UVOD ZNACAJ DRESURE ZA PSE Pas je svakako jedina iivotinja koja prati Zoveka na svim mestima zemljine kugle. Covek se veé hiljadama godina druzi sa psom i ovo prija- teljstvo se u mnogim sluéajevima pretvorilo u usku saradnju. Pripitomljavajuéi psa jo’ u pras ara vremena, éovek je kod njega zapa- zio neke prirodne instinkte, koje je poceo da neguje. Jos onda je kod psa uogen nagon za Cuvanje, odbranu i borbu, Zahvaljujuci ovim osohinama, u pasa, Ijudi su postali bezbedniji, lak3e su dolazili do drugih zivotinja, koje su im sluzile za hranu, nisu se plagili divijih zveri, itd. Ulovijene zivotinje nisu morale biti pojedene, veé su pripitomljavane i éuvane uz pomoé pasa, Posmatrajuci psa, zabavijajuéi se i igrajudi se s njim, éovek je prime da on moze da naudi i neke druge stvari, koje su korisne za éoveka. Snazi i Zivahni psi, koji su uporno lajali, ostavijani su za éuvare doma. Za lov su odabirani hitri, brzi psi, sa dobrim njuhom i snaznim zubima, sposobnim da napadnu divije zveri, te da se izbore s njima, Od tako primitivnog oda- biranja i negovanja svojstava, pa sve do naucnih postavki savremene ge- netike i selekcije u danagnjem vremenu, potencirana su pozitivna svojstva i osobine, i na taj nagin stvorene su nove, razlitite rase pasa koje se i da- nas odriavaju. Danas se ratuna da ima preko 300 priznatih rasa pasa u itavom svetu. Zahvaljujuéi otkriéu Pavlovijevih uslovnih reflekasa, koji su radeni na psima, naglo se progirio krug radnji, koje pas moze da nauéi, Ovome je mnogo doprinela i zoopsihologija — nauka koja se bavi ispitivanjem nerv- nih i psihiékih delatnosti u ivotinja. | ako je ovo vek tehnike i raznih teh- nigkih dostignuéa, pas je ostao nezamenljiv govekov pomagaé u raznim stvarima. U brdsko-planinskim podruéjima, narogito tamo gde ima vukova i drugih divijih zveri, nemoguée je éuvanje ovaca bez pasa. Dobar i isku- &son ovéarski pas na sarplaninskom podrugju na primer, wredi getiri ovce ili se éak plaéa u zlatu. Kao éuvar vojnih i drugih vainih objekata, pas je u stanju da zameni tri do éetiri Eoveka. Dok éovek moze da zaspi, da bude umoran, neko da mu pride ¢ leda, psu cuvaru se to ne moie desiti. Psi tragaci se koriste da po tragu brzo nadu zalutale planinare ili unesrecene u sneinim lavinama. Culo mirisa kod psa je do te mere razvijeno, da on po nadenom predmetu neke osobe (pertle, dugmeta, maramice itd.), istu moze prepoznati u grupi od sto judi. Sverceri droga su ostali zapanjeni ‘kada ih je za to obuéeni pas pronaiao za manje od jednog minuta, jer tamo gde su mogli prevariti éoveka, nisu psa. S'epi Ijudi uz pomoé psa bez bojazni prelaze ulicu, jer obuéen pas ce stati pri crvenom svetlu na semaforu. Ovo su samo neki od primera gde su se uz pomo¢ vaspitanja i obuke razvila pozitivna svojstva kod psa. Mnogim Ijubiteljima pasa je Zelja da imaju dobro obugenog i dre- siranog psa. Sa dobrom voljom i trudom to mo%e postici svaki, ko ima prave ljubavi prema psu. Pored ovoga potrebno je poznavati i osnovna teoretska predznanja, koje nije tesko nauciti. Ovo stoga sto se dresura za- sniva na veé utvrdenim nauénim postavkama koje su proverene u praksi. Pas se kao i druge iivotinje, rada sa izvesnim nagonima. Kao éetiri osnovna nagona spominju se nagon za ishranu, odbrambeni, orijentacioni i za parenje. Stene odmah po rodenju trazi hranu i instinktivno dolazi do nje. U vreme parenja muiiaci u prirodi nagonski trate Zenku. U cilju éu- vanja poverenog mu predmeta, pas ulazi u aktivnu odbranu bez obzira fa to da li ée iz borbe izaci kao pobednik, pobedeni, ili u krajnjoj liniji Zrtvovati svoj Zivot. No, i pored ovih osnovnih, postoje jos i neki nasledeni nagoni, da juri sve ispred sebe i tome sliéno. Neki od ovih su korisni za €oveka pa ih on razvija, dok su drugi setni kako po coveka tako i po psa. Stetni_ za psa mogu biti ako on juri maéku koja ga u odbrani moje ozle- diti. Ako Zelimo psa da obudimo za traganje, onda je stetno po nas da ‘pos juri macke ili druge iivotinje dok je na tragu, jer ée ga tada izgubiti. Psi guvari ne smeju bez potrebe da laju, i da uzimaju hronu od nepoznatih lica, koja ih mogu otrovati. Uéenje psa se zasniva pre svega na pojavi i razvijanju uslovnih re- “ekasa. paméeniu i inteligencili. Utiske iz poljne sredine pas prima pomocu ula mirisa, pipanja, sluha i vida. Od njih pas najvise koristi Eulo mirisa, za koje se éesto u krugu Ijubitelja pasa kaie .da misli pomoéu njega". Za sve orijentacije u prirodi, raspoznavanje Ijudi, drugih Zivotinja i tragova i tome sligno, od neocenjive koristi mu sluzi ovo éulo, Sluh je drugo, veoma visoko razvijeno éulo u psa.Visoko razvijeni nagon osluskivonja, budnosti Euvanja omoguéuje psu da registruje svaki i najmanji gum ili pak blizinu nekog biéa. Pamdenje i inteligencija su veoma razvijeni u njega u odnosu na druge vrste zivotinja. Samo, odmah da napomenemo da pas iivi u svetu i da misli i reaguje na razne nadrazaje na sebi svojstven naéi je u stvari, osnov nageg prilazenja psu. Potrebno je pre svega_ naviknuti se da u odnosu sa psom, stvari ne posmatramo sa stanovigta éoveka, nego iskljugivo sa stanovista psa, ili jednostavnije: u psu ne treba videti Coveka, nego samo psa. 6Imajudi_ u vidu probleme sa kojima se susrecemo ked dresure pasa, NN. A. Saharov je napisco jednu nauéno-populamu knjigu © obuci paso. Knjiga je pisana lakim i zanimljivim izlaganjima, koja su dostupno Siro- kom broju Ijubi‘elja paso, koji imaju volju da svog psa nauée osnovnim ili €ak nedto vise — specijalnim radnjama. Sama knjiga je podeljena na dva poglavija. Da bi se postigao Zeljeni uspeh u dresuri, potrebno je dobro pomavyanie fiziologije newnog sis'ema, Sto i predstavija osnov u radu s psom. Za razliku od drugih izlaganja u mnogim knjigama, koja poginju direktno sa opisom pojedinih veibi, Saha- tov daje Zitaocu na popularan nagin osnovu fiziologije nervnog sistema u psa, sto ujedno predstavi_a i prvi deo knjige Drugi deo knjige posveéen je obuci, odnosno dresuri pasa. Autor ovde iznosi prvo elementame stvari koje treba da nauéi svaki pas. Za one koji Jele neito vise da postignu sa svojim ljubimcem, date su slozenije radnje, koje pas moie savladati, kada sa uspehom prode osnowni kurs obuke. Imajuéi u vidu da na nagem jeziku ima vrlo malo knjiga koje su po- svegene obuci pasa, to smo miiljenja da ée ova knjiga biti rado prihvacena ‘od girokog kruga éitalaca i Ijubitelja pasa. Svako ko voli psa treba da ga obugi i vaspita. Ovo stoga to se na primeru lepo vaspitanog i dresiranog psa, Siri krug Ijubitelja ove plemenite i pametne Zivotinje, koja nije somo Zovekov prijatelj i saputnik u Zivotu, vee 4 nezamenijiv pomagaé u mnogim stvarima. Da bi se knjiga prilagodila nagim éitaocima, neka poglavija su iz os- nova izmenjena i saobrazena nasim uslovima. Tako je kao dodatak knjizi Docent dr Vladimir Litrigin, pored uvoda napisao i sledeéa poglavija: Osnovni pojmovi o rasnim psima i zdravstvena zastita, Drianje i ishrana pa- sa i Pas kao éuvar automobila. Slike u knjizi su originalne, zato posebnu zahvalnost dugujemo Odredu Milicije SUP-a Grada Beograda, Komandantu odreda Milutinovié Milisavu, Komandiru jedinice Vidié Miomiru, Dreseru sluzbenih pasa Komandiru ode- ljenja Stankovié Stanimiru, drugovima iz Milicije koji nisu Zolili truda do zo nage itaoce prikazu savremenu dresuru, Milutinu Trméi¢u Cije su nam su- gestije bile od velike koristi, Ijubitelju pasa Jovi Miklji i neumornom sni- matelju Slobodanu Botarskom, dija je zelja bila da slike budu so lepse i da predstavijaju odraz vemosti. Docent dr Vladimir Litri¢in| DEO ZNACAJ VISIH NERVNIH AKTIVNOSTI U DRESURI PASA Nervni sistem uspostavlja vezu izmedu organa i sistema u organizmu Zivotinje, sjedinjuje i regulise sve funkcije organizma, ‘prilagoduje funkcije svih organa i organizma kao celine uslo- vima spoljagnje sredine, Najrazvijeniji deo nervnog sistema je mozak, u prvom redu njegove dve polutke. Sto je nervni sistem savréeniji to mozak, kao mesto na kojem se koncentrisu centri svih iivotnih funkcija, igra veéu ulogu. Tako je kod svih Zivotinja, razligitih stupnjeva razviéa, a narocito kod primata, pasa i drugih visih Zivotinja. Svako ko i poznaje gajenje pasa zna da je nemoguce objasniti ponasanje psa ako se ne zna ustrojstvo njegove nervne aktivnosti. A ako je bez znanja o tome nemoguée objasniti po- naganje psa, ono je jos neophodnije za razvijanje novih navika i usavrSavanja prirodnih sposobnosti psa. Ponaganje psa podstaknuto unutrasnjim ili spoljaSnjim na- drazajem nazivamo njegovom ,psihickom aktivnoscu". Poznato je da sve prirodne pojave, pa i ,psihiéka aktivnost" Zivotinja, imaju materijalnu osnovu. Psihiéka aktivnost je proizvod mozga. Zbog toga je poznavanje osnovnih zakonitosti vise nervne aktiv- nosti jedan od prvih i neophodnih uslova za uspesno dresiranje pasa. Dreser mora da poznaje osnove ,,zakona iivota” Zivotinje, u prvom redu aktivnosti pomoéu kojih pas komunicira sa spolja- 9Snjom sredinom: hrani se, gleda, Euje, razmnozava se, i na taj nagin u krajnjoj liniji obezbeduje svoje postojanje. Poznavanje fizioloskih procesa u organizmu Zivotinje omogucuje dreseru da pravilno odabere naéin rada, da odredi tip nervnog sistema Zivotinje sa kojom radi, da bez greske odabere najbolju tehniku koju ce primeniti prilikom dresiranja zivotinje. Na osnovu poznavanja vise nervne aktivnosti iivotinja mo- -guce je pravilno iskoristiti predlozene metode i sa sigurnos¢u delovati na ponaSanje psa. U ovoj glavi éemo izloziti minimum uéenja o nervnoj aktiv- nosti koji je potreban da bi se razumela suStina dresiranja pasa. Podatke o anatomiji i fiziologiji pasa ¢itaoci mogu da nadu u specijalizovanoj literaturi. PCNASANIE ZIVOTINJE U SPOLJASNJOJ SREDINI (Faktor spoljasnje sredine) Ponaianje zivotinje je usmereno na to da uskladi fiziolosko sstanje organizma i ,psihi¢ku aktivnost” sa spoljasnjom sredinom. Zivotinja moze da ivi u odredenim uslovima zato Sto svoj orga- nizam prilagodava samo onim faktorima spoljasnje sredine, koji su joj neophodni za Zivot. Promena tih uslova uvek dovodi do odgovarajucih promena u organizmu iivotinje. Ako iz Zivota psa iskljuéimo one Cinioce spoljasnje sredine sa kojima je on tesno povezan, njegov Zivot ce postati nemogué. Uzajamna povezanost organizma sa spoljasnjom sredinom ostva- ruje se preko razmene materija. Bez razumevanja ovih najvaznijih zakona zivota nije moguée shvatiti Zivot zivog organizma, a da se pri tome ne sukobimo sa moguénoséu da izazovemo neki poremeéaj kod njega. Pre mego Sto se pokuSaju promeniti, potrebno je upoznati zakon Zivota Zivotinje. Iz ovoga se moze zakljuciti da ukoliko zelimo da izmenimo ‘prirodu Zivotinje, njene navike, ponaSanje itd. mozemo to uéi- niti samo odredenim nacéinima, u odredenim granicama, uzi- ‘majuci u obzir vreme j mesto, naéin i uslove zivota organizma, Ako navedene slozene odnose primenimo na predmet naseg izuéavanja — psa, brzo éemo utvrditi da je skoro nemoguée 10Slika 1. Gasovi odmora u slobodnoj prirodi. Pas Grej, visestruki Sampion, vlasnistvo K. Georgijeviéa iz Beograda. naéi dve iivotinje koje se ne bi razlikovale u pogledu opitenja sa spoljasnjom sredino' | kod onih sa vrlo sliénim ponasa- njem pronaéi cemo razliéitih karakteristika. PRILAGODAVANJE ORGANIZMA NA USLOVE ZIVOTA Proces prilagodavanja je funkcija visih nervnih aktivnosti i drugih organa u organizmu Zivotinje. Kako dolazi do celishodne uzajamne veze izmedu psa i oko- line? Koji to faktori pokreéu Zivotinju da stupa u te slozene odnose sa prirodom? Na to emo pitanje sada odgovoriti. Pre svega, moramo konstatovati da Zivotinja koja se tek rodila, u prvim danima i mesecima svog iivota, i veoma liéi i 11veoma se razlikuje od svojih roditelja. U rastu te razlike se smanjuju. Sliénost_mlade Zivotinje sa odraslom ispoljava se u ana- tomskoj gradi i mnogim fiziolo3kim funkcijama; na primer, Stene kao i njegovi roditelji mora da se hrani, da se kreée, gleda, slusa itd... Ali pritom se primecuje i njeno ,neiskustvo", bespo- moénost, koja se tek vremenom izgubi. Mlada Zivotinja se menja fiziéki, a njeno iskustvo se uveéava, Njeni organi se razvijaju, Postaju savrseniji, dolaze u dodir sa Prirodom bez pomoéi sa strane. Psihicke i fizicke promene kreéu se uzlazno. Istina, ove odlike se ne razvijaju nuino naporedo: ne moie se reéi da je, Sto je Zivotinja veéa i njena savrsenija ,psihiéka aktivnost". U prirodi postoje anomalije; i kod zivotinja koje se normalno razvijaju zapazamo da se jedne brie razvijaju fizicki, a druge psihicki. Medutim, po pravilu se sa dostignuéem odredenog nivoa ta razlika gubi. Sta lei u osnovi ponaganja steneta u prvim danima iivota a Sta kasnije, kada njegova aktivnost dostigne celishodnost kao i kod odraslog psa? Najpre, moramo primetiti da je formi- fanje organizma moguée zahvaljujuéi sledecim izvanrednim svojstvima zive materije: naslednosti, promeni i razmeni materije. Stene koje je tek doslo na svet, poseduje sva navedena svojstva i ono ée bez sumnje, ranije ili kasnije, posto se formira postati sliéno roditeljima (sliéno, ali ne i istovetno). Novonastali orga- nizam, tokom duzeg perioda vremena Poseduje veoma izra- zenu sposobnost za menjanje i tokom rasta ta sposobnost se sve vise umanjuje. Naslednost i promene su tesno povezani sa razmenom ma- terije. Razmena materije jako utiée na ispoljavanje naslednih osobina i na karakter promena. Mlada iivotinja se pod uticajem naslednih osobina j ra- zmene materija menja, dobija jedno odredeno obliéje: formi- faju se organi koji pomazu da se uspostavi odnos sa spolja- $njom sredinom. Tek okoéeno Stene nije u stanju da se razvija samostalno bez pomoéi sa strane, ne samo zato sto nema iskustvo, Fizicke osobine koje ono poseduje u trenutku rodenja nisu dovoljne da obezbede potrebnu vezu izmedu njegovog organizma i spo- ljanje sredine. Stene je slabo Pokretljivo, potrebna mu je po- sebna hrana (majéino mleko) itd... Sa rastom se kod njega razvija fizicka zrelost; ono postaje pokretnije, izdriljivije | manje zavisno od vrste hrane. Ali, samo te fizicke osobine nisu do- 12voline za njegovo postojanje. U orvim danima Stene se tesko kreée, nije u stanju da savilada i najmanje prepreke; vremenom dolazi do promena — pokreti postaju sigurniji a aktivnost sve svrsishodnija. Ono ée se nakostresiti kad €uje nepoznati zvuk, bez igije pomoéi tréi u susret majci, nju3i oko sebe itd... Mlada iivotinja se postepeno navikava na sredinu u kojoj Zivi, stige i nagomilava Zivotno iskustvo, i njeno ponaganje postaje kompletnije i raznovrsnije. Kod zivotinje se polako razvija ,,psi- hiéka aktivnost". Dolazi do pojave novog svojstva koje se moze definisati kao svrsishodna aktivnost. U osnovi takve aktivnosti lezi sposobnost organizma iivo- tinje da reaguje na sve nadrazaje, dolazili oni spolja ili na- stajali u samom organizmu. Reakcija organizma na nadrazaj naziva se refleks, Refleksi se ostvaruju samo preko nervnog sistema.Il DEO OSNOVI TEORIJE DRESURE (Op3ti prikaz) Dresiratii) — znaéi nauéiti zivotinju da izvrsava_razligite izdate zapovesti. Otuda dreser mora da poznaje moguénosti Zivotinje koju dresira, njenu unutrasnju gradu i njeno fizi¢ko stanje. Dresiranjem se kod psa moze razviti visoki stepen savr- Senstva akcije, neuobiéajen za njegovo normalno stanje, pre dresure. U tom cilju potrebno je da prilikom procesa obuéa- vanja dode do dubokih promena u nervnoj regulaciji i u samom fiziékom stanju. Treba dodati i to da nije svaki organizam spo- soban za velike i duboke promene. Sto se dreser manje pri- drzava ustaljenih metoda i slozenih tehnika dresure, moguénost da dozivi neuspeh se uvecava. Ne treba zaboraviti da je krajnji cilj dresure da se uticajem raznovrsnih nadrazaja na organizam kod iivotinje izgrade ie- ljeni a blokiraju nezeljeni odgovori. Proces utvrdivanja odredenih navika smatra se zavrsenim onda kada je uspostavijena évrsta veza izmedu komande i gina njenog izvrenja (uslovni refleks) i kada je postignuta potrebna mera _preciznosti i besprekornosti u izvrsenju zadataka. Sa tacke glediita uéenja o visoj nervnoj aktivnosti, dresi- ranje pasa nije nista drugo do nauéna i svesna primena sistema 1 Dresiranje je francuska reg; oznaéava obuéevanje iivotinja da na odredeni nagin reaguju na date uslovne nadraiaje 14za izgradnju potrebnih uslovnih refleksa na razlicite zvuéne i vizuelne signale koje éovek proizvodi. Osnovni primer obuke sastoji se u tome, da se pas od samog poéetka nagoni na to da na odredenu komandu izvriava odredenu radnju i da se, zatim, procesom ponavljanja dobijeni rezultat uévrsti. Objasnimo to na primeru. Da bismo nauéili psa da na ko- mandu sedne, potrebno mu je pokazati 3ta se od njega zahteva. To se radi na sledeéi nagin: dreser izgovara komandu sedi" i jednom rukom pritiska slabine psa, terajuci ga da savije zadnje noge i da sedne. Zvuéni signal kao uslovni nadrazaj uvek treba da _nepo- sredno prethodi signalu ili da bude istovremen sa njim. Da bi- smo proverili je li uslovni refleks izgraden i da li je uspostavijena potrebna veza izmedu komande i izvrSenja radnje, isprobacemo samo dejstvo uslovnog nadrazaja, izgovarajuci komandu sedi". Ako je uslovni refleks izgraden, pas ée izvrsiti komandu, sto znaéi da je komanda _,sedi" zamenila bezuslovni nadrazaj. Ako na komandu pas ne odgovori izvrsenjem zahtevane radnje to znaéi da se uslovni refleks jos nije obrazovao, te je i dreser duzan da i dalje koristi i neposredan i posredan nadrazqj. Logitno se nameée zakljucak da se za obrazovanje uslov- nog — refleksa kao neposredni bezuslovni nadrazaj koristi onaj nadrazaj koji izaziva samu radnju, a kao uslovni zvuéna ko- manda ili pokret. Smenjivanjem nadrazaja izgraduju se kod psa ove ili one navike. Ne treba zaboraviti da pri izgradivanju navika na bazi zapovesti komanda treba da prethodi fiziékoj prinudi. Na primer, kada se kod psa stvara navika da hoda uporedo sa dreserom, komandu ,,pored" treba izgovarati (ij to povisenim glasom) pre nego Sto se pas privuée povodnikom. Samo ée pri takvom redosledu zapovesti pas na komandu ,pored" pozuriti da zauzme pravilan polozaj pored leve noge dresera. Ako pak dreser bude prvo vukao povodnik a zatim izgovarao reé ,pored”, pas to neée shvatiti kao zapovest. Kao Sto je veé receno u slu- gajevima kada se zvuéni signal ,,sedi" vezuje za neposredni nadraiitelj odnosno za pritisak rukom na slabine, onda se tako dobijeni refleks naziva uslovnim refleksom prvoga reda. Ako se pak zvuéni signal koji je posluzio za obrazovanje uslovnog re- fleksa prvoga reda poveie sa vizuelnim signalom — pokretom, onda se tako dobijeni refleks, refleks na pokret naziva uslovnim refleksom drugog reda. Uslovni refleksi visin redova, pocev od dfugsa reda su po pravilu manje pogodni od refleksa prvoga reda. 1516 Slika 2. Svaki pogetak je tezak, samo treba dosta upornosti.DOMINANTNE REAKCHJE I NJIHOV ZNACAJ ZA DRESURU Kod odraslih pasa, karakter dominantne reakcije zavisi od tipa vise nervne aktivnosti. Kod jednih reakcija odbrane domi- nira u aktivnom, a kod drugih u pasivnom obliku; kod nekih pasa je izrazenija prozdrljivost ili pak reakcija orijentacije. Odre- divanje karaktera psa na osnovu njegovog ponaganja je od velikog praktiénog znaéaja za dresuru. Svaka posebna izraiena reakcija, zahteva drugagije, posebno ophodenje sa psom. Na primer, ako je pas kukavica, potrebno je kod njega pailjivom dresurom razviti hrabrost i bes; dresiranje psa sa izrazitom prozdrijivoscu treba zasnovati na bezuslovnim nadrazajima hrane. Praktiéni rad sa psima je pokazao da se na sve dominantne reakcije moze uticati. Ponekad je dovoljno izmeniti uslove sre- dine u kojoj pas zivi pa da se donekle izmeni i karakter do- minantne reakcije. Na primer, pas se nalazi u uslovima gde se sa njim loSe postupa, gde ga tuku i zastra3uju. Kod takvog psa ¢e se obavezno razvijati odbrambena reakcija pasivnog oblika. Kad bude video nepoznatog éoveka, takav Pas ée pokazati kukaviéluk, bezaée od Ijudi podavijena repa. | obratno, kada se sa psom lepo postupa, kod njega se stalno razvijaju hra- brost i bes. Takav pas se ne¢e plasiti Ijudi, i karakter njegove odbiambene reakcije ée biti aktivan. Njegovo ponasanje uvek ée biti ponaganje hrabrog psa. Dakle, ako se u procesu obuéa- vanja primenjuju prikladna tehnika i metoda dresiranja, kod psa €e se moci razviti odredene vrste dominantnih reakcija i odgo- varajuce ponasanje. Od psa kukavice je moguée napraviti hra- brog i aktivnog psa, ali se degava i suprotno. Ima i pasa kod kojih je nemoguée bilo sta izmeniti, bez obzira na metod i tehniku dresiranja. Ovde se u prvom redu misli na uzrast psa, Kod starog psa sa izrazenom odbrambenom reakcijom pasivnog oblika nemo- guce je izgraditi oktivan oblik odbrane. U vec formiranom organizmu jako je tesko saviadati po- stojece stanje. Nasuprot tome, mlade iivotinje lako reaguju na promene sredine. Kao Sto je poznato, psi se, kao i druge iivo- tinje, radaju sa odredenim sistemom reakcija, koji se sa rastom sve vise obogacuje uslovnim refleksima. To bogaéenje je kod Pasa narocito izrazeno za vreme dresiranja, kada se pored Prirodnih nadrazaja koriste i vestaéki, Sa psom koji ima izraienu odbrambenu reakciju aktivnog oblika treba postupati odvaino, a sa psom koji je ima u pasivnom obliku mnogo blaze, itd... Uvek, naime, treba imati u vidu koja reakcija dominira kod psa. ° 17METODE DRESIRANJA U praktiénom radu sa psima primenjuju se slede¢i metodi: 1. Takozvane mehaniéke metode. Kada se one koriste na psa se deluje nadrazajima koji kod njega izazivaju nepri- jatne (bolne) oseéaje. 2. Metoda podsticanja ukusa, gde je dresura za- snovana samo na nagradivanju poslasticama, bez ikakve pri- nude. 3. Metoda podrazavanja koja se oslanja na spo- sobnost psa da oponaga PonaSanje drugih pasa, 4. Kontrastni metod; na psa se deluje mehaniéki, i hranom kao nadrazajem. Kao Sto je poznato, istih pasa nema: kod jednih uslovni refleksi nastaju brzo, kod drugih sporije. Ponekad se dreser dugo i bezuspesno trudi da psa natera da laje na komandu. Ovde se moje koristiti metoda oponaganja Povezujuci treniranje pasa koji tesko ,uce" sa Psima koji dobro rade, Veé smo pomenuli takozvanu kontrastnu metodu dresira- nja, koja se sastoji u smenjivanju prinude i podsticanja. Ova je metoda u_prakticénom radu mnogo efikasnija od ostalih. U njoj se redom smenjuju nadrazaji bola kao prinuda j na- drazaji hrane kao podsticaj. Ako pas na komandu nije ispunio odredenu radnju primenjuje se bol, koji psa tera da izvréi ono Sto se od njega trazi. Ako je pak pas ispunio ono Sto je dreser od njega zahtevao, odmah dobija komadié mesa i pohvalu »dobro". Kada se taj postupak vise Puta ponovi kod psa se brzo razvije uslovna veza; on poéinje da razlikuje signale koji izazivaju bol od signala koji donose nagradu. Ova metoda po- maze da se skrati vreme dresiranja j omogucuje besprekorno izvrSavanje zadataka u razligitim sredinama i Pri razlicitim uslovima. Psa je moguée izdresirati i bez koriséenja kontrasta, sa samo nadrazajem bola ili sa samo nadrazajem hrane. Metoda dresiranja zasnovana samo na bolu kao nadrazaju naziva se mehanickom, a ona zasnovana samo na hrani — metodom pod- sticanja ukusa. Kod psa koji je treniran samo putem nadraiaja bola moze doci do povlagenja, do gubljenja neophodnog kontakta sa dreserom. Psi koji su istrenirani samo putem nadraiaja hrane Postaju pokatkad nesigurni u ispunjavanju komandi dresera. Pri dodiru sa nadrazajem koji psima moze odvuci paznju, kod 18njih dolazi do blokade uslovnog refleksa i zapovest ostaje ne- ispunjena. Pas moze da se oslobodi uticaja dresera. Dresura putem jedino metode podsticanja ukusa ne moze da izgradi kod psa apsolutnu poslugnost. Osim toga, veoma je tesko dresirati sitog psa, jer on tada prestaje da ispoljava posebno interesovanje za hranu, a time se produzava vreme dresiranja. Kao Sto je veé reéeno, najsigurnija i najbolja metoda je metoda kontrasta, koja se zasniva na upotrebi i nadrazaja bola i nadrazaja hrane. OBLICI NADRAZAJA Za vreme dresiranja koriste se razliciti nadrazaji koji se, kao i refleksi dele na bezuslovne i uslovne. U bezuslovne nadrazaje ubrajamo hranu, trzaj povodnikom, udarac biéem i druge postupke koji izazivaju bol, Ovi poslednji izazivaju samo odbrambenu reakciju. Stepen koriicenja nadra- Zaja zavisi od individualnih osobina, psa uslovljenih tipom nervne aktivnosti; najéesci su nadrazaji bola samo Ginilac pri- nude j zabrane. U uslovne nadrazaje spadaju sve izgovorene komande, po- kreti i drugi zvuéni i vizuelni signali. Signalima se koristimo da bismo kontrolisali ponaSanje psa za vreme obuke, Komande se dele na osnovne i pomoéne. U osnovne ko- mande spadaju one koje kod psa izgraduju osnovne navike. Pomoéne komande se koriste samo za obrazovanje dopun- skog uslovnog refleksa. Na primer, kada se pred psa iznese vise predmeta i zapovedi se ,mirisi", kod njega treba na tu zapovest izgraditi naviku da po mirisu odabere samo potrebne predmete. Pomoéne komande su ovde reé ,,dobro" i blago ,,fuj". Komanda dobro“ koristi se kada je pas odabrao pravilan predmet. Komanda ,fuj" se blago izgovara kada je pas pogresio. Po svom znaéenju sve su osnovne komande stalne (nepro- menljive). Potrebno je reci nekoliko redi o stalnosti i standardnosti izgovorenih zapovesti. Ako zbog neéega pas ne reaguje na ko- mandu ,aport”, ne hvata ukazan mu predmet, neiskusan dreser u Zelji da pojaéa zapovest ,aport"” poéecée da izgovara nove reci kao ,daj“, ,donesi” itd., koje su psu nepoznate. Ove nove regi neée pomoci psu, one ce ga zbuniti, jer neée biti u stanju da razume Sta seiod njega trazi. U datom primeru, jedino Sto moze da pomogne jeste energiéno i uporno ponavijanje komande ,aport’, jer je uslovni refleks izgraden z 19samo na tu rec. Svaka nova reé za psa koji se dresira nera- zumljiva je. Pokret — vizuelni signal nije kao uslovni nadrazaj istovetan sa zapoveséu glasom. Pri istovremenom izgradivanju uslovnog refleksa na zvuénu komandu i na pokret, uslovni refleks na pokret moje brie da se stvori. Slika 3. Vidni znak u zajednici sa glasnim znakom. 20Medutim, redosied i tehnika dresiranja zahtevaju da se prvo izgradi navika na zvuéne signale, a tek onda navika na pokrete. Pored nabrojanih uslovnih nadrazaja, dreser je osnovni i najjaci nadrazaj za psa. U poéetku dresiranja, kada se izgraduju navike opsteg tipa, koriste se nadrazaji srednje jacine, sem u izuzetnim slucajevima, kada je potrebno iskoreniti neku nepozeljnu naviku. Ali u svim sluéajevima komanda dresera izgovorena strogim tonom treba da prethodi prinudi. Kasnije ¢e biti dovolino da komanda dre- sera bude izgovorena strogim glasom i pas ée odmah ispuniti zapovest dresera. Komanda je zamenila nadrazaj bola. Hrana kao bezuslovni nadrazaj ima vise funkeija u dresuri. Nekad se koristi za izgradnju osnovnog uslovnog refleksa na odredenu komandu, a nekad da bi se ubrzala putem kontrasta (nagradivanje kada je komanda izvrsena i nenagradivanje kada se ne izvrsi). Da bi se pojaéao refleks hrane i njegove veze sa zahtevima komande, koristi se meso. Podsticanje izvrsenja zapovesti sti- mulise se malim komadima mesa. Nagradivanje treba uvek propratiti komandom ,dobro“. Po- navljanjem tog postupka ée se kod psa izgraditi uslovni refleks na komandu ,dobro“, pa ée komanda zameniti poslastice. Ovde treba reéi nekoliko reéi o naginu davanja poslastica: iskusan dreser malim komadom mesa nadraii¢e zivotinju mnogo vise od neiskusnog. NADRAZAII KOJI OMETAJU To su nadrazaji koji se javijaju u okolnoj sredini ili pak takvi oseti koji se javijaju unutar samog organizma: glad, zed i drugi. Oni deluju na psa jaée od nadrazaja koje koristi dreser. Da se pas ne bi oslobodio uticaja dresera, nuzno je kod njega izgraditi bezliéno ponaSanje na ometajuée nadrazaje. Da bi se to postiglo, potrebno je da nadrazaji koje primenjuje dreser budu jaéi od onih koji ometaju, pesto jaci nadrazaji blo- kiraju dejstvo slabih. U vreme dresure treba psa smestiti u takve uslove u kojima je uticaj dresera neograniéen, To se po- stize na sledeci nagin: u prvim danima obuke pas se izoluje i trenira se sam, dok'ne stekne osnovne navike i dok se ne uspostavi évrsta veza izmedu njega i dresera, Zatim se dresi- 21Tanje nastavija_u sredini koja se priblizava stvarnoj sredini — onoj gde postoje faktori ometanja (kretanje |judi i kola, itd.). Sto je uticaj dresera ve¢i to se na psa deluje sa sve slo- Zenijim faktorima ometanja. Zatim se od psa zahteva izvrSenje zadataka u uslovima velikog broja ometajuéih faktora, i tek posle toga se moze preéi na dresiranje u uslovima takozvanih, fizickih_smetnji (gladovanja, hladnoée, vrucine itd.). Naravno, za vreme obuke treba stalno voditi raéuna o tipu nervne aktivnosti psa. Izvesnu zainteresovanost pasa za druge stvari moguée je pripisati jace razvijenom refleksu za orijentaciju i slabom dejstvu nadrazaja koji se u tom trenutku primenjuje. U takvim sluéajevima dreser je duzan da psa opominje komandom, izgovorenom pretecim glasom. Ako se pas boji faktora smetnji, treba ga umiriti milo- vanjem i pokuSati da ga odstranimo. Normalno je da jaéi faktori ometanja slabe uticaj dresera, i pas ih se ponekad moze potpuno osloboditi. Dreser mora da izgradi i razvije kod psa besprekorno izvr8enje njegovih zapovesti, bez obzira na jaéinu ometajucih nadrazaja. INTONACIJA GLASA | NJEN ZNACAJ ZA DRESURU Zvuéne komande je potrebno izgovarati odseéno i dovoljno glasno, upotrebljavajuci razligitu intonaciju glasa. Ne sme se dozvoliti da glas dresera bude monoton. Preterano visoka ili niska visina glasa su takode nepogodne, ukoliko se stalno koristi samo jedna od njih. Psi imaju izvanredno razvijen sluh i reaguju na boju glasa, ito kako na jaginu glasa, tako i na duzinu trajanja glasa. Na to treba obratiti posebnu paznju jer zvuéni signali predsta- vijaju sredstvo opstenja dresera sa psom; to je ,jezik" kojim €ovek zapoveda i zahteva izvrienje odredenih radnji. Glas je vazan elemenat jer pomoéu njega éovek utige na Zivotinju koju dresira, potéinjavajuci je svojoj volji. Pogresna komanda, nepravilno koriséenje glasa, moze da dovede u pitanje uspeh same dresure. U praktiénom radu je od samog poéetka, a narogito u vreme kad se kod psa razvijaju osnovne navike, potrebno izgo- 22 1sscaU STEERERSlika 4. Poéetak uéenja.voriti komande Sto je moguée razgovetnije i razlizitom intona- cijom glasa. Na primer, komande pretnje se izgovaraju od- seénim, strogim i povisenim glasom, a komande pohvale ote- gnuto i nezno. Pravilnom primenom intonacije, kod psa se razvija spo- sobnost pravilnog reagovanja na glas dresera; uz pretnju ide strogi glas, uz nagradu blag i miran glas. Kada se radi sa psima, dreser treba da pamti da ako pas ne ispunjava njegove zahteve mora odmah ponoviti zapovest, i to poviSenim tonom u kojem se naslucuje pretnja o moguénosti kazne. Nasuprot tome, kada je zapovest ispunjena, komanda Po- hvale se izgovara sa prizvukom odobrenja i blagim glasom. Kod pasa se razvija uslovni refleks na boju i visinu glasa, Oni znaju da preteéi glas prethodi neprijatnostima od strane dre- sera, a |jubazan i prijatan glas — obaveznim nagradama, Na jednom primeru éemo da objasnimo vaznost intonacije. Psa treba nauéiti da ide pored dresera. Ako pas istréava ili zo- ostaje iza dresera, onda ga trzajem povodnika vraéamo pored noge. Uz to izgovaramo komandu ,,pored“ povigenim i pretecim glasom. Ako se pas nalazi pored noge (pravilan Polozaj) upo- trebljava se ista komanda ,,pored", ali sada izgovorena mekim i prijatnim glasom. Ponavijanjem tog postupka se kod psa obra- zuje novi uslovni refleks na intonaciju glasa: komanda »pored", izgovorena pretecim glasom znaci ée za psa moguéu kaznu. Da bi kaznu izbegao, pas ée se na taj signal odmah vratiti uz levu nogu dresera, Posle ovoga, pas neée Zeleti da napusta mesto pored noge, osim u sluéaju nove zapovesti, On oseéa da samo nalazeci se pored noge dresera moze da bude miran i da blagi glas svog gospodara moze da éuje samo onda kada je na tom mestu. Napustanje mesta pored noge treba da se proprati pre- tecom komandom kojoj sledi jak trzaj povodnikom. U zavisnosti od brzine navikavanja psa na intonaciju glasa, zavisi i brzina dresiranja. Ne sme se dozvoliti izgovaranje neprirodnih j ne- poznatih glasova, jer pas kad primeti laznost postaje nepover- Ijiv prema komandama dresera. Pravilne i u pravo vreme upo- trebljene intonacije postaju navika samog dresera, koji se ko- risti njima pravovremeno i taéno. 24PRIMENA PRINUDE Faktor prinude igra znaéajnu ulogu u dresuri pasa. Prinuda omogucuje da se izgradi mehanizam bezpogovornog ispunja- vanja zadataka, bez obzira na to da li su ometajuci nadrazaji prisutni ili ne. Pod faktorom prinude podrazumeva se nacin ophodenja, koji prinudom primorava psa da izvrsi_naredenje. Faktor prinude koéi sve akcije psa koje nisu potrebne dre- seru. Primena prinude je potrebna zato Sto su mnogi naéi zahtevi neprijatni psu i sto ih on ne bi ispunjavao dobrovoljno. Prinuda se koristi éak i u onim slu¢éajevima kada se pas obuéava u najprostijim navikama: sedeti, lezati i sli¢no. Ako pas odbija da izvrsi nauéenu komandu, dreser ga mora prinuditi na poslusnost. Kad god je potrebno psa na nesto prisiliti ne smeju mu se Giniti ustupci jer ce u protivnom dreser izgubiti uticaj. Kao naégin prinude koriste se: trzaj povodnikom, izazivanje bola nazubljenom ogrlicom, udarac biéem itd... Neki dreseri odbijaju primenu bica kao prinudu, ali nama se éini da ta metoda nije lo’a. Bié je kao nagin prinude u rukama iskusnog dresera nezamenljiva stvar ako su u pitanju psi kod kojih pre- ovladavaju aktivne odbrambene reakcije. Ali primena bi¢a mora biti vezana za momenat odbijanja poslusnosti psa. Treba ga primeniti samo kao poslednju meru i to onda posto je pas odbio da se povinuje ponovijenoj komandi, izgovorenoj pretecim glasom. Samo u tom sluéaju treba odmah upotrebiti korbaé ili jok trzaj nazubljene ogrlice. U ovom slucaju preteca zapovest, pojagana bolom, postaje signal koji opominje i koji sili na mo- mentalno izvrsenje zapovesti. Ali onog trenutka kad pas izvrsi zapovest, treba ga odmah nagraditi poslasticom i komandom pohvale. Metoda kontrasta se sastoji u naizmeniénoj primeni pretnje i nagradivanja. Ovde se psu nudi izbor: da izvrsi za- datak i bude nagraden ili da ga ne izvrsi i bude kaiznjen. Moguée je ne koristiti jaka sredstva prinude (korba¢) i ogra- nigiti se samo na slabija. Ali kod psa kod kojih je jako izrazena aktivno — odbrambena reakcija i razdrailjivost, nemoguée je zadovoljavati se polumerama i popustati im, vec je potrebno primeniti sve nacine, ukljuéujuci i korbaé, da bi se ostvarila posluSnost. Korig¢enje faktora prinude je od velike koristi za dresera kada je kod psa potrebno uguiti urodeni instinkt. Na primer. napad psa koga dresiramo na druge pse. U takvim slucajevima, 25polumera nije dovoljna. Protiv instinkta razdrailjivosti moguée je delovati samo jakim sredstvima prinude. Na kraju mozemo reci da se faktor prinude katkad ko;isti kao deo dresiranja, a katkad kao prinuda koja tera psa na besprekorno izvrsenje zadatka. Ako se prinuda koristi pravilno i pravovremeno ona neée imati Stetno dejstvo i dresiranje ée biti uspe3no, Psa je moguée izdresirati i bez prinude, ali se tada ne moze od njega oée- kivati da uvek izvrSava sve zapovesti bez pogovora. POHVALE | ZABRANE Razmatrajuci sutinu i znagaj faktora prinude kao sastavnog dela dresure pasa, ne mozemo a da se ne osvrnemo i na znacaj pohvale i zabrane, koji su usko povezani sa prinudom. Pod pohvalom podrazumevamo sledeée postupke: dopunska komanda dobro“, milovanje i sve vrste poslastica, Da bismo psu pokazali da je dobro izvrsio zapovest dresera (gospodara), pehvaljujemo ga izgovarajuéi komandu_ ,dobro“, milovanjem i davanjem poslastice. Komandu dobro“ uvek treba izgovarati mekim i prijatnim glasom. Da bi se neSto zabranilo psu, izgovara se komanda afuj", koja se obavezno izgovara strogim glasom, a ponekad je pro- pracena i udarcem korbaéa ili trzajem povodnika, Potrebno je istaéi da mladi dreseri éesto upotrebljavaiu komandu zabrane ,,fuj"; koriste je i kad je to potrebno i kada nije. To je jako loSe za dresuru, jer ako se suvise éesto upo- trebljava, ona kao faktor zabrane gubi svoju vrednost, Da bi se otklonile manje vaine nepravilnosti u izvrsenju zadatka, umesto komande ,,fuj’’ moze se upotrebiti odgovarajuéa osnova- na komanda, ali izgovorena strozim glasom. Na primer, ako se primeti da pas dok éuva stvari obraéa painju na neéto drugo, onda se umesto komande ,,fuj” ponavija komanda ,,éuvati” iz govorena povisenim glasom. Treba shvatiti da komanda zabrane predstavija suprotnost dodatnoj komandi ,dobro". Komanda zabrane ,fuj" je potpuno samostalna komanda koja predstavija signal za kogenje svih nezeljenih akcija psa; ona je jak uslovni nadrazaj koji izaziva izrazenu pasivno-od- brambenu reakciju. 26 | I { i { }UTICAJ SPOLJASNJIH FAKTORA NA DRESURU Dresura pasa se moze obavijati na razlicitim mestima i u razligito doba godine ili dana. Spoljasnji uslovi pod kojima se odvija obuka razlicito uticu na dresuru i njene rezultate. Izvesni éinioci sredine ubrzavaju stvaranje i uévrscivanje navika, dok ih drugi koée. Ako na mestu gde se odvija dresura ima mnogo stvari koje odviaée paznju psa (faktori ometanja), obuka ée biti otezana. Uslovni refleksi ¢e pod uticajem jakih nadrazaja koji odvlaée paznju psa biti blokirani i on ¢e odbiti da se pokorava dreseru. Nadraiaji koji odvlaée painju mogu biti spoljasnjeg ili unutrasnjeg porekla, ali su i podjednako uticajni. Na primer, buka, domaée iivotinje koje se nalaze u blizini mesta dresiranja, zdravije psa koji se dresira — sve to odvlaci njegovu paznju. Stepen delovanja tih faktora zavisi od toga u kojoj su meri razvijeni uslovni refleksi. Vruéina i hladnoéa su jaki faktori ometanja jer deluju na opite fiziolosko stanje, cime se smanjuje stepen zainteresova- nosti za obuku. Kad vlada velika vrucina, pas se brie zamara i gubi radnu sposobnost. Zbog toga je za vreme letnjih vrucina potrebno pocinjati rano ujutro. U to vreme je porast temperature postepen i pas se lakge navikava na vrucinu. Niska zimska temperatura takode negativno deluje na radnu sposobnost psa, koji vrlo te’ko pod- nosi hladnoéu i éesto odbija da izvrsi zapovest. Na dresiranje negativno utiéu i faktori ometanja fizioloske prirode — zamor, glad, blizina kuje u vreme parenja, itd... Vrlo je tesko boriti se protiv ovih faktora posto su oni fizi- oloskog karaktera. Njihov uticaj se moze odstraniti samo izu- zetno jakim nadrazajima. Dejstvo uslova spoljasnje sredine je narocito znaéajno u dresiranju pasa tragaéa: jak vetar moze da oduva ostavlijeni miris koji sluzi kao trag, ali ako duva u pravcu njuske psa, olak3ava traganje. Vlazna i travnata zemlja duze zadrzava osta- vijeni miris od suve i kamenite podloge, itd... Prilikom dresure psa tragaéa potrebno je voditi ra¢una o reljefu tla, o dobu godine, temperaturi vazduha i drugim prirodnim uslovima. Prohladno vreme i svez atmosferski vazduh smatraju se naj- pogodnijim vremenskim uslovima za obuku pasa. Da bi se u dresuri dobili Sto bolji rezultati, potrebno je esto menjati mesto obuke — nova mesta i doiivijaji uvecavaju 27radnu sposobnost psa; tada se kod psa tragaéa uveéavaju energija i aktivnost trazenja. U prvim danima obuke dresirane iivotinje u dodiru sa na- drazajima koji im odlvaée painju mogu da reaguju nasrtajima na Ijude i Zivotinje koji se nadu u blizini. Na takvo Ponasanje treba reagovati istog casa i primeniti sva raspoloziva sredstva, pa i korbaé, kako bi se ono iskorenilo. Faktori ometanja ma koje vrste oteZavaju posao dresera, te se on protiv njih mora stalno boriti. Vremenom, kada se pas upozna na nove nadraiitelje i kada se na njih navikne, prestaée da na njih reaguje, i postace tavnodusan na njihovo prisustvo. GRESKE KOJE SE NAJCESCE CINE U DRESURI Dreseri Gesto cine greske u vreme dresure. Usled toga se kod psa razvijaju nepozeljne navike, koje jako ometaju normalni rad. Greske koje se gine u vreme dresure dele se na taktiéke i tehnicke. U takticke greske spadaju one nepravilnosti koje proizilaze iz loSe organizacije obuke, odnosno iz nedovoljno razradenog plana rada. Psi odbijaju da izvrsavaju zapovesti kada im sunéevi zraci udaraju u odi, ili kada ih teramo da legnu na mokru zemlju. To se najéesée degava za vreme grupne obuke. Dreser koji ne uoéi ove greske, nece shvatiti zagto pas loge radi i bez potrebe ce na njega vikati i kainjavati ga, sto ée psa uéiniti nervoznim i zaplasenim, U isti red gresaka spada i nepridavanje znaéaja promeni mesta obuke. Vrsenje obuke na stalno istom mestu stvara kod psa nepoieljne navike. Na primer, ako se Pas za vezu dresira samo na putevima, onda se kod njega neprimetno razvija navika da se orijentife samo dok se krece drumovima. Kao rezultat takvog dresiranja, dobi¢emo psa — psa koji ce napuStati pravilan smer da bi pregao na neki put. Sliéne negativnosti mogu se razviti i prilikom dresure Pasa-tra- gaéa i drugih. Ako se pas-tragaé duze vreme dresira na jednom mestu kod njega ée se razviti takva navika na to mesto, da on u novim uslovima neée biti u stanju da se snade ili ée initi krupne greske u traganju. Isto se deava kada se tragovi nekoliko puta uzastopno ostavijaju na istim putevima. Tada se kod psa 28tazvije osobina da ide u odredenom pravcu i na isto mesto, i on ¢e izgubiti trag kada pode drugim pravcem. Za vreme kontrolnog odabiranja predmeta neki dreseri iz nepaznje po- meSaju predmet koji se trazi sa nekim drugim, predmetom, pa kad pas odabere pravilan predmet izgovaraju komandu._,fuj*. Takvi postupci kvare psa. Ovoj grupi gre’aka moze se dodati i nerazumevanje ,,psi- hologije" pasa u pojedinim slucajevima, Tada zahtevi dresera postaju nerazumljivi. Ukoliko pas ne razume zahtev dresera, onda i njegovo odbijanje da izvrsi zadatak moze da ostane nera- zumljivo dreseru. U tehnicéke gre3ke spadaju sve nepravilnosti koje proistiéu iz nepravilnog koris¢enja tehnike za_stvaranje navika: nepravilno korig¢enje intonacije glasa za vreme komandovanja itd... Jedna od najtezih gresaka koju dreser moze da u€ini jeste da kad Zeli da kazni psa, upotrebi komandu ,dodi" i éeka da pas dode i primi kaznu. To moze jako da iskvari psa, jer ako se sligan postupak ponovi nekoliko puta, kad sledeci put pogreéi pas neée hteti da pride dreseru na komandu. Da bi se izbegle navedene greske, preporuéujemo da se, pre nego Sto se pocne sa dresurom, dobro razrade plan i orga- nizacija obuke, te da se pazi na svaki detalj, kako sopstvenog ponaganja, tako i ponaSanja psa. POVEZANOST OBUKE Praktiéan rad sa psima na otvorenom prostoru iziskuje do- bro organizovan i povezan sistem obuke. Da bi se kod psa iz- gradila bilo koja navika, potrebno je primeniti ceo niz slozenih i razligitih tehnika. Ceo sistem dresure se uslovno moze podeliti na sledece radnje: a) opsti ili osnovni kurs dresure b) pomoéni kurs dresure c) specijalni kurs dreeure Za vreme opSteg ku kod psa se izgraduju osnovne na- vike (poslusnost) koje su zasnovane na uslovnim refleksima prvog i drugog reda. Uspostavlja se i donekle uévriéuje veza izmedu dresera i psa. Kod psa se utvrduju osobine na osnovu kojih je moguce odrediti njegovu sklonost za neku od sluzbi. 29U drugom delu obuke se razvijaju slozenije navike pomoénog karaktera, koje ce kasnije sluziti kao Ginilac povezivanja razli- éitih specijalnih navika za neku od sluzbi. Za vreme treceg, zavrsnog, perioda, pas se priprema za strogo odredenu namenu; na primer, za psa-éuvara, psa tra- gaéa, itd... Ipak nemoguée je povuci ostru granicu izmedu pojedinih perioda, jer se za vreme cele obuke paralelno sa slozenim navi- kama, usavrSavaju i ponavijaju navike osnovnog kursa. U praksi se pokazalo da uspeh dresiranja u mnogome zavisi od toga da li su regeni sledeci problemi: a) da li je obuka dobro organizovana i da li se ona u praksi dobro primenjuje; b) da li dreser poznaje teoriju i ume li pravilno da analizira svoje postupke i ponaSanje psa; c) da li dreser pravilno primenjuje tehniku obuke; d) da li su dobro odabrani psi za specijalne vidove sluzbe; e) do koje su mere uslovi za dresuru pogodni; Za vreme obuke uvek je potrebno driati se principa sistema- ti€nosti i povezanosti. Ako se ne driimo principa povezanosti, uspeh Ce izostati. Dobro organizovan i povezan sistem omoguC¢i- ¢e nam da bolje i pravilnije kod psa izgradimo potrebne navike, da te navike povezemo u jednu celinu. Novonastale navike je uvek potrebno povezivati sa ranijim navikama. UZAJAMNI ODNOS DRESERA | PSA | ULOGA POMOCNIKA Dobar dreser je gospodar i prijatelj psa; pas ga odliéno razlikuje od drugih Ijudi i bezgraniéno mu veruje. Stepen posluSnosti zavisi od toga do koje mere je pas ve- zan za svog gospodara. Nepoverenje u dresera lose ée se odra- ziti na rezultate obuke. Normalan uzajamni odnos izmedu dresera i psa se postize sistematiénim kontaktom. Nezno obracanje, pailjivo ophodenje i dobra ishrana su najbolji naéin za uspostavijanje kontakta. Kao Sto je poznato, psi imaju razlicite karaktere, razliéit ste- pen nadrailjivosti nervnog sistema, i zbog toga ¢e se nagin po- naSanja dresera preneti i na psa. Nekoliko puta smo imali prilike da vidimo kako tromo pona- Sanje dresera koéi zivost pokreta kod psa. Dreser mora dobro da poznaje psa, da ga neprestano pos- matra kako bi zapazio sve promene u njegovom ponasanju. 30Dreser mora da bude energican, éio, strpljiv, uvek da pazi na svoj glas, da ne zaboravi da komandu pohvale i pretnje izgovara josnim glasom, kako bi se one mogle razlikovati. Potrebno je znati postupati sa psima, voditi ra¢una o tipu njihove nervne ak- tivnosti: sa plasljivim psom treba postupati obazrivije nego sa hrabrim. Za vreme obuke moze doci do napetih odnosa izmedu dre- sera i psa; tada se javljaju izvesne negativne odlike kod psa, a to je nepozeljno. U tim sluéajevima dreser mora odmah da ko- risti preteci glas, zahtevajuci od psa da ispuni zapovest. aii, nt Slika 5. Pomoénik u dresuri priblizava se psu koji Cuva predmet. Ako se pas inati, dreser mora odmah da upotrebi najenergié- nije mere, ukljuéujuéi i udarac korbaéem, kako bi pas ispunio ono sto se od njega trazi. A posto pas to izvrsi, iz usta dresera treba da se éuju komande odobravanja i pohvale, izgovorene mekim i prijatnim glasom. To Gini osnovu uzajamnog odnosa psa i dresera; taj odnos mora uvek biti protkan necim lepim i dobrim. Kad se dreser upoznaje sa psom, mora biti svestan Cinjenice da zao pas moze napasti, a da pas kukavica moze pobeci. Ponekad pas neée ni napasti ni pobeci nego jednostavno neée dozvoliti da mu se pride: stalno ée biti na oprezu, sa ne- 31poverenjem Ce pratiti pokrete nepoznatog Coveka i rezati. U tak- vim slucajevima dreser mora da ispolji snalazljivost i opreznost, | najmanja neopreznost moze da izazove velike neprilike. Ne- snalailjiv i plasijiv dreser ée se naéi u nedoumici ili ée éak po- kuSati da se povuée a tada ga pas moze napasti. U takvim si- tuacijama potrebno je nazvati psa po imenu, hrabro mu _ priéi i uhvatiti ga za ogrlicu, i dalje mu tepati, pomilovati ga slobod- nem rukom a drugom rukom zakaéiti povodnik i labavo vezati njusku pantljikom; zatim izagi iz sobe i malo ga progetati. Ako Je pas bojailjiv, treba sa njim neino i pailjivo postupati. Za vreme razvijanja navike tokom Pomoénog i specijalnog kursa, dreser ima pomoénika koji poznaje tehniku i teoriju dre- sure. | pomoénik mora pravilno oceniti PonaSanje psa, biti hra- bar, vest i taéno ispunjavati sve zahteve dresera, Kada je cilj da se kod Psa razvije neprijateljski stav, u obuci ‘pasa Cuvara i graniéara, uloga pomoénika je veoma zna¢ajna, U dresuri pasa tragaéa, graniéara i éuvara, potrebno je stal- no menjati pomoénika, da se psi ne bi na njih_navikli. U dresuri pasa tragaéa, osnovni zadaci pomocnika su os- tavljanje tragova i pretrazivanje mesta i prostorija. Veoma vaznu ulogu pomoénik ima i u dresuri Pasa za vezu; tada je pomoénik u stvari i sam dreser i mora da psa pazi i hrani. U svakom sluéaju dreser je taj koji rukovodi radom pomoé- nika i podseéa ih na njihove obaveze. O NACINU RADA | NAVIKAMA Za obuéavanje pasa se koristi odredeni, u praksi prove- ren naéin rada. Nagin rada se moze definisati kao sistem opho- denja i tehnika delovanja na psa za vreme razvijanja navika bilo koje vrste. Za razvijanje svake pojedine navike potrebno je primenjiva- ti poseban naégin rada. Na primer, da bismo psa nauéili da na komandu sedne, po- stupamo na slededi nagin: desnom rukom driimo Povodnik j ne- posredno po izgovaranju komande ,,sedi” levom rukom pritis- kamo slabine psa, terajuéi ga da sedne. Tako postupajuci dreser ée kod Psa razviti uslovni refleks na zvuéni signal, odnosno na komandu ,,sedi’, Ali nije to jedini nagin na koji se moze razviti navika reagovanja na komandu sedi", Postoji jo3 jedna metoda: povodnik se nagazi nogom, a 32iznad glave psa drii se parce mesa; pas ¢e svakako podici nju3- ku nagore i bige prinuden da sedne. Za trenutak kad pas seda veza¢emo komandu ,,sedi”. Za svaki poseban sluéaj, u zavisnosti od uslova, koristi se najracionalniji nacin rada; uvek je, nezavisno od posebnog cilja dresera, potrebno prouéiti koja je najbolja i najracionalnija tehnika za dresuru pojedinog psa. Sto je stvaralacka inicijativa dresera u pogledu tehnike ra- da veéa, to ce vedi biti i postignuti uspeh. Navika se definiSe kao sposobnost psa da ispuni ono za Sto n° treniran. Navika je rezultat primene odredene tehnike rada. Izgradene navike se po svom karakteru dele na proste i slo- iene. U proste navike spadaju uslovni refleksi prvog i drugog reda, a u slozene navike spadaju one, koje se sastoje od neko- liko uslovnih refleksa. Na primer, izbor nekog predmeta na os- novu mirisa; na komandu dresera, pas mora da pride predme- tima, da medu njima odabere potrebnu stvar, da je donese do dresera i sedne pored njega. U ovoj navici je jasno ocrtan ceo kompleks reakcija. OSNOVNI POJMOVI O TRAGU | KOMPONENTAMA MIRISA Dreser mora dobro shvatiti pojam traga, znati kako i zasto individualni miris Coveka deluje kao trag. Ako prolijemo kolonjsku vodu, ljudi koji se nalaze iza zida u susednoj sobi nece osetiti miris. Miris koji se Siri prostorijom stici Ge do njih tek posle izvesnog vremena. Sto je veca prostorija slabije oseéati, a Sto je prostorija manja i Sto je miris ¢e se jace oseéati. Miris se Siri kroz vazduh. Mirisne stvari se razlikuju po jagini mirisa i po duzini njegovog trajanja; neki mirisi traju duze, a drugi se brie gube. Poznato je isto tako da jadi miris ,,guta’” slabiji. Na primer, mnogi nepri- jatni mirisi u prostoriji se gube kad sobu poprskamo drugom teénoscu, prijatnijeg mirisa, | miris Goveka, koji je ostao na predmetima ili na tragu, moze da bude uguSen drugim mirisima, koji se nalaze na putu kretanja. Pod pojmom traga se u dresuri pasa podrazumevaju male éestice mirisne stvari. Covekov organizam stalno luéi znoj koji se Siri u okolnu sre- dinu u obliku malih Gestica. Miris znoja jednog istog éoveka 33Slika 6. Pas na tragu. moze biti razliéitog intenziteta. Na primer, uzbuden Govek ludi znoj jaceg mirisa od mirnog goveka, Koncentracija mirisa znoja je najveca medu noinim prstima i ispod pazuha, pa zbog toga ti delovi tela mirigu jaée od drugih. Miris koji Govek luci prolazi kroz obucu, odelo, dospeva u vaz- duh, zadrava se na tlu i predmetima sa kojima je éovek bio u dodiru. Miris svakog Goveka je specifigan, a psi su naroéito tra- gaci, zahvaljujuci svom veoma razvijenom éulu mirisa sposobni da razlikuju individualne mirise |judi. Tu sposobnost psa je moguée iskoristiti samo ako je on od samog pocetka, dobro upamtio neki miris i ako moze da ga razlikuje od ostalih mirisa na koje nailazi za vreme praéenja. Jer za vreme pracenja tragova na ovaj osnovni miris mogu se nado- vezati i drugi, koji ga menjaju (mada i medu njima postoji neka veza). Dogada se da se za vreme puta miris koji se prati pot- Puno izgubi u smesi drugih mirisa. ‘Ako donove cipela protrljamo mesom, tragovi ée dobit novu komponentu, koja ée za psa dobiti novo znaéenje: miris mesa ée postati dominantan, bi¢e signal koji za psa znaéi zadovoljenje gladi. Ali i miris mesa ¢e postepeno slabiti i konaéno izgubiti svoja prvobitna svojstva. Dok psa tragaéa udéimo da prati trag, potrebno je stalno usavrsavati njegovu sposobnost da razlikuje razlidite mirise. 34Hl DEO OPSTI KURS DRESIRANJA (Praktiéne vezbe) Za vreme opiteg kursa dresiranja kod psa se stvaraju tako- zvane proste navike, koje ih cine poslusnim. One u isto vreme éine osnovu za novo, specijalno dresiranje. Za vreme ovog kursa pas treba da razvije sledece navike: — odazivanje na ime — navika na nogenje ogrlice i povodnika — navika na brnjicu — hodanje pored éoveka — ,,slobodno stanje” — prilazak goveku na komandu — izvrsenje komande zabrane ,,fuj” — sedanje — poleganje — stajanje — nepomiénost — povratak na mesto — aport (donoSenje stvari) — puzanje — preskok preko ograde — hodanje po gredi — penjanje uz stepenice * 35— usporavanje pokreta — lajanje na komandu — plivanje Ovde isto spada: — grupno dresiranje pasa — tehnika odredivanja dominantnih osobina kod Pasa NACIN NAVIKAVANJA PSA DA SE ODAZIVA NA IME, NOSI OGRLICU, POVODNIK I BRNJICU Ne treba misliti da je lako priéi nepoznatom psu, staviti mu oko vrata ogrlicu, na njusku brnjicu, prikagiti mu povodnik i poci sa njim na rad. To nije tako jednostavno. Pre pocetka obu- ke dreser mora da navikne psa na svoje prisustvo, da stekne nje- govo poverenje, da ga ,upozna” sa predmetima i opremom za dresuru. Obiéno se pas navikava na odazivanje, na ogrlicu i po- vodnik, dok je jo8 Stene. Ali ako pas jog nema imena i nije na- uéen na ogrlicu i povednik, onda obuku treba time zapoceti. Tre- ba se driati datog reda, jer u protivnom neéemo dobiti zeljene rezultate. Navikavanje psa da se odaziva na ime vrii se u Zatvorenoj prostoriji. Dreser pailjivo otvara vrata, blagim i mirnim glasom zove psa, i nagradi ga paréetom mesa éim ovaj pogleda u nje- govem pravcu; dajuci psu meso, ponavlja mu ime. Ukoliko pas ne reaguje na ime, dreser sve ponavija ispoéetka. Ako je pas ranije dobijao meso on ée brzo pri¢i dreseru. Tada dreser opet mora Ponavijati ime psa, dati mu meso, gladiti ga i tepati mu. Ubu- duce treba psa kad god mu se prilazi ili kad se doziva zvati nje- govim imenom. Prvih dana ée dreser nastojati da mu pas pride dok mu se pokazuje meso. Zatim ée ga navikavati da pride samo na koman- du ,,dodi”. Ukoliko se uvek pre komande ,,dodi” doziva imenom, pas ¢e se brzo navici na to ime. Navikavanje na ogrlicu — Pas se na ogrlicu, povodnik i _ brnjicu navikava za vreme Setnje i igre. Pre nego sto pride psu, dreser mora da spremi ogrlicu sa zakaéenim dugaékim povodnikom, da zovne psa po imenu, da ga miluje i da mu istovremeno veoma pailjivo stavija ogrlicu na vrat. Ako pas pokaze znake nemira, pokusava da smakne ogr- licu, dreser ée ga, terajuci, odmah izvesti napolje, i odvuéi mu Painju igrom, Ponesen igrom za vreme Setnje, pas ,,zaboravlja”’ 3637ogrlicu. Za vreme Setnje potrebno je nekoliko Puta skinuti i po novo staviti ogrlicu. Navikavanje na pevodnik — Posto se pas navikne na og: licu, posto ne bude vise pokuSavao da je skine, moze se poge sa Setnjom psa na povodniku. Duzinu povodnika treba polako skraéivati i navikavati psa da hoda pored dreserove noge. Slika 8. Prilikom susreta dva nepoznata psa, najbolje da su na povodniku. Povodnik treba prikaéiti za ogrlicu u trenutku kada pas na- puSta zatvorenu prostoriju; na taj nacin ée on stavijanje ogrlice poceti da vezuje za Setnju. Za jedan do dva dana, Pas ce se priviknuti na povodnik i postati na nj ravnodugan. Posle zavrée- ne obuke ili Setnje, preporuéuje se skidanje ogrlice da se dlaka na vratu ne bi o$tetila. Navikavanje na brnjicu — Brnjica se stavlja zato da bi se as sprecio da ujede Eoveka ili neku Zivotinju. Dreser mora zna- ti da brzo i pravilno natakne brnjicu na njusku psa. Najbolje je psa priviknuti na brnjicu za vreme Setnji ili cig- éenja. Brnjica se nataginje na sledeci nagin: levom rukom se drzi_ kais blizu ogrlice, a desnom rukom se brnjica pailjivo na- vlaéi i zatim prikopéava kaigem. 38Ako pas pokua da zbaci brnijicu, Sto je najéesée slucaj, tre- ba mu painju privuci necim drugim. Ako je suvise uzbuden i po- kuSava da skine Sapama, dreser mora pretecim glasom da izgo- vori komandu ,,fuj” i jakim trzajem povuée povodnik. Dok po- kuSavaju da smaknu brnjicu, neki psi reze i Cak pokuSavaju da skoée na dresera. U takvim sluéajevima, neophodno je upotrebiti korbaé. Dobro viadanje sa brnjicom treba pak nagraditi milova- njem i poslasticama. Da se pas ne bi pla3io brnjice i da bi se na nju Sto brie navikao, ponekad ga treba hraniti mesom dok mu je brnjica nataknuta. Sto se vise pas navikava na brnjicu, to ga vise treba terati da je duze nosi. Pas obavezno mora nositi brnjicu za vreme Setnje ulicom i mestima gde ima mnogo ljudi, za vreme prevoza zeleznicdm, kolima ili plovnim objektima, itd.. NAVIKAVANJE PSA DA IDE PORED NOGE (Osnovna komanda ,,pored”) U ovom sluéaju cilj nam je da kod psa razvijemo naviku da na komandu ,,pored” zauzme mesto pored leve noge dresera. Treba ga naviknuti da na tom mestu bude kad god je sa cove- kom, bez obzira da li tada miruje ili je u pokretu. Navika hodanja pored dresera, je prvi uslov za razvijanje pokornosti kod psa. Zahtev da pas uvek bude na odredenom me- stu, bez komande, je jako vazan elemenat discipline u daljem sistemu obuke. Ni jednom se komandom ne koristimo tako cesto. Odnos éoveka i psa nameée stalno koriséenje komande ,,pored”’: za vreme obuke i razvijanja drugih navika, za vreme Setnji itd. Uslovni refleks na tu komandu treba metodiéno podriavati i uci- niti ga jednim od najbolje uévrséenih refleksa. Naviku hodanja pored dresera treba poéeti razvijati posto se pas navikne na ogrlicu i povodnik i na to da hrabro i slo- bodno tréi i kada je vezan za povodnik. Najbolje mesto za razvijanje ove navike jeste poljana, tj. sva mesta na otvorenom prostoru gde je delovanje drugih faktora svedeno na minimum. Uslovni nadrazaj je u ovom sluéaju koman- da ,,pored” a bezuslovni — trzaj povodnikom. Naviku treba raz- vijati na sledeci. nagin: Dreser drzi psa na kratkom povodniku; leva ruka mu je blize ogrlici, a slobodni deo povodnika — drzi u desnoj ruci. 39Slika 9. Navikavanje psa da ide pored noge sa povodnikom. 40Pas se nalazi pored dreserove leve noge. Povodnik treba dr- Zati slobodno, kako bi pas — krecuci se mogao da menja mesto: ispred, iza ili sa strane dreserove noge. Odabravii pravac, dreser sitnim koracima kreée napred, do- woljavajuci psu u pogetku da tréi pored noge gde mu je volja. Zatim, kada se pas bude nagao ispred, dreser ¢e pretecim gla- som izgovoriti komandu ,pored", i trzajem povodnika ga prinu- diti da zauzme pravilan poloiaj pored noge. Ako pas zauzme pravilan polozaj pored leve noge, dreser ée ga levom rukom po- milovati i izgovoriti komandu ,,dobro” i ,,pored’’. Ako je pas otigao previge u stranu, sleduje trzaj povodnikom ka dreseru i preteca komanda ,,pored“. Kada pas zaostane, po- vodnik se trza u pravcu kretanja. Kada se radnja ponovi vise pu- ta za vreme Setnje uz komandu ,,pored” j trzaje povodnika, pas ée steci naviku da se brzo vraéa na mesto pored leve noge i to: samo na komandu. Da bi se proverilo do koje se mere razvio uslovni refleks na komandu ,,pored”, postupa se na slede¢i nagin: u momentu kad je. pas istréao ispred ili zaostao iza dresera, dreser, ne vukuci povodnik, izgovara pretecim glasom komandu ,,pored”. Ako se na tu komandu pas vrati na mesto pored leve noge moize se smatrati da se uslovni refleks razvio, U protivnom, treba pono- viti ceo postupak, koriste¢i trzaj remenom i izgovaranjem koman- de ,pored". Pas ¢e dosta brzo uvideti da svako odstupanje od noge dresera povlagi za sobam oseéaj bola, a da je hodanje pored noge dresera u potpunosti bezopasno. Smatramo da je to najbolji nagin da se razvije ova navika; samo se tako kod psa moze razviti navika da pazi na pokrete dresera i da se na njih privikava. U kasnijem radu se radnja ,,hodanje pored” postepeno kom- plikuje. U poéetku obuke se koriste samo pravolinijski i spori pokreti, a u daljoj se obuci pas obuéava za zaokrete pod raz- ligitim uglovima i brzom hodu: Drieci psa na remenu u polozaju pored noge, dreser se iznenada okreée na desno, izgovara komandu ,,pored” i vuce povodnik. Ponavljanjem ove radnje na levu i desnu stranu, kod psa se obrazuje uslovni refleks na pokrete dresera. Tada za psa sam momenat pokreta postaje signal: on se Zuri da se okrene kako bi izbegao neprijatan trzaj povodnika, Za vreme okretanja na desno treba biti obazriv jer se psu lako moze nagaziti na Sapu, Sto je veoma nepoieljno. Pored toga pas ne sme da se odvaja od gospodara za vreme brzog hoda ili trka. Zvuénu komandu ,,pored” treba vezivati za pokret ALpsa; u trenutku kada se pas nalazi pored noge, dreser uz koman- du ,,pored” udara sebe levom Sakom po butini. Cestim ponav- Ijanjem, ovaj pokret postaje za psa znak koji je zamenio zvuénu komandu. Slika 10. Navikavanje psa da ide pored noge bez povodnika. Kada je pas nauéio da ide pored dresera na povodniku, onda se uéi da ide pored, ali bez povodnika. To se radi poste- peno: za vreme Setnje, neprimetno se povodnik ispusti na zem- 42: tu; na taj nacin pas odmah oseti punu slobodu kretanja, Ako "as istréi napred ili u stranu, ne treba povodnik uzimati u ruku - dovoljno je samo nagaziti ga, sto ¢e ga naterati da se vrati na mesto. Slika 11, Dobro uvezbani pas koji je veé navikao da ide uz nogu bez povodnika.Treba naglasiti na dreseri éesto veoma rano prelaze na razvijanje navike hodanja bez remena, odmah poto je kod psa izgradena veza izmedu komande ,,pored” i odgovora. Medutim, iako je tada kod psa moida i izgraden uslovni refleks, iako on moida ispunjava zahteve, ipak je neophodno produziti obuku sa povodnikom, kako bi se postigao potpuni automatizam odgo- vora. Povodnik po pravilu pomaze da se navike izvrsavaju bez pogovora, Moizemo zapitati da li za vreme obuke psa na povodniku tre- ba upotrebljavati Siljatu ogrlicu? — Na’ odgovor je pozitivan jer takva ogrlica ne smeta, a najéeS¢e ubrzava dresuru. Pas istr= €ava napred, ne sluga komandu ,,pored"; tada ga dreser trzajem povodnika vraca nazad, a tada ¢e iljata ogrlica, sigurno imati bolji efekat. Uspeh u radu sa psima u mnogome zavisi od razgovetnosti komande i pravilnog korigéenja intonacije. Ako preteéa komanda »pored” bude prethodila svakom trzaju povodnika, a pohvala i milovanje usledili svaki put kad je pas na svome mestu, rezul- tati nece izostati. Psi neverovatno taéno reaguju na intonaciju glasa. Koristeéi za svaku komandu pravilnu intonaciju, kroz izves- no vreme Ge se primetiti da je dovolina samo komanda izgovo- rena pretecim glasom bez trzaja povodnika, pa da pas uradi ono Sto se od njega trazi. Pas ée jos bolje izvrsavati zapovest »POo- red’ ako svaki put kad zauzme pravilno mesto pored leve noge bude nagraden mesom, komandom ,,dobro” j milovanjem, Ubu- duée ée, zahvaljujuci dresiranju metodom kontrasta, pas bespre- korno izvrSavati komandu ,,pored” i bez trzaja povodnika. SLOBODNO VREME PSA (Osnovna komanda ,,3etaj’’) Takozvano slobodno vreme koristi se za opustanje nervne napetosti u kojoj se pas nalazi za vreme obuke. Uslovni nadra- Zaj je komanda ,,3etaj” a bezuslovni — sama Ginjenica slobode. Ovu naviku najbolje je razvijati u vreme predaha obuke. Drieci psa pored sebe na dugom povodniku, dreser izgovara komandu ,,8etaj” i pokazavsi pruzenom desnom rukom pravac nispred” Salje psa u Setnju. U poéetku pas ne pokazuje veliku zelju da se odvoji od gos- podara, ali kasnije kada je vise puta ponovijena komanda ,,se- taj", on ce rado tréati okolo i igrati se, 44Pas se drii na dugom povodniku samo prvih nekoliko ne- delia dresure dok se kod njega ne razvije odgovor na komandu zabrane ,,fuj”. Kada se kod psa razvije veca disciplina, on se oslobada povodnika za vreme Setnje i dozvoljava mu se puna sloboda kretanja. Medutim, ako se na zemljistu gde se vrsi dre- sura pojavi neki jaki nadrazaj, psu se odmah prikagi povodnik, da bi se izbegle neprijatnosti. Za vreme Setnje sa psom na dugom povodniku, obavezno treba skinuti Siljatu ogrlicu. Davanje slobodnog vremena psu se narocito preporucuje za vreme prvog perioda obuke, kada se pas obuéava da hoda pored dresera. U to vreme je pas veoma nervno napregnut, brzo se zamara i lako se oslobada uticaja dresera. Na takvo sta- nje treba narodito obratiti paznju i psu treba dati odmora. DOZIVANJE PSA (Osnovna komanda ,,dodi””) Cilj ove vezbe je da pas nauéi da brzo pride dreseru (vlas- niku) kad ga ovaj pozove, ma gde se nalazio. Za razvijanje ove navike se najcesce koriste reakcija psa na hranu i njegova privrzenost viasniku. Momenat kad pas prilazi dreseru ne sme nikad da bude vezan za neku neprijatnost, jer ée u protivnom pas poéeti da ispoljava strah i odbijati da pri- lazi. Komanda ,,dodi” se uvek izgovara prijatnim i tepajucim glasom. Kad pas pride, dreser ga obavezno nagraduje nekom poslasticom i milovanjem. Kad dreser izgovori komandu ,,dodi” povigenim tonom pas ili ne¢e hteti da pride ili Ce prisi sa jasno ispoljenim strahom. To je rezultat pogreSne upotrebe intonacije i zuénih signala, U vreme samog razvijanja uslovnog refleksa na komandu ,,dodi”, pas ne sme da se kaZnjava za neizvrsenje za- dataka. Tehnika stvaranja ove navike sastoji se u sledeéem: kada se pas u svoje ,,slobodno vreme”’ nalazi na izvesnoj udaljenosti, dreser 6e ga zovnuti po imenu, izgovoriti komandu ,,dodi” i po- kazati poslasticu u ruci. Posto pas éuje miran glas dresera i oseti prijatan miris hrane, on ée rado pri¢i Goveku. Za to ga treba nagraditi poslas- ticom i pomilovati. U prvo vreme se pas doziva dok se nalazi blizu, a zatim se, 3to je navika jaée razvijena, rastojanje uvecava — do dvadeset metara, 45Ako komandu ,,dodi* pas izvr’ava bezvoljno, dreser mora malo da utiée na njega svojim postupcima. Na primer, da tréi ispred njega, da se igra sa njim; na taj naéin se kod psa raz- vija zivost, zelja da pride dreseru. Kad pas pride, dreser se udara levom Sakom po butini i tera psa da sedne pored njegove leve noge. Po§to pas poéne da pravilno reaguje na komandu_,,dodi”, vezba se postepeno progiruje: uvode se nadraiaji koji odvlaée paznju, ali na koje pas ne sme da reaguje u prisustvu dresera, Kada pas steéenu naviku poéne da izvrsava bez pogovora, ski- da mu se povodnik i vezba se nastavlja bez povodnika, Ako pas preterano reaguje na druge nadrazaje treba ga trzajem sovodnika i zvuénim signalom ,dodi" privuéi nozi i dati mu poslasticu. Kasnije se komanda ,,dodi” vezuje za pokret ruke, koji dobija ono isto znagenje koje ima zvuéni signal. Leva ruka se pruza u visini ramena, pa se zatim spusta na butinu. Posle izvesnog vremena pas ¢e prilaziti dreseru samo na taj pokret rukom. Pokret i zvuéni signal treba kombinovati i ceo postupak po- navljati vise puta, na razlicitom odstojanju. Navika da se prilazi dreseru moze se poéeti razvijati od pr- vog dana obuke. Za to se koristi svaka pogodna prilika: na pri- mer, otvaranje vrata prostorije u kojoj se pas nalazi kad dreser | dode da bi mu dao hranu; tada se izgovara komanda ,,dodi”. Pas ¢e obavezno pri¢i da dobije hranu. Za taj momenat sva- kako treba vezati komandu ,,dodi”. Kasnije se ta navika upotpunjuje tokom rada u grupi. KOMANDA ZABRANE ,,FUJ” j Da bi se spreéila ili predupredila neka nepozeljna radnja, kod psa se razvija uslovni refleks na komandu ,,fuj’, koja ozna- éava zabranu. Bezuslovni nadrazaj za razvijanje ovog uslovnog refleksa je bol izazvan trzajem povodnika prikaéenog za Siljatu ogrlicu ili udarcem korbaéa po slabinama. Komandu ,,fuj" i bezuslovni nadrazaj bola treba sinhronizovano primeniti onog trenutka kad Je pas spreman da uradi nesto Sto je nedopusteno, | Komanda ,,fuj” se izgovara o&trim i pretecim glasom i samo | onda kada je to neophodno. Ovu komandu ne treba koristiti I bez naroéite potrebe, jer ¢e u protivnom ona izgubiti svoj | znaéqj. I 46See : i S eS Sn Sx Slika 12. Vodié navodi u vezbi psa na »zabranjeno“ meso i uci ga komandi aFuj", Za mesto obuke'!se odabira mesto gde ima dosta razligitih spoljasnjih nadrazaja. Psu se oko vrata stavlja o8tra ogrlica i on se pusta na pola didine povodnika. Ako pas samovoljno poku- $a da se baci na neku iivotinju ili na nekog prolaznika, izgova- ra se komanda ,,fuj” i istovremeno se naglim trzajem povodnika pas zaustavija. U sluéaju da se pas u takvom trenutku nalazi u neposrednoj blizini dresera, ovaj uz komandu ,,fuj’” mora upotre- biti korbaé. Kad pas izvrsi zapovest, treba ga nagraditi. Jagina udarca korbaéem ili trzaja povodnika treba da odgo- vara fiziékom stanju psa i njegovom karakteru. Kada se izdresira da reaguje na komandu ,,fuj” bez primene bola, prelazi se na slozeniji vid obuke. Duzina povodnika se sve vise produzava, a na kraju se pas pusta da se potpuno oslobodi, Seta. Svaki put kad pas pokusa da se baci na nadraiaj, dreser koristi povodnik ili oStru ogrlicu i korbaé. ATSlika 13. Komanda ,,Fuj" sa povodnikom. Komanda ,,fuj” se koristi i kad pas bez dozvole dresera uzi- ma hranu iz ruku nepoznatog Goveka ili sa zemlje. Moize se smatrati da je uslovni refleks na komandu wfuj" f ‘dobro razvijen tek onda kada pas koji se slobodno eta i koji vidi — nadrazaj koji ga je ranije nadrazivao, odmah trai ka dreseru fli | se baca na éoveka koji mu nudi hranu. 48NAVIKA SEDENJA (Osnodvna komanda ,,sedi”) Uslovni nadrazaj u ovom sluéaju komanda ,,sedi” i pokret rukom — desna ruka se pruza napred, sa Sakom okrenutom nadole. . Ovaj uslovni refleks se razvija na sledeci nacin: pas se na- lazi sa leve strane dresera, na kratkom povodniku. Zatim se do 4 ; 49pola okrene u pravcu psa, desnom rukom drii povodnik na 10—15 santimetara odstojanja od ogrlice, levom rukom pritiska slabinski deo zivotinje teraju¢i je da sedne, i izgovara komandu nsedi’". Istovremeno se povodnik povlaci malo nagore i unazad, i pomaze se psu da sedne. Ako se pas suprotstavija, treba ga pritiskom ruke drzati u sedecéem polozaju. Svako pravilno izvrse- nje zapovesti treba nagraditi poslasticom i komandom dobro" Ako pas pokuSa da ustane, treba ponavljati komandu sed, pritiskati slabinski deo rukom. Komandu ,,sedi” treba izgovarati uvek Pre nego Sto se ru- kom pritisnu slabine i povuée povodnik. Kada se to vise puta po- novi, pas ¢e nauciti da seda kad mu se izda zapovest. Slika 15. Komanda ,Sedi". Da bismo proverili da li se uslovni refleks na komandu ,,sedi” dobro razvio, treba samo izgovarati komandu, bez pritiska slabina rukom. Ako odgovor ne usledi, treba ponovo primeniti nepo- sredne nadraiaje. Kada se ovaj uslovni refleks dobro tazvije dreser prelazi na usavrsavanje navike — na obucavanje psa za nepokretnost. To se radi ovako: posto pas sedne, dreser, drieci jednom rukom kraj dugaékog povodnika, pazeci da ne Povuce povodnik, pola- 50Slika 16. Dresirani pas sedi pored svog utitelja.ko odlozi u strenu, ponavijojuéi poviSenim glasom komand nsedi”. Dok se vezba ponavija, dreser se udaljuje od psa na raz lidite strone, na daljinu koju mu povodnik dopusta i komand. xsedi" spregava psa da napusti svoje mesto, U samom poéetku ne obraca se painja na pravilnost sede nja_psa i cilj je jedino da on ostane nepokretan; kasnije, so razvitkom uslovnog refleksa, prelazi na ispravljanje nedostataka za vreme sedenja: pravilan poloiaj glave | slabina, itd Kada se dreser udaljuje od psa, koji sedi, treba da pazi da sluéajno ne povuée povodnik jer ée pos to shvatiti kao znok da moe da napusti mesto. Zato je potrebno unapred razmrsiti pos vodnik i poloiiti ga na zemlju, « u ruci zadriati samo jedan nje- gov kraj. Vreme ostajanja u nepokretnom polozaju se postepeno uve+ éava — do pet minuta, Da bi se Sto bolje uevrstilo ta navika, dreser se krije iza_nekog zaklona, Ako pas postane nemiran j pokua da ustane sa mesta, odmah se preteéim glasom izgovara komanda ,,sedi” a kada iivotinja ostaje na mestu, pohvaljuje se komandom dobro" i doje joj se poslastica propraéena blagim milovanjem. Razvjanje refleksa drugog reda — sedanje na pokret ruke — izvodi se na sledeci nagin: dreser se nalazi na udaljenosti od 4 do 5 metara od psa koji je u lezecem stavu; dreser izgovara komandu ,,sedi" i istovremerio pruza desnu ruku napred, sa Sa- kom okrenutom nadole. Cim pas sedne, ruka_ se spuita, Pokrete je potrebno izvoditi odseéno | jednoobrazno, Samo je u tim uslo- vima moguée od psa oéekivati tagan i bezprekoran odgovor. Dobri rezultati se mogu postiéi samo upornim vezbanjem, stal. nim ponavljanjem, uskladivanjem pokreta i komande i nagradi- vanjem kad se zadatak izvrsi. U slugaju da pas odbije da sedne na zapovest dat pokre- tom ruke treba ponoviti komandu, a ako i to ne pomogne treba koristiti neposredni nadrazaj — pritisak rukom na slabinu. Tokom dalje dresure potrebno je ov noviku usavisiti, kako za vreme individualne, tako i za vreme grupne obuke. Obuka se vii na mestima gde ima nadroiaja a koji odvlaze painju, u raz- ligito doba dana i u razligitim vremenskim uslovima, Usovriavanje navike sedenja se sastoji u tome da pas sed- ne kad god dreser to od njega zahteva, i to do sedne u pravil- nom poloiaju: da mu zadnji deo tela ne bude izbaéen na stranu ida mu glava bude okrenuta prema dreseru. 52POLEGANIE PSA (Osnovna komanda jle Ova navika se razvija poste je pas nautio da reaguje na mandu ,,sedi”. Uslovni nadraiaji su komanda ,lezi" | pokret rukom (desna spuitena uz pognuto telo) a bezuslovni nadraiaji su priti- ili ,,podseéanje”. Dresura se izvodi na sledeéi natin: pas se drii na kratkom Iniku, u sedecem stavu pored leve noge. Posto se okrene |, dreser se spu3ta na desno koleno, izgovara komandu , ,lezi", sm rukom pritiska leda psa u visini lopatica | istovremeno vu- povodnik nanife i napred: umesto povlagenja povodnika moze ‘i pailjivo vuéi prednje Sape psa prema napred, Slika 17. Komanda Ler Zatim mu dozvoljava da malo proéeta. Posto se pas proe- tao, sve se ponavlja ispocetka. Pos se moie naterati da legne i blagim ,,podseéanjem” prednjih udova dok se nalazi u sedeéem stavu. Levom rukom se pritiskuju leda, a desna se ruka podvlaéi ispod stomaka | blago se ,podseéaju” prednje Sape. 53Dok se wre ovi pokreti treba izgovarati komandu ,lexi", levom rukom Zivotinju izvesno vreme pritiskati, Dok se pas nal u tom polofaju, nagraduje se poslasticom, miluje se i pona se komanda ,,lezi" Poito se kod psa razvio uslovni refleks na komandu led! dreser se od njego udaljuje na 2—3 metra ne zatezuci povodnl zatim mu ponovo prilazi (pas leii), miluje ga, izgovara komat ilezi” | dobro" i ponovo se udaljuje na rastojanje od 56 m tara, Posle toga doziva pso. Ako pas pokusa da ber komant pride, dreser izgovara komandu ,lezi" povidenim glasom, a ak pokusa da skodi, odmah ga vraéa na mesto. Odgovor na komandu ,,lezi” se kod psa razvije dosta bt — veé posle dye ili tri vezbe, Posle toga dresiranje mode nasta: viti na dugaékom povodniku i sa odstojanja Poito je pas stekao naviku de reaguje na zvuénu komandy, prelazi se na rad sa pokretom. Dreser, koji se nalazi na 56 metara odstojanja od psa koji sedi, izgovara komandu lez" { istovremeno spusia svoju podignutu desnu ruku, Slika 18. Jos smo u sle¥egem stavu". Noravno, ato je dreser na veéem odstojanju to je njegov uti- oj na psa slabiji i zbog toga se komande izgovarajy ostrim i jagim glasom. Ako pas ustane ili sedne bez dozvole dresera, ovaj treba od- mah da natera psa da ponovo legne, vukuci povodnik nanize fevom rukom 54U slugoju da pas ne reaguje na zvuénu komandu i pokret, a mu priéi 1 ponoviti nekoliko puta istu radnju primenjujuci redan nadraiaj Kad god pas ispuni zodatak, treba ga nagraditi milovanjem Jasticom. Kad pas ne izvréi zapovest izgovorenu povisenim m, treba mu prici, izgovoriti komandu ,,lezi” i povuci po- adnik nanize. Obiéno je to dovoljno. Kada pas nauéi da reaguje na TvuEnu komandu i pokret sa veéeg odstojanja, moze se preci ‘buku bez povodnika. Za to vreme se otklanjaju i drugi sitni Jostaci kod psa: pokuiaji da se pride dreseru bez komande, sprovijanje zadnjeg dela tela zabagenog u stranu itd .., Novike postepeno usavriavaju, bezuslovni nadraiaji prestaju da se iste, a vreme ostajanja u lezecem stavu se produzova do pet inuta. STAJANJE NA MESTU (Osnovna komanda st ") Cesto je potrebno da pas neko vreme stoji mirno u pra- Vilnom polozaju, Od njega se to zahteva, za vreme veterinarskog pregleda, kupanja i za vreme davanja ocene na izlozbi, Uslovni hadraiaj za stvaranje ove navike su komanda ,,stoj” i pokret, {@ bezuslovni nadraiaj je pritisak rukom na stomak Navika da se stoji mirno razvija se paralelno sa ostalim veibama. Dreser se nalazi sa desne strane psa, koji sedi, i izgovara ko- mandu ,,stoj” povigenim glasom, i istovremeno desnom rukom vuce povodnik napred i nagore a levom pritiska Zivotinju po stomaku, kao da ieli da je digne. Zatim nostavija da blagim glasom iz- govera komandu stoi". Cim pas zauzme pravilan polozaj, mi- luje go, daje mu nagradu, izgovara komandu ,,dobro” i posle kraéeg zadrZavanja u tom polozaju izdaje komandu ,,Jetaj”. Vei- bu treba ponoviti nekoliko puta, Pas se na komandu ,stoj* moi loko navici za vreme ¢iscenjo. Ako dreser, izgovori komandu isto” kad god pas pokua da ustane, i ako pritiska rukom nje- gov stomak, kroz izvesno vreme ée se stvoriti évrsta navika na tu komandu. lnvréenje komande se postepeno usavréava. Posto pas nauéi da dobro reaguje na zuénu komandu, prelazi se na razvijo- nije uslovnog reflekso drugog stepena — no reakciju na pokret. 55Veiba poginje tako da dreser, koji se nalazi na rastojan) 3—5 metara., zchteva od_psa koji sedi da izvrsi komandu . sto na pokret levom rukom, Ruka se, sa sakom okrenutom ndgo pruza do visine ramena. Posle ponovljenih povezivanja 2vuéne mande i pokreta rukom, kod psa ée se razviti refleks na pok tako da vige neée biti potrebno izgovarati samu komandu .stoj"™ Kasnije se ta navika, kao i sve ostale usavriavaju, NAVIKA NA MESTO Za vreme opiteg kursa dresure se, parulelno sa razvijanjem uslovnih refleksa na dosad pominjane komande, razvija i navika da pas bude nepokretan, da stoji mirno. Nepokretnost je refleks blokadnog tipa, koji zadriava psa da ne napusti mesto i stay u kome ga je dréser ostavio. Ova navika se razvija paralelno sa razvijanjem nekih drugth navika. No primer, kad dreser razvija kod psa naviku do sedi, on polake poginje da ga navikava i na nepokretnost. To se radi na sledeéi nagin Kad se dreser udalii od pso, ovaj ée pokusati da ga prati, Tada treba strogim glasom izgovoriti komandu sedi" i naterati psa_da se vrati na mesto. Ako pas, posto ga je dreser napustio, ostane na svom mestu, treba se kroz minut — dva vratiti natrag, Pomilovati ga i nagraditi ga nekom poslasticom. Na ta) nagin se Postepeno kod psa stvara navika da sedi na jednom mestu bez gazde pet minuta, pa i vise. Naviku da bude nepokretan treba kod psa razvijati tokom cele obuke: dok stoji, pre nego sto ga posaljemo da donese baéeni predmet, pre preskoka ograde, itd Po pravilu se ova navika razvija uz pomoé dugackog povod- nika, Neki mladi i neiskusni dreseri to zaboravljaju i prve veibe izvode na kratkom povodniku. To je nedozvoljiva greska, koja ne dovodi do dobrih rezultata. Kada se dreser udaljuje od psa i naj Manji trzaj povodnika ée uginiti do Zivotinja skoci sa mesta. Dugaéak povodnik, ako nije zamrsen omoguéuje slobodu de- lovanja dresera dok se udaljuje od psa; povodnik se postepeno odmotava i pas ga ne oseéa. Navika .,mesto” se razvija no mestima gde nema nadraioja koji psu odvlage poinju. 56NAVIKA VRACANJA NA MESTO (Osnovna xumanda ,,na mesto”) arvijanje uslovnog refleksa na komandu ,na mesto* se vii some obuke. Pas ée esto u toku ugenja da sedi, mimo bne @zviti naviku da se na komandu vrati na mesto. Ta sé navika razvija na slededi nagin: dreser se nalazi po- ‘psa, izgovara komandu ,,sedi"" i ostavlja pored njega svoje fi — kopu, maramicu ili rukavice; i zatim se vdaljuje, dok #5 ne potréi za njim, Cim pas stigne dresera, ovaj se zaustavija nandom .na mesto” primorava psa da se vrati ostavljenim ‘Ako pas ne reaguje na komandu na mesto™ (sto se uvek eéetku i deSava), ondd ga dreser trajem povodnika vraéa ljenim stvarima, izgvara komandu sedi" i posle izvesnog mena se ponovo udaljuje. Ako pas ponovo pokuga da na- ti mesto, ‘dreser jakim glasom izgovara komandu ,na mesto”. toku razvijanja uslovnog refleksa na komandu .na mesto” tojanje izmedu psa i dresera se povecava, Dreser sam zove ‘da dode | komandom ,na mesto” ga vraca natrag, To Yeiba se ponavija nekoliko puta, dok se uslovni refleks u potpu- “posti ne razvije. Ponekad se degavo da kad se dreser udalji, pas ne potrél 20 njim. U tom slugaju dreser ostavija stvari i udaljava se od psa koji tréi za njim. Tada ga dreser komandom wraca na mesto. Refleks na komondu ,na mesto" moje se razviti i na drugi, prostiji nacin. Kad god se pas vaca u prostoriju, treba izgovoriti komandu wna mesto”. Pas se navikne bro na to. DONOSENJE STVARI (Osnovna komanda ,,aport”) Navika dono’enja stvari je navika hvatanja ili podizanja baéenih stvari; od psa se agekuje da te stvari uzme u usta i vrati ih vlasniku. ZvuEni znak ,aport” znagi .uzmi”, uhvati i daj vlosniku Predmeti za donogenje mogu biti specijalne za te svrhe na- provijeni, Stop ili razni drugi loki predmeti rozligitog oblika — tukavica, torbica, itd 37Slika 19, Donosenje pore. Donofenje predmeta je vaina karika u dresiranju; ona po- vezuje railiite stepene obuke, te predstavlja osnovu za spe Jalni kurs. Ako dreser uspe da kod psa razvije ,liubav" za do- nosenje predmeta, kasnije ée mu biti mnogo lakie da razvija ceo niz specijalnih slozenih navika. Pas ée aktivno éuvati stvarl svog vlasnika i sa interesovanjem ce traziti sakriveni predmet ili stvar koju je odneo neki nepoznati govek. Tehnika dresiranja se ovde zasniva vise na urodenom ,ta- lentu® psa nego na prinud Da bi razvio uslovni refleks dreser mora da na neki naéin kod psa izazove ieljy da hvata bagene predmete. Najbolji nacin 20 to je .ozivljavanje” predmeta pred psom. Svaki predmet koji se brzo kreée predstavija dovoljno jak nadraiaj, koji ée kod Psa izazvati ispoljavanje urodene reokcije (instinkta) hvatanjo Pas sa zanosom tréi za bagenim predmetom 58Slika 20, Detalj donosenje oporta, Da bi se razvio refleks na komandu ,aport” koristi se sle- deéi postupak; dreser u desnoj ruci dri neki predmet, mase njime i svoj pokret prati komandom ,aport". To nadraiuje psa ion pokusava da uhvati predmet koji mu igra pred o¢ima. Cim U tome uspe, treba izgovoriti komande apart” i dobro” i pu- stiti go da drii predmet u Kad god pas preskate ogradu, ponavija se komanda_ bari: jera", a posle pravilnog preskoka sledi milovanje i davanje po- slastica. Da bi pas preskogio ogradu visoku do dva metra, nije mu potreban veliki zalet. Pas obiéno éini skok poste petog koraka Ako je zalet suvige veliki on gubi potreban tempo i ritam pokreta pred sok. 5 65Psima, koji su ,zainteresovani" za hvatanje predmeta se pi ko prepreke bacaju poznati im predmeti uz komandu ,,barijera To radnja predstavlja jak nadrazaj za psa, tera ga na’ skok. Ako je pas zao i ispoljava aktivno-odbrambenu reakell na goveka, kao nadraiaj 2a preskakanje prepreke moze da pe slufi pomoénik koji ée stati iza ograde i izazivoti zivotinju. D ser pak drZi psa na povodniku, zatim ga puta i momenat pre skoka preko prepreke veruje 20 komandu .borijera” Slika 24. Veiba sa dva psa, Psa kod koga je izraena proidrljivost najlakie je nauéiti da skage ako se iza prepreke baci kost ili meso, Nagon za kronom ée kod takvog psa svakako izazvati reakciju pokreta — skok. Cesto se koristi i metod oponafanja. Grupa pasa se dovede na rastojanje pet do Sest metara od prepreke i zatim se pustaju 66jedan po jedan preskoéu na komandu ,barijera”. Pri tome yo skaéu dobro dresirani psi a tek zatim ostali. “ Poito se kod psa razvije uslovni refleks na zvuénu koman- sborijera", prelazi se na dresiranje putem pokreta. Psu se jredi da sedne, na dva metra od prepreke (ograde, rova), izdaje Nkomanda .barijera” i istovremeno se ruka pruia u praveu fe. U trenutku kad pas preskoéi prepreku, ponavija se Yanda ,barijera”. Ako je pas dobro izvrsio zapovest, dreser prilazi,” miluje go i doje poslastice. Uporedo sa ovim, dreser koristi komandu .fuj" i razvija kod psa stav nepokretnosti pred preskok. To se radi postepeno — poéey od jedne sekunde do 2 minuta. Sa uévrscenjem refleksa na zvuéni signal i pokret, kad pas poéne da sa lakoéom preskaée niske prepreke, visina ograde se postepeno povecava, do dva metra. 4 67Prepreka dijo visina dostize dva metra smatra se sasvim dovoljnom, jer veca visina nepovoljno deluje na organizam psa. Ako se pas za vreme preskoka povredi, on ée se dugo plositi da ponovo skaée preko visokih prepreka Preskoke ne treba trenirati neposredno po uzimanju hrane. Zemlja oko prepreke mora biti preriljona, bez kamenja i drugih tvrdih predmeta. Sama ograda mora biti dovoljno jaka da se ne bi srusila kad pas skoéi i poéne da se vere uz niu. Ponekad ée pas, umesto da preskodi ogradu, pokusati da je optréi, Da bi se to spretilo, potrebno je na krajevima pre- preke izgraditi pomoénu gradu. Slika 26. Preskok preko tive ograde, Qbuéavanje psa da preskate rovove, iivice i druge prepre- ke vii se istim redosledom na Isti, gore opisani nacin, Obuka poéinje tako Sto dreser prvi preskaée rov a pas za njim, a tome dreser uvek izgovara veé poznatu komandu .barijera Momenat preskoka se vezuje za istu komandu. Ubuduée ée pas 8samostalno | samo na komandu da izvriova naredenja i da pre~ skaée razligite prepreke. Ako pas treba da prede rov preke bryna ili uzonim mostom, ne izdaje se komanda ,barijera” veé komanda ,napred" (koman- da koja se primenjuje za hodanje po gredi). HODANJE PO GREDI (Osnovna komanda ,,napred”) i koordinaciju Hodanje po gredi razvija kod psa_hrabro: lazi iz toga sto pokreta. Potreba za razvijanjem te navike pro pas u praksi esto nailazi na takvu vrstu prepreka Uslovni nadraiaj je zvuéna komanda ,napred" | pruzanje desne ruke u proveu kretanja. Slika 27. Hodanje pe gredi- Greda treba de bude dugazka deset metara i da bude po- stavijena na jedan metar visine od zemlje, Da bi se pas popeo i spustio sa grede, uz nju se dodaju kose postavljene daske. °Novika se razvija na sledeti nagin: dreser dovodi psa na kratkom povodniku ispred grede. lzdavsi komandu ,.napred", on desnu ruku pruzo u praveu grede a levom rukom, lakim trea- jem povodnika, navodi psa da se popne na gredu. Cim pas uéini prve korake po gredi, treba ga odmah pomilovati, izgovoriti komandu_ ,dobro" i istovremeno, drie¢i ruku na povodniku, blige ogrlici, blago vuéi psa i doéi sa njim do kraja grede, Pro dana obuke pas ée pokusati da skodi so grede. Da se to ne bi dogodilo, potrebno je desnom rukom driati povodnik, a levom pridriavati psa 2a stomak. Dok pas ide gredom, treba ga stain Umirivati, milovati ga i ponovljati komandu ,napred*, Kad pas dode na kraj grede i skoti sa nje, treba go fa- araditi odmorom. 70Posle izvesnog vremena, kod psa se razvija novika da hra- bro i mirno ide po gredi, i to ne samo na komandu .napred” veé ina pokret rukom. Sto pas postaje sigurniji u izvr3avanju zapovesti, zadaci po- stoju komplikovaniji: pas se uci da prelazi preko bryna, rova napunjenog vodom, da se kreée preko moévarnog tla, itd. Kad pas prelazi mostié koji podseéa na gredu, dreser ide iza_njega i ponavija komandu ,napred*. ‘Ako pas, dok prelazi preko brvna ili daske, pokazuje znake straha, dreser mode da prvi prede prepreku i da zatim pozove psa komandom .dodi*. U prim danima obuke, kada se trenira prelaz preko du- bokih rovova ili kanala sa vodom, daska ili brvno treba da bu- du Siroki. Ali vremenom, posto pas stekne izvesnu sigurost, 5i- tina grede se suzava. Obuka za hodanje po gredi se odvija paralelno sa obukom savladivanja ostalih prepreka. HODANJE PO STEPENICAMA (Osnovna komanda ,,stepenica”) Najbolje je pso uéiti da se penje uz stepenice dok je jos itene, Stepenice koje se koriste za dresuru moraju biti kratke i sa Sirokim stepenikom. Stimulans za penjanje jesu hrana i do- tivanje. Na terenu gde se odvija obuka nalaze se specijalno napra- vijene stepenice sa dve male platforme na vrhu, Stepenice su sa jedne strane kraée, podseéaju na stepenice potkrovlja, a sa dnuge strane imaju oblik stepenista u kucam Osnovni cilj obuke hodanja po stepenicama jeste da se fod psa razviju snago, hrabrost i sposobnost koordinacije po- kreta. Ustovni nadraiaji su komanda ,stepenica" | pokret desnom rukom u praveu stepenica. Bezuslovni nadraiaji su trzaj povod- nika | nagrada po izvrsenju zadatka Da bi se razvio uslovni refleks na zvuéni signal ,stepenica” oriste se urodene reakeije psa Do bismo psa naterali da se popne uz stepenice, potrebno je izabrati odgovarajuée nadraiaje, koji ée kasnije postati onaj Ginilac koji ée terati psa da savladava prepreke te vrste. Tehnika dresironja sastoji se u sledecem: dreser, drieti psu za povodnik s leve strane, podinje da se penje uz stepe- nSlika 29. Penjanje uz merdevine, nice, blago pognut. Posto uéini prvi korak izgovara komandu astepenica” i dréeéi psa za ogrlicu polako podinje da se penje uz stepenice. U pmo vreme osnovni stimulans za psa predstavijaju kre- tanje samog dresera, pokazivanje | davanje postastica, U slugaju da pas ispolji kukavigluk, dreser ¢e mu pailjivo premestati Sape sa jednog na drugi stepenik, milovati ga, umi- 72Slika 30, Spuitanje niz merdevine, fivati ga i izgovarati poznatu komandu ,stepenica” i dobro". Kada se dode do wha, daju se minut odmora i nagrade. ‘Ako pos pokuia da side, igrom mu se odvraca painja od tog pokusaja, izgovara se komanda dobro”, miluje se i doje se poslastica Spuitanje niz stepenice je za psa mnogo tee negoli pe- njonje. Zbog toga se ta navika u poéetku razvija toko sto dreser 73prvi silazi i komandom .dodi" poziva psa da ga sledi pri tom 'Poiljivo prateéi njegove pokrete. Potrebno je paziti na povodnik da se pas ne bi sapleo. Kad pas side niz stepenice, doje mu se nagrada, Slika 31. Grupna veiba pasa penjanja i spuitanja na merdevinama, Neki psi se brzo penju i spustaju niz stepenice a to moze da dovede do pada i povrede. Da bi se to izbeglo, dreser mora da obuéava psa. Sa razvijenim instinktom za donoienje stvari mozemo uéiti da se penje uz stepenice i na sledeci naéin: daje mu se neki predmet da se s njime poigra, a zatim se taj predmet baca na prvu platformu i komandom ,aport” se pas galje da ga donese. Prilazak stepenicoma treba da prati komanda ,stepenica”, Mo: ie se koristiti | vezanost psa 2a gospodara: dreser gospodar se Popne uz stepenice i doziva psa, Mode se koristiti i metcda opo- Nasanja, odnosno, pustiti da se uz stepenice prvo popne pas koji veé dobro ispunjava komandu, Posto se pas navikne da se bez straho penje i spuita stepe- ‘nicama sa dreserom, prelazi se na samostalno obuéavanje, bez 74povodnika. Tada dreser zapoveda sa daljine komandom i po- fretom. To se éini na slede¢i nagin: psu se zapovedi da sedne Ispred stepenica, skida mu se povodnik, éini se korak napred i istovremeno se glasom i pokretom pruzanja desne ruke u prov- cu stepenica pas Salje uz stepenice. Dok se pas penje, dreser poiljivo prati njegove pokrete ponavijajuéi komande ,stepenica” j,dobro". Kad pas stigne do vrha, dreser brzo prelazi na stranu kojom pas treba da se spusto, i komandom .dodi" i pokretom go zove ka sebi i nagraduje 9a. ‘Ako se pas nerado spuita niz stepenice, dreser potinje da tigi, Pas ge obavezno potréati za njim niz stepenice. Pas koji se spusta som niz stepenice, nikako ne sme da ima povodnik oko vrata, posto Ge mu on smetati da odrii ravnotezu, lznenadni tz9j ili zokaginjanje za nesto moie izazvati gubljenje ravnoteie atime i pad. Za vreme usavisavanja novike penjanja uz stepenice, pas se komandom ,sedi" tera da neko vreme ostane na vrhu plat forme. U pogetku se obuka vrii na Sirokim stepenicama, a kasnije na stepenicama slozenijeg tipa — na uzanim i krugnim (vatro- gasnim) stepenicama. Za vreme dresiranja treba biti jako pailjiv, naroéito kada se pas nalazi na stepenicama, Ako se pas samo jednom po- vredi na stepenicama, pogece da ih se pla’ USPORAVANJE POKRETA (Osnovna komanda tide”) U ovom sluzaju, cilj obuke je da pas na komandu tite” uspori kretanja. Razvijanje te navike je potrebno iz niza razloga; posebno je potrebno u radu sa psima tragazima, Komanda ,tige” se veoma uspegno primenjuje za vreme obu- ke hodanja po'gredi i po stepenicama. Uslovni nodraiaj je komanda tise" a bezuslovni — lagano zatezanje povodnike Usporavenje tempa kretonja se obuéava u sklopu drugih veibi. Ako se pas brzo Srece, dreser izgovori komandu tise", Tateie povodnik tako da ogrlica stegne psa oko vrata i prinudi {go da uspori pokrete, Kad pas uspori pokrete, dreser ponavlja komandu ,tise" | slabi zatezanje povodnika. 15Ako pas ne bude reagovao na komandu tite" i ne zatezanje povodnika, dreser mora ponoviti komandu tonom i naglim trzajem povodnika usporiti kretanje ps Posto se kod psa razvija refleks na komandu tise", kon- trola pokreta se nadalje wri samo pomocu zvugnog signala, LAJANJE NA KOMANDU (Osnovna komanda ,glas") Niz navika stvaro treba razviti putem prinude, no u slugoju © kojem sada govorimo ta je metoda potpuno neprikladna, Lajanje je samo jedan od mnogih nacina na koji pas rea- guje na nadrazaje, lajanje je, naime, izazvano uzrocima najraz- novisnije prirode. Kada se na psa deluje nekim nadraiajem, kod njego se javija da organizam troZi neki nadin, neko zaititno sredstvo da se oslobodi napetosti WAN cy Sliko 32. Znok rakom 20 kemandu Glas".u tome da dovede psa u uslove u kojima ée lajanje biti jedini nagin da se organizam oslobodi nervne napetosti da se vrati u svoje normalno stanje. Za razvijanje ove navike koriste se slededi postupci, na Primer, pas se dovode u nepoznatu sredinu, veie se za neko dno, a dreser se pravi da odlazi, Nepoznata sredina, .odlazak* gospodara ¢e po pravilu jako uzbuditi psa; on ée poéeti da cvili, @ zatim i da laje. Cim pas poéne da loje, dreser treba brz0 da mu pritréi, izgovarajui komandu .glas" i milujuéi psa. Ova me: toda daje veoma dobre rezultate. Obiéno se veé posle par veib kod psa razvija uslovni refleks na komandu ,glas". Drugi mogué: postupak je izazivanje lajanja pomoéu hrane. Dreser naredi psu 7da sedne ispred njega, spuita povodnik na zemlju, stane nogom na njega, u desnu ruku uzme parée mesa i maie njime ponav- Ijajuci komandu_,glas*, Pas ée poéeti da skate da bi dohvatio meso ali ga neée moi dohvatiti, posto je povodnik suvige kratck, Na kraju se Pas iznervira Sto nije u stanju da dohvati meso i poéinje da laje. Dreser za taj momenat vezuje komandu ,glas" i nagraduje psa poslasticom. Kasnije ée kod psa izgraditi uslovni refleks drugog reda — lajaée samo na komandu ,glas" i pucketanje prstima. Lajanje se moze izazvati koriséenjem odbrambenog refleksa dreser drii psa na kratkom povodniku, zatim se iznenada po- javljuje pomoénik i potinje da draii Zivotinju. Cim pas poéne da laje, “-eser izgovara komandu .glas", ponavija je nekoliko puta, @ pomoénik tada odlazi. Svaki put kad komandi usledi lajanje, psa treba nagraditi poslasticom i milovanjem. Ponekad pas laje ina samo sustanje; i za te trenutke treba vezivati_ komandu aglas". Lajanje’je moguée izvoditi i viseéim predmetom. Pas ée po- kuSati da ga dohvati, i pogeée da laje. ‘Ako je psa tekko izazvati da laje uz pomoé pomenutih na- drazoja, treba se posluziti metodom oponasanja — stavijati ne dresiranog psa u grupu dobro dresiranih pasa. Tako é& se naj- verovatnije postii ieljeni cil U_pivim danima obuke lajanje na komandu, dreser mora nagradivati poslasticom i sam pokuiaj lajanja. Kasnije se po- slasticom nagraduje samo glasno i razgovetno lajanje. Lajanje je moguée izazvati pomoéu hrane: hranu donesenu u posudi psu pokazujemo ali ne dajemo. Normalno, pas ée se urbuditi i pogece da laje; tog trenutka treba izgovoriti komandu pglas*. U sluéaju da pas ne reaguje lajanjem u jednoj od gore navedenih tehnika nadrazivanja preporuéujemo da se neki obi- Eni nadrazitelji pojagaju: recimo da se obuka izvodi predveée, itacijom Sustanja iza zaklona ili zunova. Poito pos naudi da laje na komandu i pokret goveka koji stoji pored njega, prelazi se na obuku lajanja na rastojanje: tada, dreser mora da naredi psu da sedne a da se som udalji Aa rastojanje 8—10 metara. Okrenuvii se licem prema psu, iz- govara komandu .glas” i pucketa prstima malo podignute desne ruke, zahtevajuéi lajanje. U poéetku treba biti zadovoljan i sa- mim pokuiajem lajanja, i treba ga obavezno nagraditi. Obiéno ée, posle nekoliko dana obuke, pas podeti da dobro loje na komandu koja se izdaje sa rastojanja, 78NAVIKAVANJE NA PUCANJ Privikavanje psa na pucanj ne spada_u posebno slozen deo obuke, ali moze dogi do izvesnih tekko¢a. Te teskode se najéesée jovijaju prilikom obuke plailjivih pasa. Najbolji nazin da se pas navikne na pucanj jeste postepeno priblizavanje zvuka pucnja_mestu gde se odriava obuko. U tu svhu je vrlo pogodno streligte. Za vreme gadanja pas se dovodi U blizinu strelita na dugom povodniku i tamo se dreser sa nj eta, Ako dreser primeti da se pas plasi, on ée odmah posle pucnja podeti da se sa njim igra i time mu odvuéi painju. Kod psa koji je izuzetno plailjiv moguée je poinju odvudi | huska- njem protiv pomocnika, Pas se moie naviéi no pucnjavu i na samom mestu dresira- njo. U pozetku se puca na velikoj daljini od mesta obuke, a zatim se, zavisno od ponasanja psa, paljba priblizava. Paljba se wri i za vreme prekida obuke, Cim pas pokaze i nojmanji znak straha, dreser poginje da se igra sa njim i da mu odvlagi painju, Poto jaki i iznenadni puenji_nisu propraceni_nikakvim bolnim efektom, pas ée prestati da ih se plagi. Nezainteresovenost za pucnjavu je kod psa moguée raniti i za vreme dok on boravi w zatvorenoj prostoriji, Dok pas jede, u susednoj prostoriji se puca. Ako se pas uplasi, dreser ga umi- uje, miluje ga i odvlagi mu paznju hranom, Kada se pas no~ vikne na udeljenu pucnjavu, prelazi se na pucanje u neposred- nnoj blizini. To se ponavija nekoliko puta u toku dana. Kod psa se mora fazviti potpuna ravnodusnost no pucnjovu, bez obzira na doba dana i okolinu. Treba imati u vidu éinjenicu da kod nekih jako zh pasa pucnjava moje razviti nepoteljan uslovni refleks: kad cuje pu- canj, pas moze potréati u tom praveu i skoéiti na onog ko puca. ‘Ako za vreme obuke dode do takvih pokuiaja, treba ih odmah zaustaviti komandom ,fuj" i jakim trzojem povodniko, Po8to pas nauéi da ne reaguje na pucnjavu, obuka se na- stavija noéu, da bi se pas navikao na bljesak koji izaziva pucanj.UCENJE PSA DA PLIVA (Osnovna komanda ,,plivaj”) Plivanje koristi fiziékom razvitku j uévré¢ivanju organizma psa. Za vreme kupanja on se navikava na vodu, prestaje da je se plasi, a ponekad i somostalno rado ide u vodu. Mi psa ne uéimo ustvari da pliva jer kad on jednom dospe u vodu, instin- ktivno €e pokretati udove, zadriavati se na vodi i plivati.’ Obuka Plivanja se svodi na suzbijanje straha od vode. Privikavanje psa da se ne plasi vode i da slobodno pliva Po njoj odvija se za vreme vrugina i u plitkim vodama sa bla- -gim obalama. Psa ne smemo jednostavno baciti u vodu, jer ga takav mestupak moze uplasiti i somo uvecati njegov strah od vode, ureser mora da pronade takay nadraiaj koji ¢e psa na- terati da sam ude u vodu i u njoj ostane neko vreme. Iskustvo je pokazalo da je najbolji nadrazaj za skakanje u vodu, neki predmet s kojim se pos prethodno igrao, Mozemo koristiti i sledeci nagin: dreser ulazi som u vodu, preplivava na drugu stranu i zove psa da dode, Plaéedi se da ne zaostane za dreserom pas sam ulazi u vodu i pliva za njim. Jedan od najboljih nagina da se pas natero u vodu jeste igranje. Dreser, igrajuci se sa psom, neprimetno ulazi u vodu 2a njim i tu nastavija da se igra neko vreme, miluje ga i nagra- duje. ‘Obiéno ée pas posle nekoliko dana potpuno prestati da se boji vode, i kada je izuzetno toplo, sam ée poéi u nju. Kad prvi put dospe u vodu, pas pliva veoma éudno — kruii na jednom mestu, gubi pravac, ali posle izvesnog vremena poginje normal- no da se orijentise i pliva u potrebnom pravcu. Posto se pas navikne da na komandu .plivaj” hrabro ulazi u vodu i slobodno pliva, treba od njega zahtevati da ispunjava i druge zadotke: da iz vode donese baéeni predmet, da hrabro lide preko vodenih prepreka kako bi zadriao begunca itd. Ako je pos prethodno tréco ne treba mu dozvoliti da odmah ude u vodu: poste izlaska iz vode psu se mora dozvoliti da se prosugi_ na suncu. GRUPNO DRESIRANJE PASA Ij grupnog dresiranja sluibenih pasa je da se usavrie na- vike steéene za vreme individualne obuke. Ono se praktikuje po- to je preden ceo kurs opite dresure. 80Za grupno dresiranje je od velikog znaéaja pravilno odabi- ranje posa. Prvih dana obuke grupa se sostoji od najvise 3—4 psa. Kada se visi odabiranje treba voditi raguna o stepenu obu- éenosti psa i tipu njegove nervne aktivnosti. Pored toga je dobro ako se u grup! nalazi isti broj kuja i muzjoka, U pogetku se obuka odvija na dugim povodnicima i psi se drie na rastojanju od dya metra, Kada se psi bolje upoznaju to rastojanje se smanjuje na jedan metar, a grupa se povecava do 10 pasa Za vreme grupne obuke, psi uée da idu pored dresera u grupi, da se okrecu na mestu, da legnu i sednu svi istovremeno, do izvavaju komandu kad se prozovu pojedinaéno, itd Grupno dresiranje se odvija na sledeci natin: grupa se poreda u jednu liniju i glavni dreser izdaje komandu ostalima rOdsupiti od psa toliko i toliko korcka [ili trom)". Udaljava- Jugi se od psa svaki dreser izdaje svome psu komandu sedi", ‘edlazi na ukazano mu odstojanje, okreée se nalevo krug (licem prema psu) i ogekuje drugu zapovest. Da bi pas izvisio naredenje dresera sa odstojania, glavni dreser izdaje komandu: ,izvi3i poleganje pasa na pokr:t ru- kom (ili zvuéne komande)”. Tada svaki dreser izvrsava zadatu mu zapovest dozivajuci po imenu svog psa i zahtevajuci od njega da tu zapovest ispuni, Nokon irvrene zapovesti pas se nagra- duje. ‘Ako pas, posto se dreser udalji, napusti svoje mesto, on ga uzima 20 povodnik, izgovara pretecim glasom komandy ,na me- sto” i lakim trzajem povednika vraéa ga u stfoj, a som se vraco grupi, No zapovest glavnog dresera, psi se pojedinaéno salju da donesu baéeni predmet. Kad se dreser udalji od psa, mora pailjivo da ga posmatra celo vreme kako bi spregia svaki njegov pokusaj da napusti mesto ili da zapodene borbu sa drugim psima, Nije potrebno da psi budu uvek u jednoj liniji, megu da sede u krugu, a dre- seri da se zrakasto udaljuju od njih Da bi se dreseri vratili psima, glovni dreser izdaje sledecu rapovest: ,pridi (trkom) psimo”, Prigavsi psima dreseri ih miluju i daju im poslastice. Grupno dresiranje uvek sledi individualnom. Za yreme obu- ke treba da viada potpuna tigina kako se ne bi odvlagila painja paso.IV DEO. TEHNIKA OBUKE POMOCNOG KARAKTERA (Osnovna komanda ,hvataj") Obuka pomoénog karaktera ima za cilj do kod psa_ronije instinkt odbrane, koji se ispoljava na razlicite nogine, Ceo nit navika se razvija za vreme jedne kampleksne veibe. Na primer, kada se kod psa razviije ostrina, dozvoljava mu se da se baci na begunca, da ga prati i éuva itd. Prelazi so jedne veibe na drugu su potpuno neprimetni. Navike pomoénog karaktera nisu samostalne, one kasnije ulaze u osnovne navike za specijalne sluibe. Navike pomoénog karaktera su — oitrina i nepoverenje u nepoznata fica, — odbijanje da se primi hrana od nepoznatog lica, — radriavanje begunca, — odbrana viasnika, éuvanje stvari, — odabiranje viasnika, i — pragenje traga. RAZVIJANJE NEPOVERENJA U STRANA LICA | (Osnovna komanda ,hvataj") | | { Sluibeni psi koji se koriste koo éuvari, tragaéi ili voditelji stada moraju da budu ostri i nepoverljivi prema stranim osobama,| 82 |Razvijanje o8trine i hrabrosti i jaganje aktivno-odbrambene reakcije postiZu se primenom specijalnih vezbi | odgovarajucih nadrazaja, Na primer, draienje psa, bezanje od njego, prikra donje, insceniranje napada, itd. Evo kako se to radi u praksi: Na terenu za odriavanje vezbe, pas se veze za lanac, a dreser se smeSta pored njega. Posle izvesnog vremena iz zaklona izlazi pomoénik obuéen u dresersko odelo, Ide u praveu psa. draii ga naglim pokretima ruke, udarcima palicom o zemlju, me- njo polozaj, provee kretanja, itd. ‘Ako pas poéne da laje na pomoénika, dreser ga nagra duje i ponavlja komandu ,dobro’, Pomoénik zatim prilazi dre- seru, glumi strah | bezi iza zaklona, a dreser miluje psa i doje mu poslasticu, Prisustvo dresera uvek uvecava oitrinu ponaia nja psa. Posle izvesnog vremena vezbu treba ponoviti ‘Ako pos ne ispoljava otrinu i ne baca se na pomoénika onde ga ovaj mora nekoliko puto udariti palicom ili Stapom i potom se odmah sakriti. Dreser ée na to poéeti da huska psa na pomoénika koji bedi i ako pas pokaze zlobu, nagraditi ga. Pomoénik se pre veibe upoznaje sa redosiedom postupaka i sa individualnim osobinama psa, Mora se naglasiti da pas ne sme da poznaje pomoénika. Ako je veiba isplanirana tako da se pas ne puita sa povodnika, onda pomoénik nema potrebe do oblaéi specijalno dresersko odelo, jer se u protivnom kod psa razvija nepofelina reakcija na to odelo. im se pas dovolino nadraii, pomoénik potinje da izigrava uplagenu osobu i da beii, a dreser pusta psa da ,zad:ii" be gunca, Dok ,bedi* pomoénik treba da pokazuje psu da ga se plosi ‘Ako pomoénik u trku spusti neku stvar, ta Ge po pravily priginiti psu veliko zadoveljstvo i stimulisati njegovu aktivnost u Rvatanju. Sto je pos otriji, to dreser mora biti aktivniji, On huska pso na begunca, izgovara jasno i glasno komande i po uspesno obavijenom zadatku nagraduje psa. Posto se kod psa razvije aktivno ispoljevanje ostrine prema pomoéniku u dnevnim usto- vima, prelazi se na trening u vegernje doba dana. Kod psa je instinkt Euvanja stvari lak’e razviti za vreme noénih treninga. Noéu je nervna napetost psa mnogo veéa a reakcije na nadraiaj su mnogo brie. Nepoverenje prema nepoznatim osobama treba razvijati i usavrSavati. Tokom veibi, pomoénik treba da sa korbagem izo leda pride dreseru, da zopocne sa njim razgovor, zovne psa po 83imenu i da pokusa da ga pomiluje. Ako pas prihvati milovanje, onda pomoénik ée ivsi pogodan trenutak, udariti korba- gem i odmah otii. Dreser na to izgovara komandu ,hvataj" j huska psa na pomoénika. Ako pri drugom pokuiaju milovanja pas poéne da reii na pomoénika, dreser Ge ga pomilovati i na- radi 2 Poito se ova veiba ponovi nekoliko puta kod psa ée se razviti aktivno-odbrambena reakcija na nepoznate ljude. Nepoverenje psa prema nepoznatim licima treba uvek po- driavati, koko na treningu tako i u sobi. Ako pas jednog dresera za vreme obuke ili za vreme éiséenja prostorija pride drugom dreseru, ovaj je duion da ga otera od sebe i da po moguéstvu prigini bol. Pas koji nagradu i zaititu primi samo od svog gospo- dara a od drugih Ijudi doiivijava samo neprijatnosti, razvice jako nepoverenje prema drugim osobama. ODBUANIJE PRIMANJA HRANE OD NEPOZNATOG LICA (Osnovna komanda _,,fuj") Pas koji nije naugen da odbija hranu koju mu daje nepo- znato lice, moze da bude ukraden ili otrovan. Dok se ova navika razvija pas treba da bude sit, jer ée, ako ie gladan, refleks hrane kociti obrazovanje potrebnog uslovnog refleksa. Zato se obrazovanje oveg refleksa poginje u vreme kada je pas sit, Kasnije, kada se refleks dovoljno razvije, moguée je preci na dresiranja psa u vreme kada je on gladan, Razvijanje oveg instinkta potrebno je dovesti do stepena na kojem ée instinkt_ za hranu biti prigugen i zamenjen odbrambenim instin- ktom. Zabrana od strane dresera mora da bude jaéa od na- droiaja (hrane). Dresura se sastoji u vezivanju trenutka kad pas uzima hranu sa zemlje ili iz ruku nepoznatog, za jak oseéaj bola. Navika se razvija na sledeéi nadin Poito je vezac psa za drvo, stub ili ogradu, dreser stane iza njega, Pomoénik, koji je ranije dobio instrukcije, prilazi psu, stane na dva-tri metra od njega i nazivajuéi ga po imenu pokazuje mu meso. Ako pas pokusa da dohvati meso, dreser strogim glasom izgovara komandu_,fuj" i priginjava psu bol trzajem re- mena ili udarcem korbaéa.’Posle toga pomoénik odlazi iza 20- Klona. Ta se vezba tokom dana ponavija nekoliko puta, Sledeéi put, pomoénik prilazi psu sa komadom mesa, ali ga ne zove po imenu, nego mu samo tepa, Posto mu pride 84sasvim blizu pruga mu meso, i ako pas pokusa da meso dehvati, jako ga udara po njugci. Tada dreser izgovara komandu ,hvatoj” i hudka psa na pomoénika. Kad pos prestane da reaguje na meso koje se nalozi u tuci pomoénika, ovaj baca meso na zemlju, ali tako da ga pos ne moze odmah dohvatiti, i brz0 odlazi u zaklon. Ako pas pokusa da dohvati bazen komad mesa, dreser izgovara komandu .fuj". Kod pos postane ravnodugan prema bazenom mesu, dreser mu prilazi, miluje ga i sam mu daje komadié mesa Vremenom se ova navika ustaljuje. Posto veze psa, dreser se udaljuje iza zaklona, a u ruci dréi dugaéak povodnik prikaéen 20 ogrlicu i prati ponaSanje psa. Pomocnik nudi psu meso i ‘oko pas pokusa da ga dohvati udara ga palicom po njusci, a dreser, ne izlazeci iza zaklona, izgovara komandy .fuj" i isto- vremeno trzajem povodnika nanosi psu bol. Pomoénik odlazi iza zaklona, a dreser izlazi i prilazi psu. Rezultat te dresure je iz~ gradnja odgovora na komandu .fuj": pas bez dozvole dresera neée uzeti hranu iz ruku nepoznatih osoba. Posle toga se pas ui da ne uzima hranu razbacanu po zemlji, Na mestu za obuku, dreser baci na zemlju nekoliko ko- madiéa mesa i na dugaékem povodniku dovodi psa. Ci pokusa da uzme meso, dreser odmah izgovara komandu ako pas ne uzme hranu sa zemlje, on ga zove sebi i daje mu poslastice iz svog diepa. Da pas ne bi uzimao hranu sa zemlje, baéeni komadi mesa se obiéno premazuju senfom ili kininom. Dograbiv3i jedanput takav komad, pas ée prestati da uzima hranu sa zemlje. Da bi se pas naugio da uopite ne jede bez dozvle via- snika koristi se sledeéa metoda: u vreme kad je pas navikao da jede, njegova posuda sa hranom stavlja se na neko drugo mesto i posmatra se ponasanje psa. Cim on pokusa da pride posudi, strogim glasom se izgovara komanda ,fuj". U pocetku je pos jako uzbuden prisustvom hrane, poku3ava da je omirise i dohvati, ali ga komanda zabrane sprecava u tome, Kada se pas umiri, posuda sa hranom se premeita na mesto gde pas wvek dobija da jede, i dozvoljava se da pojede svoj obrok. Tog trenutka se viasnik nalazi pored njega i miluje ga, Ovim na- Einom se dosta koriste dreseri amateri. Da bi se pas oduéio od uzimanja hrane sa zemlje, mode se koristiti struja iz akumulatora, Na kraju zakamuflirane ele- Ktrigne ice stovi se parée mesa. Ako pas pokuia da dohvati meso, ukljuéuje se struja iz akumulatora. Pas zbog bola odmah inbacuje meso iz usta. 85Posle nekoliko takvih veil so zemlje, Instinkt hrane je veoma jak bezuslovni refleks. Zbog toga ga je moguée ugasiti samo onda kad pos ne oseca veliku glad, @ nadrazaji koji se koriste moraju biti dovolino oznageni i jaki pos ce prestati da uzima hranu HVATANJE BEGUINACA (Osnovna komanda ,hvataj") Hyatanje begunaca podrazumeva pragenje goveka koji tréi i zaustavljanje tog coveka. Postoji nekoliko nagina obuke hvotanja coveka koji tréi Psa mozemo nauéiti da hvata begunca za noge, okoveatnik ili za neka druga mesta. U_ svim tim slugajevimo, uslovni nadrazaj je zvuéna_ko- manda ,hvataj" a bezuslovni — momenat borbe sa pomoéni- kom, Osnovni zahvat je hvatanje begunea za desnu ruku, To se uveibava na slededi nagin: pomoénik razdraii psa koji se nala: na povodniku, pa poéne da beii. U trenutku kada je pas najvise nadrazen, dreser ga pusta da uhvati begunca. Obiéno pas hvata begunca za Sta stigne. Zadatak pomocnika se sastoji u tome da podmetne psu bai desnu ruku. Pre nego Sto pusti pso dreser izgovara komandu ,hvataj" i sam tréi za njim da ga zatezanjem povodnika ne bi kogio. Beiedi od psa, pomoénik prati njegove pokrete i ponasanje. ‘Ako pas zgrabi pomoénika za desni rukov, ovaj re zoustavlja i podinje da se bori sa njim i da veisti, imitirajuéi strah i ku- kavigluk. Posto je pas zgrabio pomoénika za desnu ruku, dreser i: govora komandu .hvataj" i .dobro”, malo zateze povodnik, da bi onemogucio psa da ujede pomoénika za drugo mesto, ‘pri: lozi mu i hvata go za ogrlicu. Pomoénik u tom trenutku stoji nepomigan, a pas se odvodi u stranu Pojedini, jako oitri psi nege da ispuste rukay pomoénika i nastavijaju do go grizu. U tom sluéaju, dreser hvata psa za ogrlicu, izgovara strogim glasom komandu ,daj" i jakim trzajem povodnika odvlagi’ psa U daljoj obuci, pas se oslebada povodnika, i on juri za beguncem bez prethodnog draienja asUU inscenaciji_ borbe, pomoénik uvek psa treba da navodi na to da ga uhvati za desnu ruku, jer se njome covek obiéno broni. Dreser pomaie psu u borbi sa pomocnikom, jer time weéava njegovu oitrinu; sam gin borbe mora biti kratak, Uz Slika 34. Veiba so pomoénikom na komandu ,Hvataj*. razvijanje ove navike treba razvijati i naviku na pucnjavu, U pocetku se paljba vii podalje od mesta obuke. Kasnije se ona priblizava, ali pucanj i dalje dolaz) iza_nekog zaklona. U sledegoj fazi puca sam dreser, i to u onom moment kad pas potne da se bora so pomoénikem. Na kraju pucaju i dreser i pomocnik. Pucati se sme samo éorcima j to uvis | na izvesnom odstojanju. Poito pos postane ravnodugan na pucnjavu, treba go uéiti da Zoveka koji puca hvata za ruku u kojoj se. nalazi oruije. Da bi se pas nautio da hvota begunca za nogu, pomoénik u borbi sa njim mora koristiti samo svoju nogu. 87Da bi se pas nauéio da hvata za okovratnik, primenjuje se sledeci postupak: pomoénik draii psa specijalno 20 to pric premljenom krpom ili diakom, a zatim odlazi vukuéi diak po zemlji, ‘Ako pas reaguje aktivno i hvata diak, treba ga nagraditi komandama ,dobro” j ,,hvataj", Kada se pas sasvim ohrabri i pogne da kidige na diak, pomoénik poginje postepeno da dite diak od visine vrata, Da bi psu omoguéio dau skoku lokie uhvati dak, pomoénik ga sovija oko vrata kao sal, Posle duie obuke pas se nauti da hvata samo za okovratnik, u potetku samo specijalno prisivenim okovratnikom, a kasnije i 20 obiénu kragnu kapute, Kada psa puta za beguncem, dreser izgovara komandu shwatai" | rukom pokazuje na okovratnik, izazivajuéi psa da skogi. Deiava se da zbog jakog skoka, pomoénik padne. U tom slugaju on mora rukama zakloniti lice, a dreser ée spretiti psa da dira Goveka koji mimo lez. Da bi proverio kako ée se pas Ponaiati u prisustvy Eoveka koji mirno ledi, dreser nareduje da sedne, a sam odlazi. Ako pos pokuia da skoci na goveka koji edi, dreser to spreéava komandom ,fuj" Da bi se kod psa razvio uslovni refleks hvatanja begunca za razligita mesta, pomoénik mora da éini sledece: kada ga pos ubvati zo desnu ruku, on go udara levorn rukom, ako pas uhvati za levu ruku, udara ga nogom, itd. Poito se kod psa razvije oitrina i izveiba hvatanje be- gunca, prelazi se na obuéavanje da ne napada éoveka koji mitno ‘toi ili lezi. U trenucima kada_pomoégnik mirno stoji ili lei, dreser pre- tecom komandom ,fuj" i trzajem povodnika zabranjuje psu da napadne, Cim se pas umiri dreser nagraduje i miluje psa, Tokom ove vezbe mogu se primeniti jaka sredstva prinude koja €e potisnuti preterano uzbudenje koje je kod psa uzrokovalo ponaganje pomoénika. Za vreme razvifanja navike hvatanja, kod psa se mogu ja- Viti neieljene reakcije vezane za odelo pomoénika. Pojedini psi nastavljoju da besno skagu i grizu ved skinuto odelo. Zato je potrebno da se s vremena na vreme skida dresersko odela i baca na zemlju a da se painja psa priviadi na éoveka, To se éini na sledeéi nagin: pomoénik drZi u rukama odelo siténo svome, samo neito lake. Kada ga pas sustigne, baca to odelo na zemlju, a sam nastavija da tréi, Ako pas zastane kod baéenog odela i kidige na nj, pomoénik se vraéa i udara ga da bi pri- vukao njegovu painju. Psa kod koga nije dovolino razvijena 88citrine i koji bezvoljno tréi za beguncem treba pustiti da tré 1a dobro dresiranim i o8trim psom. _ Obuka hyatanja begunca se vr3i u rozliéito doba dana i noéi. Slika 35. Pas Bonson, Beograda. SPROVODENJE BEGUNCA (Osnovna komanda ,,éuvaj"’) Poéto se kod psa dobro razviju otrina, nepoverenje u ne~ poznata lica i aktivno hvatanje begunca, obuka za sprovodenje begunca bige relativno laka. Uslovni nadraiaj je komanda ,éuvaj" a bezuslovni pona- Sanje pomoénika. Ta se navika razvija na sledeti naéin: posto je pas uhvatio begunca, dreser mu nareduje da sedne pored uhvacenog i ko- mandom ,éuvaj" primorava psa da pazi na Eoveka koji mirno stoji, Posle pauze od tri do pet minuto, dreser nareduje po- moéniku da krene, izgovara komandu ,éuvaj" koju i dalje po- navija dok zajedno sa psom ide iza pomoénika. Pri tom se pas nalazi malo napred, sa leve strane dresera, i pailjivo prati pokrete sprovodenog lica. 89Posto predu izvesno odstojanje, pomoénik na dati signal pokusave da pobegne; pas mora sam da pojuri za beguncem i da ga zaustavi. Prvih dana obuke pas jako vue napred, ali ga dreser za- driava komandom ,pored” i trzajem povodnika, Kad pas ide miro i pailjivo prati pokrete pomoénika, dreser ga pohvaljuje komandom dobro". ‘Ako je ‘pas nezainteresovan i gleda na sve strane, onda se pomoénik iznenada okreée i udara ga stapom; tog trenutka dreser izgovara komandu ,hvatej" i pusta ga na pomoénika, Begunac se jednovremeno sprovodi i zatim se predaje tre- éem licu, a pas dobija mali odmor. Poito se pas izdresira da prati jednu osobu, prelazi se na obuku sprovodenja dva lica. Ta novina obiéno ne predstovlja veliki problem. Dreser prilazi dvojici pomoénika, nareduje psu da sedne pored njih i izdaje komandu ,Zuvoj", Posle par minuta nareduje pomoénicima da krenu i sa psom ih prati, ponavljajuci stalno komandu ,€uvaj". ‘Ako oba sprovedena lica pokudaju da pobegnu, onda se pas puita da zadrii jednog od njih, i to onog koji je pobegao dalje, a onog bliéeg hvata dreser, Dreser sa jednim beguncem prilazi psu kojl Gua drugog begunca i oni nastavijcju put. Zatim se kod psa razvija navika da lice koje sprovodi éuva due na jednom mestu, Dreser zaustavlja kretanje, nareduje psu da sedne pored pomoénika, i ne skidajuéi povodnik odlazi U stranu i izdaje komandu .duvaj". Ako pas ne éuva dobro pomoénik pokusava da pobegne, a dreser nareduje psu da ga zaustavi. Na toj nogin se pas obugeva da éuva éoveka koji stoji. Nakon toga se pas obuéava da sprovodi celu grupu ljudi Pri pokuiaju bekstva, pas se Salje da uhvati onog koji je noj- dalje pobegao, a blize hvata dreser. Za vreme obuke razvijanja oitrine, hvatanja | sprovedenjo, psa treba nauéiti da se ne plo’ udaraca. Pomoénik mora uza se nositi korbag, kojim ée po potrebi udariti psa, Tada ce se kod psa probuditi instinkt somoodriavanja — urodene sposob- nost koja mu pomaze da izbegne udarac i navika da se ne plazi podignute ruke. U daljem radu se pas obugava da sprovodi osobe potpuno slobodno odnosno bez sprovodnika, Dreser otkopéava povodnik izdaje psu samo uslovnu komandu ,cuvaj" uz pruianje desne ruke u pravcu osobe koju treba sprovesti Psa koji se pravilno ponaia bez povodniko, koji ispunjovo sve zapovesti i koji ne napada ljude koji micno idu ispred njega treba nagraditi na sve nagine. 90ODBRANA VLASNIKA (Osnovna komanda ,,hvataj") Posto su se kod psa dobro razvili oitrina, nepoverenje u nepoznate osobe i pravilno hvatanje, prelazi se na obuéavanje odbrane gospodara. Uslovni nadrazaj je komanda ,hvataj" a bezuslovni — momenat kad pas za vreme borbe uhvati pomecnika Obuka se vei na sledeci nagin: dreser vodi psa na po- vodniku, a u susret mu dolozi pomoénik, obugen u dresersko odelo. Ked pride dreseru, pomoénik poéne da mase rukama kao de hoe da aa napadne. Pas, kod koga je oitrina bila razvijena na sliéan nadraioj se uzbuduje i baca se na pomoénika, po- kugavajuci da ga séepa, Dreser za to vreme podstice psa, upo- trebljavaiuci komandu ,hvataj". U poéetku iz neposredne bli- tine, Kad pomeénik pokusa da neposredno napadne dresera ovaj komandom ,hvataj" huska psa na njega. Posto je pas uspeo da uhvati ‘pomoénika, ovaj prestaje da bude aktivan | zauzima miran poloiaj. Ako pas pokusa da skodi na pomoénika koji mirno stoji, dreser pokusaj, zaustoviia komandom _,fuj” Tako se kod psa izgraduje novi uslovni refleks — da se ne napadaju Ijudi koji mirno stoje. Posle izvesnog vremena pomoénik na dati znak ponovo inscenira napad. Na komendu ,hvataj" pas ponovo napada pomoénika Do bi pas napadao aktivnije i dreser napada pomeénika, do bi .pomogao" psu, Posto se borba zavrsi pomocnik se po- vlog na stranu i stoji mirno, Dreser pohvaljuje psc, produzava da hoda, a pomoénik ostaje na mestu: Po8to pas stekne naviku da bude nepoverliiv prema ne- poznatoj osobi, na sledeéoj veibi ée u susret dreseru posi dva pomoénika obugena normalno (samo Sto no_desnoj ruci nose poseban rukav koji ih stiti od ujeda). Pomoénici mimo, jedan za drugim, prolaze pored psa i ne obracaju nikakvu painju na dresera, Ako ih pas napadne dreser go zaustavlja komandom wfuj" | povlagenjem povodnika, Na taj nagin ée se kod psa fawiti ne samo poveéana painja prema prolaznicima, nego i spreciti razvijanje nepozeljne agresivne reakcije na prolaznike Pomoénici se za vreme ovih veibi stalno menjaju. 1CUVANJE STVARI (Osnovna komando_,,éuvaj’ Razviianje navike éuvanja stvari se bitno razlikuje od razvi- janja otrine. Potrebno je kod psa razviti painju za stvari koje éuva. Pomoénik ne treba da draii psa, vee da od njega odu- zme Cuvanu stvar, Pomoénik u poéetku privlagi painju psa na stvar koju treba éuvati, @ zatim pokusava da je odnese, Uslovni nadraiaj je komanda ,zuvaj". Obuka se odvija na sledeci nadin; dreser vezuje psa na lanac, stavija ispred njega neku stvar, ali tako da on ne moze da je dohvati i odlazi na izresno odstojanie, iza psa. Posle izvesnog vremena nailazi pomoénik, koji se sporo i pailjivo prikrada psu i, sagnuv3i se, poku3ava da dohvati stvar koja ledi ispred psa. Pojava nepoznatog coveka i njegovo mirno ponasanje uzbuduju psa, Kad pomocnik pride blize i pruii ruku do bi dohvatio star, uebudeni pas takode poku- Sava da privuge tu stvar do sebe i podinje da laje. Tada go dreser podstiée komandama ,éuvaj" i dobro" Ako je pas ravnoduian i'slabo ispoljava o8trinu prema po- moéniku, ovaj ée pokusati da ga uzbudi udarajuci ga prutom 1 energiénije ée vuci stvar, da bi naterao psa da je zarabi i zadrii blizu sebe. Predmete je potrebno menjati, Potrebno je smenjivati i pomeénike da bi se kod psa razvilo Sto vege nepoverenje prema hepoznatim licima. Posto se kod psa razvila navika da éuva stvari u prisustvy dresera, prelazi se na obuku éuvanja u njegovom odsustvu: dreser pored psa ostavlja neku svoju stvar, daje komandu .cu- vaj" i odlazi iza_nekog zaklona, odakle s vremena na vreme ponavija komandu ,éuvaj", Posle izvesnog vremena prilazi po- moénik i pokugava da uzme éuvanu stvar. Ako pas ne dozvoli da se stvar odnese, dreser mu prilazi miluje ga, daje paslasticu, a pomoénik bedi iz zaklona Sto je kod psa navika guvanja stvari jaée razvijena, to se wreme odsustva dresera uveéava — i do 30 minuta. Zvaéna komanda dresera koji je odsutan razvija kod psa oseéaj da se u nijegovoj blizini stalno nalazi neko ko moje da mu pomogne, Da bi se ta navika Sto bolie razvila, st.ari koje pas éuva treba ito Eeiée menjati, Veiba se mote’ udiniti sloienijom: predmetu koji pas cuva_istovremeno prilaze dva pomoénika, sa dve razligite strane. Time se kod psa razvija veéa budnost. 92.Slika 36. Cuvonje predmeta. Na slici se vidi kako je pas nogom pokrio tainu i nedosvoljavastranom licu (pomoéniku) da pride éuvanom predmetu. U ovim vezbama krajnji cilj je da se kod psa razvije navika da ne dozvoli nepoznatoj_osobi da pride stvarima koje éuva. Ako nepozato lice poku’a do pride i da uzme stvari, pas treba da ispolji ostrinu, da se baci na nepoznatog ali da se pri tome ne udaljuje od stvari dok gospodar ne dode. ‘ODABIRANJE STVARI VLASNIKA. (Osnovna komanda ,,njul Sposobnost da se medu stvarima odaberu one koje pri- padaju viasniku je veoma znagojna u dresuri pasa tragaéa. Obuka za nju je prvi stepen slozenijih vezbi u radu éije je osnovne koriséenie niuh psa, Cilj tih vezbi je da se kod psa razvije navika do njusi na odredenu komandu dresera, No tu veibu se prelazi tek posto je pas nautio da donosi bagene stvari. Uslovni nadraiaj je komanda ynjusi” a pomoéne su ko- mande .aport” i blago .fuj" koje se upotrebljavoju kad pas izabere pogresan predmet. 93Obuka teée na sledei natin: pamoénik po strani od psa, a po zapovesti dresera, stavija na ravno mesto dva po obliku istovetna predmeta, dreser psu (koji je na povodniku) daje da onjuli predmet koji je istog oblika kao i predmet koji lezi, na zemlji, i to na sledegi nagin: levom rukom se pas hvata za njusku a desnom mu se rukom ka nosu prinosi predmet i izgo- vara se komanda ,nivsi*. Zatim dreser, posto je dobro rukama protrljao predmet, koji sad dobija njegev mir's odnosi predmet i stavlja ga pored drugih predmeta. Poito se vrati psu, dreser ga opet levom rukom hvata za njusku a desnu Saku mu prinosi nosu i nekoliko puta, blagim glasom, izgovara komandu ,njusi" Kad dreser oseti da pas njusi njegovu Saku, izgovara ko- mand ,dobro*; zatim desnom rukom pokazuje psu predmete koji leie i Salje ga do njih, sam ide za njim i ponavlja komandy anjusi™. Pas koji je pri put pusten da odabere predmet obiéno dohvati bilo koji predmet. Tada dreser mekim glasom izgovara komandu ,fuj’. Time on pokuSava da spreci gresku psa j tera ga da izbaci iz usta pogreino uzeti predmet. Zatim navodi psa na Zeljeni predmet i komandom ,aport" ga tera da ga uzme. Nakon toga komandom ,dobro” "i komadom mesa pohvaljuje pse. U slugaju da pas njusi tra¥eni predmet ali ga ne uzima, dreser_mu pomaie izgovarajuci komandu ,cport". Posto je pas uzeo Zeljeni predmet, dreser ga zove k sebi, miluje ga'i no- graduje. U toku jedne veibe psu se daje da bira predmet naivise 4—8 puta. Ako on gregi i svaki put uzima jedan te isti predmet, onda se taj predmet mora zameniti. drugim Kada pas oéevidno brka predmete, ponovo mu se daje da omirige dlan ruke i da odabere. Neki psi dugo vremena ne mogu da shvate ita se od njih traZi, U tom slucoju dreser svoj predmet baca medu ostale na ogigled psa i komandom .njusi" odmah ga salje da odabere predmet. Pas pritréava bagenom predmetu, oseti pozmat mu miris vlasnika i hvata predmet, Taj momenat dreser vezuje 20 komandu ,njusi" i daje psu poslasticu. U trenutku kad dreser puita psa da odabere predmet ovaj treba da tacno zna gde se predmet nalazi, Ta ne sme da bude neke greske, jer ée u protivnom doci do komplikacija i vre~ menskog produietka obuke. Zbog toga dreser ne sme da do- diruje druge predmete jer ée u protivnom i na njima ostati trag njegovog mirisa. 9a,Ako se pravilno i u pravo vreme koriste komanda_,njuii", .fuj" i ,aport", # nagrade, pas ée relativno brzo nauéiti da iz- dvaja predmet koji nosi miris vlasnika. U daljem radu pas treba da naudi da sa izabranim predmetom pride dreseru, sedne ispred njega i da na komandu ,doj" da taj predmet. Posto pas stekne naviku da ber greske odabira predmet koji nosi miris njegovog viasnika, veibe se neéto komplikuju broj predmeta se uveéava a menja se i njihov raspored; pas se pusta da odabire predmete ne poito je omirisao dian, nego posto je omirisao samu stvar; vreme pred pustanje na odabi- ronie se produzava i prestaje se sa koriséenjem komandi po- moénog tipa. Ako u pogetku stvari postavija samo jedan po- moénik, onda ih kasnije rasporeduju nekolike ljudi, Sto znaci da se povecava broj razliditih mirisa medu kojima je potrebno izvrsiti odabiranje. Postovlja se pitanje da fi je uopite potrebno, pre nego sto se pas posalje na odabiranje, dati mu da omirige stvar koja pripada njegovom vlasniku? Moje li se mirisonje ograniciti samo na miris dlana vlasnika koji pas veé dobro poznaje? Jer cilj ovih veibi nije da se pas nauéi da odabere predmet koji nosi miris njegovog dresera, nego da nauéi da njusi predmete pre nego sto se posalje na odabiranje. Vremenom se broj predmeta sa razligitim mirisima pove- éava i do 10—12 komada. Predmet se mega sa drugim pred metima, u gomili, Pas se pusta bez povodnika. Do bi se utvrdilo do koje mere pas stvarno razlikuje miris dresera od drugih mirisa, stvar koju treba da odabere treba zatrpati_drugim predmetima. Psu se daje puna samostalnost pri odabiranju. To je takozvano ,slepo" odabiranje jer dreser ne vidi trazeni predmet i ne moie da utize na njega Odabiranje stvari koje nose miris vlasnika se smatra pri- premnom etapom za obuéavanje psa da odabere tude” stvari PRACENJE TRAGA VLASNIKA (Qsnovna komanda ,,njusi"" i ,,trag”) U poéetku obuke pragenja traga potrebno je odabrati me- tod koji ée naterati psa da njufi ostavljen trag i onda za taj momenat vezati komandu ,trag”. Da bi se to postiglo i veibe treba driati na mestu obraslom niskom trayom i niskim ibu- novima, u ranim jutarnjim éasovima, dok jo8 ima rose, dok imo 95malo stvari koje bi odvlagile painju i dok se jasnije isticu osta- vijeni tragovi. Uslovni nadrazaji su komande ,njuSi" i ,trag’, o bezuslovni nadrajaj je davanje komada mesa ‘na mest. gde trag prestaje, Obuka se odvija na sledegi nagin: pas se vezuje za divo, na dugackom povodniku. Dreser draii psa nekim predmetom koji an veoma voli, Kada se pas dovoljno uzbudi i poéne da skaée da bi taj predmet dohvatio, dreser predmet odnosi na udaljenost od 150 metara, ostavijajuci trag_u pravoj liniji. Posto ostavi predmet, dreser se vraca istim putem, prilazi psu, odvezuje ga, dovodi do pogetka traga, razmotava dugi povodnik da mu ne bi smetao, izgovare komandu .njusi" i istovremeno desnom rukom poka- zaje ..0 trag izazivajuci psa da ide njime. Iduci 20 _psom, dreser prati_njegovo ponasanje, Ako pa: pravilno prati trag dreser povremeno ponavija komandu_ ,trag Ako pak pas skrece sa traga onda ga dreser silom primorava da njusi, i ide za tragom i pritom izgovara komande ,njusi" | taj nagin se pas dovodi do kraja traga. Kad pas nade predmet i uhvati ga zubima dreser ga pohvaljuje, i daje mu parée mesa, Vezba se odmah ponavija. U daljoj dresuri se toj vezbi dodaju i druge veibe, odnosno na kraju traga se ostavlja vise predmeta ali od kojih samo jeden nosi miris vlasnika wsa. Cilj ostavijanja teagova od strane sa- mog dresera je dase za komandu ,trag” veze akcija psa. Moguée je dresirati psa da odmah ide tragom nepoznatih \judi, ali mi smatramo da to nije dobro, Proksa je pokozala da kad pomeénik, pre ostavijanja troga, nadraii psa pa ode, ovaj postane uzbuden i sav se usredsredluje samo na to da ubvati Pomocnika, pa zapostavija njusenje i praenje traga. Zato je w pogetku vrlo tesko naterati psa da njusi tudi trag: u to vreme se pas vise koristi Eulima sluha j vida, Kada pas naudi da prati trag dresera | kad se kod njega obrazuje veza izmedu komande ,trag" i akcije pracenja traga, prelazi se na rad sa_tudim™ tragovima Pas treba dobro da savlada ovy veibu, jer slede mnogo sloienije vezbe koje zahtevaju od psa do raspozna jedan tag U mnestvy udaljenih tragova koji nose razligite mirise, Stoga se od dresera ogekuje da ima veliko teoretsko znanje i praktiéno iskustvo. > 96V DEO TEHNIKA CBUKE SPECUALNIH NAVIKA (Praktiéne veibe) Tehnika obuke specijalnih navika je postednji ciktus u dre- suri pasa U tom ciklusu se kod psa razvijaju najvainije navike spe- cijolnog koraktera, koje ukljuzuju i rezultate postignute tokom prethodna dva kursa DRESIRANJE PSA STRAZARA Covek od pamtiveka koristi psa strazara za Euvanje svojth naseljo. Pas straiar se ne sme poistovecivati sa psom Guvarem, Pas straiar je vezan ili slobodan i gromkim laveiom obavestava svog ylasnika © opasnosti koja se blizi, Za razliky od toga, pas éuvar se uvek nolazi pored Goveka i na opasnost ne reaguje lavezom, veé pojaéanom budnoséu ili trkom ka pravcu iz kojeg opasnost dolazi. Kod psa straiara se razvija navika da gromko laje, dok se kod diugih pasa ta osobina guii Zo psa straiara se biraju fiziéki izdriljivi, relativno krupni 1 o8tri psi. Mesto na kome se oni dresiraju mora biti specijalno pripre- mijeno. Treba pobosti dva stuba debliine 20—25cm, na rasto- jonju od 60 do 80 metara, Stubovi mocaju biti visoki dua metra. lumedu stubova se razapinje écliéno ule ili Zica debljine 0,5 cm é 97Na use se montira specijalni kotur, koji moze slobodno da se kreée celom duZinom uieta. Za taj kotur se lancem veruje pos. Ako iz nekog razloga nema kotura, umesto njega se mogu upotrebiti Eeligni prstenovi Ked psa straiara treba razvijati sledeée navike — da straiari dok je vezan za kotur, — da straiari dok je vezan za lanac, — da straiari i kad uopite nije vezan. STRAZARENJE KADA JE PAS VEZAN ZA KOTUR (Osnovna komando ,éuvaj") Za razvijanje ove navike koristi se urodeni instink: obrane kao i oitrina i nepoverenje prema nepoznatim asobinoma Uslovni nadrazaji su komanda ,euvaj" i prugonje desne tuke u pravcu odakle treba da naide nepoznat éovek (pomoérik). Bezuslovni nadrazaj je udarac od strane pomoénika i njegova borba sa psom. U poéetku, da se pas ne bi plasio buke koje nestaje kre- tanjem kotura ili prstenova duz uieta, dreser zajedno sa njim tréi nekoliko puta gore-dole, a zatim ga ostavlia, izgovorajuci komandu ,éuvaj". Kad se pas umiri, iza zaklona iziazi pomocnik obuden u dresersko odelo, 1 Sunjaiuci se priblifava se mestu koje pas éuva. Ako pas poéne da lajo, pomoénik prekida svoiu akciju, legne na zemlju i astaja mirno u tom poloiaju. Dreser prilazi psu i pchyaliuje ga kemandom dobro” § ..cuvai” Posle male pauze pomoénik ponavija taj postupok, stalno se usaglaavajuéi sa ponazaniem psa Ako pas jasno éuje svaki gum j Suganj i odmoh na njih reaguje lavezom, onda se jaéina ovih zwukova postepeno sma- njuje i, obratno, ako pas ne abraéa painju na slabe sumove, treba ih pojagati. ‘Ako pas vopite ne reaguie na pojavu i postupke pomaé niko, onda mu ovaj prilazi sa strane i udara ga palicom dok | kod nica ne iavove jako uzbudenie, Tada pomeenik bei cd | psa, dok mu dreser prilazi i pusta ga sa lanca da zaustavi begunca. Da se kod psa ne bi razvile nepoieline reakcije na stalno prilaicnje so jedne strane, pomoénix s2 svaki put pri krado sa raplidite strane. | Posto pas pogne aktivne da reaguje na dolazak neporna- | tog Goveka na mesto koje éuva, to jest da laje i da se baca na | °3 |njego, prelazi se na drugi stepen obuke — éuvanje, bez pri- sustva gospodara. Poito psu izda komandu ,cuvaj", dreser ‘odlazi u zaklon, na odstojanje koie ée mu dozvoliti da éuie lojanje, da slobodno prati ponaganje psa | da u sluéaju nepra- vilnosti’ moZe da interveniie. Pomoénik izlazi iz zaklona i ide u pravcu psa na isti nodin kao i kad je dreser bio prisutan. Ako pas laje na Sumove koje pomoénik proizvede onda dreser posle male pauze izlazi iza zaklona, nagraduje psa i pusta ga da ubvati begunca, Na taj se nagin kod psa razvija usloyni refleks lajanjo — signal kojim se doziva gospodar, koji svaki put dolazi, pohvaljuje | puste da se uhvati begunac. U sluzaju da pas ne laje na pomoénika, ovaj ga udara Poito je time razdrazio psa, on bezi, a dreser pritréava psu i puita go da uhvati begunca, kojeg zatim sprovode i predaju trecem licu. Sto se kod psa vie ucwricuje ova navika, pauza, izmedu vezivanja psa 20 kotur i nastupanja pomoénika se sve vise uveéava, a jagina Sumova se svodi na minimum. Vremenom, Sto pas sigurnije i bolje reaguje, veiba postaje sloenija, Na primer, pomoénik ée priéi psu sa komadom mesa | ako pos pokuga da meso uzme, udariée ga po njuici, Time se kod pia povecava nepoverenje prema nepoznatim ljudima. Zo- tim, psu mogu prici dva pomoénika, sa dve razlitite strane. Syaki put kad éuje lavez, dreser dolazi i puta psa da. ubvati begunca koji je pobegao dalje, a sam zadriava onog koji se nolazi blize, Na tai-nagin se navika éuvanja dok je vezon zo kotur ked psa sve vige razvija. Poyvremeno pustanje psa da hyata begunca doprinosi | tome da se kod njega ne smanji o3trina Sumovi koji dolaze iz kuée koja se éuva ne bi smeli da uzbuduju psa — on na njih ne sme da reaguie. Za vreme ove veibe potrebno je kod psa rozvijati budnost koja neée biti samo kratkotraina; zbog toga pomocnik pravi veoma velike pauze izmedu prikradanja. Zotim se prelazi na noéne vezbe, Nocu se i najslabiji su- movi mnogo bolje éuju, sto kod psa jaéa strazarske navike Pred kraj ovih vezbi, pomoénik vise i ne izlazi iza zaklona, nego samo proizvodi Zumove koji kod psa izazivaju lover. Cim éuje lojanje, dreser dolazi i pohvaljuje psa. Na toj natin se kod psa razvija évrsta navika da kad god cuje Sumove j korake kell idu w praveu objekta koji se Gua laje i €eka da gospodar a 99STRAZARENJE KADA JE PAS VEZAN ZA LANAC (Osnovna komanda ,éuvaj*) Za éuvanje ulaznih vrata, tunela itd., koriste se strozarski psi vezani za lanac; njihov radijus kretanja je ograniéen Ova navika se razvija na sledeci natin: pas se nalezi kod ulame kapije a iza njega stoji dreser koji povremeno ponavija komandu ,éuvaj*. Kroz izvesno vreme, nailazi pomoénik obucen u dresersko odelo, pokusava da zaobide psa'i da prode kroz kapiju. Ako se pas baci na njega i laje, dreser ga pohvaljuje @ pomoénik se brzo vraéa u zaklon. Ako pas ne zolaje, onda ge pomoénik u pogadnom trenutku udara palicom i tera ga da loje. Cim éuje lavez, dreser prilazi psu i huska ga na pomoé nika, Poito je pas uhvatio pomoénika, ovog sprovede do treceg lica. Pasle toga se pas vraéa na mesto koje Cuva Tokom éasa, pomoénik nekoliko puta pokuSava da prode pored psa kroz kapiju. Svaki put kad pas poene da laje, prilazi dreser, izgovara komandu dobro” i daje psu parée mesa. Ta se vezba ponavija u rane jutarnie éasove i kasno nocu, Kao rezultat te veibe, kod psa se razvija uslovni refleks: loved — signal kojim se poziva gospodar. Pored toga Sto se kod psa razvija uslovni refleks na Sumove koji idu_u njegovom pravcu, treba kod njega razviti i dopunsku naviku budnosti koja ¢e da traje duie vreme, Zbog toga, po moénik koji se nalazi iza zaklona, budno prati ponaganje psa, i Gim vidi da se ovaj ,zaboravio" imenada mu pritréava | udara 90 policom, da bi se odmah zatim vratio u zaklon STRAZARENJE KADA PAS NIJE VEZAN (Osnovna komanda ,éuvaj") Kada je potrebno guvati unutrainjost nekog ogradenog prostora (dvoriste opasano ogradom) ili vecu prosioriu. (sklads ste, halu, itd.), pas se puita sa lance. Pored toga sto lajanjom inve3tava © prisustyu nepoznatog lica na Euvanoj teritoriji, pas ovde i stupa u borbu sa nepoznatim. Ova veiba se sprovodi na sledeéi nagin: pas se puite u egraden prostor ili prostoriju | zajedno sa dreserom je obilazi da bi se upoznao sa okolinom, Dok se dieser Seta sa psom, on Povremeno ponavija komandu ,zuvaj". 100No doti znak, pomoénik, obugen u dresersko odelo, podi- nje da pravi buku i pojavijuje se pred psom. Ako se to desava u prostoriji dreser odmah pusta psa da uhvati pomoénika, pre- tresa ga i predoje ga u ruke drugom pomoéniku. Posle toga, dreser izgovara komandu ,guvaj" i napuste prostoriju, Malo kosnije, dok se pas jo8 nije smirio, pomoénik ponovo ulazi u prostoriju; im éuje lave# dreser ulazi u prostoriju i po- moie psu do se nepoznati uhvati. Posle toga, uhvaéenog od- vode a pas ostaje da i delje éuva prostoriju. Ta se vezba ponovija dok pas ne pogne samostalne da se upusta u borbu sa nepoznatim licem, i da, posto ga savlada, saéeka dolazak dresera. Ako se pas nalazi unutar otvorenog ogradenog prostora, pomoénik u poéetku provi buku iza ograde da bi se zatim po- javio na ogradi. Pas poéinje da loje. Kad dreser éuje lave?, on dolazi, miluje pso, izgovara komandu ,éuvaj” i daje mu po- slosticu, U toku slededih veibi, pomoénik, obugen u dresersko ode- lo, prelozi preko ograde i inscenira napad na psa, Tog trenut: ka se pojavliuje dreser, huska psa na pomoénika, koji dozvo- java da bude savladan. Posle toga se pomoénik odvadi izvan ogradene teritorije i predaie treéem licu Za vreme ovih veibi, potrebno je ito Eefée menjati pomoé- nika i oblaéiti ih $0 raznovrsnije, kako bi se pas navikavao no najradhiéitije situacije. Povremeno psa treba provocirati: zvati ga imenom, davati mu meso. Ako so pas da prevariti, pomoénik mu prilazi 7 udara 90 palicom da bi izazvao sto vege nepoverenje prema nepoz- natim licima. Ove vezbe se ponavijaju u razlicito doba dana Kad god pas budno éuva i sa velikom otrinom reaguje na razligita ponasanja pomoénika, dreser ga nagraduje, DRESIRANIE PSA CUVARA Tehnika dresiranja psa cuvora se bitno razlikuje od tehnike dresiranja psa stratara, Kod psa cuvara se mora potpuno pri- gusiti navika da laje na zvuéne i vidne nadrazaje. On mora imati izgraden uslovni refleks bezvuénog obavestavanja o naila- zecoj Opasnosti i mora biti u stanju da bude dugo na oprezu. Pas éuvar je veoma pogodan za cuvanje stada nogu a mo- ze se koristiti i za pretrazivanje terena i prostorija. 101U toku dresiranja kod psa éuvara se izgraduju sledece navike: — strofarenje na mestu — straiarenje u pokretu — pretraiivanje oko — pretrativanje prostorija. STRAZARENJE NA MESTU (Osnovna komanda ,,sluiaj) Za razvijanje ove navike treba koristiti urodene osobine psa injegovo priredno ponaianje. Iskustvo je pokavalo da je za obuku psa do straZari no mestu potrebno pridriavati se sledece Seme: — razviti instinkt i sposobnost da se dugo vreme bude no oprez — priguiiti lajanje koje moze da nastane ako je pas suvige nadrazen: — raviti pojaganu painju i kretanje psa u pravcu opasno- to ée biti signal i za viasnika; — sinhronizovati akciju psa sa uslovnim nadrazajem — ko- mandem .sluéai" To Sema je zasnovana na koriséenju prirodnil Ken uslowni nerenii studi kemerrla ,slusa je bol koji dolazi od udaraca pomoénika. Pre veibe treba da se odvijaju u sredini gde ima malo na- draiajo koji odvlaée painju, u ranim veéernjim satima i na zbu- novitom mestu. U sumrak, dreser dovodi psa na mesto obuke, i veruje ga @ pomoénika podseéa na plan akcije. Malo kasnije, dreser od- vodi psa na neko usamljeno mesto, i tu zostaje. Pas se nalazi malo ispred njega. Dreser Sapatom ponovlja nekolike puta ko- mandu ,slugaj’, i pruga desnu ruku u pravcu mesta gde se po- moénike sakrio. Na dati, ranije ugovoreni signal, pomognik poginje do se prikrada ka dreseru i da pri tome povremene izaziva sumove, Dreser_motri_na peratanie psa i Sapatom oonavlia komandu nslugaj". Ako pas reaguje na sumove koje izaziva kretanje po- moénika, ali ne pokusava da laje, onda ga dreser pohvaljuje komandom ,dobro*. Ako pas poéne da cvili ili laie, onda mu to dreser zabranjuje komandom ,fuj", cima povodnik, a zatim po- pavija komandu. ,slusaj" sti osobina pasa, a bezuslovni 102Pored komande .fuj" i cimanja povodnika, mogu se i ru- kama pritiskivati éeljusti psa i ponavijati komanda , sluiei ‘Ako pas slabo reaguje na zvuéne nadroiaje, pomoénik se prikrada tako da moie da ga udari i draii. Posto izazove o8trinu kod psa, pomoénik bezi, a dreser odmah puita psa do hvata be- gunca. Na taj nogin se ked psa relativno brzo razvija reakcija na Sumove. Vremenom se ova vezba upotpunjuje: povecava se rastoja- nie irmecu. pemocnike: | areseia, oteze -@ sa nastupom pomoc- niko, smanjuje se jazina Sumova, menja se pravac dolaska i @dlaske. pomocnika, ebuka se sprovodi no¢u, rano izjutra a i pri nepovoljnim metereoloskim uslovima. Kod psa je potrebno éulo sluha razviti do te mere da moze da éuje i najslabije Sumove. Ponekad mladi i neiskusni dreseri, posto dodu na mesto obuke, proizvode Sumove u istom vremen- skom intervalu i time kod psa razvijaju naviku da reaguju no ‘one zvuke koji se éuju poste izvesnog vremena, Da bi se izbegle takve greske, obuku uvek treba sprovoditi tako da sto vie odgo- vara _uslovima realnosti. Poito je pas nauéen da, dok strazari na jednom mestu, pravilno reaguje, da ne laje na sumove minimalne jadine i na svetlosne signale, prelazi se na dresiranje za strazorenje u po- kretu. STRAZARENJE U POKRETU (Osnovna komanda yslusaj") Pojagonu painju psa treba posmatrati kao ispoljavanje re- akcije orijentacije u novim uslovima, Nova sredina, pogotovo specifignost okoline, izaziva znatne promene u ponasanju psa; kod njega se pojacava painja, 2a vreme kretonja dije glavu, gleda na sve strane, prisluskuje @ usi su mu stalno naculjene, Verba so unekoliko razlikuje od prethodnih Najpogodnije mesto za dresiranje je listopadna suma sa mnogo zbunova, sa proplancima, sa mnogo staza j puteva. U ovakvom ambijentu dreser izvodi psa u Setniu, povremeno se zaustavlja, prisluskuje i Sapatom ponavja komandu_,slusaj" Kada’ pridumestu gde je sakriven pomoenik, dreser poja- Zanom painjom prati_ponaianje pso, Cim se zacujy Sumovi j pos se zaustavi, naculji usi, dreser ponavija komandu ,.sluiaj", wslu3aj*, Ako pas povuée dresera u provey pomoénika, dreser Je 20 njim 103Otkriveni pomoénik poéinje da bedi, dreser pusta psa sa povodnika da bi uhvatio begunca, a ovaj se zatim sprovodi da treéeg ica. Kasnije se dresiranje postepeno upotpunjuje: stalno se me- nja mesto obuke, a duzina predenog puta se uvecava. Obuku organizuje treée lice. Pomoénik ne zna kojim putem ide dreser 30 psom, i obratno. Pomoénik na svom putu ostavija 2a sobom razne stvari. Posto se pemocnik otkriie, dreser pusta psa da pre. troii okolinu i da sprovede uhvaéenog. PRETRAZIVANJE OKOLINE (Osnovna komanda ,,traii") Za vreme obuéavanja psa da pretraiuje okolinu, koristi se njegov izvanredan njuh, kojim je on u stanju da razlikuje i naj- manje promene mirisa u vozduhu i na zemlii Jo3 za vreme kursa opiteg dresiranja kod psa se razvija osobina da traii baéeni predmet, Tada je trafenje jo? neorga- nizovano, posto je osnovni cilj samo racvijanje zelje ra trate- njem, Da bi se kod psa razvila navika pravilnog pretrazivanja okeline, potrebno jc kod njega razviti aktivno | osganizovano trazenje, Potrebno je, da pas na komandy ,,trazi' pailiive pre- trazuje okolinu iduéi u cik-cak, da pronalazi nepoznate sakri vene predmete, Hjude ili izqubliene divotinje Na obuke pretraiivenja okoline se prelazi tek posto je pas U potpunosti savladao donogenje bacenih predmeta. U podetku se pas trenira da pronalazi predmete, a kasnije i da pronalazi Ijude i fivotinje. ZaSto se pretrazivanje okoline ne preporucuje pre potpu- nog razvitka navike donosenja predmeta? Zato sto pas koji nije da donost badene predmete noce biti u stanjy da do- hvati i donese nadene predmete za vreme pretrozivanja okoline. Uslovni nadrazaj su komanda tradi” | pruzonie ruke u proveu gde treba traiiti, a bezuslovni nadrazaji su orijentacioni refleks i refleks hrane, Obuka se odvija na sledeci nadin: pomoénik, da ne bi gstavio svoj trag, baca na zemlju tri razligite stvari, tako da gine traugao. Na taj nadin se kod psa razvija navika da ide u cik-cak, Dreser treba do zapamti gde se naloze baéeni pred- meti Posto su svi predmeti baéeni, dreser dovodi psa do oblasti gde treba traiiti, skida mu povodnik, izgovara komanduy trait 104i pokretom desne ruke ga Salje u pravcu svokog bagenog pred- meta. U pogethu pas ne razume Sta se od njego tradi i ne ide u potragu. Toda dreser mora da ga vodi i zajedno sa_njim ide U pravcu bacenog predmeta. Kada pas naide na baéeni predmet i uhvati ga, dreser ga zove, uzima mu nadenu stvar, miluje ga. daje mu poslasticu | zatim ga Salje u suproton pravac, ade se nalazi drugi bogeni predmet. Tako se pas uti da ide u cik-cok U slucaju do pas nade baéeni predmet ali ga ne ume u zube, dreser mu pomaie komandom ,aport’. Kad pas donese nadeni predmet, dreser ga obayvezne “nagraduje | pohwaljuje Pasle mekoliko takvin veibi, pas ée poéeti da aktivng sam trazi | donosi_predmete, Posto pos nauéi da lako pronalazi bagene predmete | de ih donosi dreseru i da sedne pred njim, mesto obuke se menja @ koligina bagenih stvorj se uvecava. Da se kod psa ne bi razvila nepoielina navika da odmah posto je na¥ao jedan predmet pode u suprotnom praveu, dre- ser mu ponekad rukom pokaie lazan pravac, | Salje ga u pravcu gde nema stvari, a zotim opet naglim pokretam menja pravac ruke i Salje ge u pravcu gde se naluzi predmet, Ako se pus pokretom ruke Salje u radligite pravce, kod nie ga ée se rawiti samostalno aktivno i organizovano pretraziva je okoline. Sto se navike trazenja kod psa vise udvecuje, verbo se sve vise upotpunjuje: predmeti su sve raznovrsniji | sve bolje maskirani, Dreser kretanje psa prati stojeci u sredinj predefa koji se pretraiuje, Teren koji so pretrazuje uveéava se do 200 metara Naporedo sa obukom pronalaienja predmeta, pas se tre- nira da pronalazi i coveka. To se radi na sledeci nagin: pomoe- nik, obugen u dresersko odelo, prvo razbacuje stvari a zotim se i'som krije na prethodno oznaéenom mestu, Dieser dovedi pso na teren koji treba pretroditi, izdaje komandu trav” 1 pokre- tom ruke Salje psa da pretiaiuje okolinu, a sam ide stedinom terena i prati kretanje psa, Tokom trazenja stvari pas ce naici ina pomocnika, Ako ovaj pone do beii, dreser izdaje zapovest da so begunac zaustosi. Potom se ova) sprovodi do mesta gde se predaje treéem licu Pored toga, psa treba utiti da taii Ijude ili Zivotinje skri vene u jamama, zaklonima, itd Ako pas, dok traii Zoveko, dejstvuje dosta neaktivno, po moénik, obuéen u dresersko odelo, izlazi iz zaklona, drazi Ziv 105tinju, bezi nazad u zbunje i naglo menja pravac svoga kreta- nja i dobro se sakrije. Dreser izdaje komandu ,trazi“ i Salje psa da trazi sakrivenog pomoénika. Ovaj nagin treninga ne treba koristiti esto. jer je on na- menien samo tome da se kod neaktivnog psa razvije aktivnost u trazenju nepoznatog éoveka, a i da bi se uévrstila navika rea- govania na komandu ,trazi". Krajnji cilj treninga je da se kod psa razvije navika traze- nia bez prethodnog pokazivanja na pravac. Pas treba aktivno -da trazi i kad ne zna gde i Sta treba traiiti, i da izvrsava ko- mandu dresera. Mesta pretrazivanja treba stalno menjati, kao i doba dana i nodi. Psa treba uciti da laje samo kad otkrije jako te&ke stvari i domaée iZivotinje. To se radi na slededi naéin. Stvar koju pas treba da nade treba da bude ili jako teSka ili vezana, tako da on ne moze da je podigne zubima. To psa jako uzbuduje i on pocinje da laje; takvo ponaganje dreser nagraduie. Na taj na- éin se kod psa razvija uslovni refleks — treba lajati kad se ne moze podici pronadena stvar ili kad se nade domaca iZivotinja. Kad god éuje lavez, dreser dolazi i pohvaljuje psa. Tokom obuke, vezbe pretrazivanja mesta se postepeno uiu; menja se okolina, koriste se razligiti metereoloski PRETRAZIVANJE PROSTORIJA | ZAKLONA (Osnovna komanda ,,t-a%Zi”) Obuéavanje psa da pretrazuje prostorije vrsi se posto je okonéana obuka pretrazivanja okoline. U pogetku su vezbe lak- Se, Prostorije koje se u tu svrhu koriste su obiéno napustene kuée, ambari, podrumi, itd. Uslovni nadrazitelj je komanda ,trazi" a bezuslovni nadra- Zaji su borba psa sa pomoénikom i davanje mesa po uspeSno izvrSenoj potrazi. Dresura se odvija na sledeéi naéin: pomoénik, ulazi u pro- storiju koju pas treba da pretradi, ostavlja u njoj netcliko svojih stvari i odlazi. Dreser dovodi psa do ulaznih vrata prestoriie koju treba pretraziti, skida povodnik i komandom ,trazi" Salje da pretra- zuje, a sam ide za njim. Nepoznata sredira ¢ini psa raalo p.25- 106ljivim pa su njegove radnje usporene. Dreser hrabri psa ko- mandem ,trazi” i pruza ruku u pravcu gde lezi jedan od ostav- \jenih predmeta. Ako pas pride nadenoj stvari, samostalno je uzme u zube i donese dreseru, ovaj ga miluje i daje mu poslasticu; ako je pas ne uzme dreser komandom ,aport™ tera ga da je uzme; zatim ponovo izdaje komandu_,trazi" i Salje psa da tazi druge predmete. To se ponavlja sve dok pas ne nade sve pred- mete. Postepeno se pas navikava na novu sredinu, postaje hra- i poginje aktivno da uéestvuje u trazenju predmeta. Sto se uslovni refleks na komandu ,trazi" vise utvr8cuje i veiba pestaje komplikovanija: povecava se broj trazenih star, one bolje se sakrivaju i maskiraju, dreser sve manje pomaze psu i izdaje zapovesti sa veceg rastojanja. Po&to pas naugi da dobro zamaskirane predmete nalazi danju, prelazi se na noéne vezbe. Kesnite se prelazi na trazen’e sakrivenih Ijudi i 7 ‘otinja. To se radi na sledeci nagin: pomoénik, obuéen u dresersko odelo, ostavija u prostoriji neki svoj predmet i zatim se negde sakrije u blizini. Dreser dovodi psa i Salje ga prvo u pravcu predmeta a zatim i u pravcu mesta gde se pomoénik sakrio. PoSto ga je pas pronasao, pomoénik se odvodi iz prostorije i predaje se trecem licu. Kada pas u prostoriji pronade iivotinju i potne da laje, dreser mu prilazi i nagraduje ga poslasticom. Mesta koja se pretrazuju treba Sto ée3ée menjati, kako se pas ne bi plagio ni jedne prostorije u koju prvi put ude. U po- éetku se dresiranje odvija danju, a kasnije i nocu. Psi se Salju tavanskim stepenicama na tavane; prvih dana pas ide sa dre- serom, a kasnije i sam. DRESURA PSA TRAGACA Ponekad se pri poredenju pasa tragaéa sa lovackim psima tvrdi da su lovaéki psi sposobniji da sa velikog rastojanja ose- éaju zver ili pticu, a da psi tragaéi mogu da se zbune i odstupe od ukazanog im pravea. Ali postavija se pitanje je li samo na osnovu toga opravdano govoriti da je éulo mirisa kod lovackih pasa bolje razvijeno nego kod pasa tragaéa? 107ljivim pa su njegove radnje usporene. Dreser hrabri psa ko- mandem ,trazi" i pruza ruku u praveu gde lezi jedan od ostav- \jenih_ predmeta. Ako pas pride nadenoj stvari, samostalno je uzme u zube i donese dreseru, ovaj ga miluje i daje mu poslasticu; ako je pas ne uzme dreser komandom ,aport" tera ga da je uzme; zatim ponovo izdaje komandu ,trazi“ i Salje psa da tari druge predmete. To se ponavija sve dok pas ne nade sve pred- mete. Postepeno se pas navikava na novu sredinu, postaje hra- i poginje aktivno da uéestvuje u trazenju predmeta. Sto se uslovni refleks na komandu_ ,trazi" vise ucvrécuje i vezba pestaje komplikovanija: povecava se broj trazenih stati, one bolje se sakrivaju i maskiraju, dreser sve manje pomaie psu i izdaje zapovesti sa veceg rastojanja. Poéto pas nauéi da dobro zamaskirane predmete nalazi danju, prelazi se na noéne vezbe. Kosnite se prelazi na trazen’e sakrivenih judi i 7 otinja To se radi na sledeci nagin: pomoénik, obuéen u dresersko odelo, ostavija u prostoriji neki svoj predmet i zatim se negde sakrije u blizini. Dreser dovodi psa i Salje ga prvo u pravcu predmeta a zatim i u pravcu mesta gde se pomoénik sakrio. PoSto ga je pas pronaao, pomoénik se odvodi iz prostorije i predaje se trecem licu. Kada pas u prostoriji pronade Zivotinju i poéne da laje, dreser mu prilazi i nagraduje ga poslasticom. Mesta koja se pretrazuju treba Sto ée3¢e menjati, kako se pas ne bi plasio ni jedne prostorije u koju prvi put ude. U po- éetku se dresiranje odvija danju, a kasnije i nocu. Psi se Salju tavanskim stepenicama na tavane; prvih dana pas ide sa dre- serom, a kasnije i sam. DRESURA PSA TRAGACA Ponekad se pri poredenju pasa tragaéa sa lovackim psima tvrdi da su lovaéki psi sposobniji da sa velikog rastojanja ose- éaju zver ili pticu, a da psi tragaéi mogu da se zbune i odstupe od ukazanog im pravca. Ali postavija se pitanje je li samo na osnovu toga opravdano govoriti da je éulo mirisa kod lovackih pasa bolje razvijeno nego kod pasa tragaéa? 107OStrina éula mirisa ima izvanredno veliki znaéaj za Zivoti- nje u njihovoj borbi za opstanak: Sto je éulo mirisa oStrije, to je veCa moguénost da se lak’e dode do hrane i da se sacuva Zivot pred jaéim neprijateljem. Ovaj urodeni instinkt se kod psa saéuvao do danas. | nije sluéajno sto se pred lovaéke pse i da- nas postavljaju oni isti zahtevi kao i nekoliko vekova ranije. Psi tragadi se u velikoj meri sluze éulom mirisa da bi pro- na8li nepoznatog éoveka, i pri tome im pomazu veStacki stvoreni stimulansi. Razumljivo je da takay stimulans nikada ne moze da bude jak koliko urodeni instinkt lovaékeg psa. Lovaéki psi imaju o8tar, ali primirivan njuh: oni nisu u sta- nju da razlikuju slozene mirise, dok px tragaé mora da razli- kuje jako slozene komponente najrazl h mirisa, Lovaéki pas nema potrebe da ravlikuje miris zeca od mirisa lisice i sl., i lovac to od njega i ne zahteva. Sasvim je drukéije kad pas tragaé ide tragom éoveka koga trazi. U tom sluéaju se od njega trazi da jasno razlikuje mirise. Ne treba on da pronade bilo kog éoveka, nego neko odredeno lice. Rad sa psima tragaéima je veoma slozen, Treba ih nautiti da odaberu jedan odredeni miris u mnostvu drugih koje sreéu na putu. Ne treba zaboraviti ni to da je o%trina éula mirisa raz- licita kod razliéitih pasa i da ono nije svakog dana isto. Jednog dana pas moze veoma Jako da razlikuje i prati jedan miris, a veé sutradan taj isti miris moze da zadaje mnoge teskoée, Uvek treba uzimati u obzir uslove spoljagnje sredine, jer oni mogu potpuno da onemoguée traganje. A i celokupno stanje organizma psa moze da utiée na njegove sposobnosti i ostrinu njuha, Zbog toga je zadatak dresera da kod psa tragaéa razvije samu teZnju za traganjem kao i sposobnost razlikovanja mirisa. Tehnika razvijanja njuha se prvenstveno zasniva na tome da se Sto bolje iskoriste prirodne osobine psa da traga sledeéi miris koji su covek ili Zivotinja ostavili na zemlji ili predmetima. Da bi se dresiranje uspegno privelo kraju i da bi se kod Psa Sto bolje razvile trazene navike, potrebno je vezbe odvijati u uslo- vima koji ¢e psa naterati da koristi svoj dobro razvijeni njuh. Ako je dreser u stanju da obezbedi sredinu i uslove koji €e neminovno stimulirati psa i kod njega izazvati urodenu zelju za traganjem, onda je polovina posla obavijena, 108Kod pasa tragaéa se za vreme obuke razvijaju sledece navike: — odabiranje tudih predmeta; — pracenje tudeg traga; — pronalazenje jednog éoveka u grupi ljudi; — pronalazenje éoveka po mii njegovih stvari; — pretraiivanje ckoline i prostorija. CDABIRANJE TUDIH PREDMETA (Osnovna komanda ,,njusi”) Po&to se kod psa razvije navika da iz grupe predmeta po mirisu odabere predmet koji pripada dreseru, prelazi se na oda- biranje ,tudih" predmeta: pas treba da medu vise stvari oda- bere odredeni predmet koii nosi do tada mu nevoznat miris. Odabiranje ,,tudih" predmeta se deli na kontrolno i na »slepo” odabiranje. Kad se vri kontrolno odabiranje, dreser zna koji predmet pas treba da odabere i moze u tome da mu pomogne. Medutim, prilikom ,slepog" odabiranja on ne moze da mu pomogne, jer ni sam ne zna koji predmet pas treba da odabere. Pri prelasku na rad sa_ ,tudim" predmetima treba voditi raéuna o tome da pas manje rado bira stvar sa nepoznatim mirisom nego stvar koja nosi miris njegovog dresera. Zato ga svaki put kad taéno odabere ,tudu" stvar dreser mora posebno pohvaliti i dobro nagraditi. Dresiranje psa da odabere predmete sa_,tudim" mirisom treba poéeti u laksim uslovima — rano ujutru kad jos nema mnogo nadrazaja koji odviate painju. To se radi na slede¢i nacin: dva pomoénika ostavijaju svoje stvari — jedan ostavi dva predmeta, drugi samo jedan. Taj jedan predmet je onaj koji pas treba da odabere. Pomoénik koji je taj predmet ostavio pruza dreseru neku drugu svoju stvar; to moze da bude ruka- vica, maramica koju je driao neko vreme u dzepu i sliéno. Dreser pailjivo uzima tu stvar, da na njoj ne bi ostavio svoj miris i daje psu da je onjusi. Posle toga je spusta na zemlju pa komandom ,njusi" i pruzanjem ruke Salje psa na odabiranje. U poéetku Ge pas verovatno gresiti, tj. traziti stvar koja nosi miris dresera. Svaki put kad pas pokusa da uzme pogresnu stvar, dreser ga zaustavija blago izgovorenom komandom ,,fuj". Cesto se deSava da se pas vrati dreseru ne odabravii i ne donevsi nista. Tada dreser ponovo daje psu da omirige istu 109stvar i Salje ga na odabiranje, a ponekad ga i sam dovodi do dotiéne stvari i pokazuje na nju rukom. Kada pas odabere pravi predmet, dreser ga zove k sebi, pohvaljuje ga komandom »dobro“, miluje ga i daje mu poslasticu. Po&to je pas pronagao pravi predmet, ovaj se ponovo vraca medu druge stvari. Dreser ponovo daie psu da onjusi stvar i Salje ga na odabiranje. To se ponavlja nekoliko puta, ali se pazi da se pas ne premori. Koda se veé jednom preglo na odabiranie stvari sa_,,tudim” mirisom, ne sme se ponovo vraéati na odabiranje predmeta koji nose miris dresera, jer €e to psa zbuniti. Odabiranje predmeta sa tudim mirisom se postepeno upot- punjuie: stvari postaju raznovrsnije po obliku i velicini, broj im se povecava od tri na pet, pas se na odabiranje Salie bez povodnika, itd... Dreser mora pailjivo da izdaje pomoéne ko- mande i da nagraduje psa po dobro izvrsenoj komandi. Stalna promena mesta i pomoénika pomaie da se brie i bolje razvije Zeljena navika. PoSto pas savlada kontrolno odabiranje ,tudih" stvari, pre- lazi se na ,,slepo“ odabiranje. U pogetku se za sleno odabiranie koriste tri do Getiri pred- meta istog oblika i iste veligine, a zatim se zavisno od uspeha, broj stvari povecava i menja se redosled njihovog ostavljanja. Dreser mora da obrati narocitu nazniu na neke mepozeline uslovne veze koje se mogu razviti kod psa. Na primer, ako dreser pomoénu komandu ,dobro" bude upotrebljavao u_ tre- nutku kada pas njusi predmet koji treba uzeti, a ne posto ga je ovaj veé uzeo, pas ée nauciti da uzima predmet u zube ne na osnovu mirisa neao na osnovu komande, Ili, ako dreser nekoliko puta ucini neoprezan korak unazad u trenutku dok pas njusi neki predmet, pas ¢e taj pokret shvatiti kao znak da treba da zgrabi taj predmet. Zato dreser mora uvek da pailjivo motri, kako na ponaSanje psa, tako i na svoje sopstveno ponaSanje. Pomenute i sliéne greke samo produzuju obuku. PRACENJE TUDEG TRAGA (Osnovna komanda ,,trag’”’) Osnovna navika koiu treba razviti kod pasa tragaca jeste praéenie traga nepoznatih ljudi i domacih iZivotinja. Obuka se odvija u poljskim predelima, i to naporedo sa razvijanjem nekih pomoénih navika. 110Uslovni nadrazaj je zvuéna komanda ,trag", a bezuslovni nadrazaj je zadovoljenje koje pas dobija u borbi sa pomoéni- kom na kraju traga. Posto se kod psa razvije navika da prati trag dresera ili posto se uévrsti veza izmedu komande ,trag" i pracenja traga njuhom, prelazi se na praéenje tudih tragova — u poéetku na: lakim terenima, rano izjutra, po rosi. Obuka se odvija na sledeéi nagin: dreser vezuje psa, sta- vijia pred njega neki predmet, odlazi u stranu i prati njegovo ponaSanje. Kroz neko vreme, psu prilazi pomoénik, uzima dotiéni predmet i odlazi, ostavijajuci iza sebe jasne tragove, na duzini od 100—150 metara; zatim pravi zaokret i sakriva se. Dreser brzo odvezuje psa, dovodi ga do poéetka traga, izgovara ko- mandu ,njusi" i pruza desnu ruku u pravcu tragova. Cim pas poéne da njusi i pode tragom, dreser mu dozvoljava punu slo- bodu kretanja i samo ga prati, izgovarajuci povremeno ko- mandu ,trag". Kad se pas priblizi pomocniku, ovaj pocinje da bezi, a dreser komandom ,hvataj" tera psa da ga zadrzi. Pas stize begunca, grize ga za dresersko odelo i time iskaljuje svoje uzbudenje. U trenutku kada ga je pas uhvatio, pomocnik inscenira borbu i zatim nastavija da bezi. Cim se pomoénik sakrije, pas se ponovo pusta da prati trag. To se ponavlija nekolike puta. Za psa koji se lako uzbuduje tragovi se ostavljaju u zatvereniioj sredini, da se ne bi lako videlo u kom pravcu pomoénik beii. Prvih mesec dana, tragovi se upotpunjuju, ali postepeno. Tako se, na primer, menja oblik traga: umesto u pravoj liniji, tragovi se ostavijaju u polukrugu, a zatim tako da skrecu skoro pod pravim uglom, itd... Posto pas pokaie izvesnu_,,zainteresovanost" za pracenje traga nepoznatih osoba, vezbe postaju komplikovanije: duzina traga se uveéava do 500 metara; pas se pre puStanja da ide po tragu, zadriava do deset minuta, uglovi skretanja traga se menjaju, itd... Na mestima gde trag skrece, pomoénik ostavlja razne predmete koji pomaizu dreseru da kontrolise pravilnost kretanja psa. Ako pas protréi pored datog predmeta i ne donese ga dreseru, ovaj ée ga komandom ,aport" naterati da predmet dohvati i zatim ce ga nagraditi. Dreser mora jako da pazi na uglove skretanja. Cesto Ce on namerno stvarati situaciju u kojoj ¢e pas preseci ugao — tada ga mora vraiiti natrag. 111Posto naudi da pravilno ispunjava komande ,nju3i" i ,trag” i da samostalno prati trag od podéetka, pas se pusta na trag sa strane, pod raznim uglovima. To se Gini na sledeéi nagin: posto je presao poéetnu tacku traga, dreser pusta psa na trag pod tupim uglom. Cim pas pronade trag i pode njime, dreser ponavlja komandu ,trag" i ne zatezuci povodnik prati psa do kraja traga. Ako pas zbog neéega ne nade trag, dreser mu pomaize da ga nade. Kad pas nauéi da bez greske prati trag u duzini od jednog kilometra, da taéno razabire uglove kretanja i da samostalno odreduje pravac kretanja traga kad ga puste pod uglom, prelazi se na vezbanje ukrstanja tragova. To se radi na slededi naéin: jedan ~ ! pomoénika ostavlja trag po naznagéenom pravcu. Na rastojanju od 100 metara taj trag preseca trag drugog pomoé- nika. Posle nekoliko minuta dreser pusta psa da prati trag i pazljivo prati njegovo ponasanje u trenutku kada se priblize mestu gde se tragovi ukrstaju. Ako pas skrene i pode pogresnim tragom, dreser izgovara komandu ,fuj* i vra¢a ga na trag koji je od poéetka pratio. Kasnije se osnovni trag preseca na vise mesta. Da bi trag bio Sto zamrSeniji, on treba da ide preko po- toka j jaruga napunjenih vodom. Pred vodenom preprekom pas obiéno zastaje i poéne bespomoéno da se okreée. U tom sluéaju, dreser ga prebacuje na drugu stranu i tera ga da sa- mostalno otkrije trag i da ga prati do kraja. Psi mogu razlicito da se ponaSaju dok prate trag. Na pri- mer, ako pas ide pravilno i dobro njugi trag, rep mu je spusten, on stalno juri napred, stalno pojaéava tempo kretanja; ako ne ide po mirisu traga, tréi napred ali se primecuje nesigurnost jer se stalno okrece unazad. Ovi znaci ukazuju dreseru na to da psu treba da pruzi pomoé, Duz traga pomoénik éesto ostavija i neke predmete, ne radi toga da bi se pas naucio da pohvata predmete, vec da bi dreser mogao da ocenjuje pravilnost rada psa. Tragovi koje dreser jako dobro poznaje nazivaju se kon- trolni tragovi. Kad pas nauéi da prati te tragove u razno doba dana i noéi, prelazi se na rad ,slepim“ tragovima. Kod ,slepih" tragova dreser ne zna ni pravac traga, ni mesto i broj zaokreta niti gde i koliki je broj ostavijenih pred- meta. Zbog toga on nije u stanju da pomogne psu. Kada se radi sa ,slepim" tragovima, pravilnost rada kon- trolige treée lice. 112Prvi dani rada sa _,slepim" tragovima treba da proteknu u ranim jutarnjim éasovima, na vlaznom terenu, Posto dreser ne zna pravac kretanja traga, on dopusta psu punu slobodu ak- cije. Tada se, u_ stvari, proverava kako se pas sluzi njuhom. Ako pas samostalno i uspesno prati ,slepi” trag na rastojanju od 1,5 kilometara, prelazi se na dresiranje za pronalazenje jednog odredenog traga u mnostvu drugih. U tom sluéaju se osnovni trag obelezava konirolnim znacima, da bi dreser mogao da ispravlja greske ukoliko se ukaze potreba. Cesto se pas na mestima gde se tragovi ukritaju gubi i prelazi na pogresan trag. U tom sluéaju dreser pre mesta ukrStanja tragova usporava kretanje psa i upucuje ga na pra- vilan trag. Posle veéeg broja takvih vezbi, dreser vige ne uspo- rava kretanje, jer je pas u stanju da sam razabire tragove i da nade onaj pravi. Odabiranje tragova se postepeno upot- punjuje: broj razliditih tragova koji se ukrstaju sa osnovnim taste do pet, pravom tragu se daje oblik lepeze. Linijom traga stoje vie pomoénika koji odvlaée paznju psa, ali i tada on uéi da razlikuje trazeni trag od drugih tragova. Na tragu lepezastog oblika i uz prisustvo nekolicine nepoznatih li-di pas ée razviti naviku da razlikuje mirise. Da bi nauéio psa da prati trag nepoznatog éoveka, dreser treba da zna ne samo kako da organizuje obuku veé i kako da je pravilno vodi. Neke greske mcegu ne samo da uspore obuku, vec i da uniste psa. PoSto se kod psa dobro razvija refleks da razlikuje mirise, prelazi se na kombinovanje vezbi raznog tipa — od psa koji pretrazuje okolinu zahteva se da prede na pra- éenje traga, itd... To je takozvana kompleksna obuka PRONALAZENJE JEDNOG COVEKA U GRUPI LJUDI Pronalazenje jednog odredenog goveka u grupi Ijudi je jedan od elemenata kompleksne obuke psa. Ta se navika razvija na sledeéi natin: pomocnik ostavlja trag, na duzini od 200—300 metara. Posle 10 minuta, pusta se pas. Na kraju traga, pas hvata pomoénika koji, posto se oslo- bodio psa, bezi 150—200 metara da bi se na kraju umesao u grupu Ijudi od 3—5 istovetno obuéenih ljudi. Ti ljudi se nalaze iza nekog zaklona da ih pas ne bi video. Cim se pomoénik sakrije, dreser ponovo puta psa na trag. 8 13Kad se priblize grupi Ijudi, dreser otpusta povodnik da bi pas mogao slobodno da trazi, izdaje komandu ,njusi", ,,njusi" i pomaze psu. Dok trazi, Ijudi u grupi maraju da stoje mirno i éuteci. Ako pas odabere pogresnog ¢éoveka, dreser izgovara komandu_,,fuj" a ponekad j cimne povodnik; zatim ponavlja komandu ,,njusi". Ako pas ne moze da pronade pravog éoveka, onda mu ga sam dreser dovodi. Pomoénik drazi psa i pokretima privlaéi na sebe paznju. Ukoliko pas taéno re8i zadatak, dreser ga po- hvaljuje komandom ,dobro“ i lakim trzajem povodnika mu po- maze da pomoénika izvede iz gomile. Pomoénik se malo opire, kao da pokugava da pobegne od psa, ali se ipak polako krece ka njemu. Posle toga se pomoénik sprovodi i prede u ruke treéem licu. Preporuéljivo je da se ova vezba prvih dana vise puta po- novi. Pomoénik se ponovo vraéa u grupu, ali zauzima drugi polozaj, a zatim se menjaju i Ijudij u grupi. Dreser pusta psa da trazi éoveka tek posto je dobro pas onjusio neku pomoéni- kovu stvar. Ponavijanje ovih radnji pomaze da se kod psa brie razvije uslovna reakcija na komandu ,njusi" i da nauéi da lakse razlikuje trazeni miris od drugih mirisa. Narednih éasova se poveéavaju i duzina traga i broj ljudi (5—4 ljudi). Ljudi mogu da sede, leze ili stoje, Dreser postepeno smanjuje svoju pomoé psu, Ako je pas veoma o%tar i lako uzbudljiv, preporuéljivo je da se trazenje goveka vrsi éim se dode do kraja traga, kako se pas ne bi jako razdrazio. U sluéaju, da to zadrzava obuku, moze se ostaviti drugi trag, ne kraéi od 400 metara. Pas se moze nauéiti da pri pronalazenju ne napada éoveka veé da samo laje na njega. To se postize na sledeci nacin. Ako pas, posto je po mirisu pronasao coveka, pode da ga napadne, dreser ga zaustavlja jakim trzajem povodnika, nareduje mu da sedne i da poéne da laje. lzvrsenje zapovesti se nagraduje. Posto se ova radnja ponovi vise puta, kod psa se obrazuje uslovni refleks — posto je pronasao éoveka ne treba da ga napada veé samo da laje. Ovu vezbu je moguée utiniti slozenijom, poveéavajuci du- Zinu traga do jedan kilometar, grupu ljudi do 10 élanova, pu- dianjem psa do: wii odabiranie po mirisu u prostorij Jako o&tri psi treba tom prilikom da nose brnjicuPRONALAZENJE COVEKA PO MIRISU NJEGOVIH STVARI (Osnovna komanda ,,njusi’’) Pronalazenje Goveka po mirisu njegovih stvari spada u grupu vezbi koje treba da se odvijaju izmedu obuke odabiranja stvari i obuke pronalazenja éoveka po tragu. Ova se navika razvija na sledeéi naéin: Petoro podjednako obucenih ljudi se postroji u jednu liniju, na rastoianin od jednog metra, tako da pas ima dovoljno pro- stora da prolazi izmedu njih. Jedan od tih ljudi dobacuje dreseru neku od svojih stvari: rukavicu, kapu, i sl... Dreser nareduje psu da sedne ispred tih ljudi, levom ru- kom ga hvata za njusku a desnom rukom mu daje da omirige dobaéeni predmet izgovarajuci komandu _,,njusi". Posto je pas dobro omirisao predmet, dreser ga komandom »njusi" i pokretom ruke Salje da pronade ¢oveka kome taj predmet pripada. U prvo vreme pas moze da gresi, da ne uéini pravilan izbor. Najéesée se deSava sledeée: posto je onjugio ljude koji stoje pas odlazi u stranu ili se vraéa dreseru. Tada éovek koga pas treba da izabere mora da ¢ini razne pokrete, kako bi privukao pazniu psa. Dreser sa svoje strare pruza ruku u pravcu tog éoveka. Pas reaguje, skace na trag coveka a dreser ga po- hvaljuje komandom dobro“ i pomaze mu da izvede Coveka iz stroja i da ga sprovede do nekog mesta. Odabravsi pogodan trenutak, pomoénik bezi i ponovo staje u stroj, ali na drugo mesto. Dreser ponovo daje psu da omirigse ovu stvar, izdaje ko- mandu ,nivsi" i prezanjem ruke galie psa da p-orade dotiénog éoveka. PoSto se pas veé jednom borio sa pomoénikom, njemu je sada mnogo lakge da ga pronade po mirisu. Kada pas pogresi i pokuSa da se baci na pogre’nog éoveka, dreser odmah izgovara komandu ,fuj" i upucuje ga na pravog éoveka. Takve vezbe se ponavljaju vise puta tokom jednog éasa. Postepeno uslovi odabirania postaju slozeniji: grupa se uvecava na sedam do osam ljudi, rastojanje medu njima se smanjuje, pas se Salje da po mirisu pronade jednog ¢éoveka u grupi ljudi koji sede ili leze. Dreser sve manje pomaze psu. Na kraju se pas pusta bez povodnika. Pas se moze izdresirati da se ne baca na éoveka koga je pronadao, veé da samo lajanjem ukaze na njega. Dresiranje se vrsi onom istom metodom koju smo opisali u prethodnom 4 115poglaviju. Kada pas pride pomoéniku éiji je miris jednak mirisu ‘onjugene stvari i pokuSa da se baci na njega, dreser ga zau- stavlja cimanjem povodnika i izgovara komandu ,sedi". Pas, koji je tada jako uzbuden, poéinje da laje. Taj momenat dreser koristi da ga pohvali komandom ,dobro“ i da mu da posla- sticu. Ako pas ponovo pokuSa da se baci na pomoénika, dreser aa zaustavlia komandom fui" i ponovnim cimanjem povodnika. Tako se kod psa razvija navika da kad pronade éoveka sedne ispred njega i poéne da laje. Uskoro se kod psa razvije potpuna mirnoéa, on mirno njusi svakog éoveka i odabire pravog. DRESURA PSA ZA VEZU (Osnovna komanda ,,veza’’) Pas za vezu mora da nauéi da na komandu éoveka prenosi neku poruku s jednog mesta na drugo. Pas za vezu je od velike koristi na velikom seoskom gaz- dinstvu. Na primer, Gobanin moze da sa painjaka pogalje u selo psa koji ée preneti poruku o bolesti neke zivotinje; cuvar, koji éuva udaljena drustvena dobra, moze da u naselje posalje po psu izveStaj o nekom vaznijem dogadaju, itd... Psi koji se obuéavaju za ovu vrstu posla moraju biti sigurni i ne jako oétri. Pre pocetka obuke pas mora dobro da upozna dresera i njegovog pomoénika. Sva lica koja rade sa psom treba da imaju podjednak uticai na njega, tj. pas ih mora podiednako slusati. Treba uloziti mnogo truda i strpljenja da bi se pas obudio da prelazi brzo rastojanje izmedu dva mesta. Svaka vezba treba da se tehnicki i takti¢ki dobro organizuje. Najveéu paznju treba obratiti na stvaranje évrste veze izmedu éoveka i akcije psa, na to da se kod psa stvori évrsta navika da prelazi put izmedu dva mesta, put koji mu je dreser pokazao. Uslovni nadrazaji su zvuéna komanda ,veza“ i pruzanje desne ruke u pravcu kojim treba ii. Vezbu treba sprovoditi na otvorenim mestima, gde nema mnogo nadrazaja koji odvlaée pazniv. Pomoénik odvodi psa na odstojanje od 30 do 50 metara ali tako da mu dreser ostane u vidnom polju. Drze¢i psa za ogrlicu pomoénik se okreée u pravcu dresera, pruza ruku u njegovom praveu i izgovara ko- mandu ,veza". Kad pas poku3a da krene u pokazanom pravcu, pomoénik jo’ jednom ponavija komandu ,veza“ i pusta ga. Zatim se uloge menjaju. Dreser pokazuje u pravcu pomoénika 116i puSta psa da tréi do njega, a ovaj ga doziva komandom »dodi". Kad pas pride, pomoénik mu daje komad mesa, Posle nekoliko minuta dreser ponovo zove psa a pomoénik ga Salje njemu. Tako se vezba ponavija nekoliko puta. Ako pas, na svom putu od jednog éoveka do drugog, skrene u stranu ili zastane, dreser ponavija komandu ,dodi" i sam poéinje da tréi kako bi privukao paznju psa i povukao ga za sobom. U poégetku obuke ne smeju se koristiti jaka sredstva pri- nude. Najjage sredstvo prinude sme da bude, ako je to po- trebno, komanda izgovorena povigenim glasom. Mnogo je bolje biti prema psu dobar, igrati se sa njim i davati mu poslastice. Rastojanje koje pas treba da prede postepeno se uveéava do 500 metara. Pre nego Sto psa puste, dreser i pomoénik 7 sami pretrée mali deo puta kojim pas treba da ide, izgovaraju komandu ,,veza“ i pruzanjem ruke Salju psa na izvrsenje zadatka. U prvo vreme se pas nagraduje éim stigne na odrediste; kasnije mu se, medutim poslastica ne daie odmah, veé tek posle izvesrog vremena. Tako se pas uci da éeka, Od njega se zahteva da kad dode na odrediste sedne ispred dresera. Trenutak povratka se stalno menja: ponekad se pas odmah vraca, a ponekad posle vece pauze. PoSto pas nauéi da odrizava vezu izmedu dva neudaljena mesta, prelazi se na vezbu pod tezim uslovima — na neravnim terenima. Pomoénik. se sa psom udaljuje na odstojanje od 400 metara tako da ih dreser ne vidi, i sa tog se odstojanja pas Salje nazad. Komandu ,dodi“ prvih dana koristi samo pomoénik, i to jedino ako se pas na putu zadrzava. U toku jednog éasa obuke, pas se od dresera do pomoénika i obratno ne sme slati vise od dva do tri puta, jer ée u protivnom kod njega do¢i do gublienja »tainteresovanosti". Posto pas savlada vezbu na neravnom terenu, rastojanje od 400 metara se uveéava na jedan kilometar. Pre nego Sto se pas posalje na izvrsenje zadatka, u novéanik koji mu je pri- kaéen za ogrlicu, se stavlja pismo koje dreser ili pomoénik vade pre davanja poslastice. Posle se pas navikava da nosi laki teret. U pogetku je to lagan paketié koji pas nosi dok ide pored dresera, a kasnije se teret povecava i do pet kilograma. Pas se ne sme dresirati samo na putevima jer to dovodi do razvijanja nezeljenih uslovnih refleksa. Izdresiran pas za vezu se prevozi na odrediste gde ¢e se morati navici na nove |jude, nove viasnike koje ¢e morati da sluga. 117VI DEO TRENIRANJE SLUZBENIH PASA (Opste napomene) Da psi tekom vremena ne bi izgubili navike steéene na obuci potrebno ih je stalno sistematski trenirati, Treniranje se moze smatrati nastavkom obuke dresiranja; razlika je samo u sledecem: treniranje se organizuje i sprovodi u_uslovima gde se pas koristi i zivi. Treniranje se uglavnom sa- stoji u usavrSavanju i uévrscivanju navika steéenih u procesu dresiranja, Na treninzima se obraéa paznja na one navike koje se najvise koriste u datim uslovima iivota. Dresiranje se obiéno odvija u- ograniéenom vremenskom periodu i u jednoobraznim uslovima, koji vr'o malo lige na one u kojima ée pas obavljati svoje duznosti. Zato je za vreme dre- sirania nemoguce sve navike razviti do onog stepena savr- Senstva koji ée biti potreban u sluzbi. Osim toga, ako se pas sistematski ne trenira, nastali uslovni tefleksi mogu da se ugase. Posebno se brzo gase oni refleksi koji ni za vreme dresiranja nisu bili najbolje razvijeni. Posle- dica gaSenja refleksa je smanjenje radnih sposobnosti psa. Pored toga, treniranjem se psi navikavaju na razna tran- sportna sredstva: vozove, automobile, avione, helikoptere, bro- dove itd... 1i8UCVRSCIVANJE NAVIKA STECENIH ZA VREME OBUKE (Opite i pomoéne dresure) Sistematski rad na uévré¢enju navika steéenih na obuci opiteg dresiranja razvija kod psa vecu disciplinu i poslusnost, uévr§éuje uzajamni odnos vlasnik—pas. Za vreme obuke naj- vise painje se posvecuje razvijanju i usavrsavanju onih navika opste obuke dresiranja koje su tesno vezane za sluzbu koju pas obavija. Na primer, preskakanje ograde, donosenje bace- nih predmeta, lajanje po komandi itd... Obuka takvog tipa se sprovodi u postojecim uslovima i metodama koji su izlozeni u Ill glavi ove knjige. Jedan od nojvoinijih zadatoka treniranja navika pomoénog karaktera je razvijanje aktivno-odbrambene reakcije, koja se manifestuje u ispoljavanju oStrine i nepoverenja prema nepo- znatim osobama. Treniranje razvijanja aktivno odbrambene reakcije se od- vija u sklopu drugih vezbi; na primer, pri hvatanju begunca, sprovodeniu uhvaéenog, pronalazenju skrivenog éoveka, pra- éenju traga, odbijanju da se uzme hrana iz ruku nepoznatog éoveka, Cuvanju stvari itd... Zelimo da naglasimo da je izuzetno vazno kod sluzbenih pasa razvijati one navike koje se nisu dotad dovoljno razvile; one se mogu potpuno razviti treniranjem u uslovima novog mesta prebivanja psa, tako da u celosti odgovaraju zahtevima koji se pred Zivotinju postavljaju. Kada se pas trenira za hvatanje begunca, treba obratiti posebnu paznju na nadin na koji on hvata coveka. Potrebno je da ga uhvati tako da ovaj ne moze dalje da se brani. Zato je vaino da se prvo zgrabi za desnu ruku. Za vreme treniranja pomoénik iz tog razloga uvek podmeée psu svoju desnu ruku. Kada se ova navika dobro razvije, prelazi se na treniranje hvatanja za druge delove tela. U trenutku kad pas zarije svoje zube u desnu ruku pomoénika, ovaj pokugava da ga udari slo- bodnom rukom i time ga izaziva da ga zgrabi za levu ruku. Po&to se kod psa dovoljno razvije hrabrost da hvata po- moénika za jednu pa za drugu ruku u toku sledecih vezbi se napadi odvijaju onako kako bi se odvijali u stvarnosti. Treninzi treba da su zasnovani na istim elementima i me- todama kao i dresiranje: uvek ici od prostijeg ka slozenijem, vezbe vrsiti u razlicita doba dana i noéi, itd... Metoda i tehnika razvijanja navika je opisana u IV glavi ove knjige. 119TRENIRANJE PSA STRAZARA Od pasa strazara se ogekuje da posle zavréene obuke imaju sledece dobro razvijene osobine: hrabrost, o&trinu i nepover- Ijivost prema nepoznatim osobama, da se ne boje od udarca i pucnjave, da ne uzimaju hranu iz ruku nepoznatih lica, da su dobri strazari, da lajanjem obavetavaju viasnika o prisustvu nepoznatog lica i da stupaju u borbu s njim dok nevezani stra- zare. Moraju isto tako znati da se brzo odazivaju na poziv vla- snika, i da na njegovu komandu odmah sednu, legnu, mirno idu pored njega, kao i da se ne opiru nogenju brniice. Psi se treniraju na nagin koji smo izlozili u V glavi ove knji- ge. No, nikada se ne smeju zanemarivati specifiéni uslovi koji vladaju u novoj sredini. Dakle, cilj u novoj fazi nije treniranje radi njega samog, nego treniranje koje odgovara novim uslo- vima. Zato je pse strazare najbolje trenirati bag na onim mesti- ma gde ¢e obavijati svoj posao. Cilj treniranja je da se kod psa razviju i uévrste sledece navike: navika da dugo bude nepokretan, da gromkim lavezom izveStava vlasnika o dolasku nepoznatih lica, da reaguje na mini- malne nadrazaje (Sumove), da aktivno uéestvuje u borbi sa nepo- Zeljnim osobama dok je na strazi da u svakom neznancu, makar mu ovaj tepao ili mu nudio hranu, vidi neprijatelja. Treniranje se odvija sistematski u razligita doba dana, Stra- Zarski instinkt psa se u prvo vreme razvija na bazi éula vida, Nepoznat éovek — pomoénik — dolazi na mesto koje pas éuva, napada psa, udara ga, priginjava mu bol i odlazi. Cim éuje lavei, vlasnik dolazi, pohvaljuje psa i daje mu poslastice. Povremeno se Pas pusta da hvata pomoénika koji be¥! U-sumrak, kad éulo vida slabi, dominirajuéi nadrazaji su Su- movi. Tada se pomoénik ne pojavijuje veé proizvodi sve slabije Sumove. Kad éuje lavez, viasnik ne dolazi odmah, veé pusta psa da izvesno vreme laje, kako bi se navika lajanja sto bolje razvila, Kada specifiénosti uslova ne dozvoljavaju treniranje na me- stu gde pas obavlja svoju sluzbu, treninzi se vrse na mestima koja tom mestu najvige nalikuju, Naporedo sa tim treba kod Psa uévrstiti ,pojam" prednje i ledne strane. Ako se pas uvek napada sa prednje strane, a vlasnik uvek dolazi sa suprotne (ledne) strane, onda ée se kod psa razviti évrst uslovni refleks na te pravce. Pas ce reagovati na Sumove koji dolaze spreda a biée ravnodugan prema gumovima koji mu dolaze s leda. Psi koji strazare neprivezani moraju imati dobro razvijenu aktivno-odbrambenu reakciju, moraju stupati u borbu sa ne- 120prijateljem koje je prodro na teritoriju koju oni éuvaju. Ta se navika razvija na sledeéi nagin: pomoénik, obugen u dresersko: odelo, ulazi na Guvanu teritoriju, uvek sa razlicite strane. Pas se baca na pomoénika i zapocinje borbu sa njim. Posto éuje lavez, dreser obavezno dolazi i pomaze psu. Borba se uvek zavr- Sava tako da pas iz nje izade kao pobednik. Povremeno, u razligita doba dana, nepoznat covek — po- moénik — nudi psu hranu i udara ga palicom ako pokusa da je uzme. Ljudi koji igraju ulogu nepoznatog lica treba ées¢ée da se menjaju, kako se psi ne bi na njih navikli. Dobro istreniran pas strazar je sigurna gafancija da ée ne- ko mesto biti dobro éuvano. Najbolje i najracionalnije je da se on neprekidno, dvadeset i éetiri éasa, nalazi na teritoriji_ koju éuva: da tamo ivi, odmara se i dobija hranu. Onda psi postaju oStriji_ i nepoverljivi prema nepoznatim Ijudima. Budu¢i da se ceo dan nalaze na svezem vazduhu kod njih se razvija vedi apetit i bolje jedu. Svakako, poSto se stalno nalazi na teritoriji koju éuva, pas. moze da zaspi. Ali, treba znati, da dobro istreniran pas i u snu treba da reaguje na nepoznate Sumove koji mu dolaze sa pred- nje strane: odmah se budi i laje. TRENIRANJE PSA TRAGACA Psi tragaci koji su prosli celu obuku treba da poseduju sle- deée osobine: o8trinu, nepoverljivost prema nepoznatim ljudima,. besprekorno ispunjavanje svih zapovesti dresera na zvuénu ko- mandu i pokret. Od njih se zahteva da mogu savladavati razne veStacke i prirodne prepreke (ograde visine do dva metra, po- toke, rovove, itd.). Ne smeju da reaguju na pucanj, na plamen koji pri tome nastaje i na svetlece rakete. Ne smeju uzimati hranu iz ruku nepoznatih lica; moraju donositi nadene stvari; begunac ne sme da im pobegne. Sprovode uhvaéenog, éuvaju stvari i vlasnika, Stite dresera od napada. Treba da imaju do- bro razvijeno éulo njuha; da su u stanju da prate trag u du- zini od dva kilometra i da taj put predu za 30 minuta; da za- kamufliranu stvar po mirisu pronadu medu drugim stvarima; da po tragu pronadu coveka medu drugim lIjudima. Svaka sakrivena stvar ili Zivotinja mora biti pronadena. Nova sredina i nepoznata prostorija ne smeju da zaplase psa. 121Sredina u kojoj se odvija trening treba da odgovara geo- grafskim i klimatskim uslovima sredine u kojoj ée se pas ko- ristiti. Na primer, u krajevima bogatim vodama (rekama, moévara- ma), gde zimi ima mnogo sneaa, nagin treniranja nije isti kao u suvim krajevima, gde preovladavaju pesak j vrucina. Isto tako, sasvim razlicit nacin treniranja treba primeniti ako Pas obavlja svoju duznost u fabrikama, Zelezniékim évorovima i drugim na- seljenim mestima. Kada poéne da radi sa psom, dreser mora da vodi raéuna o svim specifiénostima sluzbe za koju se pas sprema, Veoma je vaino da se kod psa Sto bolje razvije njuh i ,za- interesovanost" za praéenje traga éoveka ili Zivotinje. 122Sika 38, Na tragu nepoznatog lica. Pas tragaé koji iivi i radi u velikim naseljenim mestima mora imati dobro razvijenu sposobnost razlikovanja i pracenja osnovnog mirisa koji se prepli¢ée i gubi u masi drugih mirisa. Taj osnovni miris (miris koji pas sledi) se u sklopu drugih mi- risa menja ali svoju ,osnovnu" speciti¢nost ipak uspeva da za- drii. Zato pas na polaznoj tacki treba dobro da ga »zapamti" i da ga praéenjem traga dobro razlikuje od drugih mirisa. Ali, za vreme treniranja pragéenja tragova, pas ne sme dugo da se zadriava na mestu odakle trag podinje. Miris se najbolje moze »zapamtiti" kada se prvi put omiriSe; pri ponovnom pokuSaju da se trag omirise Culo mirisa otupljuje i moguénost da se suhvati" njegova specifiénost se umanjuje. Ako duva jak vetar, pas tragaé se ponekad koristi vise ¢u- lom vida nego éulom mirisa. Ali, éulo vida cesto novodi na iazne rezultate, a time i efekat vezbe slabi. Zbog toga treba psu za- braniti da koristi Culo vida i naterati ga da koristi samo éulo mirisa, pokazuju¢i mu rukom na zemlju. Verzbe raspoznavanja jednog traga medu drugim tragovima mogu poceti tek posto pas nauci da besprekorno prati tako- ani ,slepi" trag u duzini od dva kilometra pri srednje oteza- nim uslovima. Takvo se treniranje u prvo vreme odvija na strogo 123ne be tf i s NY ‘ N Slika 39. Trag nepoznatog lica vodi u kuéu. kontrolisanim tragovima. Na mestu gde se tragovi ukrstaju, pas se zadrzava i Salje na pravi trag. Da bi se kod psa dobro raz- vilo raspoznavanje mirisa, potrebno je vremena, mnogo pomoé- nika i njihovo stalno smenjivanje u ostavijanju tragova (od tri do pet Ijudi). Takva vrsta treninga se mora vriiti najmanje dva do tri puta meseéno. Sto se pas bolje snalazi u Pracenju traga, trag se sve vise produzava — i do éetiri kilometra. Produzavanjem traga se po- stizu dve stvari: poboljSava se o8trina njuha i razvijaju se mi- § Duizinu traga treba uveéavati postepeno, Ako se odmah prede na praéenje traga od nekoliko kilometara, to moze kod psa da izazove veliki zamor. Da bi se njuh psa Sto bolje izo3trio, poveéava se i starost tragova. 124Pas kojeg su tokom dresiranja ucili da prati trag star 20— —30 minuta se prilikom treniranja puSta na trag star i do ée- tiri €asa. Velike komplikacije nastaju kada pas naide na prekinuti trag. Zato se na zemljistu gde se ostavlja trag mora nalaziti sto vise prirodnih prepreka (kanala, rovova, potoka itd,). Dok ostav- lia trag, pomoénik preskace preko prepreka i tako stvara pre- kide u tragu. Dreser sa psom dolazi na mesto prekida traga, posmatra pona3anje psa. Ako ovaj stoji neodluéno, dreser vec prema potrebi, izgovara komandu »barijera” ili ,plivaj", kada na drugoj strani prepreke pronade trag, pas nastavija da ga prati sve dok ne uhvati begunca. Treniranje praéenja tragova se odvija paralelno sa treni- ranjem pretrazivanja okoline, kao i hvatanje i sprovodenja be- gunca. Niske zimske temperature predstavljaju veliku smetnju za pse tragaée. Zato se oni moraju postepeno navikavati na rad u takvim uslovima. Kada je zemlja pokrivena snegom, tragovi se ostavijaju na putevima i stazama; nije ih pozeljno ostavljati na rastresitom snegu, jer Ge se tu stopala jasno nazirati. Kod psa se moze razviti nezeljeni refleks na ove otiske i on Ge trag pratiti Culom vida, umesto da ga prati po mirisu. Njuh se razvija ne samo pracenjem tragova ve¢ i odabi- ranjem predmeta. Za to se na mestima treniranja prave kvadrat- ne povrsine 2 X 2 metra, gde se uvek nalazi odredeni broj raz- novrsnih predmeta. Medu te stvari pomoénik stavlja svoju stvar, a dreser dovodi psa i radi sa njim. To se radi dva do tri puta nedeljno. TRENIRANJE PSA CUVARA Psi Guvari, kao i psi tragadi, treba da budu dosta aktivni i nepoverljivi prema nepoznatim osobama. Od njih se zahteva da besprekorno izvrsavaju sve komande i onda kad se ne na- laze na povodniku. Moraju savladivati sve prepreke, a viasnik se u njihovom prisustvu mora oseéati bezbednim. Oni o prisu- stvu nepoznatog lica viasnika obavestavaju ne lajanjem veé svo- jim ponaganjem. Moraju biti dobri cuvari i kad su na lancu + kad su slobodni, da bez straha pretrazuju okolinu, podrume, tavane i druge prostorije. Treniranjem se kod pasa éuvara usavrsavaju moé orijen- tacije (pojacana painja) i bezvucno obavestavanje (obavesta- 125vanje_bez lajanja — ponaSanjem) o dolasku nepoznatog lica. Obuka se vrsi u sumrak ili no¢u, u uslovima koji najvise odgovaraju onima u kojima ¢ée se pas koristiti, Reakcija orijen- tacije se razvija putem Ccula vida i sluha. Pomoénik, obuéen u odelo koje Stiti od ujeda, svojim pokretima i proizvedenim éu- movima drazi psa. Sto je m-ak vedi, to se gulo vida manje moze koristiti. Tada sluh ostaje dominantno éulo. Da bi se prigusilo lajanje, potrebno je stvoriti tiginu i po- Jacanu paznju dresera (vlasnika) postepeno preneti na psa. Po- sle_niza vezbi, pas ée biti u stanju da se suzdrzi od lajanja i kad je veoma uzbuden. Kada je pas jako uzbuden, dreser koristi specijalnu brnjicu ili mu na njusku stavija gumeni prsten. Cok pas ide, kod njega se razvija osobina da vuée dresera u praveu odakle dolaze Sumovi. Dreser tada ne sme psa da za- drzava i mora da ide u pravcu u kojem ga on vuée. Posto se prede 30—40 metara pravi se kra¢i odmor, a zatim se na po- rovijenu komandu_,sluSaj* ponovo ide u pravcu Sumova. Na kraju pas hvata pomoénika i dobija ,zadovoljenje" time sto ga izujeda. Uslovi treniranja pasa éuvara se postepeno menjaju tako se sve vise priblizavaju realnim uslovima. Pomoénik se ne oba- veStava gde se nalazi dreser sa psom, a ovaj ne zna gde je pomoénik i koji je pravac njegovog kretanja. | jedan i drugi postupaju kako im to sredina i uslovi nalazu. Kasnije se treniranje odvija u sastavu vezbi pretrazivanja okoline. U prvim danima treninga, vezba ne treba da bude slozena: zemljiste i broj sakrivenih predmeta ne treba da budu veliki. Vezba se upotpunjuje tek posto je pas stekao izvesnu sigurnost i sposobnost da lako pronalazi stvari. Povremeno se ide i na pronalazenje sakrivenog éoveka ili Zivotinje. SPRAVE | STVARI KOJE SE KORISTE U DRESURI Za dresiranje, treniranje i korigéenje pasa za pojedine slu- ibe potrebne su specijalne sprave i predmeti. To su: — ogrlica od koze ili évrstog platna sa metalnom kopéom i poluprsienom; — kratak koZni povednik duzine dva metra, sa metalnim prstenom, on se koristi za vodenja psa i 7a cresiranje; — lanac dugaéak dva metra; ovim lancem se pas vezuje za vreme dresiranja i u sluzbi; 126— povodnik od kanapa u duizini od deset metara; na jed- nom njegovom kraju se nalazi metalna alka koja se zaka- Ginje za ogrlicu, a na drugom petlja da bi se povodnik lakse driao; ovaj povodnik se koristi u pracenju tragova i Setanju Psa; — brnjica od koze koja se koristi za vreme Setnje i prilikom prevoza pasa; — novéanik od koze ili kakvog drugog materijala koji se koristi za prenoSenje poruke; vezan je za ogrlicu psa; — amovi za vucu; — korpa za noSenje malih stvari; — &iljata ogrlica saginjena od metalnog dela sa Siljcima, ili koinog dela na koji su nasadeni metalni Siljci; éesto se ko- risti u dresuri pasa; — koini korbaé koji na svom zadnjem kraju ima petlju radi lakSeg drianja; koristi se u dresuri; — predmet koji pas donosi na komandu ,aport” — drveni Stap duzine 20—25 santimetara, precnika 30 milimetara; — dreserski kaput od évrstog pamuénog materijala i ka- puljaéa od istog materijala; — dresersko odelo koje &tit) pomoénika od ujeda psa za vreme vezbi; — dreserski rukav od koje ili Satorskog platna; — startni pistol) za navikavanje psa na pucnjavu.Vil DEO SAVETI ZA USPESNIJE SPROVODENJE DRESURE | TRENIRANJA Rezultati dresiranja u mnogome zavise od organizacije obu- ke i kvaliteta njenog izvodenja. iskustvo je pokazalo da je obuku najbolje izvoditi po malim grupama od 6 do 8 ljudi. Svaka grupa radi zasebno i stalno menja mesto obuke. Ne moze se na sve pse_primenjivati jedinstvena tehnika obuke, jer medu njima postoje velike individualne razlike. Zato svaki dreser radi sa jednim psom i nagin izvodenja obuke prila- godava individualnim odlikama iZivotinje: bira nadrazaje_ koji joj odgovaraju i trudi se da pronade najbolji nagin da joj pride. Jedan od najvainijih elemenata u kursu opste dresure je raz- vijanje odredenih navika kod psa; taj cilj ¢e se pre i bolje Postici ukoliko se u toku kursa opite dresure budemo driali slededih naéela: dobar odnos izmedu psa i dresera; i izrazito negativne sklonosti psa; zainteresovanost za veibe kod psa; savrsiti uslovne reflekse ; — razviti kod psa apsolutnu poslugnost. U ovom periodu obuke dreser se prema Psu mora ophoditi veoma pailjivo i strpljivo, jer neobazrivo ponaSanje, pogresno koriScenje tehnike, grubo ophodenje i sliéni Propusti mogu do- 128vesti do toga da se pozitivne odlike Zivotinje i njena zaintere- sovanost za obuku jednostavno uguse, Dreser mora voditi ra- éuna kako 0 svom ponaganju, tako i o ponaSanju psa. Poginjene greske se moraju ispravijati odmah, dok ne postane kasno. Najpogodnije vreme za dresuru su leto i rana jesen. Kako vruéina umanjuje aktivnost psa, obuku je najbolje vrsiti u ra- nim jutarnjim Casovima; medutim, psa je ipak potrebno poste- peno navikavati na vrucinu, pa se u tom cilju vreme izvodenja obuke polako pomera u poznije jutarnje sate. Visoka tempera- tura usporava aktivnost psa. Da bi praktiéna obuka bila metodiéno organizovana i do- bro izvodena, dreser svaku vezbu mora unapred detaljno razra- diti i prilagoditi je individualnim odlikama psa. Isto tako, prili- kom planiranja vezbi mora se voditi raéuna o konkretnim uslo- vima u kojima se radi — na kakvom zemljistu i u kakvoj sredini. Neiskusni dreseri Gesto potpuno protraée ¢as obuke time Sto od psa koji nije dobro ispunio odredene zadatke ne zahte- vaju da odmah ispravi svoju gresku. To je nedopustivo, Da bi éasovi obuke bili stvarno svrsishodni, potrebno je da budu oz- biljno vodeni, da se od psa zahteva da pravilno i pravovremeno ispunjava zadatke koji mu se postavijaju. Prilikom usavrsavanja navika iz opsteg kursa dresure ne smeju se neke stvari smatrati »sitnicama“ preko kojih se moze i preci. Cim se u ponaganju psa primeti neka nepravilnost, treba je odmah ispraviti. Tek tako ée se posti¢i da Zivotinja valjano izvrsava zadatke koje joj éovek postavlja. Ne sme se nikako dozvoliti da tokom dresure pas bude bez- voljan i da bezvoljno izvrsava komande. Bude li dreser i sam nezainteresovan i bezvoljan u radu, to njegovo raspolozenje ée se preneti i na psa — i on ¢e po- stati ,nezainteresovan" za rad. Potrebno je da dreser bude ener- giéan i zivahan kako bi delovao podsticajno na psa. Posebno je vaino da pazi na to kakvim glasom izgovara komande, da bi pas veé po samoj intonaciji glasa mogao da oseti je li reé o pohvali ili o zabrani. Poégetkom druge polovine obuke, kod nekih pasa se zapaza opadanje aktivnosti prilikom rada. Ta pojava ne treba da nas zaplagi: ona je sasvim normalna kod pasa kod kojih navika da dobro izvr3avaju postavijene zadatke nije jo$ do kraja razvi- jena. Poznato je, naime, da ,zainteresovanost" koju pas poka- zuje za novu vezbu opada kada se ova nekoliko puta ponovi. U cilju da se nanovo izazove ,zainteresovanost", treba sto Cesce menjati vreme i mesto izvodenja vezbi, pa ak i za izvesno vreme 2 129iskljuciti iz obuke one vezbe koje su psu ,dosadile". Faza ne- zainteresovanosti se ne manifestuje na isti nagin kod svih pasa — kod nekih je ona jedva primetna, kod drugih veoma izrazena. Prilikom obuke ne treba zloupotrebljavati davanje poslas- tica. Ako se bag za svaku pravilno ispunjenu zapovest pas bude nagradivao paréetom mesa, on ¢e se na to i usredsrediti — biée uzbuden, stalno ée gledati u diep u kojem se nalazi meso i prevremeno ée skakati sa mesta. Davanje mesa je, kao bezuslovni nadrazaj, samo sredstvo za postizanje odredenog cilja, tj. za razvijanje odredene navike. Ukoliko se sa davanjem mesa pretera, to ée uéiniti da se ked Psa razviju nepozeljne uslovne veze, koje ¢e negativno uticati na krajnji rezultat dresure. Uz davanje poslastice treba uvek vezivati blago izgovorenu komandu i milovanje psa. Nagradivanje koje nije propraceno govorom usporava razvijanje pomoénih uslovnih refleksa na glas, Mladi dreseri pokatkad misle da ée obuku ubrzati ukoliko od psa zahtevaju da sto duze lezi na hladnoj zemlji. Medutim, ako je reé o psu koji jo$ nije naugio da pravilno izvrsava zapo- vesti, ta Ce metoda imati negativno, a ne pozitivno dejstvo: pro- duzi¢e vreme obuke umesto da ga skrati. Dreser mora da bude svestan éinjenice da navike koje ie- limo da razvijemo kod psa stoje u tesnoj medusobnoj vezi, da zavise jedna od druge i da se zbog toga u obuci moramo pri- drzavati odredenog reda. Na primer, ako dreser uspe da zain- teresuje psa za donoSenje bacenih predmeta, kasnije ¢e mu biti mnogo lakse da razvije neke navike koje se uvezbavaju u toku specijalnog kursa dresure. Pas koji je u naéelu_,zaintere- sovan” za baéeni predmet uvek ée imati volju da ga aktivno trazi, bez obzira na uslove u kojima se nalazio. Imajuci u vidu taj princip, dreser mora kod psa razvijati osnovni stimulans za trazenje. Naviku psa da bude nepoverljiv prema nepoznatim licima i da im ne dozvoljava da uzmu stvar na koju je on navikao i koju smatra svojim vlasnistvom treba vezivati za odgovarajucu ko- mandu. Ako neko lice uspe da odnese doticénu stvar, pas ¢e biti vrlo ,zainteresovan" da je nade, a to ée olakSati razvijanje na- vike praéenja tragova po mirisu. Ako neki nepoznat éovek pokuSa da psu vezanom za lanac oduzme neki predmet, to ée kod ovoga izazvati oStrinu i nepo- verenje prema nepoznatim osobama. Te osobine psa se, pak, mogu koristiti prilikom razvijanja navike hvatanja begunca. 120Osnova za razvijanje navike odabiranja tudih predmeta po mirisu je prethodno razvijanje navike odabiranja predmeta koji ptipadaju dreseru (vlasniku). Dreser mora imati jasnu predstavu o uzajamnoj povezano- sti vezbi. Ukoliko se prostije vezbe budu loge izvodile, bice ote- Zano izvodenje daljih, slozenijih vezbi. lako je vezba donoSenja bagenih predmeta najvainija vezba u prvom delu obuke, ona se ne sme preterano ponavijati, da se ne bi izazvala ,nezainteresovanost" psa, U drugom delu obuke, posto se kod psa vec razvije o8trina i posto se prede na razvijanje navike hvatanja begunca, po- trebno je Sto veéu paznju obratiti na aktiviranje odbrambene reakcije i na dalje razvijanje nepoverenja prema nepoznatim licima. Da bi se prilikom razvijanja o&trine povecala nadrazenost psa, obuku treba izvoditi u ranim veéernjim éasovima, u nekom Zbunovitom predelu. Pomoénik ée svojim kretanjem proizvoditi Sumove, a pas ga neée videti, Sto ée ga nadraiivati. Pse koji nisu o8tri treba dresirati u grupi i pomocnik treba da drazi svakog psa ponaosob. Ukoliko se radi sa mladim plasljivim psom, ne treba na- padati njega, veé prvo njegovog viasnika, Odsustvo neposredne opasnosti ¢e mu pomoci, da razvije u sebi hrabrost i oStrinu. Kada se takav pas upucuje na hvatanje begunca, dreser ga mora pratiti, mahati rukama kao da Zeli da udari begunca i pomagati psu u hvatanju. Tek tada ée iivotinja bez straha uci u borbu sa pomoénikom. Pomoénik koji ,napada“ nikako ne sme da tezi tome da sam iz borbe izade kao pobednik. Ta uloga uvek treba da pri- pada psu. Dok psa ucimo da éuva stvari, pogresno je da ga napa- daju dva pomoénika i jos da dolaze sa dve suprotne strane, To ¢€e samo iznervirati psa. Ukoliko u €uvanju stvari i u hvatanju begunca ne bude uéestvovao i sam dreser, kod psa se o8trina neée razviti u do- voljnoj meri, Dreser i sam mora stupiti u borbu sa pomoénikom. Kad to opazi, pas ¢e poéeti da aktivnije uéestvuje u borbi. Neprikladno i nesavesno ponaSanje pomoétnika uti¢e na smanjenje kvaliteta obuke. Dreser o tome mora posebno da vodi racuna. yi 131Uhvaceni begunac se obiéno dalje sprovedi do treéeg lica. Veoma je vaino da pas prisustvuje predaji begunca u ruke treéem licu; nikako se ne sme dozvoliti da: pomoénik (begunac) sam ode od psa. U trecem delu obuke posebnu painju treba obratiti na po- stepeno usloznjavanje jedne iste vezbe. U veibi pracenia traga usavrSavanje se vr3i uveéavanjem duzine traga, vezbanjem no- ¢u i vezbanjem na tezim terenima, U obuci pracenja tragova po mirisu je veoma pogresno preterano dugo raditi sa _,slepim" tragovima. Ne treba zabora- viti na to da je praéenje ,slepih" tragova svrsishodno tek ako je kod psa prethodno dobro razvijena ,,zainteresovanost" za tra- zenje i ako mu je izoStreno éulo mirisa. Osnova fazvyana Nave. | oraéer ia ac 1 i sc: stro go kontrolisanim tragovima. U tom slucaju dreser pouzdano zna u kom pravcu tragovi idu i gde se ukrstaju, pa moze blagovre meno da ispravi psa, ukoliko se ovaj zbuni. Neophodno je da drser taéno zna kuda se trag krece, od poéetka do kraja »Slepe" tragove, pak, treba koristiti samo u cilju provere rada pasa tragata — mogu li oni da samostalno prate trag. Treba uvek voditi raguna o individualnim osobinama psa — posmatrati ih i pokuSati ih razumeti. Prema tome ée se i bi- rati_ put za ostavijanje traga, kao i nadraiaji koji ée povoljno delovati na psa i pomo¢i mu da &to brie stekne odredene na- vike. Negativne pojave treba sto pre iskorenjivati. Isto tako, vazno je paziti na to kakvim se glasom izgovaraju komande. U prvim danima dresure pasa strazara, kada kod njih tre- ba razvijati oStrinu, pomoénici ne treba da im se prikradaju ili da ih udaraju s leda. To ée kod psa izazvati strah. Pas mora uvek da vidi ,,protivnika” koji mu se priblizava. No i u sluéaju kada se inscenira napad sa prednije strane, pas mora iz borbe iziéi kao ,,pobednik". Kod pasa éuvara najvainije je razviti sposobnost dobrog reagovanja na Sumove. U toku vezbi, period izmedu trenutaka kad pas éuje Sumove i napada od strane pomoénika se sve vise produzava. Dreser nikada ne sme sa pomoénikom prijateljski razgova- rati u prisustvu psa, jer ée to umanjiti aktivnost i o§trinu psa. Stoga se sva uputstva pomoénika daju u odsustvu psa. 132SAVETI ZA TRENIRANJE Evo nekoliko saveta za uspegno organizovanje treniranja, veé prema potrebama razligitih sluzbi za koje se psi obuéavaju. Dreser mora dobro poznavati osnovne principe organiza- cije one sluzbe za koju se pas obucava. Za vreme treniranja se na sledeéu vezbu sme prelaziti tek poSto pas nauci da besprekorno izvodi prethodnu vezbu. Izuzmemo li pse éuvare, treniranje sluzbenih pasa ne sme stalno da se odvija na istom terenu i uz prisustvo istih pomoé- nika. (Ovo poslednje ne vazi za treniranje pasa za vezu). Pomoénik koji uéestvuje u treniranju mora da uvek bude dobro upoznat sa planom vezbe, kako ne bi pravio greske u toku rada. Treniranje psa je obavezno i sprovodi se sistematski. Prilikom izvodenja vezbi iz specijalnog ciklusa, bilo u toku dresure ili u toku treniranja, pomoénik svoj deo posla mora obav- Ijati_ bez éinjenja greski. Ukoliko neiskusni pomoénik u toku rada poéini neku gresku ili nepravilnost, pa pas odbije da izvréi postavljeni zadatak, pomoéniku se odmah mora objasniti u éemu je pogresio i dati mu konkretna uputstva koja ée mu pomoéi da sliéne greske izbegava. KAKO SE TREBA PRIPREMATI ZA PRAKTICNU OBUKU Pripreme koje treba izvrsiti za praktiénu obuku na otvore- nom prostoru spadaju medu najteze i najodgovornije poslove dresera u obuci sluzbenih pasa. Na praktiénim vezbama se primenjuje teorijsko znanje, razvija se sposobnost sistematskog rada i stiée se praksa. Saveti, koje dajemo zasnovani su na velikom iskustvu u praktiénoj obuci pasa tragaéa. Da bi se mogao dobro pripremiti za vezbu, dreser prethodno mora dobro da se upozna sa postojecom literaturom, da de- taljno ispita mesto na kojem ée se obuka izvoditi, da postojece uslove prilagodi individualnim osobinama psa, da svim pomoé- nicima dadne detaljna uputstva o svemu Sto ima znaéaja za praktiénu vezbu. Glavni dreser mora odrediti vezbe za svakog pojedinog psa i uspostaviti redosled razvijanja odredenih navika; teren treba podeliti na manje celine i sastaviti plan izvodenja vezbe. 133PLAN ODVIJANJA PRAKTICNIH VEZBI Tema. Razvijanje navika opsteg i specijalnog karaktera. Cilj obuke: — Nauéiti Ijude tehnici razvijanja opstih navika (hodanje pored dresera, sedenje, lezanje). — Nauéiti Ijude tehnici razvijanja navika pomoénog i spe- cijalnog karaktera (razvijanje o8trine, hvatanje begunca, oda- biranje predmeta, pracenje traga). — Razviti kod psa uslovne reflekse na komande zvuénim signalom i pokretom, koje ée se koristiti u toku vezbi. Vreme. 4 sata. Mesto obuke. Kvadrat broj 3. Zadaci i raspored vremena: 1. razvijanje opstih navika (hodanje pored dresera, sede- nje, lezanje) 35 minuta 2. razvijanje navika pomoénog karaktera (razvijanje oStri- ne, hvatanje begunca) 35 minuta 3. razvijanje navika specijalnog karaktera (odabiranje pred- meta i pracenje traga) 80 minuta 4. analiza izvedenih vezbi 30 minuta 5. odlazak na mesto vezbi i povratak 60 minuta STVARI KOJE SU NEOPHODNE ZA VEZBE Kad pode na vezbu, svaki dreser treba da ponese sledeée stvari: lak gvozden lanac, dugaéak i kratki povodnik, predmet koji ée pas morati da donosi, nekoliko predmeta za odabiranje, mantil od ciradneg platna, poslastice, dresersko odelo. Tekst koji sadrzi opis zadataka svekog dresera pojedinaéno kuca se u dva primerka. Jedan primerak se daje dreserima uoéi obuke. Prvi zadatak se obavlja u sektoru broj 1. Po&to objavi temu i cilj vezbe, glavni dreser objaSnjava vezbu iz opsteg kursa dre- sure uz pomoc vec dobro izdresiranog psa. Potom daje dozvolu da se otpoéne sa radom — svaki dreser radi sa svojim psom. Glavni dreser samo nadgleda rad, ukazuje na eventualne ne- pravilnosti i pomaze da se one odstrane. 134Drugi zadatak se obavlja na sektoru broj 3, nakon vezbe odabiranja predmeta. Glavni dreser proverava kako svaki pas ponaosob hvata begunca, da |i dreser pravilno izvodi vezbu i da li pomoénici dobro izvrSavaju svoje zadatke. Treéi zadatak se obavija u sektoru broj 4. Glavni dreser rasporeduje ostale dresere dvoje po dvoje i odreduje svakom paru mesto na kojem ce sprovoditi obuku i na kojem ¢ée se Slika 40. Trening slubenih pasa u slobodnom vremenu, ostaviti tragovi. Jedan od dresera preuzima ulogu pomoénika. Dok pomoénik ostavija trag, dreser pailjivo prati svaki njegov pokret, pamti mesta zaokreta i mesta na kojima su ostavijene stvari koje Ge pas morati da pronade, Potom pomoénik ostaje na kraju traga, a dreser pusta psa da prati trag. 135Posto pas dode do kraja traga, on hvata pomoénika pa ga zatim sprovodi do mesta na kojem se ovaj predaje u ruke trecem licu. Posle toga, uloge se menjaju — pomoénik postaje dreser, i obrnuto. Glavni dreser nadgleda njihov rad. Ako je dreser mlad i neiskusan, pokazuje mu kako treba da se dri povodnik, kako se pas pusta na poégetak traga, i sliéno. Individualni zadaci dresera Zadaci i raspored vremena. prezime navike iz kursa navike dresera i opste dresure pomoénog — specijalne navike ime psa karaktera Petrovié hodanje pored hvatanje odabiranje pred- Zuéa dresera, u jed- begunca meta koji pripa- nom praveu, bez koji je dra-_ daju dreseru. Stro- zaokreta. Seda- iio psa go kontrolisani trag nje i leganje na dug 500 m. PuSta- komandu. nje psa sa poéet- ne tacke traga. Ristié hodanje pored hvatanje Odabiranje tudih Reks dresera na po- i sprovode- predmeta. Kontrol- vodniku, sa za- nje begun- ni trag od 700 msa okretima ulevo i ca. tupim i pravim ug- udesno. Sedanje lovima. i leganje na ko- mandu i pokret. MiloSevié Hodanje pored fvatanje: Kontrolno odabira- Lajka dresera bez po- begunca nje jedne — stvari vodnika. Seda- (rastojanje medu 5 stvari. Pra- nje i leganje na do 50 m)i éenje traga do komandu sa ra- njegovo 1000 m, sa_ kraj- stojanja. sprovo- njom taékom u ne- denje koj kuéi. 136ANALIZA PREDENIH VEZBI | ZAKLJUCCI Po zavrsenoj obuci, vodi se diskusija o predenim vezbama. Glavni dreser daje podrobnu ocenu predenih vezbi. Na osnovu belezaka prikupljenih u toku odvijanja obuke, on ukazuje na pozitivne i negativne elemente u radu svakog mladog dresera. Posebno objasnjava kako se pomenute negativnosti mogu ot- kloniti. Slika 41. Skok kroz zapaljeni brug, Iz primera koji smo dali vidi se kako treba da izgleda dobro isplanirana vezba. Potrebno je naglasiti i to da prilikom plani- ranja vezbi treba izvrsiti i analizu stepena pripremljenosti sva- kog pojedinog psa. 137imsiqiiq ordob 92 pb ponemew onjlovob pmi 1es1b idove i50u nob pjidob nmisobps mijove be jets} no 19, ,udiev ps .audo pinsbovsi onob piludo sz 93 msjod on ofzem optiqzi onbodteig 9j of3 omit invole ,(ediev efisilso1 os) mrotdsz sziv on 0p oileboq i itojivbo -910gzD1 Omsmonvol j vdiidob ungmew u sbstiu bsiog ises1b equip onsb -pme ndsit on ilsvon sbvo ome ijod sudo vinabovsi 19mind alemiigq ompez 9j nO .itiquizbo smz en se eejod bo morosu itp sudo wliséivor og piszo1b dibplm i peoq dinptizorb pi9v0r4 dibolm i oenq dimpiizotb prsvoig 92 ob ibopob 92 bostpso9 .onlivoigsn pizob igw sdudo udtsgivos oq pise91b Slika 42. Casovi predaka. Sposobnosti mladog dresera se éesto ocenjuju ne prema njegovom radu nego prema tome kako pas izvriava postavijene mu zadatke. To je pogresno. Na primer, moze se dogoditi da pas dobro pronade sve sakrivene predmete prilikom pretraii- vanja i da dreser dobije ocenu ,odliéno", a da u stvari dobi- jeni rezultat nije proizvod sistematske pripreme i stvarnih spo- sobnosti mladog dresera. 138Po zavréetku kursa dresiranja i pripreme mladih dresera, najveéa painja mora se obratiti na to koliko je mladi dreser postao dobro pripremljen, kakve su u celini njegove instruktor- ske sposobnosti za obuku. Kako bi se sposobnosti dresera pravilno i objektivno oce- nile, predlazemo sledeci nacin organizovanja provere: Slika 43. Izgied prostorija za smes‘aj sluzbenih pasa. Kurs opste dresure, Dreseri stoje postrojeni, zajedno sa svo- jim psima. Komisija proziva sve kandidate. Kandidat izlazi na pokazano mu mesto, i kazuje svoje prezime i ime psa, Komisija mu postavija pitanje da objasni kako se postupa u razvijanju neke navike i da to demonstrira. Tek potom se daje odgovara- juéa ocena. 139Kurs specijalnih navika (praéenje traga i Ppretrazivanje oko- line). Dreseri se razdvajaju na parove i odlaze na mesta na kojima ¢e demonstrivati svoje instruktorske sposobnosti. Posto do- du na to mesto, jedan preuzima ulogu dresera, a drugi ulogu pomoénika. Posto pomoénik obavi svoj zadatak (ostavljanje tra- ga ili sakrivanje predmeta), dreser se javija komisiji, kaze da je spreman i, posto dobije odobrenje, prelazi na izvréenje svog zadatka. Clanovi komisije pailjivo prate njegov rad. Potom se uloge pomoénika i dresera ponovo raspodeljuju. Samo se na taj nagin moze ispravno oceniti koliko je mlad dreser sposoban da sistematiéno pripremi vezbu i da je pravilno izvede. Paralelno sa proverom pripremljenosti_mladih dresera, wi se i provera stepena pripremljenosti psa po zavrgetku kursa dresure. Komisija daje ocene i psima. 140Vill DEO OSNOVNI POJMOVI O RASNIM PSIMA | ZDRAVSTVENA ZASTITA® Cesto puta smo u situaciji da u drustvu |jubitelja pasa éujemo da je neko nabavio rasnog — pedigriranog psa. | ée- sto smo u dilemi prilikom nabavke. psa, da li da uzmemo obié- nog ili pedigriranog psa i kakvog? Kada je éovek pripitomljavao psa, uvideo je da od ove Zivotinje moze imati mnogostruke koristi. Od nekadasnjeg prvo- bitnog psa Giji je potomak bio vuk, Ijudi su uspeli stvoriti putem selekcije do dananjih dana preko 300 raznih rasa pasa. Koliko je Sarenilo ovih rasa kako po obliku, tako i po njihovoj naravi, neka posluzi primer najmanjeg psa Civave ¢ija tezina iznosi ne- gde oko jednog kilograma, pa sve do onih krupnih i velikih pa- sa kao Sto su doge i bernardinci koji dostizu osamdeset do de- vedeset kilograma telesne tezine. Kako se to kaze .ras se veoma brzo prilagodio éovekovim ieljama" pa su se ukrStanjem stvo- rile rase i naravi pasa koje najvise odgovaraju éovekovim po- trebama. Za potrebe lova stvoren je pas sa dugaékim nogama, izduzenom glavom, suzenim telom i tankim repom, a sve u cilju Sto brieg gonjenja divljaci. Psi Guvari su snazni, misi¢avi, bor- beni i nepoverljivi. Oni koji rade pod zemljom — jamari, imaju kra¢e noge, izduzeno telo, Sto im sve omoguéuje laksu borbu sa divijim Zivotinjama koje se kriju po jazbinama, kao sto su * Ovo poglavije je obradio dr Vadimir Litrigin 141lisice, jazavei i drugi. Za liénu razonodu stvorene su razligite vrste _ukrasnih pasa kao Sto su pudle, pekinezeri i druge vrste. Sve ove vrste, kako rekosmo stvarane su éitav niz godina planskim odabiranjem. Pri tome je govek uvek odabirao naj- bolje osobine, belezio pojedinosti o ocu i majci i samo dobre primerke ostavljao za dalji priplod. Kao sto je radeno u oda- biranju drugih vrsta zivotinja, tako je i kod pasa uveden pe- digre — ili naSim jezikom reéeno rodovnik ili rodoslovije. Pedigre nam sluzi kao dokaz da pas koga imamo ili Zelimo uzeti potiée od Cistokrvnih roditelja. Ova isprava takoder dokazuje da se dotiéni pas preporuéuje za dalji priplod u okviru svoje rase, pod uslovom da je pozitivno ocenjen. Pedigriran pas kod koga se na ''noloskoj priredbi ustanovi da ima neke nasledne mane, da neodgovara svome tipu i tome sliéno, automatski se isklju- Cuje iz priploda. Stenad mogu dobiti pedigre, samo pod uslo- vom da su im oba roditelja pedigrirana i pozitivno ocenjena. Da bi dobio pedigre za svoju Stenad, odgajivaé mora da izvrsi prijavu parenja i legla kod nadleine kinoloske organizacije. Zahvaljujuci pedigreu, kod pojedinih rasnih pasa moze da se utvrdi poreklo za trideset i vise potomaka unazad. Sliéno liénim ispravama kod Ijudi, koje sluZe za njihovu identifikaciju, pedigre je ogledalo jednog psa. Pored osnovnih podataka, kao Sto su dan, mesec, godina rodenja, pol, rasa, boja i osobeni znaci, tu se nalaze podaci o roditeljima, dedo- vima i pradedovima, kako sa muSke, tako i sa zenske strane. Ovaj dokumenat je vazan stoga Sto on sadrii ocene i nagrade u spoljasnosti i radu, Sto nam govori o kvalitetu psa. Dobar odgajivaé koji zeli da pari svoga psa sa drugim psom, saznaée vec pri prvom pogledu u pedigre, osnovne kvalitete psa koaa, zeli da uzme za parenje. Isto tako kupac Steneta moje iz pedi- grea da vidi da li podmladak potiée od dobrih roditelja, Pri- mera radi naveSéemo podatak da su se mnogi psi proculi 1 svojoj rasi, pa su stoga i bili trazeni radi prenosenja njihovih dobrih osobina na dalje potomstvo. Pored rasnih pasa sa pedigreom, ima ih koji su rasni, a iz nekih razloga nemaju pedigre, a daleko je najvedi broj_onih, takozvanih meSanaca koji nemaju ni jednu od rasnih osobina izrazito ispoljenu. Ovo je vaino stoga &to prilikom kupovine pasa, ukoliko su oni pedigrirani, odgajivaé (prodavac) od koga ga nabavijamo, duzan je da nam pokaie pedigre majke i Ste- neta istovremeno. Kupovinom rasnog psa sa_poreklom, pogotovu ako potiée od dobrih roditelja veé otprilike znamo za3to ga namenjujemo. 142Tako na primer za potrebe lova, opredelicemo se za onu rasu koja nam za tu vrstu lova najvise odgovara, Lovcima je poznato da u nasoj, a i u vecini drugih zemalja sa razvijenom lovnom privredom, lov je jedino mogué sa rasnim lovackim — pedi- griranim psima. Prema ovom zakonskom prepisu u nagoj zemiji niko ne moie i¢i u lov bez pedigriranog psa. Ove Zakonske odredbe donete su u cilju zaStite lovne divljaéi j privrede, jer se lovom sa nelovnim psima kakav je éesto bio ranije slucaj, na- pravio haos na ovem podrugiu. Ako neko Zeli da kupi ili nabavi psa za liénu odbranui ili éuvanje kuée, bate i tome sliéno, verovatno ¢e se opredeliti zo psa — éuvara. Dobar pas éuvar mora da bude dovoljno oStar. U ovoj kategoriji prvenstvo se daje onim psima koji veoma brzo reaguju, a ujedno su nepoverljivi prema stranim osobama koje ne poznaju. Njihova karakteristika je u tome Sto svoju okolinu pailjivo posmatraju, a na nadraiaje koji im dolaze sa strane, veoma brzo reaguju lavezom. Na taj naéin oni vlasniku stavljaju do znanja da se strane osobe priblizavaju njihovoj kudi, dvoristu i sliéno. Psi éuvari su po pravilu i sluzbeni psi, pa iz ove grupe mogli nabrojiti i preporuéiti nemaéke ovéare, Spiceve, doge, bernardince, rotvajlere, leonberger, Sarplanince i njima sliéne pse. Cesto puta nabavka psa zavisi i od nekih drugih Cinilaca, kao &to su veligina stana, baSte itd., gde ce se on driati. Zbog toga Cesto moramo voditi raguna i o veligini naseg Ijubimca. Po veligini psi bi se mogli podeliti u male — patuljaste do 25 cm, srednje od 25 do 50 cm i velike od 50 cm pa navise. PoSto Ijubitelji pasa kupuju pse uglavnom kao stenad, to mnogi i ne znaju u kakvog ée se psa izmetnuti Stene kada odraste. Zato je potrebno da se raspitamo prethodno o karakteristikama rase koju zelimo da nabavimo, narogito u pogledu rasta, Ovo stoga, Sto se moze desiti da uzmemo Stene koje ée izrasti u velikog psa, a da u stanu nemamo dovoljno mesta za njega. Najbolje je da se u vezi sa ovim potrazi savet struénjaka, koji ce o psu koga zelimo uzeti, dati osnovne podatke. Jedon od presudnih momenata je i duzina pseée dlake. Po duzinu dlake psi se dele na kratkodlake i dugodlake. Psi me- njaju dlaku dva puta godignje — u proleée i jesen, kada im opada stara i raste nova, Ako se pas drzi u stanu, onda se dlaka najvecim delom zadriava na tepihu. Pse duge dlake je teze odriavati u Gistom stanju, jer dlaka u priliénoj meri skuplja praginu. No ovo sve ne mora da bude razlog da se ne uzme pas duge dlake, pogotovu ako nam se ba’ takav pas svida. 143Temperament psa, takode, moze da bude vaian inilac pri nabavci psa. Ovo stoga sto neki Ijubitelji vole mirnije, a neki temperamentnije pse. Vaino je znati i to, u kome dobu starosti treba nabavljati pse. Preporucljivo je kupiti mladog psa — Stene, jer se ono moze vaspitati po nagoj volji. Neki pak zele da nabave odra- slog psa (obiéno se radi o obuéenim lovaékim ili sluzbenim psima — Cuvarima). Ako se kupuje Stene, onda se preporuéuje da se ono uzme kada se zavréi period sisanja. Najmanje vreme koje Stene treba da provede kod kuje je 6 do 8 nedelja, jer ono tada preko mleka dobija za3titne materije koje su mu neophodne za pravilan razvoj i zastitu u prvim danima iivota, odnosno po odbijanju majke. Praksa je pokazala da su prerano odbije 1a Stenad neotporna, podlozna raznim bolestima i da slabo napreduju. Prema tome, moze se zakljugiti da gtene ne treba kupiti pre Sest nedelja starosti. Kupljeno Stene je najbolje preuzeti od odgajivaéa u pre- podnevnim éasovima. Ono je obiéno tuzno kada se odvoji od svoje majke i treba mu vremena da se privikne na novu sredinu. Mnogi buduéi viasnici prebacuju stenad automobilom. Kao to neki Ijudi teSko podnose voinju, tako ima i pasa, mada retko, a pogotovu mladih Stenaca, koji takoder u prvom momentu neée dobro podnositi voinju, biée uznemireni ili ce povracati. Da nam Sterne ne bi povraéalo u prevoznom sredstvu, potrebno je da mu odgajivaé (prodavac) uskrati hranu. Ako pas stive iz nekoa uda- ljenog mesta vozom, autobusom ili avionom, mora se raéunati na dug i zamoran transport i na éinjenicu da pas za to vreme ne jede niti pije vodu. Stoga, kod preuzimanja u takvim slu- €ajevima treba biti taéan — odnosno doéi u zakazano vreme. Ako smo se veé odluéili da uzmemo psa, moramo voditi brigu 0 njegovom zdravstvenom stanju i zaitititi ga od onih za- raznih bolesti koje najée3ée napadaju pse. Jedna od specifiénih za8titnih mera kojom zastiéujemo zdravije pasa je i vakcinacija. Pod vakcinacijom podrazumevamo aktivnu za8titu jedinke protiv odredene bolesti. Pomoéu vakcine unosimo u organizam umrtvljenog ili zivog — oslabljenog uzroénika, pa se stoga vak- cine mogu podeliti na one sa umrtvljenim ili zivim — oslablje- nim uzroénikom. Vazno je napomenuti da — zaitita organizma ne nastaje odmah po unogenju vakcine (kako to najveca ve- ¢ina vlasnika smatra), veé zavisno od vrste vakcine, ona nastaje od 8 do 15 dana, a kod nekih vakcina i duze. Za to vreme or- ganizam se ,prestrojava", ili drugim recima reéeno stvara od- brambene materije, takozvana antitela, koja treba da tite je- 144dinku od odredene bolesti, kako bi organizam mogao odoleti od izazivaéa bolesti. Pas koga Zelimo vakcinisati mora biti zdrav, Treba obratiti paznju da pas nema moida spoljnih parazita (buve, vai, kr- pelji itd.) ili unutragnje crvene parazite — gliste. To je ujedno i momenat da proverimo da u psa ne postoje crevni paraziti, koii takode moqu ugreziti zd-avije Zivotinje. Obzirem da je lako proveriti prisustvo spoljagnih parazita golim okom, to nam ostaje da pre vakcinacije izvrsimo pregled stolice u nekoj od veterinarskih ambulanti. Ovo stoga sto se za svaku vrstu crevnih Parazita upotrebljavaju odredeni lekovi. Sa vakcinacijom treba priéekati ako se radi o slabo uhra- njenim ili psima kod kojih se ustanovi prisustvo razligitih avita- minoza. Stoga treba preduzeti mere da se ova nepoieljna stanja otklone, jer samo zdrav organizam je u stanju da stvori solidnu zaStitu. Naprotiv slabo uhranjen i od parazita oslabljen orga- nizam, ne samo da neée stvoriti za8titu, veé se moze desiti da vakcina izazove neieljene posledice. Stenad na sisi dobijaju zastitne materije (antitela) od majke putem mleka, Najveci deo za8titnih materija ona dobijaju u toku prvih Sest do osam dana, kada se luéi posebno — kolo- stralno mleko. Ovaj pedatak je vaian stoga Sto neki vlasnici pasa, prehranjuju stence veé od drugog ili treéeg dana. Mladu stenad odbijenu od sise treba vakcinisati protiv Ste- necaka, zaraznog zapalenja jetre i leptospiroze, a kada napune tri meseca od besnila. Steneéak je virusna bolest, od koje mogu oboleti veé sa- svim mlada Stenad odbijena od sise, pa do godinu dana sta- rosti. Medutim i ako se steneéak smatra boleséu mladih pasa, od ove bolesti mogu oboleti i stariji psi. Bolest se iri putem virusa, koji se izluéuje mokraéom, izmetom, kapljicama nakon kaSljanja, iscetkom iz ogiju itd. Psi se zaraze uzimajuéi inficiranu hranu i vodu, ili direktnim kontaktom sa bolesnim psom, lizanjem zagadenih predmeta i tome sliéno. Zanimljivo je da éovek moze preneti bolest od bolesnog na zdravog psa, ako je prethodno bio na neki naéin u dodiru sa bolesnim psom, Imajuéi u vidu ozbilinost bolesti, da se ona te&ko ledi, i da najveci broj pasa uginjava od Steneéaka, to je neophodno izvréiti zaStitnu vakci- naciju protiv Stenecaka. Zarazno zapalenje jetre je takode virusno obolenie koje napada pse. Uzroénik bolesti je virus koji tegko oStecuje jetru. Pas se zarazi preko hrane koja se zagadi izmetom ili mokraéom bolesne iivotinje. Direktan dodir zdravog i bolesnog psa je je- 145dan od puteva infekcije. Za ovu bolest su osetljiva Stenad od 1,5 do 3 meseca starosti, ali mogu biti i stariji psi. Pas koji je preboleo zarazno zapalenje jetre, moze dalje izlucivati virus, te time dovoditi u opasnost zdravlje drugih pasa, Smrtnost kod ove bolesti je velika, lecenje traje dve do éetiri nedelje, o period oporavka pod nadzorom veterinara i po nekoliko meseci. Naj- bolja zastita protiv ove bolesti je vakcinacija. Leptospiroza spada u red opasnih zaraza, koja ugrozava zdravije psa. Uzroénik je vrsta spiroheta koje se nazivaju lepto- spire, pa je bolest po njima i dobila ime. Psi se zaraze preko usta ili koze mokracom bolesnih pasa i pacova. Najées¢e za- raze nastaju pijenjem zagadene vode, kupanjem u barama ili ribnjacima. Bolest se manifestuje Zuticom ili obolenjem bubrega Besnilo je zajednicka bolest Ijudi i zivotinja. Jedan od pre- nosilaca ove neizlecive i opasne bolesti je pas. Stoga skoro u svim drzavama sveta, pa i u nagoj, postoji obavezno ceplienje pasa protiv besnila. Ovo cepljenje vrse veterinarske ustanove ovla3éene od strane veterinarske inspekcije. Tom prilikom svaki vlasnik dobija potvrdu sa markicom o zastitnom cepljenju protiv besnila. Sto se tite vremenskog perioda kada je potrebno vakcini- sati psa, zavisi od starosti psa i vrste vakcine, Prvu vakcinu protiv Stenecaka, zaraznog zapalenja jetre i leptospiroze (tako- zvana kombinovana vakcina), Stenad mogu primiti od sedam nedelja starosti, s tim da se ona ponovi posle dvanaeste ne- delje starosti. Ako se Stene vakcinige posle dvanaeste nedelje starosti dovoljna je jedna vakcina. Vakcina stvara solidnu za- Stitu (imunitet), koja traje od jedne do dve godine, kada je potrebno da se ona obnovi. Na naSem triistu postoje solidne vakcine ,,Candur’, proizvod nemacke firme Hoechst, takozvare SH (Steneéak +- zarazno zapalenje jetre) i kombinacija SHL (Stenecak, zarazno zapalenje jetre i leptospiroza), Ove vakcine se mogu dobiti po veterinarskim apotekama i ambulantama. Svaki pas koji napuni tri meseca starosti, obavezno podleie vakcinaciji — protiv besnila. Svake godine nakon toga vremena ova vakcinacija je obavezna, ili van toga roka ako po potrebi naredi veterinarska inspekcija. Ovo ujedno predstavlja i regi- straciju psa, koju vode nadlezni veterinarski organi. Zahvaljujuci pravovremenoj vakcinaciji mnogobrojni Ijubi- telji pasa mogu na vreme zaitititi svoje Ijubimce od teskih bo- lesti koje smo ovde spomenuli. Ovo pogotovu Sto svaki pravi ljubitelj pasa zeli da ima lepog, zdraveg i negovanog psa. 146Slika 44. U svakoj psilici dobro dresirani psi su pored viasnika. RASE PASA I NJIHOVA PODELA Bez obzira Sto je pas vrlo davno postao domaéa iivotinja, uzgoj pasa u Evropi i u nasoj zemlji, naglo je poéeo da se razvija dvadesetih godina ovog veka, Dok je u Nemackoj jos 1870. godine uzgoj rasnih pasa bio uglavnom upucen na uvoz pasa iz Engleske, pred kraj proslog veka Nemacka pored Engle- ske postaje jedna od poznatih zemalja po uzgoju rasnih pasa. Sve je ovo uticalo da se razvije kinologija — nauka koja prou- €ava pse, njihove osobine, uzgoj, odgoj i razvoj od njihovog istorijskog postanka pa sve do danas. Sama reé kinologija je sastavijena iz dve gréke re¢i — kynos — pas i logos = nauka. Vee smo rekli da danas ima preko 300 rasa pasa, Sasvim je bilo logiéno, da se sve ove rase svrstaju po nekom redu, voj nameni i tome sliéno. Danas po tom pitanju izgleda = jo postignuta saglasnost kinoloskih struénjaka. Po jednima sve rase pasa bi se mogle podeliti u lovne i nelovne. 147Medutim jedna druga podela koju je izneo A. Stanetti, a zasniva se na upotrebi pasa izgleda mnogo prikladnije citao- cima, pa je ovom prilikom iznosimo. S obzirom na upotrebu svi rasni psi bi se mogli podeliti u pet grupa. 1. lovaéki psi, koji sluze kao verni pomagaéi lovca u oba- vijanju raznih vrsta lova. 2. pastirski psi, sluze za Cuvanje, vraéanje i gonjenje stoke, kao i za Guvanje poljoprivrednih objekata. 3. sluzbeni psi, koji se upotrebljavaju za vojne, milicijske i carinske sluzbe, za vodenje slepih, spaSavanje nastradalih ili zatrpanih u sneznim lavinama, otkrivanju Svercera sa drogama, liénu zaStitu ljudi i tome sliéno. 4. kuéni psi, sluze za liénu odbranu, Guvanju kuée i u sportske svrhe. 5. psi za zabavu, kako im samo ime kazuje, oni uglavnom sluze za zabavu. U daljem izlaganju pozabaviéemo se sa glavnim karakte- tistikama ovih grupa, Lovaéki psi Prema vrsti lova lovacki psi se mogu podeliti na: ptiéare, krvoslednike, goniée, cunjavce i jamare. Ptigari se prvenstveno upotrebljavaju u lovu na pernatu divljaé, po éemu i nose svoj naziv. Medutim, pravilno obuéeni oni se mogu sa isto tako dobrim rezultatima upotrebljavati i u lovu na zeca. Svaki ptidar kada pronade divliaé stane i po- gledom i glavom usmerenom prema divlja¢i_,markira" je, od- nosno ukazuje lovcu mesto gde se divljaé nalazi. Prema svom poreklu ptigari se dele na: 1. Kontinentalne rase i 2. Engleske rase. Kontinentalne rase ptiéara predstavijaju: nemacki ptigar (kratkodlaki, dugodlaki i o8trodlaki), pudl poenter, vajmarski nti¢ar, madarska vizla, epanjel breton, mali minsterlender, ve- liki crno-beli minsterlender, nemacki prepeligar, grifon i drugi. Engleske rase ptiéara predstavijéne su poenterom, engle- skim, irskim i gordon ili Skotskim seterom. Krvoslednici, veé kako im samo ime kaze, prate vezani na povodniku ranjenu divijaé po tragu krvi, te na taj nadin dovode lovca do ranjene iivotinje. Danas imamo dve priznate rose krvoslednika; hanoveranskog i bavarskog krvoslednika. 148Goniéi se smatraju za najstarije lovacke pse. Uloga ovih pasa u lovu je da u lovnom terenu pronadu i dignu divijaé. U naSem narodu ih zovu i zeéari, jer se nekada lov na zeceve obavijao goniéima. Svaka zemlja ima svoje rase gonica, dok u nagoj zemlji postoje Sest zvaniéno priznatih rasa gonica. Od nagih rasa mozemo spomenuti: balkanskog, posavskog, jugo- slovenskog trobojnog, istarskog kratkodlakog, jugoslovenskog planinskog, istarskog oStrodlakog i bosanskog ostrodlakeg go- niga, koga jo3 zovu i ,barak". Cuniavee karakterise poseban naéin lova i rada na te- renu. Vrlo su zivahnog temperamenta, blage cudi i privrzenosti: Karakteristiéan je njihov rad koji se odrazava u stalnom tréka- ranju — cunjanju kroz lovne terene koji su pokriveni gustim i éesto neprohodnim rastinjem. Kao predstavnike ove grupe mo- zemo navesti nemacke prepeligare, koker Spanijele i springer Spanijele. Jamari uglavnom sluze za lov na Stetogine j rad u jamama. Za sve je karakteristiéno da su manje vise niski rastom, snaznom gradom tela, narogito snaznom njuskom, zdravim i évrstim zu- bima koji im sluze u borbi sa lisicama i drugim stetocinama. Karakteristika njihovog rada je da vrlo rado ulaze u jamu, gde se bore ili izgone Stetocinu. U ovu grupu pasa mogli bismo da spomenemo terijere i jazaviéare. T i su predstavljeni sa: foksterijerom, nemackim lovaé- kim terijerom, irskim terijerom, velSkim terijerom, silijem terije- rom, Skotskim terijerom i kern terijerom. Jazaviéara ima vise vrsta od kojih je vredno spomenuti: kratkodlake, oStrodlake i dugodlake jazaviéare. Pastirski psi Glavna osobina ove vrste pasa je da Guvaju povereno im stado i red u njemu. Izgleda da pored lovatékog psa, ovéarski, odnosno pastirski psi su prvi, koje je ¢ovek prihvatio kada je pripitomljavao psa. Drugim recima reéeno ¢ovek u borbi za svoj opstanak u_prastara vremena prisvajao je sve Sto bi mu bilo od koristi. Zahvaljujuéi psima éuvarima doma i ulovijenih Zivotinja, koje su mu kasnije sluzile kao rezerva hrane i za dalje rasplodavanje, uspeo je da sebi stvori bolje uslove zivota. Ili kako je to neko duhovito rekao ,pas je prokréio put coveku u civilizaciju". 149Za pastirske pse je karakteristika da su to sréani, hrabri, nepodmitljivi psi, koji odlicno sluze u odbrani stada, od vukova i drugih divijih zveri, kao i od nepoizeljnih ljudi. Osobito su im istanéani éulo sluha i mirisa. OStar sluh ovih pasa je do te mere razvijen, da osecaju najlaksi hod éoveka koji prolazi poljskim putem. O&trinom mirisa veoma brzo moqu nanjusiti do- lazak nepoznatih lica i zivotinja. Tada stupaju u borbu za odbranu svoga stada, bez obzira na ishod te borbe, pa éak i po cenu svoga Zivota. Svaka zemlja ima svoje rase ovéorskih pasa, U nas su priznate tri rase ovéarskih — pastirskih pasa i to: Jugoslovenski ovéarski pas — sarplaninac, Kraski ovéar i Hrvatski ovéar. Sarplaninac, iako nosi naziv nase planine po kojoj se najvise gaji, susrece se i u drugim planinskim podrucjima Bo- sne, Crne Gore, Makedonije i Srbije. Veoma je omiljen i cenjen kod Guvara stoke u pomenutim podrucjima. Sa njima se judi oseéaju bezbedniji, kako u svojoj licnoj bezbednosti, tako i u bezbednosti onoga sto su ovim pametnim i hrobrim psima osta- vili na éuvanje. Hrabrost ovih pasa ide do tih granica, da se o njima pricaju legende. A kada dode vreme povratka u selo, Citavo selo izlazi da pozdravi te verne éovekove pomagace. Poznato je da se Sjudi u tim krajevima veoma tesko odvajaju od svojih éetvoronoznih prijatelia, Lepi primerci ovih pasa, od- nosno njihovo potomstvo, se obiéno ne prodaju. Daje se obiéno na poklon onim ljubiteljima pasa, koji iskreno vole pse. A to je posebna poégast, dobiti na poklon takvog psa Kraski ovéar je pas srednje velizine, veoma sligan jugoslo- venskom ovéarskom psu — Sarplanincu. Uglavnom go ima na kraskom terenu Slovenije, a odlikuju ga iste osobine kao i Sarplaninca. Hrvatski ovéar se nalazi na podrugiu Slavoniie, Srama i ostalih delova Vojvodine. Veoma je slitan madarskem pulinu, pa ga neki i meSaju s ovom rasom, Osobine su mu da je zivahan, pazljiv i skroman pastirski pas. Ve rocito mu je razvijen instinkt cuvanja so kuce. Od ostalih rasa pastirskih pasa, vredno je spomenuti ne- mactkog ovéara (koji se ubraja i u sluzbene pse), skotskog ovéara —Colli, | poznatu skupinu madarskih ovéarskih pasa: komen- dera, kuvasa, pulija i pumija. Pored toga Sto im je osnovna namena éuvanje stada, neki od ovih pasa se upotrebljavaju kao sluzbeni psi, a sve odreda edgajaju Ijubitelji pasa po gradovima na lako uci i nae a dobar je Suvar 150Sluibeni psi Grupu sluzbenih pasa sa¢injavaju neke rase pusa naroéitih osobina. Za njih su vezane sledeée karakteristike: SpoljaSnji izgled i grada moraju da im budu takvi da su izdriljivi, spretni, sposobni za prevaljivanje velikih razdaljina. Finoéa njuha takode je vrlo vazna osobina sluzbenih pasa, jer se ne moje zamisliti dobar pas tragaé ili identifikator sum- njivih lica bez osobito istanéanog njuha. Izdriljivost je dalja karakteristika u sluzbenog psa. Psi koji imaju logu telesnu gradu, kao i neke druge eksterijerne mane, nisu u stanju da izdrze napor koji se trazi od sluzbenog psa. Dobra narav je dalinja vaina odlika za primanje u red sluzbenih pasa, jer plaSljiv ili zlo¢udan pas ne dolazi u obzir za tu sluzbu. U grupu sluzbenih pasa ubrajaju se: nemacki ovéar, Sar- planinac, doberman, erdel terijer, rotvajler, veliki Snaucer i nemacki bokser. Nemacki ovéar se danas s pravom smatra kao najraSire- nija rasa u éitavom svetu. To je ujedno i najprikladniji pas za sluzbenu dresuru i u ovom domenu slobodno se moze reci ne- nadmagan pas. Veoma je veliki broj radnji koje on moze da nauéi. Pored éuvara stada, o éemu je bilo reci u prethodnom poglavlju, nemaéki ovéar se koristi u miliciji kao tragaé, iden- tifikator lica, Guvar vainih objekata, vodié slepih lica, Cuvar kuée, za liénu odbranu itd. Svakako treba spomenuti njegovu ulogu koja sve vise dolazi do izrazaja u poslednje vreme, a to je u trazenju zatrpanih i zalutalih lica po planinama. U tome pogledu je u poslednje vreme potisnuo bernardinca, jer je u odnosu na njega lakéi, gipkiji, brii i lak3e se probija po snegu. Ujedno on se moze nauéiti da se spusta sa padobranom, pa mu je prednost u tome Sto se moze dovesti na mesto nesrece ili blizu toga mesta. Zbog svih napred nabrojanih osobina i kvaliteta, to je pas koji je sve vise trazen od strane Sirokog broja Ijubitelja pasa. Doberman se takode smatra kao svestran sluzbeni i o§'ar za8titni pas. Njegove odlike su vernost i odanost svom vlasniku, kome pored toga pruza i potpunu za&titu u odbrani. U nekim drizavama se upotrebljava kao policijski i vojni pas, a pokazao je dobre rezultate kao vodié slepih lica. Erdel terijer danas je uz nemackog ovéara najvise priznat kao svestrano upotrebliiv sluzbeni pas. Odlikuju ga izvanredna 151inteligencija, velika pogodnost za dresuru, i ogromna privrie- nost svojim ukuéanima. arplaninac se takode ubraia u grupu sluzbenih pasa. Kod nas se kao sluzbeni pas, koristi za Guvanje raznih objekata, au armiji sluzi i kao pas graniéar. Danas se kod nas sve vise Posvecuje paznja njegovom sistematskom odgoju u cilju. stva- ranja ovéarskog (pastirskog) i sluzbenog psa. Rotvajler spada u najstarije rase pasa. Danas je priliéno rasprostranjen i poznat kao nezamenljiv éuvar, tragaé i branilac. Nazalost u na3oj zemlji je veoma redak. Veliki Snaucer je poznat po svom odliénom karakteru i €vrstini, pa je stoga veoma cenjen u krugu Ijubitelja pasa, Kao sluzbeni pas je uveden jo3 1925. godine. Bokser pripada najmladoj rasi, koja se koristi u sluzbene svrhe, Bez obzira 3to je medu poslednjima uvréten kao Policijski Pas, on je svoj dobar glas stekao zbog svoje sréanosti, ustraj- nosti, Cemu je svakako doprinela njegova évrsta i kratka grada. Ovaj pas je stekao svoje simpatije zbog svoje dobrocudnosti kojom se on uklapa u porodicu, a ujedno je zadovoljan i sa skugenim prostorom u stanu. Bez obzira na svoju dobroéudnost, kada je u pitanju odbrana vlasnika ili Poverenog mu predmeta, aktivno stupa u borbu da bi to zaititio, Karakter boksera je od najvece vaznosti, pa ga treba briiljivo negovati. Kuéni psi Ova grupa pasa se naziva jos i sportskim psima s obzirom da oni ne spadaju u sluzbene pse, nego iskljucivo sluze svome vlasniku za odbranu ili razonodu, éuvanje dece, kuée i tome sliéno. S obzirom na gotovo neprekidan kontakt sa Ijudima, tokom niza godina veoma su se zblizili sa éovekom. To su ujedno pametni i za dresuru pogodni psi. Vrlo je te’ko posebno izdvojiti kuéne pse. Ovde se mogu ubrojati veé dosada opisani lovacki, pastirski i sluzbeni psi, koji se sve vise dre po kuéama i ne sluze onoj pravoj nameni zasta su predodredeni. Danas po gradovima postoje generacije lovaékih pasa, koji ne idu u lov, jer njihovi vlasnici nisu lovei. A tako je sliéno i sa drugim rasama pasa. Obzirom da ovi psi sluze za izlaske u prirodu ili Setnju mozda bi pre bilo pri- kiadnije da ih nazovemo — sportski psi. Pored napred navedenih rasa pasa koje su opisane u pret- hednim poglavijima, u najpoznatije rase kuénih — sportskih 152pasa moale bi se nabrojati: doqa, bernardinac, buldog, éau- -€au, eskimski pas, razne vrste pudli, i dalmatinac. Doge se ubraiaiu u najvece pse i veoma su ragirene u éita- vom svetu. U poslednje vreme i u nas se poveéava broj Ijubi- telja ove rase pasa. Njih karakteri3e gordost, elegancija, snaga i harmoniéna grada tela. Bez obzira na visinu koja ide preko 80cm, oblik tela im je vitak. Prema deci doge su umiljate, a za svoga vlasnika su i suvige vezane. S obzirom na svo‘u snagu, pogodni su kao psi za odbranu i éuvanje prostorija, predmeta itd, Bernardinac je ponos $vajcarske, a verovatno da ‘nema osobe koia ne zna za ovu plemenitu rasu pasa. Prvi put se spo- minje 1835. godine, a potige sa podruéja Bernard, po éemu je dobio ime. Veé je tada uogena sklonost ovih pasa da spasavaju Ijude u alpskim krajevima, pa su se vrlo brzo proéuli izvan gra- nica svoje domovine. Moze se upotrebiti i kao pas éuvar. Buldog je malo poznata rasa girem krugu Ijubitelja pasa u nasoj zemlji. Mnogi ga uporeduju sa bokserom, mada se radi © potpuno dve razliéite rase pasa. Bez obzira na mali rast (do 40cm visine), on je veoma snazan, veran i inteligentan pas. Zanimljivo je da se do 1835. godine upotrebljavao kao suparnik u borbama s bikovima, u €emu mu je pomogla izvanredno évrsta grada tela, okretnost i velika o8trina. Cau-Cau potiée iz Kine. Svom vlasniku je veoma odan, dok je nepoverljiv u odnosu na druge osobe. Eskimski pas potiée iz Isto¢nog Sibira. Veoma je cenjen pas u sneznim podruéjima (Kanada, Sibir, Aljaska i drugo), gde se upotrebljava kao tegljaé saonica. Bez ovih pasa, saobraéaj se u sneznom podruéju ne bi mogao ni zamisliti. Pudle su Siroko ragirene u svetu i ima ih veliki broj. Prema velicini se mogu podeliti u male ili patuljaste, srednje i velike pudle. Dalmatinca smatramo nasom domaéom rasom pasa. Neki ga ubrajaju u doge, Sto je sasvim pogresno. Visina muzjaka se krece od 55 do 60 cm, a Zenski od 50 do 55 cm. Izvan nae zemlje dalmatinac je veoma rasprostranjen i cenjen pas. Njegovu le- potu i eleganciju svakako dopunjuju o8tro obrubljene crne ili smede pege na beloj podlozi. Nekada se upotrebljavao za lov, pa je bio ubrajan u lovaéke rase pasa. Pre otprilike 120 godina, Englezi su uvezli nekoliko desetina ovih pasa, i selekcionirali ih u pse pratioce (sportske pse), Sto je najvedi broj |jubitelja pasa i prihvatio. Iskustva nekih nagih lovaca govore da se kod njega mogu probuditi lovaéke navike i da u tom smislu potpuno za- dovoljava. 153,Psi za rabavu Rase pasa koje spadaju u ovu skupinu, sluze iskljucivo za zabavu. Zive u zajednickom stanu s ljudima, s kojima su u neprekidnom kontaktu, Zbog visokog stupnja inteligencije ve- oma su pristupaéni dresuri. To su nezni psi, maloga rasta, a vecina ih je ukrasena dugom, svilastom diakom. Medu najbrojnije i najpoznatije pse za zabavu spadaju pekinez, malteska pudlica, patuljasti oblici Snaucera, pinéevi, papilon, civava i drugi. Zavrsavajuci ovo poglavlje moramo da napomenemo, da vlasnici rasnih pasa moraju voditi ra¢una da svoje pse izvode na razne kinoloske priredbe, kao Sto su smotre, izlozbe, utak- mice, revije itd. Na takvim mestima, psi se ocenjuju po rasama ili rasnim grupama. Na njima se ocenjuje oblik psa, anatomska grada, narav, stepen tipiénosti za doticnu rasu_ propisanu standardom. DRZANJE | ISHRANA PASA Poznato je da je ielja svakog noveg i buduceg odgajivaéa da Sto bolje odgoji svoga psa, pogotovu ako ga je uzeo kao 8tene. Zato pravilno odgajivanje steneta ima veliku vainost, Kod odgoja psa treba znati da su rast i razvoj bioloski zakoni, koje treba dobro poznavati i razumeti. Mnogi su u za- bludi kada misle da je ,,poslednje" ili pretposlednje stene koje se okotilo bioloski mnogo slabije od prvoga ili drugoga iz okota. Poznato je da pas raste otprilike do godinu dana svoga iivota, pa ce i najbolje stene iz okota ako dode u loge ruke, biti i losije od onoga kome se posvetila potpuna nega. Pri tome se mora voditi raguna i o drugoj ne manje vainoj stvari, a to je pra- vilno oformljenje njegovog karaktera Vaspitanje je jedan od glavnih cinilaca u odgoju pasa, jer se smatra da 60 posto svojih dobrih kvaliteta pas stiée u samom procesu rasta i razvoja, a ostalo se postize dobrom dre- surom. Bez obzira Sto pas poseduje nasledne osobine za hra- brost, odvcinost, ostrinu u druge kvalitete koje odlikuju dobrog psa — éuvara, ove kvalitete treba razvijati kod psa jos od ma- lena, drugim recima reéeno dok je on Stene. Zoopsihologija ili nauka o psihologiji Zivotinja je danas u svetu razvijena u pasa, Zahvaljujuci bas ovoj nauci, a po- moéu specijalnih zoo-testova, moguée je odmah videti da li je odredeni pas podesan za dresuru i ujedno za koji vid dresure: 154sluzbenu, sportsku, da se od njega napravi dobar Guvar, tra- gaé itd. Soda da se vratimo odgoju Steneta. Prvih dana svoga zivota Stene sve potrebne hranljive materije dobija preko maj- Ginog mleka, Ona se o njemu brine kao svaka prava majka, pere ga, Cisti ga, prenosi, zaarejava, brani, |pak, ne smemo svu brigu da svalimo na porodilju, koja sa zahvalnoséu ogekuje nasu pomoé. Moje se desiti da kuja ima malo mleka ili pak suvise mladih, kada je potrebno Sto pre stvoriti uslove da se Stenci dohranjuju. Za dodatnu hranu je najbolje koristiti kuvano kravlje mleko sa dodatkom svezih jaja. Ovako pripremljena hra- na se moze davati veé od petog ili Sestog dana Zivota Steneta. Na ovom mestu odmah da napomenemo da je prvo majéino mleko, takozvano kolostralno mleko od neobiéne vaznosti u is- hrani Stenadi u toku prvih pet dana, posto je ono bogato za- Stitnim materijama i sredstvima za éiséenje crevnog trakta u Stenadi Nakon petnaest dana Zivota moze se normalno preci na prihranjivanje. Za tu svrhu se koristi plitki tanjirié ili tacna. Da bi se Stene naudiilo samo da uzima hranu potrebno je gurnuti mu njuskicu u ovako pripremljen tanjirié sa mlekom uz doda- tak svezeg jajeta. Prve nedelje od samostalnog uzimanja hrane, Stene, Sto zavisi od njegove velicine, moze dobiti 25 do 80 gra- ma mleka. Kasnije se prelazi na kaSu od griza, supe sa mleve- rom dzigericom, kuvanim mlekom uz dodatak hleba Ako su Stenad ostala bez majke, ili majka nema dovoljno mleka, najbolje je naci neku drugu kuju dojilju. Ja sam liéno imao prilike da vidim kako ie kuja dojila i othranila mlade pu- me koje su ostale bez majéinog mleka u zoologkom vrtu u Bu- dimpesti. Medutim moramo voditi raéuna i o verovatnodi da ne na- demo kuju dojilju. Tada pristupamo veStackoj ishrani. Za to se moze iskoristiti deéija cuclica, nmavuéena na flagicu, Tempera- tura mleka treba da iznosi od 30 do 32°C. Stene treba polako hraniti, jer kod njega joS nije razvijen u potpunosti akt guta- nja, pa bi prebrzo hranjenje moglo dovesti do toga da hrana umesto u zeludac preko jednjaka, dospe u dusnik i pluéa. Ovo izaziva sigurno zapalenie pluca usled prisustva st-anog tela. Tokom prve tri nedelje Saharov preporucuje da se Stene hrani najmanie Sest puta dnevno; malo starija Stenad pet puta, dok se nocu obiéno ne hrane. Da bi se Stene normalno razvijalo, postiglo svoj zadovo- ljavajuci rast i tezinu, od posebne je vainosti driati se odrede- 155nog plana ishrane. Ovo je od osobitog znaéaja u vreme kada ono brzo raste i razvija se. Preobilna ishrana moze kod njega dovesti do poremeéaja u organima za varenje, a kao rezultat svega toga slabije iskori3éavanje hrane i slabije napredovanje u rastu. A ako Stene zaostane u rastu u prvim mesecima Zivota (najkritiénije vreme je izmedu treceg i Sestog meseca), onda ga je tesko kasnije izvugi i od njega napraviti dobrog psa. Stoga Stene treba hraniti svakog dana u (po moguéstvu) odredeno vre- me i to tako da prvi obrok poéne izmedu 7 i 8 Gasova ujutru, a poslednji da se zavrsi oko 20 éasova uveée. Ovo je potrebno stoga, jer se kod njega razvijaju uslovni refleksi za hranu, a uz to dolazi do luéenja zeludaénih i crevnih sokova, pa se hrana bolje vari a samim tim i bolje iskoriséava. Hrana treba da bude to raznovrsnija, ali uglavnom da sadrzi optimalne koligine masti, belangevina, $eéera, minerala i vitamina. Kao hrana moze posluiziti sveze povrée (pirinaé, Sar- garepa, hleb, kukuruzno brasno), voée, hrana iivotinjskog po- rekla (meso, iznutrice, mleko, jaja), uz dodatak koStanog bra- $na ili nekog mineralnog dodatka i vitaminskog dodatka, Hra- na se uglavnom sastoji iz 2/3 hrane iivotinjskog porekla i oko 1/3 hrane biljnog porekla. Sasvim se normalno podrazumeva da ona bude umereno temperirana, ali ne vise od 30 stepeni, Po- greSno je davati hranu direktno iz frizidera koja je hladna, Hlad- na hrana moie biti uzrok zapalenia krajnika, Zeluca i creva, te dobra podloga za ostale vrste prehlada naroéito grla i idrela. Veé smo spomenuli da vaspitanje buduéeg psa, treba ot- poéeti jos dok je on stene. Stene raste brzo, tako da period naSeg uticaja na njega veoma brzo prode. Zato treba svaki momenat brizljivo iskoristiti. Pozeljno je da se Stene razvija sto vise u spoljasnjoj sredini. Na Zalost, vecina pasa se drii po gradovima najvecim delom vremena po stanovima. Spoljasnja sredina povoljno utiée na Stene u smislu razvijania nieqove oStrine i hrabrosti, koju treba potencirati putem igre, tréanja, gde ono izlazi uvek kao pobednik. U spoljasnjoj sredini treba razvijati pozitivme nagone, a potiskivati one za koje mi smatramo da bi na &tene nepovoljno uticali. Na primer ako se nepoznatim licima dozvoljava da mi- luju Stene, kod njega ée se razvijati poverenje u sve liude, a to protivureéi osnovnim nacelima dresure. Pored spoljagnje sre- dine, na ponaSanje Steneta deluju nadrazaji kao sto su bolest, glad itd. Zato uvek treba paziti na ponasanje i zdravije Steneta. Opite stanje kao Sto su fiziéka slabost, loge razvijeni_ mi- nepodesna i nekvalitetna ishrana, svakako da nepovoljno 156utiGu na razvoj i ponaSanje Steneta, Sto moze imati posledica i za nas buduéi rad s njim. Ako ste pratili razvoj Steneta, onda ste primetili da ono prolazi kroj svoje ,dedcije" doba, kada se ono igra sa svim i svacim, potom dolazi ,tinejdzersko" doba i vreme . pune zrelo ti”. U_ ,deéijem" dobu pocinje da preovladava instinkt orijentacije. Dolazi do razvijanja éula njuha, sluha i vida, Sto kod njega dovodi do stvaranja novih pojmova i nadrazaja. U takozvanom utinejdzerskom" dobu (oko 6 meseci pa nadalie) sve napred navedene pojave se kristalizuju i dobijaju puniju vrednost. Za dobar razvitak Steneta se preporuguje Sto vise kreta- nja u prirodi, dvoristu, poljani itd. Sa tri meseca se moze na- vikavati da preskaée male prepreke, ali viSe koo igra. Za savia- divanje prepreka koristi se mala ograda. Obiéno se poéinje preskakanie preko malih daS¢ica. Za Sto bolje kretanje moze da se koristi lopta sa kojom se Stene rado igra. U tom periodu se pocinje i navikavanje na ime, kako bi se ono kasnije odazvalo kada ga zovemo. Ako 7a vreme igre loptom, Stenad poéinju da se qric- kaju medusobno, ne treba ih razdvajati, ukoliko to nije krajnje neophodno. Ispoljavanje oStrine prema drugom psu i medu- sobna borba se smatraju pozitivnim osobinama naroéito sluz- benih pasa. Medutim, ako se u grupi nalazi fiziéki slabo Stene, koje se plasi borbe, potrebno mu je pruziti zaStitu. Pozeljno je da se dva puta nedeljno Stene izvede predvege u prirodu da osluskuje Sumove i da na njih ispoliava aktivno-od- brambenu reakciju, Sto izaziva njegovo uzbudenje. »Zrelo doba" poginie neade oko 9 do 10 meseci, kada se prelazi na razvijanje oStrine. To vreme predstavija i prelazni pe- tiod kada pas treba da se podvrgava i da prihvata disciplinu. Najveci deo Ijubitelja pasa drii u gradovima svoje Ijubimce u stanovima. U stanu pas mora da ima svoj kutak i na to ga treba navikavati jos od prvog dana njegovog dolaska u vas dom. Zavisno od moguénosti sa kojima raspolazemo, to treba da bude prostorija gde mi njemu, a on nama neée smetati. Za lezanje mu treba obezbediti malu prostirku. Mesto gde Stene, odnosno pas, boravi u stanu treba svako- dnevno Gistiti a prostirka za lezanje da se povremeno opere. Da Stene ne bi prijalo u stanu svoje fizioloske potrebe treba da vrsi napolju., Za to je potrebno vise puta u toku dana da se izvede napolje. A kada se jedanput nauci, onda ée ono samo atraziti" u slucajevima, ako je u pitanju neka vanredna prilika. 157PAS KAO CUVAR AUTOMOBILA Obzirom da u udzbenicima za dresuru pasa jos do sada nije bilo govora o psima kao Euvarima automobila, dosli smo na originalnu ideju da napigemo par reci o tome kako se pas moze dresirati ili bolje re¢i navici da Guva automobil, kada se vlasnik ne nalazi u njemu. Izneseni podaci su veé provereni kod jednog broja viasnika automobila, a ujedno su i vlasnici pasa, Sve éeSce krade automobila kod nas i u svetu naterale su mnoge vlasnike vozila da ovoj nemiloj pojavi stanu na put na jedan stari ali oprobani naéin. Raznoraznim spravama i apara- tima '-ji sluze kao zaStita, vesti kradljivci lako doskoée, pa su automobilisti doSli na ideju da obuée psa kao éuvara auto- mobila. Treba odmah napomenuti da je pas veoma inteligent- na Zivotinja i da u najvecéem broju slucajeva u sebi nosi nagon za Euvanjem stvari svoga gospodara. Mnogobrojni vlasnici au- tomobila i pasa izneli su zanimljive podatke o tome, da njihov pas sa lakoéom pronalazi vozilo svoga gospodara i da razlikuje Sum motora, na koji zivo reaguje. Mnogima ¢e to izgledati éud- no, ali Gemo vas podsetiti na ve¢ iznesene podatke u ovoj kniji- zi kada smo rekli u kojoj je meri razvijeno gulo sluha i mirisa kod psa. Moje li se svaki pas obuéiti za éuvara? Kao sto smo veé rekli kod veéine pasa postoji urodeni nagon za ovu osobinu. Ovaj nagon je i rasna osobina izvesnih pasa, kao Sto su grupa sluzbenih pasa (Sarplaninci, dobermani, nemacki ovéari, bok- seri, Snauceri, erdelterijeri i drugi), kao i kod nekih vrsta lovaékih pasa. | obiéni takozvani meSanci imaju razvijene éu- varne osobine. Drugim recima reéeno, kao sto smo vise puta u ovoj knjizi naglasili, kod psa treba odmalena negovati i razvi- jati ove sklonosti. Najbolje je da se time bavi samo jedna oso- ba, jer u suprotnom pas ée odlaziti onome koji se prema njemu najblaze ophodi. Kao Sto smo veé imali prilike da vidimo, prvi svoj kontakt pas uspostavija sa vilasnikom a i sa prostorom u kome se na- lazi. Zato, ako imate dvoriste, pustite psa da se po njemu slo- bodno kreée. Vremenom ¢ée shvatiti da je sve Sto se u tome dvoristu nalazi prepusteno njemu na éuvanje. Ili, ako nemate dvoriste, Sto éeSée ga ,upoznajte” sa vasim automobilom. On ée tu po mirisu prepoznati da ta stvar pripada vama, pa ¢e je vremenom shvatiti kao deo ,svoje teritorije" koja mu je poverena na éuvanje. Medutim, ipak prvi korak u obuéavanju psa da 158éuva automobil predstavijace njegov boravak u unutragnjosti vozila. Stoga treba psa postepeno navikavati da bez straha ulazi u vozilo i da se u njemu zadrzava. Uvek kad imate vre- mena, povezite i psa sa sobom, kako bi se Sto pre navikao na voznju. Siixa 45, Fas kao Cuvar cutomobila, . Nepoznato lice (pomocnik) polusava a pride automobdilu, ali bez uspeha. Pas je isturio g'cvu kroz prozor auto- mobiic i ne dopusta nepoznatom licu da mu se priblizi. Jos jedan koristan, stari ali oprobani savet. | u ovom slu- éaju pokazite strplienje. Imao sam liéno prilike u to da se uverim. Jedan moj prijatelj Zoran Radovié je strpljivim radom uspeo da obuéi psa da mu éuva kola. To je bila jedna zenka — Sarplaninka, veoma umiljata, koja se kod svakog mazila. Ali kada je usla u kola svoga vlasnika, odmah je promenila narav i pocela da rezi na svakog koji joj je prisao. | moj pri- jatelj Zoran je u prvo vreme bio zaéuden kako je ova, inaée umi- ljata kuja, brzo shvatila Sta se od nje trazi, PokuSali smo kuju 159da uvedemo u druga kola. Medutim, ona je bila ravnoduéna, pa éak nije htela ni da ude u njih. Samo je trazila kola svoga vlasnika. 1 drugi moj prijatelj, veliki Ijubitelj pasa Jovan Miklja na slicéan nagin je obuéio svoga psa Bena, nemackog ovéara da éuva vlasnikov Opel. Kako su ovi psi, a i_mnogi drugi, postali tako nepokoleb- Ijivi Cuvari automobila? Odgovor je jednostavan. Oba vlasnika su za vreme obuéavanja pokazala izvanredno strpljenje. Pas je po prirodi shvatio da teritorija koju mora da éuva nije samo stan, dvoriste, kuéa, veé i svako ono mesto gde se oseéa miris njegovog viasnika. Zahvaljujuci svom strpljenju, oba pomenuta vlasnika ostavljaju svoje automobile sa otvorenim prozorima. Pas u "jima mirno spava ili se odmara, ali nikome neée dozvo- liti da mu se priblizi. Ovaj mali prilog neka posluzi viasnicima pasa koji pose- duju vozilo, da obuée svoga psa kao éuvara kola. Ako im to uspe boljeg Guvara svakako neée naéi. 160SADRZAJ Uvod — dr. V. Litridtin — — — I deo Znaéqj visih nervnih aktivnosti u dresuri pasa — Ponaanje Zivotinje u spoljasnjoj sredini — — Prilagodavanje organizma na uslove zivota — Il deo Osnovi teorije dresure — — — Dominantne reakcije i njihov znaéaj Metode dresiranja — — — — Oblici nadrazaja — — — — Nadraiaji koji ometaju — — — za dresuru Intonacija glasa i njen znaéaj za dresuru — — Primena prinude — — — — Pohvale i zabrane — — — — Uticaji spoljasnjih faktora na dresuru — — Greske koje se najéeSée gine u dresuri — — Povezanost obuke — — — — Uzajamni odnos dresera i psa i uloga pomoénika O naéginu rada i navikama — — Osnovni pojmovi © tragu i komponentama mirisa Ill deo Op3ti kurs dresiranja — — — Nagin navikavanja psa da se odaziva, nosi ogrlicu, po- vodnik i brnjicu — — — Navikavanje psa da ide pored noge — — — Slobodno vreme psa — — — 10 1 35 39 44 161Dozivanje psa — Komanda zabrane Navika sedanja — — Poleganje psa — — — Stajanje na mestu — — Navika na mesto — — Navika vraéanja na mesto Donogenje stvari — — Puzanie — — — — Savladivanje prepreka — Preskakanje preko ograde Hodanje po gredi — — Hodanje po stepenicama Usporavanje pokreta — Lajanje na komandu — Navikavanje na pucanje Uéenje psa da pliva — Grupno dresiranje pasa IV deo Tehnika obuke pomoénog karaktera Razvijanje nepoverenja u strana lica Odbijanje primanja hrane od nepoznatog lica Hvatanje begunca — — Sprovodenje begunca — Odbrana vlasnika — — Cuvanje stvari — — — Odabiranje stvari vlasnika Praéenje traga viasnika — v deo Tehnika obuke specijalnih navika — Dresiranje psa strazara — — — — Strazarenje kada je pas vezan za kotur 162 45 46 49 53 55 56 57 57 61 63 63 69 71 75 79 80 82 82 84 89 7 92 93 95 829Strazarenje kada je pas vezan za lanac Strazarenje kada pas nije vezan — Dresiranje psa éuvara — — — Strazarenje na mestu — — — Strazarenje u pokretu — — — Pretrazivanje okoline — — — Pretrazivanje prostorija | zaklona — Dresura psa tragaéa — — — Odabiranje tudih predmeta — — Praéenje tudeg traga — — — Pronalazenje jednog éoveka u grupi Pronalazenje coveka po mirisu njegovih stvari Dresura psa za vezu — — — VI deo Treniranje sluzbenih pasa — — Uévrééivanje navika stegenih za vreme obuke Treniranje psa strazara — — — Treniranje psa tragaéa — — — Treniranje psa ¢uvara — — — Ijudi Sprave i stvari koje se koriste u dresuri VII deo Saveti za uspesnije sprovodenje dresure i treniranja Saveti za treniranje — — — Kako se treba priprem' za praktiénu obuku Plan odvijanja praktiénih vezbi — — — Stvari koje su neophodne za veibe — — Analiza predenih vezbi i zakljucci Vill deo Osnovni pojmovi o rasnim psima i zdravstvena zaitita dr. V. Litri n—- —- - Rase pasa i njihova podela — — — — — — Drianje i ishrana pasa — — — Pas kao éuvar automobila — — 100 100 101 102 103 104 106 107 109 110 113 115 116 118 119 120 121 125 126 128 133 133 134 137 141 147 154 158 163