Analiza nastupa u medijima neke poznate linosti

Dej Ramadanovski je jedan od najpoznatijih pevaa I poznatih linosti na

domaoj estradnoj sceni koji svoje ime I uspon u karijeri duguje ne samo muzici I
ljudima koje je imao iza sebe (poput Marine Tucakovi) ve I svom
karakteristinom imidu I odlinom odnosu sa javnou koji je u potpunosti
odgovara njegovoj pojavi koja je u vreme njegovog probijanja bila ba ono to je
tadanjoj naoj javnosti potrebno.
Prva Dejeva pojavljivanja karakterie tzv. nedostojanstvena pojava.
Njegova 'Iina fasada' daleko je od glamuroznog ideala 'pravog
mukarca' ili ak njegova suprotnost. Dej je izuzetno nizak rastom,
deibeljukast je i bez kose. On je tipian primer bezazlenog i dobroudnog
sitnog zabavljaa. U TV emisijama u kojirna je najece gostovao
(Minimaksovizija, Maksovizija) doslednim 'rnanirom' gradi i uvrcuje
ovakvu 'pojavu'. lnsistira na iskrenosti i na sva pitanja spremno i
'otvoreno' odgovara. lnsistiranje na iskrenosti ili istinitosti potcrtava bitnu
lakanovsku tezu da se istina I iskrenost konstituiu kao struktura fikcije
(fikcionalnog ekrana koji nas odvaja od nemoguceg ili nepodnoSljivog
realnog). Njegov 'manir' je do krajnosti (ili preko granica koje bi mogao
podneti i najlabaviji 'standardni graanski model', pa i 'rok-kultura kao
masovna kultura mladih') neposredan.

Njegova pojava i manir su sasvim 'out': pojavljuje se u jeftino-modernoj

odeci (turski ili novopazarski dins), govori 'ulinim' jezikom (psovke,
atrovaki), pred kamerama se ponaa 'spontano' i ne krije svoju 'neslavnu'
prolost (bio je 'ibicar' i sitni kriminalac). Skida eir i publici pokazuje svoju
'elu'. Fotografie se s jednom od najviih folk pevatica, Lepom Brenom.
Pred kamerama pokazuje tajne ibicarskog zanata. Ono to je u ovakvom
nastupu najuoljivije jeste pomenuti rad s manarna. Efekat tog rada jeste da
njihovim eksplicitnim pokazivanjern, njihovirn intencionalnim ukljuivanjem
(umesto potiskivanja i prikrivanja) u nastup, one prestaju da budu
omake koje podrivaju nastup. One postaju konstitutivni element nastupa.
Time, sam medij postaje prividno transparentan, zapravo, sAm
medij postaje ljudskiji pred ili pod njegovirn uplivom.
Jedan od najbitnijih elernenata prve faze njegovih nastupa jeste rad
sa sopstvenom romskom nacionalnocu. U savrernenom srpskorn
drutvu koje je izrazito rasistiko, Romi su onaj Drugi, stigrnatizovan i
marginalizovan; Rom je onaj nasprarn kojeg se mi ('mi' znai dorninantno
stanovnitvo srpske nacionalnosti) sami identifikujerno i integriemo.
Pitanje statusa romskog nacionalnog i kulturnog identiteta jeste jedno od
bolnih pitanja ovog drutva. Ono to je bolno, drutvo potiskuje, ali ono se
nuno rekonstituie i pokazuje upravo na sceni kulture (izuzetnih
masovnih i medijskih oznaiteljskih praksi: zabava, seksualnost, religija,
umetnost) ija je funkcija zapravo da ga sakrije." U tom kljuu znaajno
je analizirati i tretman Dejeve nacionalnosti u njegovirn javnirn
nastupima. U kao prvoj fazi njegove karijere, fazi u kojoj on nastupa kao
bezazleni sitni zabavlja, Dej reprodukuje dominatan tretman Roma u srpskorn
drutvu. Svojorn pojavom i manirom upravo podrava dominantan (nacionalistitki
I rasistiki) diksurs koji Rome i pozicionira kao marginalnu socijalnu grupu,
kao stigmatizovanog Drugog.

Njegov nastup je izgraden upravo na tome.

>>Ja sam simpatian Rom. Ja sam, u svojoj klovnovskoj iskrenosti i
dopadljivosti, sasvim prihvatljiv za vas koji se u odnosu na razliku ja-vi
gradite kao dominantni kulturni identitet. Na prvi pogled rnoe izgledati
da je njegova popularnost i forsiranje u mas-rnedijirna nekakav proboj
glasa tog Drugog u dorninantni kulturni diskurs, ali se pri tom ne srne
ispustiti iz vida da je taj glas drutveno doputen samo zato i samo tako
to je on vec internalizovao sve ono to ga odrava i zadrava u poloaju
koji mu dominantan drutveni diskurs prethodno dodeljuje.

Osim toga, Dej kao mas-medijska zvezda iskljuuje iz sebe (iz svog
nastupa) istinu da je on jedan od izuzetaka. U tom iskljuivanju injenice da je
izuzetak, pokazuje se drutveni sadraj koji drutvo potiskuje (on jeste izuzetak)
Kao karakteristian nastup za ovu prvu fazu, analiziraemo TV spot za
pesmu Carica. Spot za Caricu je uraen u izuzetno jeftinoj produkclji.
'Scenografija' je eksterijer, arnbijent svakodnevnosti gradske pijace,
minke i glamuroznih estradnih kostirna nerna. Dej je obuen u
svakodnevnu odeu ulinog romskog preprodavca (jeftin dins i kaket,
imitacije poznatih marki) kakvog srno rnogli da sretnerno na bilo kojoj
gradskoj pijaci. Pijaca jeste njegova scenografija, rnesto koje mu je u
drutvu dodeljeno i dozvoljeno. Prizor deluje sasvirn "prirodno'. on
neproblematino simulira prizor iz svakodnevice). U spotu, Dej veselo poskakuje
po pijanim tezgama i oko njih, kao bez ikakve utvrene koreografije.
Mizanscen nije artificijelan. Nije artificijelan jer mi, iako moda nlkada
nismo videli kako Romi igraju, zarniljarno da oni igraju upravo tako. On
za nas proizvodi predstave izgleda, ponaanja neobavezno-zabavnog ivota onog
Drugog (sveta Rorna)

Citava ova taktika ('dramaturgija') javnih nastupa bila je izuzetno

efektna. Irving Gofman naglaava da ako 'izvoa' krije neki aspekt svoje
linosti i plai se da e on u nekom trenutku postati vidljiv, time ugroava
sve svoje nastupe. I u situacijama koje su sasvim bezazlene, to jest u
kojima ne postoji direktna opasnost od ovog razotkrivanja, 'izvoa' e
pokazivati napetost, nervozu i nesigurnost. Dej ni u kom sluaju ne
deluje narvozno i nesigurno. On ne samo da nije krio ono to bi se u
graanskom drutvu moglo smatrati manom, ve je na tim manama
insistirao i retoriki ih prenaglaavao. Publika je bila upoznata sa
'pravilima igre' i mogla je da odlui - ili da ga odbaci kao nedostojnog
Iakrdijaa ili da ga prihvati ba takvog kakav jeste.
Ali, on je nudio sebe publici kao potvrdu same tolerantnosti te publike.
Publika je gradila svoj lani identitet tolerantnog drutva kroz prihvatanje
njegovog Iakrdijatva I simpatinosti. Publika ne samo da ga je prihvatila, vec je
Dej sredinom 90-ih izrastao u megazvezdu domace popularne muzike I
zabavljake scene.. Ne samo da je domaca javnost prihvatila
Dieja, vec je on njoj bio potreban.. Tako, za Deja je postojala ve pripremljena-ieljena drutvena uloga koju je on odlino odigrao I uspeo da iskoristi sve
prednosti iste da bi se se uvukao pod kou javnosti I time izgradio svoje ime I
popularnost ne samo muzikom iji se kvalitet ne spori ve I imidom koji je u
dananje vreme moda I bitniji od same muzike.
Vremenom, Dej postaje sve popularniji, sve dok sredinom 90-ih ne
postane prava megazvezda domae estradne scene. Taj status
donosi mu i odreeno bogatstvo, a ono i mo. Diej vise nije sitni romski
zabavlja. Iako je u prvim nastupima izjavljivao da 'mrzi foliranje' i drao
se po strani od estradnog mainstreama, vremenom se inkorporira u estradni sistem
i o ostalim zvezdama govori kao o svojim velikim prijateljima.

Ostvario je neku vrstu 'amerikog (holivudskog) sna' na

nain lokalne balkanske ili postsocijalistike prie. On pokazuje da je
bogat i da ima izvesnu mo uspene figure. Postaje figura poze, a ne
drutveni individuum. Kao primer pomenuemo njegov nastup u emisiji
Maksovizija. Dej se pojavljuje u skupom i kvalitetnom odelu i na ruci ima
Zlatan sat. Odelo vie nije imitacija odela poznatih marki, nego odelo
svetski poznate marke. Sat nije pozlaen. Na njemu je sada sve ekstra,
'original'. Voditelj (Milovan Ili Minimaks) ga provocira i Dej ga ubeduje
da je na njemu sve 'original', zatim, kako bi rasprio svaku sumnju
pokazuje etiketu na svom odelu, marku sata, pa ak i etiketu na donjem
veu. Kamera sve to snima u krupnom planu.
Nema podvale, moemo biti sigurni, sve je original i sve je vrednost. Dej je
ostvario privid holivudskog sna: od sitnog kriminalca preko malog estradnog
zabavljaa do velike medijske i masovne zvezde.
Novi njegov imid moda jeste bio realan, meutim dosta ga je odaljio od
onoga to je bio. Premda privukavi nove I mlae oboavaoce, dosta je izaao iz
meraka starijim, dodue trudio se da uvek u dui ostane ono to jeste I da to
pokazuje u mnogobrojnim intervjuima na osnovu ega je uspeo da se moda I do
danas vozi na talasima stare slave. Naravno mnogo mu je u tome I pomoglo
nastojanje da uvek ostane prisutan u javnosti, u medijima, ne samo muzikom I
novim pesmama ve I pojavljivanjem na raznim dogaajima, medijski
propraenim nastupima I slino, to je sa PR aspekta uvek pozitivna stvar.