Johan August Strindberg

August Strindberg

Gospoica Julija
Naturalistika tragedija
Naslov originala: Frken Julie
Preveo Mihalo Stojanovi
LICA:
GOSPOICA JULIJA, 25 godina
AN, sluga, 30 godina
KRISTINA, kuvarica, 35 godina
Dogaa se u grofovoj kuhinji za vreme Ivanjdanske noi.

SCENA: Velika kuhinja, iji su zidovi i tavanica prekriveni draperijama i sofitama. Zadnji zid ide preko pozornice ukoso,
bakarnim, mesinganim, gvozdenim a kalajnim posuem; police su ukraene zupastom hartijom: malo dalje, udesno, n
kroz koja se vide: fontana sa amorom, bokori rascvetalog jorgovana i nekoliko jablanova. Levo na pozornici: ugao velik
dimnjaka. Desno: jedan kraj trpeze za poslugu od bele jelovine sa nekoliko stolica. tednjak je okien zelenim brezovim
velika japanska vazna sa rascvetalim jorgovanom. Hladnjak, sto za pranje sudova i umivaonik. Veliki starinski sat koji o
razgovore. (Kristina stoji pored tednjaka i pri neto u tiganju; na sebi ima svetlu pamunu haljinu i pripasanu kecelju
s mamuzama, koje ostavlja na vadno mesto, na pod iza sebe.)
AN Veeras je gospoica Julija opet potpuno poludela!
KRISTINA Gle, zar si ti ve tu?
AN Otpratio sam grofa na stanicu i, vraajui se pored ambara, svratih unutra da malo pogram, kad spazih gospoicu
pravo k meni i pozva me da odigram valcer koji dame biraju. Tako je igrala - da nikad neto slino nisam video. Potpun
KRISTINA Takva je ona uvek i bila, ali ipak ne kao poslednjih etrnaest dana, otkako je raskinula veridbu.
AN Da, ta se to upravo zbilo? Ta om je bio fini mladi iako nije bio bogat. Ah! samo prave nepotrebne gluposti! (Seda
gospoica, hm, radije hoe da ostane kod kue sa poslugom nego da prati oca u posetu roacima!
KRISTINA Sigurno se stidi posle ovog skandala s verenikom.
AN Verovatno! Ali je u svakom sluaju to bio valjan mladi. Zna, Kristina, kako je to bilo? Ja sam sve video, mada nis
KRISTINA Kako? Ti si video?
AN Da, gledao sam. Stajali su jedno vee kod tale i gospoica ga je trenirala, kako to ona kae, a zna kako? Terala
ipa. Skoio je dva puta i oba puta dobio udarac; ali trei put uze joj on korba iz ruku, izlomi ga u hiljadu komada i - n
KRISTINA Tako je to bilo! Ama ta kae?
AN Da, u stvari, tako je bilo! A sad, hoe li mi dati neto dobro da pojedem, Kristina?
KRISTINA (vadi iz tiganja i stavlja pred ana) Ah, samo ovo malo bubrega to sam odrezala od teleeg peenja!
AN (mirie jelo) Izvrsno! To je za mene najvea poslastica! (Pipa tanjir) Mogla si malo da zagreje tanjir!
KRISTINA Zakera vie nego i sam grof, kad jednom pone!... (Vue ga neno za kosu.)
AN (ljutito) Nemoj da me upa! Zna kako sam osetljiv!
KRISTINA Ne, ne, to je samo od ljubavi, zna! (an jede. Kristina vadi bocu piva.)
AN ta? Pivo na Ivanjdansku no; e, ba ti hvala! Imam ja neto bolje. (Otvara fioku od stoda i vadi bocu crnog vina s
Daj mi jednu au! Stolovatu au, razume se, kad se pije isto vino!
KRISTINA (vraa se tednjaku i stavlja na njega jedmi malu erpu) Teko onoj koja tebe bude imala za mua! Takvo za
AN Gluposti! Srena bi ti bila kad bi dobila ovakvog idu; a verujem da ti nimalo ne kodi to me nazivaju tvojim vere
malo suvie hladno! (Greje au akom) Kupili smo ga u Dionu, a stajalo je etiri franka litar, bez boce; i ona carina jo
KRISTINA Ah; neku avolsku pogan to mi je gospoica Julija traila za Dijanu.
AN Trebalo bi malo paljivije da se izraava, Kristina! Zato mora ba uoi Ivanjdana da stoji tu i da kuva za tu ps
KRISTINA Da, bolesna je! Vukla se s vratarevim mopsom - pravili gluposti - i sad evo, gospoica nee nita za to da zn
AN Gospoica je u jednom sluaju suvie gorda, a u drugom odve malo gorda, isto kao i grofica dok je bila iva. Najb
da se poveze u kolima s jednim konjem; ila je prljavih rukava, ali je morala da ima dugmad s grofovskom krunom. Go
svoju linost. Rekao bih da ona nije fina. Malopre, kad je igrala u ambaru, otrgla je umara od Ane i traila da igra s njo

gospoa hoe da budu prosta - ona i jesu prosta! Ali je zgodna! Divna. Ah! Ona ramena i - tako dalje!
KRISTINA A, dosta te hvale! ula sam ja ta kae Klara, koja ju je oblaila.
AN Ih, Klara! Vi ste uvek ljubomorne jedna na drugu! Ja, koji sam izlazio i jahao s njom... I onda, kako samo igra!
KRISTINA uj, ane! Hoe li sa mnom da igra kad budem gotova?
AN Naravno da hou.
KRISTINA Obeava li mi?
AN Da li ti obeavam? Kad kaem da hou, onda hou! A sad da ti najlepe zahvalim na jelu. Bilo je izvrsno! (Zatvara
GOSPOICA (na vratima govori nekome napolju) Odmah u se vratiti! Hajdete vi samo polako!
AN (krije bocu u fioku od stola; die se s potovanjem)
GOSPOICA (ulazi; prilazi Kristini drei ogledalo) Pa! Jesi li gotova?
KRISTINA (daje joj znak da je an prisutan)
AN (galantno) Imaju li dame neke tajne?
GOSPOICA (udara ga maramicom po licu) Ala je radoznao!
AN Ah, to lepo mirie na ljubiice!
GOSPOICA (koketno) Bezobraznie! Razume li se i u parfeme? Da igra, to zna odlino... ne zagledaj nita! Hajd svo
AN (radoznalo, ali utivo) Da ne spremaju dame neki arobni napitak za Ivanjdansku no? Neto pomou ega bi se m
budua?
GOSPOICA (otro) Da, ako hoe nju da vidi, onda mora imati dobre oi. (Kristini) Naspi u bocu do polovine i dobro
AN (oklevajui) Neu da budem neutiv ni prema kome, ali sam ovu igru obeao Kristini...
GOSPOICA Oh, ona moe da igra s drugim, ili, ta veli ti, Kristina? Nee li da mi pozajmi malo ana?
KRISTINA To nije moja stvar. Kad je gospoica toliko snishodljiva, onda ne dolikuje da on odbije. Idi samo, i zahvali se
AN Iskreno reeno i bez uvrede, pitam se da li je pametno od vas, gospoice Julija, da igrate dva puta uzastopce sa is
ine pretpostavke...
GOSPOICA (plane) ta to znai? Kakve pretpostavke? ta misli time?
AN (izvlaei se) Poto gospoica nee da razume, onda moram da budem jasniji. Ravo izgleda da pretpostavljate ne
osobitu ast...
GOSPOICA Da pretpostavljam! Kakve su to misli! To me udi! Ja, gospodarica kue, poastvujem narodnu igru svojim
initi s nekim ko ume da vodi, a ne da budem predmet ale i ismejavanja.
AN Kako gospoica zapoveda! Stojim na slubi!
GOSPOICA (blago) Ne smatraj tako kao da ja zapovedam! Veeras smo se skupili na svetkovinu kao veseli ljudi i osta
uzbuuj se, Kristina! Neu ti ukrasti tvog verenika!
AN (prua ruku i izvoi gospoicu)
PANTOMIMA
(Igra se tako kao da je glumica stvarno sama; po potrebi okree publici lea; ne gleda u salu; ne uri se - kao da se ne
Kristina sama. Slaba svirka violine uje se iz daljine u taktu otia. Kristina pevui za muzikom; rasprema sto za kojim
sudova, brie ga i stavlja u kredenac. Potom skida kuvariku kecelju, vadi ogledalce iz fioke od stola, naslanja ga uz va
ukosnicu, kojom sebi uvija kovrde na elu. Najzad prilazi vratima i slua. Vraa se stolu. Pogleda na gospoiinu zabor
zamiljeno, prostire je, gladi je, opet je savija na etiri dela.
AN (ulazi sam) Da, sasvim je poludela! Igrati na takav nain! A svet stoji iza vrata i smeje joj se. ta ti veli na to, Kr
KRISTINA ta e, sad je njeno vreme, a tad je ona uvek udna. Nego, hoe li da odigra sada sa mnom jednu igru?
AN Ne ljuti se, valjda, na mene to sam se izgubio...
KRISTINA Ne! Ni najmanje; to ti zna; a znam i ja svoje mesto...
AN (obuhvata je rukom oko pasa) Ti si razumna devojka, Kristina, i bila bi dobra supruga...
GOSPOICA (ulazi, neprijatno iznenaana, sa usiljenom veselou) Divan ste vi kavaljer koji bei od dame.
AN Naprotiv, gospoice Julija, kao to vidite, pourio sam se da potraim ostavljenu.
GOSPOICA (menja ton) Znate li da vam u igranju nema ravnog! Ali, zato idete u livreji na praznik? Skinite je odmah!
AN Onda moram da zamolim gospoicu da se udalji za trenutak, jer moj crni kaput visi ovde... (Okree se nadesno s o
GOSPOICA Zar se vi snebivate preda mnom da promenite kaput? Hajd, idite u svoju sobu i vratite se! Uostalom, moe
AN S vaim doputenjem, gospoice. (Odlazi nadesno; vidi mu se ruka kako presvlai kaput.)
GOSPOICA (Kristini) uj, Kristina, je li an tvoj verenik kad ti je tako veran?
KRISTINA Verenik? Da, u neku ruku! Mi to tako zovemo.
GOSPOICA Zovete?
KRISTINA Pa, gospoica je i sama imala verenika. i...
GOSPOICA Da, mi smo bili pravi verenici...
KRISTINA Ali od toga nita nije bilo...
AN (Ulazi u crnom redengotu i s crnim polucilinderom)
GOSPOICA Tres gentil, monsieur Jean! Tres gentil! (Vrlo fino, gospodine ane! Vrlo fino!)
AN Vous voulez plasanter, madame! (Vi hoete da se alite, gospoice!)
GOSPOICA Et vous voulez parler francas! (A vi govorite francuski!) Gde ste nauili?

AN U vajcarskoj, dok sam bio sommelier (konobar koji slui po sobama u velikim hotelima) u jednom od najveih ho
GOSPOICA Sad liite na pravog dentlmena u tom redengotu! Charmant! (Seda za sto.)
AN Ah, vi samo laskate!
GOSPOICA (uvreeno) Vama da laskam?
AN Moja uroena skromnost zabranjuje mi da veruj.em da vi obasipate istinskim utivostima oveka kao to sam ja, t
preterujete, ili, kako se to kae, laskate!
GOSPOICA Gde ste nauili da tako sroite rei? Mora da ste vrlo esto odlazili u pozorite?
AN Zacelo! Posetio sam mnoga mesta!
GOSPOICA Ali ste rodom odavde, iz okoline?
AN Otac mi je bio farmerski radnik kod javnog pravobranioca ovog okruga, i ja sam viao gospoicu kao dete, ali me
GOSPOICA Zbilja!
AN Da, a naroito se seam jedanput... e, o tome ne mogu da govorim!
GOSPOICA O, da! Govorite samo! ta? Meni za ljubav!
AN Ne, zbilja ne mogu sada! Moda drugi put.
GOSPOICA Drugi put - znai nikad. Je li to tako opasno?
AN Opasno nije, ali je nezgodno. Bolje da to ostavimo! Pogledajte onu tamo! (Pokazuje na Kristinu koja drema na stol
GOSPOICA Ta tamo e biti odlina supruga! Da ona, moda, ne hre?
AN Ne, to ne ini, ali govori u snu.
GOSPOICA (ciniki) Otkud vi znate da ona govori u snu?
AN (drsko) uo sam! (Pauza, za vreme koje se uzajamno posmatraju.)
GOSPOICA Zato ne sednete?
AN To ne mogu sebi da dopustim u vaem prisustvu.
GOSPOICA Ali ako ja to naredim?
AN Onda u posluati!
GOSPOICA Sedite! Ali ekajte! Moete li mi najpre doneti neto da popijem?
AN Ne znam ta ima ovde u hladnjaku. Mislim, samo pivo.
GOSPOICA Ne mari nita! Ja inae imam tako prost ukus da vie volim pivo nego vino.
AN (Vadi iz hladnjaka bocu piva i otvara je: trai u ormanu au a tanjir, i posluuje) Izvolite!
GOSPOICA Hvala! Zar neete i vi da pijete?
AN Nisam mnogo navikao na pivo, ali ako gospoica zapoveda.
GOSPOICA Zapovedam! Mislim da biste kao utiv kavaljer mogli da mi pravite drutvo.
AN Sasvim umesna primedba. (Vadi jo jednu bocu i uzima au.)
GOSPOICA Pijte u moje zdravlje!
AN (okleva)
GOSPOICA ini mi se da ste stidljivi, mome.
AN (kleei, aljivo parodirajui, die au) U zdravlje moje gospodarice!
GOSPOICA Bravo! Sad, da bude potpuno, morate jo i da mi poljubite cipelu.
AN (najpre okleva, ali odmah zatim uhvati je drsko za nogu i ovla je poljubi)
GOSPOICA Odlino! teta to niste glumac!
AN (ustaje) Ovako ne ide dalje, gospoice! Moe neko doi i videti nas.
GOSPOICA Pa?
AN Pa moe svet da pria, sasvim prosto! A kad bi gospoica znala kako su njihovi jezici nedavno ve radili, onda bi...
GOSPOICA A ta su kazali? Priajte mi! Sedite ovde!
AN (seda) Ne bih hteo da vas vream, ali su oni upotrebljavali izraze - koji su bacali takvu sumnju... moete zamisliti!
mukarcem nasamo, pa bio on i sluga, nou, onda...
GOSPOICA ta onda! A, uostalom, mi nismo sami. Tu je i Kristina.
AN Da, Kristina, koja spava!
GOSPOICA Onda u je probuditi. (Ustaje) Kristina! Spava li?
KRISTINA (u snu) Bla - bla - bla - bla!
GOSPOICA Kristina! Ta zasta moe da spava!
KRISTINA (u snu) Grofove izme su oiene. Da pristavim kavu - odmah, odmah, odmah - ha, ha - pih!
GOSPOICA (hvata je za nos) Hoe li da se probudi!
AN (Strogo) Ne uznemiravajte je kad spava!
GOSPOICA (otro) ta!
AN Neko ko je stajao kraj vatre ceo dan ima valjda pravo da bude umoran kad doe no. A san treba potovati
GOSPOICA (menja ton) Lepo je od vas to tako mislite, i samo vam moe sluiti na ast - hvala! (Prua anu ruku) Ha
Kristina se budi i kao opijena snom, odlazi nadesno da legne u krevet).
AN S gospoicom?
GOSPOICA Sa mnom!

AN To ne ide! Apsolutno ne!

GOSPOICA Ne mogu da shvatim vae misli. Je li mogue da vi neto uobraavate?
AN Ja ne, ali svet.
GOSPOICA ta? Da sam moda zaljubljena u slugu?
AN Nisam uobraen, ali je bilo i takvih primera - a ljudima nita nije sveto!
GOSPOICA Vi ste sigurno aristokrata!
AN Da, aristokrata.
GOSPOICA A ja se sputam...
AN Ne sputajte se, gospoice, posluajte moj savet, jer niko nee verovati da se vi dobrovoljno sputate; svet e uve
GOSPOICA Ja imam bolje miljenje o svetu nego vi! Hodite i pokuajte! Hodite! (Poziva ga oima.)
AN Znate li da ste udni!
GOSPOICA Moda! Ali ste to i vi! Sve je, uostalom, udno! ivot, ljudi, sve - sve je jedna santa leda koju voda nosi do
mi se jedan san; i sad ga se seam. Sedim na visokom stubu i ne vidim nikakve mogunosti da siem; hvata me vrtogl
hrabrosti da skoim; ne mogu da se drim vrsto na stubu i hou da padnem; ali ne padam. A ipak nemam mira dok ne
zemlji! A ako siem na zemlju, onda hou dalje: u zemlju... Jeste li ikad osetili tako neto?
AN Ne! Ja obino sanjam da leim ispod nekog velikog drveta u mranoj umi. Hou gore, gore na vrh, da pogledam u
gore da pokradem ptije gnezdo u kome lee zlatna jaja. Puem se i puem, ali je stablo debelo i glatko, a put do prve
granu, popeu se na vrh, kao po lestvicama. Jo je nisam dostigao, ali u je ipak dostii, ma bilo i u snu.
GOSPOICA Stojim tu i brbljam s vama o snovima. Hajdete! Samo tu do parka! (Ona mu prua ruku i oni idu.)
AN Noas, gospoice, treba da spavamo na devet ivanjdanskih cvetova, onda e nam se obistiniti sve to sanjamo! (G
ispred jednog oka.)
GOSPOICA Smem li da vidim ta imate u oku?!
AN Ah, nije to nita, neki truni, to e odmah proi.
GOSPOICA To vas je moj rukav okrznuo; sedite, ja u vam pomoi! (Uzima ga za ruku i on seda; hvata mu glavu i zav
izvadi trun.) Budite sad mirni, sasvim mirni! (Udara ga po ruci.) Tako! Hoete li da sluate! Pazi kako drhti ovaj veliki, s
Ovakve ruke!
AN (opominje je) Gospoice Julija!
GOSPOICA Molim, monsieur Jean.
AN Attention! Je ne isuis quun homme. (Pazite! Ja samo ovek.)
GOSPOICA Hoete li biti mirni! Gledajte tamo! Evo izvadila sam ga! Poljubite mi ruku i zahvalite mi!
AN (ustaje) Gospoice Julija, sluajte me! Sad je Kristina otila i legla! Hoete li da me sasluate?
GOSPOICA Poljubite mi najpre ruku!
AN ujte me!
GOSPOICA Poljubite mi prvo ruku!
AN Da, ali sami snosite krivicu!
GOSPOICA Za ta?
AN Za ta? Jeste li vi jo dete sa dvadeset i pet godina? Ne znat da je opasno igrati se vatrom?
GOSPOICA Za mene ne; ja sam osigurana!
AN (drsko) Ne, niste! A ako i jeste, ima zapaljivih zgrada u blizini!
GOSPOICA A to ste tobo vi?
AN Da! Ne samo zato to sam to ja ve zato to sam mlad ovek.
GOSPOICA Zgodne ste spoljanosti, ali ste neverovatno uobraeni! Moda neki Don uan! Ili nevini Josif! Verujem pre
AN Mislite?
GOSPOICA Skoro se bojim!
AN (prilazi joj drsko i hoe da je obuhvati oko pasa i da je poljubi)
GOSPOICA (udara mu amar) Sebi ruke!
AN Je li to zbilja ili ala?
GOSPOICA Zbilija!
AN Onda je bila zbilja i ono malopre! Vi uopte igrate odve ozbiljno, i u tome lei opasnost! Sada mi je ve dosta igre
svome poslu. Grof hoe da ima svoje izme na vreme, a pono je ve odavno prola.
GOSPOICA Ostavite te izme.
AN Ne! To je moja sluba koju sam duan da obavim. Meutim, ja se nikad nisam obavezao da budem va drug u igri,
cenim da bih to inio.
GOSPOICA Vi ste gad!
AN U nekom sluaju da; u nekom ne.
GOSPOICA Jeste li ikad voleli?
AN Mi ne upotrebljavamo tu re, ali su mi bile drage mnoge devojke, i jednom sam se razboleo to nisam mogao da d
kao prinevi u Hiljadu i jednoj noi, koji od ljubavi nisu mogli ni da jedu ni da piju.
GOSPOICA Koja je to bila?

AN (uti)
GOSPOICA Koja je bila ta?
AN Ne moete me prisiliti da vam to kaem.
GOSPOICA Ako vas molim kao vama ravna, kao prijatelj! Koja je to bila?
AN To ste bili vi!...
GOSPOICA (seda) To je divno!...
AN Da, ako hoete! Bilo je smeno! Vidite, to je ta stvar o kojoj maloas nisam hteo da govorim, a sad u da vam je is
znate! Kao kopci i sokolovi, ija se lea retko daju videti, poto lebde visoko u vazduhu! iveo sam u kuici na farmi za
svinjetom, tamo na sivim golim poljima gde ne raste ni jedno drvo! Ali s prozora sam gledao zid grofovog parka i jabu
mnogi zli aneli sa plamenim maevima i uvali ga. Ali pri svem tom ja i drugi deaci nali smo put ka drvetu ivota - d
GOSPOICA Ah! Ta svi deaci kradu jabuke.
AN To vi samo kaete, ali me ipak prezirete! No svejedno! Jednom sam iao s majkom u taj vrt da oplevimo leje luka!
turski paviljon sav obrastao kozlikom. Nisam znao emu slui, ali tako lepu graevinu ne bejah jo nikad video. Svet je
ostala otvorena. Uunjao sam se unutra i spazio da su zidovi ukraeni slikama kraljeva i careva, a ispred prozora stajale
Ja... (Lomi jedan ovet jorgovana i stavlja ga gospoici pod nos.) nikad nisam bio u dvorcu, nikad nisam video nita dru
da su moje misli jure napred, uvek su se vraale tamo. I, malopomalo, u meni se rodi enja da upoznam jednom celok
unutra, gledao i divio se. Ali je neko naao! Postojao je samo jedan izlaz za gospodu, ali se naao jo jedan, i meni nije
GOSPOICA (uzima jorgovan, ali ga isputa na sto)
AN Skoih i pojurih kroz ogradu od kupina, pretrah jednu batensku aleju i dooh na terasu rua. Tu spazih svetlu ha
jedne gomile korova, moete zamisliti kako je to izgledalo - ispod ikova koji su me boli i na mokru zemlju koja je zau
pomislih: ako je istina da razbojnik moe doi u carstvo nebesko i biti sa anelima, onda bi bilo udno da jedan siroma
grofovski park i igrati se sa grofovom keri!
GOSPOICA (elegantno) Verujete li vi da bi sva siromana deca u ovom sluaju imala iste misli kao vi?
AN (najpre oklevajui, posle ubeeno) Da li bi sva siromana - da - naravno! Naravno!
GOSPOICA Mora da je to beskrajna nesrea biti siromaan!
AN (s dubokim bolom, sav slomljen) O, da, gospoice Julija! O, da! Pseto moe da lei u grofiinoj fotelji, konj moe d
mozdrvama, ali jedan sluga... (promenjenim glasom) Da, da, nae se jo uvek sposobnosti kod nekog da se vine u sve
uinio? Skoio sam u vodenini potok zajedno sa odelom; izvadili su me, i dobio sam batine. Ali idue nedelje kad su se
nekako i ostao kod kue. Oprao sam se sapunom i toplom vodom, obukao svoje najbolje odelo i otiao u crkvu, gde je
reen da umrem; ali da umrem lepo i prijatno, bez bolova. I onda se setih da je opasno spavati ispod zovinog drveta. Im
Obrao sam mu i cvee i lie i namestio leite u sanduku za ovas. Da li ste primetili kako je ovas glatak? Mek kao ljuds
zaspao tvrdo i probudio se stvarno vrlo bolestan. Ali, kao to vidite, nisam umro. ta sam hteo - to ni sam ne znam! Da
bili samo dokaz kako je beznadeno da u ikad izii iz kruga u kom sam se rodio.

GOSPOICA Vi tako divno priate! Jeste li ili u kolu?

AN Malo; ali sam itao mnogo romana i poseivao pozorita. Osim toga, sluao sam fini svet kad govori, od njega sam
GOSPOICA Sluate ono to mi govorimo!
AN Da! Mnogo sam tota uo dok sam sedeo na koijakom seditu ili terao amac. Jednom sam sluao gospoicu Ju
GOSPOICA A! ta ste to uli?
AN E, to vam ne bih mogao rei; ali sam se zaudio, i nisam prosto znao gde ste nauili sve te rei. Moda u osnovi i n
se to ini!
GOSPODIOA Ah, utite, sram vas bilo! Mi ipak ne ivimo kao vi kad imamo dragu i dragana.
AN (otro je posmatra) Je li to sigurno? to se mene tie, nije potrebno da se gospoica pravi nevina...
GOSPOICA Bio je to nitkov kome sam ja poklonila svoju ljubav.
AN Tako vi uvek kaete - posle.
GOSPOICA Uvek?
AN Da, uvek, prema onom to sam uo vie puta u takvim prilikama.
GOSPOICA U kakvim prilikama?
AN U onim maloas spomenutim! Poslednji put...
GOSPOICA (ustaje) utite! Neu vie da sluam!
AN Ni ona nije htela - to je udno! No onda vas molim za doputenje da idem da legnem.
GOSPOICA (blago) Da idete da spavate na Ivanjdansku no!
AN Da! Da igram stalno sa oloem, to me nimalo ne zanima.
GOSPOICA Uzmite kljueve od amca i izvezite me na jezero; hou da vidim izlazak sunca!
AN Da li je to pametno?
GOSPOICA Izgleda da se plaite za svoj ugled!

AN Zato da se ne plaim? Ne volim da budem smean, ne elim da budem oteran bez preporuke, sad kad elim da se
prema Kristini.
GOSPOICA A da, opet ta Kristina...
AN Da, ali i zbog vas. Posluajte me, idite i legnite u postelju!
GOSPOICA Ja vas da posluam!
AN Samo jedan jedini put! Radi vas same! Ja vas molim! No je poodmakla, san nas ini pijanim, glava je ve teka! I
ve dolaze ljudi da me trae! I ako nas nau ovde, vi ste propali!
(Hor se pribliuje i uje se pesma)
Dve devojke ko dve vile Tirarara, trala la,
Noge su ira mokre bile, Tirarara, tralala.
Suvo zlato ovog sveta Tirarara, tralala.
elja im je bila kleta, Tirarara, tralala.
Cvee tebi ja sam brao, Tirarara, tralala,
A srce sam drugoj dao, Tirarara, tralala!
GOSPOICA Ja poznajem nae ljude i volim ih, isto kao to i oni mene vole. Neka, samo neka dou, pa ete videti!
AN Ne, gospoice Julija, oni vas ne vole. Oni jedu va hleb, ali vas posle ismejavaju! Verujte mi! ujte ih, ujte samo
GOSPOICA (slua) ta pevaju?
AN To je pesma rugalica! Odnosi se na vas i na mene!
GOSPOICA Odvratno! Pih! Tako podlo!
AN Olo je uvek podao! U borbi s njima oveku ostaje samo da bei.
GOSPOICA Da beimo? Kuda da beimo? Napolje ne moemo! A kod Kristine takoe ne moemo!
AN Onda u moju sobu! Nuda zakon menja; a u mene se moete pouzdati, jer ja sam vam stvarni, iskreni i odani prija
GOSPOICA Ali razmislite malo! Pomislite ako vas tamo trae?
AN Zabraviu vrata, a ako hoe da uu silom, pucau! Hajdete! (Na kolenima.) Hajdete!
GOSPOICA (znaajno) Zaklinjete li mi se?...
AN Zaklinjem se!
GOSPOICA (urno izlazi idesino)
AN (usplahireno ide za njom)
BALET
(Dolaze seljaci u sveanoj narodnoj nonji, sa cveem na eirima; ispred njih svira na violini. Bure blagog piva i buren
Piju. Hvataju se u kolo, igraju i pevaju Dve devojke ko dve vile. Posle toga opet odlaze pevajui.)
GOSPOICA (Ulazi sama; vidi nered po kuhinji i pljesne dlanovima; zatim vadi pudrijeru i puderie lice.)
AN (ulazi, uzbuen) Vidite! A i uli ste! Smatrate li sad da je mogue ostati ovde?
GOSPOICA Ne! Ne smatram! Ali ta da radimo?
AN Da pobegnemo, da otputujemo to dalje odavde!
GOSPOICA Da otputujemo? Da, ali kuda?
AN U vajcarsku, na italijanska jezera; niste nikad bili tamo?
GOSPOICA Ne! Je li tamo lepo?
AN Ah, veito lepo, narande, lovori, ah!
GOSPOICA A ta emo tamo da radimo?
AN Otvoriu hotel, prvorazredno ureen i s prvorazrednim gostima.
GOSPOICA Hotel?
AN To je ivot, verujte mi; neprestano nova lica, novi jezici; ni minuta slobodnog vremena za brigu ili nerviranje; nika
dan i no zvone zvona, vozovi pite, omnibusi dolaze i odlaze; zlato se samo kotrlja u kancelariju. Jednom reju - ivot!
GOSPOICA Da, to je ivot! A ja?
AN Gospodarica kue; ukras firme. S vaim izgledom... i vaim manirima - ah - tu je siguran succes! (Uspeh) Kolosaln
pritiskom na elektrino dugme stavljate robove u pokret; gosti defiluju pred vaim prestolom i bojaljivo stavljaju blago
dobiju raun u ruke, ja u raune biberiti, a vi ete ih eeriti vaim krasnim osmejkom - ah! putujmo odavde... (Vadi iz
smo u est asova i trideset minuta; u Hamburgu u osam i etrdeset, rano izjutra; Frankfurt-Bazel jedan dan, i onda go
pogledam, za tri dana. Tri dana!
GOSPOICA (ne sluajui ana) Sve je to vrlo dobro! Ali, ane, ohrabri me. Reci da me voli! Hodi, zagrli me!
AN (oklevajui) Hou - ali ne smem! Ne vie ovde u kui. Ja vas volim, to je van svake sumnje. Zar vi jo sumnjate u
GOSPOICA (bojaljivo, isto enski) Vi! Kai mi ti! Izmeu nas nema vie granica! Reci mi ti!
AN (muno) Ne mogu! Jo postoje granice izmeu nas, sve dok smo u ovoj kui. Tu je prolost, tu je grof, nikoga jo n
samo da vidim na nekoj stolici njegove rukavice, pa da se osetim mali, samo da ujem zvonce odozgo, pa da se odmah
njegove izme kako bu stoje gordo i pravo, odmah me uhvati jeza! (Odgurne izme nogom.) Sujeverje, predrasude, na
oslobaamo. Doite u drugu zemlju, u neku republiku, i videete da e svi dubiti na glavi pred livrejom moga portira - d
roen da dubim na glavi jer u meni ima sposobnosti, u meni ima karaktera, i samo da se dohvatim prve grane, videete
dogodine sam vlasnik, za deset godina rentijer, a posie u otputovati u Rumuniju i dobiti odlikovanja, i zavriu, pazite

GOSPODIGA Divno, divno!

AN Ah, u Rumuniji se kupuje grofovska titula, i vi ete postati nita manje nego grofica, moja grofica!
GOSPOICA ta je mene briga za sve to kad ja sad sve odbacujem! Reci mi da me voli, inae - da, ta sam ja inae?
AN Rei u, rei u hiljadu puta - posle! Samo ne ovde! A pre svega, obuzdajte oseanja ako neete da sve ode u vodu
(Vadi cigaru, odseca vrh i pali je.) Sedite tu, a ja u sesti ovde, pa emo razgovarati kao da se nita nije desilo.
GOSPOICA (oajno) O, boe! Zar vi nemate oseanja?
AN Ja! Nema tako oseajnog oveka kao to sam ja; ali ja umem da vladam sobom.
GOSPOICA Pre ste mogli da mi ljubite cipelu - a sad!
AN (grubo) Da, to je bilo onda! Sad imamo da mislimo na drugo.
GOSPOICA Ne govorite sa mnom tako grubo.
AN Ne grubo, ve razumno! Jedna glupost je uinjena, ne inimo ih vie! Grof moe svakog trenutka nai, a naa sudb
moji planovi za budunost? Odobravate li ih?
GOSPOICA Izgledaju mi sasvim prihvatljivi, ali se samo postavlja pitanje: za tako veliko preduzee trai se veliki kapit
AN (grize cigaru) Ja! Sigurno! Ja imam svaje strune sposobnosti, svoje neverovatno iskustvo, svoje znanje jezika! To
GOSPOICA Ali za to ne moete kupiti ni voznu kartu.
AN To je svakako tano; stoga i traim finansijera koji e pruiti novana sredstva.
GOSPOICA Gde ete ga nai na brzinu?
AN Njega treba da naete vi, ako hoete da budete moj kompanjon!
GOSPOICA To ja ne mogu, a sama nemam nita. (Pauza.)
AN Onda cela stvar propada...
GOSPOICA i...
AN Ostaje kao to je!
GOSPOICA Mislite li vi da u ja ostati pod ovim krovom kao vaa ljubavnica? Mislite li da u dopustiti da svet pokazuje
mogu da pogledam svome ocu u lice? Ne! Vodite me dalje odavde, iz ovog ponienja i beaa! O, ta sam uinila, bo
AN Gle, sad poinje na tu notu! ta ste uinili? Isto to i mnoge pre vas!
GOSPOICA (vapije kao u gru) I sad me prezirete! Padam, padam!
AN Padnite sasvim dole gde sam ja, pa u vas posle podii!
GOSPOICA Kakva me je strana sila vukla k vama? Ona koja vue slabijeg jaem? Onoga koji pada onome to se die
vi ta je to ljubav?
AN Ja? U to moete biti uvereni; mislite li vi da vas ja jo ranije nisam namirisao?
GOSPOICA Kakvim to jezikom govorite i kakve misli imate uopte?
AN Tako sam nauio i takav sam! Nemojte biti nervozni i ne pravite se odve fina dama; kau koju smo zakuvali mora
da popijemo posebno jednu aicu! (Otvara fioku na stolu i vadi bocu vina; puni dve upotrebljene ae.)
GOSPOICA Odakle ste uzeli to vino?
AN Iz podruma!
GOSPOICA Burgonjsko vino moga oca!
AN Moda je suvie dobro za zeta?
GOSPOICA A ja pijiem pdvo! Ja!
AN To samo pokazuje da imate loiji ukus od mene!
GOSPOICA Lopove!
AN Hoete, moda, da potkaete?
GOSPOICA O, o! Sauesnica kunog lopova! O, da li sam noas bila pijana i u snu pravila gluposti? Ivanjdanska no? S
AN Hm, nevinih!
GOSPOICA (eta tamo-amo) Da li ima nekog na zemlji ko je u ovom asu nesreniji od mene?
AN A zato ste to? Posle jednog takvog osvajanja! Pomislite na Kristinu tamo unutra! Mislite li da ona nema oseanja?
GOSPOICA U to sam ranije verovala, ali sad vie ne verujem. Ne, sluga je sluga...
AN A drolja je drolja!
GOSPOICA (na kolenima, sklopljenih ruku) O, boe nebeski, uini kraj mom bednom ivotu! Izbavi me iz ovog brloga
AN Ne mogu porei da mi vas je ao! Kad sam leao u lejama luka i posmatrao vas u ruinjaku, onda... sad u vam t
deaci.
GOSPOICA Pa ipak ste hteli da umrete zbog mene!
AN U sanduku za ovas? Ta je bilo samo prazno prianje.
GOSPOICA Znai, la!
AN (poinje da drema) Gotovo tako! Tu sam priu proitao u novinama, o nekom dimniaru koji se zatvorio u sanduk s
alimentaciju...
GOSPOICA A, takvi ste vi, dakle...
AN Kakav bih inae trebalo da budem; ovek uvek mora sebe malo da ukrasi kad poe u lov na ene!
GOSPOICA Lupeu!
AN Droljo!

GOSPOICA I sad ste videli kopca s lea...

AN Ne ba s lea...
GOSFOICA Trebalo je da budem prva grana...
AN Ali je grana bila trula...
GOSPOICA Trebalo je da budem firma hotela...
AN A ja hotel...
GOSPOICA Da sedim unutra za vaim stolom, da primamljujem vae muterije, da falsifikujem vae raune...
AN To bih ja sam...
GOSPOICA Da jedna ljudska dua moe biti toliko prljava!
AN Pa operite je!
GOSPOICA Lakeju, slugo, ustani kad ja govorim!
AN Slugina ljubavinice, lakejeva nalonice, kuuj i izii odavde. Ti da mi ita bukvicu kako sam sirov, grub? Onako pr
niko od meni ravnih nije ponaao. Misli li ti da se jedna slukinja dotie mukarca kao to ti to ini? Jesi li videla ijedn
Tako neto sam video samo meu ivotinjama i propalim enama.
GOSPOICA (slomljena) Tako je; udri me; gazi po meni; nisam bolje ni zasluila. Ja sam bednica; ali mi pomozi! Pomoz
mogunosti!
AN (blae) Ja se neu odrei svog udela u asti da sam vas zaveo; ali mislite li vi da bi se ko na mom mestu usudio da
Ja jo uvek stojim zapanjen...
GOSPOICA I ponosan...
AN Zato da ne? Mada moram priznati da mi je pobeda bila odve laka da bi mogla naroito da me zaseni.
GOSPOICA Udri jo jae po meni!
AN (ustaje) Ne! Oprostite mi to sam kazao! Ja ne tuem razoruanog protivnika, a najmanje jednu enu. Ne mogu da
video da zlato koje nas je zasenilo tamo dole nije pravo; to sam video da su kopeva lea siva; da na finom obrazu im
uglaanih nokata; da je maramica prljava, mada mirie na parfem!... Ali mi, s druge strane, teko pada to sam video d
mui me to vidim da ste pali tako duboko, da ste daleko ispod vae kuvarice; to mi isto tako teko pada kao kad vidim
trule.
GOSPOICA Vi govorite kao da ve stojite iznad mene?
AN Da, to i inim: vidite, ja bih vas mogao da pretvorim u groficu, ali vi mene nikada ne biste mogli u grofa.
GOSPOICA Ali ja sam roena od grofa, a vi to nikada ne moete biti.
AN To je istina, ali bih i ja mogao raati grofove - ako...
GOSPOICA Ali vi ste lopov, a ja nisam.
AN I lopov biti nije najgore! Ima i gore! A uostalom, kad sluim u jednoj kui, smatram se u neku ruku kao lan porod
dete ubere koju jagodu iz pune leje! (Srdba se opet budi u njemu.) Gospoice Julija, vi ste divna ena, odve dobra za
hoete da prikrijete greku time to uobraavate da me volite! Meutim, vi mene ne volite, iako vas je, moda, moja sp
moje - ali ja se ne mogu zadovoljiti da budem za vas samo ivotinja, a da vau ljubav ne mogu probuditi.
GOSPOICA Jeste li sigurni u to?
AN Hoete da kaete da bi to moglo biti! Trebalo bi, nesumnjivo, da vas volim: vi ste lepi, vi ste fini (on joj se pribiuj
hoete, i elja koja izazivate u oveku verovatno se nikad ne gasi. (Obuhvata je rukom oko pasa.) Vi ste kao blistavo vi
(Pokuava da je izvede napolje, ali mu se ona polako izmigolji.)
GOSPOICA Pustite me! Neete me na taj nain dobiti!
AN Kako? Ne na taj nain! Ne laskanjem i lepim reima; ne upozorenjem na budunost, ne spasenjem od sramote! On
GOSPOICA Kako? Kako? Ne znam! Uopte ne znam! Ja vas se grozim kao to se grozim pacova, ali ne mogu da pobeg
AN Beite sa mnom!
GOSPOICA (istresa pepeo sa revera njegovog kaputa) Da beimo? Da, trebalo bi da beimo! Ali sam tako umorna! Da
GOSPOICA (gleda na svoj sat) Ali moramo najpre da govorimo; ostaje nam jo samo malo vremena. (Ispija au; pru
AN Nemojte toliko da pijete, zamutie vam se u glavi!
GOSPOICA ta mari?
AN ta mari? Prosto je to opiti se. ta imate da mi kaete?
GOSPOICA Pobei emo! Ali najpre moramo da govorimo, to jest, ja u govoriti, jer ste dosad govorili samo vi. Vi ste
se poblie upoznali jedno s drugim pre nego to krenemo na put.
AN Jedan trenutak! Oprostite! Razmislite, da se posle ne biste kajali to ste odali tajne svog ivota!
GOSPOICA Zar vi niste moj prijatelj!
AN Da, ponekad! Ali se ne uzdajte u mene.
GOSPOICA To vi samo kaete; uostalom, moje tajne svako zna. Vidite, moja majka nije bila plemikog, ve sasvim pr
vremena o jednakosti, slobodi ena i svemu drugom to s tim ide; i imala je odvratnost prema braku. Kad ju je moj ota
njegova ena, ali... ipak se udala za njega. Ja sam dola na svet - protiv elje moje majke, kako sam to docnije saznala
detetom prirode i da me to vie naui svemu tome to treba da zna jedan deak, kako bih bila primer da i ena moe
da nadgledam konje, ali nisam smela da idem u kuhinju; morala sam da timarim i sedlam konje i da idem u lov, katkad
su, po njenom uputstvu, ljudi radili enske, a ene muke poslove - a rezultat toga bio je da je imanje poelo da propad

Najzad se moj otac probudio iz svoje opinjenosti i pobunio se protiv dotadanjeg toka stvari, tako da se sve izmenilo p
to ne znam, ali je teko patila od greva, sakrivala se na tavanu i iza drvea u vrtu i ostajala po celu no napolju. Utom
Kua, privredne zgrade i tale - sve je to izgorelo, i to pod okolnostima koje su nagovetavale zlonamernu paljevinu, je
etvorogodinjeg roka, a premija koju je moj otac poslao bila je nemarnou glasnika zadrana, tako da nije na vreme
AN Ne pijte vie!
GOSPOICA Ah, ta mari! Ostali smo pod vedrim nebom i morali smo da spavamo u kolima. Otac nije znao gde da nab
majka dade savet da potrai zajam od jednog njenog prijatelja iz detinjstva, nekog fabrikanta cigala ovde u blizini. Otac
tako je podignut dvorac. (Opet pije.) A znate li ko je prouzrokovao poar?
AN Vaa gospoa majka!
GOSPOICA A znate li ko je bio fabrikant cigala?
AN Ljubavnik vae majke.
GOSPOICA Znate li iji je bio novac?
AN ekajte malo - ne, to ne znam.
GOSPOICA Moje majke!
AN Dakle, grofov, ako nije postojao ugovor o imovinskoj deobi.
GOSPOICA Nije bilo nikakvog ugovora! Moja majka je imala neto imetka, koji nije htela da stavi pod upravu mog oca
AN Koji ga je utajio!
GOSPOICA Sasvim tano! Utajio ga je! Najzad je sve dolo mome ocu do uiju; on nije mogao da se sudi, nije mogao
to novac njegove supruge. To je bila osveta moje majke to je on preuzeo vlast u kui. Tada je hteo da izvri samoubist
ivotu, a moja majka morala je da plati za svoja dela! To su bili tekih pet godina za mene - moete verovati! Iako sam
majinoj strani, poto nisam tano poznavala odnose. Od nje sam se uila nepoverenju i mrnji prema mukarcima, jer
uli, i ja sam joj se zaklela da nikada neu biti robinja oveka.
AN I onda ste se verili sa sreskim naelnikom.
GOSPOICA Upravo zato to je trebalo da on bude moj rob.
AN A on to nije hteo?
GOSPOICA Hteo je on, ali nije dolo do toga! Dodijao mi je!
AN Video sam - u dvoritu kod tale?
GOSPOICA ta ste videli?
AN Video sam - kako je raskinuo veridbu.
GOSPOICA To je la! Ja sam bila ta koja je raskinula! Je li taj bednik kazao da je on raskinuo?
AN Ta nije on bednik! Vi mrzite mukarce, gospoice?
GOSPOICA Da! Veinom! Ali ponekad - kad doe slabost, o kako je to gadno!
AN Mrzite li i mene?
GOSPOICA Bezgranino! Mogla bih da gledam da vas ubijaju kao kakvu ivotinju...
AN Kao kad ubijaju besnog psa, zar ne?
GOSPOICA Ba tako!
AN Ali ovde nema nikakve ivotinje, nikakvog psa! ta emo onda?
GOSPOICA Da otputujemo!
AN Da muimo jedno drugo?
GOSPOICA Ne - da uivamo dva dana, tri dana, dokle moemo, i onda - da umremo...
AN Da umremo! Tako glupo! Mislim da bi bilo bolje da otvorimo hotel!
GOSPOICA (ne slua ana) Na jezeru Komo, gde sunce uvek sija, gde se lovori zelene o Boiu i gde se rumene naran
AN Jezero Komo je obina bara u koju se sliva kia, a narande sam tamo video samo u izlozima piljarnica; ali je to po
se izdaju zaljubljenim parovima, a to je vrlo unosna industrija - znate zato? Napravi se ugovor na pola godine, a gosti
GOSPOICA (naivno)Zato posle tri nedelje?
AN Naljute se jednostavno! Ali se zakupnina mora platiti! A onda se vile opet izdaju. I to tako stalno ide, jer ljubavi uv
GOSPOICA Zar neete da umremo zajedno?
AN Ja uopte neu da umrem! Prvo zato to volim da ivim, a drugo zato to samoubistvo smatram za zloin protiv pr
GOSPOICA Vi verujete u boga?
AN Sigurno da verujem! I idem u crkvu svake nedelje. Da budem iskren, ve mi je dosta svega ovoga, idem da legnem
GOSPOICA Tako, i mislite da u se ja time zadovoljiti? Znate li vi ta ovek duguje eni koju je obeastio?
AN (uzima novanik i baca na sto jedan srebrni novac) Izvolite! Neu da dugujem!
GOSPOICA (pravi se kao da ne primeuje uvredu) Znate li ta zakon odreuje...
AN Na alost, zakon ne predvia nikakvu kaznu za enu koja zavede mukarca!
GOSPOICA Ne vidite li neki drugi izlaz osim da otputujemo; da se venamo i posle da se rastavimo?
AN A ako se oduprem da pristanem na mezaliansu? (Brak izmeu socijalno neravnopravnih ljudi.)
GOSPOICA Mezaliansu...
AN Da, za mene! Vidite, ja imam finije pretke nego vi jer nemam palikue u porodici!
GOSPOICA Otkud vi to znate?

AN Vi ne moete dokazati suprotno, jer mi nemamo drugog rodoslovlja - osim onog u policiji! Ali vae rodoslovlje sam
je bio va predak, osniva porodice? Neki mlinar kod ije je ene spavao kralj jedne noi za vreme danskog rata. Takve
nemam! Znam samo za nekoliko njih, ali bih ja mogao postati glavni osniva porodice!
GOSPOICA Eto ta imam sad od toga to sam otvorila srce jednom nedostojnom oveku, to sam izdala ast svoje po
AN Bolje rei, sramotu! Vidite, rekao sam vam da ne treba piti, jer se onda brblja! A brbljati ne valja!

GOSPOICA O, to se kajjem! to se kajem! I bar da me volite!

AN Pitam vas poslednji put - ta hoete? Treba li da plaem, da preskaem korba, da vas ljubim, da vas
mamim na tronedeljni boravak na jezeru Komo - ta hoete? Ovo ve poinje da mui oveka! Ali tako je to
kad se ima posla sa enama! Gospoice Julija, vidim da ste nesreni, znam da patite, ali vas ja ne mogu da
razumem. Mi - mislim na svet moga stalea - ne pravimo toliko posla oko toga; mi se ne mrzimo; vodimo
ljubav kao igru, ikad nam posao to dopusti, ali nemamo toliko vremena da toj igri posvetimo ceo dan i celu
no kao vi! Smatram da ste vi bolesni; vi ste sigurno bolesni.
GOSPOICA Tako - treba da budete dobri prema meni, sad govorite kao ovek.
AN Da, ali budite i vi ovek! Vi se meni rugate, a ne dozvoljavate da se i ja malo oeem o vas.
GOSPOICA Pomozite mi, pomozite mi; kaite ta da radim - kojim putem da poem?
AN Za ime boje, kad bih ja to znao!
GOSPOICA Bila sam besna, bila sam luda, ali zar nema nikakvog spasa?
AN Da budete mirni! Niko nita ne zna.
GOSPOICA Nemogue! Svet zna i Kristina zna!
AN Ne znaju, a nikad ne bi tako to ni poverovali!
GOSPOICA (dvoumei se) Ali - to se moe dogoditi jo jedanput!
AN To je istina!
GOSPOICA A posledice?
AN (uplaeno) Posledice! Gde mi je bila glava te nisam o tome mislio? Da, ostaje samo jedno, dalje odavde! I
to odmah! Ja vas neu pratiti, jer je onda sve propalo, ve vi morate otputovati sami, otii ma kuda!
GOSPOICA Sama? Kuda? To ja ne mogu!
AN Morate! I to pre nego to se grof vrati! Ostanete li ovde, znate ta e biti! Ako je ovek jednom pogreio,
on e nastaviti i dalje, jer to se desilo - desilo... Postaemo sve drskiji i bezobzirniji i najzad e nas uhvatiti!
Dakle, na put! Piite posle grofu i priznajte sve, osim da sam ja bio u pitanju! A on to ne moe da pogodi!
Uostalom, ne verujem ni da mu je mnogo stalo do toga!
GOSPOICA Otputovau, ako i vi poete sa mnom!
AN Jeste li vi poludeli, enska glavo? Gospoica Julija pobegla sa svojim slugom! Sve novine bi ve
prekosutra pisale o tome, i grof to ne bi mogao da preivi!
GOSPOICA Ne mogu da putujem! Ne mogu da ostanem! Pomozite mi! Umorna sam, beskrajno umorna.
Naredite mi! Pokrenite me, jer vie nisam sposobna niti da mislim niti da ta preduzmem!...
AN Vidite kakvo ste nitavilo! ta se onda tu razmeete i diete nos kao da vladate svetom! Dakle: onda u
vam narediti! Idite i obucite se; snabdejte se novcem za put i onda doite ovamo.
GOSPOICA (poluglasao) Poite za mnom!
AN U vau sobu? Opet ste poludeli! (Koleba se nekoliko trenutaka) Ne! Idite! Odmah! (Uzima je za ruku i
izvodi napolje.)
GOSPOICA (koraajui) Govori ljubazno sa mnom ane!
AN Zapovest zvui uvek neljubazno; oseate li to sad? Oseate li?
AN (Sam; uzdahne da bi sebi olakao: seda za sto, uzima belenicu i pero, rauna glasno s vremena na
vreme; nema mimika. Kristina ulazi obuena u praznino odelo, u beloj bluzi i s maramom na ruci.)
KRISTINA Gospode boe, kako ovde izgleda! ta se ovde dogaalo?
AN Ah, gospoica je bila dovukla ovamo neki svet. Zar si tako tvrdo spavala da nita nisi ula?
KRISTINA Spavala sam kao top!
AN I ve spremna za crkvu?
KRISTTNA Da! Pa ti si obeao da me prati danas na ispovest.
AN Da, to je istina! Evo, tu mi je odelo! Dodaj mi ga! (Seda, Kristina mu pomae da obue bluzu i stavlja mu

maramcu oko vrata. Pauza.)

AN (sanjivo) ta se ita danas iz Jevanelja?
KRISTINA Pa o Jovanu Krstitelju - glavoseku!
AN To e sigurno trajati veoma dugo! Ah, to me gnjavi! Tako mi se strasno spava, samo bih spavao!
KRISTINA ta li si radio celu no; sav si zelen u licu?
AN Sedeo sam ovde i razgovarao sa gospoicom Julijom.
KRISTINA Ta devojka zbilja ne zna ta ide a ta ne ide! (Pauza.)
AN Sluaj, Kristina!
KRISTINA ta?
AN udno je to kad ovek na to pomisli. Ona!
KRISTINA ta je udno?
AN Sve skupa! (Pauza.)
KRISTINA (gleda u polupraznu au na stolu) Jeste li i pili zajedno?
AN Da!
KRISTINA Pih! Pogledaj me u oi!
AN Da!
KRISTINA Je li to mogue? Je li mogue?
AN (posle kratkog razmiljanja) Da! Mogue je!
KRISTINA U tako ta nikad nisam mogla da verujem! Ne! Gadno! Odvratno!
AN Nisi valjda ljubomorna na nju?
KRISTINA Ne, na nju nisam! Da je bila Klara ili Sofija, onda bih ti oi iskopala! Da, tako ti je to. Zato? Ni
sama ne znam. Sve je to odvratno!....
AN A jesi li ljuta na nju?
KRISTINA Ne, ve na tebe! To nimalo nije lepo, nimalo! Jadna devojka! Zna ta? Ja vie neu da ostanem u
ovoj kui; ne mogu, kad vie ne oseam potovanje prema svojim gospodarima.
AN Zato oseati potovanje prema njima?
KRISTINA Da, to kae ti koji si tako prepreden! Nee valjda ni ti da slui nekoga ko se ponaa tako
nepristojno? Hoe li? ini mi se da ovek time nanosi sramotu samom sebi.
AN Da, ali nam je uteha to ni drugi nisu ni za dlaku bolji od nas!
KRISTINA Ne, ja tako ne maslim; jer ako nisu bolji, onda ne vredi ni da ovek tei za tim da postane bolji. A
pomisli na grofa! Pomisli na njega koji je imao toliko briga u ivotu! Ne, neu da budem vie u ovoj kui! I jo
s jednim takvim kao to si ti! Da je to bio sreski naelnik, da je bio neki bolji ovek...
AN ta to znai?
KRISTINA Da, da! Ni ti nisi ba tako rav, ali ima razlike izmeu oveka i oveka, u svakom sluaju. Ne, ovo
ne mogu nikad zaboraviti. Gospoica, koja je bila tako gorda, tako otra prema mukarcima, i za koju se ne bi
nikad pomislilo tako ta... da se da takvom jednom! Ona koja je htela da naredi da se ubije jadna Dijana zato
to je jurila za jednim obinim psom iz zadnjeg dvorita! Da, to ti moram rei! Ali ovde vie da ostanem neu, i dvadeset etvrtog oktobra idem.
AN A posle?
KRISTINA Ah, da, kad ve o tome govorimo: smatram da je ve vreme da vidi i potrai neko drugo mesto,
poto emo se ipak venati.
AN ta da vidim? Ovakvo mesto ne mogu nikad dobiti kao oenjen.
KRISTINA Razume se da ne! Ali bi se mogao primiti za nastojnika zgrade ili sluitelja u nekom nadletvu.
Dravni hleb je oskudan, ali je siguran, i onda, udovica i deca imaju penziju...
AN (s grimasom) To je sve lepo i krasno, ald nije u mojoj prirodi da odmah misim na to kako da umrem za
enu i decu. Moram priznati da sam zbilja imao malo vee tenje.
KRISTINA Tvoji pogledi, da! Ali ti ima i dunosti! Misli malo i na njih.
AN Nije potrebno da me ljuti i da mi sad govori o dunostima, znam ja ta imam da radim! (Oslukuje
prema vratima.) Imamo jo dovoljno vremena da o tome razmislimo. Idi sada i uredi se, pa emo ii u crkvu.
KRISTINA Ko to hoda gore?
AN Ne znam, ako nije Klara.

KRISTINA Nije se valjda grof vratio kui a da ga niko nije uo.

AN (uplaeno) Grof? Ne, to ne verujem, ta on bi zvonio.
KRISTINA (odlazi) Bog nam bio u pomoi! Ovako neto jo nikad nisam doivela.
(Sunce je izgrejalo i osvetljava vrhove drvea u parku; zraci se pomiu postepeno, dok ne padnu koso kroz
prozore u sobu. an prilazi vratima i daje nekakav znak)
GOSPOICA (Ulazi, obuena u putniku odeu, s kavezom za ptice pokrivenim ubrusom, koji sputa na jednu
stolicu.) Evo, gotova sam.
AN Pst! Kristina je budna!
GOSPOICA (poinje da biva veoma nervozna) Da nije neto naslutila?
AN Ne znam nita! Ali, boe, kako izgledate!
GOSPOICA Kako? Kako izgledam?
AN Bledi ste kao smrt i - izvinite, ali ste prljavi u licu.
GOSPOICA ekajte da se umijem. Tako! (Prilazi umivaoniku i pere lice i ruke.) Dajte mi ubrus! O - evo i
sunce ve izgreva!
AN I vetac Ivanjdanske noi e nestati.
GOSPOICA Da, vetac je noas bio ovde! Ali, ujte, ane! Poite sa mnom, jer sad imam sredstava!
AN (oklevajui) Dovoljno?
GOSPOICA Dovoljno za poetak! Poite sa mnom, jer ne mogu danas sama da putujem. Pomislite na
Ivanjdan u zaparnom vozu, punom sveta, koji ti pilji u mene; da ekam na stanicama, kad bih htela samo da
beim. Ne, ne mogu, ne mogu! I onda uspomene; uspomene iz detinjstva na Ivanjdane, na crkvu ukraenu
liem breze i jorgovanom; ruak za sveano postavljenim stolom, roaci i prijatelji; popodne u parku,
igranka, muzika, cvee, razne igre. O, ovek bei, bei, ali ga u vozu prate uspomene, kajanje i gria savesti!
AN Poi u s vama, ali poimo odmah, pre no to bude odve kasno. Smesta!
GOSPOICA Onda se spremite! (Uzima kavez.)
AN Ali, nikakav prtljag! Inae smo propali!
GOSPOICA Ne, nita! Samo to se moe uneti u kupe.
AN (uzima eir) ta imate to tamo? ta je to?
GOSPOICA To je samo moj mali tiglic! Njega neu da ostavim!
AN Gle, jo i to! Da nosimo i kavez sa pticom! Pa vi niste pametni! Ostavite kavez!
GOSPOICA To je jedino to nosim iz kue; jedino ivo stvorenje koje me voli otkako mi je Dijana postala
neverna! Nemoj biti svirep! Pusti me da ga ponesem!
AN Ostavite kavez, kaem vam, i ne govorite tako glasno - Kristina nas uje!
GOSPOICA Ne, ne ostavljam ga u tuim rukama! Bolje ga ubij!
AN Onda dajte toga crva ovamo da mu zavrnem iju!
GOSPOICA Da, ali da ga ne boli! Ne - ne, ne mogu!
AN Daj pticu ovamo; umem ja!
GOSPOICA (Vadi pticu iz kaveza i ljubi je) Ah, moje malo ptie, zar da te tvoja gospodarica umori?
AN Molim vas ne pravite sad nikakve scene; radi se o vaem ivotu, o vaoj srei! Dajte, brzo! (Otrgne joj
pticu tz ruke, nosi je prema dasci za seenje mesa i uzima kuhinjski no.)
GOSPOICA (okree glavu na drugu stranu)
AN Bolje da ste nauili da koljete pilie umesto to ste pucali iz revolvera (zamahne noem), tako bar ne
biste padali u nesvest pred kapljom krvi.
GOSPOICA (vrisne) Ubij i mene! Ubij me! Vi, koji ste u stanju da zakoljete jednu nevinu ivotinjicu i da vam
ruka ne zadrhti. O, ja vas mrzim i gnuam vas se; krv je meu nama! Proklinjem as kad sam vas videla,
proklinjem onaj trenutak kad sam se zaela u majinoj utrobi!
AN ta tu pomae da proklinjete! Hajdemo!
GOSPOICA (pribiuje se dasci za seemje mesa kao da je neto vue mimo njene volje) Ne, jo neu da
idem; ne mogu - moram da vidim - mir! napolju se uju kola. (Oslukuje, oiju prikovanih za dasku i no.)
Nemojte misliti da ja ne mogu da vidim krv! Mislite li vi da sam toliko slaba... a? Ta ja bih htela da vidim tvoju
krv, da vidim tvoj mozak na dasci - da vidim ceo tvoj pol kako se davi u moru krvi... ini mi se da bih mogla

da pijem iz tvoje lobanje, da okupam svoje noge u tvom grudnom kou i da jedem tvoje peeno srce! Ti misli
da sam ja slaba; misli da te volim, da moja utroba ezne za tvojim semenom; misli da u da nosim tvoj
nakot ispod svog srca i da ga hranim svojom krvlju - da u da ti rodim dete i da primim tvoje ime! Sluaj,
kako se zove ti? Nikad ti prezime nisam ula - sigurno ga i nema. Treba da budem, moda, gospoa
vratarka ili madam smearka - ti, pseto jedno, koji nosi moju ogrlicu, slugo, to nosi oznake moga grba
na svojim dugmadima - treba da te delim sa svojom kuvaricom, da budem suparnica svojoj slukinji! O, o, o!
Misli da sam kukavica i da u pobei! Ne, ostajem ovde ma i gromovi pucali! Moj e otac doi kui... nai e
svoj orman provaljen... videe da mu je ukraden novac! Pozvonie - na ono zvono - dva puta za svoga slugu i onda e poslati po javnog tuioca... a ja u sve rei! Sve! O, lepo e to biti da jednom bude kraj - samo da
kraj hoe doi! I on e dobiti sranu kap i umree!... I onda e biti sve svreno - doi e mir... spokojstvo!...
veiti odmor! I grb e se razbiti o mrtvaki koveg, grofovsko pleme e se ugasiti, a slugin izdanak e rasti u
domu siroadi... dobijae svoje lovorike na kamenu pod olukom i zavrie u tamnici!
AN Sad govori kraljevska krv! Bravo, gospoice Julija! Dosta ste ve kazali!
KRISTINA (ulazi, obuena za crkvu, sa knjiicom psalama u ruci.)
GOSPOICA (urno joj prilazi i pada joj u naruje kao da trai zatitu) Pomozi mi, Kristina! Pomozi mi protiv
ovog oveka!
KRISTINA (nepomina i hladna) Kakva je to komedija rano na praznik! (Pogleda na dasku iza seenje mesa)
Ko je napravio ovu prljavtinu ovde? ta sve to znai? Zato vritite i galamite?
GOSROBICA Kristina! Ti si ena i ti si mi prijatelj! uvaj se od ovog lupea!
AN (malo posramljen i zbunjen) Dok dame rezonuju, idem da se obrijem! (Izgubi se desno.)
GOSPOICA Ti e me razumeti; i ti e me sasluati!
KRISTINA Ne, ja zbilja ne mogu da razumem sve te gluposti! Gde ete tako u putnikoj odei sa eirom ta? ta znai sve to?
GOSPOICA ujte me, Kristina; sasluajte me, sve u vam kazati...
KRISTINA Neu nita da znam...
GOSPOICA Ti me mora sasluati...
KRISTINA U emu je stvar? Jesu li posredi gluposti sa anom? To me, vidite, ne zanima, jer ne elim da se
meam u to. Ali ako mislite da ga nagovorite da strugnete, onda emo vam stati na put!
GOSPOICA (krajnje nervozno) Pokuajte da budete mirni, Kristina, i da me sasluate! Ja ne mogu ostati
ovde, a i an ne moe ovde ostati - moramo, dakle, da otputujemo...
KRISTINA Hm, hm!
GOSPOICA (s izrazom lica kao da joj je najedanput sinula neka misao u glavi) Ali uj, sad md je dola ideja,
kako bi bilo da otputujemo sve troje u inostranstvo, u vajcarsku, i da otvorimo hotel zajedno? Ja imam
potreban novac, zna, an i ja bismo sve svravali, a ti bi, kako sam mislila, imala samo da preuzme
kuhinju... Zar to nije krasno!... Reci da hoe! I poi s nama, sve je pripremljeno!... Reci da! Hajde! (Grli
Kristinu i tape je)
KRISTINA (hladno i zamiljeno) Hm, hm!
GOSPOICA (presto tempo) Ti nikad nisi putovala izvan zemlje, Kristina, treba da ode malo u inostranstvo i
da vidi sveta. Ne moe da zamisli kako se ugodno putuje vozom - neprestano novi ljudi, nove zemlje - i
onda emo doi u Hamburg i videemo u prolazu zooloki vrt - to e ti se sigurno dopasti - pa emo ii u
pozorite i sluati operu, a kad doemo u Minhen, posetiemo muzeje, videemo Rubensa i Rafaela, te velike
slikare kao to zna. Ti si ve sluala o Minhenu, gde je iveo kralj Ludvig, onaj kralj, zna, to je poludeo. Pa
emo videti njegov dvorac, on jo ima dvorac koji je ureen kao u bajkama, a odatle nije daleko do vajcarske
- tu su i Api, zamisli Alpe sa snegom usred leta, a u njihovom podnoju rastu narande i lovori, koji se zelene
preko cele godine... (an stoji na desnoj strani kulisa i otri svoj brija o kai koji dri zubima i levom rukom;
zadovoljan, slua razgovor i s vremena na vreme klimne glavom u znak odobravanja.)
GOSPOICA (tempo prestissimo) Pa emo da preuzmemo hotel - i ja u sedeti na kasi, a an e primati
putnike... izlaziti u grad i nabavljati to treba... pisati pisma. Bie to divan ivot, veruj mi - vozovi piite,
omnibusi dolaze, as zvoni u sobama, as zvoni u restoranu - a ja piem raune - i dobro u ih zapapriti... Ne
moe da zamisli kako se putnici uplae kad treba da plate raun! A ti sedi kao gospodarica u kuhinji. Ti,

naravno, nee sama stajati ak ni kraj tednjaka i bie fino obuena kad treba da se pokae pred svetom a s tvojim izgledom, ne laskam ti, jednog lepog dana uhvatie jo i nekog oveka, nekog bogatog Engleza ljudi se lako daju (tie) uhvatiti. Pa emo se obogatiti i sazidaemo vilu na jezeru Komo - naravno tamo
pokatkad pada kia; ali (jo tie) i sunce e, svakako, ponekad granuti, mada izgleda malo mutno, i onda
moamo opet putovati i vratiti se - (pauza) - ovamo - ili ii na neko drugo mesto...
KRISTINA ujte! Da li gospoica i sama u to veruje?
GOSPOICA (obeshrabrena) Da li sama verujem?
KRISTINA Da!
GOSPOICA (umorno) Ne znam; ne verujem vie ni u ta. (Svali se na klupu i, podboivi sie na sito, uhvati
se trukama za glavu.) Ni u ta! Ni u ta!
KRISTINA (okree se dasmo prema anu) Tako, dakle, mislio si da umakne!
AN (posramljen, sputa brija na sto) Da umaknem? To je previe! ula si gospoiin plan, mada je ona
umorna od neprospavane noi, taj se plan, van svake sumnje, moe izvesti!
KRISTINA Sluaj! To znai da ja budem kuvarica kod one tamo...
AN (otro) Molim te slui se pristojnijim jezikom kad govori o tvojoj gospodarici. Razume?
KRISTINA Gospodarici?
AN Da!
KRISTINA uj! uj sad ovo!
AN Da, uj ti, jer ti je to potrebno, i govori malo manje! Gospoica Julija je tvoja gospodarica i radi iste stvari
zbog koje ti nju sad prezire trefoalo bi da prezire i samu sebe.
KRISTINA Ja sam sebe uvek cenila i potovala...
AN... da bi mogla prezirati druge!
KRISTINA Nikad se nisam sputala ispod svog stalea. Hajd, reci, da li je grofova kuvarica imala togod sa
govedarom ili sa svinjarom! Hajd reci!
AN Da, ti si imala posla s finim ovekom, i to je tvoja srea!
KRISTINA Da, fini je to ovek koji prodaje grofov ovas iz tale...
AN I ti o tome govori, ti koja prima procente od piljara i prima mito od mesara.
KRISTINA Kako, kako?
AN I ti vie nema respekta za svoje gospodare! Ti, ti, ti!
KRISTINA Hoe li da ide sa mnom u crkvu? Bie ti potrebna dobra pridika zbog svega to si uradio!
AN Ne, neu damas da idem u crkvu; idi sama i ispovedi svoje grehe!
KRISTINA Da, ja u to i uiniti i vratiu se s optrotajem da e i za tebe biti dovoljno! Spasitelj je trpeo muke i
umro na krstu za sve grenike i iako mu priemo s verom i ista srca, on e primiti sve nae grehe na sebe.
AN I one uinjene u piljarnici?
GOSPOICA Veruje li ti to, Kristina?
KRISTINA To je moja iva vera, isto toliko istinita koliko je istina da stojim ovde, moja vera iz detinjstva, koju
sam ouvala iz mladih dana, gospoice Julija. A gde se prelije greh, tu se prelije i milost.
GOSPOICA Ah, kad bih ja imala tvoju veru! Ah, kad bih...
KRISTINA Da, vidite, ali ona se ne moe stei bez naroite boje milosti i nije dato svakome da je stekne...
GOSPOICA Pa ko je onda moe stei?
KRISTINA To je velika tajna onoga to daje milost, gospoice, i bog nema prizrenja prema linosti, ve
odreuje da oni koji su bili poslednji budu prvi.
GOSPOICA To znai da on ima prizrenja prema poslednjima?
KRISTINA (nastavlja) Lake je i kamili proi kroz iglene ui nego bogatom ui u carstvo nebesko! Vidite, tako
je to, gospoice Julija! Sad u da idem - sama, i uz put u rei konjuaru da ne daje konje nikome, u sluaju
da neko hoe da putuje pre nego to se grof vrati kui! Zbogom! (Odlazi.)
AN Takva nesrea! A sve to zbog jednog tiglica!
GOSPOICA Ostavite tiglica! Vidite li kakav izlaz iz ovoga, kakav kraj svemu ovome?
AN (razmilja) Ne!
GOSPOICA ta biste vi uinili na mom mestu?
AN Na vaem? ekajte malo! Kao osoba visokog roda, kao ena, kao posrnula! Ne znam, aha, da znam!

GOSPOICA (uzima brija i pravi pokret njime) Ovako?

AN Da! Ali ja to ne bih uinio - pazite dobro, jer izmeu nas je razlika!
GOSPOICA Zato to ste vi mukarac a ja ena? Kakva je to razlika?
AN Ista razlika kao izmeu mukarca i ene!
GOSPOICA (s noem u ruci) Hou! Ali ne mogu! Ni moj otac nije mogao onda kad je trebalo da to uini!
AN Ne, nije trebalo da on to uini! Prvo je morao da se osveti!
GOSPOICA A sad se moja majka sveti kroz mene!
AN Zar vi niste voleli svog oca, gospoice Julija?
GOSPOICA O, da. Volela sam ga bezgranino, ali sam ga i mrzela! To sam inila i ne primeujui! Ali, on je
taj koji me je vaspitao da prezirem svoj vlastiti pol, koji je od mene napravio poluenu i polumukarca! ija je
krivica za ono to se desilo? Moga oca, moje majke, moja vlastita! Moja vlastita? Ta ja nemam nita svoje! Ja
nemam nijedne misli koja nije oeva, nijedne strasti koja nije majina, a ono poslednje - da su svi ljudi
jednaki - primila sam od svog verenika, koga zbog toga nazivam bednikom! Kako to, onda, moe biti moja
vlastita greka? Svaliti krivicu na Hrista, kao to je uinila Kristina, ne, za to sam odve ponosna i odve
razumna, blagodarei uenju moga oca. A da bogata ne moe ui u carstvo nebesko, to je la, i Kristina, koja
ima pare u banci, nee ni ona tamo ui! ija je greka? ta nas se to tie? Ipak ja sam ta koja moram da
snosim krivicu, da snosim posledice...
AN Da, ali... (uju se dva otra udara u zvono. Gospoica pojuri gore; an menja kaput.) Grof je kod kue!
ta emo ako Kristina... (Prilazi cevi za razgovor; kuca i slua.)
GOSPOICA Sad je sigurno video obijen orman?
AN Ovde je an, gospodine grofe! (Slua; ne uje se ta grof govori.) Da, gospodine grofe! (Slua dalje.) Da,
gospodine grofe! Odimah! (Slua i dalje.) Odmah, gospodine grofe! (Slua) Molim! Kroz pola sata!
GOSPOICA (krajnje preplaena) ta kae? Gospode boe, ta kae?
AN eli da mu donesem izme i kafu kroz pola sata.
GOSPOICA Dakle, kroz pola sata! O, tako sam umorna; nisam sposobna ni za ta: ni da se kajem, ni da
beim, ni da ostanem, ni da ivim - ni da umrem! Pomozite mi! Zapovedite mi, i ja u posluati kao pas!
Uinite mi poslednju uslugu, spasite moju ast, spasite njegovo ime! Vi znate ta bi trebalo da mogu, ali ne
mogu... Neka bude vaa volja i zapovest da to uinim!
AN Ne znam, a nita sad i ne mogu, ne razumem nita. Kao da je ovaj kaput dejstvovao da ne mogu nita da
vam zapovedim - a naroito posle razgovora s grofom - ne mogu to sam sebi da objasnim, ali - ah, taj pusti
lakej to mi sedi na leima! ini mi se da sad grof doe ovamo i naredi mi da sebi prereem grkljan uinio bih
to bez oklevanja.
GOSPOICA Uinite tako kao da ste vi on, a ja vi! - Tako ste umeli odlino da se pretvarate kad ste ono kleali
preda mnom - onda ste bili plemi - zar niste nikad bili u pozoritu i videli maioniara? (an potvruje
glavom.) On kae medijumu: uzmi metlu, i ovaj to uini, kae mu isti, i ovaj isti...
AN Da, ali medijum mora da spava!
GOSPOICA (u ekstazi) Ve spavam - cela soba mi izgleda kao neki dim pred oima... a vi kao gvozdena
pe... slina oveku u crnom odelu i sa cilinderom na glavi - a vae oi sijaju se kao ar kad se vatra gasi, a
lice vam je belo kao gomilica puhora... (Sunce je bacilo zrake na pod i osvetljava ana.) Tako je toplo i
ugodno... (Ona tare ruke kao da ih greje ispred vatre.) I tako svetlo - i tako mirno!
AN (Uzima brija i stavlja joj u ruku.) Evo metle! Idite sad, poto se vidi, u ambar - i... (ape joj na uvo.)
GOSPOICA (budna) Hvala! Sad idem da se odmorim! Ali mi recite jo da i prvi mogu biti dostojni milosti.
Recite, ako i ne verujete u to.
AN Prvi? Ne, to ne mogu! Ali ekajte, gospoice Julija, sad znam! Vi vie niste meu prvima, poto ste meu
- poslednjima!
GOSPOICA To je istina. Ja sam sasvim meu poslednjima; ja sam poslednja! O! Ali sad ne mogu da idem.
Recite jo jedanput da treba da idem!
AN Ne, sad ne mogu vie ni ja! Ne mogu!
GOSPOICA A prvi e biti poslednji!
AN Ne razmiijajte, ne razmiljajte! Vi iscrpljujete moju snagu, postajem straljivac... ta! Uini mi se kao da
uh zvono! Ne! Hoemo li da ga zapuimo hartijom... Da se bojimo toliko jednog zvona! Da, ali nije to samo

zvono - neko sedi iza njega, jedna ruka ga stavlja u pokret, a neto drugo stavlja ruku u pokret - ali zapuite
samo ui - zapuite ui! Da, sad zvoni jo jae! Zvonie sve dok se ne odgovori - a onda je odve kasno! Tada
e doi javni tuilac - i onda... (uju se dva jaka udara u zvono) Idite!
AN (trgne se, zatim se uspravi) To je uasno! Ali nema drugog izlaza!
GOSPOICA (izlazi vrstim korakom na vrata).