBE 93 se prenositi, i prufa kupcima i bankama slabu zaititu od dalje prodaje robe, ili od promene utvrdene marsrute od strane prevozioca u toku prevoza. Sli¢nu funkeiju vrSi i tav. cargo key receipt, ali se ova potvrda izdaje na osnovu klauzule u ugovoru 0 prevozu (no dispose term) koja onemoguéava raspolaganje robom u toku prevoza. Elek- tronska potvrda se jo8 uvek ne mode koristi kao stedstvo finansiranja prodaje, zato sto elektronska potvrda, ak i kada je na njoj navedena banka kao primalac robe, nema u pravu svojstvo prenosive svojinske isprave. Na osnovu potvrde banka stige pravo da spreti isporuku robe ‘kupcu, ne i pravo kontrole nad samom robom. Gejz Menhetn Banka (Chase Manhattan Bank) je izradila tzy. SeaDocs Registry tija je svcha da pomogne u izradi prenosivog elek- tronskog konosmana za prevoz nafte. U Registar se, zapravo, de- ponuje stvarni konosman i registruje njegov prenos od izdavoca (tj. prevozioca, prim.prev.) do krajnjeg ,imaoca”. Prenos konosmana se vidi na osnovu elektronske razmene podataka, od kojih se verodostoj- nost svakog prenosa proverava na osnovu identifikacionih brojeva, ili drugih znakova pod kojim se svaki prenos konosmana vodi u Regis- tru. Na osnovu elektronske razmene podataka, SeaDocs, kao opuno- mogenik indosanta, vrSi indosiranje deponovane pismene isprave ~ konosmana. Ne kraju ove operacije, SeaDocs ée poslednjem indosa- toru elektronski dostaviti primerak pismene isprave koja predstavija Konosman, kako bi mogao od prevozioca da preuzme robu. Iako je SeaDocs program, sa pravne tatke glediita, predstavijao uspeSnu primenu elektronske razmene podataka na prenos konosmana, doka- zujuéi da je takav program moguée napraviti, sa trgovacke tatke gledista ovaj program nije predstavljao uspeh i primenjivao se manje od godinu dana. Komitet za medunarodni pomorski transport (The Committee Ma- ritime International - CMI) je 1990. godine usvojio Pravila za elek- tronski konosman (Rules for Electronic Bills of Lading). Prema ovim Pravilima, prevozilac po prijemu robe Salje elektronsku porulea krca- telju, opisujuci robu, ugovorene uslove prevoza i ,tajni kod” koji se oristi za prenos krcateljevih prava na treée lice. Pravila utvrduju da Krcatelj ima ,pravo kontrole i prenosa” prava na robi, i naziva se simalac”, Pravila br. 4 i 7 predvidaju da se elektronska poruka od strane kreatelja, koja ukljuéuje i tajni kod, moze koristiti za prenos krcateljevih prava na treée lice — novog imaoca konosmana. Prevoz lac, u tom sluéaju, ponistava tajni kod pod kojim se vodio kreatelj, i otvara novi tajni kod pod kojim vodi novog imaoca. Nakon sto je roba stigla u luku iskreaja, prevozilac Ge robu predati trenutnom imaocu konosmana, ili licu koje je naznafeno od strane imaoca. Strane koje uéestvuju u prenosu konosmana izrazavaju saglasnost da ée CMI pravila uredivati ,komunikativni” aspekt pravnog posla94 cuvans prenosa. Sve strane takode izrazavaju saglasnost da elektronska raz- ‘mena podataka zadovoljava zahteve nacionalnih prava da se konos- ‘man izdaje w obliku pismene isprave. Navedena pravila, zapravo predstavijaju pokuSaj izrade ,elektronskog” pismenog, koji se na osnovu ugovora i procesnog pravila estoppel (vidi supra) ima smatrati hartijom od vrednosti. Pojedini komentatori CMI pravila ukazuju da navedena pravila u suitini predstavljaju pokuSaj da se stvori nova hartija od vrednosti, te upozoravaju da je oviaSenje za stvaranje novih hartija od vrednosti, po pravilu, rezervisano za nacionalne zakonodavee. Treba istadi da su ameriéki bankari suzdréano reagovali na CMI pravila. Ukazuje se da registratori koji se vode kod svakog prevozioca nemaju isti nivo bezbednosti kakav postoji kod SWIFT procedure (vidi Glava II: Elektronski akreditiv). U poredenju sa SWIFT-om, osim veceg rizika nastupanja prevamnih radnji, postoji i rizik slanja informacija na pogresnu adresu. Banka se mode naéi u poziciji da se oslanja na ,nepostojeca prava, zasnovana na prevarnim informaci- jama u porici koja predstavija potvrdu o vozarini, poslatu od strane lica koje se laino predstavija kao prevozilac”. Banke su veoma zabrinute da li ée prevozioci prihvatiti odgovornost koja proistiée iz nyihove nove uloge registratora elektronskih podataka, za Stetu koja je nastala navedenim prevarnim radnjama. Vidi o tome kod Vinsip, ‘Aktuelna pitanja u vezi sa formom konosmana (Winship, Current Developments Concerning the Forms of Lading, A.N. Yiannaopolis, izdanje, 1995). Banke su takode zabrinute da CMI pravila omo- guéavaju situaciju u kojoj svi uslovi i Klauzule pod kojima je zak- Tjuden ugovor 0 prevozu neée biti dostupni narednim ,imaocima”. S obzirom na to da se ne moze oéekivati da ée CMI pravila u bliskoj buduénosti biti Siroko usvojena, moze se zakljuditi da se pravila konosmanu, kada se primenjuju u shemi plaéanja po prezentaciji dokumenata, jo3 uvek prvenstveno zasnivaju na konosmanu kao pismenoj ispravi.