PRAVILNIK

O INTERVENTNIM I IZVEDENIM INTERVENTNIM NIVOIMA I MERAMA ZA

ZATITU STANOVNITVA, DOMAIH IVOTINJA I POLJOPRIVREDE
(VETERINARSTVO, BILJNA PROIZVODNJA I VODOPRIVREDA) U VANREDNOM
DOGAAJU
("Sl. list SRJ", br. 18/92 i "Sl. list SCG", br. 1/2003 - Ustavna povelja)

I OSNOVNE ODREDBE
lan 1
Ovim pravilnikom propisuju se interventni nivoi i izvedeni interventni nivoi, kao i mere za
zatitu stanovnitva, domaih ivotinja i poljoprivrede (veterinarstvo, biljna proizvodnja i
vodoprivreda) u vanrednom dogaaju u cilju zatite od jonizujuih zraenja.
lan 2
1. Vanredni dogaaj, u smislu ovog pravilnika, je nuklearni akcident ili radijaciona opasnost,
nekontrolisani dogaaj u nuklearnoj elektrani, istraivakom reaktoru ili drugoj instalaciji koji
moe izazvati ili je izazvao kontaminaciju radne sredine, ozraenje radnika na samoj
instalaciji ili kontaminaciju ivotne sredine i stanovnitva.
2. Interventni nivoi zraenja su predviene doze ozraenja u nuklearnom akcidentu koji zbog
svojih posledica po ljudsko zdravlje zahtevaju razmatranje potrebe za preduzimanje mera
zatite.
3. Izvedeni interventni nivoi zraenja izraavaju se kao koliina radionuklida u vazduhu, vodi
za pie i hrani ili jaina spoljanjeg gama-zraenja, koji se dobijaju iz interventnih nivoa doza
zraenja.
lan 3
Nuklearni akcident, s obzirom na mere zatite, deli se na tri faze:
1) rana faza deli se na period pre isputanja radionuklida kada je utvrena potencijalna
opasnost ozraivanja i period kada se javlja najvee isputanje radionuklida,
2) meufaza je period koji se nastavlja na ranu fazu u kojoj se radionuklidi deponuju na
zemljite na osnovu merenja spoljanje jaine doze i aktivnosti radionuklida u vazduhu, vodi
za pie i hrani u kojem se vri procena doza ozraenosti stanovnitva, na osnovu koje se
preduzimaju mere zatite,
3) kasna faza (faza oporavka) poinje povratkom stanovnitva na normalne uslove ivljenja.
Rana faza traje od pola asa do nekoliko dana, meufaza - od nekoliko asova posle poetka
isputanja radionuklida do nekoliko dana ili nedelja, a kasna faza - od nekoliko nedelja do
1

vie meseci ili godina, to zavisi od koliine i sastava isputenih radionuklida, doba godine i
teritorije na kojoj su mere zatite bile na snazi.
lan 4
U okolini nuklearnog akcidenta razlikuju se dva podruja, i to:
1) podruje u blizini mesta nuklearnog akcidenta u polupreniku do nekoliko desetina km u
kojem su glavni naini ozraivanja stanovnitva:
a) spoljanje ozraenje iz radioaktivnog oblika,
b) udisanje radioaktivnih plemenitih gasova i aerosola,
v) spoljanje ozraenje od deponovanih radionuklida na zemljitu,
2) ire podruje na udaljenosti do vie stotina km od mesta akcidenta u kojem je glavni nain
ozraivanja stanovnitva preko hrane i vode za pie.
lan 5
U ranoj fazi nuklearnog akcidenta mogui nain izloenosti zraenju su:
1) direktna izloenost iz radioaktivnog oblaka,
2) udisanje isparljivih i aerosolnih estica,
3) kontaminacija koe i odee.
U meufazi mogui naini izloenosti zraenju su:
1) kontaminacija koe i odee,
2) udisanje resuspendovanih estica,
3) izloenost zraenju od radioaktivnog materijala deponovanog na tlu.
U kasnoj fazi nuklearnog akcidenta mogui nain izloenosti zraenju je upotreba
kontaminirane hrane i vode za pie.
lan 6
Planiranje mera zatite u nuklearnom akcidentu zasniva se na sledeem:
1) izbegavanju ili maksimalnom smanjivanju tekih nestohastikih efekata akutne radijacione
bolesti (ARB) organizovanim, planskim i na vreme preduzetim odgovarajuim merama zatite
kako bi se primljena pojedinana apsorbovana doza smanjila na nivo nii od znaajnog
biolokog delovanja,

2) ograniavanju rizika od stohastikih efekata sprovoenjem mera kojima se smanjuje

opasnost za svakog kontaminiranog ili ozraenog pojedinca,
3) smanjivanju, koliko je god to praktino opravdano, opte uestalosti stohastikih efekata
smanjivanjem zajednikog doznog ekvivalenta.
II INTERVENTNI NIVOI I IZVEDENI INTERVENTNI NIVOI
lan 7
Izvedeni interventni nivo za pojedini radionuklid i nain na koji se ostvaruje izloenost osobe
zraenju odreuju se prema obrascu:
IL
DIL = -------DCF
gde je:
DIL izvedeni interventni nivo za pojedini radionuklid u odreenoj sredini,
IL dozni interventni nivo za odreenu sredinu (medijum),
DCF dozni konverzioni faktor u jedinicama odreenim s obzirom na IL i DIL.
Za procenu izvedenih interventnih nivoa koristi se metodologija Meunarodne agencije za
atomsku energiju br. 81 iz 1986. godine.
Procena izvedenih interventnih nivoa radi se za svaki radionuklid i sve naine, odnosno
puteve izloenosti radionuklidima.
U ranoj fazi akcidenta uzimaju se u obzir samo najznaajniji radionuklidi.
U sluaju kontaminacije lanca ishrane mogu se postaviti sopstveni izvedeni interventni nivou
pomou formule koja osigurava da interventni nivo doze (5 mSv) nije premaen, tj.
S S C(i,f)
gde je

---------------1
i f DIL(i,f)

C(i,f) unesena aktivnost radionuklida (i) u grupi ivotnih namirnica (f) i

DIL(i,f) izvedeni interventni nivo za radionuklid (i) u grupi ivotnih namirnica (f).
Mere zatite potrebno je da se primene u sledeim uslovima, prema obrascu:
S S L(i,p)
gde je

----------------1

p i DIL(i,f)
gde je:
L(i,p) izmereni nivo radioaktivnosti nuklida (i) u odreenom medijumu vezanom za put
izloenosti (p), i
DIL(i,p) izvedeni interventni nivo za radionuklid (i) u istom medijumu i nainu izloenosti (p)
odreen prema predloenim merama zatite.
lan 8
Interventni nivoi doza zraenja u mSv dati su za celo telo ili pojedine organe u dva nivoa koji
se meusobno razlikuju za faktor 10. Donji nivo doze je nivo ispod koga mere zatite nisu
opravdane, a gornji nivo doze je nivo iznad kojeg mere zatite skoro sigurno treba primeniti,
to podrazumeva sagledavanje odnosa koristi dobijene preduzimanjem mera i trokova koje te
mere zahtevaju.
Mere zatite u pojedinim fazama nuklearnog akcidenta i zavisno od naina izlaganja, date su u
tabelama 1 i 2, koje su odtampane uz ovaj pravilnik i ine njegov sastavni deo.
Interventni nivoi i pregled mera zatite u zavisnosti od faze nuklearnog akcidenta dati su u
tabeli:

a) Rana faza

Doza mSv
celo
telo

plua, titna lezda ili bilo koji

pojedinani organ

5 do 50 50 do 500

Mere zatite

sklanjanje
4

50 do
500

500 do 5000

50 do 500 upotreba stabilnog joda evakuacija

b) Meufaza

Oekivana doza u prvoj godini (mSv)

5 do 50 50 do 500
50 do
ne oekuje se
500

nadzor prehrambenih proizvoda i vode za

pie preseljenje

Kod akcidenta kod koga se ocenjuje da bi se ozraenje moglo u prvoj nedelji od pojave
akcidenta kretati izmeu donjeg i gornjeg nivoa, mere zatite predlau se u skladu s
interventnim nivoima koji su dati u tabeli:

Doza u mSv
celo telo plua, titna lezda ili drugi pojedini organ Mere zatite

5 do 25 250

sklonite
upotreba preparata

100

250

joda

300

evakuacija

lan 9
Izvedeni interventni nivoi pojedinih radionuklida u hrani i vodi za pie dati su u tabeli:

Deja hrana

Bq/kg

131l

500
5

90Sr

125

137Cs

1000

239Pu

20

Voda za pie
90Sr

160

239Pu

Hrana za odrasle
131l

2000

90Sr

750

137Cs

1000-1250

239Pu

20

Voda za pie
90Sr

700*

239Pu

*odnosi se na radionuklide niske doze (10-8 Sv/Bq)

Dozni faktori za najvanije radionuklide: 90Sr, 131l, 134Cs, 137Cs i 239Pu za malu decu do
jedne godine ivota, decu do 10 godina i za odrasle osobe dati su u tabeli:

Dozni faktori Sv/Bq

Radionuklid

odojad

deca
odrasli

(do 1 godine) (do 10 godina)

90Sr,

1,1 x 10-7

40 x 10-8

3,6 x 10-8

131l (*),

3,6 x 10-6

1,0 x 10-6

4,4 x 10-7

134Cs,

1,2 x 10-8

1,2 x 10-8

2,0 x 10-8

137Cs,

1,0 x 10-8

1,0 x 10-8

1,3 x 10-8

239Pu,

2,4 x 10-6

1,4 x 10-6

1,3 x 10-6

(*)Vredi samo za titnu lezdu.

Za korienje izvedenih interventnih nivoa pretpostavlja se prosena potronja hrane po
stanovniku godinje od 550 kg i vode za pie od 700 l, odnosno za malo dete do jedne godine
- 275 l mleka i 275 l vode.
Za izraunavanje koliina iz prethodnog stava koriste se statistiki podaci o prosenoj
potronji najvanijih namirnica po stanovniku godinje u Jugoslaviji.
lan 10
U nuklearnom objektu obrazuju se etiri grupe radnika za zatitu stanovnitva, i to:
I grupa - radnici koji otklanjaju posledice akcidenta koji je van kontrole zatitnog sistema i
osoblje ekipa za akcidentnu situaciju,
II grupa - radnici u nuklearnom objektu koji obavljaju poslove za preduzimanje mera za
smanjenje izloenosti ozraenju i za smanjenje emisije radionuklida iz nuklearnog objekta,
III grupa - radnici izvan nuklearnog objekta koji su zadueni za primenu zatitnih mera i
IV grupa - radnici izvan nuklearnog objekta koji obavljaju poslove sanacije (stambeni objekti,
objekti od vitalnog znaaja za snabdevanje stanovnitva hranom i vodom za pie, drugi
objekti od prioritetnog znaaja, vane saobraajnice i dr.).
Za radnike prve grupe interventni nivo doze za zatitu od nestohastikih efekata je 500 mSv
za celo telo, odnosno 5000 mSv za pojedine organe, a za radnike druge, tree i etvrte grupe nivoi doza dati su u tabeli:

Nivo doze koji ne treba prekoraiti mSv

Grupa
radnika
u toku jedne godine odjednom za ceo ivot

II celo telo 50
poj. organ 500

III celo telo 50

poj. organ 500

100

250

1000

2500

100

250

1000

2500

IV celo telo 50
poj. organ 500

Pod nivoom doze zraenja podrazumeva se ozraenje osobe od spoljanjih i unutranjih

radionuklida - interne kontaminacije ljudskog tela ili pojedinih organa.
Korekcije za utvrivanje nivoa godinjih doza koje se ne smeju prekoraiti vre se na osnovu
merenja trenutnih intenziteta jonizujuih zraenja spoljanjih izvora i stepena ozraenja od
internih kontaminacija u celom telu ili pojedinim organima u toku godine.
Sabrane doze od spoljanjeg i unutranjeg ozraenja osobe ine ukupnu dozu zraenja
navedenu u tabeli i izraava se u sivertima (Sv).
Radnici iz svake grupe mogu da budu ozraeni, kontaminirani bez fizikih oteenja i s
povredama (udruena radijaciona povreda). Stepen ozlede odreuje se prema individualnoj
dozi ozraenja, odnosno kontaminacije svakog ispitanika i stepenu udruene povrede.
U ranoj fazi akcidenta, ako je dolo do ozraenja, kao hitna medicinska pomo primenjuje se
samo simptomatsko leenje (sedativi, analgetici, sredstva protiv povraanja).

III MERE ZA ZATITU STANOVNITVA

1) Zatitne mere u ranoj fazi nuklearnog akcidenta
lan 11
U ranoj fazi nuklearnog akcidenta preduzimaju se sledee mere:
1) brzo i tano obavetavanje stanovnitva i davanje uputstva,
2) produeno zadravanje u stanovima, odnosno kuama s uspostavljanjem sanitarnog
propusnika,
3) korienje namenskih sklonita,
4) upotreba stabilnih preparata joda (SPJ),
5) evakuacija stanovnitva,
6) kontrola pristupa lica u kontaminiranu zonu.
lan 12
Obavetavanje stanovnitva koje moe da bude ozraeno ili kontaminirano vri se propisanim
zvunim signalima, preko radija i drugih sredstava javnog informisanja. Obavetavanje treba
da bude jasno i razumljivo za stanovnitvo, da zadobije poverenje slualaca i da izbegne
stvaranje panike, straha i pojave psihogenih reakcija kod osetljivih osoba.
lan 13
Radi spreavanja unutranje kontaminacije osoba preko disajnih organa primenjuje se
produeno zadravanje u stanovima, odnosno kuama (sklanjanje, zaklanjanje) sa
(zaptivenim) zatvorenim vratima i prozorima i iskljuenim sistemom provetravanja koji
povremeno treba ukljuivati. Sistem provetravanja ne treba iskljuivati ako ima filtar za
vazduh koji se ee menja. Na nos i usta stavlja se zatitna maska, respirator ili drugo
priruno sredstvo (maramica, pare gaze ili isto platno).
Stambeni (kuni) sanitarni propusnik uspostavlja se u predvorju stana, odmah iza ulaznih
vrata. Na pod se postavlja deblja polivinilska folija. U predsoblju se odlae gornja odea i
obua, a zatim se oblai kuno odelo i obuvaju papue. Odeu i obuu koja se nosi napolju ne
treba unositi u stan. Po ulasku u stan, ruke i otkriveni delovi tela moraju se oprati hladnom
vodom.
Pre sprovoenja mera produenog zadravanja u stanovima treba pripremiti potrebne koliine
hrane i vode za pie. U toku sprovoenja ove mere mala deca i trudnice ne treba da izlaze iz
stana, a treba da uzimaju hranu koja nije bila izloena kontaminaciji. Ne doputaju se
masovne sportske priredbe, a za vreme kolskih odmora ne treba doputati da se deca igraju
na pranjavim povrinama. Moe se predloiti prestanak rada predkolskih i kolskih
ustanova, a trudnicama omoguiti odsustvovanje s posla.

Produeno zadravanje u stambenim objektima treba da traje onoliko dana dok nadleni organ
ne obavesti da prestaje potreba za produenim zadravanjem.
lan 14
Odlaenje i krai boravak u namenskim sklonitima prua vei stepen zatite od produenog
zadravanja u stanovima i olakava kontrolu uvoenja, sprovoenja i ukidanja drugih mera
zatite (davanje stabilnih preparata joda, evakuacija).
lan 15
Pre donoenja odluke o davanju stabilnih preparata joda (SPJ) procenjuje se dnevni unos joda
hranom i vodom za pie, efikasnost sprovoenja jodiranja soli, uestalost pojave hipofunkcije
titaste lezde i vorova, kao i uestalost pojave poveane funkcije titaste lezde, i utvruju
kontraindikacije za primenu SPJ. Stabilni preparati joda daju se ugroenim grupama
stanovnitva ako se proceni da e ozraenje titaste lezde biti preko 50 do 500 mSv, i to:
1) trudnicama koje se nalaze u blizini nuklearnog akcidenta, s tim da se trajanje davanja
ogranii na najkrai period uz dalju kontrolu i relativno due zadravanje u stanovima,
2) trudnicama u drugom i treem tromeseju koje se nalaze u blizini ili na veoj udaljenosti,
3) majkama dojiljama,
4) maloj deci i deci do 16 godina, bez obzira na to da li se nalaze u blizini ili na veoj
udaljenosti od nuklearnog objekta koji je izazvao kontaminaciju, ako se proceni da e
ozraenje titaste lezde prei interventni nivo,
5) osobama starijim od 16, a mlaim od 45 godina koje se nalaze u blizini nuklearnog
akcidenta gde je udisanje glavni put unosa radiojoda,
6) osobama preko 45 godina koje se nalaze u blizini nuklearnog objekta, dok se utvrdi
prestanak kritinog stepena kontaminacije vazduha, hrane i vode za pie, pri emu se vodi
rauna o optim kontraindikacijama za davanje jodnih preparata,
7) spoljnim ekipama za hitne intervencije, koje ine mukarci uzrasta najmanje 18 godina,
odmah im se sazna za akcident.
Pojedinane doze SPJ daju se prema uzrastu osoba i u koliinama (dozama) u skladu s
preporukama koje su date u tabeli:

Uzrasne grupe

KJ
mg

KJO3
mg

Ekvivalentna koliina jodida u

mg*

10

Novoroene od jednog meseca

15

20

Odoje i malo dete do tri godine

3030-45 25
35

Dete od tri do 12 godina

65

85

12,5

50

Odrasli (ukljuujui trudnice i dojilje) od 13 do

130 170 100
16 godine

*
Tablete koje sadre 50 mg jodida
Novoroene: 1/4 do 1/2 tablete.
Mala deca: 1/2 tablete.
Deca: 1 tableta.
Odrasli: 2 tablete

Novoroenadi se daje samo jedna odgovarajua doza, trudnicama i dojiljama odgovarajua

doza moe se jo jednom ponoviti, a ostalim licima moe se ponoviti vie dana ako je
neophodno.
Kontraindikacije za primenu SPJ su:
1) poznata preosetljivost na jod, jodna kontrastna sredstva i lekove,
2) ranije leeno ili postojee oboljenje titaste lezde: endemska ili nodozna struma,
3) limfocitarni autoimuni tireoiditis,
4) Haimotova bolest,
5) hipertireoformni dermatitis i vaskulitis s niskom koncentracijom komplementa.
Rezervu jodnih preparata treba drati u zdravstvenoj ustanovi u blizini nuklearnog objekta na udaljenosti od 3 do 5 km, kako bi se SPJ to pre dali celokupnom stanovnitvu.
Radnici zaposleni u nuklearnom objektu i lanovi ekipa za zatitu i zbrinjavanje treba da
imaju SPJ kod sebe kao sastavni deo zatitne opreme.
lan 16
11

Evakuacija stanovnitva u ranoj fazi nuklearnog akcidenta je poslednja i najtea mera koju
treba preduzeti u cilju spreavanja pojave nestohastikih posledica od akutne i hronine
radijacione bolesti.
Mera evakuacije stanovnitva moe se primeniti samo kod akcidenta najveih razmera na
nuklearnom reaktoru i ona se odnosi na stanovnitvo u blizini oteenog nuklearnog reaktora.
Prilikom primene plana za evakuaciju i njegove realizacije treba uzeti u obzir sledee inioce:
1) obim, teinu i najvanije karakteristike kontaminacije,
2) broj stanovnika koje treba evakuisati i njihovo zdravstveno i psihofiziko stanje (teki
bolesnici, teki duevni bolesnici, nepokretni bolesnici, trudnice u poslednjem tromeseju
trudnoe, mala deca i deca do 10 godina i dr.),
3) postojanje i stanje saobraajnica od mesta evakuacije do mesta na koje e se stanovnitvo
evakuisati,
4) raspolaganje, razmetaj i kapacitete objekata za smetaj evakuisanog stanovnitva u celini i
po pojedinim uzrasnim grupama i po grupama bolesnika,
5) period godine i vremenske uslove za izvrenje evakuacije, kao i doba dana kada je
zapoelo isputanje radionuklida,
6) tekue i prognozirane meteoroloke uslove i ocenu transporta radionuklida,
7) veliinu i tip naselja u odnosu na preteno zanimanje stanovnitva koje treba evakuisati,
8) ekonomsko-finansijske potrebe za izvrenje evakuacije.
lan 17
Kontrola pristupa lica u kontaminiranu zonu prestavlja preventivnu meru kojom se spreava
ozraenje i kontaminacija lica koja primarno nisu bila ugroena ili smanjuje ponovno
izlaganje lica. Ugroena zona se procenjuje u ranoj fazi akcidenta, a kasnije se precizno
utvruje dozimetrijskim merenjem i odreivanjem sadraja radionuklida u uzorcima.
Zona se obeleava standardnim znacima za radioaktivne materijale, a na pristupnim
komunikacijama u zoni postavljaju se punktovi s deurnim licima i ekipom za dozimetriju.
2) Mere za zatitu u meufazi nuklearnog akcidenta
lan 18
U meufazi nuklearnog akcidenta, pored mera za koje se oceni opravdanost dalje primene iz
rane faze akcidenta, primenjuju se i sledee mere:
1) izmetanje stanovnitva,
2) dekontaminacija osoba, odee i obue, predmeta i povrina,
12

3) kontrola hrane i vode za pie.

lan 19
Izmetanje stanovnitva se primenjuje da bi se izbegla dugotrajna izloenost ozraenja od
radionuklida koji su dospeli na zemljite. Obino se primenjuje kada je zavreno isputanje
radionuklida. Ova mera nije hitna kao evakuacija stanovnitva, a moe da bude kratkotrajna
ili dugotrajna.
lan 20
Dekontaminacija osoba, odnosno otkrivenih delova tela (koe) obavlja se ako nivoi
kontaminacije beta-gama emitera prelaze vrednost masene aktivnosti povrinske
kontaminacije koja odgovara jaini doze od 0,8 nGy/s mereno na povrini ake (100 cm2) na
odstojanju od 1 cm od povrine.
Principi i nain dekontaminacije odnosno njena procedura dati su u tekstu "Dekontaminacija
osoba" koji je odtampan uz ovaj pravilnik i ini njegov sastavni deo.
lan 21
Dekontaminacija odee, donjeg rublja, posteljine, unutranjih povrina prostorija ili
transportnih sredstava obavlja se ako nivoi kontaminacije beta-gama emitera prelaze vrednosti
masene aktivnosti povrinske kontaminacije, koje odgovaraju sledeim vrednostima jaine
doze mereno na 1 cm od povrine:
1) 0,3 nGy/s za odeu, donje rublje, posteljno rublje, obuu i lina zatitna sredstva,
2) 0,6 nGy/s za povrine prostorija i unutranje povrine transportnih sredstava,
3) 1,0 nGy/s za spoljanje povrine transportnih sredstava.
lan 22
Ako se sistematskim ispitivanjem sadraja radionuklida u ivotnoj sredini utvrdi njihovo
poveanje ili prisustvo sveih fisionih produkata, ako nastane nuklearni akcident ili
radijaciona opasnost, ili Meunarodna agencija za atomsku energiju obavesti o akcidentu koji
moe da ugrozi teritoriju SRJ, vre se u veem obimu ispitivanja ivotnih namirnica i vode za
pie radi utvrivanja prisustva radionuklida u njima. Na osnovu izvrenih ispitivanja i
intervencionih nivoa, donosi se odluka o dozvoli upotrebe, ogranienju ili zabrani pojedinih
vrsta ivotnih namirnica i vode za ljudsku upotrebu.
3) Mere zatite u kasnoj fazi nuklearnog akcidenta
lan 23
U ovoj fazi nastavljaju se, po potrebi, sledee mere zatite:
1) kontrola pristupa lica u blizinu nuklearnog objekta u kome je dolo do akcidentne
kontaminacije (zonu koja je precizno utvrena),
13

2) dekontaminacija povrina, prostorija i najvanijih komunikacija u blioj zoni nuklearnog

objekta, a po potrebi i u iroj zoni na pojedinim lokacijama, zavisno od rezultata iz
monitoringa,
3) kontrola sadraja radionuklida u hrani i vodi za pie, kao i u stonoj hrani,
4) dozimetrijska kontrola radnika u poljoprivredi koji mogu da budu izloeni jonizujuim
zraenjima.
IV IZVEDENI INTERVENTNI NIVOI RADIO-NUKLIDA 134Cs + 137Cs U HRANI ZA
DOMAE IVOTINJE
lan 24
U toku vanrednog dogaaja izvedeni interventni nivoi 134Cs + 137Cs u stonoj hrani za
ishranu domaih ivotinja iz intenzivnog uzgoja (vei proizvoai drutvenog, kooperativnog
ili individualnog sektora) dati su prema kategorijama ivotinja i vrsti hrane u sledeim
tabelama:

1. Izvedeni interventni nivoi u stonoj hrani za ishranu goveda i ovaca

Tabela 1

Nivoi aktivnosti 134Cs + 137Cs za jedan dan (u

kBq)

Vrsta
ivotinja

Starosna
ivotinja

kategorija

DUi

DUv

DUh

DU
po kategorijama hrane

14

1/

odrasla grla

90

82

64

011,5

6,5

2/

podmladak

14,5

8,5

7,3

0,5

0,7

3/

odrasla grla

90

85

65,5

12,8

6,7

podmladak

14,5

0,5

14

9,8

2,2

GOVEDA

OVCE
4/

gde je:
1/

muzne krave

2/

tovna junad

3/

ovce za muu i reprodukciju

4/

tovna jagnjad i iljead

DUi = dozvoljeno dnevno unoenje ingestijom

DUv = dozvoljeno dnevno unoenje vodom
DUh = dozvoljeno dnevno unoenje hranom (DUh = DUi - DUv)
DU = dozvoljeno dnevno unoenje po kategorijama hrane
A = svea kabasta hrana (trava, detelina, lucerka, silaa)
B = suva kabasta hrana (seno, slama, lisnik)
C = koncentrovana hrana (krmne smee)

15

2. Izvedeni interventni nivoi u krmnim smeama za ishranu svinja i ivine

Tabela 2

Nivoi aktivnosti 134Cs + 137Cs za jedan dan

Vrsta ivotinja Proizvodnja kategorija DUi

DUv

DUks

(kBq)

(kBq)

(kBq/kg)

1/

14,7

1,5

2,2

2/

14,7

1,5

1,5

3,3

14,3

210

SVINJE

odrasla grla

podmladak
3/

14,7

IVINA

odrasla grla
4/

110

podmladak
5/

14,7

gde je:
1/

priplodne krmae telesne mase oko 150 kg

2/

tovljenici starosti do tri meseca, telesne mase do 60 kg

16

3/

tovljenici starosti od sedam meseci, telesne mase do 100 kg

4/

kokoke nosilje starosti do jedne godine, telesne mase oko 2 kg

5/

brojleri starosti 30 do 60 dana, telesne mase 0,5 kg

DUi = dozvoljeno dnevno unoenje ingestijom (hrana + voda)

DUv = dozvoljeno dnevno unoenje vodom za napajanje
DUks = dozvoljeni nivo aktivnosti u krmnoj smei
Pod veim proizvoaima drutvenog, kooperativnog i individualnog sektora podrazumevaju
se proizvoai koji gaje preko 100 muznih krava, preko 200 tovnih junadi u turnusu, preko
100 odraslih ovaca, preko 100 priplodnih krmaa, preko 500 tovljenih svinja u turnusu, preko
1000 kokoaka nosilja i preko 2000 brojlera u turnusu.

V MERE ZA ZATITU DOMAIH IVOTINJA

lan 25
U sluaju opasnosti i nastanka vanrednog dogaaja (rana faza, meufaza i kasna faza), u cilju
zatite stone proizvodnje (domae ivotinje, stona hrana, voda za napajanje ivotinja i
objekti za uzgoj ivotinja), kao i biljne proizvodnje (zemljite, poljoprivredne kulture,
skladita hrane, voda za navodnjavanje i zalivanje), preduzimaju se sledee mere:
1) preventivna radijaciona zatita,
2) radiometrijska i dozimetrijska kontrola,
3) radioaktivna dekontaminacija.
Mere preventivne radijacione zatite preduzimaju se pre nastanka ili neposredno u poetku
rane faze.
Mere radioaktivne dekontaminacije preduzimaju se kada radiometrijska kontrola utvrdi da je
nastupila radioaktivna kontaminacija ivotne sredine i pojedinih delova ili celog lanca hrane.
Pojedine mere i postupci zatite u biotehnikoj proizvodnji detaljno su razraeni u "Uputstvu
o primeni mera radijacione zatite u vanrednom dogaaju", koje je odtampano uz ovaj
pravilnik i ini njegov sastavni deo (u daljem tekstu: Uputstvo).

17

VI MERE RADIJACIONE ZATITE STONE PROIZVODNJE

lan 26
U sluaju neposredne radijacione ugroenosti (50 kBq/m2 134Cs + 137Cs) stone
proizvodnje moraju se primeniti sledee mere preventivne radijacione zatite:
1) provlaenje ivotinja s otvorenog prostora;
2) zatita izvorita vode za napajanje ivotinja;
3) zatita stone hrane na otvorenom i u zatvorenom prostoru;
4) zaptivanje stajskih objekata.
lan 27
Povlaenje ivotinja s otvorenog prostora je prva mera preventivne radijacione zatite
ivotinja koja se mora izvesti to ranije i to bre, kako bi se domae ivotinje s otvorenog
prostora (panjaci, ispusti, baije i sl.) prebacile u zatvorene stajske prostorije.
Ova mera mora se izvriti u toku 24 h od objavljivanja radijacione opasnosti.

lan 28
Izvorita vode za napajanje ivotinja (obini bunari, kladenci i dr.) moraju se odmah zatititi
od radioaktivne kontaminacije, prekrivanjem folijama od plastinog materijala (PVC).
Nezatiena izvorita vode, kao i otvorene geografske vode, ne smeju se koristiti za napajanje
ivotinja.
Ako nema zatienih izvorita za napajanje ivotinja vodom, pre korienja otvorenih
geografskih voda za napajanje ivotinja mora se izvriti radiometrijska kontrola vode i, na
osnovu rezultata radijaciono-higijenskog ispitivanja, takva se voda moe koristiti za napajanje
ivotinja, prema lanu 25. ovog pravilnika.
Radijaciona zatita izvorita vode za napajanje ivotinja vri se prema postupcima datim u
Uputstvu.
lan 29
Stona hrana na otvorenom prostoru (livadska trava, detelina, lucerka, mahunarke i dr.) mora
se u to kraem roku i pre radioaktivnih padavina pokositi i sakupiti u stogove, kamare i sl.
koji se moraju zatititi pokrivaima od nepromoivog materijala (cirade, folije od PVC i sl.).
Stona hrana u otvorenom skladinom prostoru (ambari i sl.) mora se zatititi oblaganjem
skladinog prostora zatitnim pokrivaima (PVC folije, cirade i sl.), a u sluaju nedostatka
ovakvog materijala - zbijenim snopovima ae.
18

Stona hrana u zatvorenom prostoru mora se obezbediti od radioaktivne kontaminacije

zaptivanjem skladinog prostora. Postupak zaptivanja (hermetizacija) skladinog prostora dat
je u Uputstvu.
lan 30
Zaptivanje (hermetizacija) stajskog prostora preduzima se obavezno u cilju radijacione zatite
ivotinja u vanrednom dogaaju.
Hermetizovan stajski prostor za uzgoj ivotinja, ako stajski objekat ne raspolae
klimatizovanim filtroventilacionim sistemom, mora se provetravati: staje za goveda i svinje
na svakih 12 h u trajanju od 1 h, a ivinarnici za svakih 6 h u trajanju od pola sata.
Stajski objekti s obinim i klimatizovanim filtroventilacionim sistemom moraju da budu
hermetizovani na nain koji je opisan u Uputstvu.
lan 31
Radioaktivna dekontaminacija domaih ivotinja vri se obavezno u sledeim sluajevima:
a) kad se u radijaciono-higijenski iste stajske objekte smetaju ivotinje kod kojih spoljanja
radioaktivna kontaminacija fisionim produktima prelazi vie od tri (3) puta nivo mirnodopski
utvrenog gama-fona ivotne sredine na dotinom lokalitetu,
b) kad se kod ivotinja za klanje utvrdi spoljanja radioaktivna kontaminacija.
lan 32
Radioaktivna dekontaminacija ivotinja izvodi se suvim, vlanim ili kombinovanim
postupkom, odnosno primenom povrinski aktivnih supstancija (visoko ekspanzivne pene), na
nain propisan u Uputstvu.
Organizaciona jedinica u kojoj se izvodi radioaktivna dekontaminacija ivotinja je Stanica za
R-dekontaminaciju stoke (SDS), za koju su organizacija i reim rada propisani Uputstvom.
lan 33
Radioaktivna dekontaminacija stone hrane vri se:
1) samodekontaminacijom,
2) uklanjanjem povrinskog sloja,
3) postupkom radioizotopnog razblaenja.
Samodekontaminacija se izvodi na taj nain to se radioaktivno kontaminirana stona hrana
smeta u posebno skladite u kome mora da ostane sve dok se radiomaterijskom kontrolom ne
utvrdi da se moe upotrebiti za ishranu ivotinja.

19

Samodekontaminacija se moe primeniti na sve vrste stone hrane - sveu i suvu kabastu
hranu i krmne smee.
Uklanjanje povrinskog sloja primenjuje se u zavisnosti od vrste stone hrane, kao i nain na
koji je ova hrana uskladitena. Debljina skinutog sloja stone hrane zavisi od dubine prodora
radioaktivnih materija i utvruje se radiometrijskom kontrolom.
Postupak radioizotopnog razblaenja dozvoljava se samo ako koliina nekontaminirane stone
hrane nije dovoljna do obezbeivanja novih koliina, a izvodi se tako to se radioaktivno
kontaminirana stona hrana mea u odreenom odnosu s radijaciono istom hranom, dok se
ne postigne takav nivo aktivnosti u stonoj hrani da se ona moe koristiti za ishranu ivotinja,
u skladu sa lanom 25. ovog pravilnika.
lan 34
U toku vanrednog dogaaja u klanicama se moraju primenjivati posebni postupci i mere
radijaciono-higijenske bezbednosti, kao to su: dozimetrijska kontrola, radiometrijska
kontrola, kliniki pregled stoke za klanje na akutni radijacioni sindrom (ARS) i radiometrijska
analiza konzumnog mesa. U tom cilju pri svakoj klanici se formira punkt za kontrolu i trijau
ivotinja za klanje.
Organizacija rada na punktu za kontrolu i trijau ivotinja za klanje, organizacija linija klanja
kontaminiranih ivotinja, kao i mere radijacione zatite ljudstva i prostorija opisani su u
Uputstvu.
VII MERE ZA ZATITU BILJNE PROIZVODNJE
lan 35
U sluaju radijacione ugroenosti biljne proizvodnje (50 kBq/m2 134Cs + 137Cs) moraju se
primeniti sledee mere zatite:
1) tehniko-tehnoloke mere preventivne radijacione zatite,
2) agrotehnike mere radijacione zatite u ranoj fazi, meufazi i kasnoj fazi, odnosno u toku
trajanja vanrednog dogaaja.
lan 36
Tehniko-tehnoloke mere preventivne radijacione zatite biljne proizvodnje, koje se
obavezno primenjuju u vreme neposredno pre nastanka vanrednog dogaaja, odnosno pre
taloenja radioaktivnih padavina su:
1) ranije skidanje odreenih biljnih kultura koje se ubiraju u nedozrelom stanju, a potom se
koriste za pripremanje silae za ishranu ivotinja,
2) ranije ubiranje biljnih plodova i njihovo korienje (ako je mogue) za preradu, odnosno
konzervisanje i dobijanje finalnih proizvoda,

20

3) zatita sakupljene kabaste i koncetrovane stone hrane prekrivanjem plastinim

prekrivaima ili drugim nepromoivim materijalima.
Navedene mere moraju se izvriti to je mogue ranije i bre, tj. pre taloenja radioaktivnih
padavina, a najkasnije za 1 - 2 dana.
lan 37
Agrotehnike mere radijacione zatite biljne proizvodnje u ranoj fazi i meufazi primenjuju se
neposredno posle taloenja radioaktivnih padavina, odnosno u toku celog vegetacionog
perioda jedne proizvodne sezone, a to su:
1) korienje staklenika i plastenika za proizvodnju povra (paradajz, paprika, krastavci,
spana, salata i dr.) kao i obojenog sitnozrnastog voa (jagode, maline, kupine i dr.),
2) koenje livadskih povrina za dobijanje zelene mase za ishranu ivotinja, i to na sledei
nain: za dobijanje zelene mase za ishranu goveda zelena masa kosi se najnie 15 cm od
povrine tla, a za ishranu ostalih domaih ivotinja - najnie 5 cm od povrine tla,
3) pojaana kalcifikacija obradivog zemljita,
4) izostavljanje primene vetakih ubriva fostatnog porekla i njihova zamena azotnim
ubrivima, odnosno stajskim ubrivom,
5) odgovarajua obrada i zasejavanje novim biljnim kulturama,
6) promena ratarske proizvodnje u sluaju potrebe, pri emu izbor biljnih kultura zavisi od
vrste i kvaliteta zemljita i karakteristika biljnih kultura.
Konkretne mere odreivae nadleni organi za poslove poljoprivrede za odreeno podruje.
lan 38
Agrotehnike mere radijacione zatite biljne proizvodnje u kasnoj fazi, odnosno u sledeoj
proizvodnoj sezoni, kao i narednih nekoliko godina, obuhvataju primenu sledeih postupaka:
1) uklanjanje useva i ostataka letine,
2) ee koenje livadskih povrina,
3) uklanjanje povrinskog sloja zemljita,
4) duboko zaoravanje radioaktivnog kontaminiranog zemljita,
5) primena adekvatnih vetakih ubriva i poboljanje kvaliteta zemljita,
6) promena vrste useva i izbor najpogodnijih biljnih vrsta za gajenje na odreenom zemljitu,
7) ostale mogunosti za smanjivanje sadraja fisionih radionuklida u biljnoj proizvodnji.

21

lan 39
Uklanjanje useva i ostataka letine je obavezna mera, radi smanjivanja nivoa aktivnosti
radionuklida koji su dospeli na zemljine povrine.
Ova mera izvodi se na dva naina:
1) kod visokih useva, odnosno kod bujne i raznovrsne vegetacije, vegetaciona masa uklanja se
do same povrine tla,
2) kod niskih, jednoobraznih i proreenih useva, vegetaciona masa uklanja se zajedno sa
slojem zemlje debljine 5 do 10 cm.
Dalji postupak uklanjanja vegetacione mase moe se izvriti na neki od sledeih naina:
1) zakopavanjem - to s obzirom na koliinu vegetacione mase nije praktino, jer trai veliki
prostor,
2) baliranjem - to se moe izvriti samo uz korienje mehanizacije.
Pri izvoenju postupka uklanjanja vegetacione mase moraju se preduzeti odgovarajue mere
zatite ljudstva koje uklanja vegetacionu masu (zatitno odelo, odea i line maske).

lan 40
ee koenje livadskih povrina primenjuje se kao mera za smanjenje sadraja fisionih
radionuklida u zemljitu.
Pokoena trava i seno mogu se koristiti za ishranu ivotinja samo posle radijacionohigijenskog ispitivanja.
lan 41
Uklanjanje povrinskog sloja zemljita, debljine oko 5 cm, predstavlja meru koja se
primenjuje na manjim parcelama zemljita, u cilju smanjenja sadraja fisionih radionuklida u
povrinskom sloju zemljita.
Uklonjeni povrinski sloj sakuplja se na krajevima parcele i ne moe se koristiti za gajenje
biljnih kultura.
Dalje korienje ovog zemljita mogue je posle radiometrijskog ispitivanja i miljenja
agrotehnikih strunjaka.
lan 42

22

Zaoravanje zemljita ima za cilj da se radioaktivno kontaminirano zemljite osposobi za

gajenje biljnih kultura.
Zemljite se moe zaoravati na razliitim dubinama: do 10 cm, do 20 cm i do 30 cm.
Na zemljitu zaoranom do dubine od 10 cm kultiviu se biljke sa plitkim ili sa korenskim
sistemom dubljim od 10 cm, a na zemljitu zaoravanjem do dubine od 20 do 30 cm mogu se
gajiti biljke sa plitkim korenskim sistemom, odnosno biljke s veoma dubokim korenskim
sistemom.
Zaoravanje se moe kombinovati sa navodnjavanjem, pri emu se moe koristiti nanoenje
rastvora odgovarajuih soli pomou motornih prskalica.
O primeni ove mere i izboru vrste biljne kulture odluuju agrotehniki strunjaci.
lan 43
Primena vetakih ubriva ima za cilj poboljanje kvaliteta zemljita i prisustvo veih
koliina kalcijuma, natrijuma, fosfora i kalijuma, radi suzbijanja resorpcije fisionih
radionuklida.
O izboru vrste i koliine vetakih ubriva, to zavisi od razliitih karakteristika zemljita i
osobenosti biljnih kultura, moraju se konsultovati agrotehniki strunjaci.

lan 44
Promena vrste useva predstavlja metodu kombinovanja naina oranja zemljita i gajenja
najpogodnije biljne kulture koja e najmanje resorbovati fisione radionuklide koji su
deponovani u zemljitu.
Ova mera primenjuje se iskljuivo uz konsultovanje agrotehnikih strunjaka.
lan 45
Ostale mogunosti za smanjenje nivoa aktivnosti fisionih radionuklida u procesu biljne
proizvodnje mogu se podeliti na dve grupe, i to:
1) postupci koji se primenjuju u periodu rasta biljnih kultura:
a) ograniavanje navodnjavanja poljoprivrednih kultura vodom iz otvorenih geografskih
vodotokova, ako je nivo aktivnosti ovakvih voda iznad dozvoljene granice. Navodnjavanje
zemljita moe se dozvoliti samo posle radiometrijskog ispitivanja vode i uz konsultovanje
ratarskih strunjaka,

23

b) sniavanje nivoa podzemnih voda u oblasti hidromelioracionih sistema, sa ciljem da

rastvorljivi fisioni radionuklidi bre prodiru u dublje slojeve zemljita i izvan domaaja
korenskog sistema kultivisanih biljaka,
2) postupci koji se primenjuju u narednom proizvodnom periodu:
a) izbor odreenih biljnih vrsta i sojeva u odnosu na kvalitet zemljita i stepen radioaktivne
kontaminacije,
b) primena adekvatnih agrotehnikih mera.
Postupci navedeni u ovom lanu mogu se primenjivati samo posle konsultovanja
agrotehnikih strunjaka.
lan 46
Radioaktivna dekontaminacija zemljita kao palijativna mera vri se na nain predvien u l.
39, 41, 42. i 43. ovog pravilnika.
lan 47
Radioaktivna dekontaminacija biljaka i biljnih plodova odnosi se uglavnom na spoljanju
radioaktivnu kontaminaciju povra, voa i sl.
Radioaktivna dekontaminacija biljnih kultura na otvorenom prostoru, zbog veoma velikih
zemljinih povrina, uglavnom je preputena prirodnim uslovima, tj. spiranju putem
atmosferskih padavina (kia), koje nisu radioaktivno kontaminirane.
Ako se na podrujima na kojima se uzgajaju odreene biljne kulture koristi vetako
navodnjavanje primenom rasprivaa vode, taj je nain zalivanja istovremeno i dobar
postupak za dekontaminaciju ovih biljnih kultura, pod uslovom da koriena voda ima veoma
nizak nivo aktivnosti.
Biljni plodovi (povre, voe i dr.) koji su namenjeni za trite (pijace i sl.) podleu
postupcima radioaktivne dekontaminacije na nain opisan u Uputstvu.
VIII ZAVRNA ODREDBA
lan 48
Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Slubenom listu SRJ".

Tabela 1
MERE ZATITE ZA SVAKU FAZU NUKLEARNOG AKCIDENTA

24

Rana faza

Zaklanjanje
prirunih
respiratora

Meufaza

Upotreba
preparata joda

Kasna faza

primena Zaklanjanje
zatitnih
stabilnih Upotreba stabilnih preparata joda

Evakuacija

Evakuacija

Kontrola pristupa

Kontrola pristupa

Kontrola pristupa

Izmetanje stanovnitva
Dekontaminacija osoba
Kontrola hrane i vode za pie i Kontrola hrane i vode za pie i
upotreba rezervne hrane za stoku upotreba rezervne hrane za stoku
Medicinska zatita
Dekontaminacija
povrina/prostora

Tabela 2
MERE ZATITE PREMA NAINU IZLOENOSTI JONIZUJUIM ZRAENJIMA

Nain izlaganja

Raspoloive mere

25

Spoljanje izlaganje zraenju iz radioaktivnog Zaklanjanje, evakuacija, kontrola pristupa

oblaka
Zaklanjanje i primena prirunih respiratora
Unutranja izloenost zraenju preko inhalacije
radionuklida iz oblaka (interna kontaminacija) Upotreba
stabilnih
preparata
joda,
evakuacija i kontrola pristupa

Spoljanja kontaminacija osoba od radionuklida Zaklanjanje, evakuacija

deponovanih iz oblaka ili depozita na povrinu stanovnitva,
kontrola
dekontaminacija

izmetanje
pristupa
i

Unutranje
izlaganje
udisanjem
od Evakuacija, izmetaj stanovnitva, kontrola
suspendovanih
radionuklida
(interna pristupa i dekontaminacija
kontaminacija)
Unutranje izlaganje zraenju od unosa Kontrola hrane i vode za pie i upotreba
kontaminirane hrane i vode za pie (interna rezervi stone hrane
kontaminacija)

DEKONTAMINACIJA OSOBA
Kod primarne i zavrne dekontaminacije ije izvoenje diriguju u prvom redu akcidentna
situacija i mogunost izvoenja, treba se pridravati osnovnih naela u oceni realne opasnosti
od same kontaminacije s aspekta moguih primljenih doza, procene efikasnosti
dekontaminacije i procene rizika od nepravilno izvedene dekontaminacije. Opasnost je
fiksiranje radionuklida i odsustvo daljeg efekta ili stvaranje nadraaja koe kada je nemogue
dalje izvoditi postupak. Posebnu panju treba posvetiti spreavanju irenja kontaminacije na
iste delove, ime se postupak produava i oteava, zatim na oteenja koe izazvana samim
postupkom dekontaminacije, pa treba posedovati razraenu metodologiju za izvoenje
dekontaminacije u sluaju pojave akcidenata irih razmera.
Izvesne fizike i hemijske karakteristike supstancija za dekontaminaciju mogu da imaju
odreeni uticaj u njihovoj efikasnosti, a mogu i da uslove ubrzanje resorpcije radionuklida
preko koe. Neki organski rastvarai i kompleksirajua jedinjenja primenjeni za
dekontaminaciju koe poveavaju sadraj radionuklida u organizmu kao rezultat poveane
resorpcije.
Postizanje efikasnosti za kratko vreme od znaaja je s aspekta utede vremena. Spreavanje
interne kontaminacije pojednostavljuje tretman s aspekta daljeg leenja. Hemijska stabilnost
supstancija za dekontaminaciju od velikog je znaaja za njihovo skladitenje.
a) Sapune - Koristiti za deliminu i potpunu dekontaminaciju.

26

Najpogodniji su toaletni sapuni, i to mala pakovanja do 20 grama. Koristi se u obliku sapunice

koja se direktno pravi na povrini pokvaenog sapuna ili se moe primeniti u obliku 1%
rastvora (20 grama sapuna na 2 litra vode).
b) Deterdente koji ne nadrauju kou - Koristiti pri dekontaminaciji pojedinih delova tela, a
za dekontaminaciju celog tela treba ih izbegavati. Preporuuju se deterdenti za pranje finog
belog rublja. Deterdenti se rastvaraju u vodi pre upotrebe. Potrebno je 10 grama deterdenta
na 1 litar vode (1% rastvor deterdenta).
v) Teni sapun - Koristiti prvenstveno za deliminu dekontaminaciju. Upotrebljava se
direktno bez rastvaranja.
Norme utroka supstancija za dekontaminaciju
Predlau se sledee norme utroka supstancija za dekontaminaciju:
a) Toaletni sapun od 20 grama zadovoljava potrebe jedne osobe za deliminu i potpunu
dekontaminaciju. Utroak sapuna i ispiranje vodom kod potpune dekontaminacije odgovara
kod grupne dekontaminacije koje iznose 15 do 20 grama sapuna i 10 do 20 litara vode po
osobi.
b) Deterdente koristiti u 1% rastvoru. Utroak rastvora deterdenta za dekontaminaciju ake
(oko 300 cm2) iznosi 1 litar i oko 1 litar vode za 3 do 4 obrade.
v) Teni sapun koristi se za deliminu dekontaminaciju koe u koliini od 5 ml za 300 cm2.
Utroak vode za ispiranje iznosi oko 1 litar za 2 - 3 obrade.
Delimina dekontaminacija vri se pomou navlaenog tampona vate kojih za obradu aka
treba oko 30 (15 grama vate).
Mogunosti korienja supstancija za dekontaminaciju
U uslovima kontaminacije neoteene koe fisionim produktima mogue je koristiti sledea
sredstva za dekontaminaciju:
I Kod delimine dekontaminacije:
- sapunicu od toaletnih sapuna ili 1% rastvor sapuna u vodi,
- 1% rastvor deterdenta u vodi,
- teni sapun bez razblaivanja,
- u specijalizovanim zdravstvenim ustanovama mogu da se koriste i druga sredstva.
Rastvori za dekontaminaciju treba da imaju pH izmeu 7,0 i 8,5 a temperatura rastvora i vode
za ispiranje najpoeljnije je da se kree izmeu 20-30 C.
II Kod potpune dekontaminacije koja se izvodi kod difuznog tipa kontaminacije ili kao
definitivna obrada posle lokalno izvedene dekontaminacije predlae se upotreba toaletnog
27

sapuna, i to malog sapuna od 20 grama po osobi. Deterdente treba izbegavati zbog

nadraajnog i alergijskog delovanja. Temperatura vode kao sredstva za ispiranje treba da
iznosi 25-35 C, u zavisnosti od godinjeg doba i uslova izvoenja dekontaminacije.
Pri dekontaminaciji pojedinca treba prvo osetljivim monitorom utvrditi zraenja na
otkrivenim delovima tela, kontaminirana mesta i stepen kontaminacije.
Za dekontaminaciju otkrivenih delova tela koristiti sledee supstancije i postupke:
1) Koristiti prvenstveno toaletni sapun, po mogunosti mali sapun od 20 grama. Nakvaenim
tamponom vate napraviti sapunicu i brisati kontaminiranu povrinu koe od najmanje
zaprljanog mesta prema mestu na kojem je utvrena najvea kontaminacija. Tampon posle
jedne upotrebe ne sme se ponovo koristiti, ve ga ostaviti u kesu predvienu za radioaktivne
otpatke. Istu povrinu oistiti na isti nain tamponom natopljenim istom vodom i posuiti
drugim tamponom. ienje traje oko 1 minut. Kontrolisati pomou detektora stepen zaostale
aktivnosti i zabeleiti vrednosti (belei lice koje rukuje detektorom), po potrebi ponoviti
postupak u celini jo jedanput. Dekontaminacija ukupno traje 5 minuta.
2. Ako nema sapuna koristiti deterdent. Pripremiti 1% rastvor deterdenta (10 grama
deterdenta ili dve kafene kaike na jedan litar vode). Tamponom nakvaenim rastvorom
deterdenta brisati kontaminiranu povrinu koe od najmanje zaprljanog mesta ka mestu sa
najveom kontaminacijom. Tampon staviti u radioaktivne otpatke. Istu povrinu oistiti na isti
nain tamponom natopljenim istom vodom i posuiti tamponom. ienje traje oko 1 minut.
Kontrolisati zaostalu aktivnost pomou detektora i zabeleiti. Po potrebi ponoviti postupak u
celini jo jedanput. Dekontaminacija ukupno traje do 5 minuta.
Primarna dekontaminacija
Nakon ukazivanja hitne medicinske pomoi prema vitalnim indikacijama, ako ima sluajeva,
zapoinje se s primarnom dekontaminacijom, i to:
- Meriti i zapisati nivo kontaminacije na posebno pripremljenom formularu ili na anatomskom
dijagramu;
- Ukloniti svu odeu, obuu i line predmete i zapakovati ih u plastine kese;
- Ukloniti svu vidljivu neistou i ako je mogue oprati pacijenta titei ranu;
- Isprati telesne otvore vodom ili fiziolokim rastvorom i ne dozvoliti kontaminiranoj osobi da
guta.
Principi i pravila dekontaminacije
1. Kao i prilikom primarne dekontaminacije tako se i u zdravstvenoj ustanovi u koju dolazi
kontaminirano lice na dalju obradu panja prvobitno posveuje optem zdravstvenom stanju i
reanimaciji ako postoji indikacija.
2. Postupci dekontaminacije sastoje se od fizikog uklanjanja radionuklida sa koe, rana i
telesnih otvora.

28

3. Dekontaminacija se izvodi na sledei nain:

a) Zapoinje se od manje kontaminiranog mesta prema vie kontaminiranim mestima.
Izuzetak su jae kontaminirane rane i opekotine. Treba zapoeti dekontaminaciju predela
glave, lica, vrata i ruku, gde su obino najvei nivoi kontaminacije, pa tek ostalih delova tela.
b) Pokretni pacijent bez povreda se tuira.
v) Zapoinje se sa najjedostavnijim sredstvima, zatim se koriste sloeniji postupci.
g) Monitorom zraenja kontrolie se efikasnost dekontaminacije na osnovu koje rukovodilac
ekipe odreuje kada treba prestati.
4. Osoblje koje vri dekontaminaciju treba da bude odgovarajue zatieno (lini dozimetri,
odea, navlake na obui i dr). Posebnu panju treba obraati na spreavanje prenosa
kontaminiranog materijala u iste delove.
5. Radi procene nivoa spoljanje i unutranje kontaminacije, vrste radionuklida i primljene
doze zraenja pre dekontaminacije i u toku postupka uzima se materijal za radijacionu i
bioloku analizu, i to:
a) Uzorci materijala koji sadre spoljanje kontaminante (brisevi, odrezani nokti, uzorci tkiva,
deo tenosti nakon dekontaminacije, sadraj iz rana i sl.),
b) Uzorci koji sadre interne kontaminante (krv, urin, feces, ispljuvak, sadraj nosa i sl.),
v) U sluaju neutronskog ozraenja lini metalni predmeti zbog indukovane radioaktivnosti
(sat, prsten, narukvice, naunice i dr.),
g) Hematoloki uzorci (krv u iste epruvete, u epruvete sa heparinom, s oksalatom, razmazi
periferne krvi).
Svi uzeti uzorci moraju da budu adekvatno pripremljeni u plastine kesice, epruvete ili druge
posude i tano obeleeni.
Dekontaminacija rane
Kontaminiranu ranu ne dirati (ne pristupati nikakvoj proceduri dekontaminacije).
- Ranu obavezno treba zatititi od dalje kontaminacije (u proceduri dekontaminacije koe
kontaminirane osobe).
- Zatitu obezbediti tako to e se, ako je rana previjena, staviti plastina folija i fiksirati
(flasterom ili gumicama na ekstremitetima) tako da se sprei svaka naknadna kontaminacija
rane.
- Dekontaminaciju rane izvrie lekar odgovarajue specijalnosti (hirurg) u proceduri
primarne obrade rane.

29

Dekontaminacija spoljnog unog kanala

- Pomou vate na tapiu ili Q - tipsa uzeti uzorak, a potom blago isprati manjom koliinom
vode;
- Izmeriti aktivnost i ako je potrebno ponoviti ispiranje.
Dekontaminacija nosnih upljina i usta
- Okrenuti glavu pacijenta na stranu ili prema dole,
- Blago isprati manjom koliinom vode,
- Pacijent ne treba da guta,
- Ako je dolo do gutanja radionuklida, pomou nazogastrine sonde aspirirati uzorak iz
eluca. Ako je sadraj radioaktivan treba:
- Primeniti ispiranje eluca manjim koliinama fiziolokog rastvora do prestanka pojave
radioaktivnosti,
- Zapoeti s postupcima eliminacije radionuklida iz organizma.
Dekontaminacija kose
- Prati kosu sapunom ili amponom ne dozvoljavajui da kontaminacija dospe u oi, nos ili
usta,
- Ako vie pranja ostaje bez efekta, kosu treba skratiti ili oiati bez brijanja.
Dekontaminacija koe
Dekontaminacija zdrave koe sapunima i deterdentima opisana je ranije. Potrebno je
preduzimati sledee postupke:
- Pomou navlaene papirne maramice uzeti bris s povrine koe od oko 100 cm2.
- Koristiti hirurke spuve i meke etke koje ne nadrauju kou.
- U sluaju korienja kiselih sapuna prekriti kontaminirani deo bogatom penom, ostaviti 2 do
3 minuta i isprati s puno tekue vode. Uvek treba izmeriti i zapisati preostalu aktivnost.
- Postupak se moe ponoviti jo jednom, uz panju da se ne pojavi crvenilo ili ozleda koe.
- U sluaju prisustva i dalje kontaminacije treba koristiti vodonik-peroksid.
- Kod upornih kontaminacija primenjuju se abrazivna sredstva koja fiziki uklanjaju fiksiranu
kontaminaciju, a to su abrazivni sapun, smea titanovog dioksida i lanolina. Nakon primene
svih tih sredstava ruke se operu i namau nekim od zatitnih kremova ("Lek 48", vazelin,
Octa, Nivea, Borogal i dr.).
30

- Za skidanje povrinskog roastog sloja s preostalom kontaminacijom moe se koristiti

rastvor kalijum-permanganata. Ne treba ga primenjivati u blizini rana, oiju ili usta. Rastvor
se prelije po vlanoj koi i paljivo trlja pomou meke etke do dva minuta, a zatim koa
opere vodom. Mrlje se uklanjaju pomou rastvora natrijum-sulfita (5 g NaHSO3 u 100 ml
destilisane vode) i ispiraju vodom i posue, a ruke treba namazati zatitnom kremom. U
sluaju utvrene prirode radionuklida mogu se koristiti sledee materije:
- za uran koristiti Na-bikarbonat,
- za fisione produkte, lantanide, plutonijum i super teke elemente koristiti 1% rastvor DTPA
(ph 3-5),
- za alkalne i zemno-alkalne elemente koristiti vodu.
Ako postoje povrede koe i kontaminacije radiostroncijumom, stroncijum se prevodi u
nerastvorljiv oblik pomou rastvora K-rodizonata.
Korienje bezvodnih sredstava za dekontaminaciju koe.
U nedostatku vode teni sapun se moe koristiti kao bezvodna supstancija za dekontaminaciju
po sledeem postupku:
- tamponom natopljenim tenim sapunom obrisati kontaminiranu povrinu koe od najmanje
zaprljanog mesta ka mestu s najviim nivoom kontaminacije. Posuiti tamponom i kontrolisati
nivo zaostale aktivnosti. ienje traje oko 1 minut. Postupak ponoviti na isti nain jo
jedanput,
- meavinu od jednog dela kukuruznog brana i deterdenta spraviti u vidu paste i koristiti ga
kao bezvodno sredstvo u situaciji kada nedostaje tekua voda,
- smeu od 8% karboksi-metil celuloze, 3% deterdenta, 1% CaEDTA i 88% vode,
homogenizovano u vidu krema, mogue je, isto tako, koristiti u posebnim situacijama kao
bezvodno sredstvo za dekontaminaciju.
Interna dekontaminacija
Od sredstava koja se mogu koristiti za internu dekontaminaciju u specijalizovanim
zdravstvenim ustanovama navode se sledea sredstva:
- Alginati, Nain davanja - per os 10 g (1 x dnevno).
Tretman se nastavlja narednih dana u dozi od 4 g dnevno podeljeno na etiri uzimanja.
- Izotonini natrijum-bikarbonat, nain davanja: 250 ml u perfuziji i.m. lagano.
- Prusko plavilo (feriferocijanid), nain davanja: per os: 3-4 g PP u malo vode rasporeeno u
tri doze.
DTPA (dietilen triamino pentasiretna kiselina), nain davanja: 0,5 g u perfuziji i.m. vrlo
lagano u izotoninom rastvoru (250 ml NaCl 0,9% ili 5% glikoza). Tretman produiti
31

nekoliko dana prema znaaju kontaminacije. Doza ne treba da pree 0,5 g dnevno, a ritam
davanja se utvruje prema svakom sluaju posebno. Respiratornim putem: inhalacija na pola
asa aerosola DTPA koji se ostvaruje jednom ampulom rastvora (1 g na 4 ml) ili jedna kapsula
pudera (1 g se stavlja u aerosolizator tipa spinhaler).
Preporuuje se da se na poetku tretmana daje Ca DTPA kao efikasniji, a da se prve nedelje
nastavi sa davanjem Zn-DTPA preko koe kao manje toksini i ispira kiselim rastvorom 1%
DTPA.
- Kobalt-glukonat, nain davanja: Sr-Laktat se administrira per os, i to od 500 do 1500 mg
podeljeno u vie porcija dnevno sa davanjem prvenstva u sredini obeda. Sr-Glukonat se daje
i.m. putem u laganoj perfuziji, i to 600 mg u 500 ml izotoninog rastvora 5% glikoze.
- Jod, Nain davanja: od 375 mg KJ ili 2 ml Lugola rastvoreni u ai vode. Tretman nastaviti
narednih dana u zavisnosti od vanosti kontaminacije, i to 1 do 2 ampule LSl ili 1 ml Lugola
dnevno.
- Rodizonat, Nain davanja, 1 g radizonata posuti na kontaminiranu ranu pre hirurke obrade.

UPUTSTVO
ZA PRIMENU MERA RADIJACIONE ZATITE U VANREDNOM DOGAAJU
Usled mogueg nastanka vanrednog radijacionog dogaaja, odnosno radioaktivne
kontaminacije ivotne sredine i lanca hrane, radi preduzimanja preventivne radijacione zatite
ili sanacije radioaktivne kontaminacije, biotehniki strunjaci preduzimaju jedinstvene mere
radijacione zatite u stonoj i biljnoj proizvodnji, koje su propisane ovim uputstvom.
1. Radijaciona zatita izvorita vode za napajanje ivotinja (lan 29. stav 4)
Da bi se postigla radijaciono-higijenska zatita otvorenih bunara neophodno je da su postojei
bunari ozidani i sa ogradom od vrstog materijala (visine najmanje 1 m), kao i sa
nadstrenicom i poklopcem koji dobro zaptiva. Oko bunara mora postojati betoniran prostor
ili prostor poploan ciglom, a ako to nije sluaj mora se postaviti sloj gline debljine 20 cm, u
irini od 2 do 3 metra oko bunara. Ovaj nasip mora da ima blagi pad i da se zavrava slivnim
kanalom, koji odvodi slivne vode to dalje od bunara.
Arterski i obini bunari, kladenci i esme moraju se prekrivati folijom od PVC ili slinim
nepromoivim materijalom (cirade, atorsko platno i sl.) i povezati konopcem da vetar ne bi
odneo zatitni omota.
Kod korienja vode za napajanje ivotinja iz vodovodske mree ili drugih zatvorenih
sistema, nema potrebe za preduzimanje mera radijacione zatite vode, jer to redovno ini
odreena ovlaena sluba.

32

2. Zaptivanje prostora za skladitenje stone hrane (lan 30. stav 3)

Zaptivanje (hermetizacija) prostora za skladitenje stone hrane ambalairane u dakovima
(krmne smee i dr.) vri se zaptivanjem svih otvora na objektu (vrata, prozori, ventilacioni
otvori i dr.).
Prozori se zaptivaju samolepljivim trakama, a u njihovom nedostatku koriste se izrezane trake
od hartije (irine 10 cm), koje se potapaju u retku kau od brana, a potom lepe po ivicama
prozorskih krila.
Vrata i ventilacioni otvori (naroito za ulazni vazduh) zaptivaju se pomou posebno izraenih
ramova od letava, na koje se sa obe strane rama privruje sloj sargije ili slinog poroznog
materijala, a izmeu ovih slojeva stavlja se neki rastresiti materijal (seno, slama, vuna i sl.).
Takvi zatitni filtri stavljaju se ispred i iza vrata, a sa prednje strane se stavlja i folija od PVC.
Zatitni filtri kontroliu se i svaka dva do tri dana pomou nekog monitora zraenja (npr.
KOMO-TM, KOMO-TN, KOMO-TL i drugi) i u sluaju da pokazuju nivo aktivnosti koji je
za vie od 10 puta vei od osnovnog zraenja u unutranjosti skladita hrane, filtracioni
ramovi se zamenjuju novim filtrima.
Radioaktivno kontaminirani filtracioni ramovi mogu se dekontaminirati i posle radiometrijske
kontrole ponovo upotrebljavati ako je nivo zraenja u dozvoljenim granicama.
Posle dekontaminacije ramova treba izvriti zamenu rastresitog materijala (seno i sl.)
nekontaminiranim materijalom.
3. Zaptivanje stajskih objekata (lan 31. stav 3)
Radijaciona zatita stajskih objekata za uzgoj ivotinja vri se zaptivanjem (hermetizacija)
svih otvora na stajskim objektima (prozori, vrata, ventilacioni otvori).
1) Postupak hermetizacije
Za izvoenje hermetizacije stajskih objekata mogu se koristiti priruni materijal (polivinilfolije, tkanine od kudelje, filc, impregnirano platno, ebad, terpapir, asure od trske, drveni
panel i drugo).
Zaptivanje prozora moe se izvriti korienjem samolepljive trake ili trakama izrezanim od
hartije irine 10 cm, koje se potapaju u retku kau od brana i lepe po ivicama prozorskih
krila. U istom cilju mogu se koristiti drvene panel-ploe ili terpapir, a pukotine se zatvaraju
blatom od gline.
Zaptivanje vrata vri se zatvaranjem svih pukotina u vratima i ragastovima punjenjem
krpama i slinim materijalom i potom premazivanjem blatom od gline, odnosno lepljenjem
samolepljivim trakama.
U objektima za industrijski uzgoj ivotinja (stone farme), radi radijacione zatite posebna
panja se mora posvetiti ulazu u stajski objekt. Ulazna vrata obezbeuju se od spoljne sredine
izradom posebnih komora, i to: a) spoljanje komore sa spoljne strane ulaznih vrata i b)
unutranje komore sa unutranje strane vrata. Komore se izrauju od drvenih gredica i oblau
33

polivinilskom folijom. Ulazna komora mora imati dva dela: pretkomoru - za ostavljanje odela
i obue i drugu pretkomoru - za oblaenje radnog odela i obue radnika koji rade u stajskom
objektu.
Veliina spoljanje i unutranje komore zavise od veliine ulaznih vrata.
Ventilacioni otvori zaptivaju se na isti nain kao i otvori u skladitima stone hrane.
2) Obezbeivanje mikroklimatskih uslova
Postupak hermetizacije staja za uzgoj ivotinja donosi istovremeno i niz problema vezanih za
mikroklimat stajskog ambijenta, koji neminovno utiu na zdravstveno stanje, produktivne
sposobnosti i kvalitet stonih proizvoda, odnosno na kvantitet, kvalitet i konzumnu vrednost
namirnica ivotinjskog porekla.
Za prevazilaenje nepovoljnih ambijentalnih uslova u hermetizovanim stajama bez
automatizovanog filtroventilacionog sistema neophodno je provetravanje stajskih objekata u
trajanju od pola sata, i to na svakih est asova. Takav postupak moe se dopustiti poto je
poznato da kod domaih ivotinja inhalacija nije znaajan put unoenja bioloki znaajnih
radionuklida u organizam ivotinja.
Ako u stajama za intenzivan uzgoj ivotinja postoji automatizovan filtroventilacioni sistem,
sve tekoe ambijentalne prirode bie svedene na minimum, pod uslovom da ulazni otvori za
izmenu vazduha u staji budu zatieni i filtrima ija izrada je opisana kod filtara za zaptivanje
vrata u skladitima za stonu hranu.
Goveda veoma dobro izdravaju oteane uslove ivota u hermetizovanim stajama u kojima
nema automatizovanog filtroventilacionog sistema. Goveda mogu da izdre u
hermetizovanom stajskom prostoru dva do tri dana bez ikakvih zdravstvenih i proizvodnih
posledica.
Svinje dobro podnose oteane uslove ivota u hermetizovanoj staji bez filtroventilacionog
automatizovanog sistema i u takvim uslovima mogu da izdre bez tete po zdravlje do dva
dana.
ivina je veoma osetljiva na promene faktora mikroklimata, jer njihov organizam ne
raspolae rezervnim adaptacionim potencijalom i ne moe da savlada bionegativne promene
mikroklimata. Boravak ivine u ivinarniku bez filtroventilacionog automatizovanog sistema
moe da traje najdue do 12 asova bez provetravanja stajskog prostora. Ako ivina due
boravi u hermetizovanom stajskom prostoru bez provetravanja, u 50% sluajeva nastaje
ugroenost ivota. Takoe, posle prestanka postupka hermetizacije kod ivine nastaje period
velike osetljivosti i svaki novi stres moe da bude uzrok smrti (naroito u sluaju transporta).
Isto tako, kod ivine su neobino izraene promene produkcionih sposobnosti, jer nastaje
smanjenje nosivosti jaja i do 70% to moe da potraje i nekoliko nedelja.
4. Radioaktivna dekontaminacija ivotinja (lan 33)
Za izvoenje postupka radioaktivne (R) dekontaminacije ivotinja (naroito stoke za klanje) u
vanrednom dogaaju moraju se primenjivati jedinstvena naela organizacije prostora i rada u

34

stanici za dekontaminaciju stoke (SDS), postupaka za izvoenje dekontaminacije, kao i

opreme, kadrova i zatite radnika koji rade u SDS.
1) Organizacija prostora SDS
Pri formiranju SDS mora se voditi rauna o izboru mesta, kvalitetu zemljita, jaini
ekspozicione doze na prostoru SDS, prilaznim putevima i drugim faktorima od radijacionohigijenskog znaaja.
Mesto za formiranje SDS moe biti izvan podruja koje je ugroeno od zaraznih bolesti za
ivotinje i ljude.
Zemljite na kome se formira SDS mora da bude zaravnjeno i da ima veoma dobru
propustljivost i filtracionu sposobnost, za ovu svrhu najbolja su peskovita zemljita.
Prilazni putevi moraju da budu vezani za mreu saobraajnica, ali na rastojanju od najmanje
300 m od putne mree.
Dozvoljena jaina ekspozicione doze (X) na radioaktivno kontaminiranom zemljitu (KONZ)
mora da bude manja od 3,5 nC/kg s (odnosno manja od 50 mR/h ).
Veliina potrebnog prostora za razvoj SDS zavisi od vrste i broja ugroenih ivotinja koje
treba da budu obraene u SDS. U naelu se uzima da je za obradu velikih ivotinja potrebno
6-10 m2 za jedno grlo, dok je za obradu ovaca i svinja dovoljno 2-4 m2 po grlu.
Snabdevenost vodom je odluujui faktor pri formiranju SDS, pa se stoga SDS postavlja u
blizini tekuih ili stajaih geografskih voda (reke, reice, potoci, jezera i sl.), odnosno blizini
drugih prirodnih ili vetakih izvora vode (arterijski bunari, kaptae i sl.). Za obradu pojedinih
vrsta ivotinja potrebna je razliita koliina vode: za velike domae ivotinje potrebno je od
20 do 30 litara vode po grlu, za ostriene ovce neophodno je od 10 do 20 litara, a za svinje je
potrebno oko pet litara vode po grlu.
2) Organizacija stanice za dekontaminaciju stoke (SDS)
Celokupan prostor SDS deli se na dva dela: a) "kontaminirani deo", koji obuhvata dve treine
celokupnog prostora SDS: depo za sabiranje radioaktivno kontaminiranih ivotinja, punkt za
R-dekontaminaciju, punkt za dozimetrijsku kontrolu izvrene dekontaminacije i b) "isti deo",
koji obuhvata treinu prostora SDS depo za sabiranje dekontaminiranih ivotinja, punkt za
ukazivanje neodlone veterinarske pomoi i iste stajske prostorije.
U neposrednoj blizini SDS nalaze se takoe punkt za prijem i trijau ugroenih ivotinja, kao
i punkt za klanje stoke u poljskim uslovima.
Punkt za trijau ugroenih ivotinja nalazi se neposredno ispred SDS, radi veterinarskozdravstvenog pregleda i dozimetrijske kontrole ivotinja. Iz ovog punkta preko jednog
propusnika, ivotinje prelaze u depo za sabiranje kontaminiranih ivotinja.
Depo za sabiranje kontaminiranih ivotinja slui za sakupljanje ivotinja koje ekaju na
postupak dekontaminacije. Ovaj depo mora da bude dovoljno prostran da moe da primi

35

najmanje 20 velikih ivotinja i odgovarajui broj malih ivotinja. Iz ovog depoa, preko
propusnika, ivotinje se prevode u punkt za R-dekontaminaciju.
Punkt za R-dekontaminaciju sastoji se od jedne ili vie "kolona" irine 0,8-1 metra, u kojima
se vri postupak dekontaminacije ivotinja. Broj kolona za obradu ivotinja zavisi od
planiranog kapaciteta SDS, a duina kolone za obradu ivotinja ne sme biti manja od 10
metara, da bi se spreio prenos kontaminanata na ist deo SDS. Uzdu kolone za
dekontaminaciju kopa se jarak irok 30-40 cm i dubok oko 0,5 m, koji omoguava odliv
otpadnih voda do sabirne jame, koja mora biti udaljena 50-100 m od SDS i mora da ima
kapaciteta najmanje 15-20 m3 vode.
Vie kolona za dekontaminaciju stiu se u jednu kolonu koja ima irinu od 1 m i duinu od 3
do 5 m, preko koje dekontaminirane ivotinje odlaze na punkt za kontrolu izvrene
dekontaminacije.
Punkt za dozimetrijsku kontrolu izvrene dekontaminacije je prostor na kome se vri
radiometrijska kontrola svih grla pojedinano o efektu izvrene R-dekontaminacije. Kontrola
se vri pomou monitora zraenja. ivotinje kod kojih je ustanovljen pozitivan efekat
dekontaminacije upuuju se preko propusne kolone u "ist deo" SDS, dok se ivotinje kod
kojih nije postignut zadovoljavajui efekt dekontaminacije vraaju na punkt za
dekontaminaciju, gde se obrada ivotinja ponavlja.
Depo za sabiranje dekontaminiranih ivotinja po veliini je slian depou za sabiranje
kontaminiranih ivotinja. Iz depoa za sabiranje dekontaminiranih ivotinja, preko propusnika,
ivotinje se prebacuju u punkt za ukazivanje neodlone veterinarske pomoi.
Punkt za ukazivanje neodlone veterinarske pomoi ini prostor koji je za polovinu manji od
depoa za sabiranje dekontaminiranih ivotinja. Ovaj punkt je na nivou veterinarske ambulante
i snabdeven je potrebnim instrumentima i lekovima za ukazivanje neodlone veterinarske
pomoi ivotinjama koje e biti smetene u iste stajske prostorije.
iste stajske prostorije treba da budu na domak SDS, odnosno na rastojanju od najmanje 500
m od SDS.
Punkt za klanje stoke u poljskim uslovima treba da bude takoe na domak SDS, odnosno na
rastojanju od najmanje 300 m od SDS. Rad na ovom punktu odvija se prema kautelama
radijaciono-higijenskih postupaka pri klanju stoke u komunalnim i industrijskim klanicama u
vreme aktuelnog radijacionog dogaaja.
3) Organizacija rada u SDS
Obrada ivotinja koje su radioaktivno kontaminirane mora se vriti to pre posle nastanka
kontaminacije.
ivotinje koje dolaze sa radioaktivno kontaminirane teritorije (KONZ), pre ulaska u depo za
sakupljanje ugroenih ivotinja u SDS, podvrgavaju se trijai. Cilj trijae je da se utvrdi
stepen radioaktivne kontaminacije i nastale posledice, prognoza upotrebne vrednosti ivotinja
(radna sposobnost, proizvodna sposobnost, konzumna vrednost stonih proizvoda), kao i
procena potrebe prinudnog klanja ivotinja koje su primile pululetalnu, odnosno letalnu dozu
zraenja. Na osnovu rezultata dozimetrijske kontrole, ivotinje se svrstavaju u dve grupe:

36

- prvu grupu ine ivotinje koje nisu radioaktivno kontaminirane, odnosno koje su
kontaminirane u dozvoljenim granicama. U ovu grupu svrstavaju se i ivotinje koje su
povreene i na drugi nain,
- drugu grupu ine ivotinje na ijem se kono-dlanom pokrivau ustanovi prisustvo
radionuklida, a nivo aktivnosti radionuklida prelazi dozvoljeni nivo.
Pri dozimetrijskoj kontroli odluujua je dozvoljena jaina ekspozicione doze zraenja (X),
koja se izraava u Si jedinici C/kg, s, odnosno vansistemskom jedinicom R/h ili mR/h.
Po izvrenoj dozimetrijskoj kontroli, nepovreene ivotinje prve grupe upuuju se na
nekontaminiranu teritoriju ili u iste stajske prostorije na dalji uzgoj, dok se povreene
ivotinje upuuju na punkt za ukazivanje veterinarske pomoi. ivotinje svrstane u drugu
grupu podvrgavaju se reimu obrade koji vlada u SDS.
4) Postupak radioaktivne dekontaminacije
Radioaktivna dekontaminacija stoke za klanje obavlja se na tri naina: a) vlanim nainom, b)
suvim nainom, v) kombinovanim nainom.
Vlani nain dekontaminacije (kupanje, pranje, polivanje) primenjuju se u SDS, pri emu se
postupak moe koristiti samo u toplijim mesecima, odnosno kada spoljna temperatura nije
nia od + 10 C.
U naelu, cela spoljna povrina tela ivotinje se 2 do 3 minuta poliva dekontaminacionim
rastvorom, a zatim se 2 minuta ispira istom vodom, tj. dok se dekontaminaciono sredstvo
potpuno ne ispere.
Obrada ivotinja radi dekontaminacije po pravilu poinje od repa, posle ega se rep
podvezuje, a zatim se vri obrada ostalih delova tela sledeim redosledom: glava, vrat, grudi,
trup, sapi i najzad ekstremiteti. Obrada se vri prvo s jedne strane, a onda sa druge strane,
odnosno ako obradu ivotinje obavljaju dve osobe, svaka sa svoje strane. Na kraju, oi i
sluzokoa usta i nosa treba da se isperu 2-3% rastvorom sode bikarbone.
Za vlanu obradu svinja, ovaca i teladi moe se na kontaminiranom delu SDS formirati kavez
za 8 do 10 grla i izvoditi grupne dekontaminacije.
Kao sredstva za dekontaminaciju koristi se ista voda, odnosno voda sa dodatkom 3-5%
deterdenta ili sapo kalinusa.
Posle izvrene vlane dekontaminacije ivotinje se prevode u isti deo SDS, gde se moraju
osuiti istim krpama, sargijom i sl.
U hladnijim prilikama ivotinje treba temeljno osuiti, ali bez masiranja.
Suvi nain dekontaminacije ivotinja primenjuje se u hladnim mesecima, kao i u nedostatku
vode.
Radioaktivna praina najbolje se uklanja s povrine tela ivotinja primenom usisivaa za
prainu. Ako se ne raspolae takvim aparatima, kontaminirane ivotinje treba zadrati na
37

prostoru za koncentraciju kontaminiranih ivotinja i tamo ih mehaniki obraditi etkama sa

drkama dugakim 80 do 100 cm. Zatim, vlanim krpama treba ivotinjama istrljati glavu,
vrat, trup i ekstremitete i osuiti istim krpama ili sargijom. Za ovaj rad krpe se ne smeju
potapati u posude s vodom, ve se voda iz posuda naliva na krpe i krpe se ispiraju i cede
nekoliko puta.
Za suvu dekontaminaciju ivotinja u zimsko vreme moe se koristiti ist sneg, kojim se
pomou etke, krpe ili guve sena protrlja telo ivotinje, a zatim se temeljno ietka etkom.
Oi, nozdrve i usna duplja isperu se 2% rastvorom sode bikarbone ili 0,2% rastvorom
hipermangana.
Ovce se umesto suve obrade mogu samo oiati.
Radioaktivna dekontaminacija bez upotrebe vode sastoji se u primeni sredstava za
dekontaminaciju koja su u obliku pasta. Od ovih sredstava najee se upotrebljavaju: 1. Pasta
za dekontaminaciju po Zengeru (smea podjednakih delova deterdenta u prahu ili sapunskog
praka i kukuruznog brana uz dodatak vode do konzistencije paste), 2. Kaolinska pasta po
Zlobinskom (64% kaolina, 15% domaeg sapuna u obliku 40% rastvora, 3% Na2CO3 i 18%
vode).
Kombinovani nain dekontaminacije deliminim korienjem vlanog i suvog naina
primenjuje se u zavisnosti od okolnosti koje vladaju u datoj situaciji. Tako, na primer, u
oskudici vode ivotinjama se suvim postupkom obrauju glava, vrat i trup, dok se ekstremiteti
obrauju vlanim postupkom, tj. polivanjem.
Efikasna R-dekontaminacija ivotinja postie se i upotrebom povrinski aktivnih supstancija
(tzv. visoko ekspanzivne pene), pri emu se pena nanosi po celom telu ivotinje i ostavi da
odstoji 2 do 3 minuta, a potom se uklanja pomou etaka sa dugakom drkom. Konano se
ivotinja ispere (polije) istom vodom.
5) Oprema za rad u SDS
U SDS se za izvoenje vlanog postupka R-dekontaminacije mogu koristiti specijalni ureaji
pomou kojih se dobija pritisak vode i dekontaminacionog rastvora od 2-2,5 atmosfere. U
nedostatku takvih ureaja za dekontaminaciju se mogu koristiti i druge maine, kao na primer
rune i motorne pumpe, prskalice za vodu i druge poljoprivredne maine.
6) Kadrovi za rad u SDS
U SDS mogu raditi samo lica koja su zavrila posebnu obuku za izvoenje R-dekontaminacije
ivotinja, odnosno pripadnici specijalizovanih jedinica Civilne zatite (jedinice za RHB
dekontaminaciju i jedinice veterinarske zatite).
7) Zatita radnika koji rade u SDS
Pri korienju bilo kojeg od navedenih naina R-dekontaminacije ivotinja moraju se
preduzimati odgovarajue mere zatite ljudi koji rade u SDS. Rukovodilac SDS mora da vodi
brigu o linoj zatiti radnika u SDS (maska, zatitna odea i obua, rukavice, gumena
kecelja). Takoe, mora se strogo voditi rauna o vremenu bezopasnog boravka (Tbb) pri radu
u SDS. Osim toga, u letnjim mesecima rada mora se voditi rauna o potovanju normi za rad

38

ljudstva pod zatitnom opremom u zavisnosti od spoljne temperature. Tako je pri razliitim
spoljanjim temperaturama i razliito maksimalno dozvoljeno vreme rada, i to: vie od 30 C =
30 min, 20-30 C = 45 min-1 h, 15-20 C =2 h, 10-15 C =4 h i ispod 10 C = vie od 4 h.
5. Organizacija rada u klanicama u vreme vanrednog dogaaja (lan 34)
1) Punkt za trijau ivotinja za klanje
Na punktu za trijau ivotinja za klanje obavljaju se tri postupka: dozimetrijska kontrola
spoljanje radioaktivne kontaminacije, radiometrijska kontrola na unutranju kontaminaciju i
kliniki pregled na postojanje akutnog radijacionog sindroma (ARS).
Dozimetrijska kontrola ima za cilj da se ustanovi da li su ivotinje za klanje spoljanje
kontaminirane radioaktivnim supstancijama. Dozimetrijska kontrola vri se na svakoj
ivotinji. Ova kontrola se moe vriti prilikom istovara ivotinja iz transportnog sredstva ili
pri izvoenju iz stonog depoa. Vreme koje je potrebno za dozimetrijsku kontrolu iznosi oko
2 do 3 minuta po svakom grlu. Pri ovom pregledu svako sumnjivo grlo na spoljanju
kontaminaciju odmah se izdvaja u poseban deo stonog depoa radi detaljnijeg pregleda.
Dozimetrijska kontrola vri se pomou specijalnih nuklearnih merila - monitora zraenja,
kojima raspolau veterinarske ustanove i inspekcijske slube, kao i jedinice civilne zatite.
Postupak dozimetrijske kontrole sastoji se u sledeem: lice koje obavlja dozimetrijsku
kontrolu pomou monitora zraenja, sondom sa GM brojaem lagano prelazi na visini od 5
cm iznad povrine dlanog pokrivaa, i to naroito preko gornjih delova tela - glave, vrata,
lea i sapi. Na taj nain utvruje se jaina ekspozicione doze gama-zraenja (X) na povrini
tela ivotinje, koja se izraava Si jedinicom pC/kg, s, odnosno veom jedinicom. Dopustivi
nivo spoljanje kontaminacije smatra se da je onda kada jaina ekspozicione doze gamazraenja je do pet puta iznad tzv. "nultog stanja", tj. pre nastalog vanrednog dogaaja.
Dozimetrijska trijaa vri se na osnovu rezultata dozimetrijske kontrole i sve ivotinje za
klanje svrstavaju se u dve grupe:
- prvu grupu ine ivotinje kod kojih nije ustanovljena spoljanja kontaminacija,
- drugu grupu ine ivotinje kod kojih je ustanovljena spoljanja kontaminacija fisionim
produktima.
Radiometrijska kontrola na unutranju kontaminaciju je neophodna kod ivotinja, jer usled
inhalacije i nekontrolisane ishrane hranom i vodom koji su kontaminirani, nastupa unutranja
kontaminacija ivotinja. Ova kontrola se obavlja merenjem nivoa aktivnosti u ekskretu
(mleko) i ekstrementima (balega ili mokraa). U tom cilju se od ispitivane ivotinje uzima
ekskret ili ekskrement i stavlja u neku plitku posudicu (moe se koristiti metalni poklopac od
tegli ili sl.). Potom se prinosi sonda GM brojaa monitora zraenja i na visini od oko 2 do 3
cm od povrine uzorka vri se merenje aktivnosti. Ako instrument pokazuje da uzorak daje
podbroj (imp/s) koji je za vie od pet puta vei od gama-jona, to znai da je ivotinja
unutranje kontaminirana radionuklidima.
Kliniki pregled na ARS ima za cilj da se ustanovi da li su ivotinje za klanje bile ozraene
visokom dozom jonizujuih zraenja istovremeno kada su i radioaktivno kontaminirane,

39

odnosno pre ili kasnije od radioaktivne kontaminacije. Na osnovu pojave odreenih simptoma
koji karakteriu ARS, klinikim pregledom treba ustanoviti postojanje simptoma koji
karakteriu odreeni stepen ARS. Tako na primer, promena trijasa i postojanje takastih
(petehijalnih) krvavljenja na sluzokoama oiju, nosa i usta, kao i na dlakom slabo
pokrivenim povrinama tela (po donjoj povrini trbuha, odnosno izmeu nogu) ukazuje na
ozraenost ivotinja visokom dozom (smrtna doza - LD 100/30). Izostanak evidentnih
simptoma za teak oblik ARS, i to kod polovine kontrolisanih ivotinja ukazuje na injenicu
da su ivotinje ozraene tzv. polusmrtnom dozom (LD 50/30), kod ovih ivotinja moe se
zapaziti neveselost, slabo kretanje, nezainteresovanost za hranu, ali i veoma izraena e.
Postupak trijae radijaciono povreenih ivotinja vri se na osnovu rezultata izvrene
dozimetrijske i radiometrijske kontrole i ivotinje za klanje se dele na tri grupe:
- prvu grupu ine ivotinje koje nisu kontaminirane,
- drugu grupu ine ivotinje koje su spoljanje kontaminirane,
- treu grupu ine ivotinje koje su spoljanje i unutranje kontaminirane.
ivotinje prve grupe mogu se direktno upuivati na redovnu liniju klanja.
ivotinje druge grupe se pre upuivanja na liniju klanja moraju podvrgnuti postupku
dekontaminacije u stanici za dekontaminaciju stoke (SDS). Posle izvrene dekontaminacije
ivotinje se ponovo podvrgavaju dozimetrijskoj kontroli i ako jaina ekspozicione doze
povrine tela nije smanjena za najmanje 70% od prvobitno izmenjene vrednosti (X), postupak
dekontaminacije se ponavlja, posle ega ponovo sledi dozimetrijska kontrola. ivotinje ove
grupe kod kojih se posle jednog postupka dekontaminacije utvrdi smanjenje jaine
ekspozicione doze za oko 90% od poetne vrednosti (X), mogu se uputiti na liniju klanja za
nekontaminirane ivotinje (kao i ivotinje prve grupe). Meutim, ivotinje ove grupe kod
kojih je posle obavljena dva postupka dekontaminacije vrednost (X) svedena na samo 50-80%
od poetne vrednosti (X) upuuju se na posebnu liniju klanja za kontaminirane ivotinje (kao
i grla iz tree grupe).
ivotinje tree grupe (kod kojih je ustanovljena unutranja radioaktivna kontaminacija)
upuuju se na posebnu liniju klanja, koja se organizuje samo za ovako kontaminirane
ivotinje.
Na osnovu izvrenog klinikog pregleda vri se klinika trijaa radijaciono povreenih
ivotinja za klanje, i to na tri grupe:
- prvu grupu ine ivotinje koje su ozraene veoma visokom dozom zraenja (smrtna doza LD 100/30),
- drugu grupu ine ivotinje koje su ozraene polusmrtnom dozom (LD 50/30),
- treu grupu ine ivotinje koje su ozraene niskom dozom zraenja (manje od LD 25/30).
ivotinje prve grupe moraju se odmah uputiti na klanje, jer postoji opasnost nastanka akutnog
toka radijacione bolesti, koji je praen rasejavanjem bakterija po celom organizmu

40

(radijaciona bakteriemija), to ini da se meso ne moe dugo odrati i moe se koristiti

iskljuivo kao uslovno upotrebljivo.
ivotinje druge grupe treba da budu upuene na klanje to pre, jer polovina od ukupnog broja
povreenih ivotinja e oboleti od radijacione bolesti i tada je isti sluaj kao i kod ivotinja iz
prve grupe.
ivotinje tree grupe mogu se uputiti na klanje u zavisnosti od potreba za ishranu ljudi.
Sve tri navedene grupe ivotinja upuuju se na liniju klanja za nekontaminirane ivotinje.
2) Organizacija i postupak klanja unutranje kontaminiranih ivotinja
U toku trajanja vanrednog dogaaja u klanicama se moraju formirati dve linije klanja, i to:
a) linija klanja za nekontaminirane ivotinje,
b) linija klanja za unutranje kontaminirane ivotinje.
Ako u klanici nema tehniko-tehnolokih mogunosti za formiranje dve linije klanja, onda se
mora odrediti specijalni reim rada. Naime, na liniji klanja prvo idu ivotinje iz prve grupe,
potom ivotinje za klanje iz druge grupe i na kraju ivotinje za klanje iz tree grupe.
Klanje ivotinja prve grupe ni u emu ne odstupa od ustaljenog postupka klanja ivotinja u
redovnim (mirnodopskim) uslovima. To je linija klanja za nekontaminirane ivotinje.
Klanje ivotinja druge grupe vri se u zavisnosti od kategorizacije ivotinja, a odvija se na
dva naina: na liniji klanja za nekontaminirane ivotinje ili na liniji klanja za unutranje
radioaktivno kontaminirane ivotinje.
Klanje ivotinja tree grupe - ivotinja koja su radioaktivno kontaminirane na unutranji nain
- odvija se na poseban nain, koji e biti naknadno opisan.
3) Linija klanja radioaktivno kontaminiranih ivotinja
Linija klanja radioaktivno kontaminiranih ivotinja je posebna linija klanja, koja mora da
bude ureena u posebnom delu klanice i da ima sledee delove (sektore):
1 - deo za klanje,
2 - deo za skidanje koe,
3 - deo za otvaranje trbuha i podvezivanje organa,
4 - deo za vaenje iznutrica,
5 - deo za rasecanje trupa i pranje vodom,
6 - deo za ceenje polutki i uzimanje uzoraka mesa,

41

7 - deo hladnog bloka (hladnjae),

8 - deo za sakupljanje sirovih koa,
9 - jama za sakupljanje konfiskata i radioaktivno kontaminiranih delova organa za varenje sa
sadrajem (jama mora da bude dovoljno velika),
10 - jama za sakupljanje otpadnih voda.
Tako formirana linija klanja je neophodna da bi se pojedini delovi (sektori) linije klanja mogli
lake da dekontaminiraju posle zavrenog procesa klanja svih ivotinja.
Klanje ivotinja i skidanje koe izvode radnici (mesari), koji su osposobljeni za obavljanje
ovog posla i koji su proli obuku pripadnika civilne zatite za izvoenje ovih poslova. Radnici
koji rade u ovom delu linije klanja ne smeju uestvovati u drugom delu linije klanja, tj. na
otvaranju trbuha i podvezivanju organa i vaenju iznutrica. Pri skidanju koe mora se voditi
rauna da ruke radnika i dlaka ivotinja ne dou u dodir s mesom, odnosno ako bi do toga
dolo, onda se trup ivotinje mora odmah dobro isprati radijaciono-higijenski ispravnom
vodom. Veoma je znaajno da se skinuta koa sa ivotinje odmah odnese na mesto za
sakupljanje radioaktivno kontaminiranih koa.
Radnici - mesari koji rade na poslovima vaenja iznutrica ove poslove moraju obavljati tako
da se iskljui mogunost radioaktivne kontaminacije mesa sa sadrajem eludano-crevnog
aparata. Stoga, neposredno pre uklanjanja eluca i creva treba postaviti podveze (ligature), na
poetku i zavretku svakog organa, odnosno dela creva. Takoe, sve iznutrice treba ukloniti
zajedno i istovremeno, pri emu je neophodno da se naroita panja obrati da ne doe do
pucanja zida eluca ili creva. Odvojeno uklanjanje pojedinih delova organa za varenje i
drugih iznutrica je zabranjeno. Konfiskate treba paljivo baciti u jamu za sakupljanje
konfiskata.
Posle zavrenog rasecanja trupa, obraene polutke treba proveriti monitorom zraenja, da bi
se ustanovilo da li u toku klanja nije dolo do spoljanje radioaktivne kontaminacije. Polutke
koje pokazuju brzinu brojanja veu od dozvoljive (2 do 3 puta veu od nultog fona) moraju se
izdvojiti u posebnu grupu, jer postoji opravdana verovatnoa da nivo radioaktivne
kontaminacije mesa prelazi dozvoljivu granicu. Od takvih polutki se moraju uzeti uzorci (po
100 g od svake polutke iste ivotinje) i poslati u odreenu radiometrijsku laboratoriju za
procenu konzumne vrednosti. Meso od ivotinja ove grupe ostaje u posebnom delu hladnjae
do dobijanja rezultata radijaciono-higijenske kontrole.
4) Mere radijacione zatite
Posle zavrenog postupka klanja ivotinja tree grupe, tj. posle zavretka rada na liniji klanja
za radioaktivno kontaminirane ivotinje pristupa se dekontaminaciji pribora i prostora za
klanje. Svi delovi pribora za klanje moraju se dekontaminirati pranjem u toploj vodi, uz
pomo sapuna ili deterdenta, pri emu treba voditi rauna da se pribor ne stavlja u posudu sa
deterdentom, nego da se rastvor deterdenta lagano sipa na pribor za klanje. Svi delovi
prostora za klanje na liniji za radioaktivno kontaminirane ivotinje posle zavrenog procesa
klanja moraju se prati jaim mlazom vode, radi uklanjanja radioaktivnog materijala koji je
prilikom klanja dospeo u spoljnu sredinu. Za pranje podova poeljno je koristiti rastvor

42

deterdenta koji se nanosi pomou kante sa levkom za zalivanje cvea, a potom se etkom ili
metlom dobro istrlja podna povrina i najzad opere jaim mlazom vode.
Pri klanju ivotinja koje su radioaktivno kontaminirane moraju se sprovoditi posebne mere
zatite ljudstva. Pre svega, radnici koji ne raspolau odgovarajuom zatitnom opremom
(odea, obua, rukavice i dr.) ne smeju da rade na liniji klanja za radioaktivno kontaminirane
ivotinje. Takoe, radnici koji obavljaju dekontaminaciju pribora i prostora za klanje, pored
navedene propisane opreme, moraju imati i zatitu za lice (vetrobranski zatitnik), radi zatite
od prskanja vode i kontaminiranog materijala.
Lica koja obavljaju dozimetrijsku kontrolu moraju imati propisanu zatitnu opremu.
Svi radnici koji rade u procesu klanja ivotinja moraju da budu osposobljeni za rad u
vanrednim prilikama, a za ovu obuku odgovorni su rukovodioci radne organizacije i
optinskog taba civilne zatite.
Treba posebno naglasiti da je za vreme klanja i obrade mesa, odnosno do potpunog zavretka
procesa klanja i skidanja zatitne odee, radnicima koji rade u klanici zabranjeno uzimanje
hrane, puenje, uzimanje vode za pie i drugih napitaka, kao i svaki dodir sa odeom koja se
svakodnevno nosi.
Skidanje zatitne odee moe se vriti tek kada lice zadueno za dozimetrijsku kontrolu izvri
pregled odee i opreme i dozvoli naputanje prostorije za klanje. Pri skidanju zatitne odee i
obue treba paziti da spoljanja strana odee ne dolazi u dodir sa unutranjom stranom ili
delovima odee.
Posle zavrenog skidanja radne odee, radnici odlaze na kupanje, pri emu treba naroito
panju obratiti na pranje ruku i lica.
6. Radioaktivna dekontaminacija namirnica biljnog i ivotinjskog porekla (lan 48. stav 4)
Radioaktivna dekontaminacija namirnica predstavlja sloen problem i mora se posmatrati
zavisno od vrste, agregatnog stanja i koliine namirnica, vrste i naina radioaktivne
kontaminacije, intenziteta zraenja i vremena poluraspada radionuklida koji su od biolokog
znaaja.
Radioaktivna dekontaminacija namirnica biljnog i ivotinjskog porekla sutinski se ne
razlikuje po postupcima koji se primenjuju za dekontaminaciju.
Kada su namirnice kontaminirane kratkoiveim radionuklidima (poto je prethodno izvrena
identifikacija radionuklida), nije potrebno, a nije ni ekonomino da se preduzima bilo kakav
postupak dekontaminacije, ako je vreme poluraspada radionuklida krae od dve nedelje, a
namirnice se mogu drati due vreme, odnosno uvati u konzervisanom stanju. Tada je
dovoljno da se posle izvrene radijaciono-higijenske kontrole odredi rok posle koga se
namirnice mogu koristiti za ishranu. Do isteka ovog roka namirnice treba obezbediti da se ne
bi pokvarile. Pre davanja dozvole za konzumnu upotrebu ove namirnice se moraju podvri
radiometrijskoj kontroli i sanitarno-higijenskoj oceni kvaliteta.
Kada je re o namirnicama biljnog i ivotinjskog porekla koje se konzumiraju u sveem
stanju, odnosno kada su radioaktivno kontaminirane dugoiveim radionuklidima ili smeom

43

kratkoiveih i dugoiveih radionuklida koji su od biolokog znaaja, mora se primeniti neki

od postupaka R-dekontaminacije. Princip postupka R-dekontaminacije sastoji se u sledeem:
1. pranje namirnica mlazom iste vode pod pritiskom u trajanju od 5 do 10 minuta,
2. mehaniko uklanjanje radioaktivno kontaminiranog sloja s povrine namirnica, debljine
sloja od 1 do 2 cm. S namirnica koje nemaju vrst povrinski sloj najpre treba mehaniki
odstraniti povrinski sloj debljine 1 do 2 cm, a tek potom pristupiti dekontaminaciji vodenim
mlazom u trajanju od 5-10 minuta.
Posle zavrenog postupka dekontaminacije, a pre davanja dozvole za upotrebu, neophodno je
izvriti radiometrijsku kontrolu i ocenu konzumne vrednosti dekontaminiranih namirnica.
U sluaju da izloenim postupcima za R-dekontaminaciju nije postignut zadovoljavajui
dekontaminacioni efekat, postupak R-dekontaminacije treba ponoviti, a posle pranja vodom
namirnice se mogu (ako to sanitarno-higijenski uslovi dozvoljavaju) potapati u 1-3% rastvor
neke organske kiseline (siretna, vinska, limunska i dr.).
Ako i posle ponovljenog celog postupka efekat R-dekontaminacije ne zadovoljava, dalji rad
na dekontaminaciji treba napustiti jer verovatno nije u pitanju samo spoljanji vid ve i
unutranji vid (tj. strukturna) ili meoviti vid (tj. spoljanja i unutranja) radioaktivna
kontaminacija.
Namirnice biljnog i ivotinjskog porekla koje dolaze u promet u limenim kutijama, staklenoj
ambalai ili zapakovane u hermetiki zatvorenim omotima od plastinog i slinog materijala,
dobro su zatiene od povrinskog vida R-kontaminacije. Meutim, u tom sluaju potrebno je
prethodno izvriti kratkotrajno pranje omota ili ambalae pod mlazom vode, a tek potom
paljivo otpakovati namirnice.
Namirnice koje su ambalairane u nehermetiki zatvorenim omotima ili drugim vidovima
otvorene ambalae, tretiraju se kao neupakovane namirnice i podleu postupku Rdekontaminacije na opisani nain.
Radioaktivna dekontaminacija mleka predstavlja veliki problem i do sada nije naen nain za
efikasan i ekonomian nain R-dekontaminacije ove namirnice. Stoga se pokazalo kao
opravdano da se mleko koje je radioaktivno kontaminirano preko dozvoljenog nivoa,
prerauje u trajne proizvode od mleka (sir, kakavalj, mleko u prahu) koji se mogu lagerovati
i konzumirati posle odreenog vremena stajanja u skladitu i posle izvrene radijacionohigijenske kontrole.
Radioaktivna dekontaminacija mesa dolazi u obzir kada je re o spoljanjoj ili unutranjoj Rkontaminaciji ivotinja za klanje.
Kod spoljanje R-kontaminacije ivotinja ili mesa, najpogodniji postupak R-dekontaminacije
je pranje svake polutke mesa mlazom vode pod pritiskom, i to u trajanju od najmanje 5
minuta za svaku polutku. Ako nema mogunosti za korienje mlaza vode pod pritiskom,
potrebno je da se na svaku polutku mesa lagano izlije najmanje 25 do 30 litara vode, a u ovu
vodu se moe dodati vinsko sire da bi se dobio 1-3% rastvor za dekontaminaciju.

44

Kod unutranje kontaminacije mesa mogua je R-dekontaminacija na dva naina: a) meso

koje se predvia za due uvanje (na primer, za suenje) potapa se u salamuru s neto
poveanom koliinom soli i salamura se menja svaka 2 do 3 dana, b) meso koje se predvia
za neposrednu upotrebu moe se radioaktivno dekontaminirati samo kuvanjem, a prilikom
kuvanja mesa neophodno je da se voda u kojoj se meso kuva izmeni bar dva puta u toku
kuvanja, pri emu se voda u kojoj se meso kuva odbacuje. Takoe, preporuljivo je da se pre
kuvanja meso dri u slanoj vodi najmanje 1 sat. Drugi postupci kulinarske obrade mesa
(peenje, dinstanje i sl.) ne dolaze u obzir kao postupci za R-dekontaminaciju mesa.
Radioaktivna dekontaminacija riba vri se pranjem u istoj vodi u trajanju od najmanje 10
minuta, a potom se odseca i odbacuje glava ribe sa krgama, iznutrice i skida krljut. Ako i
posle takvog postupka riblje meso ima aktivnost iznad dozvoljene granice, nije upotrebljivo
za ishranu ljudi.

45