~ ')..~ .i J2. . ?.

~ G

---Albreht Direr

Biblioteka
Knjiievne nauke, umetnost i kultura

Putovanja uVeneciju
i pO Nizozemlju
Prevela
Nada Uzelac

Kolekcija
Tragovi

Urednik
Jovica ACin

Glavni i odgovorni urednik

Slobodan Gavrilovic

Na korici

(na prednjoj strani) Albreht D irer, A utoportret, 1498.

(naprednjoj strani ovitka) Albreht D irer, Mlada Venecijanka, 1505.

(na poledini ovitka) Albreht D irer, N osorog, 1515.

(na poledini) Albreht Direr,jahaCi Apokalipse, 1498.

CJlY>K6EH~

... rllACHV1K

~~O}{\O

5PA1+LW

A 1~/;gg

~HB~

6p.

..

p.1 ar,a 5enfPZ '\

\i'rJ~\i.1i\ 36(;3 ' ~' :>a.

lzvornik
Albrecht Durer

Schrifdicher N achlajf, 3 Bande

Berlin 1956/1 966/1969

&
prema digitalnoj verziji Sachsische Landcsbibliothek - Staats und
Universitiitsbibliothek Dresden:
Potpuni naslov Opera Alberti Dureri, Das ist, AUe Bucher des \\' ,~ it~
beruhmbten und Kunstreichen Mathematici und M ahlers Albrechten
Durers von Nurenberg, so vie! deren von ihm selbst in A n. 1525. und
1528. kurtz vor und gleich nach seinem rodt in Trllck gebcn
Podnaslov N cmblich, vier von unde rweisung oder underrichtung der
messung, mit dem Circkul und Richtscheit, in Linien, ebenen und
gamzen Corporen, Item, vier von der Proportion dd~ Mc nschlichen
Corpers, und letzrlich, eins von de l' Bcfesrigung dcr StJtt, Sch losser
und Fleckcn, ret]c., Allen rcspcctivc Mah lcrn. ~ rt: inIJ H.'rI.c rn,
Bild th:iwcrn ". nrrrzli d , li nd l1011l wc nd ig

L Ullll l lulll l ' )

Pisma

Neke od licnosti koje se pominju u pismima

Novae kOji se pominje u pismima

Agnes: D irerova zena

Marceli: veneeijanski kovani novae, u vrednosti 10 soldi

Vilibald Pirkhajrner: Direrov naj bolji prijatelj

Stiver: holandski kovani novae, u vrednosti oko 80

pfeniga

Volgernut: uCitelj slikanja kod koga je Direr zvanicno

poceo da se obucava kao segrt, kasnije je izradio njegov
veoma detaljan portret

Filipov novae: holandski kovani n ovae, u vrednosti

neznatno manjoj od rajnskog florina

Dovani Belini: cuveni renesansni slikar, Direrov

savremen ik

Kruna: holandski kovani novae, u vrednosti od 6,35

maraka

Jan van Ajk: cliveni renesansni slikar

Nobl: rozenobl = 8 maraka 20 pfeniga; fl amanski

nobl = 9 maraka 90 pfeniga

Imhof: Hans Imhof, stariji, u Nirnbergu; mladi, u Veneciji

Sot:

KW1C

Sot, neprijatelj grada Nirnberga

Vajsveber: nirnberski general

Blanke: srebrni novae

= 2 stivera

Angel: engleski kovani novae = 2 larina, odnosno

2 holandska stivera

Pisma Vilibaldu Pirkhajmeru iz Venecije

Vcnccija, 6. januara 1506.

( :cscitorn i mudrom Vilibaldu Pirkhajrneru, u N irnbergu

1>ragi moj uCitelju, Varna i svim VaSima, jos mnogo sree

ltiB~LDi " PiRKETh\.HElll EfFIGIE.S

o t\E:TATis'SVAEoANNO Lo.ih.
l''llVa:INCENi0 CATERA'~\ORTIS'
.~
o

]1.\" '0 : x""')( 11 'V

Portret Vilibalda Pirkhajmera

Ilih Novih godina. U Vase zdravlje, dragi gospodine

I'irkhajmeru. Znajte da sam zdravo ; neka Vam Bog po
d.lri i vise od toga. D akle, one Sto ste traiili od mene,
11.1 ime, da kupim nekoliko bisera i dragog karnenja, tre
h.t cia znate da ne mogu da naaem n ista a da je jole valj a
110 iIi vredno novca; Nemci su opustosili sve.
Oni koj i kruze rivom uvek ocekuju cetvorostruku
vrldnost za sve, jer oni su najprepredeniji nitkovi koji ov
dl' i ive. Niko i ne ocekuje cestitu uslugu od njih. Zato su
lilt: neki dobri ljudi upozorili da budem oprezan s njirna.
1..1 njm su mi kazali da varaju svakoga, bez izuzetka, i da u
I'ran kfurtu mozete da kupite bolje stvari nego u Veneciji.
A sto se rice knjiga koje ste mi porucili, Imhof se vee
pnsrarao za njih, ali, ako Varn je p orrebno jos neSto, sarno
n:<:ire i s najvecom revnoseu pobrinueu se za sve. 1, neka
11

je na Bogu da Vam zaista necemu posluzim. Rado eu se

za sve postarati jer znam koliko ste uCinili za mene.
I molim Vas da imate su pljenja s mojim dugovima jer
na njih mislim cdee od Vas. tim mi Bog pomogne da
se domognem kuee, platieu Vam cestiro, uz mnogo za
hvalnosti; jer treba da izradiro sliku za Nemce, za koju
ee mi dati 110 rajnskih guldena, a neee me kostati viSe
od 5. Z a osam dana zavrSieu nanoknje i obradu osnove,
porom eu odmah poceti da slikam i, ako bog da, biee na
svom mestu u olearu, mesec dana posle U skrsa.
Nadam se da eu novac , ako bog da, ustedeti; i od roga
eu Yam platiti: jer mislim da u ovom Casu ncma potre
be da majci i zeni salj em iSta od novca; majci sam osta
vic 10 florina kad sam posao na put, od tada je dobila 9
ili 10 flo rina prodajuCi umetniCka dela. Od bakropisa je
zaradila 12 florina, a ja sam joj po Sebastijanu Imhofu
poslao 9 florina, od cega je, pfincingu i Gartneru, mora
la da plati 7. teni sam dao 12 florina, a ona je II Frank
furtu dobiia jos 13, sro ukupno iznosi 25 florina, tako
da mislim da joj vise neee ni trebati, a ako joj sta usfali,
dok se ne vratim, moraee da joj pomogne brat, na cemu
ell mu se cestiro oduziti. S ovim Vas, neka mi bude do
pusteno, pozdravlj am.
U Veneciji, na D an Sveta tri kralja (Bogojavljenje), go
dine 1506. Pozdravite u moje ime Stefana Paumgarmera
i druge mojc odlicne prijatelje koji se za mene raspituju.
Albreht Direr

U meauvremenu, pisala mi je majka, grdeCi me 5ro Yam

ne pisem, dajuCi mi do znanja da ste nezadovoljni mnome
jer Yam ne pisem i da moram da se opravdam kako znam
j umem. I ona se baS brine oko roga, kao sro je i navikla.
Dakle, ne znam kako da se opravdam, osim da kazem da
sc ulenjim kad treba da piSem i da niste bili kod kuee. Me
dutim, tim sam saznao da ste kod kuee ili da ste na putu
kuCi, odmah sam Yam pisao; naroCito sam obavczao Ka
~tela (Fugera) da Yarn prencse moje pozdrave. Stoga, naj
poniznije moram da zamolim da mi oprostite jer drugog
prijatelja na svetu, osim Vas, nemam; ali ne vemjem da ste
Ijuri na mene jer Vas smatram niSta manje nego ocem.
Koliko bih i d eo da ste ovde u Veneciji, roliko je dra
gih Ijudi ovde meau Italij anima koj i iz dana u dan sve
vise traze moje p rijateljstvo - 5ro mi vrlo godi - Ijudi od
lIkusa, ucenih, dob rih sviraea na lauti, frulaSa, p oznava
b ca slikarstva, ljudi od p refinjenog oseeaja i cestitosti,
koji mi ukazuj u veliku east i posrovanje. S druge strane,
meau njima takoae ima i najbednij ih, najlaZIjivij ih ni
I kova, za koje jedva da sam poverovao da hodaju OVOID
I.cmljom ; p a ipak, ko ih ne zna, pomisliCe da Sll najfiniji
Ijudi na OVOID svetu. Ne mogu, ada se u sebi ne nasme
)t'JTI: svesni Sll da je nj ihovo nevaljalsrvo dob ro p oznato,
,IIi co ih llop5te ne brine.

Najpre postovanj e, dragi UCitelju. Ako Yam je tako po

volji, iz sveg srca se radujem, kao samom sebi. Nedav
no sam Vam pisao. Nadam se da je pismo stiglo do Vas.

Meau Italijanima imam sijaset dobrih prijatelja koji

IIlC upozoravaju da ne jedem i ne pijem s njihovim slika
Illna jer mnogi od njm moji su neprijatelji, kopiraju moj
1.IJ iz crkvi i gde god na njega naiau; a posle ga kritikuju
I Ivrde da je izveden na staromodan nacin i da ne vre
di nicemu; meautim, Dambelim (Dovani Belini) veoma
11K je hvalio kod mnoge gospode. Rado je zeleo da ima
Ild w moje i pojavio se kod mene i trazio ndto za sebe,
Ilkavsi da ee mi dobro platid, i svi mi govore da je on

i2

13

7. feb mara 1506.

cestit covek, tako da sam se zaista zblizio s njim. Veoma

je star, a ipak je najbolji slikar od svih.
A stvar koja mi se tako dopadala pre jedanaesr godi
na vise mi se ne dopada i, da je n isam video sopstvenim
oCima, nikom ne bih verovao na rec. I, isro tako, treba da
znate da ovde ima sijaset slikara, boljih od uCitelja Jakoba
(D akopo de Barbari), premda bi se Antonio Koib zakleo
da na sveru nema veceg slikara od Jakoba. Drugi mu se
rugaju i kaZu da je icemu vredeo ostao bi ovde. Tek danas
sam poceo skice za moju sliku jer ruke su mi tako krasta
ve da ne mogu da radi, ali sam uspeo da ih zacelim.
A, sad, budite blagi prema meni i ne srdite se tako na
preeac, nego budite lldni poput mene. Necete da ubte
od mene, ne znarn zbog cega. D ragi moj, voleo bih da
znam nije Ii neka od Vasih [miljenica] umrla - ona kraj
vode, na p rimer, iIi ona [privlacna poput cveta] iIi [po
p ut cetke] iii [poput napaljene zenke] psa, pa da mozda
uzmete neku drugu wnesto nj e.
U Veneciji, devetog sata na noc, u suboru posle Sre
tenj a, godine 1506. Pozdravite Stefana Pawngartnera i
gospodu Hansa Harsdorfera i Volkamera.
Albreht Direr
28. februara 1506.
N ajpre, srdacan pozdrav Varna, dragi gospodine Pirk
hajmer. Ako je kod Vas sve kako treba, onda sam uistinu
srecan. Znajte, isro tako, da sam, miloscu Bozjom, dobro
i da nepresrano radim . Ipak , i daije ne ocekujem da zavr
sim pre D uhova. Prodao sam sve svoj e slike osim jedne.
Za dve sam dobio 24 dukata, a preosrale tri dao sam za
ova tri prstena, za koje je procenjeno da vrede 24 dukata,
14

.!li pokazao sam ill nekirn od mojim vrlih prijatelja i on i

kaiu da jm je vrednost svega 22 i, posro se mi pisali da
Vam kupim ndro dragog kamenja, rnislio sam da Varn
pOSaljem prstenje po Francu Imhofu. Pokaiite ih ljudi
ma koji se razumeju i, ako Vam se svide, racunajte ih ko
liko vrede. U slucajl1 da ih ne felite, posaljite mi ih na
t rag po prvom glasniku jer, ovde u Veneciji, covek koji
l11i je pomogao oko razmene nudi mi 12 dukata za sma
ragd i 10 dukata za rubin i dijamam, tako da necu izgu
biri vise od 2 dukata.
Zeleo bih da Vam se ukaze prilika da dodete ovamo,
marn da bi Vam vreme brzo prolazilo jer ovde ima ta
ko mnogo Bnih Ijudi, pravih umetnika. A oko mene je
uvek gomila stranaca (Italijana), pa sam ponekad prinu
den da se zakljueam i sva gospoda, sem nekoliko slikara,
l.dele mi srecu.
D ragi UCitelju, Andreas Kun hofer $alje Vam pozdra
v<: i porucuje da ce Vam p isati po sledecem glasniku. I
Ilvim Vas pozdravljam, kao i svoju majku, preko Vas.
V(;oma se brinem zbog cega mi tako dugo ne pise, a sto
~l' rice moje zene, pomisIj am da sam je izgubio; i pod
jl'llnako sanl iznenaden sro mi nj Vi ne piSete, ali pro
(irao sam p ismo u kojem ste Sebastijanu Imhofu pisali
II meni. Molim Vas, p redajte dva p rilofena pisma mojoj
lIlajci i imajte strplj enja, molim Vas, dok me Bog ne na
vrde kuci, kad eu Vam se casno oduiiti. Pozdrav Stefanu
Pirkhajmeru i ostalim vrlim p rijateljima, i izvestire me je
Ii neka od Vasih miljenica umrla. Imajte saoseeanja dok
ovo cirate: u zurbi sam.
U Veneciji, u nedclju pre Duhova, godine 1506.
Albreht Direr
[PS ] Sutra je dobro ispovediti se.
15

R. marta 1506.

L....-_ _ _

~~_7 _
Venecijanka

Najpre, srdaean pozdrav, dragi gospodine Pirkhajmeru.

Uz p ismo Vam saljem prsten sa safirom, 0 kojem see tako
himo pisali. Nisam uspeo da ga posaljem ranije jer pro
rekla dva dana trcao sam od jednog do drugog nemac
kog i italijanskog zJatara, po citavoj Veneciji, uz sj ajnog
pomocnika kojeg sam unajmio: i tr:dili smo, ali ovakav
Ilismo uspevaJi da nadcmo po dobroj ceni, i tek posle sil
nog p reklinjanja uspeo sam da ga dobijem za 18 dukata i
-1 marcelija od coveka koji ga je nosio na sopstvenoj ruci
I koji mi je ucinio uslugu, buduCi da sam mu razjasnio
da ga zelim za sebe. I Cim sam ga kupio, nemacki zlatar
ideo je za nj ega da mi plati 3 dukata vise nego sto sam
ga platio, tako da se nadam da ce Vam se dopasti. Svi ka
I.U da je u pitanju dobar kamen i da bi u Nemackoj vre
deo oko 50 florina; ipak, Vi cete doznari govorc Ii oni
isrinu iIi Iazu. Uopste se u co ne razwnem. Najpre sam,
la 12 dukata, kupio jedan ametisr od coveka koga sam
smatrao dobrim p rijateljem, ali prevario me je jer je vre
den svega 7; ali stvar su izglad ili neki dob ri Ijudi: vratiCu
mu kamen i p ri redicu mu veceru od ribe. Bio sam sreean
da pOStupim tako i brzo povratim svoj novae. Kako je
procenio jedan moj dobar prijatelj , kamen nije vredniji
od 10 rajnskih lorina, dok zlaco s prstena vredi do 5 10
rina, tako da nisam probio granicu koju sre mi odredili,
bko ste i pisali "od 15 do 20 lorina". Medutim, drugi
bmen jos nisam uspeo da kupim, za 10 covek ih retko
"reee u pam, ali uciniCu sve sco mogu. Ovde kazu da su
rakve triearije jeftin ije u Nemackoj, narocico na Frank
furtskom vaSaru. Jer, Italijani takve stvari salju van ze
mlje i prosto su m i se nasmejali, naroCito u vezi s krscom
od hijacinta, kad sam pomenuo 2 dukata, dakle p-site
17

~~~J.:B

brzo i recite sta mi je <:initio Na jednom mestu, cuo sam

za solidan dijamantski ukras, ali jos nisam saznao kolika
mu je cena. Kupicu ga do Vaseg sledeceg pisma jer tako
drazesne smaragde nisam video u ci tavom svom zivotu.
Svako, s lakocom, moze da nabavi mali ametist, same
ako se uveri da vredi 20 iIi 25 dukata.
Zaista mi se cini da morate da uzmete domacieu, sa
rno se pazite da ne izaberete gazdaricu. Ali, dovoljno ste
mudri za svoje poslove.
Dragi Pirkhajmeru, Andreas Kunhofer salje Vam po
zdrav. U meauvremenu, namerava da Vam pise i mo
li Vas da, ako bude neophodno, Savetu predocite zbog
cega se ne zaddava u Padovi; kaze da tamo nema nice
ga Sto bi mogao da nauci. Ne srdite se, molim Vas, sto
ne saljem sve kamenje ovom prilikom jer nisam uspeo
da ih sve p ripremim. Moji prijatelji kaiu rni da hocete
da kamen bu de u novoj oplati i da ce tako izgledati kao
preporoden; jer prsten je star, a oplata ispueala. I molim
Vas da mojoj majci kazete da mi piSe !ito pre i da se cuva.
Ovim Vas pozdravljam.
U Vencciji, drnge nede1je Posta, 1506.
Albreht Direr
[PS] Pozdrav Vasim miljenieama.
2. aprila 1506.

Najpre, srdacan pozdrav, dragi gospodine.

Primio sam Vase pismo u utorak pre eveti, zajedno sa

smaragdnim prstenom, i odmah ga vratio coveku od ko

jeg sam nabavio prstenje. On ce mi vratiti novae, premda

to ne voH da radi; ipak, dao mi je rec i mora da je oddi.

18

Znate li da zlatari knpuju smaragde u inostranstvu i pro

daju ih ovde uz dobitak? Mea utim, p rijatelji mi kazu da
druga dva prstena uistinu vrcde po 6 dukata jer kazu da
su fin i, prozracni i bez naprsnuca. I jos kain da, umesto
tla ih nosite na procenu, treba da se interesujete za prste
nje koje mogu da Vam pokaiu j da ih, potOm, uporedi
[c i dokuCite da Ii su nalik ovima ; i, da sam, posto sam
ih nabavio razmenom, pristao da izgubim 2 dukata na
cri prstena, Bernard H olcbek, koji je prisustvovao posIu,
orkl1pio bi ih od mene. PotOm sam Vam, po Francu lm
hofu, posIao safirni p rsten, nadam se da je stigao do Vas.
Mislim da sam na tOm mestu napravio dobru pogodbu
jt.:r su rni tamo ponudili da ih, uz dodatak, na lieu me
~ta otkupe od mene. Medutim, hocu da cujem od Vas jer
mate da se u ove stvari uopste ne razumem i prinuden
~am da verujem onima koji me savetuju.
Ovdasnji slikari, i to treba da znate, veoma su nepri
jateljski raspolozeni prema meni. Tri puta su me pozivali
pred magistrate i morae sam da platim 4 florina njiho
voj skoli. Takode treba da znate da bih zaradio vise nov
el da nisam bio primoran da slikam za Nemec jer tu ima
mnogo posla i nikako oe mogu da ga zavd im pre D uho
va; ali, platice mi svega 85 dukata. To ce, znajte, otiCi na
I.ivotne troskove, a potOm moracu da kupim neke stva
ri i da neSto novea posaljem, tako da ovog casa nemam
mnogo u rukama; rnedutim, odlucio sam da ne odlazim
we dok mi Bog ne omoguci da Vam se dostojno oduzim
i, osim toga, sa soborn ponesem florine. Lako bih uste
dl:o da ne moram da radim ovu sliku za Nemee jer, osim
,Iikara, svako mi zeli sve najbolje.
Molim Vas, recite moj oj majci da razgovara s Volge
ll1utom u vezi s moj irn bratom i da ga zarnoli da mu da
19

neki posao dok se ja ne vratim, ili da mu nade posao kod

nekog drugog. Trebalo je da ga povedem sa soborn u Ve
neciju, sto bi koristilo i rneni i njernu, on bi naucio je
zik, ali majka se plasila da ee se nebesa obrusiti na njega.
Molim Vas da pazite na njega: zene tu nisu od pomoei.
Recite decaku, kao sto umete, da bude marlj iv i nezavi
san dok se ne vratim, a ne da se oslanja na majku, jer n i
sam svemogue, iako dajem sve od sebe. D a sve ne dajem
na sebe, ne bih gladovao ; ali opskrbiti toliko njih, zaista
mi tdko pada, a niko se ne razbacuje novcem.
Sad Vas pozdravljam, i recite mojoj majd da se spremi
da prodaje na Krunskom vasaru. Ocekujem da se moja
zena vrati kud i vee sam joj pisao 0 svemu. Neeu kupo
vati dijamamski ukras dok mi ne piSete. Misllm da neeu
mod da se vratim kuCi pre sledeee jeseni. Ono sto sam
dobio za sliku koj a treba da bude gotova do Duhova, sve
ee otid na zivorne troskove i plaeanja. Medurim, ono sto
zaradirn posle toga, nadam se da Cu ustedeti. Ako misli
te da je u redu, ne trosite reCi na ovo i ja eu odgadati iz
dana u dan, i nagoveStavati da upravo dolazim. U istinu,
prilicno sam neodlucan; ni sam ne Zllatn sta da radim.
Pisite mi ponovo sto pre.
Utorak, uoCi Cveti, godine 1506.
Albreht Direr
[PS] Sluga Vas.

Studije z a tri rulee

20

23. aprHa 1506.

28. avgusta 1506.

N ajpre, moj srciaean pozdrav, dragi gospodine. Pitam

se zbog cega mi ne piSete kako Vam se sviaa safirni p r
sten koji Vam je H ans Lnhofp oslao po glasniku Sonu iz
Augsb urga. N e znam da Ii sre ga dobili ili n iste. Odlazio
sam do Hansa Lnhofa i raspirivao se, i on kaze da on ne
zna zbog cega ga niste dobili, a tu je i pismo koje sam
Vam napisao, a kamen je spakovan u zapecaeen paketie i
iste je velicine kao sro je ovde nacrtano jer sam ga nacr
tao u svojoj beleinici. Uspeo sam da ga dobijem tek po
sle te.skog p regovaranja. Kamen je prozracan i fin, a moji
prijaeelj i kaiu da je vredan sveg novca koji sam za nje
ga dao. Teii oko 3 rajnska larina, a za njega sam p ratio
18 dukata i 4 marcelija i ako se izgubi bieu kao polulud
jer je procenjen na dvapur vise od onoga Sto sam platio.
Stoga, dragi gospodine Pirkhajmeru, kazite Hansu Im
hofu da ispita glasnika sta je uCinio s pismom i pakcri
cern. Glasnika je 11. marta otposlao Hans Imhof mladi.

Prvom od naj uzornijih ljudi ovog sveta; v aS sluga i rob,

A1breht Direr, salje pozdrave svom velieanstvenom go
spodaru Vilibaldu Pirkhajmeru. Vere mi, milo mi je, i ve
oma me raduje cia cujem 0 Vasem zdravlju, i velika mi je
cast, i cudirn se kako je moguee da se covek poput Vas opi
re tolikim tiranima, siledZijama i vojnicima. Nikako dru
gaCije, nego miloscu Boijom . Dok sam btao Vase pismo
o toj opacini, silno sam se uplaSio; misLio sam da je stvar
ozbiljna. Ali, opominjem Vas da se kLonite cak i Sotovih
Ijudi jer izgledate dovoljno raspomamljeno, narocito u
praznicne dane s Vasim skakutavim hodom! lpak, veo
rna je neurnesno od takvog vojnika da se lll1eredi cibetom.
Ako zelite da budete pravi svileni pratilac, i ako rnislite da
samo Vi rnozete da ugodite devojkama, onda je to u redu.
Ako see samo ieleli da budete pop ut mene, nije trebalo da
se toliko uznemiravam. Imate toliko miljenica da hi Vam
trebao btav mesec, pa i viSe, cia p osetite svaku od njih.

I neka Vas Bog cuva i pozdravite moj u majku. Recite

joj da mog brata odvede do Volgem uta kako bi mogao
da radi, a ne da besposlici.

Medurim, dopus tite da Vam zahvalim sto ste tako

lepo uredili moje poslove sa i enom. Z nam da Vam ne
nedostaje mudrosti. Da ste sarno neini poput mene, bili
biste obdareni svim vrlinama. Hvala Vam, takode, za sve
sto radire za mene, sarno kad me ne biste gnjavili s prste
njem. Ako Vam se ne svidaju, odlornite un vrh i bacire u
klozet, kao sto Peter Vajsveber kaie.

Vas odani sluga.

Bud ite milostivi. U iurbi sam, jer imam jos sedam pi
sama da ispisem, neka sam vee zapoceo. Zao mi je zbog
gospodina Lorenca. Pozdravite njega i Stefana Paum
gartnera.
U Veneciji, godinc 1506, na M arkovcian.
O dgovorite mi sto pre jer neeu imati mira dok ne cu
jem. Andreas Kunhofer na smn se razboleo, kao !ito sam
upravo cuo.
Albn:hl Direr
22

Sta ste mislili kad ste mi odred ili ovako gadan posao,
u Veneciji sam postao gospodin? e uo sam da mozete da
sastavite sjajne rime; bili histe otkrovenje za nase svirace
ovde. O n i sviraju tako lepo da liju suze nad svojom mu
zikom. D a Bog uCini da ih i nasa rnladana racunovodi
teljka cllje, i ona bi zajecala. Po Vasoj zapovesti, ostavicu
svoj gnev po strani j ddacu se cak i bolje nego obicno.

23

Ali, ne mogu da mrdnem ociavde u naredna dva rnese

ca jer nemam dovoljno novca ni za polazak, kao Sto sarn
Yam prethodno pisao; i stoga Vas preklinjem da moja maj
ka dode do Vas zbog pozajmice, dajre joj 10 florina dok mi
Bog ne pomogne. Tad etl Vas cestito isplatiti za sve.
Uz ovo, saljem Yam i staklene stvarCice po glasniku.
A sto se rice dva repiha, Anton Kolb pomoe i ee mi da
kupim najlepse, najveee i najjeftinije. C im ih budem
nabavio predaeu ih Imhofu mladem da Yam ih orpremi.

Takode, raspitujem se i za zdralova pera. Jos ih nisam na

sao. Ali, labudovih pera za pisanje ima u izobilju. Kako
bi bilo da ih, u meduvremenu, zabodete u Vasu kapu?
Stampar kod koga sam se raspitivao kaze mi da ne
zna ni za kak:ve nedavno objavljene grcke knjige, ali sve
!ito bude saznao javiee mi da bih mogao cia Yam p iscm.
1, molim Vas, obavestite me kakvu vrstu papira zelire
da Yam kupim jer ne znam za finiji od onog koji imamo
kod kuce.
Sto se rice istorijskih komada, ne vidim da bi one Sto
Iralijani izraduju bilo neSto posebno korisno za Vas rad.
Uvek je to jedna ista stvar. I sami znate vise nego sto oni
uspeju da naslikaju. Nedavno sam Yam poslao pismo po
glasniku Kanengiseru. Takode bih voIeo da znam kako
sre sredili stvar sa KUl1com Imhofom.
Ovde Vas pozdravljam . Mnogo pozdravi te naseg pa
roha. Recite mu da se pomoli Bogu da me uzme pod za
sriru, i naroCito od francuske boIesti jer nema niceg cega
se plasim viSe, a gotovo svako je ima. Izjela je i llsmrtila
mnoge ljude. I pozdravite Stefana Paumgartnera i go
spodi na Lorenca i druge koji Ijubazno pitaju za mene.
U Veneciji, 18. avgusta 1506.
Albrcht Direr
Noricus civis

Nflgi mttfkarac ucrtan 14 krug i u kvadrat

PS Da ne zaboravim, Andreas je ovde i salje Yam po

zdrave. Jos se nije oporavio i nedostaje mu novca. Njegova
dugotrajna bolest i dugovi odneli su mu sve sto je imao.
Pozajmio sam m u 8 dukara u slucaju da mu bude gore, ali
ne govorire nikome. Mogao bi da pomisli cia sam Varn re
kao iz neposrenja. Treba da znare, takode, da se dri i tako
cestito da mu svi iele sarno najbolje. Imam na umu, ako
kralj dode u Iraliju, da podem s Andreasom u Rim.

24

25

l...-:::: Ft?

8. septembra 1506.
Najucen iji, najbolji, najmudriji, Ti koji vladas silnim
jezicima, koji si kadar da otkrijeS sve izrecene lazi i da,
ne caseti, prepoznas istinu, cesnti gospodine Vilibalde
Pirkhajmcru, Vas ponizn i sluga, Albreht Direr, zeli Vam
najbolje zdravlje, mnogu i dostojnu cast i, do davola s ta
kvim besmislicama, kako Vam je vee po volji.
Kladim se da eete me, zbog ovoga, smatrari stoglavim
besednikom . Soba mora da ima viSe od (etiri ugla u koji
rna zive bogovi pameenja. Neeu da luparn glavu s njom.
PreporuCicu Vam je, ali verujern da Sto je vise soba u gla
vi, to cete manje imati u svakoj od njih. Markgraf ne bi
odobrio dovoljno dug p rijem. Stotinu glava i svakoj reCi
stotinu reCi: to traje devet dana, sedam sati, 52 minuta,
ne racunajuti uzdahe koje jos nisam lli proracunao ; ali
ne mozete sve odjednom: ispalo bi kao govor nekog ko
je posenilio.
Dobro sam se pomuCio oko tepiha, ali nisam nasao ni
jedan prostran ; svi su uzani i dugacki. Ipak, svakodnevno
ih trazim, uostalom kao i Anton Kolb.
Preneo sam Vase pozdrave Bemard u Hidvogelu i on
Vam uzvraea svojim. Skrhan je od ruge zbog smrti svog
sina, najlepseg mladiea koga sam ikad video. Ne mogu
da nabavim n ijedno od VaSih pera. 0 , da ste sarno ovcle,
kako biste se divili ovim fmim italijanskim vojnicirna!
Koliko sarno cesto mislirn na Vas! Kad bi Bog dao da ih
Vi i Kunc Kamere r vidite! Irnaju koplja u obliku kase, s
218 zubaca; ako sarno dodirnu coveka, on umire, budu
ei da su sve otrovne. Haj-ho! Ali, urneo bib s njima, bio
bili italijanski vojnik. Venecijanci su veliki kolekciona
ri; kao i papa i kralj Francuske. Sta ce od toga ispasti, ne
znam, jer ljudi se uveliko rugaju nasem kralj u.

26

Mnogo srece Stefanu Paumgartnem. Ne mogu da se

nacudim tome sto je uzeo zauzeru zenu. Pozdrav Borsu,
gospodinu Lorencu i svim cestitim prijateljima, kao i VaSoj
racunovoditeljki, i hvala Vasem Dmstvu na pozdravima;
Sto reei da nisu ba.~ uctivi. Iz Venecije Vam saljem masli
novo drvo za Augsburg, gde sam odredio da priceka, ceuh
hiljadu tefine. Ali, kaZu da neee cekati, toliki jesrnrad.

ce

Z a moju sliku, rreba da znate, kazu da bi dali dukat

da je vide. Dobro je oslikana i Zivih je boja. Vise su me
hvalili nego sto sam od nje irnao koristi. Lako sam mo
gao da zaradim 200 dukata, i morae sam da odbijem ve
liku porudZbinu kako bih se vratio kuCi.
Ueutkao sam sve slikare koji su govorili da sam do
bar u bakrop isu, ali da kod slikanja ne urnem da baratam
bojarna. Sad svi govore da nikad nisu videli Jepsi kolorit.
Pozdravlja Vas moj francuski ogrtac, kao i moj italijan
ski kaput. Izgleda mi da mirisete na galantnosL Mogu da
osetim odavde; a ovde jos kazu da se, kad se udvarate, p re
tvarate da Vam n.ije vise od 25 godina. 0 , da! Udvostruci
re i poverovacu Yam. Prijatelju moj, ovde ima italijanskih
aavolaka bas popur Vas. Ne znam kako se potrefilo !
D uzd i patrijarh videli su rnoju sliku. D~p usti te mi
da Vas ovde pozdravim kao Vas sluga. Zais t~ moram na
pocinak, jer izbija sedmi cas u noti, a vee sam pisao p a
rohu Avgustina, mom tastu, gazdarici Ditlih i mojoj ze
ni, i svi su listovi p rctrpani. J, dakle, moram da pozurim.
Budite milostivi. Dobro biste uCinili da ste pisaJi prince
virna. Neka su Yam lake noci, i dani takoae. U Veneciji,
na Veliku Gospojinu, II septembru.
Ne treba da pozajrnljujete mojoj zeni i majci. Imaju
dovoljno novca.
Albreht Direr
27

23. septernbra 1506.

VaSe pismo u kojem m i govorice 0 poplavi pohvala koje
ste p rimili od princeva i plemiea veoma me je obrado
valo. Mora da sce se pocpuno promenili kad ste posca
li tako l1eil1 i; moram i ja da uCinim isto kad Vas sledeCi
put sretnem. Znajte da sam zavrsio slii'U, kao i jos jednu
quadro, kakvu nikad ranije nisam izradio. I, buduCi da
ste tako zadovolj ni soborn, da Vam ovde kaiem d a nema
bolje Mado ne na Citavom sveru jer je svi slikari hvale bo
Sto plemici hvale Vas. Kazu da nikad nisu videli otmeni
ju i Ijupkiju sliku.
Ulje zbog kojeg ste pisali, saljem Vam po Kanengi
seru. A uvelicavaj uce staklo koje sam Vam poslao po
Farberu - kazite je Ii do Vas stiglo neosteceno? A Sto
se cice tepiha, jos nisam kup io nijedan jer ne mogu da
nadem nijedan kvadrarnog oblika. Svi su uzani i dugi.
Ako biste hteli neb od ovih, rado bih Vam ill kupio;
obavestite me.
Isto tako, znajte da eu, najkasnije za cetu i nedelje,
zavrSiri posao ovde jer najpre treba da izradim neke
portrete koje sam obeeao, a kako bih sto pre ,doSao ku
Ci, buduCi da je moja slika g0 tova, odbio sam porudZ
bin e vredne viSe od 2.000 d ukata; sve moje komsije
znaju 0 ovome.

Adam iEva

1, dopustite da Vas pozd ravim. Imam jos toga da pi

sem, a glasnik je vee spreman da krene; osim toga, na
dam se, po rnilosti Bozjoj, da eu uskoro bid s Varna i
liciti nove mudrosti od Vas. Bernard HoIcbek rekao mi
je najlepse stvari 0 Varna, ali verujem da je uzrok tome
to sto ste mu tast. Meautim, niSta me ne Ijuti toliko kao
kad cujem da ste lepi jer, u tom slucaju, ja bi trebalo da
sam ruhn; to me izluduje.

29

Idueeg dana nasao sam sedu u kosi, a ona je posledi

ea ciste bede i dosade. Mislirn da mi je sudbina namenila
rdave dane. Moj franeuski ogrtac i smedi kaput salju Vam
najsrdacnije pozdrave. Ali, voleo bih da vidim sta ro VaSe
pijano drustvanee cini da se ddite tako nadmeno.
Godine 1506, u sredu posle Sverog Mateja.
Albreht Direr
Oko 13. okrobra 1506.
Nekad sam shvatao da ste svesni koliko sam Vam posve
een, nema porrebe da 0 rome pisem; ali mnogo je neop
hodnije da Vam prenesem veliko ushieenje koje me obu
zme kad cujem 0 velikoj Casti i slavi koju ste stekli Vasom
junackom m udroseu i ucenoscu. Tome se jos viSe treba
euditi jer, retko ili nikad, u mladickom telu ne moze se
naei nista slicno; ali udeljeno Vam je narocitom miloseu
Boijom, uostalom kao i meni. Kako smo sarno zadovolj
ni kad razmisljamo 0 sebi, ja sa svojom slikom, a Vi con
vostra ucenoseu! Kad nas neko hvali, mi uzdiiemo glave i
verujemo njegovim reCima, iako je taj moida sarno obican
laskavae koji zbija sale s nama, dakIe ne verujete nikom ko
Vas hvali jer nemate p redstavu koliko ste neucrivi.
Mogao bih ovog Casa da Vas p orrretiSem dok sroj ite s
markgrafo m i slatko easkate. Vi se izmotavate baS kao da
ste u narucju devojke iz Rozentalera, povijenih leda.

oterao bih Vas u Lugisland I, kao sro ste Vi ucinili s po

boznim Camenerom i sa mnom. Tamo bih Vas zatvorio
s mladim racunovoditeljkama i devojkama iz Rozem a
lera, Garmera, Sliea i Pora, i mnogim drugim, cija ime
na zbog oskudnog prosrora ne navodim. Morale bi da se
pozabave Varna. Mene traze, pak, vise nego Sto rraie Vas
jer vi pisete da i devojke i gospode rrce za mnom - a ro jc
znak koliko vredim! Ali, ako me Bog bezbedno otpremi
kuCi, ne znam kako eu se izboriti s Varna i Vasom silnom
mudroscu: ali raduj u me Vase vrline i dob ra narav; a Va
sim psima ee zbog toga biti sarno bolje jer vise ih necete
ru b tako nemilosrdno. Ali, ako ste tako silno uVaZava
ni kod kuee, neeete se drznuti d a Vas vide kako na uliei
razgovarate sa sirotim slikarem, bilo bi to grozno poni
zenje, con poltrone di pittore.

0 , dragi gospodine Pirkhajmeru, baS ovog casa, dok

Vam pisem u najboljem raspolozenju, oglasio se zvuk za
pozar i sesr kuCa s one srrane krcme Perera Pendera pro
gurala je yarra, a moja vunena odeea, za koju sam koliko
juce dao 8 dukata, takode je nestala u plamenu; i, dakle,
i ja sam na muci. Ovde su poiari bas cesti.

A sro se tice Vase molbe da se sro p re vratim kuCi, do

ti eu tim budem mogao; ali, najpre moram da p rikupim
novae za troskove. Platio sam oko 100 dukata za boje i
druge stvarciee, a poruCio sam i dva tepiha koje eu plati
ti koliko sutra; ali, nisu bili jeftini. Upakovacu ih u moje
lane no plamo.

Nije mi promaklo, kad ste mi pisali poslednjih put,

da ste bili pUlli Iju bavnih m isli. Treba da se stidite sto
se prikazujete tako dobroddeCim kad ste, u stvari, tako
stari. Koketirare pOput velikog rundavog psa koj i se igra
s macetom. Da ste sarno upola tako lepi i ugladeni kao
sro sam ja, pa ida razumem; ali, kad bili ja bio guverner,

A, u pogledu Vase prerhodne p rimed be da se sto pre

vratim kuei ill cete moju zenu oterati na "kupanje", ne
mate nikakva ovlascenja da to ucin ite, buduti da biste je
otcrali u smrr.

30

31

Nirnberi>ki zatvor. - Prevo

1'J-~~~
Znajte, isto rako, da sam odluCio da ueim pIes i da
sam vee dva puta Bao u skolu, za sra sam uCitelju morao
da plarim dukat. N iko ne bi rnogao da me nagovori da
ponovo odem tamo. Za ueenje plesa trebalo bi da dam
sve sto sam zaradio i da na kraju nista i nc naueim.
Sto se rice stakla, glasnik Farber ee Vam ga doneti.
Ne uspevam da pronadem gde se stampaju nove greke
knjige. Spakovaeu Vam denjak papira koj i ste trai ili. Mi
slio sam da Kepler ima viSe mJik ovom; ali nisam uspeo
da nabavim pcra koja ste ieleli i tako sam Vam, umesto
onih, kupio ova bela. Ako budem pronasao zdena, kupi
eu nekoliko i poneeu ih lieno.

PS Kad cete mi reCi da Ii je neko od Vase dcce umdo?

Jednom see mi pisali da se JozefRumel ozenlo -----ovom
kcerkom, a zaboravili ste da kaieee Cijom. Kako da znam
na sta ste rnislili? Sarno kad bih uspeo da vratim vreme!
Plasim se da mi je ogrtae takode izgoreo. To ce me slude
ri. Izgleda da sam osuden na nesrecu; nema ni cri nede
lje, eovek koji mi je dugovao 8 dukata prosto je nestao.

Stefan Paumgartner pisao rni je da rnu kupim pedeset

proz raenih ahata za ogdienu brojanicu. Pomeio sam ill,
a tako su draiesni. N isam uspeo da nabavim one velike i
poslaeu mu ih po sledeeern glasniku.
A to sto me pitate kad eu dod kuCi, kazcm Vam - da
se i moji gospodari prerna tome ravnaju - zavrSavam ov
de za de set dana. Potom bih voleo da podem do Bolo
nje i izueirn tajne umeea perspektive, u koje je tamosnji
eovek voljan da me uputi. Tamo eu se zaddati osam ili
deset dana i potom se vraeam u Veneciju; posle toga se
vraeam sa sleded m glasnikom.
Kako eu se sarno smrzavati posle ovog sunca! Ovde
sam, gospodo, kueni moljac. Recite, kako se stara gospo
da Kormer ddi kao nevesta i niste Ii je nahuskali na me
ne? Ima toliko stvari 0 kojirna bih ideo da Vam pisem,
ali uskoro eu biti kod Vas.
U Veneciji, oko 14. dana posle Aranddovdana, 1506.
Albreht Direr
32

Kupanje f~~( IOICKa rpnJ4R f5eorprl,ll

33 ':..11 'IJI"JTeKd r'3ytl. KLlPJI,J~lh
;)fje3AJ~
J

- --

-- -

- - --

- --

Dnevnik sputa po Nizozemlju

(jul1520 - jul1521 )

Godina 1520.
U cCtvrtak, po prazniku Svetog Kilijana, ja, Albreht Di
rer, 0 svom trosku, posao sam, sa zenom, iz Nirnberga,
put N izozemlja i istOg dana, poStO smo prosli Erlangen,
zaustavili smo se da p renoCimo u Bajersdorfu, i konaCili
tamo za 3 krune, manje 6 pfeniga. Odad e, sledeceg da
na, doSH smo u Forhajm i odande se uputili ka Bamber
gu za 22 pE, i biskupu poklonili oslikanu Devicu, kao i
,,:livot Devicin", "Apokalipsu" i nekoliko bakropisa. On
me je pozvao da budem njegov gost, urucio mi propu
snicu i tri pisma, postarao se za moj racun u krcmi, gdc
sam potfosio oko jednog Iorina. C amdiiji koji me je
p revezao iz Bamberga u Frank.fun platio sam 6 florina u
zlatu. UCitelj Luka Benedikt i Hans, stikar, poslali su mi
vino. Potrosio 4 pf. na hleb i 13 pf. kao bakSiS.
PotOm sam iz Bambcrga otputOvao u Elrrnan i, poka
zavsi propusnicu, usao slobodno. A odad e smo produzili
3

Pogled na D irerovu ku(u u Nirnbergu

do Cajla; u meduvremenu potrosio sam 21 pf. Potom

sam dosao u Hasfurt i, pOSto sam pokazao propusnicu,
pustili su me da prodem bez carine; platio 1 florin kan
celarij i biskupa Bamberga. Potom dosao u Teres pored
manastira, pokazao propusnicu, prosao bez problema;
potom smo putovali u Donji Ojerhajm. Tu sam se za
ddao preko n06 i platio 1 pf. Potom otiSli u Majnberg,
pokazao dokumema, onda nam dozvolili da prodemo.
Zatim smo dosli u Svaj nfurt, gde me je doktor Georg
Rebart ugostio, dao nam vina: i ovde su mi dozvolili
da p rodem bez carine. Deset pfeniga za peceno pile, 18
pf. za kullinju i sluzince. Potom smo putovali u Volkah,
pokazao svoju propusnicu, p ropustili nas i doSh u Svar
cah, til smo se zaustavili preko noti i potroSili 22 pf., a
u ponedeljak ustali rano i posli put em prema Tetelbahu
i stigli do Kicin gena, gde sam pokazao svoja pisma, po
sle cega su me propustili, potrosio 37 pf. Potom proW
kraj Sulcfelda, u pravcu Marktbrajta; posto sam poka
zao pisma i poSto su nas propustili, putovali smo pored
Frikenhausena do Ohsenfurta, tu sam pokazao propu
snicu i pustili su me bez carine: i stigli smo u Ajbelstat,
a odacle se prebacili u Hajdingsfelt, a potom u Vircburg;
tu sam pokazao propusnicu i nastavio dalje. Odatle smo
putovali u Erlabrun i til se zaustavili preko nod, potro
sio 22 pf. O datle smo putovali pokraj Recbata i Celin
gena i izbili na KarlStat; tu sam pokazao prop usnicu i
pustili su me da prodem. Zatim sam putovao do Gmun
dena i ttl smo doruCkovali i potrosili 22 pf. Isto pokazao
propusnicu i p nstili me. Potom smo putovali do Hofs te
tena; pokazao propusnicu, a oni me pustili. Posle toga,
stigli smo u Lor, gde sam pokazao propusnicu j pustili
me dalje; odacle smo stigli u Nojstat i, p osto sam poka
zao nasa pisma, pustili su nas da putujemo dalje; platio
39

lOpE za vino i rakove. Odacle smo stigli u Rotenfels,

I
II

pokazao prospusnicll ; pllstili me i tamo ostali preko no

Ci i porroSili 20 pf.; a u sredu smo, rano ujutru, krenuli
i, prosavsi pored Svetog Euharija, stigii u Hajdenfeld, a
odacle u Trifenstajn ; odade se prebaeili u Hamburg, gde
sam pokazao propusnieu j posao dalje; odacle smo stigli
u Verthajm i, pokazavsi pismo, pustili me, potrosio 57
pf. Odade smo poW prema Proeeltenu; ovde sam po
kazao propusnku a oni me propustili. Zatim smo prosli
put Frojdenberga, gde same jos jednom pokazao pismo
i, posto su nas propustili, odacle smo stigli u Miltenberg
i zanoclli, opet pokazao propusnieu i propustili nas, a
potrosio i 61 pf.; odade smo stigli u Klingenberg. Poka
zao sam propusnicu i propustili me; potom smo stigli u
Vort, a odade nastavili za Obernburg i ASafenburg; ovde
sam pokazao propusnieu, propustili nas, potrosio 52 pf.;
odade smo putovali do Zelgenstata; odacle do Stajnhaj
rna, gde sam pokazao pismo i gde su me propustili, pa
smo preko noei odseli kod Johana, koji nam je pokazao
grad i bio veoma Jjubazan prema nama; ru sam porrosio
16 pf., i tako smo, u petak, ranD ujutru, otputovali za Ke
selstar, gde sam pokazao svoju prospusnicu i gde su me
opet propustili, porrosio jos 6 pE i jedan i po talir, dao
decku 2 bela pE GospodinJakob Heler dao mi neSto vina
u krcmi. Pogodio se da nas, zajedno s prcljagom, povezu
od Frankfuna do Majnea za 1 florin i 2 bela pf., momku
dao 5 frankfurtskih talira, a za noc potrosio 8 belih pE
U nedelju plttovao camcem od Frankfuna do Majnca,
na sredokraCi stigli u Hohst, gde sam pokazao propu
snicu, posie cega su me propustili; potrosio 8 frankfurt
skih pf. Odacle produzili za Majne; takode, platio 1 beli
pE. za istovar stvari, pored toga 14 frankfu rtskih taJira
eamdziji i 18 pf. za pojas; u Kelnu platio prolaz za sebe
40

Sveti Jeronim U svojoj ieliji

i stvari 3 flo rina, a u Majncu potrosio 17 belih pf. Pe

ter GoldSmit, tamosnji up rav nik, dao mi dye boce vina.
Vajt Varnbuler pozvao me, ali njegov gazda nije hteo ni
da cuje da ovaj plati, navaljujuCi da m i licno bude doma
tin ; ukazali m i veliku east.

I
\1

Tako sam posao iz Majnca, gde se Majna uliva u Raj

nll, a bio je ponedeljak posle p raznika Marije M agdalene,
j platio sam 10 talira za meso i hleb, a za jaja i kruske 9
talira. I ovde mi je, takode, Leonard Goldsmit dao vino i
zivinu da mi se nade na plltU za Keln. Brat uCitelja Jako
ba, isto tako, dao mi je bocu vina, a sUkari su mi daB dye
boce vina za put. Odacle smo stigli u Elfeld, gde sam po
kazao svoje pismo i prosao bez carine; odacle smo stigli
u Rudeshajm, i dao sam 2 bela pf. za istovar; potom smo
stigli u Erenfels i tll sam pokazao svoje pismo, ali sam
morae da platim dva zlama fl orina; ako im, pak, II roku
od dva meseca podnesem propusnicu za slobodan prola
zak, carinik ce mi vratiti 2 zlama florina. Odatle smo sti
gli u Baharah i tamo sam morae napismeno da se obave
zem da eu im u roku od dva meseca podneti propusnicu
za slobodan prolaz ili eu platiti carinu; odad e smo stigli u
Kaub, i opet sam pokazao svoju propusnicu, ali ona vise
nije vazila, i morae sam da se napismeno obavdem kao i
prethodno ; tu sam potrosio 11 talira. Potom smo stigh u
Sveti Goar i ovde sam pokazao propusnicu, a carinik me
je pitao kako su sa mnom postupali u drugim mestima
i, posto sam rekao, nisam mu platio nista; dao 2 bela pE
glasniku. Odade smo se prebacili u Bopard, pokazao svo
jll propusnku trirskoj carini, propustili me, jedino sam
morae da se napismeno obavd em da ne nosim nikakvu
robu i potom me covek propustio bez problema.
Odade smo stigli u Lanstajn i, posto sam pokazao
propusnicu, carinik me propustio, ali me zamolio da se
42

zaloZim za njega kod najmilostivijeg gospodara Majnca i

dao mi meSinu vina, jer je dobro znao .i moju ienu i bilo
mu je drago da me viru. Odatle smo posli u Engers, ko
ji je na rrirskoj zemlji; pokazao sam propusnicu i posao
dalje; i ovde sam, takode, rekao da eu ih pomenuti svom
gospodaru od Bamberga. Odatle smo nastavili za Ander
nah, pokazao propusnicu, pustili me; tamo potrosio 7
taUra i jos 4; potom na dan svetog Jakova, rano uj utrU,
putovali od Andernaha u Linc ; odatle se uputili u cari
narnicu u Bonu, i opet me propustili; odade stigli u Keln,
i na camac potrosio 9 belih pf. i jos 1; 4 pf. za voce. U
Kelnu potrosio 7 belih pf. za istovar, za eamdZiju 14 tali
ra, a N ikolasu, mom rodaku, poklonio moj crni krzneni
k aput porubljen somotom, a njegovoj zenio dao florin;
u Kelnu, takode, Fuger mi dao vino; Johan Gtoserpeker,
takode mi dao vino, a i moj rodak N iko1as dao m i vino.
U manastiru Bosonogih dali su nam uiinu, a jedan od
monaha podario mi maramicu; pored toga, gospodin Jo
han Groserpeker dao mi 12 merica najbo1jeg vina, plado
2 bela pf. i 8 talira za decaka; osim toga, u Kelnu potro
sio 2 florina i 14 belih pf. na pakovanje, 3 pf. za voce ; i
jos dao 1 pf. na odlasku i 1 beli pf. glasniku.
Odatle smo, na Svetog Pantaleona, putovali od Kel na
do sela po imenu Busdorf. Tamo smo prenocili i P OtfO
Wi 3 bela pf.; rano uj utru, u nedelju, posli za Rodingen,
gde smo doruckovali i porroWi 2 bela pf. i 3 pE. preko
toga, a potOm, opet, 3 pf. Onda smo stigli u Fraj-Alden
hoven, gde smo osta1i p reko noti, i potrosili 3 bela pE.;
odatle smo, u ponedeljak rano ujutru, krenuli prema
Frelenbergu i proW pored gradib Gangelta, doruCkovali
u selu Stisterzel, potrosili 2 bela pf., 2 [alira, po tom 1 be
li pf. i jos 2 bela pf. O dade smo putovali u Zitard , lep
43

II

gradie, a onda u Stoken, koji p ripada Lijeiu; gde smo

pronasli lepu krcmu i zanoeili, potrosivsi 4 bela pE 1, po
sto smo preSli Mezu, krenuH smo u morak, rano ujutru,
i stigli do Merten Lebena; ramo smo doruckovali i po
rroSili 2 stivera i dali jedan beli pE za pile. Odatle smo
purovali preko vresiSta i stigli u 5toser, gde smo potrosili
2 stivera, a zarim i p renoeili; u sredu, rano ujutru , odatle
smo putovali do Zapadnog Merbeka, gde sam platio 3
srivera za hleb i vino; i potom smo nasravili sve do Bran
toka gde smo doruckovali i porroSili 1 sriver; odatle smo
posh do Ojlenberga gdc smo ostali preko nod i porrosili
3 stivcra; odarle smo u cetvrtak, rano ujutru, otpurovali
za Kojus gde smo doruckovali i potroSili 2 stivera; po
tom smo stigli u Antverpen.
Tu sam poslao u krcmu Jobsta Plankfelta i, isre vece
ri, Fugerov poslanik, po imenu Bernard Steher, pozvao
me je i posluZio nam obrok po paprenoj ceni - moja ze
na veccrala je u krcmi. Platio sam koCijah koji nas je sve
rroje dovezao 3 florina u zlatu i 2 srivera za stvari.
U su botu, posle praznika Sverog Petra u Iancima, moj
domatin poveo me je u razgledanje guvernerove kuee u
Antverpenu, koja samo Sto je izgradena i p rererano veli
ka, veoma lepo uredena, s neobicno lepim, velikim pro
storijama; kula, prcdivno ukrasena; veorna veliki vrt;
ukrarko, tako ormenu kueu nikad nisam video u nemac
kim zemljama. Veoma duga ulica, nedavno izgradena u
njegovu cast i uz njegovu pomoc, s obe strane vodi do
kuee. Glasniku sam dao 3 srivera i 2 pE za hleb i 2 pf. za
mastilo; a u nedelj u, na Svetog Osvalda, pozvali su me u
njihovu veenicu, zaj edno s mojom zenom i sluskinjom,
gde je sve bilo u srebru i gde su imali i druge skupoce
ne ukrase i veoma bogar rucak ; i sve njihove zene bile su
44

prisutne, takode; a dok sam pruazio stolu, sa obe strane,

svi su ustali kao da docekuju nekog vrlnog plemica. Me
a u njima je bilo Ijudi od visokog poloiaja, koji su mi, svi
odreda, ukazivali najvete postovanje i duboko mi se kla
njali, govoreei da ee uCiniti sve sto je u njihovoj moti da
mi budu na usluzi i ugode mi. I dok sam scdeo s tim po
castima, pojavio se glasnik iz G radskog veta Antverpe
na, s dvojicom slugu, i p redao mi ceriri mdine vina od
antverpenskih magistrata, koji su m u nalozili da krle da
rime zele da iskazl1 postovanje prema meni i da me uvere
u svoje dobre namere; na sta sam uzvratio najpon izn i
je zahvaljuj uCi i nudeCi svoje skromne usluge. Potom se
pojavio ucitelj Peter, gradski drvoddja, i poklonio mi
dye mdine vina, od srca se stavljajuCi na uslugu; i pOSto
smo silno vreme proveli u veselju, sve do kasno u noe, uz
fenje re i veliko postovanje, otpratili su nas do kuee. Mo
lili su me da veruj em u njihove dobre namere i obecali
da ce mi, u svemu Sto budem radio, pomod na svaki na
(in ; i tako sam im zahvalio i potom utonuo u san.
Takode, obisao sam i kuc:u majstora Kvenrina, takode
i sva rri velika streliSta. Kod 5rajbera sam izvrsno vece
rao. Potom, kod porrugalskog poslanika, Ciji sam pOrtrer
izradio drvenim ugljenom; takode sam izradio portret
mog domaCina; Jobst Plankfelr dao mi je komad belog
korala; platio 2 srivera za p urer i 2 stivera stolaru u Sli
karskoj radionici.
Moj domaCin, takode, poveo me je do Slikarskc radi
on ice u oruZarnici Amverpena, gde su izradivali slavo
luk kroz koji kralj Karlo treba da ude u grad. Dug je 400
lukova, a svaki luk sirok je 40 stopa: bice postavljeni na
obe strane ulica, predivne izrade i dva sprata visine, i na nji
rna ce se igrati komadi; a trosak za ovo iznosi 4.000 florina
za stolare i slikare, a Citav rad je velicanstveno izvedcn.
45

Sultan Sulejman

Ponovo sam vecerao s portugalskim poslanikom, a

jednom i sa Aleksanderom Imhofo m. Zebald Fiser u
Antverpenu je kupio od mene sesnaest "Malih pasija"
po 4 aorina, trideser dye velike knjige za 8 flo rina, ta
kode sest bakropisnih "Pasija" za 3 florina, dvadeset sest
razlicitih tabaka vrednosri jednog flo rina za ukupno 3
florina i opet cetrdeset pet razliCitih cetvrtinskih tabaka
od 1 florina za ukupno 5 i cetvrt flor ina, i osam slobod
nih listova po 1 florin; sve isplaceno.
DomaCinu sam prodao sliku "Madonc", na malom
platnu, po eeni od 2 rajnska florina. Jos jednom sam naCi
nio pOrtrer Feliksa, sviraca na lauti. Jedan stiver za kruske
i hleb; 2 stivera za brieu, osim toga, dao sam 14 stivera
za tri male daske i jos 4 stivera da sc premaiu belim j pri
preme. Jednom sam vecerao s Aleksanderom, zlatarom, a
jednom s Feliksom HW1gersbergom ; jednom je majstor
Joakim jeo sa mnom, i njegov kolega isto jednom.
Za slikare sam izradio ertde, napola obojene. Uzeo
sam 1 flo rin za troskove. Peteru Volfgangu poklonio sam
cetiri nove male slike. Kolega majstora Joakima ponovo
je vecerao sa mnom. Majstoru Joakimu, za to sto me je
upurio u svoj zanat i boje, dao sam otiske u vrednosti 1
flo rina, a njegovom segrtu dao sam otiske u vrednosti 3
krune. Aleksanderu, zlataru, poslao sam cetiri nove sli
ke. Izradio portrete Denovljana ugljenom: Tomazina
Florijana Romana, rodo m iz Luke, i dvoj iee njegove bra
ce, Vincenea i Derarda, sva troj iea od Bombelijevih.
t esto vecerao s Tomazinom: IIIIIlIIIIIL Rizniear mi,
takode, dao "Glavu deteta" na lanu i grb iz Kalikata i je
dan tdeani stapk. Tomazin Imhof dao mi je pleteni seSir.
Jos jednom vecerao s Portugalcem; isto tako, jednom
od Tomazinove brace dao bakropise u vrednosti 3 flori
na. Gospodin Erazmo poklon io mi mali spanski ogrtac

47

i [ri portreta muskaraca. Tomazinov brat dao mi par tu

kaviea za bakropise u vrednosti 3 florina. Jos jednom
portretisao Tomazinovog brata Vincenca; majsto ru Av
gusru Lombardu dao dye "Posmrtne maske". Pored [0
ga, izradio portrer Italijana iskrivijenog nosa po imenu
Opitije. Moja zena i sluZavka veCerale kod gospodina
Tomazina; S[O ee reCi, cetiri jela.

U nedelj u posle Velike Gospojine, video sam veiil.'U li

tiju Bogorodicine crkve u Antverpenu, k..1.d se cirav grad
okupio na jednom mesru, uz sve zanare i zanimanja, i svi
su bili obllceni u ono najbolje, vee u skladu sa sopstvenim

polozajem; svaki esnaf i zanimanje ima svoju oznaku po

kojoj se raspoznaje. Izmedu svakog esnafa nose se ogrom
ni skupoceni svecnjaci i duge starofrancuskc srebrne tru
be; ima sva sua frulaSa i dobosara, po nemackoj modi;
iz sve snage duvaju i udaraju. Video sam linju kako se
krece ulicom, potom kako se siri kako bi zauzela sto vi
Se prostora na raskesnieama, ali ipak su jedni keaj dru
gih: zlatari, slikari, kamenoresei, pletilje, vajari, stolari,
drvodelje, mornari, ribari, mesari, kozari, suknari, peka
ri, krojaci, obueari i sve vrsre zanatlija i pregalaea koji se
izdriavaju od rada. Isto tako, m su dueandZije i trgov
ei svih vrsta, s pomoenicima. Posle njih do laze strelei sa
svojim puSkama, nozevima i samostrelima; potom ko
njanici i peSadinei; posle njih. ogromna grupa gradskih
straiara; potom predivna grupa veoma otmenih ljudi,
elegantno i odlicno obucenih. lspred njih, pak, idu svi
verski redovi i predstavniei nckih zaduzbina, veoma po
bozno nastupajuCi, ponaosob u okviru svojih grupa.
U toj Iitiji je, takode, velika grupa udovica kojc se izddava
ju sopstvenim radom i koje se pridriavaju naroNtih pravi
la, od glave do pete obucene II bele lanene odore. izradene
posebno za ovu priliku. veoma tuznog izgleda. Meau nji
rna zapazio sam izvesne veoma istaknute figure, kanonike
Bogorodicine crkve sa svim svojim svdtenstvom, ucenici
ma i riznicarima. Dvadeset osoba nosi ikonu Device Ma
rije i Gospoda Isusa, bogato ukraSenu u slavu Gospoda
Boga. Lidja obuhvata mnoge sjajne stvari, velicanstveno
podignute uvis, na primer, mnoge zaprege pretvorene Sll
u imitacije brodova i druge naprave. Potom slede redom:
proroei, prizori iz Novog zaveta, pOput Blagovesti, rri kea
lja na ogromnim kamilama i drugim neobicn im zverima,
veoma vesto udclenim, a rakode i kako je Bogorodica po
begla u Egipat - veoma pogodno za molitvu - kao i mnoge

48

49

Bogorodicina crkva u Antverpenu tako je prostrana

da viSe misa mogu da se sluze odjednom, a da ne sme
raju jedna drugoj. Oltari su bogato ukrasen i; unajmlje
ni su najbolji muzicari koje je moguee dobiti; erkva ima
mnogo posveta i radova u kamenu, a naroCito je lepa
kula. Takode, posetio sam raskosnu Opatiju svetog Mi
hajla, gde se nalaze najlepse galerije kamenorezackog za
nata koje sam ikada video, kao i velclepan presto u sre
dini h~ra. Medutim, u Antverpenu ne stede na ovakvim
stvarima jer novea ima u izobilju.
Izradio sam portret gospodina N ikolasa. astronoma
koji fivi kod kralja Engleske, i koji mi je bio od velike
pomoCi i na usluzi u mnogim stvarima. On je N emae,
rodom iz Minhena. Takode, izradio sam ponre r Toma
zinove keerke, po imenu Z uta. Hans Pfafrot dao mi je
Filipov flo rin da izradim njegov portret ugljenom. Jos
jcdnom sam vecerao s Tomazinom. Zer mog domaeina,
jednom prilikom, uveseljavao mene i moju zenu. Radi
troskova, zamenio sam 2 sveda florin a za 24 stivera; i
dao sam 1 stiver za posetu coveku koji mi je dopustio da
pogledam olrarsku ikonu.

druge stvari koje zbog oskudnog prostora moram da izo

stavim. Na kraju sledi veliki zmaj, kojeg sveta Margareta
i njene device vode na uzdama; ona je neverovatno lepa.
Iza nje, sledi otmeni oklopnik, sveti Borde sa svojim 5ti
tonosom. U litiji se heeu i mnogi lepo i raskosno odeveni
decaci i devojCice, u n05nji mnogih zemalja, p redstavljaju
Ci razliCi te svetitelje. Ova litija, od pocerka do kraja, kako
prolazi pored nase kuee, promice vise od dva sata; toliko
je toga sto ne mogu da zapisem i osta.vljam po strani.
Posetio sam kucu Fugerovih u Antverpenu, novosa
gradenu, s earobnom kulom, sirokom i visokom, prekra
sn im vrrom , i, takode, primetio sam fine idrepce. Toma
zini je mojoj zeni dao cetrnaest lakata deb clog sukna za
ogrtac i tri i po lak:ta satena za opsivanje. Zlataru sam iz
radio nacrt za damsku narukvicu.
Portugalski poslanik poklonio m i je vino, i portugal
sko i francusko. Senjor Rodrigo iz Portugalije dao m i je
burence prepuno raznoraznih slattisa, izmedu ostalog
kutij u kandiranih bombona, dye velike zdele jecmenog
seeera, marcip an, mnoge dmge vrste slatkisa i neSto se
eerne trske, bas onako kako rasru; njegovom siugi, za uz
vrat, dao sam 1 florin kao baksis. Ponovo sam, zbog tro
skova, promenio svetli fl orin za 12 stivera.
Stubovi u Manastiru svetog M ihajla, u Anrverpenu, iz
radeni su iscela od predivnog cmog lidijskog kamena. Go
spodin Egidije, izaslanik kralja Karla, za Anrverpen je, od
mene, uzeo "SvetogJeronima u eeliji", "Melanholij u" i tei
nove "Marjje", "Antonija" i "Veroniku" za izvrsnog skulp
rora, rnajsro ra Konrada, kojegjos nisam video; on je u slu
fbi gospe Margaret, careve keerke. Takode sam majsroru
Figidiju dao "Eustahija" i "Nemezis". Mom domaeinu du
gujem 7 florina, 20 stivera, 1 talif to jest, u nedelju pre
50

Svetog Vartolomeja, za gostinsku sobu, spavacu sobu i po

siugu, treba da mu platim 11 florina za mesec dana.
Dvadesetog avgusta dosao sam do novog dogovora s
domacinom - u ponedeljak, pre Svetog Varrolomeja, treba
s njim da rueam i plarim mu 2 stivera za jeio, i posebno za
pice, ali moja zena i sluskinja mogu da kuvaju i jedu ovde.
Porrugalskom poslaniku dao sam kip dereta: osim
toga, dao sam u mu jednog "Adam a i Evu", "Jeron ima
u svojoj celiji", "Herkula", "Eustahija", "Me1anholiju" i
"Nemezis"; p0tom, od polutabaka, tri nove "Device",
"Veroniku", "Amonija", "Rozdesrvo" i "Raspeee", tako
de i najbolje na cetvninskom tabaku, os am radova, a on
da i ai knjige 0 "Zivoru Device", "Apokalipsu" i "Veliko
Srradanje", takode "Malo Stradanje" i "Srradanje" u ba
kru, sve ukupno u vrednosti 5 florin a. IstO sam dao se
njor Rodrigu, d rugom Portugalcu. Rodrigo je mojoj ze
nj dao malog papagaja.
1 1"').

$\.

'
(

~if

'"

~
j.

.,.~~. t).orf(":';.~~

[ '"7.0 '7", /.

~~}~H-

7M i'~~n!I~~ '~..7.,.;-,wf' '"Tr'J-1P-1'

.x~ / -;r b-.. fo--t f)..:; ?~y t....s.;)7 .:.., ~~r -

9 ~Ii ~-,l-I-, 'd-.~B-J:~-.J
rv,..g l}~rJ __~ . u.-jl-G-r,:.;.... j'_ps--I"")...;..~?--, ~IW- o..r
..... ~ ~/II-

Sijamski bLizanci iz Ertlingena

51

Poseta Briselu
U nedelju, posle Sverog Varrolomcja, s gospodinom To
mazmom purovao sam od Antverpena do Mehelena,
gde smo prenocili; tu sam majsrora Konrada i slikara po
zvao na veceru, a ovaj majsror Konrad je izvrstan rezbar
u sluzbi gospe Margaret. Od Mehelena p urovali smo
kroz gradiC Vuvord i u Brisel stigli II ponedeljak II pod
ne; glasniku sam dao 3 stivera; vecerao sam s gospodom
u Briselu; takode jednom s gospodinom Banisisom, po
klonio mu "Stradanje" u balau. Markgrafu Hansenu od
Brisela predao sam preporuke koje mi je sastavio moj
milostivi gospodar iz Bamberga i, za uspomenu, poklo
nio mu "Stradanje", gravuru u bakru.
Takode, jos jednom vecerao s milostivom gospodom
iz Nirnberga. U Gradskoj vecnici u Briselu, u ziatnoj
odaji, video sam cetiri slike koje je izradio veliki majsror
Roze ; a ispred Kraljeve palate u Brise1u fontane, lavirint,
zooloski vrr. Nista lepse i prijatnije, gotovo popm raj
skog mesta, nikada n isam video.
O manji covek koji je sastavio moju molbu Jakobu
Banisisu zove se Erazmo. U Briselu p osroji sjajna Grad
ska veenica, velika i p rekrivena izvrsnom rezbarij om
u kamenu, s otmenom otvorenom kulom. Izradio sam
portret majsrora Konrada iz Brisela pod sveearna; on je
moj domaCin. U isto vreme, skicirao sam, ugljenom, sma
dokto ra Lampartera, kao i domaCieu.
I video sam stvari koje su kralju doneli iz nove zemlje
- lata: sunee odcisrog zlata, Citav hvat u sirinu, i mesec, isto
tako, od srebra, iste veliCine, takoc1e dye odaje prepune
oklopa i ljudi sa svim moguCim oruzjem, amovima, ropu
zima, neobicnim stitovima, cudesnom odecom, postelja
rna i svim vrstama neobicnih stvari, coveku na upotrebu,
52

mnogo lepsih za razgledanje nego za upotrebu. Te stvari

tako sa dragocene da su procenjene na 100.000 guldena
i nikada nisam video ndto Sto mi je tako dirnulo sree
kao sto su ove stvari, jer medu njima sam video cudesne
umetnicke predmete i divio se prefinjenom geniju Ijudi
u stranim zemlj ama; uistin u, ne znam kako da iskazem
ono sto sam ramo otkrio.
U Briselu sam video i druge predivne stvari, a narocito
veliku riblju kost, ogromnu do te mere da izgleda kao da
je napravljena od cetvrtastog kamena; bila je hvat duga,
vcoma debd a, TeSka oko sto merica2 , i stoji iza riblje glave.
Takode, bio sam u kud milostivog gospodina Nasa
ua, koja je takO velieanstveno izgradena i prelepo ukrase
na. Ponovo sam vecerao s muostivom gospodom. Gospa
Margaret poslala je po mene u Brisel i obeeala da ee go
voriti u ime kralja Karla i, uopste, prema meni ponela se
izuzetno Ijubazno: poslao sam joj "Stradanjc", rezano u
balau, i jos jedno njenorn riznicaru po imenu Jan Mar
niks i, razume se, izradio sam njen pornet ugljenom.
Plado sam 2 stivera za bivolji p rsten, i takodc 2 stivera
a izradu ikone svetog Luke. Kad sam bio II kud gospo
dina Fon Nasaua, u kapeli sam video otmenu sliku koju
je izradio majstor Igo i, takoae, video sam dye predivnc
dvorane i p ravo blago u razliCitirn delovima kuee, kao i
veliku postelju u koj u moze da legne pedeset ljudi. Vi
deo sam i veliki karnen koj i se, za vreme oluje, srucio u
polje u blizmi kuee gospodina Fon Nasaua. Ova kllca le
Vi na uzviSenjll i odatle se prnia najdivniji pogled kome
covek ne moze ada se ne divi. I mislim da u svim ncmac
kim zemljama nema niceg slicnog.
2

S[ara, imperijalna mera za [eZinu, iznosi oko 100 funti,

- Prevo

53

to

jest oko 50 kilograma.

Majstor Bernhard, slikar, pozvao me je na veceru i

p riprerulo tako skupoceno jelo da mislim da ni 10 10
rina ne bi bilo dovoljno da se plati. Tri prijatelja pozvala
su se sarna, kako bi mi napravili p rijatno drustvo, naime,
rizniear gospe Margaret, Ciji sam portret izradio, kraljev
namesnik De Mctenje i gradski riznicar Van Buslejden ;
njemu sam poklonio "Stradanje", bakropis, a on mi je, za
uzvrat, poklonio spansku vrecu vrednu 3 florina. "Stra
danje" sam, takode, poklonio Erazmu Roterdamskom ;
isto kao i onom drugom Erazmu, Banisisovom sekreta
ru. C ovek koji mi je u Antverpenu poldonio "Glavu de
teta" zove se Lorenc Sterk. Napravio sam ugljeni portret
majstora Bernharda, slikara gospe Margaret. Jos jednom
sam portretisao Erazma Roterdamskog. Lorencu Srerku
dao sam "Svetog Jeronima" i "Melanholiju" i napravio
sam porrret kwne moje domaCice. Sestoro Ijudi cije sam
pow'ete izrad io u Briselu nisu mi dali n ista. Platio sam 3
stivera za bivolji p rsten i 1 stiver za dva Ojlenspigela.
I tako, u ncdelju, posie Svetog Zila, s gospodinom To
mazinom putovao sam do Mehelena i oprostio se od go
spodina H ansa Ebnera, i nije mi zaracunao niSta za tro
skove koje sam napravio dok sam sedam dana boravio
kod njega; platio sam 1 stiver za H ansa Gojdera; dao sam
1 stiver kao napojnicu domaCinovom slugi; a u Mehele
nu vecerao sam s gospodom Nojvekerke ; i u ponede1jak,
rano ujutru, krenuo sam iz Mehelena u Antverpen.
U A ntverpenu
(3. septembar - 4. oktobar 1520)

Doruckovao sam s portugalskim poslanikom, koji mi je

dao tti porcelanske solje, a Rodrigo mi je dao neku tkani
nu iz Kalikute. Potrosio 1 florin i platio glasnika 2 stivera.
54

Erazmo Roterdamski

Suzani kupio ogrtac za 2 florina i 10 stivera. Moja zena

platila 4 rajnska florina za cabar za pranje rublja, meh,
posudu, par papuca, varjacu, carape, kavez za papagaja,
dva krcaga i baksiS; ostatak potroSila na jdo, pice i razne
potrepstine, ukupno 21 stiver.
Dakle, u poneddjak, posle Svetog Zila, ponovo se
vracam kodJobsta Plankfeltera, veceram s njirn, onoliko
puta koliko je ovde crtiea: IIIIIIIIIIII IIII II. Nikolasu,
Tomazinovom coveku, dao sam 1 stiver, platio 5 scivera
za mali ram, i jos 1 stiver povrh svega. Moj domaCin dao
mi je indijanski kokosov orah i jedan scari turski bic; po
tom sam vecerao jos IIIIIIIIIIIII puta s Tomazinom. Po
zvala su me dva gospodina iz Regendorfa; jednom sam
vecerao s njirna i napravio veliki end njihovih grbova
u drvem, za graviranje. Potrosio sam 1 stiver; moja
na zamenila je florin za 24 stivera; dao 2 stivera kao na
pojnicu. Jos jednom vecerao u Fokerovoj kuCi, u drusrvu
mladog Jakoba Relingera, kasnije jos jednom vecerao s
njim. Moja zena promenila jedan fl orin za 24 stivera,
zbog troskova. Vilhelmu Hojenhu tll, sluzi mog m ilo
stivog gospodara, vojvode Fridriha, dvorskog grofa, dao
gravuru "Jeronima" i dva nova polutabaka, "Mariju" i
"Amonija". Gospodinu Jakobu Banisisu dao izvrsnu sli
ku "Veronike" iz profua, "Eustahija", "Melanholiju" i "Je
ronima" u sedecern stavu, isto tako i "Sverog Amonija",
dye nove "Marije" i nove "Seljake". A njegovom sekre
tam Erazmu, onom kOji mi je sastavio molbu, dao sam
"Jeronirna", "Melanholiju", "Amonija", dye nove "Marj
je" i "Seljake", a takode sam mu dao i dye male "Marije",
sve ukupno u vrednosri 7 fl orina, a rnajstoru Marku, zla
taru, dao sam "Stradanje" u bakru, za sta mi je on p latio
3 florina, pored toga dobio 3 florina i 20 stivera za oti
ske. Staklorescu Honigenu dao sam cetiri male gravure.

ze

56

Vecerao s gospodinom Banisisom III puta. Platio sam 4

stlvera za ugljen i crnu krcdu; p lano 1 florin i 8 stivera za
drvo, potrosio jos 3 stivera. Vecerao s rnilostivom gospo
dom iz Nirnberga, IIIIIIIIII puta. Majstor D itrih, koji
slika na staklu, poslao mi crvenu boju, dobijenu iz novll
cigala u Antverpenu. Izradio portret Jakoba fon Libeka
u kredi; a on mojoj zeni poklonio jedan Filipov florin.
Ponovo promenio Filipov florin , zbog troskova.
Gospi Margaret predstavio gravuru "Jeronima" u ba
kru. Za 12 stivera prodao sam drvo rez "Stradanje", osim
toga i "Adama i Evu" za 4 stivera. Feliks, kapetan i svirac
na lauti, kupio celu zbirku "Stradanja", i u bakrorezu i u
drvorezu, kao i gravuru "Stradanje", dva polutabaka i dva
cetvrt tabaka, sve za 8 florina; tako da sam mu poklonio
jos jednu zbirku gravura. Izradio portret gospodina Bani
sisa ugljenom. Rodrigo mi poklonio jos jednog papagaja,
njegovom potrcku dao 2 stivera kao nap ojnicu. Johanu
fon de Vinkelu, trubacu, poklonio mali drvorez "Strada
nje", "Sverog Jeronima u celiji" i "Melanholiju". Platio 6
stivera za par rukavica. Platio 3 stivera za bambusov stap,
a Georg Slaudersbat dao mi jos jedan za 6 stivera.
Jos jednom vecerao s Volfom Halaerom, koji je u sluzbi
kod Fugerovih, posto je pozvao milosrivu gospodu iz Nir
nberga. Za svoje radove primio jos 2 Filipova florina i 6 sti
vera. Ponovo vecerao sa zenom; potre!cu Hansa Denesa dao
1 stiver kao napojnicu. Prikupio 100 stivera od radova.
Izradio portret ugljenom majsrora Jakoba, slikara gro
fa Rogendorfa, a za grofa, lieno, naertao nj egovo oruzje
u drvetu, za sta mi je platio sedam lakata somota.

Jos jednom veeerao s Ponugalcem; izradio portret

majstora Zana Prosta iz Brila, a on mi dao 1 florin; crtao
ugljenom; 23 stivera za krzneni kaput od zeejeg krzna.
57

Hansu Svarcu poslao 2 zlama flo rina za moju sliku u

pismu poslatom, preko Fugerovih, iz Antverpena u
Augsburg. Dao 31 stiver za crvenu vunenu kosulju.
Jos jednom vecerao s Rogendorfom. Dao 2 stivera za
boju dobijenu iz cigli; platio jos 9 stivera za volovski
rog. Izradio portret Spanca ugljenom. Ponovo vecerao
sa zenom. D ao 2 stivera za tuce malih lula; dao 3 St1
vera za dva mala ldenova luka, onakva kakva je Feliks
dao mojoj zeni, a majstor Jakob, slikar iz Libeka, dao
mojoj zen i jos jedan; jos jednom vecerao s Rogendor
fom. PIatio 1 stiver za otisak "Ulazak u Antverpen", na
kojem se vidi kako je kraIj prihvaeen u velieanstvcnom
zanosu; kapije su predivno ukraSene i svi igraju, viSe
nego ushieeni, a tu su i p relepe devojke u tableaux vi
vants, kakve tdko da sam ikada video. Promenio 1 flo
rin za troskove.
Video sam kosti velikog diina iz Antverpena, noga
mu je, iznad kolena, pet i po stopa dugacka i neizmer
no tdka; a takva su mu i ramena - jedno jedino sire je
od leda najjaceg coveka - kao i d rugi udovi. Covek je
bio osamnaest stopa visok, vladao Antverpcnom i iz
vodio najveea cudesa, kao sto je zapisano u nekoj sta
roj knjizi koja pripada gradskim sudijama.
Uticaji Rafaela iz Urbina rasprSili su se na sve srra
ne posIe nj egove smrti, ali jedan od njegovih ucenika,
po imenu Tomazo iz Bolonje, dobar slikar, pozeleo je
da me upozna pa je dosao i poklonio mi zlatan prsten,
anrikvitet s lepo izrezanim kamenom vrednim 5 flori
na, ali ja sam vee dobio dvosrruko veeu ponudu za isri
taj prsten; za uzvrat, poklonio sam mu najbolje gravu
re, vredne 6 flo rina. Kupio komad platna za 3 srivera,
glasniku dao 1 stiver, a 3 porrosio na drustvo.
S8

Sest nagih likova

Carcvoj sestri, gospi Margaret, poklonio Citavu zbir

ku svojih radova i izradio dva crteZa s njenim likom na
pergamentu, s najvecom painjom i preeiznoseu; sve sam
to zaraclUlao 30 florina, pri tom sam morae da naertam
plan kuee za njenog lekara, doktora, prema kome on
namerava da izgradi kucu, a raj end; nisam bio voljan
da dam za manje od 10 florina. Sluzi sam dao 1 stiver,
a 1 dao za ciglenu boju; gospodinu Nikolasu C igleru
dao sam "Umrlog Hrista", vrednog 3 florina. Porrugal
skom poslaniku dao sam sliku "Hristova glava", vredn u
1 florin. Deset stivera dao sam za bivoIji rog; jedan zIat
ni Iorin dao sam za losovo kopito. Izradio sam porrrer
majstora Adrijana, ugljenom. Dao 2 stivera za "Osudu"
i "Dijalog", 3 stivera glasniku; majstoru Adrijanu dao
radove II vrednosri 2 lorina, kupio komad crvene kre
de za 1 stiver. Izradio gospodina Volfa fon Rogendorfa,
srebrnom iglom. D ao 3 stivera; izradio ponret plemi&e
gospode u Tomazinovoj kub . Niklasu dao "Jeronima u
eeliji" i dye nove "Marij e". U ponedeljak, posie Arande
lovdana, 1520, Tomazu iz Bolonjc dao eelu zbirku ori
saka da, za moj racun, orpremi u Rim jednom drugom
slikaru, koji ce mi za llzvrat posiati Rafaelov rad. Jos jed
nom vecerao sa zenom; dao 3 stivera za mali pejzaz. Sli
kar iz Bolonje izradio moj ponret koji nosi sa sobom u
Rim. Kupio losovu nogu za 20 stivera, pored toga pla
tio 2 zlatna florina i 4 stivera za drvo gospodina Hansa
Ebnera; vecerao, promenio hunu za troskove; vecerao.
Odvajam 11 florina za troskove u Ahenu; od Ebnera
p rimio 2 florina i 4 stivera; platio 9 stivera za drvo; Mej
dingu dao 20 srivera za slanje mog prdjaga.
Izradio ponret gospoae iz BriZa, koja mi je dala 1 Fi
lipov florin. Dao 3 stivera kao napojnieu; platio 2 stive
ra za fiSek jda i kamenu boju; platio 13 stivera hznaru,

60

1 stiver za kozu; kupio dye dagnje za 2 stivera. U kub

Zana Gabrijela izradio portret nekog italijanskog gospo
3
dina koji mi je dao 2 zlama florina. Kupio portmanteau
za 2 florina i 4 stivera.

Covek sa svrdlom
3

Vrsta velike ro rbe za putovanje. - Prevo

61

Poseta Ahenu
U utorak, posle Arandelovdana, putovao sam od Antvcr
pena do Ah ena i sa sobom sam poneo 1 gulden i 1 nobI;
i, posto smo prosli kroz Mastriht, stigli smo do Gulpe
na, a odatle se, u nedelju, prebacili do Eksa4 ; tu sam, ra
cunajuci i prevoz, potrosio 3 florina. U Ahenu sam video
skladne stu bove, s kapitelima od zelenog i crvenog porS
ra i granita koj i je Karlo Veliki donee iz Rima i postavio
ovde. A oni su izradeni up ravo p rema Vitruvij evim zapi
sima. U Ahenu sam kupio bivolji rog za 1 zlatni florin.
Izradio sam porrrete gospodina H ansa Ebnera i Georga
Slaudersbaha, ovog prvog po drugi put. Dao sam 2 stive
ra za fino tociIo, takode 5 stivera za kupacilo i vino; pro
menio 1 florin za troskove. Gradskom posluZirelju koj i
me je uveo u vecnicu dao sam 2 bela pf. ; pocrosio 4 belih
pf. U drustvu, pio i kupao se; izgubio 7 stivera na karta
rna s gospodinom Hansom Ebnerom u Ogledalu. lzradio
portret mladog Kristofera Grolanda, u ugljenu, rakode i
mog domacina, Perera fon Endena. Potrosio sam 3 stive
ra u drus[V'u, glasniku dao 1 stiver. U beleinici skicirao
ponrere Paula Topira i Martina Pfmcinga.

4 flo tina; platio 1 stiver za pranje vda. Izradio portIet

ugljenom Kopfringrinove sestre u Ahenu i jos jedan sre
brnom iglom. Porrosio 3 bela pf. na kupanje ; platio 8
belih pf. za bivolj i rog; 2 bela pf. za steznik; platio 1 Fi
lipov florin za IjubiCasti Sal; 6 pf. za har riju, promenio 1
florin za rroskove; platio 2 bela pf. za pranje.
Dvadeset treceg oktobra, kralj Karlo krunisan je u
Ah enu; tu sam video sve vrste milostive gospode, koje
oni Sto zive u nasim krajevima nikad nisu videli - kao
Sto je i receno. Matsu su sam dao umetnicka dela u vred
nosti od 2 florina, a kapelanu gospe Margaret, Stefanu,
poklonio tri otiska. Platio 1 florin, 10 belih pf. za bro
janicu od kedrovine; 1 stiver dao malom Hansu u stal i,
a 1 stiver detem iz kuce; izgubio 2 stivera na kanama,
potrosio 2 stivera, berberinu platio 2 stivera. Ponovo
sam promenio 1 florin; na odlasku, ostavio 7 belih pf.

Video sam oklop cara Hajnriha5, kosulju i steznik

Bogorodice i druge svete relikvije. Skicirao sam Bogoro
diCinu crkvu s okolinom. Izradio sam Sturmov p orerer.
Izradio portret ugljenom zeta Perera fon Endena. Dao
10 belih pf. za veliki bivolji rog ; dao 2 bela pf. za n apoj
nicu i promenio 1 florin za rroskove. Izgubio 3 bela pf.
na kartama i 2 stivera; dao 2 bela pf. glasniku. Tomazi
novoj kcerki dao sam oslikano "Trojs[V'o", a one vredi
4

10 jest, do Ah<:na, ali ga ovde autor navodi na francuskom , Eks la Sapel. - Prevo

Hajnriha I od Saksonije, zvallog Pticar (876-936), preminulog i sahranjenog

u Ahenu, premda je bio kralj GLrmana, mnogi izvori Il avode kao cara. - Prevo

62

D irerova naprava za reprodukovanje

63

D ruga poseta Kelnu

Od Mena sam putovao do Jiliha, a odatle do ...; platio 4
stivera za dva okulara. Spiskao 2 srivera na kraljevu gravira
nu srebrnu medalju. Dao 8 beW1 pE za dva volovska roga.
U petak, pre Sverog Simona i Jude, orisao iz Mena i Otpu
tovao u Diren, gde sam poseoo crkvu u kojoj se cuva glava
svere Ane. Odatle smo posli u nedelju, na praznik Svetog
Simona i Jude, i srigli u Keln. Zasrao sam u Briselu, jeo, pio
s milostivom gospodom iz Nirnberga, ali tu mi niSta nisu
aracunali; i u Ahenu sam, ism tako, cri nedelje jeo s njima
i onda su me poslali u Keln, ne naplativsi mi nista.
Kupio sam LuteroV11 raspravu za 5 belih pE, a osim
toga dao 1 beli pE za "Prokletstvo Luterovo", poboznog
coveka, a onda 1 beli pf. za Ocenas i 2 bela pE za sreznik,
1 beli pf. za funru sveea; promenio 1 florin zbog trosko
va. Bio sam prisiljen da gospodinu Leonardu Grelandu
ustllpim svoj veliki bivolji rog, a Hansu Ebneru svoj veIi
h rozarijum u kedrovini. Platio 6 belih pE za par cipela;
dao 2 bela pf. za malu lobanju; 1 beli pE za pivo i Web;
1 bell pf. za perteleG Potrosio 4 bela pf. na dva glasnika;
2 bela pf. dao Nikolasovoj kcerki za cipku, takode dao
1 beli pf. za glasnika. Gospodinu Cigleru Linardu dao
otiske vredne 2 florina ; platio berberinu 2 bela pf. Platio
3 bela pE, a potom 2 bela pf. za razgledanje slike koju je
majstor Stefan izradio u Kelnu; glasniku dao 1 beli pf. i
potrosio 2 bela pf. u kremi, s drustvom. Izradio portrer
Godalkove sestre; platio 1 beli pf. za omanje plamo.
U Kelnu, u ncdelju uvece, posle praznika Svih sve
tll, godine 1520, video sam plemsrvo kako plde na pri
jemu u plesnoj dvorani cara Karla; bio je predivno pri
premljen. Za Stajbera sam izraruo njegov grb u drveru.
6

Vrsta kike, pletenice. - Prevo

Mladom grofu iz Kelna dao sam "Melanholiju", a vojvo

di Fridrilm novu "Mariju". Izradio sam portret Nikolasa
H ajlera ugljenom ; platio 2 bela pf. vrataru. Za dva mala
platna dobio sam 3 bela pf., takodelO belih pf. za kravlj i
rog. U Kelnu sam otisao do Cr.l'Ve svete Ursule i njenog
groba i tame video Svetu Devicu i druge velike relikvije.
Fernbergerov portret izradio sam ugljenom; promenio
1 florin zbog troskova. Nikolasovoj zeni dao sam 8 belih
pf. posto me je pozvala u goste. Kupio sam dva oriska za
1 stiver. Gospodin Hans Ebner i gospodin Nikolas Gre
land, za osam dana u Briselu, tri nedelje u Ahenu i ce
rrnaest dana u Kelnu, nisu mi zaracunali nista. lzradio
sam portret Casne sestre i dao joj 7 belih pf. Poklonio
sam joj tri gravure u bakru na pola tabaka.
Moja Carska povelja stigla je do moje m ilostive go
spode, u N irnberg, u ponedeljak, posle Svetog Martina,
godine 1520, posle silnih muka i peripetija. Nikolasovoj
kcerki, po dolasku, dao sam 7 belih pf., 1 florin njegovoj
zeni i, opet, 1 ort njegovoj kcerki, na odlasku, i potom
sam kren uo iz Kelna. Pre toga, Stajber me je jos jednom
pozvao u goste, pa je i moj rodak Nikolas ucinio isto, pa
stari Volfgang, i jos jednom sam vecerao kao njegov gost.
Nikolasovom .coveku, na rastanku, dao sam "Eustahija",
a njegovoj kcerkici jos jedan ort, jer su se tako pomucili
oko mene. Dao sam 1 florin za malu lobanju od s10no
vace i 1 pf. za kutiju, takode 7 belih pf. za par cipela, a
Nikolasovom coveku, na odiasku, dao sam i "Nemezis".

Drugo putovanje od Kelna do Antverpena

Iz Kelna sam krenuo camcem, rano ujucru, u sredu po
sIe Sverog Martina, i odmakao do... Platio 6 belih pf.
za par cipela. Glasniku sam dao 4 bela pf. Rajnom sam
65

plovio do C onsa, od Consa do Nojsa, a odacle do Staj

na, gde S1110 se zaddali jedan dan i gde sam porrosio 6
belih pE Odatle smo se prebacili do DiseJdorfa, malog
grada, gde sam potrosio 2 bela pf.; odade smo poW za
Kajzervert; odacle do Duisburga, jos jednog gradica,
prosavsi pored dva zamka, Angerorta i Rurorta, potom
smo produZili do gradiea O rseja; odatle smo se up utili
u Rajnberg, jos jedan gradic, gde sam prenotio, potro
sivsi 6 belih pf. ; odade sam putovao do sledecih grado
va: Burg Vezda, Reesa, a odacle do Emeriha. Potom smo
stigli u Tomas, a odade u N ijmvegen ; tu smo se zaddali
preko noti, potrosio 4 bela pf.; od Nijmvegena putovao
sam u T il, a odade u Nercogenbus. U Emermu sam za
stao i potrosio 3 bela pf. na izvrstan rueak. T u sam iz
radio portret zlatarevog segrta, Petera Federmahera iz
Antverpena, i nj egove zene. Razlog zbog kojeg smo sc
zaustavili bio je veliki olujni vetar koji nas je zahvatio.
Potfosio sam 5 belih pE, razmenio 1 florin zbog trosko
va; isto tako, izradio sam domacinov pOftret, a u Nijm
vegen nismo mogli sve do nedelje; camdZiji sam dao 20
belih pf. N ijmvegen je predivan grad i ima lepu crkvu i
dobro utvrde n zamak; odade smo putovali do Tila, gde
smo se oprostili od Raj ne i Mezom nastavili do Here
vardena, gde se nalaze dye kule; tu smo prenotili i to
korn tog dana potrosio sam 7 stivera. O dade smo, rano
ujutru, u utorak, poW prema Bomelu na Mezi; tad nas
je zahvatio veliki vetar i od nekil1 seljaka smo unajmili
konje i, bez sedla, jahali sve do Hercogenbusa i za pu
tovanje camcem i konjem platio sam 1 flo rin. Herco
genbus je predivan grad; u nj emu se nalazi neverovatno
lepa crkva i jako utvrdenje; tu sam potfosio 10 stivera,
prernda se Arnold pobrinuo za rueak. Oko mene oku
pili su se zlatari i ukazali mi veliku pocast. Odatle smo,
66

na Veliku Gospojinu, krenuli ranG uju rru i dosti do ve

likog i lepog sela Ostervika. Doru&.ovali smo kod Til
borha i potrosili 4 bela pf.; odade smo posli u Barle,
prenoCili i potfosili 3 stivera, a moji saputnici upali su
u raspravu s krcmarem, [ako da smo nocn krenuli prema
Hogstratenu ; til smo se zaustavili na dva sata i, proSavsi
pored Svetog Leonarda Kirhena, krenuli prema Harstu.
Tamo smo doru ckovali i potroSili 4 stivera.

MojaAgnes
"

Drugi boravak u Antverpenu

(22. novem bar - 3. decem bar 1520)

Odatle smo otputovali u Antverpen i kocijasu dali 15

stivera. To je bilo u cetvrtak, posle VeHke Gospojine; i
Johanu, covcku Jobsta Svagera, dao sam gravuru "Stra
danje" i izradio portret Nikolasa Sopalija, a u cetvrrak,
posle Velike Gospoj ine, godine 1520, ponovo sam se
vrario u kUCll Jobsta Plan kfelta; s njima sam jeo IIII
p uta. Moj a zena dva puta je promenila po 1 florin za
troskove, kao i 1 krunu ; a za sedam nedelj a, koliko sam
bio na pum , moja zena i sluZavka potroSile su 7 kruna
i nakupovale jos stvari za 4 florina. Potrosio sam 4 sti
vera u krcm i. Vecerao sam Tomazinom IIUII puta. Na
praznik Svetog Martina, mojoj zeni, u BogorodiCinoj
crkvi u Anrverpenll, oteli kesu a unutra je bilo 2 fl ori
na, pored sam e kese koja je vredela 1 fl orin, kao i nekih
klj uceva koj i su bili unutra . Uvece, uoCi praznika Sve
te Kararine, mom domaCinu, Jo bsm Plankfelt u, platio
10 zlatnih kruna za moj racun. Vecerao dva p uta s Por
tugalcima: Rod rigo m i dao sest indijskih oraha, tako
da sam njegovom potra'll dao 2 stivera kao napojni
cu. Platio 19 stivera za pergament, promen io 2 krune
za troskove.

Kod Zirikzea na Zelandu kit se, usled velike oseke i

oluje, nasukao na obalu ; dugje vise od storinu hvata; ni
ko na Zelandu nikada nije video kita, ni trednu duzine
ovog, a riba ne moze ni da mrdne s kopna. Ljudi bi bili
srecni da joj vide leda jer se plase velikog smrada posro je
tako velika da je nije moguce, ni za pola godine, iseCi na
komade i iscediti ulje iz nje.
Stefan Kapelo dao mi je brojanicu od kedrovine, odu
Zivsi mi se sro sam izradio, a i dalje jzradujem, njegove
portrete. Platio sam 4 stivcra za tamnosmedu boju i par
sckaea; dao sam 4 stivera za hartiju, uz pomoc pera i ma
stila, izradio Feliksov pOHrer dok kleci, i to u njegovoj
beldnici, a Feliks mi je dao sto ostriga. Gospodinu La
zarusu, izuzetnom coveku, dao sam gravuru "Jeronima"
i rri velike knj ige. Rodrigo mi poslao neSro vina i ostrige.
Platio 7 belih pf. za emu kredu. Vecerao s Tomazinom,
Derardom, Tomazinovom kcerkom, njenim muzem, sli
karem Henikom, Jobsrom i njegovom zenom, i Felik
som, Sto me kostalo 2 florina. Tomazin mi darovao cetiri
lakata sivog damaska za gunj. Promenio sam Filipov flo
rin zbog troskova.
Poseta Z elandu
(3- 14. decembar 1520)

Prodao dye stike "Adam i Eva", jednu "Morsku ne

man", jednog "Jeron ima", jednog "Viteza", jednu "N e
mezis", jednog "Svetog Eustahija", jedan ceo tabak, po
red jos sedam naest gravura, osam cetvrt tabaka, bo i
deset drvoreza, sedam od slabijih drvoreza, dye knjige
i deset malih d rvenih "Stradanj a", sve ukupno za 8 Ro
rina. Takode, p romenio tri velike knj ige za uncu kame
Iota. Promenio jedan Filipov florin za troskove, a moja
zen a is to tako promenila florin.

Uvece, na Sveru Varvaru, putovao sam od Antverpena do

Bergena na Zomi plario 2 stivera za konja i tame potro
sio 1 florin i 6 srivera. U Bergenu kupio sam zeni najbolje
holandsko sukno, po ceni od 1 florina i 7 stivera, potro
sio jos 6 stivera za tri para cipela, 1 stiver za okular i 6 sri
vera za dugmad od slonovace; dao 2 stivera za napojnicu.
Nacrtao portete ugljenom: Jana de H asa, njegove zene i
dye kcerke ; a u svojoj beldnici, srebrnom iglom, portrete

68

69

sluiavke i starije zene. Video kucu Van Bergena, veoma

veliko i divno zdanje. Bergen je prijacno mesto preko le
ta, a godiSnje se odriavaju dva velika vaSara.
Uvece, na Veliku Gospojinu, s prijateljima sam kre
nuo za Zeland, a Sebastijan Imhof pozajmio mi je 5 flo
rina; i prve noci zaspali smo kraj kotviSta; bilo je veoma
hladno, a nismo imali ill hrane, ni pica. U subotu smo
stigli do Gusa, i tamo sam nacrtao devojku u tamosnjoj
nosnji. Odade smo otputovali za Arnemejden, pa sam za
lToskove platio 15 stivera. Kretali smo se po utonulom
terenu, gde smo videli da krovovi kuea strce iznad vode,
pa smo proW pored ostrva Volfartsdajk i gradiea po ime
nu Kortgene, na d rugom ostrvu u blizini. Zeland ima se
dam ostrva, a Arnemejden, gde sam prenoCio, najvece je.
O dacle sam putovao do M idelburha. U tamosnjoj opati
ji, Jan de Mobez izradio je veliku ikonu, ne tako dobrog
crtda, koUko kolorira. Odacle sam otisao u Vere, gde su
ukotvljeni brodovi svih zemalja. Prijatan gradie.
Ali, u Arnemejdenu, gde sam se iskrcao, dogodila mi
se strasna nesreca. Dok smo se p riblii avali kopnu i iz
vlacili uiad, bas kad smo se p rim icaIi obali, veliki brod
takvom silinom se zabio u nas da sam u roj guivi p ropu
stio sve ispred sebe i ostao na brodu uz Georga Koclera,
dye starije zene, mornara i jednog decaka. U trenutku
kad je, dakle, taj drugi brod udario u nas, a ja se zajedno
s gorepomenutima nasao na njemu i bez mogucnosti da
se sklonim, puklo je jako uie i, isrovremeno, uskovidao
se jak vetar koji je nas brod gurao natrag. I onda smo do
zivali u pomoe, ali niko n ije ideo da se izlozi riziku i ve
tar je nosio nas brod na pucinu. Potom se kapetan naSeg
brodiea uhvatio za kosu i povikao iz sveg glasa jer svi nje
govi ljudi su se iskrcali i brod je ostao bez posadc. Bilo je
strasno i opasno jer vetar je bio jak, a na brodu nije bilo
70

vise od sesroro Ijudi, tako da sam se obratio kapetanu da

bude srcaniji, i da se uzda u Boga, i da razmisIi sta treba
uciniti. Rekao je da bismo, ako bi uspeo da razvije malo
jcdro, mogIi da pokusamo da se ponovo dokopamo kop
na. I tako smo svi pomagali jedni drugima i tdkom m u
kom napola razvili jedro i ponovo krenuli put kopna. I
kad su oni koji su se na kopnu vec oprostili od nas videli
kako smo sami sebi pomogli, p riskoCili su nam u pomoe
pa smo se dokopali kopna.
M idelburh je lcp grad; ima veoma lepu gradsku vee
nicu s lepom kuIom. U svim stvarima p repoznaju se
mnoga umeca. U opatiji se nalaze veoma raskosne i ve
oma lepe stale, kao i izvrsna zbirka kamenja i predivna
parohijska crkva. Grad je dU5U dao za skiciranje. Zeland
je predivan i cudesan za posmatranj e, upravo zbog vode
koja je iznad kopna.
lzradio sam ponret mog domaCina u Arnemejdenu.
Majsror Igo, Aleksander Imhof i HirSfogelov sluga Fri
drih dali su mi, ponaosob, po jedan indijanski orah koji
su dobili na kartama, a domaCin mi je dao lukovicu.
U ponedeljak, rano ujutru, vratili smo se na brod i
otpIovili za Vere i Zirikze; ieleo sam da osmotrim veliku
ribu, ali plima ju je ponovo odnela. Platio sam 2 flori
na za put i rroskove, kao i 2 flo rina za cilim, 4 stivera za
krem od smokava i 3 stivera za kociju; izgubio 6 stivera
na kartama. Kad smo se vratili u Bergen, dao 10 stivera
za ceSalj od slonovace.
Izradio sam Snabanov portret, isro kao i portret zeta
mog domaCina, Klauca. Dao 2 florina manje 5 stivera za
komad kalaja; takode, 2 florina za los komad kalaja. Izra
dio portrer malog Bernara od Brisela, Georga Koclera i
Francuza iz Kamrika, u Bergenu mi svako od njih dao po
71

1 flo rin. Zet Jana de Hasa dao mi 1 hornski florin za svoj

I:
I
I

portret, a Kerpen iz Kelna takoae mi dao florin, a, osim

ovoga, kupio dva carsava za 4 florina manje 10 stivera. Iz
radio ponret Nikolasa, draguljara. Otkad sam se vratio iz
Zelanda, u Bergenu sam vecerao IIIIHIlI puta, jednom
platio 4 stivera. Kocijasu platio 3 stivera, potom potrosio
8 stivera i, u petak, posle Svete Lucije 1520. godine, vratio
se narragu Amverpen, kodJobsta Plankfelta i s njim vece
rao IIII p uca. Platio, a moja tena lIII pura, platio ito.

U Antverp enu
(decembar 1520 - april 1 521)
Za tri knjige koje sam mu dao, gospodin Lazarus iz Ra
vensburga, za uzvrat mi je dao veLilm riblju kost, pet pu
zevih Ijusrura, cetiri srebrna o~dena, pet bakarnih, dye
osusenc ribice i beli koral, eetiri trSCana peura i jos jedan
beL koral. Promcnio 1 florin, zbog rl'Oskova, isto tako i
1 krunu. Vecerao sam sijaset puca: III II III I. Pon ugalski
poslanik dao mi tamnoljubicastu torbu i kuriju s izvr
snim slaoosima; njegovom potrcku dao 3 stivera kao na
pojnicu. Dao 1 hornski florin za dva mala platna, ali m i
vrati1i 6 stivera kusura. Kupio majmunce za 4 guldena,
dao 14 stivera za pet riba. Jobstu platio 10 stivera za tei
vecere; 2 srivera dao za dva pejzaza; 2 stivera glasniku.
Lazarusu iz Ravensburga dao ponrer na dasci vredan 6
stivera i, osil11 toga, dao mu osam tabaka velikih bakroti
saka, osam polurabaka i gravuru " Stradanj a", kao i dru
ge gravure i drvoreze, sve ukupno u vrednosti veeoj od 4
florina. Promenio Filipov florin zbog troskova, takode i
zlatni florin. Platio 6 stivera za plamo i izradio porrret
portugalskog sluge na njemu, i poklonio mu ga za No
vu godinu, kao i 2 stivera napojnice. Promen io 1 florin
72

zbog troskova i Bernardu Steheru dao zbirku otisaka.

a 31 stiver kupio d rvo. Izradio porrrete Derarda Bom
belija i keerke prokuratora Sebastijana. Promenio 1 flo
rin zbog troskova. Potrosio 3 stivera, oslin onih 3 za ru
cak. Gospodinu Volfu iz Rogendorfa dao "Stradanje" u
bakru i jedno u drvetu. Bombeli mi dao sareno tursko
sukno, a gospod in Volf iz Rogendorfa dao mi sedam
lakata somota iz Brabanta, a ja njegovom coveku 1 Fi
lipov florin napojnice. Potrosio 3 stivera na rueak; dao
4 stivera za napojnice. Izradio novi p oslanikov poruet
uglj enom. Dao 6 stivera za plamo. vecerao s Portugal
cern IIIIIII puta, s riznicarem 1, s Tomazinom IIIIIIIIII
puta. Dao 4 stivera za napojnice. S Lazarusom iz Raven
sburga 1, s Volfom iz Rogendorfa 1, Bernardom Stehe
rom 1, Hanoltom Mejtingom 1, Kasparo m Levemerom
1. Dao 3 stivera coveku ciji sam porrret izradio; decaku
dao 2 stivera. Dao 4 fl orina za Ian. Uzeo 4 florina za oti
ske; promenio 1 krunu zbog troskova. Krznaru platio 4
srivera i ponovo 2 stivera. Izgubio 4 stivera na kanama;
porrosio 6 stivera. Promenio 1 nobl za troskove; dao
18 stivera za suvo groide i tri para nozeva. Plario 2 flo
rrna za rucak kod Jobsra. Izgubio 4 srivera na kartama,
5 stivera dao krznaru. M aj sroru Jakobu dao dva gravira
na "Sveta Jeronima". Izgubio 2 stivera na kanama; pro
menio 1 krunu za troskove; izgubio 1 stiver na karrama.
Trima Tomazinovlin sluzavkama dao tri para nozeva,
koji kostaju 5 stivera. Uzeo 29 srivera za otiske. Rodrigo
mi dao mosus, rakode i cervrr fume perSuna i kutiju pu
nu slatkog od dWlja i veliku kutiju seeera, pa sam nj ego
vom potrcku dao 5 stivera napojnice.
Izgubio 2 srivera na karrama. Izradio portret Jobsto
ve zene, ugljenom. Zaradio 4 florina i 5 stivera za tri mala
platna. Promenio 2 locina zbog troskova. Izgubio 2 stivera
73

na kartama. Zena mi dala 1 florin za dete i 4 stivera za

decji krevetac. Promenio 1 krunu za rroskove; potrosio 4
stivera, izgubio 2 stivera na kanama, 4 stivera dao glasni
ku. Promenio 1 florin zbog troskova. Majstoru Ditrihu,
slikar u, dao "Apokalipsu" i sest "Cvorova". Platio 40 sti
vera za Ian. Izgubio 8 stivera na kartanla. Porrugalskom
poslaniku, malenom senjor Francisku, dao malo plamo
s deterom, vredno 10 florina. Dokroru Lofenu, u An
rverpenu, dao ceriri knjige j graviranog ,,]eronima", isto i
]obstu Plankfeltu. ZavrSio grbove Stajbcra i ostalih. Izra
dio portret Tomazinovog sina i kccrke, srebrnom iglom ;
takode vojvodu naslikao na malom plamu u ulju. Dobio
3 stivera za gravure. Rodrigo, sekrerar kod portugalskog
poslanika, dao mi dye ckanine iz Kalikata, od kojih jed
nu svilenu, i dao mi ukrasenu kapu i zeleni krcag s miro
balanom 7, kao i grancicu kedrovog drveta, sve ukupno u
vrcdnosti 10 florina. Decaku dao 5 stivera napoj nice.
Fugerovim Ijudima, za maskenbal, izradio nacrt za
maske, dali mi 1 angel. Promenio 1 florin zbog troskova.
Dao 8 stivera za dva mala prasnjava roga. Izg1.lbio 3 srlve
ra na kartama. promenio 1 angel zbog troskova. Nacrtao
dva tabaka izvrsnih maski za Tomazina. Naslikao odlicnu
"Veroniku", portrer u ulju; vredi 12 florina. Dao je Fran
cisku, portugalskom poslaniku. Porom naslikao svetu
Veroniku u ulju; bolja je od prerhodne, dao je poslaniku
Brandenu iz Pon ugala. Funcisko dao sluZavki 1 Filipov
florin kao napojnicu, a porom, zbog "Veronike", jos 1 flo
rin, a poslanik Branden dao joj 1 florin. Platio Pereru 8
stivera za dye torbe, promenio 1 angel zbog troskova.
U nedelju, na dan karnevala, ranD ujutru, zlarar me
pozvao na fUeak, sa zenom. Bilo je veoma otmenog sveta,
7

VfS[a biljke koja d aje plod. - Prell.

74

prip remili su obilan obrok i ukazali mi najvece posrova

nje. Uvece me stari sudski izvrSitelj pozvao i p riredio m1
izvrsnu veceru, ukazavsi mi veliku Cast. Bilo je mnogo
neobicno maskiranih gostiju.
Izradio portrer ugljenom Florena N eporija, orgulja
sa gospe Margaret. U ponedeljak uvece, gospodin Lo
pez pozvao me na veliki prijem na Veliki morak, koji
je trajao do dva sata i bio zaisra veLcansrven. G ospodin
Lorenc Sterk poklonio mi spansko krzno. I, na gorepo
menuru proslavu, doW su veoma lepo maskirani gosti.
naroeiro Tomazin Bombeli.
Zaradio 2 florin a na karrama. Promenio 1 angel zbog
rroskova ; platio 14 stivera za korpu suvog grozda. Izradio
portrer ugljenom Bernarda fon Kastela, od kojeg sam do
bio novac. Tomazinov brat Berardo dao mi ceriri lakta
najboljeg cmog satena 1z Brabanta. [[i velike kutije kan
diranog voca, pa sam sluZavki dao 3 stivera za napojnicu.
Platio 13 stivera za drvo i 2 stivera za pinjole. Veoma pa
zljivo nacrtao p rokurarorovu kcerku srebmom iglom.
Promenio 1 angel za rroskove. U crnoj kredi izradio
portret vrsnog kamcnoresca. majstoraJohana, koji liei na
Krisrofera Kelera; ucio je u Italiji, a poreklom je iz Meca.
Promenio 1 hornski florin zbog rroskova. Dao 3 flori
na Janu Turku za italijanska umetnicka dela; dao mll 12
dukara vredna umem icka dela za jednu uncu izvrsnog
ulrramarina. Prodao mali drvorez "Srradanja" za florin.
Prodao nekoliko otisaka i dye knjige Sauflinovih otisaka
za 3 florina. Dao 3 Borina za dva slanika od slonovace
iz Kalikara. Uzeo 2 florina za oriske; p romenio 1 florin
za troskove. Rudiger fon G elem dao mi puzevu skolj
ku, zajedno sa zlamim i srebrnim novciCima i jednim
oreom. Za uzvrat mu dao tri velike knj ige i graviranog
75

"Viceza"; uzeo 11 stivera za otiske. Dao 2 Filipova flori

na za "Svetog Petra i PavIa", koje nameravam da poldo
nim ieni gospodina Kelera. Rodrigo mi dao dye kucije
slackog od dunja i svih moguCih slatkisa, a ja dao 5 stive
ra napojnice. Platio 16 stivera za kutije.
Lazarus iz Ravensburga dao mi glavu secera, ja njego
yom potrCku dao 1 stiver. Platio 6 stivera za drvo. Jedom
jeo s Francuzom; dva puta s Fricom iz kuce Hidfogelo
vih, jednom s majstotom Pcterom, sekretarom, kad je i
Erazmo Rorerdamski, rakode. jeo s nama. Platio 1 stiver
da me pusce u kulu u Antverpenu, za koju se kaie da je
visa od one u Strazburu. Odade sam video citav grad, sa
svih strana, sto je bilo veoma prijatno. Platio 1 stiver za
kupanje, promenio 1 angel zbog troskova. Poslanik Bran
den iz Portugalije dao mi dv~ velike, prelepe glave secera,
punu zdelu slackisa, dva zelena krcaga slackog i cetiri lakta
cmog satena, tako da sam slugi dao 10 stivera napojnice.
G1asniku p1atio 3 stivera. Dva puta, srebrnom iglom,
Derardu nacrtao prelepu devojku. Ponovo promenio an
gle za troskove; llzeo 4 Borina za otiske; platio 10 stivcra
za Rodrigovu kutiju. Vecerao s riznicarem, gospodinom
Lorencom Sterkom, koji m i je poklonio pistaljku od slo
novace i veoma 1ep komad porcelana, a ja mu dao Citavu
zbirku otisaka. Takode, gospodi nu Adrijanu, gradskom
oratoru Antverpena, dao istu takvu zbirku. Promenio
Filipov florin zbog troskova. "Svetog N ikolu", koji se
di, poklonio najvecem i najbogatijem esnafu trgovaca u
Antverpenu, za koji su me darovali s 3 Filipova florina.
Peteru Egidiju dao stad ram "Svetog Jeronima", pored
4 guldena za ram za rizniearev portret. Platio 11 stivera
za drvo. Ponovo promenio Filipov florin zbog troskova.
Dao 4 stivera za svrdlo. Dao 3 stivera za tri trske. Jako
bu i Andreasu Hesleru predao svoj prdjag da ga ponesu
6

u Nirnberg, za sta treba da im pladm 2 florina na svakih

100 merica, nirnbedke tdine, a oni treba da ga predaju
gospodinu Hansu Imhofu, scarijem, za sta sam platio jos
2 florina. Pored toga, sve sam spakovao u kovceg. To je
sve bilo godine 1521 , u subotu, pre Judite.
Takode, u subotu, pre Judice, Rodrigo mi je dao sest
velikih indijskih kokosovih oraha, lep p rimerak korala i
dva velika portugalska florina , od kojih jedan vredi 10
dukaca, a ja san1 potrcku dao 15 stivera napojnicc. Ku
pio magnet za 16 stivera. Promenio 1 angel zbog trosko
va. Platio 6 stivera za pakovanje. Majstoru Igu u Brisel
poslao gravirano "Stradanje" i jos neke druge o tiske za
njegov mali porfi rni kamen. Za Tomazina izradio nacre
laviran tincom, prema kojem on namerava da oslika sop
stvenu kucu. Naslikao "Jeronima" u ulju i poklonio ga
Rodrigu iz Portugalije, koji je Suzani dao dukat napoj
nice. Morao da promenim Filipov florin zbog troskova,
a 10 stivera dao ocu ispovedniku. Dao 4 stivera za male
kornjace. Vecerao s gospodinom Gilberrom, koj i mi je
dao takmicarsku mew iz Kalikura, izraaen u od ribljc ko
ze, kao i dye rukavice kakve tamo koriste za borbu. Pece
ru dao 2 stivera. Dao 10 stivera za riblja peraja i 3 srive
ra za napojnicu. Izradio, u tvrdoj kredi, odlican portret
Kornelija, sekretara An tverpena.
Dao 3 florin a i 16 stivera za pet svilenih steznika koje
nameravam da ponesem, pored toga 20 stivera za Cipku.
Ovih sest cipki poslao sam kao poklone zenama Kaspera
N icela, Franca Imhofa, Strauba, dvojice Spengler a, Lofe
holca, uz par odlicnih rukavica svakoj. Pirkhajmeru sam
poslao veliku kapu, veoma lepu mastionicu od bivoljeg
roga, srebrni orden cara, funtu pistaea i td secerne trske.
Kasperu Nicelu poslao sam veliko losovo kopito, desec
velikih jelovih sihrki s pinjolama. Jakobu Mufelu poslao
77

sam lakar Ijubieasrogstofa za poprsjc; detetu Hansa Ln

hofa poslao sam vezenu Ijubieasru kap u i pinjole; Kra
merovoj zeni cetiri lakra rafta, vrednog 4 florina. Lohin
gerovoj zeni, jedan lakar rafra, vrednog 1 florin; dvojiei
Senglera po jednu ro rbu i rri fina roga; gospodinu Hije
ronimu Holcsuheru veoma veliki rog.
Dva puta jco s poslanikom; veeerao s majstorom
Adrijanom, sekrerarom gradskog veta Antverpena, koji
mi je dao rnalu oslikanu dasku, koju je izradio majstor
Joakim: prikazuje "Lota i njegove keeri". Uzeo 12 fl o
rina za otiske, takode prodao ndto radova Hansa Bal
dunga Gruna za 1 flori n. Rudige r fon Gelern dao mi ko
mad sandalovine; njegovom slugi dao 1 stiver. Naslikao
portrer Bernarda iz Brisela u ulju; on mi dao 8 florin a,
a rnojoj zeni krunu, a Suzani florin od 24 srivera. Dao
3 stivera za svajcarski krcag, 2 stivera za brod; takode 3
stivera za kovceg i 4 srivcra za oea ispovednika. Pro me
nio 1 angel zbog uoskova; uzeo 4 florina i 10 stivera za
umemieke radove: plario 3 stivera za mdem ; dao 12 i po
stivera za drvo; promenio 1 florin zbog troskova; dao
1 florin za 1L1 komada franeuskog drveta. Ambroziju
Hohsruteru dao "Zitije Bogorodiee", a on mi dao model
svog broda. Rodrigo dao mojoj zeni mali p rsten vredan
vise od 5 florina. Promenio 1 florin za troskove.
Izradio portret ugljenom sekretara poslanika Bran
dena; izradio portret njegove mavarske zene, srebrnom
iglom, i izradio erno -beU Rodrigov portret eetkom, na
velikom tabaku hartije. Dao 16 florina za komad kame
lora od dvadeset eeriri lakra i jos 1 stiver da ga donesu
kuCi. Platio 2 stivera za rukaviee. Izradio portret Lukasa
iz Danciga. On mi dao 1 florin i komad sandalovine.

78

Vitez, Smrt i Davo

Poseta Briiu i Ganu

(6- 11. april 1521)
U suborn posle Uskrsa, s Hansom Liberom i majstorom
Janom Prevostom, izvrsnim slikarem, rodom iz Briia, po
sao sam iz Antverpena prema Brizu, putem kroz Selt i ve
liko se10 Beveren. Odacle do Vrasene, takode velikog sela;
odacle smo prosii kroz neka scla i dospe1i do lepog, velikog
se1a gde i ive bogati seljaci, i rn doruckovall. Odacle smo
putovali prema opatiji Svetog PavIa, i proW kroz Koden
born, lepo selo; potom kroz veliko selo Kalv, a odacle do
Ertvelda; rn smo prenoeili i krenuli u nedelju ujm ru i iz
Ertvelda dosH u neki gradie. Odade smo posHdo Ekla, pri
Iieno velikog sela; poploeano je i ima trg; ill smo dorue
kovalL Odarle smo posli za Maldegem, pa kroz druga sela
i dospeli u BriZ - lep otmen grad. Platio sam 21 stiver za
prevoz i druge rroskove. Posto sam stigao u Brii, Jan Pre
vost poveo me je u svoju kneu i iste veeeri pripremio obi
Ian obrok i pozvao silne ljude da se upoznaju sa mnom.
Sledeeeg dana, Marks, zlatar, pozvao me je i priredio
sjajan obrok i pozvao jos ljudi da se upoznaju sa mnom;
posle toga, poveli su me da vidim carevu kueu, ogrom
nu i velieanstvenu. Tu sam video kapelu koju je oslikao
Roze, a neke slike su od jos starijih slikara. Coveku koji
mi ih je p okazao dao sam 1 stiver; posle toga kupio sam
dva ed lja od slonovaee za 30 stivera. Potom su me pove
Ii do Svetog Jakova i pokazali mi izvanredne slike Rozea
i Iga, obojice vel ikih majstora. Posle toga, u Bogorodiei
noj crkvi video sam kip Madone koji je izradio Mikelan
delo iz Rima; poto m su me vodili po mnogim crkvama
i pokazivali mi izvrsne slike, kojih ima mnogo, a posto
sam razgledao Jana8 i sve druge stvari najzad smo doW
8

Van Ajka. - Prev.

80

u Slikarsku kapelu, u kojoj zaisra una odlienih stvari. Po

rom su za mene priredili sveeanost i odatle sam s njima
otisao u njihov esnafski dom; tame su se okupili mnogi
ljudi od ugleda, zlatari, slikari i trgovci, pa sam veeerao
zajedno s njima, a oni su mi urueili poldone i upoznavali
se sa mnom i ukazivali mi veliku Cast ; a dva brata, Jakob
i Peter Mosten, gradski odbornici, poklon ili su mi ruce
meSina s vinom, a eitav skup, vise od sezdeset ljudi, ot
p rario me je do kuee uz pravu bakljadu. U njihovom po
krivenom streliSru takode sam video veliku kacu iz koje
su jeli, 19 stopa dugu, 7 visoku i 7 siroku.
U uto rak, ranD ujmru, krenuli smo dalje, ali p re to
ga srcbrnom iglom izradio sam portrer Jana Prevosta, a
njegovoj ieni na rastanku dao 10 stivera. I tako smo pu
tovali do Ursela; tamo smo doruCkovw. Na putu don
de, prosti smo kroz tti sela. Potom smo se uputili prema
Ganu, ponovo kroz cri sela, i potom sam platio 4 stivera
za putovanje i 4 stivera za troskove ; po dolasku u Gan
doeekao me je glavni slikar i sa sobom poveo prvoklasne
slikarske majsto re; ukazali su mi veliku cast, primili me
najuetivije i stavili mi na raspolaganje svoje usluge i do
bru volju, pa smo potom svi zajedno veeerali. U sredu,
ranD uj utru, poveli su me do kule SvetogJovana, odakle
sam razgledao veliki i eudesan grad u kojem su sa mnom
posrupali kao s velikano m. Posle toga Sll me poveli da
vidim Janovu sliku, vise nego sjajno i srudiozno izvede
nu, a naroeito dobri bili su "Eva", "Marija" i "Bog Otac".
PotOm sam video lavove i jednog od njih nacrtao sre
brnom iglom ; takode sam, na mostll na kojem su nekim
ljudima odrubljene glave, video dye slike koje su izrade
ne kao znak da je tu sin odrubio glavu svom ocu. Gan
je p rekrasan i eudesan grad; kroz njega teku eetiri veli
ke vode. Dao sam 3 stivera kao napojnicu crkvenjaku
81

i cuvaru lavova. U Ganu sam video sijaset drugih veli

eanstvenih stvari, a slikari i njihov majstor nisu me za
boravili, nego su sa mnom jdi i uju tru i uveee i sve mi
plaeali i bili veoma ljubazni. Na odlasku iz kreme osta
vio sam 3 stivera. Potom, u cetvrrak, fano ujutru, posao
sam iz Gana i, p rosavsi kroz raznorazna sela, dospeo do
kremc po imenu "Labud", gde smo doruekovali; odade
smo krenuli kroz prekrasno selo i stigli do Antverpena,
p latio sam 8 stivera za p utovanje.

U A ntverpenu
(1 1. april - 17. maj 1521)
Uzeo sam 4 Iorina za wn etnicka dela; promenio 1 flo
rin zbog troskova. Izradio porrret ugljenom Hansa Libe
ra iz U lma ; hteo je da mi plati 1 florin, ali nisam h teo
cia uzmem. Dao 7 stivera za drvo i 1 stiver da se prcveze;
promenio 1 flo rin za troskove. Trece nedelje posle Uskr
sa zahvatila me strasn a groznica uz malaksalost, povraca
nje i glavobolju; i prethodno, dok sam bio u Zelandu, sa
vladala me cudna bolest, 0 kakvoj n ikad nisam CUO n i od
koga, a i daljc me ne napusta. Platio 6 stivera za kovceg.
Monah m i obeb o dye knjige u zamenu za otiske koje
sam mu dao. Dao 10 florina i 8 stivera za komad tkanine
dovoljan za dva ogrraea, za moju tastll i moju zenu. Dok
toru dao 8 stivera, 3 srivera apotekaru, potom promenio
1 florin za troskove i potrosio 3 stivera na drustvo. Plario
dohorn 10 stivera; ponovo platio dokto ru 6 stivera.
Dok sam bio bolestan, Rod rigo mi poslao pregdt
slatkisa; slugi dao 4 stivera za napojnicu. Nacrtao maj
stora Joakima, srebrnom iglom. Ponovo promenio kru
nu zbog troskova; i zatim 1 florin. Za pakovanje treceg
kovcega koji, po kuriru Hansu Sraberu, saljem iz An
rverpena u N irn berg, plado 13 stivera, nosaea plario 1
flo rin ; i dogovorio se s njim da ga iz Anrverpena ponese
u Nirnberg za 1 florin i 1 ort po 100 merica i da prdjag
odnese gospod inu Hansu Imhofu, starijem. Morao da
platim dokro ra, apo rekara i berberina, ukup no 14 stive
ra. Majstorn Jakobu, hirurgu, dao 4 florina vredne oti
ske. Izradio ponret Tomaza Polonija iz Rima, ugljenom.

Portret oca

82

Moja kabanica od kamelota iznosi dvadeset jedan

brabanrski lakar, koji je za tri sirine prsta duzi od nir
nbedkog lalaa. Takode, kupio ceriri erne spanske koze,
83

po 3 stivera za svaku, sto je iznelo 34, to jest 10 flo rina i

2 stivera; platio krznaru 1 florin da ih spakuje, potom tu
je bilo dva Iakta somota za opsivanje, 5 Borina; isto tako,
a svileni uckur i zavojak. 34 stivera; potom krojacu 30
stivera; kamelot za kabanicu iznosi 14 i po Borina, i slu
i 5 stivera napojnice.

25 florina. Pokazao mu, za uzvrat on mi dao 20 florina,

a Suzani 1 kao napojnicu. Isto tako, izradio portret mog
domaCinaJobsta, veoma lep i briZljivo izraden u ulju; sa
da mi plano, a ja izradio portret njegove zene II uiju.

Naslikao vojvodin portret u uljll: izradio veoma lep i

zahvalan portret u ulju riznicara Lorenca Sterka; vredeo

U petak, pre Duhova, godine 1521, u Antverpenu

me zatekle vesti da je Martin Luter podlacki odveden u
zatvor jer je verovao glasniku cara Karla, koji je jamcio
za njega svojom carskom poveljom, ali tim ga je glasnik
doveo pred Ajscnah, na negostoljubivoj teritoriji, kazao
mu je da mu vise nije potrebna njegova zasrira, posle ce
ga je odjahao. Istog Casa pojavilo se deset vitezova koji su
podlacki odvcli svetog coveka, prethodno ostavljenog na
cedilll; coveka kojeg je prosvedio Sveti duh, coveka koji
je sledbenik Hrista i istinske hriseanske vere, j da Ii je fiv
iii su ga llsmrtili, nij e mi poznato. Ako je patio, patio je
hriscanske istine radi i, buduCi da se borio s nehriScan
skim papsrvom, kojc sc svojim teSkim bremenom ljud
skih zakona upinje protiv H ristovog iskupljenja, i ako je
tako, razlog tome je da nas ponovo opljacka i lisi plodo
va naseg znoja i krvi, da se one besramno i skandalozno
raznese, dok siroti i bolesni Ijudi umiru od gladi. A za
mene je vise nego ialosno da Bog, mozda, zeli da nas za
ddi pod ovim lainim slepim ucenjem koje su izmislili i
naturili Ijlldi koje nazivaju "Ocima", preko kojih se Rec
Bozja, na mnogim mestima, laino objasnjava ili se uop
ste ne objasnjava.
0, Boze n a Nebesima, smiluj nam se, 0 , Gospo
de Isuse Hriste, moli se za svoj narod. Izbavi nas dok je
vreme, porvrdi u nama pravu i istinsku veru hriscansku.
Svojim glasom okupi Svoje izgubljene ovce, koje II Sve
tom pismu nazivaju Tvojom Recju Boijom. Pomozi nam
da poznamo Tvoj glas i ne sledimo drugi varljiv zov Ijlld
ske zablude, da ne otpadnemo od Tebe, Gospode Isuse

84

85

C etvne nedelje posIe Uskrsa, odavde pocinjem nov

izveStaj. Ponovo platio doktoru 6 srivera; zaradio 53 sti
vera za umetn icka dela i potrosio ih na izdatke. U ne
ddju, pre Svetog krsta, majstor Joakim, izvrsn i pejzazn i
slikar, pozvao me je na svoje vencanje, ukazavsi mi sve
pocasti; tamo sam video dva p rekrasna piesa, jedan na
rocito pobozan i posvecen. I ponovo sam platio doktoru
6 stivera i p romenio 1 florin za troskove.
U nedelju, posle Voznesenja, majstor Ditrih, kOji u
Antverpenu slika na staklu, pozvao me je i zamollo mno
ge druge da se upoznaju sa mnom; medu njima se naroCi
to isticao Aleksandar, zlatar, bogat, ugledan covek, i ima
II SOlO sjaj nu veceru i iskazali su mi sve potasti. Izradio
sam portret ugljenom majstora Marksa koji zivi u Bra u.
Kupio sam veliki seSir za 36 stivera. Paulu Gajgeru platio
1 florin da moj mali sanduk odnese u Nirnberg i 4 stivera
za pismo. Izradio pOrtre t ugljenom Ambrosija Hohstate
ra i vecerao s njim; najmanje sest puca vecerao s Toma
zinom. Kupio neke drvene posude i tanjire za 3 stivera.
Apotekaru dao 12 stivera. Poklonio dye knjige "Zitije
Bogorodice", jednu stranom hirurgu, jednu Marksovom
slugi; takode, platio doktom 8 srivera, 4 dao za Ciscenje
stare kapc. Izgubio 4 stivera na kartama; dao 2 florina za
novu kapu. Promenio starn kapu zbog toga Sto je bila ne
grapna, dao jos 6 stivera za drugu.

Hriste. Okupi Svoje ovec na Svom pasnjaku, one koji su

i danas pod Rimskom erkvom, a uz njih i Indijanec, mo
skovite, Ruse i Grke, koji su odseeeni, prisilom i pono
som papinim i roboznjom sveroscu.

0 , Boie, izbavi svoje siroro stado, p rikldteno izme

du teSkog progonstva i edikta kojem se niko mudar do

brovoljno ne pokorava, nego se neprestano obavezuje da

greSi protiv sopstvene savesti ako im se ne pokorava. 0,
BOle, nikad tako nisi optererio narod rakvim zakonom,
kao nas sirote pod Rimskom sroJieo m, koji svakog dana
eezn emo da budemo slobodni hriSeani, iskupljeni Tvo
jom krvlju.

o NajveCi, Nebeski Oce, izlij na nasa srca, kroz Svog

Sina Isusa Hrista, ono svedo da znamo kojem glasniku
da se pokoravamo, pa da pri eisroj svesti odloiimo bre
me drugih i sluZimo Tebi, Vecni Nebeski Oee, slobod
nim i radosnim sreem.
1, ako izgubimo ovog eoveka, koji je pisao jasnije od
bilo koga unazad sro i cetrdesct godina, i kome si Ti dao
takav evangelisrieki duh, molimo Te, 0, Nebeski Oce,
da jos jednom Svoj duh izlijeS na nekog d rugog, da se
opet iz svih delova sastavimo u svetu Hriseansku crkvu,
da ponovo livimo na Cist i hriscanski naCin, da se prema
naSim dobrim delima, svi neverniei, Turei, pagani i Kali
kati, preobrate k nama i prigrle hriscansku veru.

Ali, Gospode, Tvoja volja, ili Tvoj sud, ona kojom si

Svog Sina Isusa H rista p rin udio da umre od ruku sVeSte
nika i ustane iz mnvih i porom se uznese na nebo, neka
tako isro bude i s Tvojim sledbenikom, Maninom Lute
rom, eiji Zivot papa, svojim noveem, izdajnieki gura p re
rna Bogu, nj ega ozivi ponovo. I, kao sto si Ti, Gospode,
dosudio da Jerusalim bude unisten, tako isto uni5ti ovu
86

samoproglasenu vlast Rimske sroliee. 0, Gospode, po

daj nam porom lepsi Jerusalim, onaj koji se spusta s Ne
besa, 0 kojem govori Otkrovenj e, Cisro i svero jevandelje,
neumrljano covekovom naukom.
Ko god ota knjige Martina Lutera, jasno i bez po
muke, moze da vidi kakvo je njegovo ueenje jer on pod
uCava Sverom jevandelju. Sroga ono sto pise i treba da se
slavi uz najvece pOCasti, a ne da se spaljuje ; osim, uistinu,
ukoliko njegovi protivn ici, koj i se uvek bore pro tiv isti
ne, takode ne zavrSe u vatri sa svim svojim ueenjima, oni
koji bi da od Ij udi grade bogove, ali i tad samo ako ima
novostampanih luteranskih knjiga.
0 , Boie, ako Luter umre, ko ce nam tako jasno obja
snjavati Svero jevandelje! Ah, Boie, sta li bi nam jos na
pisao u iducih deset ili dvadeset godina! 0 , svi vi pravi
hriseani, pomozire mi da oplacem ovog Bogom nadah
nurog coveka i pomolim se Njemu da nam posalje dru
gog prosvetljenog coveka.
0 , Erazmo Roterdamski, na koju bi ri stranu? Vidis li
da nepravedna ti ranija ovozemaljske vlasti i moc rmine
preovladuje ? Cuj, ti vitdc Hrisrov, jasi uz Gospoda Isu
sa; stiti istinu, zavrcdi krunu mucenika ! T i si i vee vre
meSan, i CLIO sam da govoris kako sebi dajeS jos dye godi
ne koje ces iskoristi ti da dovdis stvari. Pripravi se dobro
za jevandelje i praVll hriseansku veru i postaraj se da te
cuju, kako kapije pakla, Rimska stoliea, kako H ristos ka
le, ni na koji naCin ne ovlada robom ; a, ako, popm uCi
telja Hrisra, treba da iskusiS sramotu u rukama laiova
ovog vremena, i ubrzo porom i urnrd, uroliko ces brie
ustati iz mrtvih i Oliveti i prostaviceS se kroz H rista. Jer,
ako ispijd casu iz koje je O n pio, uz Njega eeS zavladati i
suditi pravedno onima koji posrupaj u nepravedno.
87

0 , Erazmo, ddi se ovoga, jer Bog moze da bude tvoja

slava, cak i ako ga je sastavio David , jer zaisra mozd da
pobediS GoIijata. Jer, Bog je lIZ svetu Hriscansku crkvu,
jer sarno On podupire Rimsku crkvu u skladu sa Sop
stvenom boianskom voljom [nedostaje deo reksraJ. Ne
ka nam On bude pomoc do vecne srece, On koji je Bog
Orac, Sin i Sveti duh, jedan Bog, Amin.
0, vi hriScani, molite se Bogu za pomoe, jer Njegov
sud se bliZi i Njegova pravda ce doCi. Tad eemo gleda
ri nevinu krv koju su papa, svdtenici, biskupi i monasi
prolival i, osudivali i proklinjali.

koja je oslikala malu srranicu sa Spasitelje, za Sea sam joj

dao 1 florin. Cudesno je kako zene mogu da napravc ta
ko dobre s1ike. Izgubio 6 stivera na kartama. Posmatrao
veliku procesiju u Antverpenu, na dan Svetog trojstva.
Majstor Konrad ciao mi predivan par nozeva, a ja njego
yom coveku za uzv rat dao "Zitije Bogorodice". 1zradio
portret ugljenom Johana, zlatara iz Brisela, kao i njegove
zene. Primio 2 florina za otiske, a majstor Johan, zlarar
iz Briscla, platio mi 3 Filipova florina za one Sto sam mu
izradio, nairne, nacrt za pebt i dva porrrera.

Poslednjeg dana Duhova, bio sam u Amverpenu, na

velikom godisnjem konjskom vasaru; ramo sam video
veliki broj prelepih zdrebaca za jahanje, a dva izuzetna
prociata su za 700 florina. Uzeo 1 flo rin i 3 orca za otiske
i novae upotrebio za troskovc; 4 stivera doktoru, 3 sri
vera za dye male knjige. Tri puca vecerao s Tomazinom.
Osmislio m u tri d rSke za nozeve, a on mi dao mali luk
od alabastera. Izradio portret ugljenom jednog engle
skog plemiea, koji mi je dao 1 florin koji sam promenio
za troskove. Majstor Gerhard , slikar minijatura, imao
je keerku od oko osamnaest godina po imenu Suzan a,

D ao "Veroniku" koju sam naslikao u ulju, a "Adama

i Evu" koju je Franc izradio za Johana, zlatara, u zame
nu za hijacint i ahat s ugravi ranom Lukrecijom. Oboji
ca smo svoje procenili na 14 florina. Potom sam mu dao
celu zbirku gravura za prsten i sest kamenova; obojica
smo svoje procenili na t florina. Dao 14 srivera za dva
para rukavica; dao 2 stivera za dye male kutije; prome
nio 2 Filipova florina za troskove. Nacrtao rri "Nosenja
krsta" i dye "Maslinske gore" na pet polutabaka. Izradio
tri portreta, erno-bela, na sivoj hartiji; takode, nacrtao
dye holandske nosnje, cmo -bele, na sivoj hartiji. Za En
gleza sam naslikao njegov grb u boji, za koji mi je dao 1
florin. Osim toga, ovako iii onako, izradio pregrSt crteia
i drugih stvari na korist Ijudima, a za najveei deo svog
truda nisam dobio nista. Andreas iz Krakova platio mi
1 Filipov flo rin za stit i glavu deteta. Prornenio 1 florin
zbog troskova. Dao 2 stivera za dobre cetke. U Antver
penu posmatrao veliku litiju na praznik Tela j krvi H ri
stove, koja je bila sjajna. Dao 4 stivera za napoj nicu i 6
stivera doktoru; promenio 1 florin za troskove; 1 stiver
za kuriju. Dva p uta vecerao s Tomazinom; apotekaru
platio 10 stivera, a njegovoj zeni 14 stivera za klistir, a
15 stive ra njemu za recept. Po novo prornenio 2 Filipova

88

89

Apokalipsa: "I povikase glasom siln im govoreCi: Do

kle ed, Gospodaru Sveri i Istiniti, odlagari da sudis i
osveris krv naSu na onima Sto five na zemlji~
Ponovo sam promen io 1 florin za troskove, a dokto
ru dao 8 stivera; dva puta vecerao s Rodrigom; vecerao s
bogarim kanonikom; p romenio 1 florin zbog rroskova.
Na Duhove, u gosrima mi bio rnajsror Konrad, vajar iz
Mehelena; platio 18 stivera za italijanske otiske: pono
vo 6 srivera doktoru. Za majstora Joakim nacrtao cetiri
"Sveta Hrisrofora" na sivoj h ar riji, prosvecljenoj belom.

Iorina zbog troskova; 6 stivera ponovo dao dohoru, i

jos jednom apotekarevoj ieni 10 stivera za ldistir, kao i
4 stivera apotekaru. Monahu koji je ispovedio moju ze
nu dao 8 stivera. Dao 8 Iorina za ceo komad stofa, i po
novo za cetrnaest lakara finog swfa - 8 Iorina; apoteka
ru 32 stivera za lekove; glasniku dao 3 stivera i krojaeu
4 srivera. Vecerao s Hansom Felerom i tri puca s Tomazi
nom. Dao 10 stivera za pakovanje.
U sredu, p osle praznika Tela i krvi Hristove, godi
ne 1521, koeijasu po imenu Kunc Mee iz Slaudersdorfa
predao veliki kovceg da se p osalje u Nirnberg i za co tre
ba cia mu platim 1 i po florin a za svakih Sto meriea i jos
1 gulden da ga preda gospodinu H ansu Imhofu, stari
jem. U Antverpenu, izradio portret Jakova Relingera;
tri puca veeerao s Tomazinom.

njegov gost. U gostima sam imao majstora Konrada, dva

puca, i njegovu zenu, jedanput, takoae i kapelana Stefa
na i njegovu zenu. Trosak 27 srivera i 2 stivera za prevoz.
Izradio portrer kapelana Stefana, ugljenom, kao i maj
stora Konrada, rezbara, a u subotu se vratio iz Mehele
na u Anrverpen. Moj prtljag otpremljen u subo(U, posle
praznika Tela i krvi Hriscove. Promenio 1 florin zbog
troskova, dao glasniku 3 stivera. Dva puca veeerao s av
gustincima; veccrao s Aleksanderom Imhofom; platio 6
srivera u apoteci; ponovo vecerao s avgustincima.
Nacrrao ugljenom majstoraJakoba, i poldonio mu ma
lo plamo, vredno 6 srivera. ZavrSio portret Bernarda Sre
hera i njegove zene i dao mu celu zbirku otisaka, i ponovo
izradio portret njegove Zene, ciao 6 stivera za izradu malog
plama, i sve im to dao, a on mi za uzvrat dao 10 florina.

Osmog dana posle praznika Tela i krvi Hristove, sa

ienom otisao u Mehelen kod gospe Margaret; poneo 5
florina za troskove; moj a zena promenila 1 florin zbog
troskova. U Mehelenu smestio se kod majstora Hajmi
ha, slikara, u kremi "Zlam a glava". Slikari i vajari ugo
stili me u kremi i svojim okupljanjem uCinili mi veliku
cast; poserio Popemojterove, fabriku oruija, i tame vi
deo earobne stvari. Bio kod gospe Margaret i dopustio
joj da vidi mog Kajzera, i poldonio bih joj, ali joj se to
liko n ije svideo da sam ga poneo sa sobom. A u petak,
gospi Margaret pokazali svoje p relepe stvari, a meau nji
ma sam spazio eetrdeset malih slika u Wjll, kakve nika
da nisam video. I, tu sam video jos Janovih radova, kao i
Jakopovih. Upitao sam milostivu gospoau za Jakopovu
beldnicu, ali mi je relda da ju je obeeala svom slikaru;
pocom sam video mnoge vrednc srvari i odlicnu bibli
oteku. Majstor Hans Popenrojter pozvao me da budem

Majstor Luka, koj i izraduje gravure u bakru, pozvao

me kao svog gosta. On je omaleni covek, roden u Laj
denu, u H olandiji, a Hvco je u Antvcrpenu. Rubo sam
s majscororn Bcrnardom $reherom. Glasniku dao 1 i po
stivera, uzeo 1 florin i 1 ort za otiske. Srebrnom iglom
nacrtao majscora Luku fon Lajdena. lzgubio 1 florin;
platio doktoru 6 stivera i jos jednom 6 stivera. Doma
cinu Avgustinskog manasrira u Antverpenu dao "Zitije
Bogorodice", a 4 srivera njegovom pomocniku, majstoru
Jakob u dao "Stradanje" u bakru i drvetu, kao i pet dru
gih radova, a 4 stivera njegovom slugi; promenio 4 flori
na zbog troskova ; dao 2 Filipova florina za eetrnaest ri
bljih koiica; izradio portrete Arta Brauna i njegove iene
u crnoj kredi Zlataru koj i mi je procenjivao prsten dao
otiske vredne 1 florin ; od tri prstena koje sam uzeo u za
menu za otiske dva manja procenjena na 13 kruna, ali
safir na 25 kruna; to iznosi 54 florina i 8 stivera; izmedu

90

91

ostalog, ono StO je gorepomenuti Francuz tIzeo bilo je

rrideser sesr velikih knjiga, stO iznosi 9 florina. Dao 2
stivera za krivi noz. Covek s tri prstena nadmasio me za
vise od pola. Uopste se nisam razumeo u stvar. Dao 18
stivera za crvenu kapu za moje kumee ; izubio 12 stivera
na kartama; popio 2 srivera, kupio tti nna mala rubina
za 11 zlatnih florina i 12 stivera; p romenio 1 florin za
troskove. Ponovo veeerao s avgustincima; dva p uta vece
rao S Tomazinom. Dao 6 stivera za trinaest eetki od ee
kinja morskog praseta i 3 stivera za sest cetki od cekinja.
Izradio precizan portret vd ikog Anton ija Hajnolra, u
ernoj kredi na kraljevskom tabaku, takode izradio pre
cizne portrete Brauna i njegove zene, oper u crnoj kre
di na kraljevskom tabaku, i izradio jos jedan, srebrnom
iglom; on mi dao 1 angel. Promenio 1 florin zbog tro
skova, platio 1 florin za par cipela; dao 6 stivera za ma
stionicu. D ao 12 stivera za kutiju za pakovanje; 2 1 stiver
za tuce damskih rukavica; 6 stivera za vrecu; 3 stivera za
tri eetlce od eeki nja; promenio 1 florin za troskove ; dao
1 stiver za parce fme e[Yene koze. Anronije Hajholt, <:iji
sam portret izradio, dao mi 3 Filipoya flori na, a Bernard
Steher poklonio mi kornjaCin oklop; izradio portret ne
cake njegove zene; veeerao s njenim muzem i on mi dao
2 Filipova florina; dao 1 stiver napojnice. Antoniju H aj
nholtu dao dye knjige; primio 13 stivera za otiske. Maj
stOru Joakimu dao drvorez Hansa Gruna. Promenio 3
Filipova florina za troskove; dva pma vecerao s Bernar
dom Steherom ; ponovo s Tornazinom. Jobstoyoj zeni
dao eeri ri dryoreza; JobstOvom coyeku, Fridrihu, dao
dye velike knjige; sinu staklara Henika dao dye knji
ge. Rodrigo mi dao jednog od papagaja koje su doneli
iz Malake, a ja njegovom slugi dao 3 stivera napojniee.
Ponoyo dva puta veeerao s Tomazinom; dao 2 stiYera

za mali kavez, 3 stivera Za jedan par carapa i 4 stivera za

osam dasCica. Peteru dao dye gravure na celom tabaku i
jedan tabak s drvorezom. Ponovo veterao dva pma s To
mazinom ; promenio 1 florin za troskove. Majstoru Ar
tu, koj i slika na staklu, dao "Zitije Bogorodice", a maj
storu Zanu, francuskom vajaru, dao zbirku otisaka; on
mojoj zeni dao sest maIm staklenki s ruzinom yodom,
veoma otmene izrade.
Kup io koveeg za prdjag za 7 stivera; promenio 1 fl o
rin zbog troskova; dao 7 stivera za krojenje tOrbe. Kor
nelije, sekretar, dao mi Luterovo "Vavilonsko zatoceni
stvo": za uzvrat, ja mu dao tri velike knjige. Peteru Pucu,
monahu, dao otiske u vrednosti 1 florina; Heniku, sli
karu., dao dye velike knj ige; dao 4 stivera za komad gla
ziranog pamuenog platna; promenio 1 Filipov florin za
troskove. Dao otiske u vrednosti 8 florina za zbirku Lu
kinih grav ura; ponovo promenio 1 Filipov flo rin zbog
troskova. D ao 8 stivera za torbu i 7 stivera za pola m
eeca holandskih karti, i 3 stivera za mali zuti postanski
rog. Platio 24 stivera za meso, 12 stivera za grubo sukno
i ponovo 3 stivera za istO. Dva puta rueao s Tomazinom.
Dao 1 stiver Peteru ; dao 7 stivera za poklon i 3 stivera
za diak. Rodrigo mi poklonio sesr lakata grubog ernog
sukna za kabanicu; vredi krunu po laktu. Promenio 2
florina zbog troskova; krojaeevom pomocniku dao 2 sti
vera napojnice. Napravio racun s Jobstorn i dugujem mu
31 florin, koje san1 mu isplatio. U to su raeunata i odbi
jena dva portreta koje sam naslikao u ulju, za koje mi je
dao pet funti boraksa, holandske tdine.
U svemu stO sam radio, trosio, prodavao i poslovao u
Nizozemlju, u svim mojim poslovima, pretrpeo sam gu
bitak, a gospa Margaret, narocito, nije mi dala nista za
ono StO sam joj dao ili uCin io za nj u. Obracun s JobstOl11

92

93

napravljen je na dan Svetih Petra i Pavla. Rodrigovom

slugi dao sam 7 stivera napojnice. Majstoru Heniku dao
sam gravirano "Stradanje"; on mi dao neke vatrene pasti
Ie. Krojacu sam morao da platim 25 stivera za izradu ka
banice. Unajmio sam koCijasa da me iz Antvcrpena pre
baci u Keln. Treba da mu platim 13 sveclih florina, svaki
od po 24 stivera, a osim toga treba da isplatim troskove
za pomocnika i decka. Jakob Relinger dao mi je 1 dukat
za porrrete ugljenom. Berardo mi je dao dye male serpe s
kaparom i maslinkama, za sta sam dao 4 stivera napojnice.
Rodrigovom slugi dao 1 stiver. Dao svoj porrret cara u za
menu za beli engleski stofkoji mi je dao Tomazinov zet.

Aleksander Imhof pozajmio mi celih 100 zlatnih flo

rina, predvece na dan Bogorodicinog prelaska preko pla
nina, go dine 1521. Za ovo sam mu dao peeatni potpis,
koji ce mi vrariti u Nirnbcrgu kad mu vratim novae uz
svu zahvalnost, dao 6 stivera za par cipela; platio apote
karu 11 stivera, platio 3 stivera za uckur. U Tomazinovoj
kuh inji ostavio Filipov florin kao poklon na odlasku, a
njegovoj kcerki na odlasku dao zlatni florin. Tri puca ve
cerao s njim. Jobstovoj zeni dao florin i 1 florin ostavio
u kuhinji na oprostaju, takode dao 2 stivera za pakova
nje. Tomazin mi dao mali kreag pun najboljeg terijaka9
Promenio 3 florina zbog troskova; slugi dao 10 stivera
na odlasku; Peteru dao 1 stiver; dao 2 stivera napoj ni
ee. Slugi majstoraJakova dao 3 srivera; 4 stivcra za diak;
dao Peteru 1 stiver; glasniku dao 3 stivera.
Na praznik Posete Bogorodiee, upravo kad sam na
pustao Antverpen, halj Danske poslao po mene da od
mah docem da izradirn njegov porrret; izveo ga uglje
nom, izradio i porrret njegovog sluge Antonija, vecerao
s kraljem, koji se veoma milostivo poneo prema meni.
Poverio prcljag Leonardu Tiheru i predao mu moj
beli ogrtac. KoCijas s kojim sam se pogodio nije me pri
mio; posvadao se s njim. Berardo mi dao neko italijan
sko seme. Na praznik Posete Bogorodice, godine 1521 ,
novom kocijasu dao da ponese veliki kornjacin oklop,
riblji stit, dugacku lulu, ri blja peraja i dva mala bureta s
limunom i kaparima.
Sledeceg dana krenuli smo put Briseia, zbog poslova
kralja Danske, i unajmio sam koCijasa, kojem sam dao 2
flo rina. Kralju Danske poklonio sam najuspelije od mo
jih otisaka, vredne 5 larina. Promenio 3 Iorina zbog

Portret majke

94

Vrsra prorivorrova. - Prevo

95

troskova; platio 1 stiver za jelo i kotaricu. Takode, video

kako se narod Antverpena veoma zacudio kad je spazio
kralja Danske, da je bio baS muzevan, naoCit covek i da
je, kroz neprijateljske zemlje, oVamo doSao same s dva
p ratioca. T akodc sam video kako je car pojahao iz Brise
La da mu pode u susret i dostojno ga doeeka liZ sve poea
sri. Potom sam video veoma raskosan prijem koji su car i
gospa Margaret priredili iduceg dana.
Platio 2 stivera za par rukavica. Gospodin Antonije
platio mi 12 hornskih flo rina, od kojih sam 2 dao slika
ru za malo plamo za izradu pow 'eta, a 2 da mi se oriba
boja; preostalih 8 h omskih Borilla otis10 je na rroskove.
U nedelj u, pre praznika Svete Margarete, kralj Dan
ske davao je sjajan p rijem za cara, gospu Margaret i kra
Ijicu Spanije, i pozvao i mene, pa sam i ja tamo vecerao.
Platio 12 stivera za kraljev ram i naslikao kralja u ulju 10
- dao mi 30 florina.
Dao 2 srivera mladieu po imenu Varrolomej, koji mi
je razribao boje; za 2 stivera kupio mali stakleni krcag
koji je nekad pripadao kraIju. Plad o 2 stivera napojnice;
dao 2 stivera za gravirane pehare. Pomocniku majstora
Jana dao eetiri polutabaka, a pomocniku glavnog slika
ra "Apokalipsu" i eetiri polurabaka. Tomazo iz Bolo
nje dao mi jedan ili dva italijanska otiska ; jedan kupio
za 1 stiver. Majstor Jobst, krojae, pozvao me na veeeru .
Za iznajmljivanje sobe u Briselu, za os am dana, plano
32 stivera. Zeni majstora Jana, zlatara, s kojim sam ve
cerao tri p uta, dao gravirano "Stradanje". Vartolomeju,
slikarskom pomocniku, dao drugo "Zitije Bogorodice":
vecerao s gospodinom Nikolasom Ciglerom i dao 1 sti
ver slugi majstora Jana. Ne mogavsi da dobijem koeiju,
Os[ao jos dva dana u Briselu; platio 1 stiver za par cipe1a.

U petak, rano ujutru, posao iz Brisela, koeijasu treba

da p1atim 10 florina. Domacici plano 5 stivera viSe za jed
nu noc. Odade smo se vozili kroz dva se1a i stigli u Luven;
doruckovao, potrosio 13 stivera. Odacle nastavili kroz tri
sela i doW do gradiea Tinena i tu prenotili, pou-osio 9
stivera. O datle, rano ujutru, na dan Svete Margarete, pu
rovali kroz dva sela i dosli do grad a po imenu Sen Tron,
gde se gradi ve1iki, 1epo osmiSljen crkveni toranj, potpu
no nov. Odatle smo prolazili pored nekih stracara i izbili
na gradie Tongeren ; tu smo do ruckovali, a potrosio sam
sve ukupno 6 stivera. Odade smo nastavili kroz sclo i po
red nekih sirotinjskih kuca stigli do Mastrihta, gde smo
prenocili, a ja potrosio 12 stivera i 2 blanka pride, pazeti
na troskove. Odade smo u nedelju, rano ujurru , krenu
Ii prema Ahenu, gde smo jeli i potrosili sve ukupno 14
stivera. Odatle smo p utovali u Altenburg, punih sest ea
soya, jer koCijaS nije poznavao put i krenuo na pogrdnu
stranu; ttl smo ostali preko noti i potrosili 6 stivera. U
ponedeljak, rano ujurru, proSH smo kroz grad Jilih i stigli
u Berghajm, gde smo jeli i pili, potrosivsi 3 stivera. Oda
de smo nastavili kroz jos tri sela i stigli u Keln.

Mladikunic

10 5Jika je izgobljena. - Prevo

96

97

Hronologija Zivota i dela

Albrehta Direra

147 1.
Roden u N irnbergu, 21. maja, kao tret e od osamnae
storo dece Albrehta Direra i Barbare Holper. O tac Al
breht, 1455. godine, emigrirao iz Madarske i nastanio se
u Nirnbergu. Porodicno line Direr izvedeno je iz prvobit
nog T irer, sto je nemacki ekvivalem za onoga koji izraduje
vrata, a porodicno iIne na taj naein ostalo je u vezi s oce
vim madarskim poreklom, jer grad iz kojeg se D irer stariji
odselio lOve se upravo kako se na madarskom kaiu "vrata".
Vrata se nalaze i na grbu koji je porodica Stekla. Albreht
D irer, stariji, ozenio se, 1467. godine, Barbarol11 Holper,
kcerkom svog ucitelja, poSto je i sam postao majstor.
1484.
U trinaestoj godini, Direr zapoCinje zanat kod oca.
Autoportret koji je u to vreme izradio (danas u muzeju
Albertina u Becu) ukazuje na njegov izvanredan talenat.

99

1486.
U zelji da postane stikar, Direr odlazi kod tada vode
ceg nirnberSkog slikara, Mihaela Volgemuta. Tu je izuCio
slikarski zanat i veStinu rezbarenja n d rvetu. Direrov kuru,
Anton Koberger, uspeSan zlatar, priklanja se novoprona
aenom stamparskom zanatu i, upravo one godine kada se
D irer roruo, pocinje da se bavi i objavljivanjem knjiga. U
Nirnbergu je imao dvadeset cetiri stamparske prese. Nje
govo najpoznatije izdanje bile Sll Nirnberske hronike, iz
1493, s neverovatnih 1.809 illlsrracija n drvorezll, od ko
jih je sasvim izvesno da sn neke potckle i od D irera.

1490- 1494.

Autoportret kao trinaestogodifnjak

N aredne cetiri godine, Direr plltuje po Raj ns~oj obla

sti, Svajcarskoj i, verovatno, po Nizozemljll. Ova njego
va putovanja ostala su nedokumentovana, ali se zna da
je 1492. go dine posetio Kolmar. U Kolmaru je Hveo vo
deCi nemacki graver, Martin Songaner, koji je na nesrecu
wnro pre D irerovog dolaska. Ipak, srece se sa Songaure
ovom bracom, zlatarima Kasparom i Paulom, kao i sli
karem Ludvigom. O dad e je Direr nastavio pnt Bazela,
gde se sreo s jos jednim Songauerovim bratom, zlatarem
Georgom. Sledece, 1493, godine odlazi II Strazbur, gde
je p rouCavao skulpture N ikolausa Gerharta, vajara ho
landskog porekla, a radio je i kao p utujuCi illlstrator. Pr
vi otisak, za koji se pouzdano zna da je njegov, upravo
je ilustracija u drvorezn iz ovog perioda, koja prikazuje
svetog Jeronima kako uklanja lavlju kandZu. Svoj prvi
autoportret iz tog perioda (danas u LUVI U), verovatno je
izraruo kako bi ga poslao svojoj verenici u N irnberg.

101

1494.
Vrativsi se u N irnberg, Direr se zeni Agnesom Frej,
kcerkom istaknutog gravera, aH iz braka se ne rada nijedno
dete. Gotovo istog easa, odlazi na svoje prvo putovan je po
Italiji. Posecuje Veneciju, Padovu i, verovatno, Mantovu.
Ovaj dodir s umemoscu i kulturom italijanske renesan
se na njega ostavlja dubok uticaj. Im elekrualni stimulans
italijanskog humanizma, susrer s predsravama iz klasiene
mitologije i istrazivanje naucne perspekrive i idealne ljud
ske forme predstavlj aju okidae za Direrovu imaginaciju i
sustinski odreduju docnij i pravac njegove umcmosti. Pise
da je Dovani Belini, iako star, i dalje najbolji venecijanski
slikar. Njegovi crteii i slike pokazuju uticaj i drugih, naro
tiro Antonija Polajuola i Lorenca di Kredija.

crre:la njegovih prvih rezbarija u drvetu zamenila je arti

kulisana, reena i odmerena linija, dok se naglasak nakon
turama pretvorio u tonski oblikovanu povdinu izvan
redne Moce. U ovo vrcme nastaje i njegovo remek-delo
"Bludni sin", koje nekoliko dccenija kasnije Vazari izdva
ja kao vrsno nemaeko delo. Izraduje "Morsku neman".

1500.
Dakopo de Barbari, venecijanski slikar koga je D irer
upoznao u Veneciji, posecuje Nirnberg. Uceci od njega,
Direr napreduje u razumevanju perspektive, proucavanju
anatomije i proporcije. D irer, buduCi da njegov gost ni
je bio rad da mu prenese sve znanje, zapoCinje sopsrvena
proueavanja koja ce postati njegova hvotna preokupacija.

1495.

- -- -.

D irer osniva sopsrvenu radionicu u N irn bergu (za sta

je neophodan uslov bila zenidba) i srvara pregrst grafika,
osobenih po svom izvanrednom ikonografskom i tehnic
kom dometu. Postaje aktivan u nirnbedkom krugu huma
nista, koji cde da orpocnu novu eru Ll opsteljudskim do
stignucima, uglavnom prouCavanjem klasika. Od ucenih
ljudi usvaja ideje i koncepte i ohrabruje se da postavi teme
lje sopsrvenogumeca.Jedno od njegovih najboljih osrvare
nja iz ovog vremena jesre "MuSko kuparilo", po razmerama
mnogo vece od svih dotadasnjih nemaekih osrvarenja, ali i
daleko slozenije i uravnoteienije po kompoziciji.

102

/ 1/

-~~\lll
I

;1.

! "'

1498.
Direr objavljuje prvu religioznu zbirku Apokalipsa,
koja jc primljena s velikim odobravanjem. Takoae, zapo
einje "Veliko Stradanje", izraduje veliki broj gravura i dr
voreza na mitoloske, religijske i zivome teme. Pravilnost

~ .:.,.

---.J.~

Crtacpomocu naprave za reprodukovanje

103

1501.
Izraauje "Svetog Eus tahija". PoCinje rad na "Oplaki
vanju Hrista".
1502.
Umire mu otac Alb reht. Izraauje "Nemezis".
1503.
Pocinje rad na nekoliko ilustracija iz zivota Bogoro
dice, ali, kao i u slueaju "Velikog Stradanja", ne objavlju
je ih kao zbirku nego ih prodaje pojedinaeno, u velikom
broju. DovrSava "Oplakivanje H rista".

Vilibaldu Pirkhajmeru najranija su saeuvana licna doku

menta jednog umetnika.
1507.
Vraea se u Nirnberg. U Nemackoj ostaje sve do 1520.
Njegova slava rasirila se Evropom. Prijatelj je s veCinom
najveCih umetnika - Rafaelom, E>ovanijem Belinijem i,
preko Lorenca di Kredija, s Leonardom. Z avrsava sliku
"Adam i Eva".
1508.
Za Fridriha Mudrog izraduje "MuceniSrvo desetine
hiljada". Dovrsava "Bogorodicu sa Iridom".

1504.

--------,

Posle niza ogleda iz proporcije, stvara cuvenu gravuru

"Adam i Eva".
1505.
Vraca se u ltaliju, gde ostaje sve do 1507. Ovog puca nje
gova umetnicka reputacija iivi s obe strane Alpa, i na severn
i na jugu, uglavnom zbog njegovih izvanrednih otisaka. Vra
Ca se slikanju, najvisc tehnici tempere na platnu.lzraduje 01
tarske slike. Meau njima, istice se "Poklonjenje mudraca".

( /0

1506.

, ~- ,..

Z a C rkvu sverog Varrolomeja, po porudzbini nemac

kih iseljenika, izraauje cuvenu oltarsku sliku "Poklonjc
nje Devici", poznatiju kao "Praznik brojan ice", koju je
vek kasnije Rudolf II otkupio i preneo u Prag. Izraduje
"Devicu s detetom", "Hrisros se raspravlja s ucenjacirna".
Pre povratka u Nirnberg, opisuje svoja pomeSana oseea
nja u vezi s povratkom: "Ovde [u Veneciji], ja sam go
spodin, kod kuee, ja sam niko~ Pisma upueena prijatelju
104

/'

'r
..--
(

Autop01-tret 5 povezom
105

1509.
Kupuje kneu na Ciselgasu (danas Dire rov muzej ).
Postaj e clan nirnberSkog Velikog veta. Za Jakoba Helera
iz Frankfurta naslikao "Voznesenje Device".
1511.
VeCi deo godine provodi izraaujuCi sledeeu seriju oti
saka, objavljuje "Zitije Bogorodice", "Veliko Stradanje",
trideset sest "Malih Stradanja" i ponovo objavljuje veo
rna uspeSnu "Apokalipsu". Za Mateusa Landauera izra
auje "Obozavanje Trojstva".

1512-1 515.
O bjavljuje sesnaest otisaka "Graviranog Stradanja" i
zbirku gravura. C ar Maksimilijan I posecuj e Nirnberg,
verovatno se srece s Direrorn, unajmljuje ga da radi na
nizu carskih projekata, od kojih je glavni bio Trijum
falna kapija. N astavlja da radi i na sopstvenim delima:
"Vitez, Smrt i Davo" (1 513, verovatno pod uricajem ras
prave Erazma Roterdamskog Prirucnik hrifcanskog vi
teza), "Melanholija I" (1514) i "Sveri Jeronim u svojoj
celiji" (1514). Godine 1515, izraauje svog "Nosoroga",
u drvorezu, i to prema zabeldenom opisu i skici drugog
umetnika, a da sam nikad nije video tu Zivotinju. Radio
na ukrasavanju carevog molitvenika, iz neurvraenog raz
loga prekinuo s radom. Nekoliko carevih porrreta.
1519.
PortretiSe cara, uoCi same njegove smrti.

1520.

Nagi autoportret

Sa zenom i sluskinjom krece na purovanje po Nizoze

mlju, prvenstveno kako bi od novog cara Karla V izdej
stvovao potvrdu godisnjeg prihoda koji mu je dodelio
107

Maksirnilijan 1. Zapisuje dogadaje s putovanja - deli

rnicno u vidu d nevnika, delimicno u vidu poslovn ih be
Idaka. Susrece se s delima flamanskih majstora, kojima
se veoma divi. O bilazi Keln, Najrnegen, Hertogenbos,
BriZ, Gan i Zeland.

1521.

1528.
Umire u Nirnbergu, u 56. godini, verovatno od po
sledica rnalarije. Za sobom ostavlj a imetak od 6.874 flo
rina, za one vrerne znatnu surnu. Poslednja njegova ras
prava, Cetiri knjige 0 covekovim proporcijama, objavljena
je posth umno.

U Antverpenu, pod utiskom netacne vesti 0 zatvara

nju verskog reformatora Martina Lutera, oplakuje nje
gOY gubitak u pismu Erazmu Roterdarnskom. Na zah
tev kralja Danske, odlazi u Brisel da bi izradio njegov
portrer. Osiguravsi svoje prihode, u julu se vraea u Nir
nberg. Na putu se tdko razboleva - verovatno od mala
rije - Sto ce ga rnuCiti do kraj a zivota.

1522- 1527.
Po povratku u N irnberg veoma nmogo radi na deli
ma s verskom tematikom, ukljucuj uCi "Raspece" i "Sacra
Conversazione", p remda ih nikada ne okoncava, delimic
no zbog narusenog zd ravlja ali i zbog toga sto se uveliko
posvecuje teorijskim radovima iz geornetrije i perspekti
ve, proporcije Ijudi i konja i utvrdenja. Portret Hijeroni
rna Hoicsuhera, Madone s detetorn (1526), "Salvatore
Mundi" (I526) i dye slike na dasci, svetog Jovana i sve
tog Perra, u prvorn planu, i svetog PavIa i svetog Marka, u
pozadiru. Poslednje veliko delo, "Cetiri apostola", pokla
nja gradu N irnbergu - prernda je za uzvrat primio 100
holandskih guldena. O bjavljuje svoje poslednje gravirane
portrete: Alberta od Majnca, Fridriha Mudrog, V ilibal
da Pirkhajmera, Filipa Melanhtona i Erazma Roterdarn
skog. Objavljuje Cetiri knjige 0 raz m erama (1525 ), kao
prvu knjigu iz matematike za odrasle na nemaCkom, ko
ju kasnije navode Galilej i Kepler. Drugu knjigu, 0 grad
skim utvrdenjima, objavljuje 1527. godine.
108

109

Direr na putu

U Evropi je zavladao nem ir. Nemir duha i nemir cula.

Ljude sklone razmisljanj u i stvaranju obuzeo je nemir
jer poceli su da uviciaju da sve spekulativne tvo revine
nastajale od pada Rimskog earstva do pocetka 15. veka
n ikuda ne vode. I tako je u 15. veku u Evropi doslo do
svojevrs nog bucienja. Sve je vise bilo p risu rno vracanje
zaboravljenim iskusrvima amicke Grcke, njenoj filozo
fiji i umernosti. Najpre je to bilo uocljivo u Iraliji. H ri
scanska m isao i vera nisu napustane, ali su obogaCivane
novim vidokruzima. Tako se zaCinje proevat renesanse.
U Nemackoj je njeno srediSte bilo u N irnbergu, u ko
jem odrasta Albreht Direr. Kao m ladic poCinje d a efta,
slika (prvensrveno akvardc), izraciuje dr voreze za o tiski
vanje graHka. Kasn ije ce se okrenuti j bakrorezim a. Nir
o berg se razvijao i u veliki starnparski centar, bas kao sto
je Stamparstvo uzelo m aha i u Bazelu i u Veneciji. Veru
jud da ce otuda nad posla, j jos izuciti graverski zanat,
ali i slikarski, Direr se iz Nirnberga upucujc 11 :1 jug. L11:1
3 godin(;, tri mcscca ral1i j<.: sc 07cnio. Direr kn'(-(.' p("~ict'

na put. Cilj mu je Veneeija. Njegovo putovanje donekle

je mogucno p ratiti; nije ostalo bez likovnih svedocan
stava. Tu su dva akvarela. Prvi prikazuje pogled na grad
Insbruk, drugi - w1Utrasnje dvoriStc insbruskog zamka.
Dok je isao preko Alpa, nastali si pogled na Trent i motiv
sa oboda druma, kao i prikaz urusene planinske kolibe i
grupe drveea. Kad je dospeo u Veneeiju, tamo efta iivo
tinje, kuniea i raka, zatim i kamenog lava s Markovog tr
gao Tu je i pogled na grad Arko, pa i udaij eni planinski
predeo, ali oni su nastali kad se, posle nekoliko meseei
boravka u Vcneeiji, vraeao kuci i vee ukazuju na Direrov
znatan umetnicki razvoj. Njegove umetnicke sposobno
sri su vidno uveeane. To se vidi po posveeenosti detalj i
rna. Prepoznaje se po nekoj novoj atmosferi i po izrazitoj
slikarskoj veStin i kojom se umemik nosi s veeim kompo
zicijama. Do toga ne bi doslo da slikar nije prilicno upio
veneeijanskog znanja, pre svega zahvaljujuei tada najve
ei m veneeijanskim wnetnicima, braCi Belini. Josje neSto
nezaobilazno: Direrovo interesovanje za proporcije. Po
cinje da razmiSlja 0 wn etnosti i umetnickim tehn ikama.
I to ee mu interesovanje ostati do kraja Zivota i postate
podstrek da se bavi teorijskim problemima svoga stvara
nja, Sto je urodilo nizom napisanih rasprava koje su nam
od njega os tale. O ne su odjek hwnanistickog duha ko
ji je renesansa uznela visoko. Njegovom zanimanju za
teo rijske osnove umetnosti doprineo je potom i susret
s veneeijanskim slikarem D akopom de Barbarijem, po
zvanim na dvor eara Maksimilijana I, i koji je dosao u
Nirnberg, gde te u izvesnoj meri poduCiti Direra posti
zanju, proucavanjem proporeija ljudskog !ika, ideala re
nesansne lepote. Direr je tada, 1500. godine, shvatio da
te morati ponovo da ode u Veneciju. I njegov prijatelj iz
112

DvoriSte zamka u Insbruku

derinjstva, ugledni humanista Vilibald Pirkhajmer (koji

je nekad studirao u Bolonji, a i Iieno upoznao Leonarda
da Vincija), neprestano ga je upueivao na anricke izvore.
Jedanaest godina posle prvog pmovanj a, Direr kreee
ponovo u Veneciju. Sad vee na konj u, u leto, i liZ nov
eanu podrSku prijatelja Pirkhajmera, a moida i pod
staknut kugom koja je te godine, 1505, pocela da hara i
Nirnbergom. Medutim, ovog p ura Direr nije neki nepo
znati mladi umetnik poeetnik nego vee glasoviti slikar,
poznat po svoj im gravurama, posebno po graB ckoj seri
ji Apoca/ypsis cum Figuris. Njegove se gravure vee kradu,
prave se pirarske kopij e. Uz to, u Veneeiji je smdtena i
mala i bogata nemacka trgovacka kolo nija koja ee Dire
ru pomoCi u vezama i poslovima. Pre nego sto je i posao
na pur, vee je dobio posao da izradi jednu oltarsku sliku
za veneeijanskc poslodavce. Biee to slika Praznik bro
janica ': za kapelu C rkve svetog Vartolomeja. U Veneeiji
je namestio i svoj atelje, a tu oltarsku sliku uradio je za
ciglo cetiri meseea. Za razliku od prvog boravka, ovaj je
relativno dobro dokumentovan . Sacuvana su pisma koja
je pi sao Vilibaldu Pirkahajmeru i to je u istoriji prva po
znara liena dokumentacija jednog umetnika.

Primljen je u radionice Vivarinija i Belinija. Za njega je

Dovani Belini bio najveCi slikar tog doba. Purovao je i
do Padove, Firence, mozda i Rima. Taj veneeijanski bo
ravak, koji je potrajao dU:le, udario je neizbrisivi pecat
na Direrovo stvaralastvo, u kojem je izraiajna moe do
segla ogroman raspon, i ucinio ga je prvim i najveeim
renesansnim umetnikom severnih evropskih krajeva.
D irer je u Veneciji video svoju "Arkadiju slikarstva", iz
koje ee se sve najbolje, preko D irera, preneti u nemac
ko i flamansko slikarstvo. Veneeijanski uticaj je posebno
lloeljiv u nacinu p redstavljanja Bogorodice kod Di rera.
U Vene ciji su nastala mnoga nezaboravna i, sreeom, sa
CL1vana Direrova de/a.
Mada je :liveo pre pet stoleea, mnogobrojna su umet
nicka i pisana dcla Albrehta D irera sacuvana, i to nam
porvrdllje u kojoj meri je on bio cenjen , jos za svog Zivo
ra, kao umetnik, i to umetnik koji je bio svestan svog ge
nija i zato, kao da je unapred mislio na nas danasnje, tfU
dio se da ostavi sto vise tragova 0 sebi. Jedno od takvih
izuzetnih svedoeanstava SL1 i ova pisma iz Venceije, kao i
prateei dnevnik s njegovih putovanja po mestima N izo
zemlja (u kraju koj i ee docnije biti nazvan Holandija).
U izdanjll koriSeenom za ovaj prevod nalazila se, iz
medll ostalog, ova beldka p riredivaca:

Sad je Direr p rihvacen oberucke u venecijanski dru

stveni iivor. Pravi portrere, gravure, traga za dragoee
nostima, od orij entalnih tepiha do p rsrenja i dragog ka
menja, za svog meeenu i p rijatelja Pirkhajme ra, pa cak
odlazi i na casove pIesa, kupuje za sebe pomodne delo
ve odece. Nema sumnje da ima i veze sa zcnama, jer se
zali na svoj strah od francuske bolesti (sifilisa), i trazi
da se neko sVeSteno lice moli za njega da bi ga sacuvao
od te nevolje koja prari seksualni f ivor tadasnjih Ijudi.
Ukratko, zbliZava se i s tamosnjim umernieima i jos uCi.

"U ovirn pismima, ovaj tako neobicno savremen mi

slilac i um etnik pokazuje svoju Otmenll, raskosnll filoso
fij u, do detalja zapisujllCi svoje licne troskove na pum po
Veneeiji i drugim evropskim gradovima i razjedinjenim
nemackim driavieama. Silni kralj evi i plemiCi utrkivali
su se da se upoznaju s njim, buduCi da je jos za Zivota
bio slavan i oboiavan . On razmislja 0 Martinu Luteru,
Erazmll Roterdamskom, slikarstvu; on pokazuje svoju

114

115

znatizelj u i strast za istraZivanjem prirode. Opisuje 1 po

sem Zelandu u zelji da vidi nasukanog kita, kojeg plima
ipak odnosi pre njegovog dolaska, ali gde se, verovarno,
zarazio malarijom, od koje je nekoliko godina kasnije i
umro. Poput Rembranta, uiivao je u skupljanju stvari,
sto i pokazuje u ovim pismima:'
Zatim, uz izdanje njegovih pisama i dncvnika s puto
vanja u Veneciju i po N izozemlju, u engleskom izdanju
1Z 1913. godinc, Rodzer Fraj, engleski umernik i umet
nicki kritiear, clan glasovitog Blwnsberijevskog kruzo
ka kojem je pripadala i Virdzinija Vulf (kojoj dugujemo
i njegovu biografiju), ispisuje reCi koje jos i danas vaZe
svom svojom snagom:
"Kakva god da je krajnja ocena njegove umetnosti,
Direrova licnost je, u isti mah, i tako impozantna i tako
privlacna, s druge strane, tako nam se omilila da se ne
sto od te njegove iiene p rivlacnosti uselilo u nas estetski
sud. Pisma iz Venecije i dnevnik s putovanja po N izo
zemlju uistinu su jedinstveno srecna okolnost u pogle
du ovog prijatnog dijaloga s njim. Oni otkrivaju D ire ra
kao jednog izrazi to savremenog coveka renesanse: sna
znog, ali ne arogantnog, svesnog sopstvene licnosti, koji
s najvecom lakocom prihvata opsre divljenje svom gen i
ju - oboZavanje njegove licnosti, takode, potpuno je sa
vremene vrste; to je osoba koja 0 svojoj slavi brine, pred
skazujuCi joj neprolaznost. Pisma i dnevnici prikazuju
ga, premda u manjoj meri, u svetlu Leonardovog imere
sovanja za nauku, a svakako kao coveka od neobuzdane,
premda pomalo naivne, ljubopitljivosti 0 svetu i prilicno
oslobodenog praznoverja. Jasno je da ga je njegova do
minantna, a ipak blaga narav, nista manje od njegove 6
ziCke lepote i izraiajnosti, ucinila sredistem zanimanja,
kuda god bi odlazio.
11 6

Svemu ovorne moramo da dodamo i duboka i iskrena

verska osecanja, koja su ga odvela na stranu reformacije,
oseeanja koja se strasno pomaljaju kad pogrdno porn i
sli da se Luter suo cava s pogubljenjem, Sto ga navoru da
Erazrnu llpUti jedno od strasti uzavrelo pismo, zahteva
juCi da nastavi s reformacijorn. Ali, i pored svega toga, II
njemu nema ni traga od protcstamizma ili puritanizma.
Verovatno je imao srece - a kao umetnik svakako - da
zivi u vrerne kada jaz izmedu reformatora i Katolicke cr
kve nije bio tako upadljiv da je p rirnoravao na oprez:'
Nada Uzelac

117

Ilustracije

Autoportret, umetnikova leva ruka (perom na papiru), oko 1493.

- Str. 7.
Pom"et Vilibalda Pirkhajme1"a (bakrorez), 1524. - Str. 10.
Venecijanka, iz proflla i s leaa (perom na papiru), oko 1495. - Su. 16.
Studije za tri mke (perom), 1494. - Str. 2l.
N agi muskarac ucrtan u krug i u kvad1"at, iz jednog od Direrovih
pisama, 1507. - Su. 24.
Adam i E va (pero m na erno laviranom papiru), 1504. - Str. 28.
Kupanje iena (perom na papiru), 1496. - Str. 33.
Pogled na Direrovu ku ru u Nirnbelgu, 1509. - Su. 38.
Sveti Jeronim u svojoj reliji (bakrorez), 1514. - Str. 4l.
Sultan Sulejman (srebrnim siljkom), 1526. Sulejman, zvani Veli
eanstveni, bio je jed an od najvai nijih vladara Osmanskog ear
stva. Njegova osvajanja odvela su ga u Maaarsku te godine kad
je nastao Direrov portret. - Su. 46.
Sijamski blizanci iz Ertlingena (perom i ernim kineskim masti
lorn), 1512. - Str. 51.
bazmo Rotel"damski (ugljenom na papiru), 1520. - Su. 55.
Sest nagih likova (perom), 1515. Slike ll1ucenika, kao i slike na
gog coveka vezanog za drvo, bile su ceste u likovnoj umetnosti
11 9

kasnog srednjeg veka. Ovaj list je svakako jedna od pripremnih

studija za Direrovo prikazivanje mucenika, reeim o za sliku iz
15 18.-Str.59.
Covek sa svrdlom (perom), oko 1496-1497. - Str. 61.

Direrova naprava za reprodukovanje (perom), 1515. - Str. 63.

MojaAgnes (perom na papiru), oko 1494. - SrI'. 67.

Vitez, Smrt i Davo (bakrorez), 1513. - Su. 79.

Portretoca (srebrnim siljkom na papiru), oko 1484-1 486. - Str. 82.

Portret majke (ugljenom na papiru), bez damma. - Str. 94.

Sadrzaj

Mlacli leunic (akvarel i gvas na papiru), 1502. - Str. 97.

Autoportret kao trznaestogoclifnjak (eneZ srebrnom olovkom na pa

piru), 1484. - Su. 100.

Crtac pomor'u naprave za reproclukovanje (perom), bez datuma.
- Srr. 103.
Autoportret s povezom (eneZ perom na papiru), bez datuma.
- Su. 105.
N agi autoportret (end ernim mastilom, perom i cetkieom, na zelen

kastom papiru), verovatno u razdoblju 1500-1505. - Su. 106.

D vorifte zamka It Insbruku (bez oblaka) (akvarelni efteZ), bez da

tuma. - Su. 113.

I Pisrna
Neke od licnosti koje se poj avijuju u pismima ........ ... 8
No vae koji se pominje u pismima .......... ... .. . ..... 9

Pisma Vilibaldu Pirkhajrneru iz Venecije ......... " 11

II Dnevnik
D nevnik sputa po Nizozernlju .. ...... ........... . 37
H ronologija zivota i dela ......... ..... ..... . ...... 99

D irer na putu (Nada Uzelac) ..................... 11 1

Ilustraeije . .......... . ..... ..... ...... ..... ...... 119

120

121

Kolekcija

TRAGOVI

Objavijeno
Pol Gogen NOA NOA Tahicanski dnevnik

Svetislav Basara DRVO ISTORIJE

Vinsent van Gog PISMA BRAT U

VladeraJeroric NEDREM ANO BOZlJE O KO

Ben Makintajer AGENT CIKCAK

Lu Andreas-Salome MOJ ZlVOT

Albrehr Direr

PUT OVAl'ijA U VENEC IJU I PO NIZOZEMLJU

Upripremi

An ll.f Konan Dojl C AROBN A VRATA

Konsramino Berrolo GOZBA UGLED NIKA

Di ozefKonrad POREKLO PRAVE REC I

Albreht Direr PUTOVANJA U VENECTJU I PO N IZOZEMLJU I

Izdavac Javno preduzece Sluibeni glasnik I Za izdavaea Slobodan
Gavrilovic, dircktOr I DirektOr Izdavastva Sanja Jovicic I Dizajn Milos
Majstorovic I IzvrSni urednik Nbja Zivkovic I Lektura i korektura
Ljiljana Lazic I Tehnicko uredenje Dusan Stamenovic I Beograd, 2010 I
www.slglasnik.com

6~6JW.OTeKR rpall~
bWJI1\\Q.e... .l 'L;Y'"

neorpa.n.

~ilP,jl.WI\

:J\.lc. "'A:lpa

CIl' - KaTanOrl1 3al\l1ja y n r 6mlKal\Jljlt

HaponHa 6116;II ;OTC Ka Cp6l1je, 13eor'Pan
82l.J 12.2-6
82l.J 12.2 -94
75.0 7 1.1 :929 ,Ul1pCp A.
74/76(430)"' 1'Iii 5" (084.12)

JjI1P El', An6pexT, 1471-1528

Putovanja 1I Ven':ciju i po Nizozemlju 1 Albrcht Direr ; preyela Nada Uzelac.
- Beograd: Sl ui beni glasnik, 2010 (Beograd: Glasnik). - 124 str. : jlustr.; 20 cm.
(#3iblioteka #Knjizevnc nauke, umetnost i kultura. dKolekcijo .,fragoyi)
Prevod dela: Schriftlicher Nachlai3.Bd 31 Albrecht Diirer. - 'l"ira;;' 700. - Hronologija Ziyota
i dela Albrehta Direra: str. 99- 109. - Str. 111-117: Direr na putu 1 Nada Uzelac.
ISBN 978-86-519-0256-0
a) LlMpep, An6pexT (l47 1- 1528) - ITpelTltCKa
b) .nMpep, An6peXT (1471-1528) - AHCBHMl\M
CO BISS.sR-1D 172992524

fnACHHK
WTAMnAP~ JA

Prevela Nada Uzelac

Albreht Direr? Slikar, graficar i teoretibl'.
Genije nemacke renesanse...
Najstariji licni dokumenti sacuvani od jednol',
umetnika.
Pored Nirnberga, pre svega je Venecija Direrov
grad...

~
C

Vl

rn
Vl

3:
3:

ISBN 978-86-519-02% - 1)

91,~jl~ll~l~I~~I .

Prevela Nada Uzelac

Albreht Direr? Slikar, graficar i teoreticar.

Genije nemacke renesanse ...

Najstariji licni dokumenti sacuvani od jednog

umetnika.

Pored Nirnberga, pre svega je Venecija Direrov

grad...

ISBN 978-86-519-0256-0

111111111111111111111111111111
9 788651 902560 >