UVOD ZNACAJ DRESURE ZA PSE Pas je svakako jedina iivotinja koja prati Zoveka na svim mestima zemljine kugle. Covek se veé hiljadama godina druzi sa psom i ovo prija- teljstvo se u mnogim sluéajevima pretvorilo u usku saradnju. Pripitomljavajuéi psa jo’ u pras ara vremena, éovek je kod njega zapa- zio neke prirodne instinkte, koje je poceo da neguje. Jos onda je kod psa uogen nagon za Cuvanje, odbranu i borbu, Zahvaljujuci ovim osohinama, u pasa, Ijudi su postali bezbedniji, lak3e su dolazili do drugih zivotinja, koje su im sluzile za hranu, nisu se plagili divijih zveri, itd. Ulovijene zivotinje nisu morale biti pojedene, veé su pripitomljavane i éuvane uz pomoé pasa, Posmatrajuci psa, zabavijajuéi se i igrajudi se s njim, éovek je prime da on moze da naudi i neke druge stvari, koje su korisne za éoveka. Snazi i Zivahni psi, koji su uporno lajali, ostavijani su za éuvare doma. Za lov su odabirani hitri, brzi psi, sa dobrim njuhom i snaznim zubima, sposobnim da napadnu divije zveri, te da se izbore s njima, Od tako primitivnog oda- biranja i negovanja svojstava, pa sve do naucnih postavki savremene ge- netike i selekcije u danagnjem vremenu, potencirana su pozitivna svojstva i osobine, i na taj nagin stvorene su nove, razlitite rase pasa koje se i da- nas odriavaju. Danas se ratuna da ima preko 300 priznatih rasa pasa u itavom svetu. Zahvaljujuéi otkriéu Pavlovijevih uslovnih reflekasa, koji su radeni na psima, naglo se progirio krug radnji, koje pas moze da nauéi, Ovome je mnogo doprinela i zoopsihologija — nauka koja se bavi ispitivanjem nerv- nih i psihiékih delatnosti u ivotinja. | ako je ovo vek tehnike i raznih teh- nigkih dostignuéa, pas je ostao nezamenljiv govekov pomagaé u raznim stvarima. U brdsko-planinskim podruéjima, narogito tamo gde ima vukova i drugih divijih zveri, nemoguée je éuvanje ovaca bez pasa. Dobar i isku- &son ovéarski pas na sarplaninskom podrugju na primer, wredi getiri ovce ili se éak plaéa u zlatu. Kao éuvar vojnih i drugih vainih objekata, pas je u stanju da zameni tri do éetiri Eoveka. Dok éovek moze da zaspi, da bude umoran, neko da mu pride ¢ leda, psu cuvaru se to ne moie desiti. Psi tragaci se koriste da po tragu brzo nadu zalutale planinare ili unesrecene u sneinim lavinama. Culo mirisa kod psa je do te mere razvijeno, da on po nadenom predmetu neke osobe (pertle, dugmeta, maramice itd.), istu moze prepoznati u grupi od sto judi. Sverceri droga su ostali zapanjeni ‘kada ih je za to obuéeni pas pronaiao za manje od jednog minuta, jer tamo gde su mogli prevariti éoveka, nisu psa. S'epi Ijudi uz pomoé psa bez bojazni prelaze ulicu, jer obuéen pas ce stati pri crvenom svetlu na semaforu. Ovo su samo neki od primera gde su se uz pomo¢ vaspitanja i obuke razvila pozitivna svojstva kod psa. Mnogim Ijubiteljima pasa je Zelja da imaju dobro obugenog i dre- siranog psa. Sa dobrom voljom i trudom to mo%e postici svaki, ko ima prave ljubavi prema psu. Pored ovoga potrebno je poznavati i osnovna teoretska predznanja, koje nije tesko nauciti. Ovo stoga sto se dresura za- sniva na veé utvrdenim nauénim postavkama koje su proverene u praksi. Pas se kao i druge iivotinje, rada sa izvesnim nagonima. Kao éetiri osnovna nagona spominju se nagon za ishranu, odbrambeni, orijentacioni i za parenje. Stene odmah po rodenju trazi hranu i instinktivno dolazi do nje. U vreme parenja muiiaci u prirodi nagonski trate Zenku. U cilju éu- vanja poverenog mu predmeta, pas ulazi u aktivnu odbranu bez obzira fa to da li ée iz borbe izaci kao pobednik, pobedeni, ili u krajnjoj liniji Zrtvovati svoj Zivot. No, i pored ovih osnovnih, postoje jos i neki nasledeni nagoni, da juri sve ispred sebe i tome sliéno. Neki od ovih su korisni za €oveka pa ih on razvija, dok su drugi setni kako po coveka tako i po psa. Stetni_ za psa mogu biti ako on juri maéku koja ga u odbrani moje ozle- diti. Ako Zelimo psa da obudimo za traganje, onda je stetno po nas da ‘pos juri macke ili druge iivotinje dok je na tragu, jer ée ga tada izgubiti. Psi guvari ne smeju bez potrebe da laju, i da uzimaju hronu od nepoznatih lica, koja ih mogu otrovati. Uéenje psa se zasniva pre svega na pojavi i razvijanju uslovnih re- “ekasa. paméeniu i inteligencili. Utiske iz poljne sredine pas prima pomocu ula mirisa, pipanja, sluha i vida. Od njih pas najvise koristi Eulo mirisa, za koje se éesto u krugu Ijubitelja pasa kaie .da misli pomoéu njega". Za sve orijentacije u prirodi, raspoznavanje Ijudi, drugih Zivotinja i tragova i tome sligno, od neocenjive koristi mu sluzi ovo éulo, Sluh je drugo, veoma visoko razvijeno éulo u psa.Visoko razvijeni nagon osluskivonja, budnosti Euvanja omoguéuje psu da registruje svaki i najmanji gum ili pak blizinu nekog biéa. Pamdenje i inteligencija su veoma razvijeni u njega u odnosu na druge vrste zivotinja. Samo, odmah da napomenemo da pas iivi u svetu i da misli i reaguje na razne nadrazaje na sebi svojstven naéi je u stvari, osnov nageg prilazenja psu. Potrebno je pre svega_ naviknuti se da u odnosu sa psom, stvari ne posmatramo sa stanovigta éoveka, nego iskljugivo sa stanovista psa, ili jednostavnije: u psu ne treba videti Coveka, nego samo psa. 6Imajudi_ u vidu probleme sa kojima se susrecemo ked dresure pasa, NN. A. Saharov je napisco jednu nauéno-populamu knjigu © obuci paso. Knjiga je pisana lakim i zanimljivim izlaganjima, koja su dostupno Siro- kom broju Ijubi‘elja paso, koji imaju volju da svog psa nauée osnovnim ili €ak nedto vise — specijalnim radnjama. Sama knjiga je podeljena na dva poglavija. Da bi se postigao Zeljeni uspeh u dresuri, potrebno je dobro pomavyanie fiziologije newnog sis'ema, Sto i predstavija osnov u radu s psom. Za razliku od drugih izlaganja u mnogim knjigama, koja poginju direktno sa opisom pojedinih veibi, Saha- tov daje Zitaocu na popularan nagin osnovu fiziologije nervnog sistema u psa, sto ujedno predstavi_a i prvi deo knjige Drugi deo knjige posveéen je obuci, odnosno dresuri pasa. Autor ovde iznosi prvo elementame stvari koje treba da nauéi svaki pas. Za one koji Jele neito vise da postignu sa svojim ljubimcem, date su slozenije radnje, koje pas moie savladati, kada sa uspehom prode osnowni kurs obuke. Imajuéi u vidu da na nagem jeziku ima vrlo malo knjiga koje su po- svegene obuci pasa, to smo miiljenja da ée ova knjiga biti rado prihvacena ‘od girokog kruga éitalaca i Ijubitelja pasa. Svako ko voli psa treba da ga obugi i vaspita. Ovo stoga to se na primeru lepo vaspitanog i dresiranog psa, Siri krug Ijubitelja ove plemenite i pametne Zivotinje, koja nije somo Zovekov prijatelj i saputnik u Zivotu, vee 4 nezamenijiv pomagaé u mnogim stvarima. Da bi se knjiga prilagodila nagim éitaocima, neka poglavija su iz os- nova izmenjena i saobrazena nasim uslovima. Tako je kao dodatak knjizi Docent dr Vladimir Litrigin, pored uvoda napisao i sledeéa poglavija: Osnovni pojmovi o rasnim psima i zdravstvena zastita, Drianje i ishrana pa- sa i Pas kao éuvar automobila. Slike u knjizi su originalne, zato posebnu zahvalnost dugujemo Odredu Milicije SUP-a Grada Beograda, Komandantu odreda Milutinovié Milisavu, Komandiru jedinice Vidié Miomiru, Dreseru sluzbenih pasa Komandiru ode- ljenja Stankovié Stanimiru, drugovima iz Milicije koji nisu Zolili truda do zo nage itaoce prikazu savremenu dresuru, Milutinu Trméi¢u Cije su nam su- gestije bile od velike koristi, Ijubitelju pasa Jovi Miklji i neumornom sni- matelju Slobodanu Botarskom, dija je zelja bila da slike budu so lepse i da predstavijaju odraz vemosti. Docent dr Vladimir Litri¢in| DEO ZNACAJ VISIH NERVNIH AKTIVNOSTI U DRESURI PASA Nervni sistem uspostavlja vezu izmedu organa i sistema u organizmu Zivotinje, sjedinjuje i regulise sve funkcije organizma, ‘prilagoduje funkcije svih organa i organizma kao celine uslo- vima spoljagnje sredine, Najrazvijeniji deo nervnog sistema je mozak, u prvom redu njegove dve polutke. Sto je nervni sistem savréeniji to mozak, kao mesto na kojem se koncentrisu centri svih iivotnih funkcija, igra veéu ulogu. Tako je kod svih Zivotinja, razligitih stupnjeva razviéa, a narocito kod primata, pasa i drugih visih Zivotinja. Svako ko i poznaje gajenje pasa zna da je nemoguce objasniti ponasanje psa ako se ne zna ustrojstvo njegove nervne aktivnosti. A ako je bez znanja o tome nemoguée objasniti po- naganje psa, ono je jos neophodnije za razvijanje novih navika i usavrSavanja prirodnih sposobnosti psa. Ponaganje psa podstaknuto unutrasnjim ili spoljaSnjim na- drazajem nazivamo njegovom ,psihickom aktivnoscu". Poznato je da sve prirodne pojave, pa i ,psihiéka aktivnost" Zivotinja, imaju materijalnu osnovu. Psihiéka aktivnost je proizvod mozga. Zbog toga je poznavanje osnovnih zakonitosti vise nervne aktiv- nosti jedan od prvih i neophodnih uslova za uspesno dresiranje pasa. Dreser mora da poznaje osnove ,,zakona iivota” Zivotinje, u prvom redu aktivnosti pomoéu kojih pas komunicira sa spolja- 9Snjom sredinom: hrani se, gleda, Euje, razmnozava se, i na taj nagin u krajnjoj liniji obezbeduje svoje postojanje. Poznavanje fizioloskih procesa u organizmu Zivotinje omogucuje dreseru da pravilno odabere naéin rada, da odredi tip nervnog sistema Zivotinje sa kojom radi, da bez greske odabere najbolju tehniku koju ce primeniti prilikom dresiranja zivotinje. Na osnovu poznavanja vise nervne aktivnosti iivotinja mo- -guce je pravilno iskoristiti predlozene metode i sa sigurnos¢u delovati na ponaSanje psa. U ovoj glavi éemo izloziti minimum uéenja o nervnoj aktiv- nosti koji je potreban da bi se razumela suStina dresiranja pasa. Podatke o anatomiji i fiziologiji pasa ¢itaoci mogu da nadu u specijalizovanoj literaturi. PCNASANIE ZIVOTINJE U SPOLJASNJOJ SREDINI (Faktor spoljasnje sredine) Ponaianje zivotinje je usmereno na to da uskladi fiziolosko sstanje organizma i ,psihi¢ku aktivnost” sa spoljasnjom sredinom. Zivotinja moze da ivi u odredenim uslovima zato Sto svoj orga- nizam prilagodava samo onim faktorima spoljasnje sredine, koji su joj neophodni za Zivot. Promena tih uslova uvek dovodi do odgovarajucih promena u organizmu iivotinje. Ako iz Zivota psa iskljuéimo one Cinioce spoljasnje sredine sa kojima je on tesno povezan, njegov Zivot ce postati nemogué. Uzajamna povezanost organizma sa spoljasnjom sredinom ostva- ruje se preko razmene materija. Bez razumevanja ovih najvaznijih zakona zivota nije moguée shvatiti Zivot zivog organizma, a da se pri tome ne sukobimo sa moguénoséu da izazovemo neki poremeéaj kod njega. Pre mego Sto se pokuSaju promeniti, potrebno je upoznati zakon Zivota Zivotinje. Iz ovoga se moze zakljuciti da ukoliko zelimo da izmenimo ‘prirodu Zivotinje, njene navike, ponaSanje itd. mozemo to uéi- niti samo odredenim nacéinima, u odredenim granicama, uzi- ‘majuci u obzir vreme j mesto, naéin i uslove zivota organizma, Ako navedene slozene odnose primenimo na predmet naseg izuéavanja — psa, brzo éemo utvrditi da je skoro nemoguée 10Slika 1. Gasovi odmora u slobodnoj prirodi. Pas Grej, visestruki Sampion, vlasnistvo K. Georgijeviéa iz Beograda. naéi dve iivotinje koje se ne bi razlikovale u pogledu opitenja sa spoljasnjom sredino' | kod onih sa vrlo sliénim ponasa- njem pronaéi cemo razliéitih karakteristika. PRILAGODAVANJE ORGANIZMA NA USLOVE ZIVOTA Proces prilagodavanja je funkcija visih nervnih aktivnosti i drugih organa u organizmu Zivotinje. Kako dolazi do celishodne uzajamne veze izmedu psa i oko- line? Koji to faktori pokreéu Zivotinju da stupa u te slozene odnose sa prirodom? Na to emo pitanje sada odgovoriti. Pre svega, moramo konstatovati da Zivotinja koja se tek rodila, u prvim danima i mesecima svog iivota, i veoma liéi i 11veoma se razlikuje od svojih roditelja. U rastu te razlike se smanjuju. Sliénost_mlade Zivotinje sa odraslom ispoljava se u ana- tomskoj gradi i mnogim fiziolo3kim funkcijama; na primer, Stene kao i njegovi roditelji mora da se hrani, da se kreée, gleda, slusa itd... Ali pritom se primecuje i njeno ,neiskustvo", bespo- moénost, koja se tek vremenom izgubi. Mlada Zivotinja se menja fiziéki, a njeno iskustvo se uveéava, Njeni organi se razvijaju, Postaju savrseniji, dolaze u dodir sa Prirodom bez pomoéi sa strane. Psihicke i fizicke promene kreéu se uzlazno. Istina, ove odlike se ne razvijaju nuino naporedo: ne moie se reéi da je, Sto je Zivotinja veéa i njena savrsenija ,psihiéka aktivnost". U prirodi postoje anomalije; i kod zivotinja koje se normalno razvijaju zapazamo da se jedne brie razvijaju fizicki, a druge psihicki. Medutim, po pravilu se sa dostignuéem odredenog nivoa ta razlika gubi. Sta lei u osnovi ponaganja steneta u prvim danima iivota a Sta kasnije, kada njegova aktivnost dostigne celishodnost kao i kod odraslog psa? Najpre, moramo primetiti da je formi- fanje organizma moguée zahvaljujuéi sledecim izvanrednim svojstvima zive materije: naslednosti, promeni i razmeni materije. Stene koje je tek doslo na svet, poseduje sva navedena svojstva i ono ée bez sumnje, ranije ili kasnije, posto se formira postati sliéno roditeljima (sliéno, ali ne i istovetno). Novonastali orga- nizam, tokom duzeg perioda vremena Poseduje veoma izra- zenu sposobnost za menjanje i tokom rasta ta sposobnost se sve vise umanjuje. Naslednost i promene su tesno povezani sa razmenom ma- terije. Razmena materije jako utiée na ispoljavanje naslednih osobina i na karakter promena. Mlada iivotinja se pod uticajem naslednih osobina j ra- zmene materija menja, dobija jedno odredeno obliéje: formi- faju se organi koji pomazu da se uspostavi odnos sa spolja- $njom sredinom. Tek okoéeno Stene nije u stanju da se razvija samostalno bez pomoéi sa strane, ne samo zato sto nema iskustvo, Fizicke osobine koje ono poseduje u trenutku rodenja nisu dovoljne da obezbede potrebnu vezu izmedu njegovog organizma i spo- ljanje sredine. Stene je slabo Pokretljivo, potrebna mu je po- sebna hrana (majéino mleko) itd... Sa rastom se kod njega razvija fizicka zrelost; ono postaje pokretnije, izdriljivije | manje zavisno od vrste hrane. Ali, samo te fizicke osobine nisu do- 12voline za njegovo postojanje. U orvim danima Stene se tesko kreée, nije u stanju da savilada i najmanje prepreke; vremenom dolazi do promena — pokreti postaju sigurniji a aktivnost sve svrsishodnija. Ono ée se nakostresiti kad €uje nepoznati zvuk, bez igije pomoéi tréi u susret majci, nju3i oko sebe itd... Mlada iivotinja se postepeno navikava na sredinu u kojoj Zivi, stige i nagomilava Zivotno iskustvo, i njeno ponaganje postaje kompletnije i raznovrsnije. Kod zivotinje se polako razvija ,,psi- hiéka aktivnost". Dolazi do pojave novog svojstva koje se moze definisati kao svrsishodna aktivnost. U osnovi takve aktivnosti lezi sposobnost organizma iivo- tinje da reaguje na sve nadrazaje, dolazili oni spolja ili na- stajali u samom organizmu. Reakcija organizma na nadrazaj naziva se refleks, Refleksi se ostvaruju samo preko nervnog sistema.Il DEO OSNOVI TEORIJE DRESURE (Op3ti prikaz) Dresiratii) — znaéi nauéiti zivotinju da izvrsava_razligite izdate zapovesti. Otuda dreser mora da poznaje moguénosti Zivotinje koju dresira, njenu unutrasnju gradu i njeno fizi¢ko stanje. Dresiranjem se kod psa moze razviti visoki stepen savr- Senstva akcije, neuobiéajen za njegovo normalno stanje, pre dresure. U tom cilju potrebno je da prilikom procesa obuéa- vanja dode do dubokih promena u nervnoj regulaciji i u samom fiziékom stanju. Treba dodati i to da nije svaki organizam spo- soban za velike i duboke promene. Sto se dreser manje pri- drzava ustaljenih metoda i slozenih tehnika dresure, moguénost da dozivi neuspeh se uvecava. Ne treba zaboraviti da je krajnji cilj dresure da se uticajem raznovrsnih nadrazaja na organizam kod iivotinje izgrade ie- ljeni a blokiraju nezeljeni odgovori. Proces utvrdivanja odredenih navika smatra se zavrsenim onda kada je uspostavijena évrsta veza izmedu komande i gina njenog izvrenja (uslovni refleks) i kada je postignuta potrebna mera _preciznosti i besprekornosti u izvrsenju zadataka. Sa tacke glediita uéenja o visoj nervnoj aktivnosti, dresi- ranje pasa nije nista drugo do nauéna i svesna primena sistema 1 Dresiranje je francuska reg; oznaéava obuéevanje iivotinja da na odredeni nagin reaguju na date uslovne nadraiaje 14za izgradnju potrebnih uslovnih refleksa na razlicite zvuéne i vizuelne signale koje éovek proizvodi. Osnovni primer obuke sastoji se u tome, da se pas od samog poéetka nagoni na to da na odredenu komandu izvriava odredenu radnju i da se, zatim, procesom ponavljanja dobijeni rezultat uévrsti. Objasnimo to na primeru. Da bismo nauéili psa da na ko- mandu sedne, potrebno mu je pokazati 3ta se od njega zahteva. To se radi na sledeéi nagin: dreser izgovara komandu sedi" i jednom rukom pritiska slabine psa, terajuci ga da savije zadnje noge i da sedne. Zvuéni signal kao uslovni nadrazaj uvek treba da _nepo- sredno prethodi signalu ili da bude istovremen sa njim. Da bi- smo proverili je li uslovni refleks izgraden i da li je uspostavijena potrebna veza izmedu komande i izvrSenja radnje, isprobacemo samo dejstvo uslovnog nadrazaja, izgovarajuci komandu sedi". Ako je uslovni refleks izgraden, pas ée izvrsiti komandu, sto znaéi da je komanda _,sedi" zamenila bezuslovni nadrazaj. Ako na komandu pas ne odgovori izvrsenjem zahtevane radnje to znaéi da se uslovni refleks jos nije obrazovao, te je i dreser duzan da i dalje koristi i neposredan i posredan nadrazqj. Logitno se nameée zakljucak da se za obrazovanje uslov- nog — refleksa kao neposredni bezuslovni nadrazaj koristi onaj nadrazaj koji izaziva samu radnju, a kao uslovni zvuéna ko- manda ili pokret. Smenjivanjem nadrazaja izgraduju se kod psa ove ili one navike. Ne treba zaboraviti da pri izgradivanju navika na bazi zapovesti komanda treba da prethodi fiziékoj prinudi. Na primer, kada se kod psa stvara navika da hoda uporedo sa dreserom, komandu ,,pored" treba izgovarati (ij to povisenim glasom) pre nego Sto se pas privuée povodnikom. Samo ée pri takvom redosledu zapovesti pas na komandu ,pored" pozuriti da zauzme pravilan polozaj pored leve noge dresera. Ako pak dreser bude prvo vukao povodnik a zatim izgovarao reé ,pored”, pas to neée shvatiti kao zapovest. Kao Sto je veé receno u slu- gajevima kada se zvuéni signal ,,sedi" vezuje za neposredni nadraiitelj odnosno za pritisak rukom na slabine, onda se tako dobijeni refleks naziva uslovnim refleksom prvoga reda. Ako se pak zvuéni signal koji je posluzio za obrazovanje uslovnog re- fleksa prvoga reda poveie sa vizuelnim signalom — pokretom, onda se tako dobijeni refleks, refleks na pokret naziva uslovnim refleksom drugog reda. Uslovni refleksi visin redova, pocev od dfugsa reda su po pravilu manje pogodni od refleksa prvoga reda. 1516 Slika 2. Svaki pogetak je tezak, samo treba dosta upornosti.DOMINANTNE REAKCHJE I NJIHOV ZNACAJ ZA DRESURU Kod odraslih pasa, karakter dominantne reakcije zavisi od tipa vise nervne aktivnosti. Kod jednih reakcija odbrane domi- nira u aktivnom, a kod drugih u pasivnom obliku; kod nekih pasa je izrazenija prozdrljivost ili pak reakcija orijentacije. Odre- divanje karaktera psa na osnovu njegovog ponaganja je od velikog praktiénog znaéaja za dresuru. Svaka posebna izraiena reakcija, zahteva drugagije, posebno ophodenje sa psom. Na primer, ako je pas kukavica, potrebno je kod njega pailjivom dresurom razviti hrabrost i bes; dresiranje psa sa izrazitom prozdrijivoscu treba zasnovati na bezuslovnim nadrazajima hrane. Praktiéni rad sa psima je pokazao da se na sve dominantne reakcije moze uticati. Ponekad je dovoljno izmeniti uslove sre- dine u kojoj pas zivi pa da se donekle izmeni i karakter do- minantne reakcije. Na primer, pas se nalazi u uslovima gde se sa njim loSe postupa, gde ga tuku i zastra3uju. Kod takvog psa ¢e se obavezno razvijati odbrambena reakcija pasivnog oblika. Kad bude video nepoznatog éoveka, takav Pas ée pokazati kukaviéluk, bezaée od Ijudi podavijena repa. | obratno, kada se sa psom lepo postupa, kod njega se stalno razvijaju hra- brost i bes. Takav pas se ne¢e plasiti Ijudi, i karakter njegove odbiambene reakcije ée biti aktivan. Njegovo ponasanje uvek ée biti ponaganje hrabrog psa. Dakle, ako se u procesu obuéa- vanja primenjuju prikladna tehnika i metoda dresiranja, kod psa €e se moci razviti odredene vrste dominantnih reakcija i odgo- varajuce ponasanje. Od psa kukavice je moguée napraviti hra- brog i aktivnog psa, ali se degava i suprotno. Ima i pasa kod kojih je nemoguée bilo sta izmeniti, bez obzira na metod i tehniku dresiranja. Ovde se u prvom redu misli na uzrast psa, Kod starog psa sa izrazenom odbrambenom reakcijom pasivnog oblika nemo- guce je izgraditi oktivan oblik odbrane. U vec formiranom organizmu jako je tesko saviadati po- stojece stanje. Nasuprot tome, mlade iivotinje lako reaguju na promene sredine. Kao Sto je poznato, psi se, kao i druge iivo- tinje, radaju sa odredenim sistemom reakcija, koji se sa rastom sve vise obogacuje uslovnim refleksima. To bogaéenje je kod Pasa narocito izrazeno za vreme dresiranja, kada se pored Prirodnih nadrazaja koriste i vestaéki, Sa psom koji ima izraienu odbrambenu reakciju aktivnog oblika treba postupati odvaino, a sa psom koji je ima u pasivnom obliku mnogo blaze, itd... Uvek, naime, treba imati u vidu koja reakcija dominira kod psa. ° 17METODE DRESIRANJA U praktiénom radu sa psima primenjuju se slede¢i metodi: 1. Takozvane mehaniéke metode. Kada se one koriste na psa se deluje nadrazajima koji kod njega izazivaju nepri- jatne (bolne) oseéaje. 2. Metoda podsticanja ukusa, gde je dresura za- snovana samo na nagradivanju poslasticama, bez ikakve pri- nude. 3. Metoda podrazavanja koja se oslanja na spo- sobnost psa da oponaga PonaSanje drugih pasa, 4. Kontrastni metod; na psa se deluje mehaniéki, i hranom kao nadrazajem. Kao Sto je poznato, istih pasa nema: kod jednih uslovni refleksi nastaju brzo, kod drugih sporije. Ponekad se dreser dugo i bezuspesno trudi da psa natera da laje na komandu. Ovde se moje koristiti metoda oponaganja Povezujuci treniranje pasa koji tesko ,uce" sa Psima koji dobro rade, Veé smo pomenuli takozvanu kontrastnu metodu dresira- nja, koja se sastoji u smenjivanju prinude i podsticanja. Ova je metoda u_prakticénom radu mnogo efikasnija od ostalih. U njoj se redom smenjuju nadrazaji bola kao prinuda j na- drazaji hrane kao podsticaj. Ako pas na komandu nije ispunio odredenu radnju primenjuje se bol, koji psa tera da izvréi ono Sto se od njega trazi. Ako je pak pas ispunio ono Sto je dreser od njega zahtevao, odmah dobija komadié mesa i pohvalu »dobro". Kada se taj postupak vise Puta ponovi kod psa se brzo razvije uslovna veza; on poéinje da razlikuje signale koji izazivaju bol od signala koji donose nagradu. Ova metoda po- maze da se skrati vreme dresiranja j omogucuje besprekorno izvrSavanje zadataka u razligitim sredinama i Pri razlicitim uslovima. Psa je moguée izdresirati i bez koriséenja kontrasta, sa samo nadrazajem bola ili sa samo nadrazajem hrane. Metoda dresiranja zasnovana samo na bolu kao nadrazaju naziva se mehanickom, a ona zasnovana samo na hrani — metodom pod- sticanja ukusa. Kod psa koji je treniran samo putem nadraiaja bola moze doci do povlagenja, do gubljenja neophodnog kontakta sa dreserom. Psi koji su istrenirani samo putem nadraiaja hrane Postaju pokatkad nesigurni u ispunjavanju komandi dresera. Pri dodiru sa nadrazajem koji psima moze odvuci paznju, kod 18njih dolazi do blokade uslovnog refleksa i zapovest ostaje ne- ispunjena. Pas moze da se oslobodi uticaja dresera. Dresura putem jedino metode podsticanja ukusa ne moze da izgradi kod psa apsolutnu poslugnost. Osim toga, veoma je tesko dresirati sitog psa, jer on tada prestaje da ispoljava posebno interesovanje za hranu, a time se produzava vreme dresiranja. Kao Sto je veé reéeno, najsigurnija i najbolja metoda je metoda kontrasta, koja se zasniva na upotrebi i nadrazaja bola i nadrazaja hrane. OBLICI NADRAZAJA Za vreme dresiranja koriste se razliciti nadrazaji koji se, kao i refleksi dele na bezuslovne i uslovne. U bezuslovne nadrazaje ubrajamo hranu, trzaj povodnikom, udarac biéem i druge postupke koji izazivaju bol, Ovi poslednji izazivaju samo odbrambenu reakciju. Stepen koriicenja nadra- Zaja zavisi od individualnih osobina, psa uslovljenih tipom nervne aktivnosti; najéesci su nadrazaji bola samo Ginilac pri- nude j zabrane. U uslovne nadrazaje spadaju sve izgovorene komande, po- kreti i drugi zvuéni i vizuelni signali. Signalima se koristimo da bismo kontrolisali ponaSanje psa za vreme obuke, Komande se dele na osnovne i pomoéne. U osnovne ko- mande spadaju one koje kod psa izgraduju osnovne navike. Pomoéne komande se koriste samo za obrazovanje dopun- skog uslovnog refleksa. Na primer, kada se pred psa iznese vise predmeta i zapovedi se ,mirisi", kod njega treba na tu zapovest izgraditi naviku da po mirisu odabere samo potrebne predmete. Pomoéne komande su ovde reé ,,dobro" i blago ,,fuj". Komanda dobro“ koristi se kada je pas odabrao pravilan predmet. Komanda ,fuj" se blago izgovara kada je pas pogresio. Po svom znaéenju sve su osnovne komande stalne (nepro- menljive). Potrebno je reci nekoliko redi o stalnosti i standardnosti izgovorenih zapovesti. Ako zbog neéega pas ne reaguje na ko- mandu ,aport”, ne hvata ukazan mu predmet, neiskusan dreser u Zelji da pojaéa zapovest ,aport"” poéecée da izgovara nove reci kao ,daj“, ,donesi” itd., koje su psu nepoznate. Ove nove regi neée pomoci psu, one ce ga zbuniti, jer neée biti u stanju da razume Sta seiod njega trazi. U datom primeru, jedino Sto moze da pomogne jeste energiéno i uporno ponavijanje komande ,aport’, jer je uslovni refleks izgraden z 19samo na tu rec. Svaka nova reé za psa koji se dresira nera- zumljiva je. Pokret — vizuelni signal nije kao uslovni nadrazaj istovetan sa zapoveséu glasom. Pri istovremenom izgradivanju uslovnog refleksa na zvuénu komandu i na pokret, uslovni refleks na pokret moje brie da se stvori. Slika 3. Vidni znak u zajednici sa glasnim znakom. 20Medutim, redosied i tehnika dresiranja zahtevaju da se prvo izgradi navika na zvuéne signale, a tek onda navika na pokrete. Pored nabrojanih uslovnih nadrazaja, dreser je osnovni i najjaci nadrazaj za psa. U poéetku dresiranja, kada se izgraduju navike opsteg tipa, koriste se nadrazaji srednje jacine, sem u izuzetnim slucajevima, kada je potrebno iskoreniti neku nepozeljnu naviku. Ali u svim sluéajevima komanda dresera izgovorena strogim tonom treba da prethodi prinudi. Kasnije ¢e biti dovolino da komanda dre- sera bude izgovorena strogim glasom i pas ée odmah ispuniti zapovest dresera. Komanda je zamenila nadrazaj bola. Hrana kao bezuslovni nadrazaj ima vise funkeija u dresuri. Nekad se koristi za izgradnju osnovnog uslovnog refleksa na odredenu komandu, a nekad da bi se ubrzala putem kontrasta (nagradivanje kada je komanda izvrsena i nenagradivanje kada se ne izvrsi). Da bi se pojaéao refleks hrane i njegove veze sa zahtevima komande, koristi se meso. Podsticanje izvrsenja zapovesti sti- mulise se malim komadima mesa. Nagradivanje treba uvek propratiti komandom ,dobro“. Po- navljanjem tog postupka ée se kod psa izgraditi uslovni refleks na komandu ,dobro“, pa ée komanda zameniti poslastice. Ovde treba reéi nekoliko reéi o naginu davanja poslastica: iskusan dreser malim komadom mesa nadraii¢e zivotinju mnogo vise od neiskusnog. NADRAZAII KOJI OMETAJU To su nadrazaji koji se javijaju u okolnoj sredini ili pak takvi oseti koji se javijaju unutar samog organizma: glad, zed i drugi. Oni deluju na psa jaée od nadrazaja koje koristi dreser. Da se pas ne bi oslobodio uticaja dresera, nuzno je kod njega izgraditi bezliéno ponaSanje na ometajuée nadrazaje. Da bi se to postiglo, potrebno je da nadrazaji koje primenjuje dreser budu jaéi od onih koji ometaju, pesto jaci nadrazaji blo- kiraju dejstvo slabih. U vreme dresure treba psa smestiti u takve uslove u kojima je uticaj dresera neograniéen, To se po- stize na sledeci nagin: u prvim danima obuke pas se izoluje i trenira se sam, dok'ne stekne osnovne navike i dok se ne uspostavi évrsta veza izmedu njega i dresera, Zatim se dresi- 21Tanje nastavija_u sredini koja se priblizava stvarnoj sredini — onoj gde postoje faktori ometanja (kretanje |judi i kola, itd.). Sto je uticaj dresera ve¢i to se na psa deluje sa sve slo- Zenijim faktorima ometanja. Zatim se od psa zahteva izvrSenje zadataka u uslovima velikog broja ometajuéih faktora, i tek posle toga se moze preéi na dresiranje u uslovima takozvanih, fizickih_smetnji (gladovanja, hladnoée, vrucine itd.). Naravno, za vreme obuke treba stalno voditi raéuna o tipu nervne aktivnosti psa. Izvesnu zainteresovanost pasa za druge stvari moguée je pripisati jace razvijenom refleksu za orijentaciju i slabom dejstvu nadrazaja koji se u tom trenutku primenjuje. U takvim sluéajevima dreser je duzan da psa opominje komandom, izgovorenom pretecim glasom. Ako se pas boji faktora smetnji, treba ga umiriti milo- vanjem i pokuSati da ga odstranimo. Normalno je da jaéi faktori ometanja slabe uticaj dresera, i pas ih se ponekad moze potpuno osloboditi. Dreser mora da izgradi i razvije kod psa besprekorno izvr8enje njegovih zapovesti, bez obzira na jaéinu ometajucih nadrazaja. INTONACIJA GLASA | NJEN ZNACAJ ZA DRESURU Zvuéne komande je potrebno izgovarati odseéno i dovoljno glasno, upotrebljavajuci razligitu intonaciju glasa. Ne sme se dozvoliti da glas dresera bude monoton. Preterano visoka ili niska visina glasa su takode nepogodne, ukoliko se stalno koristi samo jedna od njih. Psi imaju izvanredno razvijen sluh i reaguju na boju glasa, ito kako na jaginu glasa, tako i na duzinu trajanja glasa. Na to treba obratiti posebnu paznju jer zvuéni signali predsta- vijaju sredstvo opstenja dresera sa psom; to je ,jezik" kojim €ovek zapoveda i zahteva izvrienje odredenih radnji. Glas je vazan elemenat jer pomoéu njega éovek utige na Zivotinju koju dresira, potéinjavajuci je svojoj volji. Pogresna komanda, nepravilno koriséenje glasa, moze da dovede u pitanje uspeh same dresure. U praktiénom radu je od samog poéetka, a narogito u vreme kad se kod psa razvijaju osnovne navike, potrebno izgo- 22 1sscaU STEERERSlika 4. Poéetak uéenja.voriti komande Sto je moguée razgovetnije i razlizitom intona- cijom glasa. Na primer, komande pretnje se izgovaraju od- seénim, strogim i povisenim glasom, a komande pohvale ote- gnuto i nezno. Pravilnom primenom intonacije, kod psa se razvija spo- sobnost pravilnog reagovanja na glas dresera; uz pretnju ide strogi glas, uz nagradu blag i miran glas. Kada se radi sa psima, dreser treba da pamti da ako pas ne ispunjava njegove zahteve mora odmah ponoviti zapovest, i to poviSenim tonom u kojem se naslucuje pretnja o moguénosti kazne. Nasuprot tome, kada je zapovest ispunjena, komanda Po- hvale se izgovara sa prizvukom odobrenja i blagim glasom. Kod pasa se razvija uslovni refleks na boju i visinu glasa, Oni znaju da preteéi glas prethodi neprijatnostima od strane dre- sera, a |jubazan i prijatan glas — obaveznim nagradama, Na jednom primeru éemo da objasnimo vaznost intonacije. Psa treba nauéiti da ide pored dresera. Ako pas istréava ili zo- ostaje iza dresera, onda ga trzajem povodnika vraéamo pored noge. Uz to izgovaramo komandu ,,pored“ povigenim i pretecim glasom. Ako se pas nalazi pored noge (pravilan Polozaj) upo- trebljava se ista komanda ,,pored", ali sada izgovorena mekim i prijatnim glasom. Ponavijanjem tog postupka se kod psa obra- zuje novi uslovni refleks na intonaciju glasa: komanda »pored", izgovorena pretecim glasom znaci ée za psa moguéu kaznu. Da bi kaznu izbegao, pas ée se na taj signal odmah vratiti uz levu nogu dresera, Posle ovoga, pas neée Zeleti da napusta mesto pored noge, osim u sluéaju nove zapovesti, On oseéa da samo nalazeci se pored noge dresera moze da bude miran i da blagi glas svog gospodara moze da éuje samo onda kada je na tom mestu. Napustanje mesta pored noge treba da se proprati pre- tecom komandom kojoj sledi jak trzaj povodnikom. U zavisnosti od brzine navikavanja psa na intonaciju glasa, zavisi i brzina dresiranja. Ne sme se dozvoliti izgovaranje neprirodnih j ne- poznatih glasova, jer pas kad primeti laznost postaje nepover- Ijiv prema komandama dresera. Pravilne i u pravo vreme upo- trebljene intonacije postaju navika samog dresera, koji se ko- risti njima pravovremeno i taéno. 24PRIMENA PRINUDE Faktor prinude igra znaéajnu ulogu u dresuri pasa. Prinuda omogucuje da se izgradi mehanizam bezpogovornog ispunja- vanja zadataka, bez obzira na to da li su ometajuci nadrazaji prisutni ili ne. Pod faktorom prinude podrazumeva se nacin ophodenja, koji prinudom primorava psa da izvrsi_naredenje. Faktor prinude koéi sve akcije psa koje nisu potrebne dre- seru. Primena prinude je potrebna zato Sto su mnogi naéi zahtevi neprijatni psu i sto ih on ne bi ispunjavao dobrovoljno. Prinuda se koristi éak i u onim slu¢éajevima kada se pas obuéava u najprostijim navikama: sedeti, lezati i sli¢no. Ako pas odbija da izvrsi nauéenu komandu, dreser ga mora prinuditi na poslusnost. Kad god je potrebno psa na nesto prisiliti ne smeju mu se Giniti ustupci jer ce u protivnom dreser izgubiti uticaj. Kao naégin prinude koriste se: trzaj povodnikom, izazivanje bola nazubljenom ogrlicom, udarac biéem itd... Neki dreseri odbijaju primenu bica kao prinudu, ali nama se éini da ta metoda nije lo’a. Bié je kao nagin prinude u rukama iskusnog dresera nezamenljiva stvar ako su u pitanju psi kod kojih pre- ovladavaju aktivne odbrambene reakcije. Ali primena bi¢a mora biti vezana za momenat odbijanja poslusnosti psa. Treba ga primeniti samo kao poslednju meru i to onda posto je pas odbio da se povinuje ponovijenoj komandi, izgovorenoj pretecim glasom. Samo u tom sluéaju treba odmah upotrebiti korbaé ili jok trzaj nazubljene ogrlice. U ovom slucaju preteca zapovest, pojagana bolom, postaje signal koji opominje i koji sili na mo- mentalno izvrsenje zapovesti. Ali onog trenutka kad pas izvrsi zapovest, treba ga odmah nagraditi poslasticom i komandom pohvale. Metoda kontrasta se sastoji u naizmeniénoj primeni pretnje i nagradivanja. Ovde se psu nudi izbor: da izvrsi za- datak i bude nagraden ili da ga ne izvrsi i bude kaiznjen. Moguée je ne koristiti jaka sredstva prinude (korba¢) i ogra- nigiti se samo na slabija. Ali kod psa kod kojih je jako izrazena aktivno — odbrambena reakcija i razdrailjivost, nemoguée je zadovoljavati se polumerama i popustati im, vec je potrebno primeniti sve nacine, ukljuéujuci i korbaé, da bi se ostvarila posluSnost. Korig¢enje faktora prinude je od velike koristi za dresera kada je kod psa potrebno uguiti urodeni instinkt. Na primer. napad psa koga dresiramo na druge pse. U takvim slucajevima, 25polumera nije dovoljna. Protiv instinkta razdrailjivosti moguée je delovati samo jakim sredstvima prinude. Na kraju mozemo reci da se faktor prinude katkad ko;isti kao deo dresiranja, a katkad kao prinuda koja tera psa na besprekorno izvrsenje zadatka. Ako se prinuda koristi pravilno i pravovremeno ona neée imati Stetno dejstvo i dresiranje ée biti uspe3no, Psa je moguée izdresirati i bez prinude, ali se tada ne moze od njega oée- kivati da uvek izvrSava sve zapovesti bez pogovora. POHVALE | ZABRANE Razmatrajuci sutinu i znagaj faktora prinude kao sastavnog dela dresure pasa, ne mozemo a da se ne osvrnemo i na znacaj pohvale i zabrane, koji su usko povezani sa prinudom. Pod pohvalom podrazumevamo sledeée postupke: dopunska komanda dobro“, milovanje i sve vrste poslastica, Da bismo psu pokazali da je dobro izvrsio zapovest dresera (gospodara), pehvaljujemo ga izgovarajuéi komandu_ ,dobro“, milovanjem i davanjem poslastice. Komandu dobro“ uvek treba izgovarati mekim i prijatnim glasom. Da bi se neSto zabranilo psu, izgovara se komanda afuj", koja se obavezno izgovara strogim glasom, a ponekad je pro- pracena i udarcem korbaéa ili trzajem povodnika, Potrebno je istaéi da mladi dreseri éesto upotrebljavaiu komandu zabrane ,,fuj"; koriste je i kad je to potrebno i kada nije. To je jako loSe za dresuru, jer ako se suvise éesto upo- trebljava, ona kao faktor zabrane gubi svoju vrednost, Da bi se otklonile manje vaine nepravilnosti u izvrsenju zadatka, umesto komande ,,fuj’’ moze se upotrebiti odgovarajuéa osnova- na komanda, ali izgovorena strozim glasom. Na primer, ako se primeti da pas dok éuva stvari obraéa painju na neéto drugo, onda se umesto komande ,,fuj” ponavija komanda ,,éuvati” iz govorena povisenim glasom. Treba shvatiti da komanda zabrane predstavija suprotnost dodatnoj komandi ,dobro". Komanda zabrane ,fuj" je potpuno samostalna komanda koja predstavija signal za kogenje svih nezeljenih akcija psa; ona je jak uslovni nadrazaj koji izaziva izrazenu pasivno-od- brambenu reakciju. 26 | I { i { }UTICAJ SPOLJASNJIH FAKTORA NA DRESURU Dresura pasa se moze obavijati na razlicitim mestima i u razligito doba godine ili dana. Spoljasnji uslovi pod kojima se odvija obuka razlicito uticu na dresuru i njene rezultate. Izvesni éinioci sredine ubrzavaju stvaranje i uévrscivanje navika, dok ih drugi koée. Ako na mestu gde se odvija dresura ima mnogo stvari koje odviaée paznju psa (faktori ometanja), obuka ée biti otezana. Uslovni refleksi ¢e pod uticajem jakih nadrazaja koji odvlaée paznju psa biti blokirani i on ¢e odbiti da se pokorava dreseru. Nadraiaji koji odvlaée painju mogu biti spoljasnjeg ili unutrasnjeg porekla, ali su i podjednako uticajni. Na primer, buka, domaée iivotinje koje se nalaze u blizini mesta dresiranja, zdravije psa koji se dresira — sve to odvlaci njegovu paznju. Stepen delovanja tih faktora zavisi od toga u kojoj su meri razvijeni uslovni refleksi. Vruéina i hladnoéa su jaki faktori ometanja jer deluju na opite fiziolosko stanje, cime se smanjuje stepen zainteresova- nosti za obuku. Kad vlada velika vrucina, pas se brie zamara i gubi radnu sposobnost. Zbog toga je za vreme letnjih vrucina potrebno pocinjati rano ujutro. U to vreme je porast temperature postepen i pas se lakge navikava na vrucinu. Niska zimska temperatura takode negativno deluje na radnu sposobnost psa, koji vrlo te’ko pod- nosi hladnoéu i éesto odbija da izvrsi zapovest. Na dresiranje negativno utiéu i faktori ometanja fizioloske prirode — zamor, glad, blizina kuje u vreme parenja, itd... Vrlo je tesko boriti se protiv ovih faktora posto su oni fizi- oloskog karaktera. Njihov uticaj se moze odstraniti samo izu- zetno jakim nadrazajima. Dejstvo uslova spoljasnje sredine je narocito znaéajno u dresiranju pasa tragaéa: jak vetar moze da oduva ostavlijeni miris koji sluzi kao trag, ali ako duva u pravcu njuske psa, olak3ava traganje. Vlazna i travnata zemlja duze zadrzava osta- vijeni miris od suve i kamenite podloge, itd... Prilikom dresure psa tragaéa potrebno je voditi ra¢una o reljefu tla, o dobu godine, temperaturi vazduha i drugim prirodnim uslovima. Prohladno vreme i svez atmosferski vazduh smatraju se naj- pogodnijim vremenskim uslovima za obuku pasa. Da bi se u dresuri dobili Sto bolji rezultati, potrebno je esto menjati mesto obuke — nova mesta i doiivijaji uvecavaju 27radnu sposobnost psa; tada se kod psa tragaéa uveéavaju energija i aktivnost trazenja. U prvim danima obuke dresirane iivotinje u dodiru sa na- drazajima koji im odlvaée painju mogu da reaguju nasrtajima na Ijude i Zivotinje koji se nadu u blizini. Na takvo Ponasanje treba reagovati istog casa i primeniti sva raspoloziva sredstva, pa i korbaé, kako bi se ono iskorenilo. Faktori ometanja ma koje vrste oteZavaju posao dresera, te se on protiv njih mora stalno boriti. Vremenom, kada se pas upozna na nove nadraiitelje i kada se na njih navikne, prestaée da na njih reaguje, i postace tavnodusan na njihovo prisustvo. GRESKE KOJE SE NAJCESCE CINE U DRESURI Dreseri Gesto cine greske u vreme dresure. Usled toga se kod psa razvijaju nepozeljne navike, koje jako ometaju normalni rad. Greske koje se gine u vreme dresure dele se na taktiéke i tehnicke. U takticke greske spadaju one nepravilnosti koje proizilaze iz loSe organizacije obuke, odnosno iz nedovoljno razradenog plana rada. Psi odbijaju da izvrsavaju zapovesti kada im sunéevi zraci udaraju u odi, ili kada ih teramo da legnu na mokru zemlju. To se najéesée degava za vreme grupne obuke. Dreser koji ne uoéi ove greske, nece shvatiti zagto pas loge radi i bez potrebe ce na njega vikati i kainjavati ga, sto ée psa uéiniti nervoznim i zaplasenim, U isti red gresaka spada i nepridavanje znaéaja promeni mesta obuke. Vrsenje obuke na stalno istom mestu stvara kod psa nepoieljne navike. Na primer, ako se Pas za vezu dresira samo na putevima, onda se kod njega neprimetno razvija navika da se orijentife samo dok se krece drumovima. Kao rezultat takvog dresiranja, dobi¢emo psa — psa koji ce napuStati pravilan smer da bi pregao na neki put. Sliéne negativnosti mogu se razviti i prilikom dresure Pasa-tra- gaéa i drugih. Ako se pas-tragaé duze vreme dresira na jednom mestu kod njega ée se razviti takva navika na to mesto, da on u novim uslovima neée biti u stanju da se snade ili ée initi krupne greske u traganju. Isto se deava kada se tragovi nekoliko puta uzastopno ostavijaju na istim putevima. Tada se kod psa 28tazvije osobina da ide u odredenom pravcu i na isto mesto, i on ¢e izgubiti trag kada pode drugim pravcem. Za vreme kontrolnog odabiranja predmeta neki dreseri iz nepaznje po- meSaju predmet koji se trazi sa nekim drugim, predmetom, pa kad pas odabere pravilan predmet izgovaraju komandu._,fuj*. Takvi postupci kvare psa. Ovoj grupi gre’aka moze se dodati i nerazumevanje ,,psi- hologije" pasa u pojedinim slucajevima, Tada zahtevi dresera postaju nerazumljivi. Ukoliko pas ne razume zahtev dresera, onda i njegovo odbijanje da izvrsi zadatak moze da ostane nera- zumljivo dreseru. U tehnicéke gre3ke spadaju sve nepravilnosti koje proistiéu iz nepravilnog koris¢enja tehnike za_stvaranje navika: nepravilno korig¢enje intonacije glasa za vreme komandovanja itd... Jedna od najtezih gresaka koju dreser moze da u€ini jeste da kad Zeli da kazni psa, upotrebi komandu ,dodi" i éeka da pas dode i primi kaznu. To moze jako da iskvari psa, jer ako se sligan postupak ponovi nekoliko puta, kad sledeci put pogreéi pas neée hteti da pride dreseru na komandu. Da bi se izbegle navedene greske, preporuéujemo da se, pre nego Sto se pocne sa dresurom, dobro razrade plan i orga- nizacija obuke, te da se pazi na svaki detalj, kako sopstvenog ponaganja, tako i ponaSanja psa. POVEZANOST OBUKE Praktiéan rad sa psima na otvorenom prostoru iziskuje do- bro organizovan i povezan sistem obuke. Da bi se kod psa iz- gradila bilo koja navika, potrebno je primeniti ceo niz slozenih i razligitih tehnika. Ceo sistem dresure se uslovno moze podeliti na sledece radnje: a) opsti ili osnovni kurs dresure b) pomoéni kurs dresure c) specijalni kurs dreeure Za vreme opSteg ku kod psa se izgraduju osnovne na- vike (poslusnost) koje su zasnovane na uslovnim refleksima prvog i drugog reda. Uspostavlja se i donekle uévriéuje veza izmedu dresera i psa. Kod psa se utvrduju osobine na osnovu kojih je moguce odrediti njegovu sklonost za neku od sluzbi. 29U drugom delu obuke se razvijaju slozenije navike pomoénog karaktera, koje ce kasnije sluziti kao Ginilac povezivanja razli- éitih specijalnih navika za neku od sluzbi. Za vreme treceg, zavrsnog, perioda, pas se priprema za strogo odredenu namenu; na primer, za psa-éuvara, psa tra- gaéa, itd... Ipak nemoguée je povuci ostru granicu izmedu pojedinih perioda, jer se za vreme cele obuke paralelno sa slozenim navi- kama, usavrSavaju i ponavijaju navike osnovnog kursa. U praksi se pokazalo da uspeh dresiranja u mnogome zavisi od toga da li su regeni sledeci problemi: a) da li je obuka dobro organizovana i da li se ona u praksi dobro primenjuje; b) da li dreser poznaje teoriju i ume li pravilno da analizira svoje postupke i ponaSanje psa; c) da li dreser pravilno primenjuje tehniku obuke; d) da li su dobro odabrani psi za specijalne vidove sluzbe; e) do koje su mere uslovi za dresuru pogodni; Za vreme obuke uvek je potrebno driati se principa sistema- ti€nosti i povezanosti. Ako se ne driimo principa povezanosti, uspeh Ce izostati. Dobro organizovan i povezan sistem omoguC¢i- ¢e nam da bolje i pravilnije kod psa izgradimo potrebne navike, da te navike povezemo u jednu celinu. Novonastale navike je uvek potrebno povezivati sa ranijim navikama. UZAJAMNI ODNOS DRESERA | PSA | ULOGA POMOCNIKA Dobar dreser je gospodar i prijatelj psa; pas ga odliéno razlikuje od drugih Ijudi i bezgraniéno mu veruje. Stepen posluSnosti zavisi od toga do koje mere je pas ve- zan za svog gospodara. Nepoverenje u dresera lose ée se odra- ziti na rezultate obuke. Normalan uzajamni odnos izmedu dresera i psa se postize sistematiénim kontaktom. Nezno obracanje, pailjivo ophodenje i dobra ishrana su najbolji naéin za uspostavijanje kontakta. Kao Sto je poznato, psi imaju razlicite karaktere, razliéit ste- pen nadrailjivosti nervnog sistema, i zbog toga ¢e se nagin po- naSanja dresera preneti i na psa. Nekoliko puta smo imali prilike da vidimo kako tromo pona- Sanje dresera koéi zivost pokreta kod psa. Dreser mora dobro da poznaje psa, da ga neprestano pos- matra kako bi zapazio sve promene u njegovom ponasanju. 30Dreser mora da bude energican, éio, strpljiv, uvek da pazi na svoj glas, da ne zaboravi da komandu pohvale i pretnje izgovara josnim glasom, kako bi se one mogle razlikovati. Potrebno je znati postupati sa psima, voditi ra¢una o tipu njihove nervne ak- tivnosti: sa plasljivim psom treba postupati obazrivije nego sa hrabrim. Za vreme obuke moze doci do napetih odnosa izmedu dre- sera i psa; tada se javljaju izvesne negativne odlike kod psa, a to je nepozeljno. U tim sluéajevima dreser mora odmah da ko- risti preteci glas, zahtevajuci od psa da ispuni zapovest. aii, nt Slika 5. Pomoénik u dresuri priblizava se psu koji Cuva predmet. Ako se pas inati, dreser mora odmah da upotrebi najenergié- nije mere, ukljuéujuéi i udarac korbaéem, kako bi pas ispunio ono sto se od njega trazi. A posto pas to izvrsi, iz usta dresera treba da se éuju komande odobravanja i pohvale, izgovorene mekim i prijatnim glasom. To Gini osnovu uzajamnog odnosa psa i dresera; taj odnos mora uvek biti protkan necim lepim i dobrim. Kad se dreser upoznaje sa psom, mora biti svestan Cinjenice da zao pas moze napasti, a da pas kukavica moze pobeci. Ponekad pas neée ni napasti ni pobeci nego jednostavno neée dozvoliti da mu se pride: stalno ée biti na oprezu, sa ne- 31poverenjem Ce pratiti pokrete nepoznatog Coveka i rezati. U tak- vim slucajevima dreser mora da ispolji snalazljivost i opreznost, | najmanja neopreznost moze da izazove velike neprilike. Ne- snalailjiv i plasijiv dreser ée se naéi u nedoumici ili ée éak po- kuSati da se povuée a tada ga pas moze napasti. U takvim si- tuacijama potrebno je nazvati psa po imenu, hrabro mu _ priéi i uhvatiti ga za ogrlicu, i dalje mu tepati, pomilovati ga slobod- nem rukom a drugom rukom zakaéiti povodnik i labavo vezati njusku pantljikom; zatim izagi iz sobe i malo ga progetati. Ako Je pas bojailjiv, treba sa njim neino i pailjivo postupati. Za vreme razvijanja navike tokom Pomoénog i specijalnog kursa, dreser ima pomoénika koji poznaje tehniku i teoriju dre- sure. | pomoénik mora pravilno oceniti PonaSanje psa, biti hra- bar, vest i taéno ispunjavati sve zahteve dresera, Kada je cilj da se kod Psa razvije neprijateljski stav, u obuci ‘pasa Cuvara i graniéara, uloga pomoénika je veoma zna¢ajna, U dresuri pasa tragaéa, graniéara i éuvara, potrebno je stal- no menjati pomoénika, da se psi ne bi na njih_navikli. U dresuri pasa tragaéa, osnovni zadaci pomocnika su os- tavljanje tragova i pretrazivanje mesta i prostorija. Veoma vaznu ulogu pomoénik ima i u dresuri Pasa za vezu; tada je pomoénik u stvari i sam dreser i mora da psa pazi i hrani. U svakom sluéaju dreser je taj koji rukovodi radom pomoé- nika i podseéa ih na njihove obaveze. O NACINU RADA | NAVIKAMA Za obuéavanje pasa se koristi odredeni, u praksi prove- ren naéin rada. Nagin rada se moze definisati kao sistem opho- denja i tehnika delovanja na psa za vreme razvijanja navika bilo koje vrste. Za razvijanje svake pojedine navike potrebno je primenjiva- ti poseban naégin rada. Na primer, da bismo psa nauéili da na komandu sedne, po- stupamo na slededi nagin: desnom rukom driimo Povodnik j ne- posredno po izgovaranju komande ,,sedi” levom rukom pritis- kamo slabine psa, terajuéi ga da sedne. Tako postupajuci dreser ée kod Psa razviti uslovni refleks na zvuéni signal, odnosno na komandu ,,sedi’, Ali nije to jedini nagin na koji se moze razviti navika reagovanja na komandu sedi", Postoji jo3 jedna metoda: povodnik se nagazi nogom, a 32iznad glave psa drii se parce mesa; pas ¢e svakako podici nju3- ku nagore i bige prinuden da sedne. Za trenutak kad pas seda veza¢emo komandu ,,sedi”. Za svaki poseban sluéaj, u zavisnosti od uslova, koristi se najracionalniji nacin rada; uvek je, nezavisno od posebnog cilja dresera, potrebno prouéiti koja je najbolja i najracionalnija tehnika za dresuru pojedinog psa. Sto je stvaralacka inicijativa dresera u pogledu tehnike ra- da veéa, to ce vedi biti i postignuti uspeh. Navika se definiSe kao sposobnost psa da ispuni ono za Sto n° treniran. Navika je rezultat primene odredene tehnike rada. Izgradene navike se po svom karakteru dele na proste i slo- iene. U proste navike spadaju uslovni refleksi prvog i drugog reda, a u slozene navike spadaju one, koje se sastoje od neko- liko uslovnih refleksa. Na primer, izbor nekog predmeta na os- novu mirisa; na komandu dresera, pas mora da pride predme- tima, da medu njima odabere potrebnu stvar, da je donese do dresera i sedne pored njega. U ovoj navici je jasno ocrtan ceo kompleks reakcija. OSNOVNI POJMOVI O TRAGU | KOMPONENTAMA MIRISA Dreser mora dobro shvatiti pojam traga, znati kako i zasto individualni miris Coveka deluje kao trag. Ako prolijemo kolonjsku vodu, ljudi koji se nalaze iza zida u susednoj sobi nece osetiti miris. Miris koji se Siri prostorijom stici Ge do njih tek posle izvesnog vremena. Sto je veca prostorija slabije oseéati, a Sto je prostorija manja i Sto je miris ¢e se jace oseéati. Miris se Siri kroz vazduh. Mirisne stvari se razlikuju po jagini mirisa i po duzini njegovog trajanja; neki mirisi traju duze, a drugi se brie gube. Poznato je isto tako da jadi miris ,,guta’” slabiji. Na primer, mnogi nepri- jatni mirisi u prostoriji se gube kad sobu poprskamo drugom teénoscu, prijatnijeg mirisa, | miris Goveka, koji je ostao na predmetima ili na tragu, moze da bude uguSen drugim mirisima, koji se nalaze na putu kretanja. Pod pojmom traga se u dresuri pasa podrazumevaju male éestice mirisne stvari. Covekov organizam stalno luéi znoj koji se Siri u okolnu sre- dinu u obliku malih Gestica. Miris znoja jednog istog éoveka 33Slika 6. Pas na tragu. moze biti razliéitog intenziteta. Na primer, uzbuden Govek ludi znoj jaceg mirisa od mirnog goveka, Koncentracija mirisa znoja je najveca medu noinim prstima i ispod pazuha, pa zbog toga ti delovi tela mirigu jaée od drugih. Miris koji Govek luci prolazi kroz obucu, odelo, dospeva u vaz- duh, zadrava se na tlu i predmetima sa kojima je éovek bio u dodiru. Miris svakog Goveka je specifigan, a psi su naroéito tra- gaci, zahvaljujuci svom veoma razvijenom éulu mirisa sposobni da razlikuju individualne mirise |judi. Tu sposobnost psa je moguée iskoristiti samo ako je on od samog pocetka, dobro upamtio neki miris i ako moze da ga razlikuje od ostalih mirisa na koje nailazi za vreme praéenja. Jer za vreme pracenja tragova na ovaj osnovni miris mogu se nado- vezati i drugi, koji ga menjaju (mada i medu njima postoji neka veza). Dogada se da se za vreme puta miris koji se prati pot- Puno izgubi u smesi drugih mirisa. ‘Ako donove cipela protrljamo mesom, tragovi ée dobit novu komponentu, koja ée za psa dobiti novo znaéenje: miris mesa ée postati dominantan, bi¢e signal koji za psa znaéi zadovoljenje gladi. Ali i miris mesa ¢e postepeno slabiti i konaéno izgubiti svoja prvobitna svojstva. Dok psa tragaéa udéimo da prati trag, potrebno je stalno usavrsavati njegovu sposobnost da razlikuje razlidite mirise. 34Hl DEO OPSTI KURS DRESIRANJA (Praktiéne vezbe) Za vreme opiteg kursa dresiranja kod psa se stvaraju tako- zvane proste navike, koje ih cine poslusnim. One u isto vreme éine osnovu za novo, specijalno dresiranje. Za vreme ovog kursa pas treba da razvije sledece navike: — odazivanje na ime — navika na nogenje ogrlice i povodnika — navika na brnjicu — hodanje pored éoveka — ,,slobodno stanje” — prilazak goveku na komandu — izvrsenje komande zabrane ,,fuj” — sedanje — poleganje — stajanje — nepomiénost — povratak na mesto — aport (donoSenje stvari) — puzanje — preskok preko ograde — hodanje po gredi — penjanje uz stepenice * 35— usporavanje pokreta — lajanje na komandu — plivanje Ovde isto spada: — grupno dresiranje pasa — tehnika odredivanja dominantnih osobina kod Pasa NACIN NAVIKAVANJA PSA DA SE ODAZIVA NA IME, NOSI OGRLICU, POVODNIK I BRNJICU Ne treba misliti da je lako priéi nepoznatom psu, staviti mu oko vrata ogrlicu, na njusku brnjicu, prikagiti mu povodnik i poci sa njim na rad. To nije tako jednostavno. Pre pocetka obu- ke dreser mora da navikne psa na svoje prisustvo, da stekne nje- govo poverenje, da ga ,upozna” sa predmetima i opremom za dresuru. Obiéno se pas navikava na odazivanje, na ogrlicu i po- vodnik, dok je jo8 Stene. Ali ako pas jog nema imena i nije na- uéen na ogrlicu i povednik, onda obuku treba time zapoceti. Tre- ba se driati datog reda, jer u protivnom neéemo dobiti zeljene rezultate. Navikavanje psa da se odaziva na ime vrii se u Zatvorenoj prostoriji. Dreser pailjivo otvara vrata, blagim i mirnim glasom zove psa, i nagradi ga paréetom mesa éim ovaj pogleda u nje- govem pravcu; dajuci psu meso, ponavlja mu ime. Ukoliko pas ne reaguje na ime, dreser sve ponavija ispoéetka. Ako je pas ranije dobijao meso on ée brzo pri¢i dreseru. Tada dreser opet mora Ponavijati ime psa, dati mu meso, gladiti ga i tepati mu. Ubu- duce treba psa kad god mu se prilazi ili kad se doziva zvati nje- govim imenom. Prvih dana ée dreser nastojati da mu pas pride dok mu se pokazuje meso. Zatim ée ga navikavati da pride samo na koman- du ,,dodi”. Ukoliko se uvek pre komande ,,dodi” doziva imenom, pas ¢e se brzo navici na to ime. Navikavanje na ogrlicu — Pas se na ogrlicu, povodnik i _ brnjicu navikava za vreme Setnje i igre. Pre nego sto pride psu, dreser mora da spremi ogrlicu sa zakaéenim dugaékim povodnikom, da zovne psa po imenu, da ga miluje i da mu istovremeno veoma pailjivo stavija ogrlicu na vrat. Ako pas pokaze znake nemira, pokusava da smakne ogr- licu, dreser ée ga, terajuci, odmah izvesti napolje, i odvuéi mu Painju igrom, Ponesen igrom za vreme Setnje, pas ,,zaboravlja”’ 3637ogrlicu. Za vreme Setnje potrebno je nekoliko Puta skinuti i po novo staviti ogrlicu. Navikavanje na pevodnik — Posto se pas navikne na og: licu, posto ne bude vise pokuSavao da je skine, moze se poge sa Setnjom psa na povodniku. Duzinu povodnika treba polako skraéivati i navikavati psa da hoda pored dreserove noge. Slika 8. Prilikom susreta dva nepoznata psa, najbolje da su na povodniku. Povodnik treba prikaéiti za ogrlicu u trenutku kada pas na- puSta zatvorenu prostoriju; na taj nacin ée on stavijanje ogrlice poceti da vezuje za Setnju. Za jedan do dva dana, Pas ce se priviknuti na povodnik i postati na nj ravnodugan. Posle zavrée- ne obuke ili Setnje, preporuéuje se skidanje ogrlice da se dlaka na vratu ne bi o$tetila. Navikavanje na brnjicu — Brnjica se stavlja zato da bi se as sprecio da ujede Eoveka ili neku Zivotinju. Dreser mora zna- ti da brzo i pravilno natakne brnjicu na njusku psa. Najbolje je psa priviknuti na brnjicu za vreme Setnji ili cig- éenja. Brnjica se nataginje na sledeci nagin: levom rukom se drzi_ kais blizu ogrlice, a desnom rukom se brnjica pailjivo na- vlaéi i zatim prikopéava kaigem. 38Ako pas pokua da zbaci brnijicu, Sto je najéesée slucaj, tre- ba mu painju privuci necim drugim. Ako je suvise uzbuden i po- kuSava da skine Sapama, dreser mora pretecim glasom da izgo- vori komandu ,,fuj” i jakim trzajem povuée povodnik. Dok po- kuSavaju da smaknu brnjicu, neki psi reze i Cak pokuSavaju da skoée na dresera. U takvim sluéajevima, neophodno je upotrebiti korbaé. Dobro viadanje sa brnjicom treba pak nagraditi milova- njem i poslasticama. Da se pas ne bi pla3io brnjice i da bi se na nju Sto brie navikao, ponekad ga treba hraniti mesom dok mu je brnjica nataknuta. Sto se vise pas navikava na brnjicu, to ga vise treba terati da je duze nosi. Pas obavezno mora nositi brnjicu za vreme Setnje ulicom i mestima gde ima mnogo ljudi, za vreme prevoza zeleznicdm, kolima ili plovnim objektima, itd.. NAVIKAVANJE PSA DA IDE PORED NOGE (Osnovna komanda ,,pored”) U ovom sluéaju cilj nam je da kod psa razvijemo naviku da na komandu ,,pored” zauzme mesto pored leve noge dresera. Treba ga naviknuti da na tom mestu bude kad god je sa cove- kom, bez obzira da li tada miruje ili je u pokretu. Navika hodanja pored dresera, je prvi uslov za razvijanje pokornosti kod psa. Zahtev da pas uvek bude na odredenom me- stu, bez komande, je jako vazan elemenat discipline u daljem sistemu obuke. Ni jednom se komandom ne koristimo tako cesto. Odnos éoveka i psa nameée stalno koriséenje komande ,,pored”’: za vreme obuke i razvijanja drugih navika, za vreme Setnji itd. Uslovni refleks na tu komandu treba metodiéno podriavati i uci- niti ga jednim od najbolje uévrséenih refleksa. Naviku hodanja pored dresera treba poéeti razvijati posto se pas navikne na ogrlicu i povodnik i na to da hrabro i slo- bodno tréi i kada je vezan za povodnik. Najbolje mesto za razvijanje ove navike jeste poljana, tj. sva mesta na otvorenom prostoru gde je delovanje drugih faktora svedeno na minimum. Uslovni nadrazaj je u ovom sluéaju koman- da ,,pored” a bezuslovni — trzaj povodnikom. Naviku treba raz- vijati na sledeci. nagin: Dreser drzi psa na kratkom povodniku; leva ruka mu je blize ogrlici, a slobodni deo povodnika — drzi u desnoj ruci. 39Slika 9. Navikavanje psa da ide pored noge sa povodnikom. 40Pas se nalazi pored dreserove leve noge. Povodnik treba dr- Zati slobodno, kako bi pas — krecuci se mogao da menja mesto: ispred, iza ili sa strane dreserove noge. Odabravii pravac, dreser sitnim koracima kreée napred, do- woljavajuci psu u pogetku da tréi pored noge gde mu je volja. Zatim, kada se pas bude nagao ispred, dreser ¢e pretecim gla- som izgovoriti komandu ,pored", i trzajem povodnika ga prinu- diti da zauzme pravilan poloiaj pored noge. Ako pas zauzme pravilan polozaj pored leve noge, dreser ée ga levom rukom po- milovati i izgovoriti komandu ,,dobro” i ,,pored’’. Ako je pas otigao previge u stranu, sleduje trzaj povodnikom ka dreseru i preteca komanda ,,pored“. Kada pas zaostane, po- vodnik se trza u pravcu kretanja. Kada se radnja ponovi vise pu- ta za vreme Setnje uz komandu ,,pored” j trzaje povodnika, pas ée steci naviku da se brzo vraéa na mesto pored leve noge i to: samo na komandu. Da bi se proverilo do koje se mere razvio uslovni refleks na komandu ,,pored”, postupa se na slede¢i nagin: u momentu kad je. pas istréao ispred ili zaostao iza dresera, dreser, ne vukuci povodnik, izgovara pretecim glasom komandu ,,pored”. Ako se na tu komandu pas vrati na mesto pored leve noge moize se smatrati da se uslovni refleks razvio, U protivnom, treba pono- viti ceo postupak, koriste¢i trzaj remenom i izgovaranjem koman- de ,pored". Pas ¢e dosta brzo uvideti da svako odstupanje od noge dresera povlagi za sobam oseéaj bola, a da je hodanje pored noge dresera u potpunosti bezopasno. Smatramo da je to najbolji nagin da se razvije ova navika; samo se tako kod psa moze razviti navika da pazi na pokrete dresera i da se na njih privikava. U kasnijem radu se radnja ,,hodanje pored” postepeno kom- plikuje. U poéetku obuke se koriste samo pravolinijski i spori pokreti, a u daljoj se obuci pas obuéava za zaokrete pod raz- ligitim uglovima i brzom hodu: Drieci psa na remenu u polozaju pored noge, dreser se iznenada okreée na desno, izgovara komandu ,,pored” i vuce povodnik. Ponavljanjem ove radnje na levu i desnu stranu, kod psa se obrazuje uslovni refleks na pokrete dresera. Tada za psa sam momenat pokreta postaje signal: on se Zuri da se okrene kako bi izbegao neprijatan trzaj povodnika, Za vreme okretanja na desno treba biti obazriv jer se psu lako moze nagaziti na Sapu, Sto je veoma nepoieljno. Pored toga pas ne sme da se odvaja od gospodara za vreme brzog hoda ili trka. Zvuénu komandu ,,pored” treba vezivati za pokret ALpsa; u trenutku kada se pas nalazi pored noge, dreser uz koman- du ,,pored” udara sebe levom Sakom po butini. Cestim ponav- Ijanjem, ovaj pokret postaje za psa znak koji je zamenio zvuénu komandu. Slika 10. Navikavanje psa da ide pored noge bez povodnika. Kada je pas nauéio da ide pored dresera na povodniku, onda se uéi da ide pored, ali bez povodnika. To se radi poste- peno: za vreme Setnje, neprimetno se povodnik ispusti na zem- 42: tu; na taj nacin pas odmah oseti punu slobodu kretanja, Ako "as istréi napred ili u stranu, ne treba povodnik uzimati u ruku - dovoljno je samo nagaziti ga, sto ¢e ga naterati da se vrati na mesto. Slika 11, Dobro uvezbani pas koji je veé navikao da ide uz nogu bez povodnika.Treba naglasiti na dreseri éesto veoma rano prelaze na razvijanje navike hodanja bez remena, odmah poto je kod psa izgradena veza izmedu komande ,,pored” i odgovora. Medutim, iako je tada kod psa moida i izgraden uslovni refleks, iako on moida ispunjava zahteve, ipak je neophodno produziti obuku sa povodnikom, kako bi se postigao potpuni automatizam odgo- vora. Povodnik po pravilu pomaze da se navike izvrsavaju bez pogovora, Moizemo zapitati da li za vreme obuke psa na povodniku tre- ba upotrebljavati Siljatu ogrlicu? — Na’ odgovor je pozitivan jer takva ogrlica ne smeta, a najéeS¢e ubrzava dresuru. Pas istr= €ava napred, ne sluga komandu ,,pored"; tada ga dreser trzajem povodnika vraca nazad, a tada ¢e iljata ogrlica, sigurno imati bolji efekat. Uspeh u radu sa psima u mnogome zavisi od razgovetnosti komande i pravilnog korigéenja intonacije. Ako preteéa komanda »pored” bude prethodila svakom trzaju povodnika, a pohvala i milovanje usledili svaki put kad je pas na svome mestu, rezul- tati nece izostati. Psi neverovatno taéno reaguju na intonaciju glasa. Koristeéi za svaku komandu pravilnu intonaciju, kroz izves- no vreme Ge se primetiti da je dovolina samo komanda izgovo- rena pretecim glasom bez trzaja povodnika, pa da pas uradi ono Sto se od njega trazi. Pas ée jos bolje izvrsavati zapovest »POo- red’ ako svaki put kad zauzme pravilno mesto pored leve noge bude nagraden mesom, komandom ,,dobro” j milovanjem, Ubu- duée ée, zahvaljujuci dresiranju metodom kontrasta, pas bespre- korno izvrSavati komandu ,,pored” i bez trzaja povodnika. SLOBODNO VREME PSA (Osnovna komanda ,,3etaj’’) Takozvano slobodno vreme koristi se za opustanje nervne napetosti u kojoj se pas nalazi za vreme obuke. Uslovni nadra- Zaj je komanda ,,3etaj” a bezuslovni — sama Ginjenica slobode. Ovu naviku najbolje je razvijati u vreme predaha obuke. Drieci psa pored sebe na dugom povodniku, dreser izgovara komandu ,,8etaj” i pokazavsi pruzenom desnom rukom pravac nispred” Salje psa u Setnju. U poéetku pas ne pokazuje veliku zelju da se odvoji od gos- podara, ali kasnije kada je vise puta ponovijena komanda ,,se- taj", on ce rado tréati okolo i igrati se, 44Pas se drii na dugom povodniku samo prvih nekoliko ne- delia dresure dok se kod njega ne razvije odgovor na komandu zabrane ,,fuj”. Kada se kod psa razvije veca disciplina, on se oslobada povodnika za vreme Setnje i dozvoljava mu se puna sloboda kretanja. Medutim, ako se na zemljistu gde se vrsi dre- sura pojavi neki jaki nadrazaj, psu se odmah prikagi povodnik, da bi se izbegle neprijatnosti. Za vreme Setnje sa psom na dugom povodniku, obavezno treba skinuti Siljatu ogrlicu. Davanje slobodnog vremena psu se narocito preporucuje za vreme prvog perioda obuke, kada se pas obuéava da hoda pored dresera. U to vreme je pas veoma nervno napregnut, brzo se zamara i lako se oslobada uticaja dresera. Na takvo sta- nje treba narodito obratiti paznju i psu treba dati odmora. DOZIVANJE PSA (Osnovna komanda ,,dodi””) Cilj ove vezbe je da pas nauéi da brzo pride dreseru (vlas- niku) kad ga ovaj pozove, ma gde se nalazio. Za razvijanje ove navike se najcesce koriste reakcija psa na hranu i njegova privrzenost viasniku. Momenat kad pas prilazi dreseru ne sme nikad da bude vezan za neku neprijatnost, jer ée u protivnom pas poéeti da ispoljava strah i odbijati da pri- lazi. Komanda ,,dodi” se uvek izgovara prijatnim i tepajucim glasom. Kad pas pride, dreser ga obavezno nagraduje nekom poslasticom i milovanjem. Kad dreser izgovori komandu ,,dodi” povigenim tonom pas ili ne¢e hteti da pride ili Ce prisi sa jasno ispoljenim strahom. To je rezultat pogreSne upotrebe intonacije i zuénih signala, U vreme samog razvijanja uslovnog refleksa na komandu ,,dodi”, pas ne sme da se kaZnjava za neizvrsenje za- dataka. Tehnika stvaranja ove navike sastoji se u sledeéem: kada se pas u svoje ,,slobodno vreme”’ nalazi na izvesnoj udaljenosti, dreser 6e ga zovnuti po imenu, izgovoriti komandu ,,dodi” i po- kazati poslasticu u ruci. Posto pas éuje miran glas dresera i oseti prijatan miris hrane, on ée rado pri¢i Goveku. Za to ga treba nagraditi poslas- ticom i pomilovati. U prvo vreme se pas doziva dok se nalazi blizu, a zatim se, 3to je navika jaée razvijena, rastojanje uvecava — do dvadeset metara, 45Ako komandu ,,dodi* pas izvr’ava bezvoljno, dreser mora malo da utiée na njega svojim postupcima. Na primer, da tréi ispred njega, da se igra sa njim; na taj naéin se kod psa raz- vija zivost, zelja da pride dreseru. Kad pas pride, dreser se udara levom Sakom po butini i tera psa da sedne pored njegove leve noge. Po§to pas poéne da pravilno reaguje na komandu_,,dodi”, vezba se postepeno progiruje: uvode se nadraiaji koji odvlaée paznju, ali na koje pas ne sme da reaguje u prisustvu dresera, Kada pas steéenu naviku poéne da izvrsava bez pogovora, ski- da mu se povodnik i vezba se nastavlja bez povodnika, Ako pas preterano reaguje na druge nadrazaje treba ga trzajem sovodnika i zvuénim signalom ,dodi" privuéi nozi i dati mu poslasticu. Kasnije se komanda ,,dodi” vezuje za pokret ruke, koji dobija ono isto znagenje koje ima zvuéni signal. Leva ruka se pruza u visini ramena, pa se zatim spusta na butinu. Posle izvesnog vremena pas ¢e prilaziti dreseru samo na taj pokret rukom. Pokret i zvuéni signal treba kombinovati i ceo postupak po- navljati vise puta, na razlicitom odstojanju. Navika da se prilazi dreseru moze se poéeti razvijati od pr- vog dana obuke. Za to se koristi svaka pogodna prilika: na pri- mer, otvaranje vrata prostorije u kojoj se pas nalazi kad dreser | dode da bi mu dao hranu; tada se izgovara komanda ,,dodi”. Pas ¢e obavezno pri¢i da dobije hranu. Za taj momenat sva- kako treba vezati komandu ,,dodi”. Kasnije se ta navika upotpunjuje tokom rada u grupi. KOMANDA ZABRANE ,,FUJ” j Da bi se spreéila ili predupredila neka nepozeljna radnja, kod psa se razvija uslovni refleks na komandu ,,fuj’, koja ozna- éava zabranu. Bezuslovni nadrazaj za razvijanje ovog uslovnog refleksa je bol izazvan trzajem povodnika prikaéenog za Siljatu ogrlicu ili udarcem korbaéa po slabinama. Komandu ,,fuj" i bezuslovni nadrazaj bola treba sinhronizovano primeniti onog trenutka kad Je pas spreman da uradi nesto Sto je nedopusteno, | Komanda ,,fuj” se izgovara o&trim i pretecim glasom i samo | onda kada je to neophodno. Ovu komandu ne treba koristiti I bez naroéite potrebe, jer ¢e u protivnom ona izgubiti svoj | znaéqj. I 46See : i S eS Sn Sx Slika 12. Vodié navodi u vezbi psa na »zabranjeno“ meso i uci ga komandi aFuj", Za mesto obuke'!se odabira mesto gde ima dosta razligitih spoljasnjih nadrazaja. Psu se oko vrata stavlja o8tra ogrlica i on se pusta na pola didine povodnika. Ako pas samovoljno poku- $a da se baci na neku iivotinju ili na nekog prolaznika, izgova- ra se komanda ,,fuj” i istovremeno se naglim trzajem povodnika pas zaustavija. U sluéaju da se pas u takvom trenutku nalazi u neposrednoj blizini dresera, ovaj uz komandu ,,fuj’” mora upotre- biti korbaé. Kad pas izvrsi zapovest, treba ga nagraditi. Jagina udarca korbaéem ili trzaja povodnika treba da odgo- vara fiziékom stanju psa i njegovom karakteru. Kada se izdresira da reaguje na komandu ,,fuj” bez primene bola, prelazi se na slozeniji vid obuke. Duzina povodnika se sve vise produzava, a na kraju se pas pusta da se potpuno oslobodi, Seta. Svaki put kad pas pokusa da se baci na nadraiaj, dreser koristi povodnik ili oStru ogrlicu i korbaé. ATSlika 13. Komanda ,,Fuj" sa povodnikom. Komanda ,,fuj” se koristi i kad pas bez dozvole dresera uzi- ma hranu iz ruku nepoznatog Goveka ili sa zemlje. Moize se smatrati da je uslovni refleks na komandu wfuj" f ‘dobro razvijen tek onda kada pas koji se slobodno eta i koji vidi — nadrazaj koji ga je ranije nadrazivao, odmah trai ka dreseru fli | se baca na éoveka koji mu nudi hranu. 48NAVIKA SEDENJA (Osnodvna komanda ,,sedi”) Uslovni nadrazaj u ovom sluéaju komanda ,,sedi” i pokret rukom — desna ruka se pruza napred, sa Sakom okrenutom nadole. . Ovaj uslovni refleks se razvija na sledeci nacin: pas se na- lazi sa leve strane dresera, na kratkom povodniku. Zatim se do 4 ; 49pola okrene u pravcu psa, desnom rukom drii povodnik na 10—15 santimetara odstojanja od ogrlice, levom rukom pritiska slabinski deo zivotinje teraju¢i je da sedne, i izgovara komandu nsedi’". Istovremeno se povodnik povlaci malo nagore i unazad, i pomaze se psu da sedne. Ako se pas suprotstavija, treba ga pritiskom ruke drzati u sedecéem polozaju. Svako pravilno izvrse- nje zapovesti treba nagraditi poslasticom i komandom dobro" Ako pas pokuSa da ustane, treba ponavljati komandu sed, pritiskati slabinski deo rukom. Komandu ,,sedi” treba izgovarati uvek Pre nego Sto se ru- kom pritisnu slabine i povuée povodnik. Kada se to vise puta po- novi, pas ¢e nauciti da seda kad mu se izda zapovest. Slika 15. Komanda ,Sedi". Da bismo proverili da li se uslovni refleks na komandu ,,sedi” dobro razvio, treba samo izgovarati komandu, bez pritiska slabina rukom. Ako odgovor ne usledi, treba ponovo primeniti nepo- sredne nadraiaje. Kada se ovaj uslovni refleks dobro tazvije dreser prelazi na usavrsavanje navike — na obucavanje psa za nepokretnost. To se radi ovako: posto pas sedne, dreser, drieci jednom rukom kraj dugaékog povodnika, pazeci da ne Povuce povodnik, pola- 50Slika 16. Dresirani pas sedi pored svog utitelja.ko odlozi u strenu, ponavijojuéi poviSenim glasom komand nsedi”. Dok se vezba ponavija, dreser se udaljuje od psa na raz lidite strone, na daljinu koju mu povodnik dopusta i komand. xsedi" spregava psa da napusti svoje mesto, U samom poéetku ne obraca se painja na pravilnost sede nja_psa i cilj je jedino da on ostane nepokretan; kasnije, so razvitkom uslovnog refleksa, prelazi na ispravljanje nedostataka za vreme sedenja: pravilan poloiaj glave | slabina, itd Kada se dreser udaljuje od psa, koji sedi, treba da pazi da sluéajno ne povuée povodnik jer ée pos to shvatiti kao znok da moe da napusti mesto. Zato je potrebno unapred razmrsiti pos vodnik i poloiiti ga na zemlju, « u ruci zadriati samo jedan nje- gov kraj. Vreme ostajanja u nepokretnom polozaju se postepeno uve+ éava — do pet minuta, Da bi se Sto bolje uevrstilo ta navika, dreser se krije iza_nekog zaklona, Ako pas postane nemiran j pokua da ustane sa mesta, odmah se preteéim glasom izgovara komanda ,,sedi” a kada iivotinja ostaje na mestu, pohvaljuje se komandom dobro" i doje joj se poslastica propraéena blagim milovanjem. Razvjanje refleksa drugog reda — sedanje na pokret ruke — izvodi se na sledeci nagin: dreser se nalazi na udaljenosti od 4 do 5 metara od psa koji je u lezecem stavu; dreser izgovara komandu ,,sedi" i istovremerio pruza desnu ruku napred, sa Sa- kom okrenutom nadole. Cim pas sedne, ruka_ se spuita, Pokrete je potrebno izvoditi odseéno | jednoobrazno, Samo je u tim uslo- vima moguée od psa oéekivati tagan i bezprekoran odgovor. Dobri rezultati se mogu postiéi samo upornim vezbanjem, stal. nim ponavljanjem, uskladivanjem pokreta i komande i nagradi- vanjem kad se zadatak izvrsi. U slugaju da pas odbije da sedne na zapovest dat pokre- tom ruke treba ponoviti komandu, a ako i to ne pomogne treba koristiti neposredni nadrazaj — pritisak rukom na slabinu. Tokom dalje dresure potrebno je ov noviku usavisiti, kako za vreme individualne, tako i za vreme grupne obuke. Obuka se vii na mestima gde ima nadroiaja a koji odvlaze painju, u raz- ligito doba dana i u razligitim vremenskim uslovima, Usovriavanje navike sedenja se sastoji u tome da pas sed- ne kad god dreser to od njega zahteva, i to do sedne u pravil- nom poloiaju: da mu zadnji deo tela ne bude izbaéen na stranu ida mu glava bude okrenuta prema dreseru. 52POLEGANIE PSA (Osnovna komanda jle Ova navika se razvija poste je pas nautio da reaguje na mandu ,,sedi”. Uslovni nadraiaji su komanda ,lezi" | pokret rukom (desna spuitena uz pognuto telo) a bezuslovni nadraiaji su priti- ili ,,podseéanje”. Dresura se izvodi na sledeéi natin: pas se drii na kratkom Iniku, u sedecem stavu pored leve noge. Posto se okrene |, dreser se spu3ta na desno koleno, izgovara komandu , ,lezi", sm rukom pritiska leda psa u visini lopatica | istovremeno vu- povodnik nanife i napred: umesto povlagenja povodnika moze ‘i pailjivo vuéi prednje Sape psa prema napred, Slika 17. Komanda Ler Zatim mu dozvoljava da malo proéeta. Posto se pas proe- tao, sve se ponavlja ispocetka. Pos se moie naterati da legne i blagim ,,podseéanjem” prednjih udova dok se nalazi u sedeéem stavu. Levom rukom se pritiskuju leda, a desna se ruka podvlaéi ispod stomaka | blago se ,podseéaju” prednje Sape. 53Dok se wre ovi pokreti treba izgovarati komandu ,lexi", levom rukom Zivotinju izvesno vreme pritiskati, Dok se pas nal u tom polofaju, nagraduje se poslasticom, miluje se i pona se komanda ,,lezi" Poito se kod psa razvio uslovni refleks na komandu led! dreser se od njego udaljuje na 2—3 metra ne zatezuci povodnl zatim mu ponovo prilazi (pas leii), miluje ga, izgovara komat ilezi” | dobro" i ponovo se udaljuje na rastojanje od 56 m tara, Posle toga doziva pso. Ako pas pokusa da ber komant pride, dreser izgovara komandu ,lezi" povidenim glasom, a ak pokusa da skodi, odmah ga vraéa na mesto. Odgovor na komandu ,,lezi” se kod psa razvije dosta bt — veé posle dye ili tri vezbe, Posle toga dresiranje mode nasta: viti na dugaékom povodniku i sa odstojanja Poito je pas stekao naviku de reaguje na zvuénu komandy, prelazi se na rad sa pokretom. Dreser, koji se nalazi na 56 metara odstojanja od psa koji sedi, izgovara komandu lez" { istovremeno spusia svoju podignutu desnu ruku, Slika 18. Jos smo u sle¥egem stavu". Noravno, ato je dreser na veéem odstojanju to je njegov uti- oj na psa slabiji i zbog toga se komande izgovarajy ostrim i jagim glasom. Ako pas ustane ili sedne bez dozvole dresera, ovaj treba od- mah da natera psa da ponovo legne, vukuci povodnik nanize fevom rukom 54U slugoju da pas ne reaguje na zvuénu komandu i pokret, a mu priéi 1 ponoviti nekoliko puta istu radnju primenjujuci redan nadraiaj Kad god pas ispuni zodatak, treba ga nagraditi milovanjem Jasticom. Kad pas ne izvréi zapovest izgovorenu povisenim m, treba mu prici, izgovoriti komandu ,,lezi” i povuci po- adnik nanize. Obiéno je to dovoljno. Kada pas nauéi da reaguje na TvuEnu komandu i pokret sa veéeg odstojanja, moze se preci ‘buku bez povodnika. Za to vreme se otklanjaju i drugi sitni Jostaci kod psa: pokuiaji da se pride dreseru bez komande, sprovijanje zadnjeg dela tela zabagenog u stranu itd .., Novike postepeno usavriavaju, bezuslovni nadraiaji prestaju da se iste, a vreme ostajanja u lezecem stavu se produzova do pet inuta. STAJANJE NA MESTU (Osnovna komanda st ") Cesto je potrebno da pas neko vreme stoji mirno u pra- Vilnom polozaju, Od njega se to zahteva, za vreme veterinarskog pregleda, kupanja i za vreme davanja ocene na izlozbi, Uslovni hadraiaj za stvaranje ove navike su komanda ,,stoj” i pokret, {@ bezuslovni nadraiaj je pritisak rukom na stomak Navika da se stoji mirno razvija se paralelno sa ostalim veibama. Dreser se nalazi sa desne strane psa, koji sedi, i izgovara ko- mandu ,,stoj” povigenim glasom, i istovremeno desnom rukom vuce povodnik napred i nagore a levom pritiska Zivotinju po stomaku, kao da ieli da je digne. Zatim nostavija da blagim glasom iz- govera komandu stoi". Cim pas zauzme pravilan polozaj, mi- luje go, daje mu nagradu, izgovara komandu ,,dobro” i posle kraéeg zadrZavanja u tom polozaju izdaje komandu ,,Jetaj”. Vei- bu treba ponoviti nekoliko puta, Pas se na komandu ,stoj* moi loko navici za vreme ¢iscenjo. Ako dreser, izgovori komandu isto” kad god pas pokua da ustane, i ako pritiska rukom nje- gov stomak, kroz izvesno vreme ée se stvoriti évrsta navika na tu komandu. lnvréenje komande se postepeno usavréava. Posto pas nauéi da dobro reaguje na zuénu komandu, prelazi se na razvijo- nije uslovnog reflekso drugog stepena — no reakciju na pokret. 55Veiba poginje tako da dreser, koji se nalazi na rastojan) 3—5 metara., zchteva od_psa koji sedi da izvrsi komandu . sto na pokret levom rukom, Ruka se, sa sakom okrenutom ndgo pruza do visine ramena. Posle ponovljenih povezivanja 2vuéne mande i pokreta rukom, kod psa ée se razviti refleks na pok tako da vige neée biti potrebno izgovarati samu komandu .stoj"™ Kasnije se ta navika, kao i sve ostale usavriavaju, NAVIKA NA MESTO Za vreme opiteg kursa dresure se, parulelno sa razvijanjem uslovnih refleksa na dosad pominjane komande, razvija i navika da pas bude nepokretan, da stoji mirno. Nepokretnost je refleks blokadnog tipa, koji zadriava psa da ne napusti mesto i stay u kome ga je dréser ostavio. Ova navika se razvija paralelno sa razvijanjem nekih drugth navika. No primer, kad dreser razvija kod psa naviku do sedi, on polake poginje da ga navikava i na nepokretnost. To se radi na sledeéi nagin Kad se dreser udalii od pso, ovaj ée pokusati da ga prati, Tada treba strogim glasom izgovoriti komandu sedi" i naterati psa_da se vrati na mesto. Ako pas, posto ga je dreser napustio, ostane na svom mestu, treba se kroz minut — dva vratiti natrag, Pomilovati ga i nagraditi ga nekom poslasticom. Na ta) nagin se Postepeno kod psa stvara navika da sedi na jednom mestu bez gazde pet minuta, pa i vise. Naviku da bude nepokretan treba kod psa razvijati tokom cele obuke: dok stoji, pre nego sto ga posaljemo da donese baéeni predmet, pre preskoka ograde, itd Po pravilu se ova navika razvija uz pomoé dugackog povod- nika, Neki mladi i neiskusni dreseri to zaboravljaju i prve veibe izvode na kratkom povodniku. To je nedozvoljiva greska, koja ne dovodi do dobrih rezultata. Kada se dreser udaljuje od psa i naj Manji trzaj povodnika ée uginiti do Zivotinja skoci sa mesta. Dugaéak povodnik, ako nije zamrsen omoguéuje slobodu de- lovanja dresera dok se udaljuje od psa; povodnik se postepeno odmotava i pas ga ne oseéa. Navika .,mesto” se razvija no mestima gde nema nadraioja koji psu odvlage poinju. 56NAVIKA VRACANJA NA MESTO (Osnovna xumanda ,,na mesto”) arvijanje uslovnog refleksa na komandu ,na mesto* se vii some obuke. Pas ée esto u toku ugenja da sedi, mimo bne @zviti naviku da se na komandu vrati na mesto. Ta sé navika razvija na slededi nagin: dreser se nalazi po- ‘psa, izgovara komandu ,,sedi"" i ostavlja pored njega svoje fi — kopu, maramicu ili rukavice; i zatim se vdaljuje, dok #5 ne potréi za njim, Cim pas stigne dresera, ovaj se zaustavija nandom .na mesto” primorava psa da se vrati ostavljenim ‘Ako pas ne reaguje na komandu na mesto™ (sto se uvek eéetku i deSava), ondd ga dreser trajem povodnika vraéa ljenim stvarima, izgvara komandu sedi" i posle izvesnog mena se ponovo udaljuje. Ako pas ponovo pokuga da na- ti mesto, ‘dreser jakim glasom izgovara komandu ,na mesto”. toku razvijanja uslovnog refleksa na komandu .na mesto” tojanje izmedu psa i dresera se povecava, Dreser sam zove ‘da dode | komandom ,na mesto” ga vraca natrag, To Yeiba se ponavija nekoliko puta, dok se uslovni refleks u potpu- “posti ne razvije. Ponekad se degavo da kad se dreser udalji, pas ne potrél 20 njim. U tom slugaju dreser ostavija stvari i udaljava se od psa koji tréi za njim. Tada ga dreser komandom wraca na mesto. Refleks na komondu ,na mesto" moje se razviti i na drugi, prostiji nacin. Kad god se pas vaca u prostoriju, treba izgovoriti komandu wna mesto”. Pas se navikne bro na to. DONOSENJE STVARI (Osnovna komanda ,,aport”) Navika dono’enja stvari je navika hvatanja ili podizanja baéenih stvari; od psa se agekuje da te stvari uzme u usta i vrati ih vlasniku. ZvuEni znak ,aport” znagi .uzmi”, uhvati i daj vlosniku Predmeti za donogenje mogu biti specijalne za te svrhe na- provijeni, Stop ili razni drugi loki predmeti rozligitog oblika — tukavica, torbica, itd 37Slika 19, Donosenje pore. Donofenje predmeta je vaina karika u dresiranju; ona po- vezuje railiite stepene obuke, te predstavlja osnovu za spe Jalni kurs. Ako dreser uspe da kod psa razvije ,liubav" za do- nosenje predmeta, kasnije ée mu biti mnogo lakie da razvija ceo niz specijalnih slozenih navika. Pas ée aktivno éuvati stvarl svog vlasnika i sa interesovanjem ce traziti sakriveni predmet ili stvar koju je odneo neki nepoznati govek. Tehnika dresiranja se ovde zasniva vise na urodenom ,ta- lentu® psa nego na prinud Da bi razvio uslovni refleks dreser mora da na neki naéin kod psa izazove ieljy da hvata bagene predmete. Najbolji nacin 20 to je .ozivljavanje” predmeta pred psom. Svaki predmet koji se brzo kreée predstavija dovoljno jak nadraiaj, koji ée kod Psa izazvati ispoljavanje urodene reokcije (instinkta) hvatanjo Pas sa zanosom tréi za bagenim predmetom 58Slika 20, Detalj donosenje oporta, Da bi se razvio refleks na komandu ,aport” koristi se sle- deéi postupak; dreser u desnoj ruci dri neki predmet, mase njime i svoj pokret prati komandom ,aport". To nadraiuje psa ion pokusava da uhvati predmet koji mu igra pred o¢ima. Cim U tome uspe, treba izgovoriti komande apart” i dobro” i pu- stiti go da drii predmet u Kad god pas preskate ogradu, ponavija se komanda_ bari: jera", a posle pravilnog preskoka sledi milovanje i davanje po- slastica. Da bi pas preskogio ogradu visoku do dva metra, nije mu potreban veliki zalet. Pas obiéno éini skok poste petog koraka Ako je zalet suvige veliki on gubi potreban tempo i ritam pokreta pred sok. 5 65Psima, koji su ,zainteresovani" za hvatanje predmeta se pi ko prepreke bacaju poznati im predmeti uz komandu ,,barijera To radnja predstavlja jak nadrazaj za psa, tera ga na’ skok. Ako je pas zao i ispoljava aktivno-odbrambenu reakell na goveka, kao nadraiaj 2a preskakanje prepreke moze da pe slufi pomoénik koji ée stati iza ograde i izazivoti zivotinju. D ser pak drZi psa na povodniku, zatim ga puta i momenat pre skoka preko prepreke veruje 20 komandu .borijera” Slika 24. Veiba sa dva psa, Psa kod koga je izraena proidrljivost najlakie je nauéiti da skage ako se iza prepreke baci kost ili meso, Nagon za kronom ée kod takvog psa svakako izazvati reakciju pokreta — skok. Cesto se koristi i metod oponafanja. Grupa pasa se dovede na rastojanje pet do Sest metara od prepreke i zatim se pustaju 66jedan po jedan preskoéu na komandu ,barijera”. Pri tome yo skaéu dobro dresirani psi a tek zatim ostali. “ Poito se kod psa razvije uslovni refleks na zvuénu koman- sborijera", prelazi se na dresiranje putem pokreta. Psu se jredi da sedne, na dva metra od prepreke (ograde, rova), izdaje Nkomanda .barijera” i istovremeno se ruka pruia u praveu fe. U trenutku kad pas preskoéi prepreku, ponavija se Yanda ,barijera”. Ako je pas dobro izvrsio zapovest, dreser prilazi,” miluje go i doje poslastice. Uporedo sa ovim, dreser koristi komandu .fuj" i razvija kod psa stav nepokretnosti pred preskok. To se radi postepeno — poéey od jedne sekunde do 2 minuta. Sa uévrscenjem refleksa na zvuéni signal i pokret, kad pas poéne da sa lakoéom preskaée niske prepreke, visina ograde se postepeno povecava, do dva metra. 4 67Prepreka dijo visina dostize dva metra smatra se sasvim dovoljnom, jer veca visina nepovoljno deluje na organizam psa. Ako se pas za vreme preskoka povredi, on ée se dugo plositi da ponovo skaée preko visokih prepreka Preskoke ne treba trenirati neposredno po uzimanju hrane. Zemlja oko prepreke mora biti preriljona, bez kamenja i drugih tvrdih predmeta. Sama ograda mora biti dovoljno jaka da se ne bi srusila kad pas skoéi i poéne da se vere uz niu. Ponekad ée pas, umesto da preskodi ogradu, pokusati da je optréi, Da bi se to spretilo, potrebno je na krajevima pre- preke izgraditi pomoénu gradu. Slika 26. Preskok preko tive ograde, Qbuéavanje psa da preskate rovove, iivice i druge prepre- ke vii se istim redosledom na Isti, gore opisani nacin, Obuka poéinje tako Sto dreser prvi preskaée rov a pas za njim, a tome dreser uvek izgovara veé poznatu komandu .barijera Momenat preskoka se vezuje za istu komandu. Ubuduée ée pas 8samostalno | samo na komandu da izvriova naredenja i da pre~ skaée razligite prepreke. Ako pas treba da prede rov preke bryna ili uzonim mostom, ne izdaje se komanda ,barijera” veé komanda ,napred" (koman- da koja se primenjuje za hodanje po gredi). HODANJE PO GREDI (Osnovna komanda ,,napred”) i koordinaciju Hodanje po gredi razvija kod psa_hrabro: lazi iz toga sto pokreta. Potreba za razvijanjem te navike pro pas u praksi esto nailazi na takvu vrstu prepreka Uslovni nadraiaj je zvuéna komanda ,napred" | pruzanje desne ruke u proveu kretanja. Slika 27. Hodanje pe gredi- Greda treba de bude dugazka deset metara i da bude po- stavijena na jedan metar visine od zemlje, Da bi se pas popeo i spustio sa grede, uz nju se dodaju kose postavljene daske. °Novika se razvija na sledeti nagin: dreser dovodi psa na kratkom povodniku ispred grede. lzdavsi komandu ,.napred", on desnu ruku pruzo u praveu grede a levom rukom, lakim trea- jem povodnika, navodi psa da se popne na gredu. Cim pas uéini prve korake po gredi, treba ga odmah pomilovati, izgovoriti komandu_ ,dobro" i istovremeno, drie¢i ruku na povodniku, blige ogrlici, blago vuéi psa i doéi sa njim do kraja grede, Pro dana obuke pas ée pokusati da skodi so grede. Da se to ne bi dogodilo, potrebno je desnom rukom driati povodnik, a levom pridriavati psa 2a stomak. Dok pas ide gredom, treba ga stain Umirivati, milovati ga i ponovljati komandu ,napred*, Kad pas dode na kraj grede i skoti sa nje, treba go fa- araditi odmorom. 70Posle izvesnog vremena, kod psa se razvija novika da hra- bro i mirno ide po gredi, i to ne samo na komandu .napred” veé ina pokret rukom. Sto pas postaje sigurniji u izvr3avanju zapovesti, zadaci po- stoju komplikovaniji: pas se uci da prelazi preko bryna, rova napunjenog vodom, da se kreée preko moévarnog tla, itd. Kad pas prelazi mostié koji podseéa na gredu, dreser ide iza_njega i ponavija komandu ,napred*. ‘Ako pas, dok prelazi preko brvna ili daske, pokazuje znake straha, dreser mode da prvi prede prepreku i da zatim pozove psa komandom .dodi*. U prim danima obuke, kada se trenira prelaz preko du- bokih rovova ili kanala sa vodom, daska ili brvno treba da bu- du Siroki. Ali vremenom, posto pas stekne izvesnu sigurost, 5i- tina grede se suzava. Obuka za hodanje po gredi se odvija paralelno sa obukom savladivanja ostalih prepreka. HODANJE PO STEPENICAMA (Osnovna komanda ,,stepenica”) Najbolje je pso uéiti da se penje uz stepenice dok je jos itene, Stepenice koje se koriste za dresuru moraju biti kratke i sa Sirokim stepenikom. Stimulans za penjanje jesu hrana i do- tivanje. Na terenu gde se odvija obuka nalaze se specijalno napra- vijene stepenice sa dve male platforme na vrhu, Stepenice su sa jedne strane kraée, podseéaju na stepenice potkrovlja, a sa dnuge strane imaju oblik stepenista u kucam Osnovni cilj obuke hodanja po stepenicama jeste da se fod psa razviju snago, hrabrost i sposobnost koordinacije po- kreta. Ustovni nadraiaji su komanda ,stepenica" | pokret desnom rukom u praveu stepenica. Bezuslovni nadraiaji su trzaj povod- nika | nagrada po izvrsenju zadatka Da bi se razvio uslovni refleks na zvuéni signal ,stepenica” oriste se urodene reakeije psa Do bismo psa naterali da se popne uz stepenice, potrebno je izabrati odgovarajuée nadraiaje, koji ée kasnije postati onaj Ginilac koji ée terati psa da savladava prepreke te vrste. Tehnika dresironja sastoji se u sledecem: dreser, drieti psu za povodnik s leve strane, podinje da se penje uz stepe- nSlika 29. Penjanje uz merdevine, nice, blago pognut. Posto uéini prvi korak izgovara komandu astepenica” i dréeéi psa za ogrlicu polako podinje da se penje uz stepenice. U pmo vreme osnovni stimulans za psa predstavijaju kre- tanje samog dresera, pokazivanje | davanje postastica, U slugaju da pas ispolji kukavigluk, dreser ¢e mu pailjivo premestati Sape sa jednog na drugi stepenik, milovati ga, umi- 72Slika 30, Spuitanje niz merdevine, fivati ga i izgovarati poznatu komandu ,stepenica” i dobro". Kada se dode do wha, daju se minut odmora i nagrade. ‘Ako pos pokuia da side, igrom mu se odvraca painja od tog pokusaja, izgovara se komanda dobro”, miluje se i doje se poslastica Spuitanje niz stepenice je za psa mnogo tee negoli pe- njonje. Zbog toga se ta navika u poéetku razvija toko sto dreser 73prvi silazi i komandom .dodi" poziva psa da ga sledi pri tom 'Poiljivo prateéi njegove pokrete. Potrebno je paziti na povodnik da se pas ne bi sapleo. Kad pas side niz stepenice, doje mu se nagrada, Slika 31. Grupna veiba pasa penjanja i spuitanja na merdevinama, Neki psi se brzo penju i spustaju niz stepenice a to moze da dovede do pada i povrede. Da bi se to izbeglo, dreser mora da obuéava psa. Sa razvijenim instinktom za donoienje stvari mozemo uéiti da se penje uz stepenice i na sledeci naéin: daje mu se neki predmet da se s njime poigra, a zatim se taj predmet baca na prvu platformu i komandom ,aport” se pas galje da ga donese. Prilazak stepenicoma treba da prati komanda ,stepenica”, Mo: ie se koristiti | vezanost psa 2a gospodara: dreser gospodar se Popne uz stepenice i doziva psa, Mode se koristiti i metcda opo- Nasanja, odnosno, pustiti da se uz stepenice prvo popne pas koji veé dobro ispunjava komandu, Posto se pas navikne da se bez straho penje i spuita stepe- ‘nicama sa dreserom, prelazi se na samostalno obuéavanje, bez 74povodnika. Tada dreser zapoveda sa daljine komandom i po- fretom. To se éini na slede¢i nagin: psu se zapovedi da sedne Ispred stepenica, skida mu se povodnik, éini se korak napred i istovremeno se glasom i pokretom pruzanja desne ruke u prov- cu stepenica pas Salje uz stepenice. Dok se pas penje, dreser poiljivo prati njegove pokrete ponavijajuéi komande ,stepenica” j,dobro". Kad pas stigne do vrha, dreser brzo prelazi na stranu kojom pas treba da se spusto, i komandom .dodi" i pokretom go zove ka sebi i nagraduje 9a. ‘Ako se pas nerado spuita niz stepenice, dreser potinje da tigi, Pas ge obavezno potréati za njim niz stepenice. Pas koji se spusta som niz stepenice, nikako ne sme da ima povodnik oko vrata, posto Ge mu on smetati da odrii ravnotezu, lznenadni tz9j ili zokaginjanje za nesto moie izazvati gubljenje ravnoteie atime i pad. Za vreme usavisavanja novike penjanja uz stepenice, pas se komandom ,sedi" tera da neko vreme ostane na vrhu plat forme. U pogetku se obuka vrii na Sirokim stepenicama, a kasnije na stepenicama slozenijeg tipa — na uzanim i krugnim (vatro- gasnim) stepenicama. Za vreme dresiranja treba biti jako pailjiv, naroéito kada se pas nalazi na stepenicama, Ako se pas samo jednom po- vredi na stepenicama, pogece da ih se pla’ USPORAVANJE POKRETA (Osnovna komanda tide”) U ovom sluzaju, cilj obuke je da pas na komandu tite” uspori kretanja. Razvijanje te navike je potrebno iz niza razloga; posebno je potrebno u radu sa psima tragazima, Komanda ,tige” se veoma uspegno primenjuje za vreme obu- ke hodanja po'gredi i po stepenicama. Uslovni nodraiaj je komanda tise" a bezuslovni — lagano zatezanje povodnike Usporavenje tempa kretonja se obuéava u sklopu drugih veibi. Ako se pas brzo Srece, dreser izgovori komandu tise", Tateie povodnik tako da ogrlica stegne psa oko vrata i prinudi {go da uspori pokrete, Kad pas uspori pokrete, dreser ponavlja komandu ,tise" | slabi zatezanje povodnika. 15Ako pas ne bude reagovao na komandu tite" i ne zatezanje povodnika, dreser mora ponoviti komandu tonom i naglim trzajem povodnika usporiti kretanje ps Posto se kod psa razvija refleks na komandu tise", kon- trola pokreta se nadalje wri samo pomocu zvugnog signala, LAJANJE NA KOMANDU (Osnovna komanda ,glas") Niz navika stvaro treba razviti putem prinude, no u slugoju © kojem sada govorimo ta je metoda potpuno neprikladna, Lajanje je samo jedan od mnogih nacina na koji pas rea- guje na nadrazaje, lajanje je, naime, izazvano uzrocima najraz- novisnije prirode. Kada se na psa deluje nekim nadraiajem, kod njego se javija da organizam troZi neki nadin, neko zaititno sredstvo da se oslobodi napetosti WAN cy Sliko 32. Znok rakom 20 kemandu Glas".u tome da dovede psa u uslove u kojima ée lajanje biti jedini nagin da se organizam oslobodi nervne napetosti da se vrati u svoje normalno stanje. Za razvijanje ove navike koriste se slededi postupci, na Primer, pas se dovode u nepoznatu sredinu, veie se za neko dno, a dreser se pravi da odlazi, Nepoznata sredina, .odlazak* gospodara ¢e po pravilu jako uzbuditi psa; on ée poéeti da cvili, @ zatim i da laje. Cim pas poéne da loje, dreser treba brz0 da mu pritréi, izgovarajui komandu .glas" i milujuéi psa. Ova me: toda daje veoma dobre rezultate. Obiéno se veé posle par veib kod psa razvija uslovni refleks na komandu ,glas". Drugi mogué: postupak je izazivanje lajanja pomoéu hrane. Dreser naredi psu 7da sedne ispred njega, spuita povodnik na zemlju, stane nogom na njega, u desnu ruku uzme parée mesa i maie njime ponav- Ijajuci komandu_,glas*, Pas ée poéeti da skate da bi dohvatio meso ali ga neée moi dohvatiti, posto je povodnik suvige kratck, Na kraju se Pas iznervira Sto nije u stanju da dohvati meso i poéinje da laje. Dreser za taj momenat vezuje komandu ,glas" i nagraduje psa poslasticom. Kasnije ée kod psa izgraditi uslovni refleks drugog reda — lajaée samo na komandu ,glas" i pucketanje prstima. Lajanje se moze izazvati koriséenjem odbrambenog refleksa dreser drii psa na kratkom povodniku, zatim se iznenada po- javljuje pomoénik i potinje da draii Zivotinju. Cim pas poéne da laje, “-eser izgovara komandu .glas", ponavija je nekoliko puta, @ pomoénik tada odlazi. Svaki put kad komandi usledi lajanje, psa treba nagraditi poslasticom i milovanjem. Ponekad pas laje ina samo sustanje; i za te trenutke treba vezivati_ komandu aglas". Lajanje’je moguée izvoditi i viseéim predmetom. Pas ée po- kuSati da ga dohvati, i pogeée da laje. ‘Ako je psa tekko izazvati da laje uz pomoé pomenutih na- drazoja, treba se posluziti metodom oponasanja — stavijati ne dresiranog psa u grupu dobro dresiranih pasa. Tako é& se naj- verovatnije postii ieljeni cil U_pivim danima obuke lajanje na komandu, dreser mora nagradivati poslasticom i sam pokuiaj lajanja. Kasnije se po- slasticom nagraduje samo glasno i razgovetno lajanje. Lajanje je moguée izazvati pomoéu hrane: hranu donesenu u posudi psu pokazujemo ali ne dajemo. Normalno, pas ée se urbuditi i pogece da laje; tog trenutka treba izgovoriti komandu pglas*. U sluéaju da pas ne reaguje lajanjem u jednoj od gore navedenih tehnika nadrazivanja preporuéujemo da se neki obi- Eni nadrazitelji pojagaju: recimo da se obuka izvodi predveée, itacijom Sustanja iza zaklona ili zunova. Poito pos naudi da laje na komandu i pokret goveka koji stoji pored njega, prelazi se na obuku lajanja na rastojanje: tada, dreser mora da naredi psu da sedne a da se som udalji Aa rastojanje 8—10 metara. Okrenuvii se licem prema psu, iz- govara komandu .glas” i pucketa prstima malo podignute desne ruke, zahtevajuéi lajanje. U poéetku treba biti zadovoljan i sa- mim pokuiajem lajanja, i treba ga obavezno nagraditi. Obiéno ée, posle nekoliko dana obuke, pas podeti da dobro loje na komandu koja se izdaje sa rastojanja, 78NAVIKAVANJE NA PUCANJ Privikavanje psa na pucanj ne spada_u posebno slozen deo obuke, ali moze dogi do izvesnih tekko¢a. Te teskode se najéesée jovijaju prilikom obuke plailjivih pasa. Najbolji nazin da se pas navikne na pucanj jeste postepeno priblizavanje zvuka pucnja_mestu gde se odriava obuko. U tu svhu je vrlo pogodno streligte. Za vreme gadanja pas se dovodi U blizinu strelita na dugom povodniku i tamo se dreser sa nj eta, Ako dreser primeti da se pas plasi, on ée odmah posle pucnja podeti da se sa njim igra i time mu odvuéi painju. Kod psa koji je izuzetno plailjiv moguée je poinju odvudi | huska- njem protiv pomocnika, Pas se moie naviéi no pucnjavu i na samom mestu dresira- njo. U pozetku se puca na velikoj daljini od mesta obuke, a zatim se, zavisno od ponasanja psa, paljba priblizava. Paljba se wri i za vreme prekida obuke, Cim pas pokaze i nojmanji znak straha, dreser poginje da se igra sa njim i da mu odvlagi painju, Poto jaki i iznenadni puenji_nisu propraceni_nikakvim bolnim efektom, pas ée prestati da ih se plagi. Nezainteresovenost za pucnjavu je kod psa moguée raniti i za vreme dok on boravi w zatvorenoj prostoriji, Dok pas jede, u susednoj prostoriji se puca. Ako se pas uplasi, dreser ga umi- uje, miluje ga i odvlagi mu paznju hranom, Kada se pas no~ vikne na udeljenu pucnjavu, prelazi se na pucanje u neposred- nnoj blizini. To se ponavija nekoliko puta u toku dana. Kod psa se mora fazviti potpuna ravnodusnost no pucnjovu, bez obzira na doba dana i okolinu. Treba imati u vidu éinjenicu da kod nekih jako zh pasa pucnjava moje razviti nepoteljan uslovni refleks: kad cuje pu- canj, pas moze potréati u tom praveu i skoéiti na onog ko puca. ‘Ako za vreme obuke dode do takvih pokuiaja, treba ih odmah zaustaviti komandom ,fuj" i jakim trzojem povodniko, Po8to pas nauéi da ne reaguje na pucnjavu, obuka se na- stavija noéu, da bi se pas navikao na bljesak koji izaziva pucanj.UCENJE PSA DA PLIVA (Osnovna komanda ,,plivaj”) Plivanje koristi fiziékom razvitku j uévré¢ivanju organizma psa. Za vreme kupanja on se navikava na vodu, prestaje da je se plasi, a ponekad i somostalno rado ide u vodu. Mi psa ne uéimo ustvari da pliva jer kad on jednom dospe u vodu, instin- ktivno €e pokretati udove, zadriavati se na vodi i plivati.’ Obuka Plivanja se svodi na suzbijanje straha od vode. Privikavanje psa da se ne plasi vode i da slobodno pliva Po njoj odvija se za vreme vrugina i u plitkim vodama sa bla- -gim obalama. Psa ne smemo jednostavno baciti u vodu, jer ga takav mestupak moze uplasiti i somo uvecati njegov strah od vode, ureser mora da pronade takay nadraiaj koji ¢e psa na- terati da sam ude u vodu i u njoj ostane neko vreme. Iskustvo je pokazalo da je najbolji nadrazaj za skakanje u vodu, neki predmet s kojim se pos prethodno igrao, Mozemo koristiti i sledeci nagin: dreser ulazi som u vodu, preplivava na drugu stranu i zove psa da dode, Plaéedi se da ne zaostane za dreserom pas sam ulazi u vodu i pliva za njim. Jedan od najboljih nagina da se pas natero u vodu jeste igranje. Dreser, igrajuci se sa psom, neprimetno ulazi u vodu 2a njim i tu nastavija da se igra neko vreme, miluje ga i nagra- duje. ‘Obiéno ée pas posle nekoliko dana potpuno prestati da se boji vode, i kada je izuzetno toplo, sam ée poéi u nju. Kad prvi put dospe u vodu, pas pliva veoma éudno — kruii na jednom mestu, gubi pravac, ali posle izvesnog vremena poginje normal- no da se orijentise i pliva u potrebnom pravcu. Posto se pas navikne da na komandu .plivaj” hrabro ulazi u vodu i slobodno pliva, treba od njega zahtevati da ispunjava i druge zadotke: da iz vode donese baéeni predmet, da hrabro lide preko vodenih prepreka kako bi zadriao begunca itd. Ako je pos prethodno tréco ne treba mu dozvoliti da odmah ude u vodu: poste izlaska iz vode psu se mora dozvoliti da se prosugi_ na suncu. GRUPNO DRESIRANJE PASA Ij grupnog dresiranja sluibenih pasa je da se usavrie na- vike steéene za vreme individualne obuke. Ono se praktikuje po- to je preden ceo kurs opite dresure. 80Za grupno dresiranje je od velikog znaéaja pravilno odabi- ranje posa. Prvih dana obuke grupa se sostoji od najvise 3—4 psa. Kada se visi odabiranje treba voditi raguna o stepenu obu- éenosti psa i tipu njegove nervne aktivnosti. Pored toga je dobro ako se u grup! nalazi isti broj kuja i muzjoka, U pogetku se obuka odvija na dugim povodnicima i psi se drie na rastojanju od dya metra, Kada se psi bolje upoznaju to rastojanje se smanjuje na jedan metar, a grupa se povecava do 10 pasa Za vreme grupne obuke, psi uée da idu pored dresera u grupi, da se okrecu na mestu, da legnu i sednu svi istovremeno, do izvavaju komandu kad se prozovu pojedinaéno, itd Grupno dresiranje se odvija na sledeci natin: grupa se poreda u jednu liniju i glavni dreser izdaje komandu ostalima rOdsupiti od psa toliko i toliko korcka [ili trom)". Udaljava- Jugi se od psa svaki dreser izdaje svome psu komandu sedi", ‘edlazi na ukazano mu odstojanje, okreée se nalevo krug (licem prema psu) i ogekuje drugu zapovest. Da bi pas izvisio naredenje dresera sa odstojania, glavni dreser izdaje komandu: ,izvi3i poleganje pasa na pokr:t ru- kom (ili zvuéne komande)”. Tada svaki dreser izvrsava zadatu mu zapovest dozivajuci po imenu svog psa i zahtevajuci od njega da tu zapovest ispuni, Nokon irvrene zapovesti pas se nagra- duje. ‘Ako pas, posto se dreser udalji, napusti svoje mesto, on ga uzima 20 povodnik, izgovara pretecim glasom komandy ,na me- sto” i lakim trzajem povednika vraéa ga u stfoj, a som se vraco grupi, No zapovest glavnog dresera, psi se pojedinaéno salju da donesu baéeni predmet. Kad se dreser udalji od psa, mora pailjivo da ga posmatra celo vreme kako bi spregia svaki njegov pokusaj da napusti mesto ili da zapodene borbu sa drugim psima, Nije potrebno da psi budu uvek u jednoj liniji, megu da sede u krugu, a dre- seri da se zrakasto udaljuju od njih Da bi se dreseri vratili psima, glovni dreser izdaje sledecu rapovest: ,pridi (trkom) psimo”, Prigavsi psima dreseri ih miluju i daju im poslastice. Grupno dresiranje uvek sledi individualnom. Za yreme obu- ke treba da viada potpuna tigina kako se ne bi odvlagila painja paso.IV DEO. TEHNIKA OBUKE POMOCNOG KARAKTERA (Osnovna komanda ,hvataj") Obuka pomoénog karaktera ima za cilj do kod psa_ronije instinkt odbrane, koji se ispoljava na razlicite nogine, Ceo nit navika se razvija za vreme jedne kampleksne veibe. Na primer, kada se kod psa razviije ostrina, dozvoljava mu se da se baci na begunca, da ga prati i éuva itd. Prelazi so jedne veibe na drugu su potpuno neprimetni. Navike pomoénog karaktera nisu samostalne, one kasnije ulaze u osnovne navike za specijalne sluibe. Navike pomoénog karaktera su — oitrina i nepoverenje u nepoznata fica, — odbijanje da se primi hrana od nepoznatog lica, — radriavanje begunca, — odbrana viasnika, éuvanje stvari, — odabiranje viasnika, i — pragenje traga. RAZVIJANJE NEPOVERENJA U STRANA LICA | (Osnovna komanda ,hvataj") | | { Sluibeni psi koji se koriste koo éuvari, tragaéi ili voditelji stada moraju da budu ostri i nepoverljivi prema stranim osobama,| 82 |Razvijanje o8trine i hrabrosti i jaganje aktivno-odbrambene reakcije postiZu se primenom specijalnih vezbi | odgovarajucih nadrazaja, Na primer, draienje psa, bezanje od njego, prikra donje, insceniranje napada, itd. Evo kako se to radi u praksi: Na terenu za odriavanje vezbe, pas se veze za lanac, a dreser se smeSta pored njega. Posle izvesnog vremena iz zaklona izlazi pomoénik obuéen u dresersko odelo, Ide u praveu psa. draii ga naglim pokretima ruke, udarcima palicom o zemlju, me- njo polozaj, provee kretanja, itd. ‘Ako pas poéne da laje na pomoénika, dreser ga nagra duje i ponavlja komandu ,dobro’, Pomoénik zatim prilazi dre- seru, glumi strah | bezi iza zaklona, a dreser miluje psa i doje mu poslasticu, Prisustvo dresera uvek uvecava oitrinu ponaia nja psa. Posle izvesnog vremena vezbu treba ponoviti ‘Ako pos ne ispoljava otrinu i ne baca se na pomoénika onde ga ovaj mora nekoliko puto udariti palicom ili Stapom i potom se odmah sakriti. Dreser ée na to poéeti da huska psa na pomoénika koji bedi i ako pas pokaze zlobu, nagraditi ga. Pomoénik se pre veibe upoznaje sa redosiedom postupaka i sa individualnim osobinama psa, Mora se naglasiti da pas ne sme da poznaje pomoénika. Ako je veiba isplanirana tako da se pas ne puita sa povodnika, onda pomoénik nema potrebe do oblaéi specijalno dresersko odelo, jer se u protivnom kod psa razvija nepofelina reakcija na to odelo. im se pas dovolino nadraii, pomoénik potinje da izigrava uplagenu osobu i da beii, a dreser pusta psa da ,zad:ii" be gunca, Dok ,bedi* pomoénik treba da pokazuje psu da ga se plosi ‘Ako pomoénik u trku spusti neku stvar, ta Ge po pravily priginiti psu veliko zadoveljstvo i stimulisati njegovu aktivnost u Rvatanju. Sto je pos otriji, to dreser mora biti aktivniji, On huska pso na begunca, izgovara jasno i glasno komande i po uspesno obavijenom zadatku nagraduje psa. Posto se kod psa razvije aktivno ispoljevanje ostrine prema pomoéniku u dnevnim usto- vima, prelazi se na trening u vegernje doba dana. Kod psa je instinkt Euvanja stvari lak’e razviti za vreme noénih treninga. Noéu je nervna napetost psa mnogo veéa a reakcije na nadraiaj su mnogo brie. Nepoverenje prema nepoznatim osobama treba razvijati i usavrSavati. Tokom veibi, pomoénik treba da sa korbagem izo leda pride dreseru, da zopocne sa njim razgovor, zovne psa po 83imenu i da pokusa da ga pomiluje. Ako pas prihvati milovanje, onda pomoénik ée ivsi pogodan trenutak, udariti korba- gem i odmah otii. Dreser na to izgovara komandu ,hvataj" j huska psa na pomoénika. Ako pri drugom pokuiaju milovanja pas poéne da reii na pomoénika, dreser Ge ga pomilovati i na- radi 2 Poito se ova veiba ponovi nekoliko puta kod psa ée se razviti aktivno-odbrambena reakcija na nepoznate ljude. Nepoverenje psa prema nepoznatim licima treba uvek po- driavati, koko na treningu tako i u sobi. Ako pas jednog dresera za vreme obuke ili za vreme éiséenja prostorija pride drugom dreseru, ovaj je duion da ga otera od sebe i da po moguéstvu prigini bol. Pas koji nagradu i zaititu primi samo od svog gospo- dara a od drugih Ijudi doiivijava samo neprijatnosti, razvice jako nepoverenje prema drugim osobama. ODBUANIJE PRIMANJA HRANE OD NEPOZNATOG LICA (Osnovna komanda _,,fuj") Pas koji nije naugen da odbija hranu koju mu daje nepo- znato lice, moze da bude ukraden ili otrovan. Dok se ova navika razvija pas treba da bude sit, jer ée, ako ie gladan, refleks hrane kociti obrazovanje potrebnog uslovnog refleksa. Zato se obrazovanje oveg refleksa poginje u vreme kada je pas sit, Kasnije, kada se refleks dovoljno razvije, moguée je preci na dresiranja psa u vreme kada je on gladan, Razvijanje oveg instinkta potrebno je dovesti do stepena na kojem ée instinkt_ za hranu biti prigugen i zamenjen odbrambenim instin- ktom. Zabrana od strane dresera mora da bude jaéa od na- droiaja (hrane). Dresura se sastoji u vezivanju trenutka kad pas uzima hranu sa zemlje ili iz ruku nepoznatog, za jak oseéaj bola. Navika se razvija na sledeéi nadin Poito je vezac psa za drvo, stub ili ogradu, dreser stane iza njega, Pomoénik, koji je ranije dobio instrukcije, prilazi psu, stane na dva-tri metra od njega i nazivajuéi ga po imenu pokazuje mu meso. Ako pas pokusa da dohvati meso, dreser strogim glasom izgovara komandu_,fuj" i priginjava psu bol trzajem re- mena ili udarcem korbaéa.’Posle toga pomoénik odlazi iza 20- Klona. Ta se vezba tokom dana ponavija nekoliko puta, Sledeéi put, pomoénik prilazi psu sa komadom mesa, ali ga ne zove po imenu, nego mu samo tepa, Posto mu pride 84sasvim blizu pruga mu meso, i ako pas pokusa da meso dehvati, jako ga udara po njugci. Tada dreser izgovara komandu ,hvatoj” i hudka psa na pomoénika. Kad pos prestane da reaguje na meso koje se nalozi u tuci pomoénika, ovaj baca meso na zemlju, ali tako da ga pos ne moze odmah dohvatiti, i brz0 odlazi u zaklon. Ako pas pokusa da dohvati bazen komad mesa, dreser izgovara komandu .fuj". Kod pos postane ravnodugan prema bazenom mesu, dreser mu prilazi, miluje ga i sam mu daje komadié mesa Vremenom se ova navika ustaljuje. Posto veze psa, dreser se udaljuje iza zaklona, a u ruci dréi dugaéak povodnik prikaéen 20 ogrlicu i prati ponaSanje psa. Pomocnik nudi psu meso i ‘oko pas pokusa da ga dohvati udara ga palicom po njusci, a dreser, ne izlazeci iza zaklona, izgovara komandy .fuj" i isto- vremeno trzajem povodnika nanosi psu bol. Pomoénik odlazi iza zaklona, a dreser izlazi i prilazi psu. Rezultat te dresure je iz~ gradnja odgovora na komandu .fuj": pas bez dozvole dresera neée uzeti hranu iz ruku nepoznatih osoba. Posle toga se pas ui da ne uzima hranu razbacanu po zemlji, Na mestu za obuku, dreser baci na zemlju nekoliko ko- madiéa mesa i na dugaékem povodniku dovodi psa. Ci pokusa da uzme meso, dreser odmah izgovara komandu ako pas ne uzme hranu sa zemlje, on ga zove sebi i daje mu poslastice iz svog diepa. Da pas ne bi uzimao hranu sa zemlje, baéeni komadi mesa se obiéno premazuju senfom ili kininom. Dograbiv3i jedanput takav komad, pas ée prestati da uzima hranu sa zemlje. Da bi se pas naugio da uopite ne jede bez dozvle via- snika koristi se sledeéa metoda: u vreme kad je pas navikao da jede, njegova posuda sa hranom stavlja se na neko drugo mesto i posmatra se ponasanje psa. Cim on pokusa da pride posudi, strogim glasom se izgovara komanda ,fuj". U pocetku je pos jako uzbuden prisustvom hrane, poku3ava da je omirise i dohvati, ali ga komanda zabrane sprecava u tome, Kada se pas umiri, posuda sa hranom se premeita na mesto gde pas wvek dobija da jede, i dozvoljava se da pojede svoj obrok. Tog trenutka se viasnik nalazi pored njega i miluje ga, Ovim na- Einom se dosta koriste dreseri amateri. Da bi se pas oduéio od uzimanja hrane sa zemlje, mode se koristiti struja iz akumulatora, Na kraju zakamuflirane ele- Ktrigne ice stovi se parée mesa. Ako pas pokuia da dohvati meso, ukljuéuje se struja iz akumulatora. Pas zbog bola odmah inbacuje meso iz usta. 85Posle nekoliko takvih veil so zemlje, Instinkt hrane je veoma jak bezuslovni refleks. Zbog toga ga je moguée ugasiti samo onda kad pos ne oseca veliku glad, @ nadrazaji koji se koriste moraju biti dovolino oznageni i jaki pos ce prestati da uzima hranu HVATANJE BEGUINACA (Osnovna komanda ,hvataj") Hyatanje begunaca podrazumeva pragenje goveka koji tréi i zaustavljanje tog coveka. Postoji nekoliko nagina obuke hvotanja coveka koji tréi Psa mozemo nauéiti da hvata begunca za noge, okoveatnik ili za neka druga mesta. U_ svim tim slugajevimo, uslovni nadrazaj je zvuéna_ko- manda ,hvataj" a bezuslovni — momenat borbe sa pomoéni- kom, Osnovni zahvat je hvatanje begunea za desnu ruku, To se uveibava na slededi nagin: pomoénik razdraii psa koji se nala: na povodniku, pa poéne da beii. U trenutku kada je pas najvise nadrazen, dreser ga pusta da uhvati begunca. Obiéno pas hvata begunca za Sta stigne. Zadatak pomocnika se sastoji u tome da podmetne psu bai desnu ruku. Pre nego Sto pusti pso dreser izgovara komandu ,hvataj" i sam tréi za njim da ga zatezanjem povodnika ne bi kogio. Beiedi od psa, pomoénik prati njegove pokrete i ponasanje. ‘Ako pas zgrabi pomoénika za desni rukov, ovaj re zoustavlja i podinje da se bori sa njim i da veisti, imitirajuéi strah i ku- kavigluk. Posto je pas zgrabio pomoénika za desnu ruku, dreser i: govora komandu .hvataj" i .dobro”, malo zateze povodnik, da bi onemogucio psa da ujede pomoénika za drugo mesto, ‘pri: lozi mu i hvata go za ogrlicu. Pomoénik u tom trenutku stoji nepomigan, a pas se odvodi u stranu Pojedini, jako oitri psi nege da ispuste rukay pomoénika i nastavijaju do go grizu. U tom sluéaju, dreser hvata psa za ogrlicu, izgovara strogim glasom komandu ,daj" i jakim trzajem povodnika odvlagi’ psa U daljoj obuci, pas se oslebada povodnika, i on juri za beguncem bez prethodnog draienja asUU inscenaciji_ borbe, pomoénik uvek psa treba da navodi na to da ga uhvati za desnu ruku, jer se njome covek obiéno broni. Dreser pomaie psu u borbi sa pomocnikom, jer time weéava njegovu oitrinu; sam gin borbe mora biti kratak, Uz Slika 34. Veiba so pomoénikom na komandu ,Hvataj*. razvijanje ove navike treba razvijati i naviku na pucnjavu, U pocetku se paljba vii podalje od mesta obuke. Kasnije se ona priblizava, ali pucanj i dalje dolaz) iza_nekog zaklona. U sledegoj fazi puca sam dreser, i to u onom moment kad pas potne da se bora so pomoénikem. Na kraju pucaju i dreser i pomocnik. Pucati se sme samo éorcima j to uvis | na izvesnom odstojanju. Poito pos postane ravnodugan na pucnjavu, treba go uéiti da Zoveka koji puca hvata za ruku u kojoj se. nalazi oruije. Da bi se pas nautio da hvota begunca za nogu, pomoénik u borbi sa njim mora koristiti samo svoju nogu. 87Da bi se pas nauéio da hvata za okovratnik, primenjuje se sledeci postupak: pomoénik draii psa specijalno 20 to pric premljenom krpom ili diakom, a zatim odlazi vukuéi diak po zemlji, ‘Ako pas reaguje aktivno i hvata diak, treba ga nagraditi komandama ,dobro” j ,,hvataj", Kada se pas sasvim ohrabri i pogne da kidige na diak, pomoénik poginje postepeno da dite diak od visine vrata, Da bi psu omoguéio dau skoku lokie uhvati dak, pomoénik ga sovija oko vrata kao sal, Posle duie obuke pas se nauti da hvata samo za okovratnik, u potetku samo specijalno prisivenim okovratnikom, a kasnije i 20 obiénu kragnu kapute, Kada psa puta za beguncem, dreser izgovara komandu shwatai" | rukom pokazuje na okovratnik, izazivajuéi psa da skogi. Deiava se da zbog jakog skoka, pomoénik padne. U tom slugaju on mora rukama zakloniti lice, a dreser ée spretiti psa da dira Goveka koji mimo lez. Da bi proverio kako ée se pas Ponaiati u prisustvy Eoveka koji mirno ledi, dreser nareduje da sedne, a sam odlazi. Ako pos pokuia da skoci na goveka koji edi, dreser to spreéava komandom ,fuj" Da bi se kod psa razvio uslovni refleks hvatanja begunca za razligita mesta, pomoénik mora da éini sledece: kada ga pos ubvati zo desnu ruku, on go udara levorn rukom, ako pas uhvati za levu ruku, udara ga nogom, itd. Poito se kod psa razvije oitrina i izveiba hvatanje be- gunca, prelazi se na obuéavanje da ne napada éoveka koji mitno ‘toi ili lezi. U trenucima kada_pomoégnik mirno stoji ili lei, dreser pre- tecom komandom ,fuj" i trzajem povodnika zabranjuje psu da napadne, Cim se pas umiri dreser nagraduje i miluje psa, Tokom ove vezbe mogu se primeniti jaka sredstva prinude koja €e potisnuti preterano uzbudenje koje je kod psa uzrokovalo ponaganje pomoénika. Za vreme razvifanja navike hvatanja, kod psa se mogu ja- Viti neieljene reakcije vezane za odelo pomoénika. Pojedini psi nastavljoju da besno skagu i grizu ved skinuto odelo. Zato je potrebno da se s vremena na vreme skida dresersko odela i baca na zemlju a da se painja psa priviadi na éoveka, To se éini na sledeéi nagin: pomoénik drZi u rukama odelo siténo svome, samo neito lake. Kada ga pas sustigne, baca to odelo na zemlju, a sam nastavija da tréi, Ako pas zastane kod baéenog odela i kidige na nj, pomoénik se vraéa i udara ga da bi pri- vukao njegovu painju. Psa kod koga nije dovolino razvijena 88citrine i koji bezvoljno tréi za beguncem treba pustiti da tré 1a dobro dresiranim i o8trim psom. _ Obuka hyatanja begunca se vr3i u rozliéito doba dana i noéi. Slika 35. Pas Bonson, Beograda. SPROVODENJE BEGUNCA (Osnovna komanda ,,éuvaj"’) Poéto se kod psa dobro razviju otrina, nepoverenje u ne~ poznata lica i aktivno hvatanje begunca, obuka za sprovodenje begunca bige relativno laka. Uslovni nadraiaj je komanda ,éuvaj" a bezuslovni pona- Sanje pomoénika. Ta se navika razvija na sledeti naéin: posto je pas uhvatio begunca, dreser mu nareduje da sedne pored uhvacenog i ko- mandom ,éuvaj" primorava psa da pazi na Eoveka koji mirno stoji, Posle pauze od tri do pet minuto, dreser nareduje po- moéniku da krene, izgovara komandu ,éuvaj" koju i dalje po- navija dok zajedno sa psom ide iza pomoénika. Pri tom se pas nalazi malo napred, sa leve strane dresera, i pailjivo prati pokrete sprovodenog lica. 89Posto predu izvesno odstojanje, pomoénik na dati signal pokusave da pobegne; pas mora sam da pojuri za beguncem i da ga zaustavi. Prvih dana obuke pas jako vue napred, ali ga dreser za- driava komandom ,pored” i trzajem povodnika, Kad pas ide miro i pailjivo prati pokrete pomoénika, dreser ga pohvaljuje komandom dobro". ‘Ako je ‘pas nezainteresovan i gleda na sve strane, onda se pomoénik iznenada okreée i udara ga stapom; tog trenutka dreser izgovara komandu ,hvatej" i pusta ga na pomoénika, Begunac se jednovremeno sprovodi i zatim se predaje tre- éem licu, a pas dobija mali odmor. Poito se pas izdresira da prati jednu osobu, prelazi se na obuku sprovodenja dva lica. Ta novina obiéno ne predstovlja veliki problem. Dreser prilazi dvojici pomoénika, nareduje psu da sedne pored njih i izdaje komandu ,Zuvoj", Posle par minuta nareduje pomoénicima da krenu i sa psom ih prati, ponavljajuci stalno komandu ,€uvaj". ‘Ako oba sprovedena lica pokudaju da pobegnu, onda se pas puita da zadrii jednog od njih, i to onog koji je pobegao dalje, a onog bliéeg hvata dreser, Dreser sa jednim beguncem prilazi psu kojl Gua drugog begunca i oni nastavijcju put. Zatim se kod psa razvija navika da lice koje sprovodi éuva due na jednom mestu, Dreser zaustavlja kretanje, nareduje psu da sedne pored pomoénika, i ne skidajuéi povodnik odlazi U stranu i izdaje komandu .duvaj". Ako pas ne éuva dobro pomoénik pokusava da pobegne, a dreser nareduje psu da ga zaustavi. Na toj nogin se pas obugeva da éuva éoveka koji stoji. Nakon toga se pas obuéava da sprovodi celu grupu ljudi Pri pokuiaju bekstva, pas se Salje da uhvati onog koji je noj- dalje pobegao, a blize hvata dreser. Za vreme obuke razvijanja oitrine, hvatanja | sprovedenjo, psa treba nauéiti da se ne plo’ udaraca. Pomoénik mora uza se nositi korbag, kojim ée po potrebi udariti psa, Tada ce se kod psa probuditi instinkt somoodriavanja — urodene sposob- nost koja mu pomaze da izbegne udarac i navika da se ne plazi podignute ruke. U daljem radu se pas obugava da sprovodi osobe potpuno slobodno odnosno bez sprovodnika, Dreser otkopéava povodnik izdaje psu samo uslovnu komandu ,cuvaj" uz pruianje desne ruke u pravcu osobe koju treba sprovesti Psa koji se pravilno ponaia bez povodniko, koji ispunjovo sve zapovesti i koji ne napada ljude koji micno idu ispred njega treba nagraditi na sve nagine. 90ODBRANA VLASNIKA (Osnovna komanda ,,hvataj") Posto su se kod psa dobro razvili oitrina, nepoverenje u nepoznate osobe i pravilno hvatanje, prelazi se na obuéavanje odbrane gospodara. Uslovni nadrazaj je komanda ,hvataj" a bezuslovni — momenat kad pas za vreme borbe uhvati pomecnika Obuka se vei na sledeci nagin: dreser vodi psa na po- vodniku, a u susret mu dolozi pomoénik, obugen u dresersko odelo. Ked pride dreseru, pomoénik poéne da mase rukama kao de hoe da aa napadne. Pas, kod koga je oitrina bila razvijena na sliéan nadraioj se uzbuduje i baca se na pomoénika, po- kugavajuci da ga séepa, Dreser za to vreme podstice psa, upo- trebljavaiuci komandu ,hvataj". U poéetku iz neposredne bli- tine, Kad pomeénik pokusa da neposredno napadne dresera ovaj komandom ,hvataj" huska psa na njega. Posto je pas uspeo da uhvati ‘pomoénika, ovaj prestaje da bude aktivan | zauzima miran poloiaj. Ako pas pokusa da skodi na pomoénika koji mirno stoji, dreser pokusaj, zaustoviia komandom _,fuj” Tako se kod psa izgraduje novi uslovni refleks — da se ne napadaju Ijudi koji mirno stoje. Posle izvesnog vremena pomoénik na dati znak ponovo inscenira napad. Na komendu ,hvataj" pas ponovo napada pomoénika Do bi pas napadao aktivnije i dreser napada pomeénika, do bi .pomogao" psu, Posto se borba zavrsi pomocnik se po- vlog na stranu i stoji mirno, Dreser pohvaljuje psc, produzava da hoda, a pomoénik ostaje na mestu: Po8to pas stekne naviku da bude nepoverliiv prema ne- poznatoj osobi, na sledeéoj veibi ée u susret dreseru posi dva pomoénika obugena normalno (samo Sto no_desnoj ruci nose poseban rukav koji ih stiti od ujeda). Pomoénici mimo, jedan za drugim, prolaze pored psa i ne obracaju nikakvu painju na dresera, Ako ih pas napadne dreser go zaustavlja komandom wfuj" | povlagenjem povodnika, Na taj nagin ée se kod psa fawiti ne samo poveéana painja prema prolaznicima, nego i spreciti razvijanje nepozeljne agresivne reakcije na prolaznike Pomoénici se za vreme ovih veibi stalno menjaju. 1CUVANJE STVARI (Osnovna komando_,,éuvaj’ Razviianje navike éuvanja stvari se bitno razlikuje od razvi- janja otrine. Potrebno je kod psa razviti painju za stvari koje éuva. Pomoénik ne treba da draii psa, vee da od njega odu- zme Cuvanu stvar, Pomoénik u poéetku privlagi painju psa na stvar koju treba éuvati, @ zatim pokusava da je odnese, Uslovni nadraiaj je komanda ,zuvaj". Obuka se odvija na sledeci nadin; dreser vezuje psa na lanac, stavija ispred njega neku stvar, ali tako da on ne moze da je dohvati i odlazi na izresno odstojanie, iza psa. Posle izvesnog vremena nailazi pomoénik, koji se sporo i pailjivo prikrada psu i, sagnuv3i se, poku3ava da dohvati stvar koja ledi ispred psa. Pojava nepoznatog coveka i njegovo mirno ponasanje uzbuduju psa, Kad pomocnik pride blize i pruii ruku do bi dohvatio star, uebudeni pas takode poku- Sava da privuge tu stvar do sebe i podinje da laje. Tada go dreser podstiée komandama ,éuvaj" i dobro" Ako je pas ravnoduian i'slabo ispoljava o8trinu prema po- moéniku, ovaj ée pokusati da ga uzbudi udarajuci ga prutom 1 energiénije ée vuci stvar, da bi naterao psa da je zarabi i zadrii blizu sebe. Predmete je potrebno menjati, Potrebno je smenjivati i pomeénike da bi se kod psa razvilo Sto vege nepoverenje prema hepoznatim licima. Posto se kod psa razvila navika da éuva stvari u prisustvy dresera, prelazi se na obuku éuvanja u njegovom odsustvu: dreser pored psa ostavlja neku svoju stvar, daje komandu .cu- vaj" i odlazi iza_nekog zaklona, odakle s vremena na vreme ponavija komandu ,éuvaj", Posle izvesnog vremena prilazi po- moénik i pokugava da uzme éuvanu stvar. Ako pas ne dozvoli da se stvar odnese, dreser mu prilazi miluje ga, daje paslasticu, a pomoénik bedi iz zaklona Sto je kod psa navika guvanja stvari jaée razvijena, to se wreme odsustva dresera uveéava — i do 30 minuta. Zvaéna komanda dresera koji je odsutan razvija kod psa oseéaj da se u nijegovoj blizini stalno nalazi neko ko moje da mu pomogne, Da bi se ta navika Sto bolie razvila, st.ari koje pas éuva treba ito Eeiée menjati, Veiba se mote’ udiniti sloienijom: predmetu koji pas cuva_istovremeno prilaze dva pomoénika, sa dve razligite strane. Time se kod psa razvija veéa budnost. 92.Slika 36. Cuvonje predmeta. Na slici se vidi kako je pas nogom pokrio tainu i nedosvoljavastranom licu (pomoéniku) da pride éuvanom predmetu. U ovim vezbama krajnji cilj je da se kod psa razvije navika da ne dozvoli nepoznatoj_osobi da pride stvarima koje éuva. Ako nepozato lice poku’a do pride i da uzme stvari, pas treba da ispolji ostrinu, da se baci na nepoznatog ali da se pri tome ne udaljuje od stvari dok gospodar ne dode. ‘ODABIRANJE STVARI VLASNIKA. (Osnovna komanda ,,njul Sposobnost da se medu stvarima odaberu one koje pri- padaju viasniku je veoma znagojna u dresuri pasa tragaéa. Obuka za nju je prvi stepen slozenijih vezbi u radu éije je osnovne koriséenie niuh psa, Cilj tih vezbi je da se kod psa razvije navika do njusi na odredenu komandu dresera, No tu veibu se prelazi tek posto je pas nautio da donosi bagene stvari. Uslovni nadraiaj je komanda ynjusi” a pomoéne su ko- mande .aport” i blago .fuj" koje se upotrebljavoju kad pas izabere pogresan predmet. 93Obuka teée na sledei natin: pamoénik po strani od psa, a po zapovesti dresera, stavija na ravno mesto dva po obliku istovetna predmeta, dreser psu (koji je na povodniku) daje da onjuli predmet koji je istog oblika kao i predmet koji lezi, na zemlji, i to na sledegi nagin: levom rukom se pas hvata za njusku a desnom mu se rukom ka nosu prinosi predmet i izgo- vara se komanda ,nivsi*. Zatim dreser, posto je dobro rukama protrljao predmet, koji sad dobija njegev mir's odnosi predmet i stavlja ga pored drugih predmeta. Poito se vrati psu, dreser ga opet levom rukom hvata za njusku a desnu Saku mu prinosi nosu i nekoliko puta, blagim glasom, izgovara komandu ,njusi" Kad dreser oseti da pas njusi njegovu Saku, izgovara ko- mand ,dobro*; zatim desnom rukom pokazuje psu predmete koji leie i Salje ga do njih, sam ide za njim i ponavlja komandy anjusi™. Pas koji je pri put pusten da odabere predmet obiéno dohvati bilo koji predmet. Tada dreser mekim glasom izgovara komandu ,fuj’. Time on pokuSava da spreci gresku psa j tera ga da izbaci iz usta pogreino uzeti predmet. Zatim navodi psa na Zeljeni predmet i komandom ,aport" ga tera da ga uzme. Nakon toga komandom ,dobro” "i komadom mesa pohvaljuje pse. U slugaju da pas njusi tra¥eni predmet ali ga ne uzima, dreser_mu pomaie izgovarajuci komandu ,cport". Posto je pas uzeo Zeljeni predmet, dreser ga zove k sebi, miluje ga'i no- graduje. U toku jedne veibe psu se daje da bira predmet naivise 4—8 puta. Ako on gregi i svaki put uzima jedan te isti predmet, onda se taj predmet mora zameniti. drugim Kada pas oéevidno brka predmete, ponovo mu se daje da omirige dlan ruke i da odabere. Neki psi dugo vremena ne mogu da shvate ita se od njih traZi, U tom slucoju dreser svoj predmet baca medu ostale na ogigled psa i komandom .njusi" odmah ga salje da odabere predmet. Pas pritréava bagenom predmetu, oseti pozmat mu miris vlasnika i hvata predmet, Taj momenat dreser vezuje 20 komandu ,njusi" i daje psu poslasticu. U trenutku kad dreser puita psa da odabere predmet ovaj treba da tacno zna gde se predmet nalazi, Ta ne sme da bude neke greske, jer ée u protivnom doci do komplikacija i vre~ menskog produietka obuke. Zbog toga dreser ne sme da do- diruje druge predmete jer ée u protivnom i na njima ostati trag njegovog mirisa. 9a,