Alan Watts - Knjiga o TABUU Koji Nas Sprečava Da Saznamo Ko Smo

Naslov originala:
THE TABOO AGAINST KNOWING WHO YOU AHE

Copyright 0 1966 by Alan Watts
Vintage Books Edition, August 1989
STAZASRU
KN JICA BROJ 7
Mojojdediunuama
fSzae/i. 3 & rt^ /cjisM
J^ f. . /6a^< (. % ecara6ii
&
^M ^tsv', ^ /6 a ^ //a
Jedm
dm
fd
efai
fid
Informacija o sadraju
Igra cmo-beiog
Kakobitipravavarka
SvetjeVaetek)
Pa,ta?
To
Knjige
Bibliografija
Ova knjiga istrauje jedan nepriznat ali moan tabu - nau preutnu zaveru da ignoriemo
ko smo ili ta zapravo jesmo. Ukratko, cilj joj
je da ukae na injenicu da je dominantni oseaj
naeg ja , kao posebnog ega zatvorenog u vreu
od koe, halucinacija koja nije u skladu ni sa
zapadnom naukom, ni sa praktinim filozofijam a/religijam a Istoka - pogotovo sa centralnom i osnovnom hinduistikom filozofijom vedantom. Ova halucinacija je uzrok pogrene
upotrebe tehnologije u svrhu nasilnog potinjavanja ovekove prirodne okoline i, dosledno tome, njenog konanog unitenja.
Stoga nam je hitno potrebno da otkrijemo
smisao sopstvenog postojanja koji je u skladu
sa fizikim injenicama i koji nadjaava na oseaj otuenosti od univerzuma.
U tu svrhu koristio sam shvatanja vedante,

koja sam, meutim, izloio u potpuno modernom i zapadnjakom stilu, tako da ova knjiga
ne pretenduje da bude udbenik ili uvod u vedantu u uobiajenom smislu rei. Ona je pre
hibrid zapadne nauke i istonjake intuicije.
Posebnu zahvalnost dugujem svojoj supruzi
Meri Dejn na njenom briljivom ureivakom
radu i na komentarima o rukopisu. Takoe se
zahvaljujem Fondaciji Bolingen na pomoi u ostvarenju projekta koji podrazumeva i pisanje ove
knjige.
Sausalito, Kalifomija
Alan Vots
Januar 1966.
ta bi to mladii i devojke trebalo da znaju
kako bi bili upoznati sa sutinom stvari? Drugim reima, postoji li neka unutranja informacija, neki posebni tabu, neko osnovno znanje
o ivotu i postojanju koje veina roditelja i uitelja ili ne zna ili neje da kae?
U Japanu )e nekada bio obiaj da se mJadima
pred vencanje podmetne tajna knjiga. To je
bila knjiica malog formata, sa grafikama, obino
u boji, koje su prikazivale sve detalje seksualnog
odnosa. Nije to injeno samo zato to, kako
kau Kinezi, jedna slika vredi deset hiljada
rei, ve i zato da se roditelji potede neugo*
dnosti objanjavanja tako intimnih stvari licem
u lice. Danas, meutim, na Zapadu, takve informacije mogu se naci na svakom kiosku.
11
KNJIGA O TABUU KI NAS
Seks vie nije ozbiljan tabu. Tinejderi katkad o tome znaju vie nego odrasli.
No, ako seks vie nije veliki tabu, ta je
onda tabu? Jer, uvek postoji neki tabu, neto
potisnuto, nepriznato ili posmatrano samo krajikom oka, budui da je direktan pogled previe
neugodan. Tabui se nalaze unutar tabua, poput
listova glavice luka. Koju bi to onda knjigu oevi
mogli da tutnu sinovima i majke kerima, a da
je nikad otvoreno ne priznaju.
U nekim krugovima religija je tabu, ak i
meu ljudima koji idu u crkvu ili itaju Bibliju.
Tu je religija privatna stvar. Razgovor ili diskusija
0 njoj smatraju se odsustvom stila i razboritosti,
a naroito se nepovoljno gleda na glasne izlive
pobonosti. Medutim, kad prodrete unutar'bilo
koje standardne religije, pitate se oko ega je
bila tolika vika. Knjiga koju imam na umu sigumo ne bi bila Biblija, Dobra knjiga - ta
fasdnantna antologija drevne mudrosti, istorije
1 mita koja se ve tako dugo tretira kao sveta
krava, pa bi moda bilo dobro drati je pod
kljuem vek-dva kako bi je Ijudi ponovo uli
istih uiju. U Bibliji odista ima tajni, od kojih
su neke vrlo subverzivne, ali su sve one tako
zakompiikovane, uvijene.u arhaine simbole i
naine miljenja, da je postalo veoma teko objasniti hrianstvo modemom oveku, osim, naravho, ako se zadovoljavate time da budete dobri i pokuate da imitirate Isusa, mada niko jo
nije objasnio kako se to radi. a bi se to postiglo, potrebno je imati posebnu mo koju daje
12
SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO
Bog, a koja se zove milost, ali sve to mi

znamo o milosti jeste da je neki dobiju, a neki
ne.
Religije standardnog tipa, bilo jevrejska, hrianska, muhamedanska, hinduizam ili budizam
su u obliku u kojem se danas propovedaju
- poput istroenih rudnika: iz njih se vrlo teko
kopa nova ruda. Uz retke izuzetke koje nije
lako pronai, njihove ideje o oveku i svetu,
njihova mata, rituali i pojmovi o dobrom ivotu,
nisu ba u skladu s univerzumom onakvim kakvog ga mi danas poznajemo ili sa ovekovim
svetom koji se tako brzo menja da veina stvari
koje se naue u koli biva zastarela ve na dan
mature.
Knjiga koju ja imam u vidu ne bi bila o
religiji u uobiajenom smislu rei, ve bi morala
da raspravlja o mnogim stvarima kojima su se
religije bavile: univerzum i mesto oveka u njemu, tajanstveni fokus iskustva koji nazivamo ja
lino, problemi ivota i ljubavi, bola i smrti i
sveobuhvatno pitanje o smislu postojanja u bilo
kojem znaenju te rei. Jer, sve' je rasprostranjenije shvatanje da je egzistencija trka mieva
u miolovci: ivi organizmi, ukljuujui i ljude,
samo su tube koje na jednom kraju unose stvari
u sebe, a isputaju ih na drugom, to ih, s jedne,
strane, primorava da to neprestano ine, a, sa
druge, da se na kraju neminovno potroe. Dakle,
kako bi se farsa nastavila, tube smiljaju naine
da naprave nove tube koje, takode, unose stvari
na jednom, a isputaju ih na drugom kraju. Na
13
KNEGA O TABUU KOI NAS
kraju na kojem ih unose, razvile su ak i ganglije

nerava zvane mozak, sa oima i uima, kako bi
lake dolazile do stvari za gutanje. Kad se dovoljno najedu, koriste viak energije, mrdajui
se na komplikovane naine, proizvodei pri tom
razne vrste glasova uvlaenjem idsputanjem vazduha kroz otvor za trpanje i okupljajui se u
grupe da bi se tukle sa drugim grupama. Vremenom, tube stvaraju obilje aparata, tako da je
njihovu prvobitnu formu teko raspoznati, a ine
to u zapanjujuem broju razliitih oblika. Postoji
neko nepisano pravilo da se ne smeju jesti tube
sopstvene vrste, ali generalno govorei, postoji
ozbiljna konkurencija oko toga koja e biti glavna vrsta tube. Sve ovo izgleda zadivljujue nesvrsishodno, no, opet, kad ponete da razmiljate o tome, postaje vie zadivljujue nego nesvrsishodno. Zaista, izgleda krajnje udno.
Oseaj da je ono to je uobiajeno, normalno, u sutini udno, nepoznato i krajnje neverovanto, predstavlja posebnu vrstu prosvetljenja.
esterton (G. K. Chesterton) jednom je rekao
da je jedno biti zapanjen pred Gorgonom ili
Grifonom, stvorenjima koja ne postoje, ali je
sasvim drugo i mnogo vie biti zapanjen pred
nosorogom ili irafom, stvorenjima koja postoje,
a izgledaju kao da ne postoje. Taj oseaj univerzalne zaudnosti ukljuuje osnovno i intenzivno razmiljanje o smislu stvari. Zato, od svih
moguih svetova, to kolosalno i naizgled nepotrebno mnotvo galaksija u misteriozno zakrivljenom prostorno-vremenskom kontinuumu, te mi14
lijarde razliitih tubastih vrsta koje pomahnitalo

igraju igre sitnih prevara, ti bezbrojni naini injenja, od elegantne arhitekture snenog kristala
ili diatoma do zapanjujue velianstvenosti ptice
liraice ili pauna?
Ludvig Vitgentajn (Wittgenstein) i ostali modemi logini filozofi pokuali su da potisnu
ovo pitanje, tvrdei da ono nema smisla i da
ga ne treba postavljati. Veina filozofskih problema treba da se rei tako to emo ih odbaciti
i doi do take u kojoj e nam pitanja - kao
to je: emu ovaj univerzum? - zvuati kao inteiektualna neuroza, kao pogrena upotreba rei
utoliko to pitanje zvui smisaono, ali je zapravo
besmisleno, kao kad bi se pitalo: gde je ovaj
univerzum? a sve to je negde mora biti unutar
tog univerzuma. Zadatak filozofije je da izlei
ljude od takvih gluposti. Kako emo uskoro videti, Vitgentajn je tu imao izvesnu poentu.
Meutim, stajati zapitan nad neim ne znai biti
bolestan. Zapitanost i njeno izraavanje u poeziji
i umetnostima jeste jedna od osnovnih stvari po
kojima se ovek razlikuje od ostalih ivotinja i
inteligentni i istanani Ijudi od morona.
Postoji li, dakle, neka vrsta jednostavnog odgovora na ovaj zapanjujui poredak stvari, neto
to, zapravo, nikada ne proizae iz uobiajenih
puteva za traenje odgovora - istorijske religije
i filozofije? Postoji. On se uvek iznova ponavljao,
ali tako da mi danas, u ovoj konkretnoj civilizaciji, nismo u stanju to da ujemo. Mi ne shvatamo da je to neto potpuno subverzivno, ne
15
KNJGA O TABUU KOJI NAS
toliko u politikom i moralnom smislu, koliko

po tome to preobraa nae uobiajeno vienje
stvari, na zdrav razum, uzdu i popreko. To,
naravno, moe imati i politike i moralne posledice, ali mi trenutno ne moemo jasno da
kaemo kakve bi one bile. Dosad je ova unutamja revolucija uma bila ograniena na prilino
izolovane pojedince; koliko je meni poznato,
nikada nije bila rasprostranjena osobina zajednica i drutava. esto je smatrana previe opasnom za njih. Otuda tabu.
No, svet je u krajnje opasnoj situaciji, a opasne bolesti esto podrazumevaju rizik opasnog
leenja - kao Pasterov serum protiv besnila. Nije
stvar samo u tome to moemo jednostavno da
raznesemo planetu nuklearnim bombama, da se
uguimo zbog preteranog porasta populacije, da
unitimo svoje prirodne izvore loim uvanjem
ili da upropastimo zemlju i njene plodove nedovoljnim poznavanjem hemikalija i pesticida.
Izvan toga, postoji mogunost da civilizacija bude ogroman tehnoloki uspeh, ali metodima koji
bi za veinu ljudi bili zbunjujui, zastraujui i
dezorijentirajui, jer - naveu samo jedan razlog
- metodi e se stalno menjati. To je kao kad
igrate igru u kojoj se pravila stalno menjaju, a
da se nikad ne razjasne - igru iz koje moete
izai po cenu samoubistva i u koju se nikada
ne moete vratiti a da zateknete prethodne
forme igre.
Problem oveka i tehnike se, meutim, gotovo uvek pogreno formulie. Kae se da je
16
SFREAVA DA SAZNAMO KO SMO
oveanstvo evoluiralo jednostrano, usponom

tehnike moi, bez uporedivog uspona u moralnom integritetu iii, kako bi neki radije rekli,
bez uporedivog napretka u obrazovanju i racionalnom razmiljanju. Taj problem je, meutim,
sutinskiji. Koren stvari je u nainu na koji
oseamo i mislimo o sebi kao o Ijudskim biima,
u naem oseanju da smo ivi, u oseanju individualne egzistencije i identiteta. Mi patimo
od halucinacije, od pogrenog i iskrivljenog oseanja sopstvene egzistencije kao egzistencije
ivih organizama. Veina nas ima oseanje da
je ja zaseban centar oseanja i delovanja koji
ivi unutar fizikog tela i njime ogranieno centar koji se sueljava sa spoljanjim svetom
ljudi i stvari, ostvarujui ulima kontakt s
otuenim i stranim univerzumom. Svakodnevne
govome figure odraavaju ovu iluziju. Doao
sam na ovaj svet, Mora da se suoi sa stvarnou, Osvajanje prirode.
To oseanje da smo usamljeni i sasvim privremeni posetioci u svemiru je u potpunoj protivrenosti sa svim onim to se o oveku (i svim
ostalim ivim organizmima) zna u nauci. Mi ne
dolazimo na ovaj svet; dolazimo iz njega, kao
lie iz drvea. Kao to se okean talasa, tako
se svemir ljfidi. Svaki pojedinac je izraz celokupnog carstva prirode, jedinstveno delovanje
totalnog univerzuma. Ovu injenicu veina pojedinaca retko, ukoliko uopte i moe, uspeva
da iskusi. ak i oni koji znaju da je ta teorija
17
KN5GA O TABUU KOJ NAS
tana, ne oseaju to, ve imaju svest o sebi kao

0 izolovanom egu u vrei od koe.
Prvi rezultat ove iluzije jeste da je na stav
prema spoljanjem svetu u velikoj meri neprijateljski. Veito osvajamo prirodu, svemir, planine, pustinje, bakterije i insekte, umesto da
uimo kako da saraujemo sa njima u harmoninom poretku. U Americi, veliki simboli tog
osvajanja su buldoer i raketa - sprava koja
gnjei brda u pljosnate staze za bletave kutijice
1 veliki falusoidni projektil koji razbija nebo.
(Bez obzira na to, postoje izvanredni arhitekti
koji znaju kako da uklope kue u brda a da
ne unite pejza i astronomi koji znaju da je
Zemlja ve duboko u svemiru i da su osetljivi
elektronski instrumenti koji e, kao nae oi,
dovesti i najudaljenije objekte do naih mozgova, naa primarna potreba u istraivanju drugih
svetova)1. Neprijateljski stav osvajanja prirode
zanemaruje osnovnu meuzavisnost svih stvari
i dogaaja - da je svet izvan koe zapravo produetak naeg sopstvenog tela - i na kraju e
unititi samu ivotnu sredinu iz koje potiemo
i od koje nam ceo ivot zavisi.
1 ,,Ne verujem da e ita istinski vredno proistei iz
prouavanja gomile ljake od koje je nainjena povrina
Meseca... Ne bi trebalo da iko zamilja kako NASA-in
ogromni finansijski budet podrazumeva da se u astronomiju danas dovoljno ulae. Fred Hoyle} Galaxies, Nuclei
and Quasars ( Galaksije, jezgra i kvazari). Harper & Row,
New York, 1965.
Drugi rezultat oseanja da smo zasebni duhovi u tuem i uglavnom glupom svemiru jeste
injenica da ne postoji opteprihvaena mudrost,
nikakav smisao ovog sveta oko kojeg bismo se
svi sloili. Postoji samo moje miljenje protiv
tvojega i tako najagresivniji i najnasilniji (a samim tim lien svakog oseaja o smislu) propagator donosi odluke. Zbrka suprotstavljenih miljenja ujedinjenih silom propagande najgori je
mogui izvor kontrole mone tehnologije.
U tom sluaju moe izgledati da nam je potreban neki genije koji bi izmislio novu religiju,
ivotnu fllozoflju i pogled na svet koji zvue
verovatno i koji su opte prihvatljivi za 20. vek,
putem kojih svaki pojedinac moe da oseti da
svet kao celina, i njegov sopstveni ivot posebno, imaju smisao. To, kao to istorija neprestano pokazuje, nije dovoljno. Religije izazivaju
podvajanja i svae. One su neka vrsta manipulacije, jer su uslovljene razdvajanjem spasenih
od prokletih, pravih vernika od jeretika, onih
koji su unutra od onih koji su spolja. ak i
religijski liberali igraju igru ,,Mi smo tolerantniji
od vas. tavie, kao sistemi doktrine, simbolizma i ponaanja, religije se okamene u institudje
koje moraju da zahtevaju lojalnost, da se brane
i da insistiraju na uvanju sopstvene istote,
a - poto je svako verovanje grozniava nada,
a time i maska za sumnju i nepoverenje - religije
moraju da trae preobraenike. to se vie ljudi
sloi sa nama, bie manje prigovora i nesigurnosti naeg poloaja. Na kraju se ovek obavee
19
KNJIGA O TABUU KOJ NAS
da bude hrianin ili budista, to god dolo u

vidu novog znanja. Nove i nesvarljive ideje treba
prilagoditi verskoj tradiciji, ma kako one protivreile prvobitnim doktrinama, kako bi vernik
mogao da zauzme stav i da izjavi: J a sam, pre
svega, sledbenik Hrista/Muhameda/Bude ili bilo
koga drugog. Neopozivo predavanje bilo kojoj
religiji nije samo intelektualno samoubistvo; ono
je pozitivna nevera jer zatvara duhu pristup novim pogledima na svet. Vera je pre svega otvorenost - in poverenja u nepoznato.
Jedan zagrieni Jehovin svedok jednom je
pokuao da me ubedi da, ukoliko bi postojao
bog ljubavi, sigumo bi snabdeo svet pouzdanim
i nepogreivim udbenikom kao prirunikom za
ponaanje. Odgovorio sam da ni jedan uviavni
bog ne bi unitio ljudski um time to bi ga
uinio tako rigidnim i neprilagodljivim, zavisnim
od jedne knjige, Biblije, za sve odgovore. Jer,
svrha rei, a time i knjige, jeste da usmere izvan
sebe, na svet ivota i iskustva koji se ne sastoji
od pukih rei ili ak ideja. Kao to novac nije
stvarno, potrono bogatstvo, tako ni knjige nisu
ivot. Ponaati se prema svetim knjigama kao
prema idolima je kao jesti papimi novac.
Zbog toga bi Knjiga kroz koju bi moja deca
prola i sama bila prolazna. Otvorila bi im pristup novom podruju - ne samo ideja, ve i
iskustva i oseanja. Bila bi privremeni lek, a ne
dijeta. Taka polaska, a ne stalna taka povratka.
Proitala bi je i zavrila s njom jer, ako bi bila
dobro i jasno napisana, ne bi morala da joj se
20
vraaju zbog skrivenih znaenja ili razjanjenja

nejasnih doktrina.
Ne treba nam nova religija ili nova Biblija.
Treba nam nov doivljaj - novo oseanje onoga
ta znai biti ja . Prosta injenica (koja je, naravno, tajan i dubok pogled) o ivotu jeste da
je na normalno oseanje sopstvenog ja podvala, ili, u najboljem sluaju, privremena uloga
koju igramo ili su nas navukli da je igramo s naim linim preutnim pristankom, kao to
svaka hipnotisana osoba, uglavnom, eli da bude hipnotisana. Tabu koji se, meu svima ostalim poznatim tabuima, najvie forsira jeste tabu
protiv spoznaje ko ili ta vi zapravo jeste iza
maske svog naizgled zasebnog, nezavisnog i izolovanog ega. Ne mislim na Frojdovo varvarsko
id ili nesvesno kao na pravu stvamost iza fasade
linosti. Frojd je, kao to emo videti, bio pod
uticajem mode devetnaestog veka zvane redukcionizam, udne potrebe da se ljudska kultura
i inteligencija unize tako to e ih proglasiti
srenim nusproduktom slepih iracionalnih sila.
U tom smislu uloeni su veliki napori da bi se
dokazalo kako plodovi mogu da rastu na tmju.
Kao to je est sluaj, ono to smo potisnuli
i prevideli jeste neto zapanjujue oigledno.
Problem je u tome to je to toliko oigledno i
jednostavno da se teko moe iskazati reima.
Nemci to zovu Hintergedanke, misao koja utei
poiva na dnu naeg uma, koju ne moemo
lako da priznamo, ak ni samima sebi. Oseanje
sopstvenog ja kao usamljenog i izolovanog sre21
KNJIGA O TABUU KOJI NAS
dita bia je tako mono i logino, i tako fundamentalan za oblike 'naeg govora i misli, a
nae zakone i drutvene institucije da oseaj svoga ja moemo doiveti samo kao oseanje neega povrnog u shemi univerzuma. Ja sam naizgled kratkotrajna svetlost koja blesne samo jednom u svim eonima vremena - redak, komplikovan i previe delikatan organizam na ivici bioloke evolucije, gde talas ivota eksplodira u
pojedinane, sjajne i arene kapljice koje zasijaju
na trenutak samo kako bi zauvek iezle. U
takvim okolnostima ini se nemogue, ak apsurdno, razumeti da moje ja ne boravi samo u
kapljici, ve i u celom talasu energije koja se
prostire od galaksija do nukleusa u mom telu.
Na tom nivou egzistencije ja sam neizmemo
star; moji oblici su beskonani i njihova pojavljivanja i nestajanja su jednostavno pulsiranje ili
vibracije jedinstvenog i venog toka energije.
Problem je u tome to je to nemogue razumeti razmiljanjem na nivou optih pojmova.
Kao kad bi oi pokuale da posmatraju same
sebe ili kad bi neko pokuao da boju ogledala
opie pomou boja koje se u njemu ogledaju.
Kao to je vid neto vie od svih stvari koje se
vide, osnova ili postolje nae egzistencije i nae svesti ne rrioe da se razume uz pomo poznatih stvari. Primorani smo, stoga, da o tome
govorimo putem mita, odnosno pomou posebnih metafora, analogija i slika koje govore kako
neto izgleda, za razliku od onoga to to jeste.
S jedne strane, mit ima znaenje prie, izmiljo-
tine ili sujeverja. No, s druge strane, mit je korisna i plodonosna slika pomou koje pronalazimo smisao ivota pomalo na nain na koji
uspevamo da objasnimo sile elektrine energije,
uporeujui ih sa ponaanjem vode i vazduha.
Ipak, mit u ovom drugom smislu ne treba shvatiti bukvalno, kao to ni elektricitet ne treba
meati sa ponaanjem vazduha i vode. Dakle,
prilikom korienja mita treba paziti da se ne
pomea slika sa injenicom, to bi bilo kao kad
bismo se popeli na saobraajni znak, umesto
da sledimo put.
Mit je, dakle, forma u kojoj pokuavam da
' odgovorim kad mi deca postavljaju ona osnovna
metaflzika pitanja koja im tako lako padaju na
pamet: Odakle je doao svet? - Zato je bog
stvorio svet? - Gde sam ja bio pre nego to
sam se rodio? - Kuda ljudi odlaze kad umru?
I uvek bi mi se iznova uinilo da su zadovoljna
jednostavnom i drevnom priom koja otprilike
glasi ovako:
Nikada nije postojalo vreme u kojem je svet
zapoeo, jer vreme ide u krug, a na krunoj
liniji ne postoji mesto poetka. Pogledaj na moj
sat koji pokazuje vreme; ono ide u krug, tako
se i svet stalno ponavlja. Ali, kao to kazaljka
koja pokazuje sate ide gore do dvanaest i dole
do est, tako postoje dan i no, java i sa*-, ivot
i umiranje, leto i zima. Nita od toga ne moe
da postoji bez onog drugog jer ne bi mogao
da zna ta je cmo, osim ako si ga video pored
belog, ili ta je belo, osim ako je pored cmog.
23
KNHGA O TABUU HOJ NAS
Isto tako, svet ponekad jeste, a ponekad

nije jer, ako bi svet postojao stalno, bez odmora
i zauvek, strano bi se umorio od samoga sebe.
On dolazi i odlazi. Sad ga vidi; sad ga ne vidi.
Dakle, budui da se ne umori od sebe, on se
uvek vrati nakon nestajanja. To je kao tvoj dah:
ulazi i izlazi, ulazi, izlazi i ako pokua da ga
zadri u sebi, osea se grozno. To je, takoe,
kao igra murke jer uvek je zabavno pronalaziti
nove naine skrivanja i traiti nekoga ko se ne
skriva uvek na istom mestu.
Bog takoe voli da igra murke, ali poto
nema niega izvan boga, on moe da se igra
samo sa samim sobom. Ali, on tu tekou savladava tako to se pravi da to nije on. Tako se
krije od sebe. Pravi se da je ti ili ja i svi ljudi
na svetu, sve ivotinje, sve biljke, sve stene i
sve zvezde. Tako on ima neobine i udesne
avanture, od kojih su neke uasne i zastraujue.
No, one su samo kao loi snovi, jer kad se
probudi, oni e nestati.
Znai, kad se bog igra murke i pretvara
se da je ti ili ja, on to ini tako dobro da mu
dugo treba da se seti gde i kako se sakrio. Ali,
u tome i jeste cela zabava - to je upravo ono
to je eleo. On ne eli da se pronade prebrzo
jer bi to pokvarilo igru. Zato je meni i tebi tako
teko da otkrijemo da smo mi prerueni bog,
koji se pravi da nije onaj koji jeste. Ali, kad
igra dovoljno dugo traje, svi emo se mi probuditi, prestaemo da se pretvaramo i setiemo
se da smo svi jedno jedino ja - bog koji je sve

to postoji i koji ivi, na vjeki vjekov.
Naravno, mora imati u vidu da bog nema
Ijudski oblik. Ljudi imaju kou, a uvek potoji
neto izvan nae koe. Da ne postoji, ne bismo
znali za razliku izmeu onoga to je unutar i
onoga to je izvan naeg tela. Ali, bog nema
kou i nema oblik, jer u odnosu na njega nema
onog spolja. (Ako je dete dovoljno inteligentno,
ja to ilustrujem Mebijusovom trakom - prstenom
od papime trake okrenute tako da ima samo
jednu stranu i jedan kraj.) Ono unutar boga i
ono van njega isto je. I, mada sam govorio o
*bogu kao o njemu, a ne kao o njoj, bog
nije ni mukarac ni ena. Nisam rekao ono,
jer ono obino koristimo za neto to nije ivo.
Bog je ja sveta, ali boga ne moe da vidi
iz istog razloga iz kojeg, bez ogledala, ne moe
da vidi sopstvene oi, sigumo ne moe da
ugrize sopstvene zube ili da zaviri unutar sopstvene glave. Tvoje ja je tako mudro skriveno
zato to se to bog krije.
Moda e pitati zato se bog ponekad krije
u obliju uasnih ljudi ili se pravi da je jedan
od onih koji boluju od tekih bolesti i trpe bol.
Zapamti, kao prvo, da on to ne ini nekom
drugom, ve samom sebi. Zapamti, takoe, da
u gotovo svima priama u kojima uiva, mora
biti ravih kao i dobrih ljudi, jer u prii je uzbudljivo upravo to kad otkrije da su dobri pobedili loe. To je kao kada se kartamo. Na poetku
igre promeamo karte i napravimo zbrku koja
25
lii na rave stvari na svetu, ali poenta igre je

u tome da se zbrka pretvori u red, a onaj ko
to najbolje uradi pobednik je. Zatim jo jednom
promeamo karte i ponovo igramo, a tako to
biva i sa svetom.
Ova pria, oito u formi mita, nije data kao
nauni opis stanja stvari. Zasnovana na analogiji
sa igrom i dramom, koristei tu ve otrcanu re
bog za igraa, pria pretenduje samo na to da
lii na stanje stvari. Ja je koristim kao to astronomi koriste prizor naduvavanja cmog balona
s belim takicama za galaksije kako bi objasnili
svemir koji se iri. Veini dece i mnogim odraslim ljudima ovaj mit je lako razumljiv, jednostavan i fascinantan. Nasuprot tome, mnoga druga mitska objanjenja sveta su neodreena, uvijena i nerazumljiva. Mnogi ljudi, meutim, misle
da je verovanje u nerazumljive tvrdnje i simbole
njihovih religija test istinske vere. Verujem, rekao je Tertulijan za hrianstvo, ,,jer je apsurdno.
Ljudi koji razmiljaju svojom glavom ne prihvataju takve ideje autoriteta. Ne oseaju da im
je zapoveeno da veruju u uda ili u udna
uenja kao to je Avram osetio da mu Bog zapoveda da rtvuje svoga sina Isaka. Ili, kako to
kae T. Dord Haris (T. George Harris):
Drutvene hijerarhije u prolosti, gde je neki
gospodar odozgo uvek kanjavao svaku greku,
uslovile su da ljudi oseaju postojanje lanca strogog autoriteta koji dosee ak tamo gore. U
dananjoj egalitarnoj slobodi mi takvu vezanost
26
ne oseamo. Od vremena dr Spoka, ak i veina

oeva u ljudskoj porodici ne lii na Jehovu. Tako
prosena podsvest vie ne ui da trai oprotaj
od gnevnog boga odozgo.
Ali, nastavlja on:
Naa generacija poznaje ledeni pakao, samicu ovog ivota, bez boga da ga prokune ili
spase. Dok ovek ne prepozna klopku i ne
pone da lovi... krajnju sutinu bia, on nema
razloga da postoji. Prazan, konaan, zna samo
da e uskoro umreti. Poto ovaj ivot nema smisla, a on ne vidi nikakav budui ivot, on zapravo nije linost, ve rtva samounitenja2.
Krajnja sutina bia je dekontaminirana definicija Paula Tiliha za boga i takoe moe da
zameni svetsko ja , kako sam ga formulisao u
svojoj prii za decu. Meutim, tajna koju moja
pria prenosi detetu jeste da je krajnja sutina
bia ti. Naravno, ne svakodnevno ti koje ta sutina zauzima ili se pretvara da jeste, nego ono
najdublje ja koje izmie posmatrau, jer je ono
uvek posmatra. Ovo je, dakle, tabu svih tabua:
ti si TO!
Meutim, u naoj kulturi to je merilo ludila,
najcmje od svih bogohuljenja i najfantastinija
zabluda. Izgleda da je to krajnji vid megalomanije - naduvavanje ega do potpunog apsurda.
Jer, mada negujemo ego jednom rukom, drugom
2
Diskusija o pogledima teologa Paula Tiliha (TiUicha)

u The Battle o f the Bihle ( Bitka za Bihliju), Look, tom XIX,
br. 15, 27. jul 1965, str. 19.
27
KNJIGA O TABUU KOH NAS
ga ruimo. Iz generacije u generaciju isterujemo

naduvenost kod svoje dece; uimo ih da zapamte ,,gde im je mesto, da se lepo ponaaju
i budu dovoljno skromna, kako to dolikuje jednom malom egu meu mnogima. Tako je i
moja majka nekad govorila: Nisi jedini kameni na plai! Normalna osoba koja veruje
da je bog trebalo bi da bude razapeta na krst
ili spaljena na lomai; danas, dodue, zauzimamo milostiviji stav - da niko normalan ne moe
da veruje u takvu glupost. Samo neki jadni idiot
moe da pomisli da je svemogui vladar sveta
i oekuje da svi ostali padnu niice da mu slue.
To je samo zbog toga to boga zamiljamo
kao kralja univerzuma, apsolutnog tehnokratu
koji lino i svesno kontrolie svaki detalj svoga
kosmosa - a bog nije takav u mojoj prii. Zapravo, to uopte nije moja pria jer svaki student
istorije religije zna da je njeno poreklo u drevnoj
Indiji i da je ona mitski nain tumaenja filozofije vedante. Vedanta je uenje Upaniada,
zbirke dijaloga, pria i pesama, od kojih neke
potiu jo iz 800. godine pre n.e. Sofisticirani
vernici hinduizma ne zamiljaju boga kao posebnu i odvojenu nadlinost koja vlada svetom
odozgo, kao monarha. Njihov bog je ispod
svega pre nego iznad svega i on (ili ono) igra
svet iznutra. Moe se rei da, ako je religija
opijum za narod, pripadnici hinduistike vere
imaju drogu u sebi. tavie, nijedan Hindus ne
moe da shvati da je prerueni bog ako ne vidi
da to istovremeno vai i za ostale ljude i stvari.
28
U filozofiji vedante ne postoji nita osim boga.

Izgleda da ima drugih stvari pored boga, ali
samo zato to ih on stvara u snovima i ini od
njih preruenog sebe kako bi se igrao murke
sa sobom. Univerzum naizgled odvojenih stvari
je, dakle, stvaran samo za trenutak, nije veito
stvaran, jer dolazi i odlazi kako se ja krije i
trai sebe.
No, vedanta je mnogo vie od ideje ili verovanja da je to tako. Ona je najpre i iznad
svega doivljaj, neposredno znanje da je to tako
i zbog toga predstavlja potpunu subverziju naeg
uobiajenog pogleda na stvari. Ona obre svet
s lica na nalije i s nalija na lice. Slino tome,
jedna izreka pripisana Isusu glasi:
Kad napravi od dva jedno,

kad uini unutranjost spoljanou
a spoljanjost unutranjou i iznad
kao ispod...
onda e ui [u Carstvo]...
Ja sam Svetlost koja je iznad
svih njih, Ja sam Sve,
Sve je proizalo iz mene i Sve
me dostie. Rascepi drvo, Ja
sam u njemu; podigni kamen i tamo
e Me nai.5
^ The Gospel According to Thomas (Jevanelje po Tomt),
engl. prevod A. Guillaumont and others, Harper & Row,
New York, 1959, str. 17-18, 43- Nedavno pronaen koptski
rukopis, moguno prevod grke verzije koja datira iz 140.
n.e. Ja i Mene su oigledne reference na prerueno ja.
29
Danas nam uenje vedante dolazi, nakon vekovnih uticaja svih oblika, stavova i simbola hinduistike kulture u njenom cvatu i laganom posustajanju kroz skoro 2800 godina, ljuto ranjeno
islamskim fanatizmom i iskvareno britanskim puritanizmom. Kako je esto isticano, vendanta nema odjeka na Zapadu i uglavnom privlai strogo
duhovno orijentisane ljude za koje je inkamacija
u fizikom telu previe odvratna da bi bila podnoljiva4. Ali moguno je izraziti njene osnovne
karakteristike dananjim jezikom, a kad se to
uini bez egzotinih ukrasa, sanskritske terminologije i preterane duhovne poze, poruka je
ne samo jasna ljudima koje istonjake religije
posebno ne zanimaju; ona takoe predstavlja
onaj udarac koji nam je neophodan da bismo
sebe izbacili iz svog izolovanog oseanja sopstvenog ja .
No, ovo se ne sme brkati s naim uobiajenim pojmovima iz prakse nesebinosti koja
predstavlja napor da se identiflkujemo sa ostalima i njihovim potrebama, dok jo opstajemo
pod jakom iluzijom da smo samo ego umotan
u kou. Takva nesebinost ima tendenciju da
bude vrlo prefinjen egoizam koji se moe uporediti sa zatvorenom grupom koja igra igru ,,Mi
smo tolerantniji od vas. Vedanta u poetku nije
bila moralistika; nije podsticala ljude da imitiraju svece a da pri tom nemaju njihove prave
4 Kaem uglavnom, jer sam svestan da postoje vrlo
specijalni izuzeci i ovde i u Indiji.
30
motivacije, niti da imitiraju motivacije ako nemaju znanje koje ih inicira.

Zbog toga, Knjiga koju bih ostavio svojoj
deci ne bi sadravala propovedi, nikakvo treba
ili mora. Istinska ljubav dolazi od znanja, ne
od oseaja dunosti ili krivice. Kako biste se
oseali da ste majka invalid, sa kerkom koja
ne moe da se uda, jer osea da bi trebalo da
se brine o vama i zato vas mrzi? Ja bih eleo
da kaem ne kako bi trebalo da bude, ve kako
jeste i kako i zato mi ignoriemo stvari u onom
obliku u kojem jesu. Nemogue je nauiti ego
neem drugom osim da bude egoistian, mada
ego ima vrlo prefinjene naine da se pretvara
da se popravio. Osnovno je, dakle, da se razbije
iluzija, eksperimentalno i iskustveno, naeg ja
kao zasebnog ega. Posledice moda nee biti
ponaanje u skladu s konvencionalnim moralom. Moglo bi da se dogodi i ono to su ljudi
ustaljenih shvatanja rekli za Isusa: Vidite ga!
Izelica i ispiutura, prijatelj skupljaa poreza i
greenika!
tavie, kad se prozre iluzija ega, nemogue
je zamiljati sebe kao boljeg ili superiomog u
odnosu na druge. Svuda postoji samo jedno ja
koje igra svoje bezbrojne igre murke. Ptice nisu
bolje c?d jaja iz kojih su se izlegle. Zaista, moglo
bi se rei da je ptica put jednog jajeta da postane
druga jaja. Jaje je ego, a ptica je osloboeno
ja. Postoji hinduski mit o ja kao boanskom
labudu koji je sneo jaje iz kojeg se izlegao svet.
Ja, dakle, ne tvrdim da treba razbiti svoju ljusku.
31
Nekad, nekako, ti e (pravo ti, u smislu ja ) to

ionako uiniti, ali nije nemogue da e igra koju
igra ja biti da ostane neprobueno u veini svojih ljudskih maski i da tako, u velikoj eksploziji,
dramu ivota na zemlji dovede do kraja. Jedan
drugi hinduski mit kae kako vreme tee, ivot
na svetu postaje sve gori, dok na kraju destruktivni aspekt ja, bog iva, ne odigra uasnu igru
koja proguta sve u plamenu. Onda, kae mit,
doe 4 320 000 godina potpunog mira za vreme
kojeg ja predstavlja samo sebe i ne igra se murke. A onda igra ponovo poinje, u 'prvi mah
kao univerzum savrenog sjaja koji poinje da
se kvari tek posle 1 728 000 godina i svaki
krug igre je takav da se sile mraka ispoljavaju
u samo jednoj treini vremena, uivajui na kraju
u kratkom, ali sasvim iluzornom trijumfu.
ivot samo ove planete mi danas raunamo
mnogo veim razdobljima, ali od svih antikih
civilizacija Hindusi su imali najmatovitije
vienje kosmikog vremena. Ipak, zapamtite,
ova pria o ciklusima pojavljivanja i nestajanja
sveta je mit, ne nauka, parabola pre nego proroanstvo. To je nain da se ilustruje ideja da
je univerzum kao igra murke.
Ako ja, dakle, ne tvrdim da treba da se probudite iz svoje ego-iluzije i pomognete u spasavanju sveta od katastrofe, emu onda Knjiga?
Zato se onda ne biste zavalili i pustili da stvari
idu svojim tokom? Jednostavno zato to ono to
ja piem jeste deo toka kojim stvari idu. Kao
ljudskom biu, meni je u prirodi da uivam u
32
filozofiji i da je delim sa drugima. Ja to inim

na isti nain na koji su neke ptice orlovi a neke
golubovi, neko cvee ljiljani a neko rue. Shvatam, takoe - to manje propovedam, imam vie
izgleda da me uju.
33
dm
^gmcmo-
Kad smo saznavali brojeve i abecedu, malo

nas je znalo za igru cmo-belog. Ona je takoe
vrlo jednostavna, ali pripada zatakanoj strani
stvari. Zamislite, prvo, da su vaih pet ula samo
razliiti oblici jednog osnovnog ula - neto kao
dodir. Vid je krajnje osetljivi dodir. Oi dodiruju
ili oseaju svetlosne talase i tako nam omogucuju da dodimemo stvari koje su van domaaja
naih ruku. Slino tome, ui dodiruju zvune
talase u vazduhu, a nos sitne estice praine i
gasa. No, kompleksne strukture i lanci neurona
koji ine ova ula sastoje se od neuronskih jedinica koje mogu da variraju samo izmedu dva
stanja: ukljueno ili iskljueno. Centralnom nervnom sistemu pojedinani neuroni alju signale
da ili ne - to je sve. Ali, kako znamo iz kompjutera koji koriste binarnu aritmetiku u kojoj
35

su jedine cifre 0 i 1, ovi jednostavni elementi

mogu da obrazuju najkompleksnije i najudesnije kombinacije.
U tom pogledu na nervni sitem i 0/1-kompjuteri umnogome lie na sve ostalo jer u osnovi
flzikog sveta je vibracija. Bez obzira na to da
li tu vibraciju zamiljamo u vidu talasa ili estica,
ili, moda, talasoestica, nikad ne nailazimo
na greben talasa bez leba ili na esticu bez
intervala ili prostora izmeu sebe i drugih. Drugim reima, ne postoji polutalas ili estica sama
za sebe, bez okolnog prostora. Ne postoji ukljueno bez iskljuenog, gore bez dole.
Mada su zvuci visoke vibracije naizgled neprekidni kako bi predstavljali isti zvuk, oni to
nisu. Svaki zvuk je zapravo zvuk/tiina, samo
uho to ne registruje svesno pri suvie brzoj alternaciji. To se primeti samo na, recimo, najniim ujnim registrima orgulja. Svetlost, takoe,
nije ista svetlost, ve svetlost/tama. Svetlost pulsira u talasima, po principu njihovog kretanja
gore/dole i, pod odreenim uslovima vibracije,
brzine svetlosti se mogu sinhronizovati sa drugum telima u pokretu, tako da izgleda da ova
miruju. Zbog toga se osvetljenje na principu svetlosnog luka ne koristi u pilanama, jer emituje
svetlost ije se pulsiranje lako sinhronizuje sa
brzinom elektrine testere, tako da izgleda da
joj zupci miruju.
Dok oi i ui, zapravo, reaguju i registruju
udarac i pauzu svih vibracija, um, odnosno naa
svesna panja, primeuje samo udarac. Onaj
tamni, neujni ili iskljueni interval se ignorie.

Gotovo je opti princip da svest ignorie intervale, a opet ne moe da primeti bilo kakav puls
energije bez njih. Ako stavite ruku na koleno
privlane devojke i zadrite je na njemu, moda
e prestati da je primeuje. Meutim, ako joj
stalno lupkate po kolenu, bie vrlo svesna da
ste prisutni i zainteresovani. No, ona vie primeuje i, nadate se, vie voli dodir nego pauzu.
Stvari u ije postojanje verujemo uvek postoje
samo po principu ukljueno/iskljueno. Samo
ukljueno i samo iskljueno ne postoji.
Mnogi zamiljaju da pri sluanju muzike uju
jednostavno sled tonova, pojedinanih, ili grupnih, koji se zovu akordi. Kad bi to bilo istinito,
kao to jeste u izuzetnim sluajevima kod ljudi
potpuno lienih sluha, ne bi uli nikakvu muziku, nikakvu melodiju - samo sled umova.
uti melodiju znai uti intervale meu tonovima, mada moda niste toga svesni, i mada ovi
konkretni intervali nisu periodi tiine ve stepeni raziite visine izmeu taaka na muzikoj
$kali. Ti stepeni ili intervali su auditivni prostor,
za razliku od daljinskog prostora izmeu tela
ili vremenskog prostora izmeu dogaaja.
Medutim, opta navika svesne panje je da
na razne naine ignorie intervale. Na primer,
veina ljudi misli da je prostor/svemir jednostavno nita sem kad je napunjen vazduhom.
Zbog toga ih zbunjuje kad umetnici ili arhitekte
govore o vrstama i osobinama prostora, a jo
vie kad astronomi i fiziari govore o krivom
37
36
prostoru, o svemiru koji se iri, konanom svemiru ili o uticaju svemira na svetlost ili na zvezde. Zbog navike da ignoriemo prostorne intervale, ne uvidamo da je zvuk vibracija zvuka/tiine, a ceo univerzum (tj. postojanje) je vibracija vrstog stanja/prostora. Tela i prostor,
naime, idu zajedno i neodvojivi su kao lice i
nalije. Prostor je odnos izmeu tela i bez njega
ne moe da bude ni energije ni kretanja.
Kad bi postojalo neko telo, samo jedna jedina lopta, bez okolnog prostora, bilo bi nemogue da se ona zamisli ili oseti kao lopta ili
bilo koji drugi oblik. Kad ne bi bilo niega van
nje, ona ne bi ni imala svoju spoljanju okoiinu.
Tako neto moe biti bog, ali sigurno ne telo!
Isto tako, kad bi postojao samo prostor bez
iega u sebi, to uopte ne bi bio prostor. Jer,
prostor ne postoji, osim kao prostor izmeu
stvari, unutar stvari ili izvan stvari. Zbog toga
je prostor odnos meu telima.
Moemo li da zamislio jedno usamljeno telo,
jedinu loptu u univerzumu, usred praznog prostora? Moda. Ali ta bi lopta bila bez energije,
bez kretanja. U odnosu na ta bi se moglo rei
da se ona kree? Kae se da se stvari kreu
samo u poreenju sa drugim stvarima koje relativno miruju, jer kretanje je kretanje/mirovanje.
Dakle, uzmimo dve lopte i posmatrajmo ih kako
se pribliavaju jedna drugoj ili, pak, udaljavaju.
Naravno, sada postoji kretanje, ali koja se od
njih kree? Lopta jedan, lopta dva ili obe? Ovo
je nemogue odrediti. Svi odgovori su podjed38
nako tani i netani. Uvedimo sada treu loptu.

Lopte jedan i dva ostaju na istoj razdaljini, a
lopta tri im se pribliava ili se udaljava od njih.
Ili moda stvari drugaije stoje? Lopte jedan i
dva se, moda, kreu zajedno prema treoj ili
se udaljavaju od nje, ili se lopte jedan i dva,
moda, pribliavaju treoj dok se trea pribliava
njima, tako da se sve kreu. Kako da to odredimo? Poto su lopte jedan i dva zajedno, jedan odgovor je da one ine grupu i samim tim
veinu. Njihov glas e, dakle, odluiti ko se
kree a ko ne. Meutim, ako im se trea pridrui, moe da ih nadmudri, jer ako sve tri
ostanu podjednako udaljene, grupa kao celina
ne moe da se kree. Nijedna od njih ak nee
moi da kae drugima dvema, ili dve da kau
jednoj: Zato me (nas) stalno prati (pratite)?
Grupa kao celina nee imati polaznu taku u
odnosu na koju moe da zna da li se kree ili
ne.
Obratite panju na to da, dok se dve lopte
mogu kretati samo u pravoj liniji, tri lopte mogu
da se kreu po jednoj ravni, ali ne u tri dimenzije. Onog momenta kad dodamo etvrtu loptu
dobijamo treu dimenziju, dubinu, i sada izgleda
da naa etvrta lopta moe da stoji zasebno u
odnosu na ostale tri, da objektivno posmatra
njihovo ponaanje i igra sudiju. Meitum, kad
dodamo etvrtu, koja je od njih etvrta? Bilo
koja od njih moe da bude u treoj dimenziji
u odnosu na druge tri. To se moe nazvati prvi
as iz relativiteta, jer princip ostaje isti, bez
39
obzira na to koliko lopti lodamo i zbog toga

se odnosi na sva nebeska tela u ovom univerzumu i sve posmatrae njihovog kretanja ma
gde se oni nalazili. Bilo koja galaksija, bilo koja
zvezda, bilo koja planeta ili bilo koji posmatra
se moe uzeti kao centralna taka polaska, tako
da je sve u centru u odnosu na sve ostalo!
U celoj ovoj diskusiji, medutim, previena
je jedna mogunost. Pretpostavimo da se lopte
uopte ne kreu, ve da se prostor izmeu njih
kree. Najzad, govorimo o razdaljini (tj. prostoru) koji raste i smanjuje se kao da je on stvar
koja moe neto da uini. To je problem univerzuma koji se iri. Da li se druge galaksije
udaljavaju od nae, ili naa od njihovih, ili se
sve udaljavaju jedna od druge? Astronomi pokuavaju da ree taj problem tvrdnjom da se i
sam svemir iri. Meutim, opet, ko treba da
odlui? Sta se kree, galaksije ili prostor? injenica da se ne moe doneti odluka sama je po
sebi klju za odgovor: ne samo da se i galaksije
i prostor ire (kao da su dva razliita agensa),
ve se iri neto, to mi moramo nezgrapno
nazvati galaksije/prostor.
Problem se javlja zato to pogreno postavljamo pitanje. Pretpostavili smo da su vrsta teia
jedna stvar, a prostor sasvim razliita stvar, ili
nita. Onda nam se uinilo da prostor nije ba
nita, jer tela ne bi postojala bez njega. No,
poetna greka je bila u tome to smo zamiljali
tela i prostor kao dve razliite stvari, umesto
dva aspekta iste stvari. Sutina je u tome da su
40
oni razliiti, ali nerazdvojivi, kao prednji i zadnji

deo make. Razdvojite ih i maka e umreti.
Oduzmite talasu greben, nee biti ni leba.
Slino reenje se moe primeniti na stari problem uzroka i posledice. Mi verujemo da svaka
stvar i svaki dogaaj moraju imati uzrok, tj. neku
drugu stvar ili dogaaj, a da je ta stvar, opet,
uzrok nekih drugih posledica. Kako onda uzrok
dovodi do posledice? Da stvar bude gora, ako
je sve to mislim ili radim grupa posledica, svaka
od njih mora imati uzrok, i tako u beskonanost.
Ako stvari tako stoje, ja ne mogu da utiem na
to to inim. Ja sam samo marioneta koju vuku
konci iji je poetak van mog domaaja.
Ovo je opet problem koji nastaje zbog postavljanja pogrenog pitanja. Zamislimo nekog ko
nikad nije video maku. On viri kroz pukotinu
na ogradi, a sa druge strane prolazi maka. On
prvo vidi glavu, zatim slabije raspoznatljiv trup
s gustim krznom, a onda rep. Neverovatno!
Maka se okrene i poe nazad, i on opet vidi
glavu, a malo kasnije rep. Taj sled poprima
^zgled neeg redovnog i pouzdanog. Opet,
maka se okrene i on prisustvuje istom pravilnom sledu: prvo glava, a zatim rep. Na to on
rezonuje da je dogaaj glava nepromenljivi i
nuni uzrok dogaaja rep, koji je posledica glave. Ova apsurdna i zbunjujua zbrka proizlazi
iz toga to nije primetio da glava i rep idu
zajedno; oni su zajedno jedna maka.
Maka nije roena kao glava koja je neto
kasnije prouzrokovala rep; roena je u jednom
41
komadu, maka s glavom i repom. Problem naeg posmatraa je u tome to ju je posmatrao

kroz usku pukotinu i nije mogao da vidi celu
maku odjednom.
Uska pukotina u ogradi veoma lii na na
nain posmatranja ivota svesnom panjom, jer
kad se koncentriemo na neto, ignoriemo sve
ostalo. Panja je suena percepcija. Ona je nain
da se svet posmatra malo-pomalo, uz pomo
memorije kojom se sitni delovi povezuju - kao
kad pregledamo mranu sobu baterijskom lampom vrlo uskog prenika. Takva percepcija ima
prednost da je otra i jasna, ali ona mora da
se usredsredi na jedan po jedan deo sveta i
jednu po jednu osobinu. A tamo gde nema osobina, gde su samo prostor i jednoline povrine,
njoj je dosadno i trai jo osobina. Panja je,
dakle, neto kao skener u radaru ili televiziji i
Norbert Viner (Wiener) i njegove kolege su nali
neke dokaze da postoji slian proces u mozgu.
Ali proces snimanja koji posmatra svet deo
po deo vrlo brzo ubedi svog korisnika da svet
jeste velika zbirka delova koje on zove posebnim
stvarima ili dogaajima. esto kaemo da se moe misliti samo o jednoj stvari u odreenom
vremenu. Istina je da, posmatrajui svet, malopomalo postajemo ubeeni da se on sastoji od
posebnih delova i tako zadajemo sebi problem
naina kako su ti delovi povezani, kako uzrokuju jedni druge i utiu jedni na druge. Problem
se ne bi nikada pojavio da smo bili svesni kako
je to samo na pogled iseckao svet u posebne
42
komadie, stvari, dogaaje, uzroke i posledice.

Mi ne vidimo da je svet iz jednog dela, kao
maka s glavom i repom.
O
panji takoe govorimo kao o zapaanju.
Zapaziti znai odabrati, smatrati neke delove
percepcije ili neke osobine sveta vrednijim panje, znaajnijim od drugih. Njima se posveujemo, a druge ignoriemo - iz toga razloga je
svesna panja istovremeno i nepanja (tj. neznanje) uprkos injenici da nam daje ivu i jasnu
sliku onoga to smo odabrali da zapazimo. Fiziki, mi vidimo, ujemo, miriemo, kuamo i
dodirujemo bezbrojna svojstva koja nikada ne
primeujemo. Moete voziti trideset milja, priajui sve vreme s prijateljem. Ono to ste primetili i zapamtili je razgovor, ali nekako ste
reagovali na put, na druge automobile, semafore
i bog zna na ta jo, a niste ih ni primetili ili
usredsredili svoj mentalni reflektor na njih. Isto
tako moete s nekim razgovarati na urki, a da
se ne setite u prvi mah kakvo su odelo on ili
ona imali na sebi, jer vam to nije bilo vredno
panje, niti znaajno. Meutim, vae oi i nervi
su sigurno reagovali na tu odeu. Videli ste, ali
niste zapravo gledali.
ini se da se zapaanje dogaa putem dvostrukog procesa u kojem je prvi faktor izbor onoga to je zanimljivo ili vano. Drugi faktor, koji
deluje simultano sa prvim, jeste da nam je potrebno da zabeleimo gotovo sve to se moe
zapaziti. Beleenje je sistem simbola - rei, brojevi, znakovi, proste slike (kao kvadrati i trou-
glovi), muzike note, slova, ideogrami (kao u

kineskom) i skale za odvajanje i razlikovanje
varijacija boja ili tonova. Takvi simboli nam
omoguuju da klasifikujemo svoje delie percepcije. Oni su etikete na fiokama u koje ih
memorija svrstava, ali najtee je zapaziti neki
detalj bez etikete. Eskimi imaju pet rei za razliite vrste snega, jer ive sa njim i vaan im
je. Meutim, acteki jezik ima samo jednu re
za pojmove - sneg, kia i grad.
ta upravlja naim izborom onoga to zapaamo? Prvo (koje emo morati kasnije da
okvalifikujemo) jeste bilo ta to nam se ini
korisnim ili tetnim za na opstanak, na drutveni status i sigurnost naeg ega. Drugo, koje
deluje simultano sa prvim, jeste obrazac i logika
svih simbola za beleenje koje smo nauili od
drugih, od naeg drutva i kulture. Zaista je
teko zapaziti bilo ta za ta jezici koji su nam
na raspolaganju (verbalni, matematiki ili muziki, svejedno) nemaju opis. Zbog toga pozajmljujemo rei iz stranih jezika. Ne postoji engleska re za vrstu oseanja koje Japanci zovu
yugen i moemo je razumeti samo ako svoje
razmiljanje usmerimo na situacije u kojima Japanci koriste tu re1.
1 Posmatrati sunce kako zalazi iza brega pokrivenog
cveem, lutati kroz ogromnu umu, ne mislei na povratak,
stajati na obali i pogledom pratiti brod koji nestaje iza
udaljenih ostrva, posmatrati let divljih gusaka koje nestaju
meu oblacima. Sve to je yugen, ali ta je zajedniko
meu njima?
44
Dakle, mora da postoji bezbroj osobina i

dimenzija sveta na koje naa ula raguju bez
nae svesne panje, a pogotovo vibracija (kao
to su kosmiki zraci) koje imaju talasne duine
za koje naa ula uopte nisu podeena. Percepcija svih vibracija odjednom bila bi kao pandemonijum, kao kad bi neko istovremeno pritisnuo sve dirke na klaviru. Ali, zanemarili smo
dva faktora kojih vrlo lako moeme postati svesni, a nae zanemarivanje tih faktora je uporite
iluzije ega i neznanja da je svako od nas prerueno ja .
Prvi je to ne shvatamo da su takozvane
suprotnosti, kao svetlost i tama, zvuk i i tiina,
vrsto telo i prostor, ukljueno i iskljueno, lice
i nalije, pojavljivanje i nestajanje, uzrok i posledica, polovi i aspekti iste stvari. Ali mi nemamo re za tu stvar, osim nejasnih pojmova
kao to su - egzistencija, bie, bog, ili krajnja
sutina bia. Oni, uglavnom, ostaju nebulozne
ideje, a ne iva oseanja ili doivljaji.
Drugi faktor, blisko povezan sa prvim, jeste
fo smo toliko udubljeni u svesnu panju, tako
ubeeni da je taj sueni vid percepcije ne samo
stvami nain gledanja na svet, ve i osnovno
oseanje naeg ja kao svesnog bia, da smo
potpuno hipnotisani njegovom fragmentizovanom vizijom univerzuma. Mi zaista oseamo da
je ovaj svet skup posebnih stvari koje su se
nekako udruile ili, moda, raspale i da je svako
od nas samo jedna od njih. Vidimo ih same raaju se same, umiru same - moda kao ko45
made i fragmente univerzalne celine ili upotrebljive delove velike maine. Retko vidimo sve
takozvane stvari ili dogaaje kako ,,idu zajedno,
kao glava i rep make ili kao tonove i intonacije
- uzlazne i silazne, glasnije i tie - jednog glasa
koji peva.
Drugim reima, ne igramo igru cmo-belog
- univerzalnu igm gore/dole, ukljueno/iskljueno i pojedinano/sve. Umesto toga, igramo
igru cmo protiv belog ili, ee, belo protiv crnog. Jer, naroito kad su vibracije spore, kao
kod dana i noi ili ivota i smrti, primorani smo
da budemo svesni cmog ili negativnog aspekta
sveta. Onda, ne shvatajui neodvojivost pozitivnog i negativnog pola ritma, plaimo se da e
crno pobediti u igri. Ali, igra da belo mora
pobediti vie nije igra. To je borba - borba
progonjena oseanjem hronine frustracije, jer
inimo neto podjednako ludo kao, na primer,
da sauvamo planine, a da se reimo dolina.
Osnovni oblik ove borbe je ivot protiv smrti, takozvana borba za opstanak, koja bi trebalo
da bude pravi, ozbiljni zadatak svih ivih stvorenja. Ta iluzija se odrava, jer (a) borba je
privremeno uspena (ivi smo sve dok vie nismo) i (b) ivot zahteva trud i dovitljivost, mada
to vai i za igre, ne samo za borbe. Koliko nam
je poznato, ivotinje ne ive u stalnoj napetosti
zbog bolesti ili smrti kao mi, jer ive u sadanjosti. Bez obzira na to, one e se boriti kad
ih napadnu ili kad su gladne. Moramo se,
meutim, uvati da uzimamo ivotinje kao mo46
del savreno prirodnog ponaanja. Ako ,,prirodno znai i dobro ili mudro, ljudska bia
mogu biti bolja od ivotinja, mada to nisu uvek.
Ali ljudska bia, naroito u zapadnoj civilizaciji, prave veliko strailo od smrti. To ima
neke veze sa popularnim hrianskim verovanjem da e smrt biti praena stranim sudom,
kCd e grenici biti osueni na privremeni uas
istilita ili veliku agoniju pakla. Danas je ei
strah da e nas smrt odneti u veno nitavilo
- kao da bi to moglo biti neto slino kazni da
budemo veno ivi zakopani. Nema vie prijatelja, nema vie suneve svetlosti i ptije pesme,
ljubavi i smeha, mora i zvezda - samo tama
bez kraja.
Nemoj ii lako u tu prijatnu no...

Bes, bes zbog umiranja svetlosti2
Mata ne moe da shvati prosto nitavilo i
stoga mora da ispuni prazninu fantazijama, kao
u eksperimentima u kojima uesnici vise u best^inskom stanju u sobama bez zvuka i svetlosti.
Kad se smrt smatra konanom pobedom cmog
nad belim, u smrtno ozbiljnoj borbi belo mora
da pobedi, fantazije koje popunjavaju prazninu
su uglavnom avetinjske. ak i nae populame
fantazije o raju su sumome, jer obino zamiljamo Boga kao ozbiljnog i strogog dedu, na prestolu u ogromnoj crkvi - a, naravno, u crkvi se
2
Dylan Thomas
47
moe pristojno radovati ali ne i stvarno ludo

zabavljati.
O kakva li radost i slava mora biti

Ono beskrajno slavljenje imena Bojeg,
Koje blaeni vide.
A ko hoe da skona u crkvi, u belom ogrtau, zauvek pevajui aliluja? Naravno, ove slike
su strogo simboline, ali svi mi znamo ta deca
oseaju prema nekadanjoj protestantskoj nedeljnoj slubi i Bojoj knjizi povezanoj u crno sa
onim nerazumljivim slovima. Inteligentni hriani prerastu ovo loe matanje, ali u detinjstvu
ono se uvue u podsvest i nastavlja da kontaminira naa oseanja o smrti.
Individualna oseanja o smrti su uslovljena
drutvenim stavovima i pitanje je da li postoji
ijedna prirodna i uroena emocija vezana za
umiranje. Na primer, nekad se mislilo da poroaj
treba da bude bolan, kao kazna za istoni greh
ili za to to ste se tako ludo zabavljali, pravei
bebu. Jer, Bog je rekao Evi i njenim kerkama:
,,U bolu e raati decu. Dok se verovalo da
je enina dunost da pati pri poroaju, mnoge
ene su vrile svoju dunost i mnoge je jo vre.
Zato smo bili vrlo iznenaeni kad smo naili
na ene iz primitivnih drutava koje mogu samo da unu i porode se dok rade u poljima,
pregrizu pupanu vrpcu, zaviju bebu i nastave
svojim putem. Nije da su njihove ene izdrljivije
od naih, samo su imale drugaiji stav. Nai
ginekolozi su nedavno otkrili da se kod mnogih
48
ena psihiki moe usloviti prirodan i bezbolan

poroaj. Bolovi pri trudovima su prekrteni u
napinjanje, a budua majka ima pripremne
vebe oputanja pri napinjanju i saradnju u toku
poroaja. Poroaj, kau im, nije bolest. U bolnicu se ide samo da se neto sluajno ne bi
desilo, mada mnogi avangardni ginekolozi doputaju svojim pacijentkinjama da se porode kod
kue.
Prerana smrt moe doi kao rezultat bolesti,
ali - kao i roenje - smrt po sebi uopte nije
bolest. Ona je prirodni i nuni kraj ljudskog
ivota - prirodna kao to lie opada u jesen.
(Trajno lie se, kako znamo, pravi od plastike
i moda e doi vreme kad e hirurzi moi da
zamene sve nae organe plastinim supstitutima,
pa ete postii besmrtnost tako to ete postati
sopstveni plastini model). Lekari bi, dakle, morali da preispitaju mogunost tretiranja smrti i
njenih bolova onako kako tretiraju trudove i
njihov ,,bol.
Smrt je, uostalom, veliki dogaaj. Sve dok
nam ne zapreti, drimo se sebe i svojih ivota
u hroninoj strepnji, ma kako to potiskivali. Ali,
kad doe vreme da vie nema smisla drati se,
prilika je idealna za potpuno poputanje stege.
Kad se to dogodi, jedinka se oslobaa svog
ego-zatvora. U normalnom toku dogaanja to
je zlatna prilika da se probudite u saznanju da
je vae konkretno ja zapravo ja koje igra univerzum - to je povod za veliko radovanje. No,
prema sadanjem preovlaujuem obiaju, leka-
ri, sestre i rodbina se okupe sa smeeim maskama, uveravajui bolesnika da e se uskoro

oporaviti i da e se sledee nedelje ili sledeeg
meseca vratiti kui ili otii na more na odmor.
to je jo gore, lekari nisu obueni kako da
postupaju sa smru, niti je u tome njihova uloga.
Katoliki svetenik je u boljem poloaju: on
obino zna kako da postupi u takvoj situaciji,
bez vrdanja i mumlanja. Lekar, meutim, treba
da odloi smrt po svaku cenu - ukljuujui tu
i ivotnu uteevinu bolesnika i njegove porodice.
Ananda Kumarasvami (Coomaraswami) jednom je rekao da bi radije umro deset godina
ranije nego deset minuta kasnije - kasnije da
bi, slab ili pod dejstvom lekova, ugrabio priliku
da pusti samog sebe da poine voljno. Molim
se, govorio je, da smrt ne doe da me zgrabi
neponitenog - tj. pre nego to samog sebe
pustim. Zbog toga je G. I. Gurajev (Gurdjieff),
taj udesni mudrac-lupe, napisao u svojoj knjizi
Sve i svaka stvar:

Jedini nain da se spasu bia planete Zendje
bio bi da im se ugradi nov organ... koji bi imao
takve osobine da bi svako od tih nesreenika tokom procesa egzistencije neprestano oseao i bio
svestan neizbenosti sopstvene smrti, kao i smrti
svakog na korne se njegove oi ili panja zaustave.
Samo takav oseaj i takva spoznaja mogu

da unite egoizam koji je potpuno kristalisan u
njima. Sa stanovita naeg sadanjeg pogleda na
50
smrt, ovo zvui kao recept za komar. Ali stalna

svest o smrti pokazuje da je svet jednako u
lebdenju i prozraan kao i magliasti koluti plaviastog dima u vazduhu - tu zaista nema ta
da se uhvati, niti ima koga da to uhvati. To
moe delovati porazno samo ako verujemo da
postoji nain da se to popravi, da se odloi
samo jo jednom, ili nada da imamo neku vrstu
ego-due, ili da to jesmo, koja e nadiveti raspadanje tela. (Ne kaem da nema linog kontinuiteta posle smrti - samo da nas vera u njega
dri u okovima).
Sve ovo ne znai da ne treba da se plaimo
smrti, kao to nisam tvrdio ni da treba da budemo nesebini. Stvar je jedino u tome da znamo, bez ikakve senke sumnje, da e ja i sve
ostale stvari, prisutne sada, nestati, sve dok vas
to saznanje ne natera da ih oslobodite - da
znate to sada s istom sigumou kao da ste
upravo pali s ivice Velikog kanjona. Zaista, kad
ste se rodili, gumuli su vas sa vrha litice i ne
pomae vam da se hvatate za kamenje koje pada
s vama. Ako se plaite smrti, budite uplaeni.
Stvar je u tome da ivite s njom, da pustite da
prevladaju - strah, duhovi, bolovi, prolaznost,
raspadanje i sve to. A onda dolazi neverovatno
iznenaenje: ne umirete, jer se nikada niste ni
rodili. Samo ste zaboravili ko ste.
Sve se to podnosi lake uz pomo prijatelja.
Kad smo deca, nae drugo ja , nae porodice,
prijatelji i uitelji ine sve mogue da nas uvrste
u iluziji o odvojenosti - da nam pomognu da
51
KNJIGA O TABUU KOJ NA3
budemo prave obmane, to se upravo podrazumeva pod biti prava osoba. Na latinskom, osoba, persona, prvobitno je bila maska sa ustima
u funkciji megafona, koju su koristili glumci u
otvorenim pozoritima u Grkoj i Rimu, maska
kroz (per) koju zvuk ( sonus) dolazi. U smrti
mi skidamo personu, kao to glumci skidaju svoje maske i kostime u garderobi iza scene. Kao
to njihovi prijatelji dou iza pozornice da im
estitaju na predstavi, tako bi trebalo da se i
nai prijatelji okupe oko mrtvake postelje da
nam pomognu da izaemo iz uloge smrtnika,
da aplaudiraju predstavi i, jo vie, da proslave
ampanjcem ili prieem (prema ukusu) veliko
buenje smrti.
Postoje mnogi drugi naini da se igra crnobelog pretvori u igru da belo mora pobediti
i, kao i borba za opstanak, oni zavise od ignorisanja ili brisanja sa ekrana panje meuzavisnosti dveju strana. Na udan nain ovo je, naravno, deo same igre cmo-belog, jer zaboravljanje ili ignorisanje njihove meuzavisnosti jeste
skrivanje u igri murke. Skrivanje i traenje je,
opet, igra cmo-belog!
Uz pomo ilustracija moemo da uemo u
svet naune fantastike koji vrlo brzo postaje svet
injenine nauke. Primenjena nauka se moe
smatrati igrom red protiv sluaja (ili ,,red protiv
proizvoljnosti), naroito u domenu kibemetike
- nauke o automatskoj kontroli. Pomou
naunih predvianja i njihovom tehnikom primenom pokuavamo da steknemo maksimalnu
52
kontrolu nad svojom okolinom i nad sobom. U

medicini, komunikacijama, industrijskoj proizvodnji, transportu, finansijama, trgovini, stambenim
pitanjima, obrazovanju, psihijatriji, kriminologiji
i pravu pokuavamo da izgradimo nepogreive
sisteme, da se otarasimo mogunosti greke. to
je monija tehnologija, to je jaa potreba za takvom kontrolom, kao to su mere predostronosti za bezbednost mlaznjaka i, najzanimljivije
od svega, konsultacije eksperata nukleamih sila
da se obezbedi da niko grekom ne pritisne
dugpe. Upotreba monih instrumenata i njihovog ogromnog potencijala da se promeni ovek
i njegova okolina zahteva sve vie zakonodavstva, davanja dozvola i polisa i sve kompleksnije
procedure za nadgledanje i voenje evidencije.
Veliki univerziteti, na primer, imaju potpredsednike zaduene za odnose sa vladom i mnogobrojno osoblje zadueno da odri korak sa gomilama papira. Ponekad dokumenti, zabeleke
0 onome to je uinjeno, izgledaju vaniji nego
ono to je na njima zabeleeno. Dokumenti stuctenata na upisnom alteru uvaju se u sefovima
1 kriptama, ali knjige u biblioteci ne - osim ako
su jako retke ili opasne. Isto tako, zgrada administracije postaje najvea i najimpresivnija u
celom kampusu, a predavai uviaju da sve vei
deo vremena predvienog za predavanja i istraivanja moraju da posvete sastancima raznih
odbora i popunjavanju formulara kako bi se
obezbedilo prosto funkcionisanje mehanizma
upravljanja institucijom.
53
KNJGA O TABUU KOJ NAS
Iz istih razloga jo je tee upravljati malim

biznisom koji sebi ne moe da priuti finansijsku
i pravnu birokratiju koju i najjenostavnija preduzea moraju da imaju. Lakoa komunikacija
preko masovnih medija kao to su televizija,
radio, knjige i asopisi, omoguuje pojedincu
koji ume da se izraava da dospe do miliona
ljudi. Telefon i pota omoguuju ogromnom delu tih miliona da reaguju na to, to moe da
laska i da izazove zadovoljstvo, mada nije moguno davati pojedinane odgovore - pogotovo
kad dopisnici trae savet za line ili specijalizovane probleme. Samo predsednik ili premijer
ili efovi velikih korporacija mogu da dopuste
sebi osoblje i maineriju da se snalaze s toliko
povratnih informacija.
N
Brzina i efikasnost transporta super autoputevima i vazduhom, na mnogo naina ograniava
slobodu putovanja. Sve je tee proetati se, izuzev u takozvanim rezervatima za skitanje kao
to su nacionalni parkovi. Ali meni najblii nacionalni park ima na ulazu ogradu s dugim nizom plakata na kojima pie: ZABRANJENO PALITI
VATRU, ZABRANJENO ZA PSE, ZABRANJEN LOV,
ZABRANJENO KAMPOVANJE, ZABRANJENO PUENJE, ZABRANJENO JAHANJE, ZABRANJENO PLIVANJE, ZABRANJENO PRANJE (taj mi nikad nije bio
jasan), PIKNICI DOZVOLJENI NAOBELEENIM MESTIMA. itave milje onoga to su nekada bile
slobodne plae sada su dravni parkovi koji se
zatvaraju u 18.00, tako da se tamo vie ne moe
kampovati ako smo eljni gozbe po meseini.
54
Niko ne moe da pliva van oznaenog prostora

od sto jardi koji nadgleda spasilac, niti da ide
vie od nekoliko stotina stopa u vodu. Sve u
ime bezbednosti pre svega i sigurnog ivljenja.
Samo pokuajte da proetate kroz lepu ameriku stambenu etvrt kada padne mrak. Ako
proete kroz iane ograde na glavnim putevima, a onda krenete prijatnom stazicom, moe
se lako dogoditi da vas presretnu policijska kola:
Kuda ete? Besciljno lutanje je sumnjivo i iracionalno. Verovatno ste skitnica ili provalnik.
ak ne etate ni psa! Koliko novca imate kod
sebe? Sigumo ste sebi mogli da platite autobus,
a ako imate malo gotovine ili je uote nemate,
oigledno ste besposliar i neko kome je dosadno. Svaki kompetentni provalnik bi se svom
plenu pribliio u kadilaku.
Normalno putovanje danas znai ii maksimalnom brzinom radi bezbednosti od take do
take, ali najpristiipanije take su sve vie na.ikane ljudima i parkiranim automobilima i zato
manje vredne razgledanja, a iz slinih razloga
jo je nezgodnije baviti se biznisom u centru
naih velikih gradova. Pravo putovanje zahteva
maksimum neplaniranih lutanja, jer drugaije se
ne mogu otkriti iznenaenja i uda koja su, kako
ja na to gledam, jedini vredan razlog da se ne
ostane kod kue. Kao to je ve reeno, brza
komunikacija meu takama ini sve take jednom takom. Vaikiki bi je samo meana verzija Atlantik-sitija, Brajtona i Majamija.
55
KNIGA O TABUU KOJ NAS
Uprkos injenici da se vie nesrea dogaa

u kui nego bilo gde drugde, sve vea efikasnost
komunikacije i kontrolisanja ljudskog ponaanja
moe da nas prikuje za zemlju kao peurke,
umesto da nas slobodno pusti u vazduh, kao
ptice. Sve informacije e doi preko superrealistike televizije i drugih elektronskih aparata
koji su jo u stadijumu planiranja ili se tek zamiljaju. Na izvestan nain, to e omoguiti pojedincu da se rasprostre bilo gde a da ne pokrene svoje telo - ak i u daleke delove svemira.
Ali to e biti nova vrsta jedinke - jedinka sa
kolosalnim perifernim nervnim sistemom koji
dosee beskraj. Taj elektronski nervni sistem e
biti tako povezan unutar sebe, da e sve jedinke
koje su u njega ukljuene deliti iste misli, ista
oseanja i iste doivljaje. Moda e biti specijalizovanih tipova, kao to ima specijalizovanih
elija i organa u naim telima. Postojae tendencija da se sve jedinke spoje u jedinstveno
bioelektronsko telo.
Razmotrite zapanjujua sredstva koja se danas prave za prislukivanje, aparate koji se ve
sada koriste u kancelarijama, fabrikama, prodavnicama i raznim komunikacijskim linijama kao
to su pota i telefon. Pomou tranzistora i tehnika za minijaturizaciju, ti aparati postaju sve
nevidljiviji i sve osetljiviji na blage elektrine
impulse. Trend svega toga je kraj individualne
siobode, do te mere da e moda biti nemogue
sakriti i sopstvene misli. Na kraju niko ne ostaje
sa sopstvenim umom: postoji samo veliki i kom56
pleksan um zajednice, obdaren, moda, tako

fantastinim moima kontrole i predvidanja da
e ve svako znati sopstvenu budunost, godinama unapred.
Meutim, to sigurnije i jasnije poznajete budunost, sve vie ima smisla rei da ste je ve
proiveli. Kad je ishod igre izvestan, prekinemo
je i ponemo drugu. Zbog toga mnogi Ijudi ne
ele da im se gata: ne zato to je gatanje sujeverje ili zato to predskazanja mogu biti
uasna, ve jednostavno zato to bolje poznavanje budunosti stvara manje iznenaenja i manje je zabavno doiveti je.
Upustimo se u jo jednu fantaziju po istoj
liniji. Tehnologija mora da se trudi da odri ravnoteu izmeu ljudske populacije i resursa hrane. To e, s jedne strane, zahtevati pravnu kontrolu raanja, a sa druge, razvijanje mnogo novih
tipova hrane iz zemlje, okeana i vazduha, ukljuujui nesumnjivo i pretvaranje izluevina u
hranjive supstance. Ipak, u svakom sistemu te
vrste postoji postepeni gubitak energije. Kako
se izvori smanjuju, tako i populacija mora proporcionalno da se smanji. Ako se, kad to vreme
bude dolo, ljudski rod bude oseao kao jedinstveni ,,um-telo, taj superindividualac e posmatrati sebe kako se sve vie smanjuje, dok na
kraju poslednja usta ne pojedu poslednji zalogaj.
Ali, moe se dogoditi i da e, mnogo ranije,
ljudi biti krajnje otpome plastine replike ljudi
koji vie nee imati potrebu da jedu. No, zar
to nee biti isto kao smrt rase, sa praznim plas57
tinim odjecima nas samih kako odzvanjamo

kroz vreme?
Sve te fantazije o budunosti smetaju danas
veini nas: gubitak privatnosti i slobode, ograniavanje putovanja i uestalo pretvaranje krvi
i mesa, drveta 1 kamena, voa i ribe, vida i
zvuka, u plastiku, sintetiku i elektronske kopije.
Sve vie se umetnici i muziari odvajaju od svog
posla, pravei veme i jeftine reprodukcije sopstvenih dela. Da li reprodukcija u tom smislu
treba da zameni bioloku reprodukciju putem
celulame flsije ili seksualne unije? Ukratko, da
li je sledei korak u evoluciji transformacija oveka u puku emu elektrinog kola?
Sve te mogunosti, moda, izgledaju tako
daleke da nisu vredne razmatranja. Meutim, na
mnogo naina one su ve s nama i, kao to
smo videli, ritam tehnikih i drutvenih promena
se ubrzava vie no to bismo eleli da priznamo.
Popularnost naune fantastike potvruje vrlo
rairenu fascinaciju takvim pitanjima, a toliko
naune fantastike je zapravo komentar na sadanjost, jer je jedan od najboljih naina da se
razume ta se deava prenoenjem danas u sutranjicu. Kakva je razlika izmeu onoga to se
deava, s jedne strane, i pravca njegovog kretanja, s druge? Ako letim od Londona do Njujorka, ja se ionako kreem ka zapadu, ak i pre
no to napustim britansku obalu.
Nauna fantastika u koju smo se upustili ima,
dakle, dve vane pouke. Prva je da, ako igra
,,red protiv sluaja treba da se nastavi kao igra,
58
red ne sme da pobedi. Kako se predvianje i

kontrole poveavaju, tako proporcionalno igra
prestaje da bude vredna ulaganja. Traimo novu
igru s izvesnim rezultatom. Drugim reima, treba
ponovo da se sakrijemo, moda drugaije, i onda da traimo nove naine, jer to dvoje zajedno
ine ples i udo egzistencije. Nasuprot tome,
sluaj ne sme da pobedi, a verovatno i ne moe,
jer izgleda da je polaritet red/sluaj iste vrste
kao ukljueno/iskljueno i gore/dole. Neki astronomi veruju da je na univerzum poeo eksplozijom koja je bacila sve galaksije u svemir,
gde e se, negativnom energijom, zauvek raspasti u bezoblinu radijaciju. Ja ne mogu da
mislim na taj nain. Pretpostavljam da je to moj
osnovni metafiziki aksiom, moj skok vere, da
ono to se dogodilo jednom moe uvek ponovo
da se dogodi. Ne toliko zato to mora da postoji
vreme pre prve eksplozije i vreme posle konanog raspada, ve zato to se vreme (kao i
prostor) ponovo vraa u krug.
Ova pretpostavka se potvruje drugom poukom koja proiStie iz tih fantazija i koja jo
vie zapanjuje. Ovde je moguno primetiti francusku poslovicu: Plus ga change, plus c est la
meme chose - to se vie menja, to je vie isto.
Promena je u nekom smislu iluzija, jer mi smo
uvek na taki do koje nas bilo koje budunost

moe odvesti! Ako ljudski rod razvije elektronski
nervni sistem, van tela jedinke, dajui nam tako
svima jedan um i jedno globalno telo, to je
gotovo upravo ono to se dogodilo u organiza59
ciji elija koje ine naa sopstvena tela. Mi smo

to ve uradili.
Osim toga, nae telesne elije i njihovi najmanji sastavni delovi pojavljuju se i nestaju kao
to svetlosni talasi vibriraju i Ijudi idu od roenja
do smrti. Ljudsko telo je kao vrtlog; izgleda da
postoji konstantna forma, zvana vrtlog, ali on
funkcionie upravo zato to voda u njemu ne
ostaje. I sami molekuii i atomi vode takoe su
vrtlozi - obrasci kretanja koji ne sadre nik^kvu konstantnu i nesvodljivu tvar. Svaka osoba
je forma zahvaena strujom - udesna bujica
mleka, vode, hleba, bifteka, voa, povra, vazduha, svetlosti, radijacije - koji su svaki za sebe
strujanje. Tako je i s naim institucijama. Postoji
konstanta koja se zove Univerzitet Kalifornije
u kojoj nita ne ostaje isto: studenti, profesori,
administracija, ak i zgrade bivaju i nestaju, ostavljajui sam univerzitet samo kao proces u
kontinuitetu, sistem ponaanja.
to se tie moi predvianja i kontrole, individualni organizam ih je ve ostvario u meri
koja mora da je zapanjila neurone kad su prvi
put nauili trik. A ako se reprodukujemo u vidu
mehanikih, plastinih i elektronskih obrazaca,
to nije toliko novo. Svaka vrsta sigumo neprijateljski posmatra svoje lanove koji prvi pokazuju znakove promene i sigumo e ih smatrati
opasnim ili ludim. tavie, taj novi i neoekivani
tip reprodukcije sigumo nije udniji od mnogih
raznih metoda koji ve postoje u biolokom svetu - neverovatna transformacija gusenice u lep60
tira ili organizacija izmeu pela i cvea, ili neugodan ali zadivljujue kompleksan sistem malarinog komaraca.
Ako se sve to sa ljudskim rodom zavri bez
traga u univerzumu, osim sistema elektronskih
obrazaca, zato bi nas to brinulo? Jer mi smo
sada upravo to. Meso ili plastika, inteligencija
ili mehanizam, nervi ili ice, biologija ili flzika
- sve se to izgleda svodi na taj fabulozni elektronski ples koji se na makroskopskom planu
predstavlja samom sebi kao itava gama formi
i supstanci.
Ali sutinski problem kibemetike koji je ini
beskrajnim uspehom/neuspehom jeste da kontrolie sam proces kontrole. Mo nije nuno mudrost. Moda sam ja gotovo svemogu u upravljanju svojim telom i svojom fizikom okolinom,
ali kako da se kontroliem da bih izbegao suludost i greke u upotrebi tela? Genetiari i neurolozi mogu doi u situaciju da proizvedu bilo
koju vrstu ljudskog karaktera po porudbini, ali
kako e znati koji tipovi karaktera su potrebni?
Nomadska kultura zahteva ilave i agresivne pojedince, dok urbano-industrijska kultura zahteva
drutvene i kooperativne timske radnike. Drutvene promene su sve bre, kako genetiari da
predvide promene ukusa, temperamenta i motivacije za 20 ili 30 godina? Osim toga, svaki
in meanja u tok prirode menja je na nepredvidive naine. Ljudski organizam koji je konzumirao antibiotike nije u potpunosti ista vrsta organizma kao ranije, jer se ponaanje njegovih
61
mikroorganizama znatno promenilo. to se vie

meamo, vie se mora analizirati stalno rastui
obim detaljnih informacija o rezultatima meanja
u svet iji su beskonani detalji nerazdvojivo
isprepletani. Ve postojee informacije, ak i u
najspecijalizovanijim naukama, toliko su obimne
da nijedan pojedinac nema vremena da ih
proita a kamoli da ih primi u sebe.
Reavajui probleme, tehnologija stvara nove
probleme i izgleda da, kao u knjizi S one strane
ogledala treba da trimo sve bre kako bismo
ostali gde smo. Pitanje je, dakle, da li tehniki
progres ita postie u smislu veeg uivanja i
sree u ivotu. Sigurno postoji oseanje ushienja i olakanja u trenutku promene - prilikom
prvih nekoliko upotreba telefona, radija, televizije, mlaznjaka, udotvomog leka ili raunara.
Ali ti novi pronalasci se prebrzo uzmu zdravo
za gotovo i mi smo pod pritiskom novih tekih
situacija koje oni sobom nose. Jedan uspean
direktor koleda mi se jednom alio: Tako sam
zauzet, morau da nabavim helikopter! Pa,
odgovorio sam, biete u prednosti - sve dok
ste jedini direktor koji ima helikopter. Ali nemojte ga nabavljati. Svi e oekivati vie od
vas.
Tehniki progres je sigumo impresivan s
take gledita pojedinca, na kratke staze. Govorei kao ezdesetogodinjak, ser Sedrik Hardvik (Hardwicke) rekao je da jedino ali to
nije mogao da ivi u viktorijansko doba - sa
penicilinom. Ja sam jo zahvalan to ne moram
62
da se predam lekarskim i zubarskim vetinama

iz vremena svog detinjstva, ali uviam da napredovanje na jednom polju neizbeno vodi do
napredovanja na svima ostalim poljima. Nisam
mogao da imam penicilin ili modernu anesteziju
bez avijacije, elektronike, masovnih komunikacija, superautoputeva i industrijske poljoprivrede
- da ne spominjem atomsku bombu i bioloki
rat.
^
Dakle, ako se baci kompleksniji pogled na
stvari, itav projekat osvajanja prirode sve vie
lii na fatamorganu - ubrzavanje ritma ivota
bez fundamentalne promene u poloaju, ba kao
to je crvena kraljica nagovestila. Tehniki progres postaje vid sve veeg odugovlaenja zbog
osnovne iluzije da su ovek i priroda, organizam
i okolina, kontrolor i kontrolisano, sasvim razliite stvari. Moda bismo mogli da savladamo
prirodu ako bismo prvo, ili istovrenteno, uspeli
da savladamo sopstvenu prirodu, mada ne uviamo da su ljuska priroda i spoljanja priroda
iz jednog dela. Na isti nain ne vidimo da je
ja kao istraiva i kontrolor ista ona osoba koja
treba da se poznaje i kontrolie. Samosvesni mehanizam povratne informacije kore velikog mozga prua nam halucinaciju da smo dve due
u jednom telu - racionalna dua i animalna dua,
jaha i konj, dobri momak s boljim instinktima
i finijim oseanjima i bitanga s lakomim poudama i nesavladljivim strastima. Odatle dolazi
udesno komplikovana hipokrizija o grehu i pokajanju i zastraujue okrutnosti kanjavanja, ak
63
KNHGA O TABUU KOJI NAS SFREAVA DA SAZNAMO KO SMO
i samomuenja u ime dobre due protiv zla. to

vie obuzima sebe, to dobra dua vie otkriva
svoju nerazdvojnu senku i to se vie odrie
svoje senke, to se vie pretvara u nju.
Tako je ve hiljadama godina ljudska istorija
velianstveno isprazan sukob, udesno postavljena panorama trijumfa i tragedija zasnovanih
na vrstom tabuu protiv priznavanja da crno ide
uz belo. Nita, moda, nije dospelo do tog nivoa
s toliko fascinirajue, bespotrebne buke. Kao
kad su se Tvidldam i Tvidldi dogovorili da se
sukobe, tako glavni trik igre cmo-belog jeste
krajnje preutna zavera da partneri sakriju svoje
jedinstvo i da izgledaju to je razliitije mogue.
To je kao borba na pozornici, tako dobro odgirana da je publika spremna da poveruje da
je re o pravoj borbi. Skriveno iza njihovih eksplicitnih razlika jeste implicitno jedinstvo onoga
to vedanta zove ja , jedno koje nema drugog,
ono to jeste i sve to jeste i krije se u obliku
vas.
Ako, dakle, postoji osnovno jedinstvo
izmeu ja i drugog, jedinke i univerzuma, kako
su nai umovi postali tako ogranieni da to ne
znaju?
64
Maku smo ve pustili iz vree. Unutranja

informacija glasi da je tvoje ja, kao tvoja malenkost koja je dola na ovaj svet i ivi privremeno u vrei od koe, obmana i varka. injenica
je da, poto nijedna stvar ili osobina ovog univerzuma ne moe da se odvoji od celine, jecjino
pravo ti, ili ja, jeste celina. Ostatak ove knjige
e pokuati da to uini tako jasnim, da ete
uskoro ne samo razumeti rei, ve i osetiti tu
injenicu. Prvi korak je da razumete, to jasnije,
kako ta obmana poinje.
Moramo prvo da razmotrimo oblik i ponaanje same obmane. Ve dugo pokuavam da
otkrijem kako ljudi doivljavaju, ili oseaju, sopstvenu egzistenciju - za koje specifine oseaje
koriste re jat
Mali broj Ijudi, izgleda, koristi tu re za ceo
svoj fiziki organizam. Imam telo je uobiaje65
KNJGA, O TABUU KOJI NAS
nije nego ,,ja sam telo. Govorimo o svojim

nogama kao to govorimo o svojoj odei, a
ja izgleda da ostaje netaknuto ak i ako su
noge amputirane. Kaemo: ja govorim, ja hodam, ja mislim i (ak) ja diem. Ali ne kaemo:
ja oblikujem kosti, ja uzgajam nokte, ja cirkuliem svoju krv. Izgleda da upotrebljavamo ja
za neto u telu, ali ne i za telo, jer veliki broj
stvari koje se odvijaju u telu kao da se deavaju
tom ja na isti nain kao i spoljanji dogaaji.
Ja se koristi kao centar voljnog ponaanja i svesne panje, ali nedosledno. Disanje je samo delimino voljna radnja, a kaemo razboleo sam
se ili sanjao sam ili zaspao sam kao da su
ovi glagoli aktivne radnje, a ne stanja.
Meutim, ja se obino odnosi na neki centar
u telu, ali razliiti narodi ga oseaju na razliitim
mestima. U nekim kulturama nalazi se u predelu
trbune duplje. Kineski hsin, srce-um ili dua
nalazi se u centru grudnog koa. No, za veinu
zapadnjaka, ego je u glavi, a iz tog centra proizlazi ostatak nas. Ego je negde iza oiju i izmeu uiju. Kao da ispod kupole lobanje sedi kontrolni slubenik koji nosi slualice na uima i
posmatra televizijski ekran povezan s oima. Ispred njega stoji velika tabla s brojanicima i
dugmetima povezanim sa svima ostalim delovima tela, koji pruaju informacije o stanju svesti
ili reaguju u skladu sa voljom slubenika.
Taj kontrolni slubenik vidi prizore, uje
zvukove, osea oseanja i ,,ima doivljaje.
Ovo su uobiajeni, ali preterani naini govora,
66
jer videti prizor je samo videti, uti zvuk je

samo uti, oseati oseanje je samo oseati, a
imati doivljaj je samo doiveti. injenica da se
ove preterane fraze tako esto koriste pokazuje
da veina ljudi sebe zamilja odvojeno od svojih
misli i doivljaja. Sve to se moe udesno iskomplikovati kad se priupitamo da li na slubenik ima drugog slubenika u svojoj glavi i
tako ad infinitum!
Bio jednom jedan mladi koji ree,
Mada mi se ini da znam da znam,
ono to bih hteo da vidim
jeste ono ja koje zna mene
kad znam da ja znam da znam.
Jedan od najvanijih delova opreme naeg
slubenika jeste njegov sistem snimanja i arhiviranja - pamenje koje on stalno konsultuje
kako bi znao kako da protumai podatke ubaene preko ula i reaguje na njih. Bez te opreme
on ne bi imao oseaj nepromenljivosti - da je
isti onaj slubenik koji je bio i pre nekoliko
sekundi. Mada su snimci u memoriji nestalniji,
neuhvatljiviji od filma ili magnetofonske trake,
akumulacija memorija je bitan deo ego-oseanja.
Ona daje utisak naeg ja , slubenika, kao neega to ostaje dok ivot prolazi - kao da je
svesno ja stabilno ogledalo u kojem se ogleda
povorka koja prolazi. To dalje pojaava oseanje
odvojenosti vaeg ja , koje se menja mnogo sporije nego spoljanji dogaaji i unutranje misli,
tako da izgleda da stojite pored njega kao nezavisan posmatra. Ali, memorije opstaju dok
vrtlog opstaje. Svesna panja ih snima kao to

kompjuteri ili drugi mehanizmi za arhiviranje
snimaju trake koje se veito obru. Memorija je
trajan sistem kretanja, kao vrtlog, pre nego trajna
supstanca, kao ogledalo, votana tablica ili list
hartije. Ako su seanja deponovana u neuronima, ne moe se stajati po strani spram toka
dogadaja, jer neuroni teku istim tokom kao i
dogaaji van lobanje. Uostalom, tvoji neuroni
su deo mog spoljanjeg sveta, a moji tvoga. Sve
unutranje u nama je spolja, tamo u fizikom
svetu. Ali, s druge strane, spoljanji svet nema
boje, oblika, teine, toplote ili kretanja bez ,,unutranjeg mozga. On ima te kvalitete samo u
odnosu na mozak koji je, opet, deo njega.
Gde god ljudi oseali da se nalazi njihov
ego i bez obzira s koliko mnogo ili malo fizikog
tela se on identifikuje, gotovo svi se slau da
ja nisam nita van svoje koe. Kao to ekspirov
kralj Don kae Hubertu. Unutar ovog zida od
mesa postoji dua koja te smatra svojim poveriocem. Koa se uvek smatra zidom, barijerom
ili granicom koja definitivno razdvaja ja od sveta
- uprkos injenici da je pokrivena porama, kojima se udie vazduh i nervnim zavrecima, koji
prenose informacije. Koa nas informie onoliko
koliko nas i formira, ona je most koliko i barijera. Ipak, nae vrsto ubeenje je da izvan
tog zida od mesa lei strani svet koji je samo
u labavoj vezi sa nama, tako da je potrebno
mnogo energije da se njime upravlja ili da mu
se privue panja ili promeni ponaanje. On je
bio tu pre nego to smo se rodili i nastavie
68
da postoji i kad umremo. Mi u njemu ivimo

privremeno kao prilino nevani fragmenti, razdvojeni i sami.
Cela ova iluzija ima svoju istoriju u nainima
razmiljanja - u slikama, modelima, mitovima i
jezikim sistemima koje koristimo 4iiljadama godina kako bismo shvatili smisao sveta. To je
uticalo na nae percepcije iskljuivo kao hipnoza. Hipnotizer uglavnom prianjem stvara iluzije
i udne promene u ponaanju svojih subjekata
- prianje uz oputenu fiksaciju subjektivne svesne panje. Maioniar na pozomici takoe izvodi veinu trikova brzim govorom i skretanjem
panje u pogrenom smeru. Hipnotizerske iluzije
mogu se ivo oseati i initi se stvamim ak i
kad subjekat izae iz takozvanog hipnotikog
transa.
Izgleda, u tom sluaju, da je ljudski rod hipnotisan ili je sebe ubedio da veruje u obmanu
egocentrizma. Za to smo sami krivi. Nismo rtve
zavere koju je organizovao neki bog spolja ili
neko tajno drutvo ili manipulanti. Ako postoji
neka bioloka osnova za tu obmanu, ona poiva
samo u sposobnosti mozga za suenu, usredsreenu svest, zajedno s moi prepoznavanja
- znanja o znanju i miljenja o miljenju pomou
slika i jezika. Moj problem, kao pisca koji koristi
rei, jeste da razbijem iluzije jezika dok koristim
jedan od njih koji ih stvara. Mogu to da uinim
samo po principu dlake psa koji te je ujeo.
Osim ljudskih tvorevina kao to su zgrade i
putevi (pogotovo rimski i ameriki putevi), na
univerzum, ukljuujui i nas same, jeste potpuno
69
KN5GA O TABUU KO]I NAS
vijugav. Njegove crte su vijugave i po obliku i

po ponaanju. Oblaci, planine, biljke, reke, ivotinje, obale - sve je krivudavo. Krivudaju tako
mnogo i na toliko razliitih naina da niko ne
moe da vidi gde jedan zavoj poinje a drugi
se zavrava, t5Ilo u vremenu ili u prostoru. Jedan
francuski klasicista iz 18. veka alio se da je
tvorac ozbiljno zakazao u svom radu kad nije
uspeo da porea zvezde po nekoj elegantnoj
simetriji, jer one su rasprskane po svemiru kao
kapljice talasa koji se lomi. Da li je to sve tek
jedna stvar koja krivuda na mnogo razliitih naina ili mnogo stvari koje samo krivudaju? Da
li postoje stvari koje krivudaju ili su krivudanja
isto to i stvari? Zavisi kako na to gledate.
Pre nekoliko milenijuma neki genije je otkrio
da krivulje kao to su ribe i zeevi mogu da
se uhvate u mreu. Mnogo kasnije, neki drugi
genije je zamislio da uhvati svet u mreu. Sam
za sebe, svet izgleda otprilike ovako:
70
A sada pogledajte tu vijugu kroz mreu:
<- b >
-l
J
)
c
Mrea je presekla veliku krivulju u male

koje su sve sadrane u kvadratima iste veliine.
Haosu je nametnut red. Sada moemo da kaemo da krivulja ide toliko i toliko kvadrata levo,
toliko i toliko desno, gore ili dole, i najzad,
imamo njen broj. Vekovima kasnije, ista slika
mree je nametnuta svetu u vidu nebeskih i
zemaljskih linija geografske irine i duine, kao
grafikon za matematike krive, kao fioke za arhiviranje, kao planovi gradova. Mrea je, dakle,
postala jedna od osnovnih slika ljudske misli.
Ali ona je uvek slika i, kao to niko ne moe
da iskoristi ekvator da bi vezao paket, stvami
krivudavi svet izmie kao voda kroz nae zamiljenje mree. Koliko god mi delili, brojali,
razvrstavali ili klasifikovali ovu krivulju u posebne stvari i dogaaje, to je samo nain razmiljanja o svetu: on nikad nije zapravo podeljen.
Druga mona predstava je glineni model univerzuma, prema kojem ga zamiljamo kao mnoge oblike jedne ili vie supstancija, kao to su
lonci oblici gline, a kae se i da je Bog stvorio
Adama od praha. Ova predstava je izazvala mnoge nevolje, zbunjujui vekovima filozofe i naunike idiotskim pitanjima kao to su: Kako forma (ili energija) utie na materiju?, ta je materija?, ta se deava sa formom (duom) kad
napusti materiju (telo)?, Kako se puka materija oblikovala u pravilne forme?, Kakav je odnos izmeu uma i tela?
Uvek treba sumnjati da su nereivi problemi
moda pogreno postavljena pitanja, kao to je
problem uzroka i posledice. Uinite prividnu podelu jednog procesa na dva, zaboravite da ste
to uradili, a onda vekovima reavate zagonetku
kako da spojite ta dva dela. Isto vai i za formu
i materiju. Budui da niko nikad nije naiao
na komad materije bez forme, ili nematerijalnu
formu, trebalo je da bude oigledno da neto
nije u redu sa glinenim modelom. Svet je formiran od materije isto onako kao to je drvee
napravljeno od drveta. Svet nije ni materija,
ni forma, jer to su dva neskladna termina za
isti proces, koji se neodreeno zove svet ili
postojanje. Meutim, iluzija da se svaka forma
sastoji, ili je napravljena, od neke osnovne tvari je duboko ukorenjena u naem* zdravom razumu. Potpuno smo zaboravili da i materija i
metar jednako potiu od sanskritskog korena
matr - meriti, i da materijalni svet ne znai
72
nita vie nego mereni ili merljivi svet - apstraktnim predstavama kao to su mree, matrice
ini, sekunde, grami i decibeli. Termin materijalni se cesto koristi kao sinonim za re fiziki,
od grkog physis (priroda) i prvobitnog indoevropsko bheu (postati). Nita u ovim reima ne
nagovetava da je materijalrii ili flziki svet nainjen od bilo kakve tvari po uzoru na keramiki
model, koji se zato nadalje mora zvati modelom
polupanih lonaca.
Model polupanih lonaca, koji predstavlja svet
kao da je od gline, naneo je vie nevolje nego
filozofi i naunici. On lei u korenu dva glavna
mita koji dominiraju zapadnom civilizacijom, a
oni su, nadovezujui se jedan na drugi, igrali
bitnu ulogu u formiranju iluzije o pravoj osobi.
Ako je svet u sutini ista materija kao
glina, teko je zamisliti da se takvo inertno testo
kree i obikuje. Energija, forma i inteligencija
moraju, dakle, da dodu na svet spolja. Grudva
mora da se razlista. Svet je, dakle, zamiljen
kao rukotvorina, kao tegla, statua, sto ili zvono,
a ako je rukotvorina, mora da ga je neko napravio, a neko takoe mora da je odgovoran i
za prvobitni materijal. Mora da je 1 on napravljer>. U Knjizi postanja prvobitna materija ,,bezoblina i prazna simbolizovana je kao voda,
a poto se voda ne talasa bez vetra, nita ne
moe da se dogodi sve dok duh boji ne pree
po njenoj povrini. Formiranje i kretanje materije
se, dakle, pripisuje inteligentom duhu, svesnoj
sili ili hergiji, koja informie materiju, na os73
novu ega njeni delovi dolaze i odlaze, ive i

umiru.
Meutim, u svetu onakvom kako ga mi poznajemo, mnoge stvari su oigledno pogrene,
a mi oklevamo da ih pripiemo zadivljujuem
umu koji je bio u stanju da napravi ovaj svet
u poetku. Grozimo se da poverujemo da okrutnost, bol i zloba dolaze pravo iz korena i
osnove bia i usrdno se nadamo da je barem
bog savrenstvo svega to mi zamiljamo kao
mudrost i pravdu. (Ovde ne moramo da ulazimo
u uveni i nereevi problem zla, koji ovaj model
univerzuma stvara, osim da napomenemo da je
on rezultat tog modela.) Narodi koji su razvili
taj mit bili su pod vlau vladara ili kraljeva, a
takvi superkraljevi kakvi su bili egipatski, persijski i haldejski monarsi bili su uzor predstave
boga kao monarha univerzuma, savrenog u mudrosti i pravdi, ljubavi i milosti, ali ipak strogog
i punog zahteva. Naravno, ne govorim o bogu
najsuptilnijih jevrejskih, hrianskih i islamskih
teologa, ve o populamoj predstavi, a iva slika
ima vei uticaj na zdrav razum nego suptilni
pojmovi.
Predstava boga kao linog bia, nekako ,,izvan ili drugaijeg nego to je svet, zasluna je
za na oseaj da se ivot zasniva na inteligenciji,
da su prirodni zakoni svuda dosledni jer potiu
od jednog vladara, i da moemo pustiti mati
na volju do kraja u zamiljanju uzvienih kvaliteta tog vrhovnog i savrenog bia. Ta predstava je takoe svakome dala oseanje vanosti
i smisla. Jer, taj bog je direktno svestan svakog

najsitnijeg delia praine i vibracije energije, jer
boja svest o njemu omoguuje njegovo postojanje. Ta svest je takoe ljubav i bog ima u
vidu veni ivot istog blaenstva, tjarem za anele i ljude, koji treba da pone posle smrti.
Naravno, postoje uslovi vezani za tu nagradu,
a oni koji namemo i nemilosrdno poriu i ne
pokoravaju se bojoj volji, moraju da provedu
venost u agonijama koje su po intenzitetu ravne
blaenstvu dobrih i vemih podanika.
Problem s ovakvom predstavom o bogu jeste
to je on u njoj previe dobar. Deci koja rade
u kolskim klupama gotovo uvek smeta, ak i
kad ljubazan i uvaen nastavnik nadgleda njihov
rad, stojei im iznad glave. Koliko tek dekoncentrie saznanje da je svaki pojedinani in,
misao ili oseanje pod nadzorom uitelja svih
uitelja, da nigde na zemlji ili u raju ne postoji
mesto gd se moete sakriti od oka koje vidi
sve i sudi o svemu.
Mnogi Ijudi su odahnuli kad su zapadni mir
slioci poeli da preispituju tu sliku i da tvrde
kako hipoteza o bogu ne pomae u opisivanju
ili predvianju toka prirode. Ako je sve, rekli
su oni, boja tvorevina i delo, ta izjava ne sadri
vie logike od one: ,,sve je gore. Ali, kao to
se to esto dogaa, kad se jedan tiranin obori
s prestola, 'umesto njega dode jo gori. I bez
Grnara, mit o polupanom loncu je ostao. 'Syet
se jo shvata kao rukotvorina, ali prema modelu
automatske maine. Prirodni zakoni su jo tu,
ali zakonodavca nema. Prema ateistima, gospod

je napravio mainu i pokrenuo je, ali je onda
otiao da spava ili na odmor. No, prema ateistima, naturalistima i agnosticima, svet je potpuno
automatski. Svet je konstruisao sebe samog, mada ne namemo. Materija bi trebalo da se sastoji
od atoma, kao minijaturnih bilijarskih loptica,
tako malih da se ne mogu dalje deliti ili analizirati. Pustite te atome da krivudaju okolo u
raznim permutacijama i kombinacijama neogranieno dugo, i jednom, u faktiki beskonanom
vremenu, oni e se sloiti u raspored kakav mi
danas imamo u obliku sveta. Stara pria o majmunima i pisaim mainama.
U tom potpuno automatskom modelu univerzuma, oblik i tvar su preiveli kao energija
i materija. Ljudska bia, ukljuujui um i telo,
bila su delovi sistema i tako imaju inteligenciju
i oseanja kao posledice istih neprestanih obrtanja atoma. Problem s majmunima i pisaim
mainama je u tome to, kad napokon uspeju
da otkucaju Enciklopediju Britaniku, u bilo kom
trenutku mogu ponovo poeti da piu besmislice. Zato, ako ljudska bia ele da zadre svoj
sluajno postignut srean status i red, moraju iz
sve snage da se trude da savladaju nasumine
procese u prirodi. U tom mitu se vrsto naglaava da je materija gruba a energija slepa, da
je itava priroda van Ijudske koe (i koe nekih
ivotinja) krajnje glup i nesenzitivan mehanizam.
Oni koji su nastavili da veruju u postojanje ,,nekog tamo gore, koji brine, bili su ismevani kao
76
praznoglavi zanesenjaci, jadni slabii nesposobni

da se suoe s ovekovim sumornim poloajem
u bezdunom univerzumu, u kojem je opstanak
iskljuiva privilegija ilavih.
Ako je previe inteligentni bog predstavljao
problem, olakanje to smo ga se otarasili nije
dugo trajalo. Zamenjen je kosmikim idiotom
i ljudi su poeli da se oseaju vie no ikad
otueni od univerzuma. Takva situacija je sapio pojaala iluziju o usamljenosti i izdvojenosti ega (sada mentalnog mehanizma) i Ijudi
koji su sebe zvali prirodnjacima zapoeli su
najvei rat protiv prirode koji je ikad voen.
Svejedno u kom obliku, mit o potpuno automatskom modelu postao je krajnje uverljiv i u
nekim naunim i akademskim disciplinama on
je najsvetija dogma, kao bilo koja teoloka doktrina u prolosti - uprkos suprotnim trendovima
u fizici i biologiji. Jer, postoje razliite mode u
mitovima, a Zapadu, koji je osvajao svet u 19.
veku, bila je potrebna ivotna filozofija u kojoj
je real-politik - pobeda ilavih koji se suoavaju
s tmurnim injenicama - vodei princip. Dakle,
to su tmurnije injenice s kojima se suoavamo,
to izgledamo ilaviji. Tako smo se urotili jedni
protiv drugih da potpuno automatski model univerzuma uinimo to tmumijim.
On, meutim, ostaje mit, sa svim pozitivnim
i negativnim osobinama mita, kao slika koja slui za osmiljavanje sveta. Sumnjam da bi postojanje zapadne nauke i tehnologije bilo mogue
da nismo pokuali da shvatimo prirodu po uzoru
77
KNJIGA O TABUU KOB NAS
na mehanike modele. Prema Dozefu Nidamu

(Needham), Kinezi - uprkos njihovoj sofisticiranosti - malo su napredovali u nauci zato to
im nije palo na pamet da misle o prirodi kao
o mehanizmu sastavljenom o posebnih delova koji se pokoravaju logikim zakonima. Njihov pogled na univerzum bio je organski, a ne
bilijar u kojem se kugle sudaraju u serijama uzroka i posledica. Ono to su nama bili uzrok i
posledica, njima su bili korelativi - dogaaji
koji se javljaju zajedno, kao prednja i zadnja
strana. Delovi njihovog univerzuma nisu bili
razdvojivi, ve isprepleteni, kao in prodaje s
inom kupovine1.
Napravljeni univerzum, prema modelu polupanih lonaca ili potpuno automatskom, sastoji
se od delova, a delovi su osnovna stvamost
prirode. Prirodu, dakle, treba shvatiti pomou
mikroskopije i analize kako bi se otkrilo koji
su ti delovi i kako su sklopljeni. To je bilo
1 ,Do sredine 17. veka kineske i evropske naune
teorije bile su na istom nivou, a tek posle toga je evropska
misao poela da napreduje velikom' brzinom. Meutim, mada je marirao pod zastavom kartezijansko-njutnovskog mehanizma, takav pogled na svet nije stalno mogao da zadovoljava potrebe nauke - dolo je vreme kad je postalo
nuno smatrati fiziku naukom manjih organizama, a biologiju naukom veih organizama. Kada je to vreme dolo,
Evropa (ili, tada ve, svet) mogla je da uspostavi nain
miljenja koji je bio vrlo star, vrlo mudar i uopte nekarukteristian za Evropu. (Needham, Science and Civilisation in China (Nauka i civilizacija u Kini) Cambridge University Press, 1956, tom II, str. 303).
78
miljenje nominalistikih filozofa kasnog srednjeg veka, koji su se estoko suprotstavljali

takozvanim realistima, koji su drali da su entiteti kao to su oveanstvo ili ljudska priroda
prave supstancije, koje su sutina akcidencija
poput razdvajanja mukaraca i ena. Tako bi
svaki pojedinac bio primer ili sluaj ljudske ,,supstancije, mada ta re u ondanjoj upotrebi nije
znaila materiju ili tvar, ve vrstu sutine koja
stoji ( stantia), ispod (sub) svoje konkretne
manifestacije. Nominalisti su smatrali da je to
glupost. Za njih je oveanstvo bilo samo zbir
svih pojedinaca. oveanstvo nije supstancija,
ve jednostavno ime za vrstu stvorenja; ono nije
stvarno, samo je nominalno.
Kao to znamo, nominalizam je postao dominantan stav zapadne misli, naroito filozofije
nauke. U 18. veku Ruso je otiao tako daleko
da je postavio teoriju da su drutvo i drava u
poetku stvoreni ugovorom izmeu pojedinaca.
Dmtvo je bilo udruenje, kao Rotari klub, kojem su se pojedinci u neko doba pridruili i
tako napustili provobitnu nezavisnost. Sa stanovita moderne sociologije, medutim, oseamo da
je ovek nuno drutvena pojava, ako ni zbog
ega drugog, onda zato to nijedan pojedinac
ne moe da nastane bez oca i majke - a to je
ve drutvo. Sve donedavno, preovlaujue miljenje u zapadnoj nauci bilo je da su ivotinje,
biljke, stene i gasovi sastavljeni od jedinica
kao to su molekuli, elije, atomi i druge estice,
na isti nain kao to je kua sagraena od cigala.
79
KNHGA O TABUU KOJ NAS
Dosledan nominalista bi, meutim, na kraju

dospeo u poziciju da tvrdi kako ljudsko telo ne
postoji: postoje samo posebni molekuli od kojih
je ono sastavljeno, ili samo posebni atomi - da
ne spominjemo elektrone, protone, neutrone i
tako dalje. Oigledno je da ove estice same
po sebi ne ine ljudsko telo. Celina je vea od
zbira delova, ako ni zbog ega drugog, onda
zbog toga to nauni opis tela mora da uzme
u obzir red ili sistem po kojem su estice poreane i ta one rade.
ovek iza mikroskopa
ima sledei savet za tebe:

Umesto da pita ta to jeste,
samo pitaj ta radi
>
No, ak ni to nije dovoljno. Treba takoe

da pitamo: ,,U kakvoj okolini ono to radi? Ako
opis Ijudskog tela mora da ukljui opis onoga
to ono i svi njegovi delovi rade - u odnosu
na njegovo ponaanje - to ponaanje e biti
jedne vrste na otvorenom prostoru, ali sasvim
druge u vakuumu, u pei ili pod vodom. Krv
u epruveti nije isto to i krv u venama, jer se
ne ponaa na isti nain. Njeno ponaanje se
promenilo, jer se njena okolina ili kontekst promenila, kao to se znaenje jedne iste rei moe
menjati u zavisnosti od vrste reenice u kojoj
je upotrebljena. Ogromna je razlika izmeu luka
kojim gaam i luka Trijumfalne kapije.
Nije, dakle, dovoljno opisati, definisati ili pokuati da se stvari ili dogaaji razumeju samo
80
analizom, rastavljanjem na delove da bismo videli kako su napravljeni. To nam mnogo govori, ali verovanto manje od pola prie. Danas
su nauinici sve vie svesni da to to stvari jesu
i to to rade zavisi od toga gde i kada rade.
Ako, dakle, definicija neke stvari ili dogaaja
mora da obuhvati definiciju njihove okoline, uviamo da bilo koja data stvar ide sa datom okolinom tako prisno i nerazdvojno, da je vrlo teko
povui istu granicu izmeu stvari i njene okoline.
Bilo je zrna istine u primitivnoj i nepouzdanoj nauci - astrologiji - kao to je bilo zma
istine u alhemiji, travarstvu i drugim primitivnim
naukama. Jer, kad astrolog nacrta sliku karaktera
ili due neke osobe, on crta horoskop - odnosno vrlo grubu i nedovrenu sliku celog univerzuma, onako kako je stajao u trenutku roenja
te osobe. To je istovremeno iv nain da se
kae da je vaa dua, ili pre vae sutinsko ja,
ceo kosmos onako kako je u centru odreenog
vremena, mesta i aktivnosti zvane Don Dau.
Tako dua nije u telu, ve je telo u dui, a dua
je itava mrea odnosa i procesa koji ine vau
okolinu i bez koje ste nita. Nauna astrologija,
ako bi ikad mogla da se uspostavi, morala bi
da bude detaljan opis totalne okoline pojedinca
- drutvene, bioloke, botanike, meteoroloke
i astronomske - u svakom trenutku njegovog
ivota.
No, kako stvari stoje, mi definiemo (i tako
i oseamo) pojedinca u svetlu naeg suenog
reflektora - svesti, koji u velikoj meri ignorie

polje ili okolinu u kojoj se nalazi. Individualac
je latinski oblik za grku re atom - ono to
se ne moe sei ili deliti na posebne delove.
Ne moemo nekoj osobi da odseemo glavu ili
da joj uklonimo srce, a da je ne ubijemo. No,
isto tako je moemo ubiti ako je odvojimo iz
njene odgovarajue okoline. Iz ovoga proizlazi
da je jedini pravi atom univerzum - taj totalni
sistem meuzavisnih stvari - dogaaja , koji
se samo imenom mogu izdvojiti. Jer, ljudski organizam nije napravljen kao automobil. Ne nastaje sklapanjem delova, zavrtanjem glave na vrat,
vezivanjem mozga za plua icama ili lemljenjem
vena za srce. Glava, vrat, srce, plua, mozak,
vene, miii i lezde su posebna imena, ali ne
i posebni dogaaji, a ti dogaaji nastaju simultano i meuzavisno. Upravo na isti nain pojedinac je odvojen od svoje univerzalne okoline
samo imenom. Ako ovo ne shvatate, prevarilo
vas je vae ime. Ako meate imena s prirodom,
vi verujete da zato to imate posebno ime, jeste
posebno bie. To je - prilino bukvalno - kao
kad vas zaara arobna re.
Nije, naravno, samo prosta injenica da ste
imenovani zasluna za obmanu o pravoj osobi;
ona ukljuuje i sve to tu spada. Dete je prevareno oseanjem ega zbog stavova, rei i delovanja drutva koje ga okruuje - njegovih roditelja, roaka, uitelja i, pre svega, njegovih
vrnjaka koje su na slian nain prevarili. Drugi
nas ue ko smo mi. Njihovi stavovi prema nama
82
su ogledalo u kojem uimo da vidimo sami sebe,

ali to ogledalo je krivo. M smo, moda, tek
nejasno svesni ogromne moi nae drutvene
okoline. Retko uviamo, na primer, da nae najintimnije misli i emocije zapravo nisu nae. Jer,
mislimo u formi jezika i slika koje nismo mi
izmislili, ve nam ih je dalo nae drutvo. Imitiramo emocionalne reakcije roditelja, uei od
njih da izmet treba da ima odvratan miris, a da
povraanje treba da bude neprijatan oseaj.
Strah od smrti se takoe ui od njihove strepnje
od bolesti i njihovih stavova prema sahranama
i leevima. Naa drutvena okolina ima tu mo
samo zato to ne postojimo odvojeno od drutva. Drutvo je na produeni um i telo.
Samo drutvo, meutim, od kojeg se pojedinac ne moe odvojiti, koristi ovu svoju neodoljivu snagu da ubedi pojedinca da je zaista
odvojen! Drutvo, onako kako ga mi danas poznajemo, dakle, igra igru sa pravilima koja protivree sama sebi. Upravo zato to ne postojimo
van zajednice, zajednica je u stanju da nas ubedi
da postojimo - da je svako od nas nezavisan
izvor akcije sa sopstvenim umom. to uspenije
zajednica ugradi taj oseaj, to je tee naterati
pojedinca da sarauje, a posledica je da su deca
odgajana u takvoj okolini gotovo u stalnoj konfuziji.
Ovakvo stanje stvari je tehniki poznato kao
dvostruka vezanost. Osoba je dvostruko vezana naredbom ili zahtevom koji sadri skrivenu
kontradikciju. Nemoj se oseati neprijatno kad
83
te Ijudi posmatraju! Pokuaj da se opusti. Ili

uveno tuioevo pitanje oveku optuenom za
okrutnost prema svojoj eni: Da li ste sad prestali da tuete enu? Odgovorite sa da ili ne.
To je situacija u kojoj ste prokleti ako uradite
neto kao i ako to ne uradite, koja stalno nastaje
u ljudskim (a naroito porodinim) vezama. ena se ali svom muu: ,,Da li si svestan da me,
otkako smo se venali pre dve godine, nijednom
nisi odveo u bioskop? Nije bilo tako kad si mi
se udvarao. Mislim da poinje da me uzima
zdravo za gotovo. Onda mu, kajui se, kad
se vratio sa posla sledeeg dana, predloi: Draga, ta misli da odemo u bioskop posle veere?
A ona odgovara: ,,Ti mi to predlae samo zato
to sam se bunila.
Drutvo, u svom sadanjem obliku, ovim trikom je nasamarilo svako dete od najranijeg detinjstva. Dete se prvo naui da je odgovomo,
da slobodno radi, da su poreklo misli i delovanja
nezavisni - neka vrsta minijatumog prauzroka
i prihvata tu varku upravo zato to nije istinita.
Ono ne moe da je ne prihvati, kao to ne
moe da ne prihvati lanstvo u zajednici u kojoj
je roeno. Ono nema naina da odoli ovoj drutvenoj indoktrinaciji, koja je stalno forsirana nagradama i kaznama. Ugraena je u osnovnu
struktum jezika koji dete ui. Utrljava mu se
pod kou primedbama kao to su: ,,Ne lii na
tebe da radi tako neto. Ili: Nemoj da imitira
druge, budi ono to jesi! Ili, kad neko dete
imitira manire nekog drugog deteta kojem se
divi: Doni, to nisi ti. To je Piter! - neduna

rtva indoktrinacije ne moe da razume paradoks. Govori mu se da mora da bude slobodan.
Neodoljiv pritisak se obara na njega kako bi
poverovao da takav pritisak ne postoji. Zajednica iji je on nuno zavisan lan, definie ga
kao nezavisnog lana.
Drugo, nareuje mu se potom, kao slobodnoml vriocu radnje, da ini stvari koje e biti
prihvatljive samo ako su voljno uinjene! Zaista
bi trebalo da nas voli, kau roditelji, tetke,
ujaci, braa i sestre. Sva dobra deca vole svoju
porodicu i ine joj usluge, ak i kad se to od
njih ne trai. Dmgim reima: Zahtevamo da
nas voli zato to ti to hoe, a ne zato to
kaemo da bi to trebalo da ini. Za deo ove
gluposti zasluna je injenica da meamo dva
znaenja glagola morati - jedno, koje izraava
uslov (Da biste bili ljudsko bie, morate imati
glavu) sa drugim, koje izraava naredbu (,,Mora skloniti igrake). Niko se ne tmdi da ima
glavu, ali roditelji insistiraju da zdravo dete ,,mora redovno da prazni creva ili mora da pokua
da spava ili mora da se tmdi da bude paljivo
- kao da se ti ciljevi postiu jednostavno naporom miia.
Deca nisu u poziciji da shvate kontradikcije
u tim zahtevima, a ak i ako bi neki vunderkind
ukazao na njih, odmah bi mu se kratko reklo
da ,,ne odgovara i da nema potovanja za bolje
i starije od sebe. Umesto da svojoj deci damo
jasna i eksplicitna objanjenja o pravilima igre
85
u zajednici, mi ih beznadeno zbunjujemo, jer

su i nas - kao odrasle - jednom tako zbunili
i, poto smo i dalje u tom stanju, ne razumemo
igru koju igramo.
Igra dvostruke vezanosti je igra sa pravilima
koja protivree sama sebi, igra osuena na venu samofrustraciju - kao kad pokuavate da izumete perpetuum mobile pomou Njutnove mehanike ili pokuavate da podelite bilo koji zadati
ugao na tri dela pomou lenjira i kompasa. Drutvena igra dvostruke vezanosti se moe izraziti
na nekoliko naina:
Prvo pravilo te igre je da ona uopte nije
igra.
Svi moraju da igraju.
Mora nas voleti!
Mora nastaviti da ivi!
Budi ono to jesi, ali igraj doslednu i prihvatljivu ulogu!
Kontrolii se i budi prirodan!
Pokuaj da bude iskren!
U sutini, ta igra je zahtev za spontano ponaanje odreene vrste. iveti, voleti, biti prirodan ili iskren - sve su to spontani oblici ponaanja: deavaju se sami od sebe kao varenje
hrane ili rast kose. im se forsiraju, poprimaju
tu neprirodnu, vetaku i folirantsku osobinu
koju svako prezire - slabu i bezmirisnu kao
vetako cvee i bezukusnu kao vetako voe.
ivot i ljubav raaju trud, ali trud nee roditi
njih. Vera - u ivot, u druge ljude i u sebe
86
samog - stav je kojim se doputa spontanom

da bude spontano, na sopstveni nain i u sopstveno vreme. Ovo je naravno rizino, jer ivot
i drugi ljudi ne reaguju uvek na veru onako
kako bismo mi to eleli. Vera je uvek kocka
jer je i sam ivot kockarska igra uz ogromne
uloge. Izuzeti kocku iz igre i pokuati da pobedu uinite izvesnom kao smrt, znai dostii
izvesnost koja je zaista mrtva. Alternativa zajednici zasnovanoj na uzajamnom poverenju je
totalitarna policijska drava, zajednica u kojoj je
spontanost faktiki zabranjena.
Indijska rasprava o vetini vladanja, Artaastra, navodi pravila politike za apsolutnog tiranina opisujui organizaciju njegove palate, njegov dvor i njegovu dravu tako da u poreenju
sa tim Makijeveli izgleda kao liberal. Prvo pravilo je da ne sme nikome da veruje i da mora
da bude bez ijednog bliskog prijatelja. Uz to,
on mora da organizuje svoju vladu kao seriju
koncentrinih krugova sastavljenih od raznih ministara, generala, oficira, sekretara i slugu koji
izvravaju njegove naredbe tako da svaki krug
ini sistem ranga koji vodi do samog kralja kao
centra - kao pauka u mrei. Poinjui od kruga
koji neposredno okruuje kralja, krugovi se naizmenino moraju sastojati od njegovih prirodnih
neprijatelja i njegovih prirodnih prijatelja. Poto
e upravo prinevi najvieg ranga kovati zaveru
da oduzmu kralju vlast, oni se moraju okruiti
i kontrolisati pomou kruga ministara eljnih da
steknu kraljevu milost - i ta hijerarhija uzajamno
nepoverljivih krugova se mora nastaviti skroz

o ivice paukove mree. Divide et impera - podeli pa vladaj.
U meuvremenu kralj ostaje u bezbenosti
svojih najintimnijih odaja, pod nadzorom straara, na koje, opet, motre drugi straari skriveni
u zidovima. Robovi probaju njegovu hranu zbog
opasnosti od trovanja, a on mora da spava ili
sa jednim otvorenim okom ili iza vrata vrsto
zakijuanih iznutra. U sluaju ozbiljne revolucije,
mora postojati tajni, podzemni prolaz koji bi
mu omoguio bekstvo iz centra - prolaz koji
sadri polugu koja e poljuljati kamen temeljac
zgrade i sruiti je na buntovni dvor. Artaastra
ne zaboravlja da opomene tiranina da nikada
ne moe da pobedi. On se moe uzdii do vrha
ambicijom ili pozivanjem na dunost, ali to je
vie apsolutistika njegova vlast, to je vie omrznut
i postaje zarobljenik sopstvene klopke. Mrea
uhvati pauka. On ne moe slobodno da eta
ulicama i parkovima svoje prestonice ili da sedi
na usamljenoj plai, sluajui talase i posmatrajui galebove. Porobljavanjem ostalih, on sam
postaje najmizerniji od svih robova.
Nita ne propada kao uspeh - jer samonametnuti zadatak naeg drutva i svih njegovih
lanova je kontradikcija: da primoramo stvari da
se deavaju, a da su one prihvatljive samo ako
se deavaju bez prisile. To, dalje, proizlazi iz
defmicije oveka kao nezavisnog vrioca radnje
- u univerzumu, ali ne delom njega - koji je
zajahao sa zadatakom da potini svet svojoj volji.
Nikakve propovedi i moraliziranja nee ukrotiti

tip oveka ovako defmisanog jer, zbog hipnotike halucinacije o sebi samom kao neem odvojenom od sveta, on nije u stanju da uvidi da
je ivot sistem geoloke i bioloke kooperacije.
Naravno, sistem sadri borbe: ptice protiv glista,
puevi protiv zelene salate i paukovi protiv muva. Ali te borbe su ograniene, u smislu da su
kontrolisane, da nijedna vrsta nije stalni pobednik. Samo ovek pokuava da eleminie svoje
prirodne neprijatelje u ubeenju da on jeste, ili
bi trebalo da bude, najvia vrsta. Kao to gajimo
povre, stoku i pilie radi ishrane, shvatajui da
nam ivot zavisi od tih stvorenja, tako bi trebalo
i da shvatimo da su neprijateljska stvorenja koja
vrebaju oveka - insekti, bakterije i razne gljive
- u stvari, neprijatelji/prijatelji.
Hostesa u jednom njujorkom hotelu u kojem je odseo neki pakistanski dravnik zapoela
je razgovor o hitnoj potrebi za kontrolom raanja u Aziji i o tome ta se u tom pogledu ini
u Pakistanu. Ostala je bez teksta kad joj je gost
rekao da je itava propaganda o kontroli raanja
samo pokuaj belog oveka da zadri nadmo
nad ostalim rasama. Rekao sam joj da je trebalo
da odgovori: ,,Ne, nikako. Mi samo hoemo da
vam pomognemo da potkreete svoje lepe voke.
Jer, neprijatelji/prijatelji oveka paze na njegovo potkresivanje. Spreavaju ga da uniti samog sebe preteranom plodnou, tako da osoba
koja umre od malarije ili od tuberkuloze uiva
89
istu ast kao neko ko je poginuo u bici za svoju

zemlju. On je napravio prostor za nas ostale, a
bakteriji koja ga je ubila treba viteki otpozdraviti kao asnom neprijatelju. Nije stvar u tome
da treba smesta da odbacimo penicilin i di-di-ti:
treba da se borimo da kontroliemo neprijatelja,
a ne da ga eliminiemo. Moramo nauiti da se
ukljuimo u krug kooperacije i konflikta, simbioze i lovljenja, koji ini prirodnu ravnoteu,
jer vrsta koja stalno pobeuje unitava ne samo
sebe, ve sav ivot u svojoj okolini.
Oigledni prigovor argumehtu protiv istrebljivanja takvih prirodnih neprijatelja oveka
kao to su rak ili komarci jeste nae saoseanje
sa ljudima koji im podlegnu. Lepo je rezonovati,
apstraktno, da ljudsko stanovnitvo treba da se
potkree, ali kad bolest stavi svoj prst na mene,
ja trim kod lekara. Kakav bi bio uspeh pozivanja dobrovoljaca za potkresivanje? U zapadnoj civilizaciji mi ne ostavljamo boleljive bebe,
ne ubijamo ludake, ne doputamo da gladni umru od gladi i ne ostavljamo bolesne da umru
na ulici. (Bar ne u boljim trenucima.) Jer, najsvetiji ideal nae kulture je pravo svakog pojedinca na pravdu, zdravlje i bogatstvo, ili ivot,
slobodu i tenju ka postizanju sree. Izjaviti da
je lini ego halucinacija ini se kao napad na
ovu najsvetiju vrednost, bez koje bi se civilizovani ljudi vratili na nivo robova ili mrava, organizovane mase u kojoj je svaka jedinka potrona roba.
90
Za vreme Drugog svetskog rata jedan moj

prijatelj je avionom prevozio kineske radnike
preko Hrbata da rade na junom kraju burmanskog puta. Taj dugi let bio je, naravno, idealan
za kockanje, ali poto nikad nisu imali dovoljno
novca da igru uine zanimljivom, ulog je bio
da konani gubitnik iskoi iz aviona. Bez padobrana. Naa prirodna reakcija je da takve osobe nisu u potpunosti ljudi. Kao porodice i sluge
drevnih kraljeva koje su ive sahranjivali s njihovim preminulim gospodarom, oni su, po sugestiji Tomasa Mana, lica bez zadnjeg dela glave
- obine maske, obine uloge bez dalje upotrebe ili znaenja; pele bez matice. Kakve god
zloine da su Britanci vrili u Indiji, njihova hrianska savest se gnuala obiaja sati, kojim se
zahteva da udovica izvri samoubistvo na sahrani svog mua. Pravi civilizovani ljudi, po naem
oseaju, nisu tek lica na nebu, ve cele glave
koje sadre i due, od kojih je svaka beskrajno
vredna u bojim oima.
Na jednom kraju, dakle, imamo svetog pojedinca - jedinstveni lini ego, posebnog spram
prirode i boga - koga kao takvog definie drutvo koje mu, gotovo u istom dahu, zapoveda
da bude slobodan i zapoveda da se prilagodi.
Na drugom kraju je radnik, zubac u industrijsko-kolektivistikoj maini ili obina radna snaga (kako se esto zovu fabriki radnici). Ako
verujemo da je lini ego prirodan dar svih ljudi,
za razliku od drutvene konvencije, onda je sudbina radnika zaista sumoma - na njega gledamo
91
KNHGA O TABUU KOJ NAS
kao na potlaenu i frustriranu osobu, mada ga

njegovo sopstveno drutvo nije tako definisalo.
Postoji, medutim i trea mogunost. Pojedinac se moe shvatiti ne kao izolovana psoba i
ne kao upotrebljiva humanoidna radna(maina.
Umesto toga, moe se shvatiti kao fokusna taka
u kojoj ceo univerzum izraava sebe - kao inkarnacija JA ili boanstva, ili kako god izaberete
da zovete TO. Taj pogled zadrava i zaista proiruje nae shvatanje da je pojedinac na neki
nain svetinja. Istovremeno, on razbija paradoks
o linom egu, koji znai postizanje dragocenog
stanja u kojem ste jedinstvena osoba po cenu
neprekidne strepnje za sopstveni opstanak. Halucinacija o odvojenosti spreava vas da vidite
kako negovati ego znai negovati patnju. Mi ne
shvatamo da je naa takozvana ljubav i briga
za pojedinca jednostavno drugo lice naeg sopstvenog straha od smrti ili odbaenosti. U svom
preteranom vrednovanju posebnog identiteta,
ego see granu na kojoj sedi, a onda naglo
poinje da strahuje od pada!
tavie, neka bude jasno da fikcija o egu ni
na koji nain nije sutinska za pojedinca, za
totalni ljudski organizam u ispunjavanju i izraavanju njegove individualnosti. Jer, svaki pojedinac je jedinstveno ispoljavanje celine, kao to
je svaka grana poseban produetak drveta. Da
bi se individualnost ispoljila, svaka grana mora
imati senzitivnu vezu sa drvetom, upravo kao
to nai prsti, koji se kreu nezavisno, svaki za
sebe, moraju da imaju senzitivnu vezu sa celim
92
telom. Nije suvino, meutim, stalno ponavljati

da razlikovanje ne znai odvojenost. Glava i stopala su razliiti, ali nisu odvojeni i, mada ovek
nije povezan s univerzumom potpuno istom fizikom vezom kao grane za drvo i stopala za
glavu, on je ipak povezan - fizikim vezama
fascinantne kompleksnosti. Smrt pojedinca nije
prekid veze, ve jednostavno povlaenje. Le je
kao otisak stopala ili eho - nestajui trag neega
to je ja prestalo da ini.
Ako je, akle, razlikovanje meu pojedincima od velike vrednosti, po principu da je raznovrsnost zain ivota, ta vrednost se nee uveati samokontradiktomom definicijom o individualnosti. Nae drutvo, odnosno mi sami, svi
mi - definie pojedinca dvostrukim vezivanjem,
naredujui mu da bude slobodan i odvojen od
sveta, to on nije, jer naredba inae ne bi delovala. Pod trenutnim uslovima ona deluje samo
u smislu usaivanja iluzije o odvojenosti, kao
to naredbe hipnotizera mogu da stvore iluzije.
Tako nasamaren pojedinac, umesto da ispunjava svoju jedinstvenu funkciju u svetu - iscrpljen je i frustriran u naporima da postigne samokontradiktorne ciljeve. Poto je sada uveliko
deflnisan kao posebna osoba uvhaena u bezumnom i tuem univerzumu, njegov glavni zadatak je da nadmudri univerzum i savlada prirodu. To je oito apsurdno, a poto zadatak
nikada nije obavljen, pojedinca ue da ivi i
radi za neku budunost u kojoj e se nemogue
najzad desiti, ako ne njemu, onda bar njegovoj
93
KNBGA O TABUU KOJ NAS
deci. Tako uzgajamo tip ljudskog bia koje nije

u stanju da ivi u sadanjosti - odnosno da
zapravo ivi.
Jer, ako neko ne ume u potpunosti da ivi
u sadanjosti, budunost je obmana. Nema svrhe
praviti planove za budunost u kojoj nikada neete moi da uivate. Kada vam planovi sazru,
jo ete iveti za neku drugu budunost. Nikad,
nikad neete moi da se zavalite sa potpunim
zadovoljstvom i kaete: Sad sam stigao! itavo
vae vaspitanje vas je liilo te sposobnosti, jer
vas je pripremalo za budunost, umesto da vam
pokae kako da budete ivi sada.
Drugim reima, vi ste hipnotisani ili uslovljeni obrazovnim sistemom, organizovanim u stepenima Oi koracima, koji vas, navodno, vode
do nekog krajnjeg uspeha. Prvo jaslice ili zabavite, a onda razredi osnovne kole, koji vas
pripremaju za veliki trenutak srednje kole! Ali
onda slede jo novi stepeni, sve vie, do eljenog cilja - univerziteta. Tu, ako ste pametni,
moete neogranieno ostati, tako to ete upisati
postdiplomske studije i postati veni student. S
druge strane ste voeni, korak po korak, ka
velikom spoljanjem svetu osnivanja porodice,
biznisa i profesije. Dan kad diplomirate, meutim, samo je privremeno ispunjenje elja, jer sa
vaim prvim sastankom u vezi sa prodajnom
promocijom, vi se vraate u isti stari sistem od vas e se oekivati da postignete odreenu
kvotu (a ako u tome uspete, zadae vam jo
viu kvotu) i tako ete napredovati do efa pro94
daje, potpredsednika i, najzad, predsednika sopstvenog oua (kada budete imali otprilike 40-45
godina). U meuvremenu, ljudi iz osiguravajuih
i investicionih kompanija se trude da vas zainteresuju za svoje planove za penzionisanje - taj
krajnji cilj da se zavalite i uivate u plodovima
svoga rada. No, kad taj dan doe, vae strepnje
i naprezanja e vas ostaviti sa slabim srcem,
lanim zubima, problemima sa prostatom, seksualnom impotencijom, mutnim vidom i loom
probavom.
Sve to je moglo biti sjajno da ste, na svakom
stepenu, mogli da ga igrate kao igru, da vam
se va posao uini fascinirajuim kao poker, ah
ili pecanje. Ali, za veinu nas dan je podeljen
na vreme za rad i vreme za igru, a rad se u
velikoj meri sastoji od stvari za koje nas drugi
plaaju, jer su nepodnoljivo nezanimljive. Mi,
dakle, ne radimo radi posia ve radi novca - a
novac bi trebalo da nam obezbedi to to zaista
elimo u asovima igre i dokolice. U Sjedinjenim
Dravama ak i siromani imaju mnogo novca
u poreenju sa milionima jadnih, mravih ljudi
u Indiji, Africi i Kini, dok se naa srednja i via
klasa (ili da kaemo grupa sa dohotkom) bogate kao prinevi. U velikoj veini, meutim,
ovi ljudi imaju veoma malo ukusa za zadovoljstvo. Sam novac ne moe da kupi zadovoljstvo,
mada moe da pomogne, jer uivanje je umetnost i vetina za koju mi imamo malo talenta
ili energije.
95
Ja ivim u blizini luke prenatrpane jahtama

i luksuznim brodovima za krstarenje koji se retko koriste, jer vetina plovidbe je teka umetnost, mada vredna, a vlasnici tih brodova nemaju vremena da se bave njome. Kupili su brodove ili kao statusne simbole ili kao igrake,
no poto su otkrili da oni nisu igrake (kao to
je reklamirano), izgubili su interesovanje. Isto
vai za itavo zapanjujue obilje robe za uivanje koju moemo da kupimo. Postoje mnogobrojne vrste hrane, ali mali broj ljudi ume da
kuva. Graevinski materijali obiluju koliinom i
raznovrsnou, ali veina kua izgleda kao da
ih je napravio neko ko je uo za kuu, ali je
nije video. Svila, lan, vuna i pamuk se mogu
nabaviti u izobilju boja i dezena, ali veina mukaraca se oblai kao studenti teologije ili pogrebnici, dok su ene robovi modne igre s osnovnim pravilom: ,Ja sam se prilagodila pre tebe. Trite slikara i vajara je ivlje no ikad u
istoriji, ali slike izgledaju kao da su napravljene
od izmeta ili ostataka plakata na oglasnoj tabli,
a skulpture kao raskomadane pisae maine ili
ugljenisane daske spaljenog poljskog klozeta2.
Ovo ne treba shvatiti kao odbacivanje moderne
umetnosti uopte, ve samo onoga njenog prilino dominantnog aspekta koji tvrdi da umetnik treba da prikazuje
svoje doba. A poto je ovo doba ubrita, oglasnih tabli
i skupih siromanih etvrti, mnogi umetnici - inae bez
talenta - dolaze do slave ukusnim uokvirivanjem ili postavljanjem na postolje raznih objets trouves sa gradskog
ubrita.
96
SPREAVA DA SAZNAMO KO 3 4 0
Imamo bezbrojne gomile snimljene muzike iz

svakog doba i kulture i najsavrenije aparate
za sluanje te muzike. Ali, ko je zapravo slua?
Moda nekoliko njih koji pue hai.
To je, moda, preterivanje u stilu Henrija
Milera (Miller). Sve vie mi se, meutim, ini
da je reputacija koju imaju Amerikanci - da su
materijalisti - neosnovana, to jest ako je materijalista osoba koja uiva u fizikom svetu i voli
materijalne stvari. U tom smislu mi smo ak
savreni materijalisti kad je re o konstrukciji
mlaznjaka, ali kad dekoriemo unutranjost tih
velianstvenih monstruma radi komfora putnika,
stavljamo samo beskorisne drangulije. Lutkaste
devojke uskih kukova, na visokim potpeticama,
slue vetake, podgrejane obroke. Naa zadovoljstva nisu materijalna zadovoljstva ve simboli
zadovoljstva - privlano upakovanog, ali manje
vrednog sadraja.
Objanjenje je jednostavno: veinu naih
proizvoda prave Ijudi koji ne uivaju u tom radu,
bilo da su vlasnici ili radnici. Njihov cilj u preduzeu nije proizvod ve novac i zbog toga se
koriste svi mogui trikovi za smanjenje trokova
proizvodnje i da se bojenjem i pakovanjem obmane kupac da je proizvod napravljen dobro i
kako treba. Jedini izuzeci su oni proizvodi koji
jednostavno moraju biti odlinog kvaliteta iz razloga bezbednosti ili visoke prodajne cene avioni, kompjuteri, svemirske rakete, nauni instrumenti itd.
97
Ali itava ta shema je zaarani krug, jer kad

zaradite novac, ta ete kupiti njime? Druge pretenciozne varke koje prave drugi proizvoai
pomahnitali za novcem. Mali broj pravih luksuznih proizvoda na tritu su uvozni predmeti iz
zaostalih zemalja gde se seljaci i zanatlije jo
ponose svojim radom. Na primer, drava Oaksaka u Meksiku proizvodi jednu od najfinijih
vrsta ebadi na svetu i ameriki kupci dugo
pokuavaju da ih uvezu u velikim koliinama.
Meutim, ne postoji ta koliina novca koja e
relativno malom broju tkaa koji prave ebad,
omoguiti da blagovremeno ispune porudbinu.
Ako tkai ele vie porudbina, moraju poeti
da varaju i da proizvode ebad slabijeg kvaliteta.
Jedino reenje bilo bi da se obue stotine novih
tkaa. Ali Oaksaka upravo dobija televiziju i ve
neko vreme ima dravni sistem obrazovanja, pa
koja e onda mlada, perspektivna osoba eleti
da trai svoje dane tkanjem ebadi?
Pesnici i mudraci, zaista, ve vekovima govore da je uspeh na ovom svetu tatina. Nada
ovog sveta koja je u Ijudskim srcima pretvara
se u pepeo ili, da se izrazimo modemije, ba
kad nam je voda potekla na usta u elji za
najslaom poslasticom, ispostavilo se da se radi
o meavini gipsa, papira i lepka. Bilo kojeg
ukusa. Pala mi je na um misao kako da tu masu
plasiram na trite kao univerzalnu supstanciju,
prima materia, za pravljenje svega i svaega kua, nametaja, cvea, hleba (za to se ve koristi), jabuka, ak i ljudi.
98
Svet je, kau, fatamograna. Sve se zauvek

raspada i nikako ne moe da se popravi i, to
jae zgrabite to vazduasto nitavilo, to se ono
bre raspadne u vaim mkama. Zapadna, tehnoloka civilizacija je, zasad, ovekov najoajnikiji napor da pobedi igm - da razume, kontrolie i popravi lutajui plamen zvani ivot i
moe biti da e njena snaga i vetina jo bre
razbiti njene snove. Ako to ne treba da se dogodi, tehnika mo mora biti u mkama nove
vrste oveka.
U prolosti je prizn^anje nestalnosti sveta
obino dovodilo do pi
;nja. S jedne strane,
askete, kalueri i pustii., su pokuavali da se
oslobode svojih elja i gledaju na svet sa dobroudnom rezignacijom," ili da se povlae sve
dublje u dubine svesti da se sjedine s boanskim
biem u njegovom nevidljivom stanju venog
spokojstva. S druge strane, drugi su oseali da
je svet neka vrsta iskuavanja u kojem materijalna dobra treba da se koriste u duhu sluenja,
kao pozajmice od svemoguega, i u kojem je
glavno nastojanje u ivotu ljubav i odanost bogu
i oveku.
Obe ove pretpostavke, meutim, zasnovane
su na poetnoj pretpostavci da je pojedinac zaseban ego, a poto je ta pretpostavka delo dvostmke vezanosti, bilo koji zadatak koji se preduzme na toj osnovi - ukljuujui i religiju porazie samog sebe. Upravo zato to je ego
obmana od samog poetka, on moe da reaguje
na ivot samo na vetaki nain. Jer svet je
99
KNJGA O TABUU KOJ NAS SFREAVA DA SAZNAMO KO SMO
fatamorgana koja veito izmie i veito razoarava samo nekoga ko stoji van njega - kao da
je svet neto drugo u odnosu na njega - a pokuava da ga uhvati. Bez raanja i smrti i bez
stalne transmutacije svih oblika ivota, svet bi
bio statian, bez ritma, bez plesa, mumificiran.
Medutim, mogu je i trei odgovor. Ne povlaenje, ne sluenje na hipotezi o buduoj nagradi, ve najpotpunija saradnja sa svetom kao
harmonijski sistem ogranienih konflikata - koji
se zasniva na uvianju da je jedino pravo ja
ceo beskrajni proces. To saznanje je ve u nama
u smislu da ga znaju naa tela, nae kosti i
ulni organi. Ne znamo ga samo u smislu da
je tanak zrak svesne panje nauen da ga ignorie, i to tako dobro nauen da smo zaista
prave obmane.
Sada smo otkrili da su mnoge stvari, koje

smo ranije smatrali osnovnim realnostima prirode, zapravo drutvene fikcije koje potiu od opteprihvaenih ili tradicionalnih naina razijiiljanja o svetu. Te fikcije ukljuuju sledea shvatanja:
1. da je svet sainjen od posebnih delova
ili stvari;
2. da su stvari razliiti oblici neke osnovne
materije;
3. da su i individualni organizmi takve stvari
i da su naseljeni i delimino kontrolisani nezavisnim egom;
4. da su suprotni polovi u odnosima kao
to su svetlost/tama i vrsto telo/prostor u stvarnom konfliktu koji za posledicu moe imati trajnu pobedu jednog od polova;
101
KNHGA O TABUU KOJI NAS
5. da je smrt zlo i da ivot mora biti neprestani rat protiv nje i

6. da ovek, individualno i kolektivno, treba
da tei da bude vladajua vrsta i da kontrolie
prirodu.
Fikcije su korisne ukoliko se prihvataju kao
fikcije. U tom sluaju one su jednostavno putevi
kapiranja sveta koje prihvatamo da sledimo
kako bismo zajedniki delovali, kao to se slaemo oko ina i sata, brojeva i rei, matematikih sistema i jezika. Ako se ne sporazumemo
oko mera za vreme i prostor, ne bih mogao da
se naem sa vama na uglu 42. ulice i Pete
avenije u 15 sati, u nedelju 4. aprila.
Nevolje poinju kada se fikcije prihvate kao
injenice. Tako je 1752. britanska vlada uvela
kalendarsku reformu kojom je odlueno da 2.
septembar te godine postane 14. septembar; posledica te odluke bila je da su mnogi ljudi umislili da im je oduzeto jedanaest dana ivota i
odjurili su u Vestminster, viui: Vratite nam
naih jedanaest dana! Takvo meanje injenice
i fikcije jo oteava ire prihvatanje nepisanih
zakona, jezika, mera i drugih korisnih institucija
i poboljavanje onih koje su ve u upotrebi.
Ali, kao to smo videli, ozbiljnije nevolje nastaju kad pobrkamo sebe i svoje osnovne odnose
sa svetom fikcija (ili cifara, misli) koje se uzimaju
zdravo za gotovo, neproverene i esto kontradiktome. Ovde, kao to smo takoe videli, glavni problem je kontradiktorna definicija samog
oveka kao posebnog i nezavisnog bia u svetu,
102
SRREAVA DA SAZNAMO KO SMO
za razliku od posebnog delovanja sveta. Deo

naeg problema je to ovo dmgo shvatanje oveka naizgled ini od njega marionetu, ali to je
zato to, pokuavajui da prihvatimo ili razumemo dmgo shvatanje, jo se drimo prvoga. Rei
da je ovek delovanje sveta ne znai definisati
ga kao stvar koja je bespomona dok je potiskuju sve ostaie stvari. Treba da prevaziemo
Njutnovo shvatanje sveta kao sistema bilijarskih
ktrgli u kojem svaku pojedinanu pasivnu kuglu
guraju sve ostale! Podsetite se Aristotelove i Njutnove preokupacije kauzalnim determinizmom,
kojim su pokuavali da objasne kako jedna stvar
ili dogaaj utie na dmgi, ali su zaboravljali pri
tome da je podela sveta na posebne stvari i
dogaaje fikcija. Rei da su izvesni dogaaji kauzalno povezani jeste samo nespretan nain da
se kae kako su oni karakteristike istog dogaaja, kao glava i rep make.
Bitno je ovu sutinsku injenicu razumeti u
potpunosti: stvar po sebi (Kantova ding an sich),
bila to ivotinja, biljka ili mineral, nije samo
nesaznatljiva - ona ne postoji. To je vano, kako
za duevno zdravlje i mir, tako i iz najpraktinijih razloga ekonomije, politike i tehnologije.
Nai praktini projekti stalno upadaju u kontradiktornosti, jer proputamo da vidimo da pojedinci, nacije, ivotinje, insekti i biljke ne postoje u sebi ili po sebi. Ne znai to samo da
stvari postoje u meusobnim odnosima, ve i
da to to nazivamo stvarima jesu obrisi jedinstvenog procesa. Svakako, taj proces ima jasne
103
KNJ[GA O TABUUKOH NAS
crte koje privlae nau panju, ali moramo imati

na umu da razlika ne znai odvajanje. Greben
talasa je moda otar i jasan, ali on nuno ,,ide
sa glatkom i manje izraajnom oblinom leba.
Isto tako, blistave takice zvezda ,,idu sa iako
mi se dopusti da tako kaem) tamnorn pozadinom svemira.
U Getalt teoriji percepcije ovo je poznato
kao odnos flgura/pozadina. Teorija tvrdi, ukratko, da se figure primeuju samo u odnosu na
pozadinu. Na primer, ako mi se pribliite toliko
da kontura mog tela lei van vaeg vidnog polja,
stvar koju vidite nije vie moje telo. Umesto
toga, vau panju e zaokupiti dugme na kaputu
ili kravata, jer teorija takoe tvrdi da na bilo
kakvoj pozadini nau panju automatski privlai
bilo kakav oblik u kretanju (u kontrastu sa statinom pozadinom) ili bilo kakva zatvorena ili
kompaktna crta (u kontrastu sa jednostavnijom,
bezlinom pozadinom).
Kada ja, tako, nacrtam na tabli sledeu figuru
SFREAVA DA SAZNAMO KO .SMO
i upitam ta sam nacrtao, ljudi e je uglavnom

poistovetiti s-krugom, loptom, diskom ili prstenom. Samo u retkim sluajevima e neko odgovoriti: ,,Zid sa rupom.
Drugim reima, nije nam lako da primetimo
da sve crte ovoga sveta imaju zajednike granice
s poljima koja ih okruuju - da je spoljanja
granica figure ujedno i unutranja granica pozadine. Pretpostavimo da moj krug / rupa prolazi kroz sledee serije oblika:
Veina ljudi bi ovo kretanje, in, pripisala

zatvorenom polju, kao da je ameba. No, moda
sam ja crtao suva polja u tankom sloju vode na
opranom stolu. U oba sluaja stvar je u tome
da se kretanje bilo koje stvari na svetu ne moe
pripisati samo spoljanjim ili samo unutranjim
faktorima. Oni se kreu zajedno.
Problem da se primeti prisustvo kao i delovanje pozadine u ovim jednostavnim ilustracijama jo se vie komplikuje kad je re o ponaanju ivih organizama. Kada posmatramo mrave
104
105
kako jure tamo-amo po pesku, ili ljude kako

se kreu u gomili na trgu, ini nam se da se
ne moe porei da su samo mravi i ljudi odgovorni za to kretanje. U stvari, to je samo krajnje
kompleksna verzija jednostavnog problema s tri
lopte koje se kreu u prostoru, u kojem smo
morali da se sloimo s odgovorom da se itava
konflguracija (Gestalt) kree - ne samo lopte,
ne sam prostor, ne ak ni lopte i prostor, ve
jedinstveno polje vrstog tela/prostora iji su polovi lopta i prostor.
Iluzija da se organizmi kreu sami od sebe
je vrlo ubedljiva sve dok se ne usredsredimo,
kao naunici, da paljivo opiemo njihovo ponaanje. Onda naunik, bio on biolog, sociolog
ili fiziar, ubrzo shvati da ne moe da kae ta
organizam radi, sem ako istovremeno ne opie
ponaanje njegove okoline. Oigledno, organizam se ne moe opisati kao hodajui ako se
uzme u obzir samo kretanje nogu, jer se pravac
i brzina tog hodanja moraju opisati u odnosu
na tlo po kojem se kree. Osim toga, to kretanje
je retko sluajno. Vezano je za izvore hrane u
okolini, sa neprijateljskim ili prijateijskim ponaanjem drugih organizama i sa bezbroj drugih
faktora koje ne uzimamo odmah u obzir kad
panju prvo privue mrav koji se prikrada. to
je detaljniji opis ponaanja naeg mrava, to vie
treba da obuhvati i stvari kao to su: gustina,
vlanost i temperatura okolne atmosfere, vrste
i izvore hrane u njoj, drutvena struktura vrste
106
koja u njoj ivi i susedne vrste s kojima je u

simbiotikoj vezi ili u odnosu grabljivica/plen.
Kad se najzad popuni ogromna lista i naunik objavi kraj zbog nedostatka vremena ili
interesovanja, moe da se stekne utisak da je
ponaanje mrava samo automatska i nevoljna
reakcija na okolinu. Privlai ga ovo, odbija ono,
jedan uslov ga odrava u ivotu, drugi ga unitava. Ali pretpostavimo da naunik skrene panju na neki drugi organizam u susedstvu mrava
- moda na domaicu u masnoj kuhinji - uskoro
e morati da ukljui tog mrava i sve njegove
prijatelje i roake kao neto to odreuje njeno
ponaanje! Gde god skrene panju, nalazi, umesto nekog pozitivnog, uzronog agensa, samo upljinu koja uzvraa odgovor i ije granice idu
tamo-amo u zavisnosti od spoljanjih pritisaka.
Meutim, kad bolje razmisli, to nije dovoljno.
ta to znai, pita se on, da opis delovanja mrava
mora da obuhvati ono to radi okolina? To znai
da se stvar ili entitet koji on prouava i opisuje
promenio. Poeo je sa pojedinanim mravom,
ali je to ubrzo postalo itavo polje aktivnosti u
kojima se mrav nalazi. ta bi se dogodilo kad
bi neko poeo da opisuje neki organ u telu?
Opis bi bio potpuno nerazumljiv, sem ako bi
se ueo u obzir njegov odnos s ostalim organima. Svaka nauna disciplina koja prouava ive organizme - bakteriologija, botanika, zoologija, biologija, antropologija - mora na poetku
svog stanovita da razvije ekologiju - bukvalno
logiku domainstva - ili nauku koja prouava
107
organizam i njegovu okolinu. Na alost, akademski krugovi zanemaruju ovu nauku, jer je
suvie interdisciplinarna za ljubomorne uvare
granice katedre. Zanemarivanje ekologije je najozbiljnija slabost modeme tehnologije, to se podudara s naim odbijanjem da budemo aktivni
lanovi cele zajednice ivih vrsta.
ovek tei da upravlja prirodom, ali to vie
prouavamo ekologiju, sve apsurdnije se ini
pripisati nekoj pojedinanoj crti organizma ili
polja organizam/okolina svojstvo da upravlja ili
vlada dmgima. Jednom davno, usta, ruke i noge
rekoe jedno drugome: ,,Mi obavljamo sve poslove oko sakupljanja hrane i vakanja, a onaj
lenjivac, eludac, ne radi nita. Krajnje je vreme
da i on neto uradi - hajde da trajkujemo! Na
to oni prestae da rade, ali ubrzo poee da se
oseaju sve slabije i slabije, dok najzad svaki
od njih nije shvatio da je taj eludac rijihov
eludac i da moraju da se vrate na posao kako
bi ostali ivi. Meutim, ak i u udbenicima
fiziologije se govori o mozgu ili nervnom sistemu kako upravljaju srcem ili digestivnim traktom, krijumarei tako lou politiku u nauku,
kao da srce pripada mozgu pre nego mozak
srcu ili elucu. Podjednako je istinito, ili pogreno, rei da se mozak hrani preko eluca, kao
i da eludac razvija mozak na svom gomjem
ulazu kako bi dobio vie hrane.
im se shvati da su zasebne stvari fikcije,
postaje oigledno da nepostojee stvari ne mogu
da vre radnje. Problem je u tome to je veina
108
jezika organizovana tako da se radnja (glagol)

mora pokrenuti pomou stvari (imenica), a zaboravljamo da gramatika pravila nisu nuno
pravila ili obrazac prirode. Ova gramatika konvencija je takoe i uzrok (ili, bolje, ,,ide sa)
apsurdnim zagonetkama u smislu kako duh upravlja malerijom ili um pokree telo. Kako imenica, koja po definiciji nije radnja, moe da dovede do radnje?
Naunici bi imali manje problema kad bi
upotrebljavali jezik prema modelu amerikih Indijanaca Nutka (Nootka), koji se sastoji od glagola i priloga, a izostavlja imenice i prideve.
Ako moemo da govorimo o kui kao kuenju,
o otirau kao otiranju ili o kauu kao sedenju,
zato ne moemo da kaemo ljudovanje za
Ijude, mozganje za mozak ili mravljenje za
mrave? Tako je u nutka jeziku crkva neto to
kui religiozno, prodavnica kui trgovaki, a
dom kui domae. Mi smo meutim, navikli
da pitamo: Ko ili ta se kui?, ,,Ko se ljudi?,
ta se to mravi? Ipak, nije li oigledno da,
kad kaemo: Munja je sevnula; sevanje znai
isto to i munja i da bi bilo dovoljno da kaemo:
Bila je munja? Sve to je obeleeno imenicom
je, moe se dokazati, proces ili radnja, ali jezik
je pun duhova, kao englesko ,,it u ,,It is raining, koji su navodni vrioci radnje.
Da li se tranje moe objasniti kad se kae
da ovek tri? Naprotiv,' jedino objanjenje bi
bio opis polja ili situacije u kojoj oveenje
ide s tranjem, za razliku od one u kojoj ,,o109
KNIGA O TABUU KOI NAS
veenje ide sa sedenjem. (Ne preporuujem

ovaj primitivni i nespretni oblik glagolskog jezika za optu i normalnu upotrebu. Trebalo bi
da smislimo neto mnogo elegantnije.) Osim toga, tranje nije neto drugo u odnosu na mene
(moj organizam) koji to radim. Organizam je,
naime, ponekad proces tranja, ponekad proces
stajanja, ponekad proces spavanja i tako dalje,
a u svakom tom sluaju uzrok ponaanja je
situacija u celini, organizam/okolina. Zaista bi
bilo bolje odbaciti ideju kauzaliteta i umesto
toga upotrebljavati ideju relativiteta.
Jer, jo je netano rei da organizam odgovara ili reaguje na datu situaciju tranjem, stajanjem ili bilo ime. To je jo jezik Njutnovog
bilijara. Lake je zamiljati situacije kao sisteme
u kretanju, kao same organizme. Da se, dakle,
vratimo maki (ili makanju), situaciji sa iljatim
uima i brkovima, na jednom kraju, koja na drugom kraju nema rep kao reakciju na brkove, ili
na ape, ili na krzno. Kao to kau Kinezi, razliite crte situacije zajedniki nastaju ili podrazumevaju jedna drugu kao to prednja strana
ukljuuje zadnju i kao to pilii ukljuuju jajia i
obrnuto. Oni postoje u odnosu jedno s drugim
kao polovi magneta, ali u kompleksnijem
sistemu.
Kao to, uostalom, odnos jaje/kokoka nagovetava, ne moraju sve crte totalne situacije
da se jave istovremeno. Postojanje oveka podrazumeva roditelje, ak i ako su ve odavno
mrtvi, a roenje organizma podrazumeva smrt.
110
Zar ne bi bilo usiljeno nazvati rodenje uzrokom

smrti, kao i nazvati makinu glavu uzrokom njenog repa? Podizanje grlia boce podrazumeva i
podizanje dna, jer ta ,,dva dela se istovremeno
diu. Ako ja podignem harmoniku s jednog kraja, drugi e ga slediti malo kasnije, ali princip
je isti. Totalne situacije su, dakle, vremenski kao
i prostorni obrazac.
Sad je upravo trenutak da kaem da ne pokuavam da proguram totalnu situaciju kao novu masku za stare stvari koje bi trebalo da
objasne ponaanje ili delovanje. Totalna situacija
ili polje uvek ima otvoren kraj, jer
Mala polja imaju velika polja

Na svojim leima da ih grizu,
A velika polja jo vea polja
I tako u beskraj.
Mi nikad, nikad ne moemo da opiemo sve
osobine totalne situacije, ne samo zato to je
svaka situacija beskrajno kompleksna, ve i zato
to je totalna situacija univerzum. Sreom, ne
moramo da opisujemo nijednu situaciju iscrpno,
jer neke njene crte se ine mnogo vanijim od
drugih za razumevanje ponaanja raznih organizama unutar nje. Nikad ne dobijemo vie od
skice odreene situacije, ali to je dovoljno da
se pokae da se delovanje (ili procesi) moraju
shvatiti ili objasniti u kontekstu reenice, paragrafa, glave, knjiga, biblioteka i... samog ivota.
Da zakljuimo: kao to nijedna stvar ili organizam ne postoji sam za sebe, tako i ne deluje
111

KNIGA O TABUU KOJI NAS
sam od sebe. Uostalom, svaki organizam je proces: organizam, dakle, nije nita drugo do njegova akcija. Da se grubo izrazimo: on jeste to
to radi. Preciznije, organizam, ukljuujui njegovo ponaanje, jeste proces koji treba shvatiti
samo u odnosu na iri i dui proces njegove
okoline. Ono to podrazumevamo pod razumevanjem ili shvatanjem jeste uvianje da se
delovi uklapaju u celinu, a zatim svest o tome
da oni ne sastavljaju celinu, ve da je celina
obrazac, kompleksna krivudavost koja nema posebne delove. Delovi su flkcije jezika, rauna
kojim se svet posmatra kroz mreu koja ga naizgled secka na elie. Delovi postoje iskljuivo
za potrebe brojanja i opisivanja i dok se trudimo
da dokuimo svet, zbunimo se ukoliko to nemamo na umu sve vreme.
Kad ovo postane jasno, razbili smo mit o
potpuno automatskm univerzumu u kojem su
ljudska svest i inteligencija srena sluajnost usred beskrajne gluposti. Ako se, naime, ponaanje
nekog organizma moe shvatiti samo u odnosu
na njegovu okolinu, inteligentno ponaanje podrazumeva inteligentnu okolinu. Oigledno, ako
uslovi ne postoje u stvamosti, besmisleno je
govoriti o inteligentnom delu inteligentne celine.
Sasvim je lako uvideti da inteligentno ljudsko
bie podrazumeva inteligentno dmtvo, jer miljenje je dmtvena aktivnost - uzajamna razmena pomka i ideja zasnovanih na dmtvenim institucijama kao to su jezici, nauka, biblioteke,
112
univerziteti i muzeji. No, ta je sa neljudskom

okolinom u kojoj ljudsko dmtvo cveta?
Ekolozi obino govore o evoluciji okoline
pre nego o evoluciji organizma. Jer, ovek se
nije pojavio na Zemlji sve tlok Zemlja sama,
zajedno sa svim svojim biolokim oblicima, nije
evoluirala do izvesnog stepena ravnotee i kompleksnosti. Na tom stupnju evolucije Zemlja je
podrazumevala oveka, ba kao to postojanje
oveka podrazumeva vrstu planete na tom stupnju evolucije. Prirodna ravnotea, harmonija
smirenih sukoba, u kojoj se ovek razvija, jeste
mrea uzajamno zavisnih organizama najneverovatnije tananosti i sloenosti. Tejar de arden
(Chardin) nazvao je to biosferom, slojem ivih
organizama koji pokriva prvobitnu geosferu,
planetu minerala. Nedostatak znanja o evoluciji
organskih od neorganski oblika, zajedno sa
pogrenim mitovima o ivotu koji dolazi ,,na
ovaj svet odnekud spolja, oteavaju nam da
vidimo kako biosfera nastaje ili ide sa izvesnim
stepenom geoloke i astronomske evolucije. No,
kako Daglas E. Harding (Harding) skree panju,
mi smo skloni da na ovu planetu gledamo kao
na stenu zaraenu ivotom, to je jednako apsurdno kao i gledati na ljudsko telo kao kostur
zaraen elijama. Svi oblici ivota, svakako, ukljuujui i oveka, moraju biti shvaeni kao simptomi Zemlje, Sunevog sistema i galaksije a u tom sluaju ne moe se izbei zakljuak da
je galaksija inteligentna.
113
KNHGA O TABUU KDB NAS
Kad bih prvi put video neko drvo zimi, mogao bih zakljuiti da to nije voka. Meutim,
kad se na leto vratim i zateknem ga naikanog
ijivama, primoran sam da uzviknem: Izvini! Ti
si ipak voka. Zamislite, onda, da su pre milijardu godina neka bia iz drugog dela galaksije
proputovala kroz Sunev sistem svojim leteim
tanjirom i nisu naila ni na kakav ivot. Odbacili
bi ga kao samo gomilu starog stenja! No, kad
bi se danas vratili, morali bi da se izvine: Dobro, ipak ste stene koje se ljude! Moete, naravno, da prigovorite kako nema analogije izmeu te dve situacije. Voka je nekad bila kotica
u ljivi, ali Zemlja - a jo manje Sunev sistem
ili galaksija - nikad nije bila seme unutar nekog
organizma. Meutim, makar koliko to udno
zvualo, niste u pravu.
Pokuao sam da objasnim da je odnos izmeu organizma i njegove okoline uzajaman, da
nijedno od njih nije uzrok ili determinanta drugog, jer je odnos meu njima polaran. Ako, dakle, ima smisla objanjavati organizam i njegovo
ponaanje na osnovu okoline, takoe e imati
smisla objasniti okolinu na osnovu organizma.
(Ovo sam do sada skrivao kako se ne bi pobrkalo s prvim aspektom ove slike.) Postoji, naime, vrlo stvaran, fiziki smisao u kojem ovek
i svaki drugi organizam stvara svoju sopstvenu
okolinu.
Citavo nae znanje o svetu je, u izvesnom
smislu, znanje o sebi. Jer, znanje je prevoenje
spoljanjih dogaaja u telesne procese, a naro114
ito u stanja nervnog sitema i mozga: mi poznajemo svet 5 obzirom na telo i u skladu s
njegovom strukturom. Hirurki zahvati na nervnom sitemu ili, najverovatnije, ulni organi razliite strukture od nae, daju razliite tipove
percepcije - kao to mikroskop i teleskop menjaju vid golog oka. Pele i drugi insekti imaju,
na primer, polaroidne oi koje im omoguuju
da odrede poloaj sunca posmatranjem bilo kojeg dela plavog neba. Drugim reima, usled drugaije strukture njihovih oiju, nebo koje oni
vide nije nebo koje mi vidimo. Slepi mievi i
domai golubovi imaju senzorne aparate analogne radaru i u tom smislu vide vie stvamosti
nego mi bez svojih specijalnih instrumenata.
S take gledita vaih oiju, vaa glava izgleda kao nevidljiva praznina, ni tamna ni svetla,
koja stoji iza najblie stvari koju vidite. U stvari,
itavo vidno polje tamo napred je oseaj zadnjeg donjeg dela vae glave, gde se nalaze
optiki centri mozga. To to vidite napolju je
neposredno ono to unutranjost vae glave
gleda ili osea. Isto tako, sve to ujete, dodirujete, kuate i miriete jeste neka vrsta vibracije u interakciji s vaim mozgom koji prevodi
tu vibraciju u ono to vam je poznato kao svetlost, boja, zvuk, tvrdoa, hrapavost, slanost, teina ili zaudaranje. Odvojene od vaeg mozga,
sve te vibracije bi bile zvuk jedne ruke koja
tape, ili palica koje udaraju po bubnju bez opne. Odvojen od vaeg mozga, ili neijeg mozga,
svet je lien svetlosti, toplote, teine, vrstoe,
115
KNJIGA O TABUU KDj NAS
kretanja, prostora, vremena ili bilo koje osobine

koja se moe zamisliti. Sve te pojave su interakcije ili transakcije, vibracija s izvesnim rasporedom neurona. Prema tome, vibracije svetlosti
i toplote sa Sunca ne postaju zapravo svetlost
ili toplota sve dok ne dou u interakciju sa
ivim organizmom, ba kao to se svetlosni zraci
ne vide u svemiru osim ako ih reflektuju estice
atmosfere ili praine. Drugim reima, potrebno
je dvoje da bi se bilo ta dogodilo. Kao to
smo videli, jedna jedina lopta u prostoru nema
kretanje, dok dve lopte daju mogunost linearnog kretanja na ravni, a etiri lopte kretanje u
tri dimenzije.
Isto vai za aktiviranje elektrine struje. Nijedna struja nee tei kroz icu dok se pozitivni pol ne spoji sa negativnim ili, da pojednostavimo, nijedna struja nee poeti ako nema
taku cilja, a ivi organizam je taka cilja bez
koje nikada ne moe biti struje ili svetlosti,
toplote, teine, tvrdoe i tako dalje. Gotovo bi
se moglo rei da je magija mozga u tome da
probudi ta uda univerzuma, kao to harflsta
probudi melodiju u nemim icama.
Jo ubedljiviji primer postojanja kao odnosa
je stvaranje duge1, jer duga se pojavljuje samo
ako postoji izvestan trougao u odnosima izmeu
tri komponente: sunca, vlage u atmosferi i pos1
Ovu ilustraciju dugujem Ovenu Barfildu (Barfiel
Ouvanje pojava (Saving the Appearances), Faber & Faber,
London, 1956.
116
matraa. Ako su sve tri pojave prisutne i ako

meu njima postoji odgovarajui odnos uglova,
onda, i samo onda, doi e do pojave duge.
Mada je prozrana, duga nije nikakva subjektivna halucinacija. Ona se moe proveriti uz
pomo bilo kog broja posmatraa, mada e je
svaki od njih videti u malo drugaijem poloaju.
Kao deak, jednom sam biciklom jurio kraj duge
i bio sam zapanjen to se uvek povlai. Liilo.
je to na pokuaj da se uhvati odsjaj meseca na
vodi. Tada nisam razumeo da se duga nee pojaviti, osim ako smo sunce, ja i nevidljivi centar
luka u istoj pravoj liniji, tako da sam ja kretanjem promenio poloaj luka.
Stvar je u tome da je posmatra na odgovarajuem mestu isto tako neophodan za pojavu
duge kao i druge dve komponente, sunce i vlaga. Moglo bi se, naravno, rei i kad bi sunce i
koncentracija vlage bili u odgovarajuem odnosu, na primer, iznad okeana, bilo koji posmatra
na brodu koji plovi u istoj liniji s njima video
bi dugu. No, takoe se moe rei da, kad bi
posmatra i sunce bili u odgovarajuem poloaju, bilo bi duge kad bi bilo vlage u vazduhu!
Na izvestan nain, prvi skup uslova izgleda
da uva realnost duge bez obzira na posmatraa.
No, drugi skup, ako mu se oduzme dobra, vrsta
spoljanja realnost, izgleda da ini neoborivom
injenicu da pod takvim uslovima nema duge.
Razlog je samo u tome to to potvruje nau
trenutnu mitologiju koja tvrdi da stvari postoje
same za sebe, bez obzira na to ima li posmatraa
117
KNJGA O TABUU KO]I NAS
ili ne. Ona podrava fantaziju da ovek, zapravo,

nije umean u ovaj svet, da on zapravo ne utie
na njega i da moe nezavisno da posmatra realnost, ne menjajui je. Jer, mit o vrstom i razumnom flzikom svetu koji je tamo" bez obzira
na to da li ga vidimo ili ne, ide uz mit da je
svaki posmatra poseban ego, suoen sa stvarnou koja je potpuno drugaija od njega.
Moda bismo, bez previe otpora, mogli da
prihvatimo takvo rezonovanje kad je re o pojavama kao to su duga i odsjaji, iji status u
realnosti nikada nije bio naroito visok. Ali, ta
ako nam sine da su nae percepcije stena, planina i zvezda, situacija upravo iste vrste? Tu
nema nieg nerazumnog. Nismo morali da u to
uvlaimo sablasti kao to su um, dua ili duh.
Jednostavno smo govorili o interakciji izmeu
fizikih vibracija i mozga sa njegovim raznim
ulnim organima i samo smo rekli da su stvorenja sa mozgom integralni deo obrasca koji
takoe obuhvata i vrstu zemlju i zvezde i da
ceo kosmos ne bi mogao da se ispolji kao ni
duga bez kapljica na nebu ili bez posmatraa.
Na otpor prema takvom rezonovanju je psiholoke prirode. On stvara u nama oseanje nesigumosti, jer pomera poznatu sliku sveta u kojem su stene, pre svega, simboli vrste, nepomerljive stvamosti, a vena stena je metafora za
samog boga. Mitologija 19. veka je svela oveka
na potpuno beznaajnu, malu klicu u nezamislivo ogromnom i trajnom univerzumu. Jednostavno, suvie je okantno, suvie nagla promena,
118
SPFEAVA DA SAZNAMO KO SMO
priznati da ta mala klica sa svojim uvenim mozgom priziva itavu stvar, ukljuujui nebule2
udaljene milione svetlosnih godina.
Da li nas je to navelo na vrlo neverovatan
zakljuak da, pre no to je stvoren prvi ivi
organizam sa mozgom, nije bilo univerzuma *da su organske i neorganske pojave nastale u
istom trenutku? Da li je mogue da je itava
geoloka i astronomska istorija samo ekstrapolacija - pria o tome ta bi se dogodilo da je
bilo primeeno? Moda. Ali, ja u predloiti oprezniju ideju. injenica da svaki organizam izaziva sopstvenu okolinu mora se popraviti suprotnom injenicom da okolina u celini izaziva
organizam. Dalje, itava okolina (ili situacija)
ujedno je i prostoma i vremenska - i vea i
dua od organizama sadranih u njenom polju.
Organizam izaziva znanje o prolosti pre nego
to je zapoet, i o budunosti posle soptvene
smrti. Na dmgom polu, univerzum ne bi zapoeo, ili se ispoljio, da nije bilo predvieno da
on jednom obuhvati organizme - kao to stmja
nee potei sa pozitivnog dela ice dok se ne
obezbedi negativni pol. Princip je isti, bez obzira
na to da li su univerzumu potrebne milijarde
godina da bi se polarizovao u organizam, ili
struji treba jedna sekunda da pree icu dugaku preko 300.000 kilometara.
2
Magline, svetle ili tamne mase kosmikog gasa
praine, ogromnih dimenzija, vidljive samo teleskopima, odnosno na snimcima. (Prim. ured.)
119
Ponavljam da je problem u tome da se razume polaritet organizam / okolina psiholoke

prirode. 'lstorija i geografska rasprostranjenost
tog mita su neizvesne, ali ve nekoliko hiljada
godina opsednuti smo lanom poniznou - s
jedne strane, sputamo se, smatrajui se obinim stvorenjima koja su na ovaj svet dola
hirom boga ili srenim sluajem slepih sila, a s
druge strane, smatramo se posebnim, linim
egom, koji se bori za kontrolu fizikog sveta.
Nedostaje nam prava poniznost da priznamo da
smo lanovi biosfere, harmonije ogranienih
konflikata, u kojoj uopte ne moemo da postojimo bez kooperacije biljaka, insekata, riba,
stoke i bakterija. U istoj meri, nedostaje nam
odgovarajue samopotovanje da shvatimo da je
ja , individualni organizam, struktura takve neverovatne genijalnosti da izaziva postojanje itavog univerzuma. Stavljajui sve na distancu kako bismo ga opisali i kontrolisali, liili smo se
i okolnog sveta i sopstyenih tela - ostavljajui
ja kao nezadovoljnu i otuenu sablast, punu
strepnje, krivice, nepovezanu i samu.
Dostigli smo pogled na svet i tip mentalnog
zdravlja koji su suvi kao zarala konzerva piva
na plai. To je svet predmeta, nitarija kao to
je sto sa fiirnirom i delovima od hroma. Mi se
u velikoj meri oslanjamo na njega - samo on
ne ostaje na mestu i zato se mora braniti ak
i po cenu da oistimo celu planetu i vratimo je
u stanje fine, iste stene. Jer, ivot je uostalom
prilino zbrkan i sentimentalan sluaj u naem,
120
uglavnom, geolokom univerzumu. Ako sin oca

zamoli da mu da hleba, da li e mu ovaj dati
kamen? Odgovor je verovatno: ,,Da.
Meutim, mi ovde nismo u svai sa naunim
miljenjem, koje je danas daleko, daleko odmaklo od Njutnovog bilijara i mita o potpuno automatskom, mehanikom univerzumu prostih predmeta. Tu je nauka zaista zapoela, ali u skladu
sa principom Vilijema Blejka (Blake) da budala
koja se dri svoje ludosti postaje mudra, upomi
naunik e prvi shvatiti prevazienost starih modela sveta. Otvorite dobar, standardni udbenik
o kvantnoj teorji:
....svet se ne moe tano analizirati po delovima;
umesto toga, mora se posmatrati kao nerazdeljiva
celina u kojoj se pojedinani delovi javljaju kao prihvatljive aproksimacije samo u klasinim (tj. Njutnovim) granicama.... Tako na kvantnom nivou tanosti
predmet nema nikakve unutranje kvalitete (na primer talas ili estica) koji samo njemu pripadaju; naprotiv, on deli sve svoje osobine uzajamno i nedeljivo
sa sistemima s kojima je u interakciji. tavie, poto
je dati objekat, kao, na primer, elektron, u interakciji
s razliitim sistemima u razliito vreme, to dovodi
do razliitih potencijala, on je podloan... stalnoj transfonnaciji kroz razne oblike (na primer, oblik talasa
ili estice) u kojima moe da se ispolji.
Mada takva fluidnost i zavisnost oblika od okoline
nije bila otkrivena pre pojave kvantne teorije, na nivou elementamih estica u fizici, one nisu neobine...
u oblastima kao to je biologija, koje se bave kompleksnim sistemima. Tako, pod odgovarajuim okolnim uslovima, bakterija moe da pree na stadijum
121
KNJIGA O TABUU KOjl NAS
spore koja je potpuno drugaije strukture, i obmuto.3
kako otvoriti celovitoj viziji, to redinger dalje

predlae:
Onda, tu je i druga, komplementarna strana

slike, kako je predstavlja eminentni biofiziar
Ervin redinger (Schrodinger):
Tako se moete baciti na pod, ispruiti na majci

Zemlji, sa potpunim ubedenjem da ste vi i ona i ona
i vi jedno. vrsto ste postavljeni i neranjivi kao i
ona, zapravo hiljadu puta ste vri i neranjiviji. Meutim, isto je tako sigumo da e vas ponovo izbaciti
ka novim tenjama i patnjama. Ne samo jednog dana: sada, danas, svaki dan vas ona izbacuje, ne jednom, ve hiljadama i hiljadama puta, kao to vas
svaki dan proguta iznova hiljadu puta. Jer, veito i
uvek postoji samo sada, jedno i isto sada; sadanjost
je jedina stvar koja nema kraja.5
Nemogue je da je to jedinstvo znanja, oseanja

i izbora, koje zovete svojim sopstvenim, izraslo ni iz
ega u datom trenutku, ne tako davno; pre se moe
rei da su to znanje, oseanja i izbor sutinski veni
i nepromenjivi i brojano jedni kod svih ljudi, kod
svih senzitivnih bia, ali ne u onom smislu - da ste
vi deo, komad, venog, beskonanog bia, njegov
aspekat ili modifikacija, kao u Spinozinom panteizmu.
Jer, trebalo bi da postavimo isto zbunjujue pitanje:
koji deo, koji aspekat ste viP ta ga objektivno, razlikuje od drugih? Ma kako to izgledalo nepojmljivo
obinom razumu, vi - i sva ostala svesna bia kao
takva - jeste sve u svemu. Zato ovaj ivot nije samo
deo itave egzistencije, ve je u izvesnom smislu celina; samo ta celina nije tako konstituisana da se
moe prouiti jednim jedinim pogledom.4
Univerzum podrazumeva organizam, a svaki

posebni organizam podrazumeva univerzum samo to se jedan jedini pogled naeg reflet tora, suena panja, koja je nauena da pobrka
svoj pogled sa posebnim stvarima, mora ne2
J Dejvid Bom (Bohm), Kvantna teorija (Quantum Theory), Prentice-Hall, New Jersey, 1958, str. l6 l-l6 2 .
^ Ervin redinger, Moj pogled na svet (.My View o f the
World), Cambridge University Press, 1964, str. 21-22.
122
5 Isto, str. 22.

123
Govoriti o novoj viziji znai i upitati se, ve

u sledeem trenutku, kakva je korist od nje.
Kada razmislite, to je zapanjujue, ali odnosi se,
bez izuzetka, na Ijude odgojene u duhu protestantizma. Katolici, hinduisti, budisti, muslimani
i taoisti smatraju da je vizija ili kontemplacija
dobro po sebi, ak najvie dobro u smislu blaenog vienja, gde su sva bia veitoposveena
znanju i ljubavi prema bogu. Ova mogunost,
meutim uznemirava protestante i tako jedna
od njihovih zvaninih molitvi pledira da se onima u raju omogui stabilni napredak u Tvojoj
ljubavi i slubi, jer, na kraju krajeva, progres
se ne moe zaustaviti. ak i raj mora da bude
napredna zajednica.
Razlog za to je, pretpostavljam, to je moderni protestantizam, naroito u svom liberal-
KNJGA O TABUU KO]I NAS
nom i progresivnom obiiku, reiigija pod najveim uticajem mitologije sveta predmeta i oveka
kao posebnog ega. ovek definisam i doivljen
na taj nain je, naravno, nesposoban da doivi
zadovoljstvo, a kamoli da bude kreativan. Poto
je obmanut iluzijom da je nezavisan, odgovoran
izvor akcije, ne moe da shvati zato ono to
radi nikad ne dostie ono to bi trebalo da radi
j'er drutvo koje ga je definisalo kao posebnog
ne moe da ga ubedi da se ponaa kao da tom
drutvu pripada. Zbog toga osea hroninu krivicu i ini izuzetne herojske napore da umiri
svoju savest.
Od tih napora dolaze: socijalna pomo, bolnice, mirovni pokreti, programi za pomo inostranstvu, besplatno obrazovanje i itave filozofije
drave blagostanja. Proganja nas, meutim, injenica da, to vie ti herojski i zadivljujui potezi
uspevaju, tim vie izazivaju nove, sve stranije,
probleme. Na primer, malo nas se uopte udubilo u problem kakvu korist bi takva dela trebalo
da donesu. Kad nahranimo gladne, obuemo gole i okuimo beskunike, ta onda? Da li je cilj
da se nesrenicima omogui da pomognu jo
nesrenijima? Da se Hindusi i.Afrikanci preobrate u veliku buroaziju, pri emu bi svaki Bengalac i svaki Zulu imao privUegiju da se ukljui
u nau trku ka vrhu i da kupuje aparate za
domainstvo i televizor kako bi ostao u trendu?
Pre nekoliko godina, jedan moj prijatelj je
etao kroz plantae aja blizu Dardilinga i primetio jedan kompleks polja na kojima je bunje
126
bilo sasvim uvelo. Na pitanje zato, odgovorili

su mu da se gazda tako saalio na svoje siromane radnike i platio im dvostruko. Posledica
je bila da su radnici radili samo pola radnog
vremena, to je pogubno delovalo u kritinoj
sezoni, kad na biljke mora da se pazi svakodnevno. Moj prijatelj je taj problem predoio jednom indijskom komunisti. Njegov odgovor je
bio da im se plati dvostruko i da se primoraju
na rad. Onda je isto ispriao jednom amerikom
biznismenu. Njegovo reenje je bilo da im se
plati dvostruko i da im se u kue stavi - radio!
Izgleda da niko nije shvatio da ti radnici zabuavanje cene vie od novca.
Zagrienim aktivistima je teko da uvide kako ogromni drutveni i ekonomski problemi sveta ne mogu da se ree samo trudom i tehnikom.
Autsajder ne moe tek tako da upadne kao Deda
Mraz i da popravlja situaciju - pogotovo ne naa
vrsta autsajdera koji nema oseaj da pripada tom
svetu i neizostavno smrdi na uljeza. On ne zna
ta zapravo hoe i zato svako podozreva da su
njegovi darovi vezani bezbrojnim vorovima. Jer,
ako zna ta hoe i zadovoljan si time, moe
ti se verovati. Ali ako ne zna, tvoje elje su
bez granica i niko ne zna kako da postupa sa
tobom. Nita ne zadovoljava pojedinca koji nije
sposoban da uiva. Ne tvrdim d amerikim i
evropskim korporacijama upravljaju gramzivi zlikovci koji ive od svojih poseda na raun drugih. Poenta postaje jasna tek kad se shvati, s
tugom i aljenjem, da mnogi od naih najmo127

nijih i najbogatijih ljudi jesu bednici uhvaeni

u koloteinu, koji s vrlo retkim izuzecima nemaju ni najblaeg pojma kako da potroe novac
i uivaju u njemu.
,,Da sam nekad poganin bio,

Rujnu bih lozu hvalio,
Robovi moji vinograde bi okopavali,
A ja bih vino pio;
No, Higins jeste paganin,
A robovi su mu sve slabiji i sivlji,
Kako bi on mlako mleko popiti mogao,
Tano dvaput na dan. l
Zapanjujua je istina da e nai najvei napori u cilju ostvarivanja graanskih prava, meunarodnog mira, kontrole prirataja, ouvanja
prirodnih bogatstava i pomoi gladnima - ma
koliko bili hitni - pre unititi nego pomoi, u
onom smislu u kojem se danas ine. Jer, kako
stvari stoje, mi nemamo ta da damo. Ako se
u naem sopstvenom bogatstvu i sopstvenom
nainu ivota ne uiva ovde, nee se u njima
uivati nigde drugde. Oni e, izvesno, pmiti
neposredni podstrek energije i nade koju metedrini i sline droge pmaju u velikoj premorenosti. Ali mir mogu da sklope samo mimi, a
ljubav mogu da prue samo oni koji vole. Nijedan in Ijubavi nee procvetati iz oseanja krivice, straha ili upljine srca, kao to oni koji
1
G. K. esterton (Chesterton), Pesma udnog askete
( The Song o f the Strange Asceti), Sabrane pesme, Dodd,
Mead, New York, 1932, str. 199.
nisu u stanju da ive danas, ne mogu da prave

valjane planove za sutra.
Izolovana osoba je bez sadraja, u oba smisla
rei. Ona vie ivi od nade, od ekanja boljeg
sutra, jer tako su je odgajali od detinjstva kad
je njen nerazumni bes protiv pelena umirivan
igrakama. Ako hoete da naete autentino narodno verovanje u naoj kulturi, posmatrajte ritual Deda Mraza. ak pre poetka adventa, koji
bi trebalo da bude vreme posta od tri do etiri
nedelje, kao priprema za slavlje, ulice su okiene za Boi, prodavnice se sjaje od ukrasa i
izloenih poklona u duhu praznika, a sistemi
obraanja javnosti vrte elektronske boine pesmice, tako da vam je ve muka od venite adoremus mnogo pre Boia. Jelke su ve okiene
i osvetljene u veini domova i postepeno ih
okruuju sjajnim paketima sa svetlucavim manama koje izgledaju kao da su u njima pokloni
za prineve. Do tada su u kolama i kancelarijama ve odrane boine proslave pre stvamog
praznika, tako da na Badnje vee slavlje ve
splasne. Ipak, tu su jo oni paketi ispod jelke
i arapa napunjena poklonima pored kamina.
Kad, najzad, doe taj dan, deca su van sebe.
Jedva su u stanju da saekaju domak i, posle
neprospavane noi, cepaju te zlatno-srebrne paketie, kao da sadre nita manje nego eliksir
ivota ili kamen mudrosti. Oko podne, dnevna
soba izgleda kao da se kamion za smee sudario
s prodavnicom poklona, ostavljajui za sobom
olupinu od pocepanih kutija, papira za uvijanje
128
129
i manica; kravata, pokidanih lutaka, polusloenih maketa pruga, svemirskih odela, plastiih
atomskih bombi i razbacanih tabli okolade; stotine delova igraaka, zgnjeenih ukrasa za jelku,
minijaturnih sportskih automobila, vodenih pitolja, flaa viskija i balona. Sat kasnije, deca
ve plau ili vrite i treba ih rasterati dok se ta
guva ne stia kako bi se napravilo mesta za
boinu veeru. Posle toga se boini dani provode s pokvarenim stomacima, prehladama i gripom, a za Novu godinu odrasli se naduvaju
kako bi zaboravili na sve.
Dobro, bilo je zabavno opisati ovo, ali stvar
je u tome da su oekivanja bila prevelika, a
rezultati podbacili. Devojka je bila fantastina,
ali momak je bio impotentan. Ali, budui da
neto negde treba da postoji, vamica iekivanja
se ponovo pali i svi opet kreemo ka toj zlatnoi,
primamljivoj poslastici na kraju reda. ta bi to
moglo biti? Deca su to dobro znala dok ih nisu
obuzele ambicije. Jedan od najboljih boinih\
poklona koje sam ikada dobio bio je jeftin
prsten sa staklenim dijamantom. Bilo je to sasvim sluajno - neto to je iskoilo iz praskave
bombice uvijene u hartiju, na zabavi. Ali sedeo
sam ispred kamina s tim arobnim predmetom
i vrteo ga, posmatrajui razliite boje svetlosti
koje su sijale u njemu. Znao sam da sam naao
Solomonov prsten kojim je Solomon prizivao
dinove i duhove s mesinganim krilima - nije
stvar u tome da sam eleo da mi oni uine bilo
ta, dovoljno je bilo samo biti u toj atmosferi,
130
posmatrati kako ta magina bia oivljavaju u

plamenu vatre i oseati da si povezan sa bezvremenskim rajskim svetom.
Za nae mentalno zdravlje tipa zarala konzerva od piva, simptomatino je da ova kultura
proizvodi vrlo malo maginih predmeta. Nakit
je prost i nezanimljiv. Arhitektura je gotovo totalno liena raskoi i opsednuta podizanjem staklenih kutija. Deije knjige piu ozbiljne dame
s tri imena i nimalo mate, a to se stripova
tie, da li ste ikad pogledali nametaj Dagvudove
kue? Potencijalno magine ceremonije katolike
crkve su ili mumlanje najveom moguom brzinom ili racionalizovanje uz pomo komentatora.
Drama ili ritual u svakodnevnom ponaanju smatraju se afektiranjem i neukusom, a maniri se
vie ne razlikuju od manirizama - tamo gde
uopte postoje. Ne proizvodimo nita to se moe porediti sa velianstvenim orijentalnim tepisima, persijskim staklom, ploicama i iluminiranim knjigama, arapskim konim predmetima,
panskim intarzijama, indijskim tkaninama, kineskim porcelanom ili vezom, japanskim lakom
ili brokatom, francuskim tapiserijama i nakitom
Inka. (Mada, sluajno, postoje izvesne vrlo male
elektronske sprave koje su vrlo blizu finim draguljima.)
Razlog nije samo u tome to previe urimo
i to nemamo oseaj za sadanjost; to ne samo
da ne moemo da platimo takvu radnu snagu
kakvu bi te stvari danas zahtevale, niti to vie
volimo novac od materijalnih stvari. Razlog je
131
KNHGA O TABUU KOJI NAS
u tome to smo potpuno oistili svet od magije.

Izgubili smo ak i viziju raja, tako da nai umetnici i zanatlije ne mogu vie da razaznaju njegove oblike. To je cena koja mora da se plati
za pokuaj kontrolisanja sveta sa pozicije ja , za
koje je sve to se moe doiveti strano telo i
samo neto.
Bilo bi sentimentalno i nemogue vratiti se.
Deca imaju vezu s rajem utoliko to jo nisu
potpuno nauila ego-trik, to vai i za kulture
koje su po nekim standardima primitivnije i analogno tome - detinjaste. Ako, dakle, nakon
to ste makar teoretski shvatili da je ego-trik
obmana i da su, u sutini, ja i univerzum jedno,
pitate: Pa, ta? ta je sledei korak, praktina
primena? Ja u odgovoriti da je kljuna stvar
uvrstiti sopstveno razumevanje, postati sposoban za uivanje, iveti u sadanjosti i poznavati
disciplinu koja je za to neophodna. Bez toga
nemate ta da date - za mir ili rasnu integraciju,
za gladne Induse i Kineze ili ak svojim najbliim prijateljima. Bez toga, sva drutvena briga
bie haotino meanje, a sav rad za budunost
bie planirana katastrofa.
Ali, tu jo nismo na pravom putu. Kao to
je nauka prevazila svoj isto atomistiki i mehaniki pogled na svet putem novije napke, tako
ego-trik mora da prevazie sebe putem jae samosvesti. Jer, nemogue je otarasiti se oseaja
zasebnosti pomou ina volje, pokuavajui da
zaboravite sebe ili da se utopite u neka druga
interesovanja. Zato je moralistiko propovedanje
'i
132
promaaj: ono odgaja samo lukave hipokrite ljude koji su govorima ubedeni da treba da se
stide, da oseaju krivicu ili strah i koji onda
prisile sami sebe da vole druge, tako da su
njihove vrline esto destruktivnije i izazivaju
vie neprijatnosti od njihovih mana. Britanski
projekat socijalne zatite, koji su vodile potene
i vredne ene i koji se zvao the Charity Organization Society - C.O.S. (Drutvo za organizovano prikupljanje pomoi) - bio je poznat meu
siromanima kao Cringe or Starve(Ulaguj se
ili umri od gladi).
Taoistiki filozof uang Ce opisao je takva
nastojanja kao neegoistina poput lupanja u dobo dok traite begunca ili, kako bismo mi to
rekli, kao da kolima s ukljuenim sirenama uletite u policijsku raciju. Ili kako to Hindusi kau,
to je kao kad se trudite da ne mislite na majmune dok uzimate lek jer, prema popularnom
sujeverju, ako pomislite na majmuna, lek nee
delovati. Sve emu takva nastojanja mogu da
nas naue jeste da ona ne deluju, jer to se
vie trudimo da izbegnemo lakomost ili strah u
ponaanju, tim bolje shvatamo da to radimo iz
lakomosti ili straha. Sveci su se uvek izdavali
za ponizne grenike - znajui da je njihovo nastojanje da budu sveti motivisano najgorim od
svih grehova, gordou duha; eljom da se dive
sebi kao vrhunskom uspehu u umeu ljubavi i
nesebinosti. A ispod toga je jama bez dna sa
zaaranim krugovima - igre ,Ja se vie kajem
od tebe ili Moj ponos u poniznosti je gori od
133
KNIGA O TABUU KOJI NAS
tvoga. Postoji li neki nain da ovek ne bude

umean u neku vrstu takmienja? J a se manje
takmiim od tebe, J a sam zagrieniji takmiar
od tebe, Shvatam jasnije od tebe da je sve to
mi inimo takmienje. Ego-trik se, izgleda, potvruje beskonano iz stava u stav.
Ali, dok pratim te igre - dok postajem sve
svesniji da sam svestan, svesniji da ne mogu da
deflniem sebe kao da sam gore ako ti (ili neko
drugi pored mene) nisi dole - ja jasno vidim
da zavisim od toga da neko bude dole kako
bih ja bio gore. Nikad ne bih mogao da znam
da pripadam grupi dobrih ili spasenih ljudi
bez pomoi onih van grupe - loih ili prokletih ljudi. Kako bi bilo koja grupa mogla da
odri svoj kolektivni ego bez diskusija za veerom o uasnom ponaanju autsajdera. Sam identitet rasistikih junjaka zavisi od kontrasta sa
tim prljavim, crnim nigrosom. S druge strane,
meutim, oni koji su van oseaju da su, zapravo unutra i neguju svoj kolektivni ego zgraavajui se nad konzervativcima, kremaima,
WASP-ovcima, fllistrima i prokletom buroazijom. ak je i sv. Toma Akvinski izjavio da je
deo blaenstva svetaca na nebu to to mogu da
nadgledaju bojita i da uivaju u zasluenoj
pravdi koja je stigla grenike to se gre u
paklu. Svim pobednicima su potrebni gubitnici;
svima svecima su potrebni grenici; svima mudracima su potrebne budale - tj. sve dok je
osnovni cilj u ivotu postii neto ili biti neko, kao posebno i odvojeno sitno boanstvo.
134
Ali ja se definiem pomou tebe; ja poznajem

sebe samo pomou drugog, bez obzira na to
da li vidim drugog ispod ili iznad sebe na
bilo kojoj lestvici vrednosti. Ako je on iznad
mene, uivam u oseaju samosaaljenja; ako je
ispod mene, uivam u oseaju ponosa. Ja budui
ja ide sa ti budui ti. Kao to je jedan hasidski
rabin rekao: Ako sam ja ja zato to si ti ti, a
ti si ti zato to sam ja ja, onda ja nisam ja, a
ti nisi ti." Umesto toga, mi smo obojica neto
zajedniko izmeu onoga to je Martin Buber
(Buber) zvao ja-i-ti i ja-i-to - sam magnet koji
lei meu polovima, izmeu mene lino i svega
to se osea kao drugo.
Eto, to je teoretski neoboriva injenica. Ali,
pitanje je kako da se oslobodimo oseanja da
smo odvojeni od svega drugog, da smo samo
mi sami - organizam baen u neizbenu konkurenciju i konflikt sa gotovo svakim predmetom koji postoji. Postoje bezbrojni recepti za
taj projekat, od kojih se gotovo svaki moe zbog
neega preporuiti. Postoje vebe joga-meditacije, derviki ples, psihoterapija, zen-budizam,
jezuitski, salesijanski i isihastiki metodi molitve, upotreba hemikalija koje menjaju svest kao
to su LSD i meskalin, psihodrama, grupna dinamika, tehnike senzorne svesti, kvekerizam, veba Gurajeva, terapije relaksacije, Aleksandrov
metod, autogeni trening i autohipnoza. Problem
sa svakom od ovih disciplina je u tome to, u
trenutku kad ste ozbiljno u nekoj od njih, shvatate da ste zatvoreni u neku specijalnu grupu
135
koja se defmie, esto s najelegantnijom suptilou, iskljuivanjem svih koji su van grupe. Na
taj nain svaka religija ili sekta samoj sebi priprema poraz, to vai i za sve projekte koji se
definiu kao nereligije ili sveobuhvatne univerzalne religije, koje igraju igru J a sam manje
ekskluzivan od tebe.
Tako religije i nereligije, sve osnovane u ime
bratstva i univerzalne ljubavi, bez razlike stvaraju podele i svae. ta, na primer, izaziva vie
svae - u praktinoj politici - od projekta o
istinski besklasnom i demokratskom drutvu?
Ipak istorijsko poreklo ovog projekta je mistiko. Poinje od Isusa i sv. Pavla, do Ekharta
(Eckhart) i Taulera (Tauler), do anabaptista i
Brae slobodnog duha i njihovog insistiranja da
su svi Ijudi jednaki pred bogom. To izgleda gotovo kao svaati se, biti u kontraodnosu s neim
drugim. Ako je tako, ko god se ne bori nema
identiteta; ko god nije sebian nema svoje ja .
Nita toliko ne ujedinjuje neku zajednicu kao
zajednika stvar protiv spoljanjeg neprijatelja;
ipak, istovremeno, taj neprijatelj postaje glavna
podrka drutvenog jedinstva. Zato su veim
drutvima potrebni vei neprijatelji, to nas dovodi u sadanju situaciju u kojoj je svet faktiki
podeljen na dva ogromna tabora. Ali, ako su
visoki oficiri s obe strane iole inteligentni, oni
se tajno dogovaraju da odre konflikt: da se
nazivaju najgorim imenima, ali da se uzdre od
bombardovanja. Ili, ako insisitiraju na tome da
mora biti neke borbe kako bi vojska ostala u
136
formi, ograniavaju se na lokalne sukobe u ,,nevanim zemljama. Volteru je trebalo da kae:

kad avo ne bi postojao, trebalo bi ga izmisliti.
No, svejedno, to jasnije biva da biti znai
svaati se, to vie ste primorani da priznate svoju potrebu za neprijateljima kako biste imali podrku. Na isti nain, to odlunije kopate po
pitanju ,,ko sam ja ili ta sam?, to je neizbenije
da shvatite da niste nita mimo svega ostalog.
I opet, to vie teite za nekom vrstom perfekcije ili vetine - u moralu, umetnosti ili duhovnosti - to vie vidite da igrate prefinjeni i uzvieni oblik stare ego-igre i da su vaa dostignua bilo kog stepena oigledna vama i drugima
samo kontratom u odnosu na nizak stepen ili
neuspeh nekog drugog.
Ova spoznaja vas u poetku paralie. U klopci ste - u najgoroj od svih dvostrukih vezanosti
- znajui da kojim god pravcem krenete, to e
ukljuiti, i tako izazvati, ono to mu je suprotno.
Odluite da budete Hristos, i evo Jude da vas
izda i rulje da vas razapne na krst. Odluite da
budete avo, i ljudi e se ujediniti protiv vas
u najbliskijoj bratskoj ljubavi. Vaa prva reakcija
jednostavno e biti: Doavola s tim! Jedini put
je, moda, da se na sve zaboravi i utone u
trivijalnost ili da se iskljuite iz igre samoubistvom ili psihozom i provedete ostatak ivota,
mrmljajui u ludnici.
Ali, postoji i jo jedna mogunost. Umesto
da se povuemo, upitajmo se ta ta klopka znai. ta se podrazumeva pod tim to ste otkrili
137
KNJIGA O TABUU KOB NAS
da ste paralizovani, da ne moete da pobegnete

iz igre u kojoj su sva pravila dvostruka i svi
potezi vode ka porazu? To je sigurno dubok i
snaan doivljaj iste vrste dvostrukog vezivanja
kao kad vam drutvo kae da morate biti slobodni, odgovorni, da volite i kad vas definie
kao nezavisnog vrioca radnje. Oseaj paralisanosti je, dakle, kad vam sine da je to glupost
i da je va nezavisni ego flkcija. On jednostavno
nije tu, bilo da uradi neto ili da ga potiskuju
spoljanje sile, da menja stvari ili da bude podloan promeni. Oseaj ja, koji je trebalo identifikovati sa itavim univerzumom vaeg doivljavanja, umesto toga je odseen i izolovan kao
odvojeni posmatra tog univerzuma. U prethodnoj glavi smo videli da je jedinstvo organizma
i okoline fizika injenica. Ali, kad zasigumo
znate da je va posebni ego fikcija, vi zapravo
oseate sebe kao celovit proces i obrazac ivota.
Onaj ko doivljava i ono to se doivljava postaju jedno doivljavanje, onaj ko zna i ono to
se zna jedno je znanje.
Svaki organizam to doivljava sa razliitog
stanovita i na razliit nain, jer svaki organizam
je univerzum koji sebe doivljava u beskonanoj
raznovrsnosti. Ne treba, dakle, pasti u klopku
koju ovaj doivljaj prua onima koji veruju u
spoljanjeg, svemogueg boga - iskuenje da se
osete u smislu J a sam bog i da oekuju da
im se svi drugi organizmi pokoravaju i da im
slue.
138
Imajte na umu, iznad svega, da se ta vrsta

doivljaja ne moe izazvati silom ili bilo kakvim
inom vae fiktivne volje, osim utoliko to e
se najzad pokazati da su neprestani napori u
nadmudrivanju univerzuma isprazni. Nemojte
pokuavati da se oslobodite ego-oseaja. Uzmite
ga, dokle god traje, kao osobinu ili igru totalnog
procesa - kao oblak ili talas, ili oseaj topline
ili hladnoe, ili bilo ta to se samo od sebe
deava. Oslobaanje od ega je poslednje utoite nepobedivog egoizma! Ono jednostavno potvruje i jaa stvamost tog oseaja. Ali, kad se
tom oseaju odvojenosti pristupi i kad se on
prihvati kao bilo koji drugi oseaj, on ispari kao
fatamorgana.
Zato ja nisam preterani entuzijasta kad je
re o raznim duhovnim vebama meditacije ili
joge koje neki smatraju neophodnim za oslobaanje od ega. Jer, kad se veba da bi se dobila
neka vrsta duhovnog prosvetljenja ili buenja,
jaa zabluda da se ego moe ukloniti, ako se
pritegnu opanci. No, nema nieg pogrenog u
meditaciji radi meditacije, kao to se i muzika
slua radi muzike. Ako idete na koncerte da
biste bili kultumi ili da unapredite svoj um,
sedeete tamo gluvi kao stub.
Ako me, dakle, pitate kako da prevaziete
oseaj ega, ja u vas pitati zato elite da ga
prevaziete. Ako mi date iskren dogovor koji
glasi da e se va ego bolje oseati u viem
duhovnom stanju samotranscedencije, onda ete shvatiti da ste vi - kao ego - opsena. Ose139
KNJGA O TABUU KJ NAS
aete se kao glavica luka: list za listom, prevara

za prevarom se skida kako bi se otkrilo da u
centru nema jezgra. U tome i jeste cela stvar:
da otkrijete kako je ego zaista laan - odbrambeni zid oko odbrambenog zida... oko niega.
Ne moete ni eleti da ga se oslobodite, niti
eleti da elite.
Kad shvatite, uvideete da je ego zapravo
ono to se pretvara da nije. Daleko od toga da
je slobodan centar linosti; on je automatski mehanizam usaen od detinjstva pomou drutvenog autoriteta, a moda i - mrvicom naslea.
Ovo vam moe dati privremeni oseaj da ste
zombi ili marioneta koja neodgovomo igra na
koncima koji vode do nepoznatih sila. Tu ego
moe ponovo da se potvrdi sa pritajenom igrom
,,Ne mogu nita protiv sebe u kojoj se ego deli
na dva dela i pretvara se da je sopstvena rtva.
Vidi, ja sam samo gomila uslovnih refleksa,
tako da se ne moe Ijutiti na mene to se ponaam prema sopstvenim oseanjima. (Na to
se moe odgovoriti: Dobro, i mi smo samo
zombi, tako da ni ti ne treba da se ali ako
se mi naljutimo.)
No, ko je taj koji ne sme da se naljuti ili ne
bi trebalo da se ali, kao da moemo da biramo?
Ego je jo iv kao ja koje mora pasivno da trpi
automatsko ponaanje mene samog i drugih opet, kao da ja, koje je svedok, moe da izabere
da li e podnositi stvari ili e estoko napasti.
Dogodiio se da se frustrirani ego povukao u
poslednje uporite nezavisnosti, zadravajui
140
svoj identitet samo kao posmatra ili paenik

zbog svega to se deava. Tamo on ali samog
sebe ili se tei, kao marioneta sudbine.
Ali, ako se to uzme kao jo jedno okolianje,
blizu smo konanog pomirenja. Linija razdvajanja ne bi trebalo da se povue izmeu svega
to se dogada meni, ukljuujui moja lina oseanja, s jedne strane, a sa druge, mene samog
kao svesnog svedoka. Nije li lako uvideti da je
ta linija imaginama i da je ona, i svedok iza
nje, isti stari lani proces automatski nauen u
detinjstvu? Isti stari rascep izmeu onoga koji
zna i onoga: to se zna? Isti stari raskid izmeu
ogranizma/okoline i povratne informacije organizma, ili mehanizma samosvesti? Ako, dakle,
nema izbora unutar onoga to se meni deava
s jedne strane linije, takoe nema izbora ni sa
druge strane gde je svedok onoga to se dogaa:
treba li da prihvatim to to se deava ili da ga
odbacim. Prihvatam, odbacujem, svedok sam,
automatski kao to se stvari deavaju ili kao to
moje emocije reflektuju moju fizioloku hemiju.
Meutim, u trenutku kad vam se uini da
postajete potpuni zombi, itava stvar se raspada.
Jer, nema sudbine osim ukoliko postoji neko
(ili neto) da bude na nju osuen. Ne postoji
klopka ako nema ta da se uhvati. Isto tako,
ne postoji prisila, osim ako postoji i sloboda
izbora, jer oseanje nevoljnog ponaanja je poznato samo putem kontrasta sa oseanjem voljnog ponaanja. Tako, kad se linije izmeu mene
i onoga to mi se deava izbriu i kad nema
141
vie uporita za ego, ak ni u svojstvu pasivnog

posmatraa, oseam da sam ne u svetu, ve kao
svet koji nije ni prinudan ni hirovit. Ono to
se deava nije ni automatski ni proizvoljno: deava se samo, a sva deavanja su uzajamno zavisna na nain koji izgleda neverovatno harmonian. Svako ovo ide sa svakim onim. Bez drugih, ja ne postoji, a bez drugog mesta ne postoji
ovde, tako da je - u tom smislu - ja drugi, a
ovde tamo.
Kad se pojavi to novo oseanje ja, ono istovremeno razveseljava i pomalo zbunjuje. Kao
kad prvi put zaplivate ili vozite bicikl. Imate
oseanje da to ne radite vi, ve da se nekako
samo deava, a vi se pitate da li e vam izmai
- to zaista moe da se desi ako se na silu
trudite da ga zadrite. U neposrednom kontrastu
sa starim oseanjem, u ovom oseanju zaista postoji izvesna pasivnost, kao da ste list noen vetrom, dok ne shvatite da ste i list i vetar. Svet
van i unutar vae koe je podjednako vi: oni
se nerazdvojno kreu zajedno, a u poetku se
oseate pomalo van kontrole jer je spoljanji
svet toliko mnogo vei od unutranjeg. Meutim,
ubrzo otkrivate da moete da nastavite sa obinim aktivnostima - da radite i da donosite odluke kao i uvek, mada vam nekako to lake pada.
Vae telo nije vie le koji ego mora da animira
i vue za sobom. Imate oseanje da vas tlo uzdie i da vas brda diu dok se penjete na njih.
Vazduh ulazi u vaa plua i izlazi iz njih, a umesto
da gledate i sluate, svetlost i zvuk sami dolaze
142
do vas. Oi vide i ui uju dok vetar duva i

voda tee. itav svemir postaje va um. Vreme
vas nosi kao reka, ali nikad ne istie iz sadanjosti: to vie ide, to vie ostaje i vie ne
morate da se borite protiv njega ili da ga ubijate.
Ne pitate kakva je vrednost ili kakva je korist
od tog oseanja. Od kakve koristi je univerzum?
Kakva je praktina primena miliona galaksija?
Ipak, mada zvui kao paradoks, koristi ima upravo zato to je nema. Kakva je, na primer, korist
od sviranja? Ako svirate da biste zaradili novac,
da nadmaite nekog drugog umetnika, da budete kultuma osoba ili da vebate um, vi zapravo ne svirate - jer va um nije usredsreen
na muziku. Ne njiete se u ritmu. Kad bolje
razmislite, sviranje ili sluanje muzike je ist luksuz, porok, bacanje dragocenog vremena i novca
ni na ta vie do na komplikovanu kombinaciju
zvukova. Meutim, ta bismo mi mislili o drutvu koje nema mesta za muziku, koje ne uzima
u obzir ples ili bilo koju aktivnost koja nije
direktno povezana sa praktinim problemima
preivljavanja? Oigledno, takvo drutvo bi preivljavalo bez ikakve svrhe - osim ako bi nekako moglo da uiva u bitnim zadacima poljoprivrede, izgradnje, sluenja vojske, proizvodnje ili kuvanja. No, u tom trenutku cilj opstanka
se zaboravlja. Zadaci se izvravaju radi njih samih, pa se farme pretvaraju u bate, na racionalno napravljenim kutijama za stanovanje izrastaju zanimljivi krovovi i misteriozni ornamenti,
na oruju su ugravirani zanimljivi motivi, stolari
143
se dodatno trude da dovre posao, a kuvari

postaju majstori kuhinje.
Jedna kineska filozofska knjiga, Tajna zlatnog cveta, kae da kad se cilj upotrebi kako
bi se dosegnula besciljnost, onda je stvar shvaena. Jer, drutvo koje preivljava bez cilja ne
predvia besciljno ponaanje - tj. delovanje koje
nije direktno usmereno ka preivljavanju, koje
se ispunjava u sadanjosti i ne podrazumeva
nuno neku buduu nagradu. Ali, indirektno i
nenamerno, takvo ponaanje je korisno za opstanak, jer daje smisao opstanku - samo ne kada
se njemu tei. Igrati kako biste bili oputeni i
osveeni za rad znai ne igrati, a nijedan posao
ne moe dobro i lepo da se uradi osim ako je
i on sam neki oblik igre.
Osloboditi se dvostruke obaveze tipa mora
preiveti, znai videti da je ivot u sutini igra...
Ovo je teko razumeti, jer pojam igra ima dva
razliita znaenja koja se esto meaju. S jedne
strane, uraditi neto samo u igri znai biti trivijalan i neiskren i tu bi trebalo da koristimo
re igraka umesto igranje. Ali, ako bi mi
neka ena rekla Volim te, da li bi bilo u redu
odgovoriti: Jesi li ozbiljna, ili se samo igra sa
mnom? Uostalom, ako ta veza treba da cveta,
iskreno se nadam da nije ozbiljna i da hoe da
se igra sa mnom. Ne, bolje pitanje bi bilo: Jesi
li iskrena ili se ponaa sa mnom kao sa igrakom? Iskrenost je* bolja od ozbiljnosti, jer ko
hoe da ga ozbiljno vole? Tako, s druge strane,
postoji oblik igranja - izvoenja - koje uopte
144
nije trivijalno, kao, na primer, kad Segovija svira

na gitari ili kad ser Lorens Olivije igra ulogu
Hamleta, ili, oigledno, kad neko svira na orguljama u crkvi. U tom smislu je sv. Grigorije
Nazijanski mogao da kae za logos kreativnu
Boju mudrost:
Jer logos, igra u visini,

meajui ceo kosmos napred-nazad,
prema svojoj volji,
u svakojake oblike.
A na drugom kraju Zemlje, japanski zen-majstor
Hakuin kae:
Upevanju i plesu je glas zakona.
U vedanti, takoe, ceo svet je vien kao
lila i kao maja univerzalnog ja\ prva re znai
igra, a druga ima sloeno znaenje iluzije (od

latinskog ludere, igrati se) magije, kreativne moi, umetnosti i merenja - kao kad neko plee
ili radi nacrt prema nekoj meri. Sa te take gledita univerzum uopte i igranje ponaosob su
u posebnom smislu besmisleni: tj. oni ne oznaavaju - kao rei i simboli - neto van sebe,
kao to Mocartova sonata ne prenosi nikakvu
moralnu ili drutvenu poruku i ne nastoji da
podraava prirodne zvukove vetra, groma ili ptije pesme. Kada izgovorim voda, vi znate na
ta mislim. Ali ta znai itava ta situacija - to
to ja proizvodim glas i vi ga razumete? ta
znai pelikan, suncokret, morski je, areni kamen ili galaksija? Ili a+b=b+a? Sve su to obrasci,
igra obrazaca svetlosti i zvuka, vode i vatre,
145
KNJIGA O TABUU KOjl NAS
ritma i vibracije, elektriciteta i vremena-prostora2, koji ide:
Thrummular, thrummular, thrilp,

Hum lipsible, lipsible lilp
Dim thircken mithrummy
Lumgumptulous hummy,
Storm gurgle um bum dular bilp.
Ili, uvenim reima ser Artura Edingtona (Eddington) o prirodi elektrona:
,,Mi vidimo atome sa pojasima elektrona koji krue i jure tamo-amo, sudaraju se i odbijaju se. Slobodni
elektroni otkinuti od pojasa jure oko atoma sto puta
bre, u otrim krivinama voze nagnuti na stranu, izbegavaju jedni druge za dlaku... Taj spektakl je tako
fascinantan da smo, moda, zaboravili da smo nekad
eleli da nam objasne ta je elektron. To pitanje ostalo je bez odgovora... Neto nepoznato inineznam o
ta - na to se svodi naa teorija. Ta teorija ne rasvetljava naroito stvari. Proitao sam na drugom mestu neto slino:
Sainluzavi guterai
tokae i burgae oko ogralice>.
Tu postoji isti takav nagovetaj aktivnosti. Priroda
te aktivnosti isto tako nije definisana, a ni priroda
onoga ko ih obavlja.4
Spacetime - stapanje prostora i vremena u etvorodimenzijski kontinuum. (Prim. ured.)
X
J Luis Kerol, S one strane ogledala, Beograd, Prosveta,
1979. Prevod Ivana Milankov.
4
D. M. Dent (Dent), Priroda fizikog sveta ( The Nature o f the Physical World), London, 1935, str. 280-81.
146
SPREA.VA DA SAZNAMO KO SMO
Stvar je u tome da je taj spektakl tako fascinantan. Jer, svet je arolija (latinski fascinum),
omaijanost (kad ste poneseni bajanjem), zapanjenost (kao kad ste izgubljeni u lavirintu), arabeska takvog zapanjujueg ritma i tako intrigantnog zapleta da bivamo uvueni u njegovu mreu i da u tom stanju upletenosti zaboravljamo
da je re o igri. Fascinirani smo do te mere da
navijanje i vikanje ua prelazi u intenzivnu ljubav ili mrnju, ili u oduevljenje i strah, ekstatiki orgazam ili urlanje. Sve je to nainjeno od
ukljueno-iskljuenog ili cmo-belog, pulsiranjem,
zamuckivanjem, dijagramima, mozaicima, slikama, senenjem, trzajima, tangom i melodijskim
akcentima u svim moguim merama i dimenzijama. To je istovremeno ista glupost i vrhunsko
umee.
Sluajte paljivo glas koji peva bez rei. Moe da vas zaara da zaplaete, da vas natera da
zapleete, da vas ispuni besom iii da vas natera
da skaete od sree. Ne moete da odredite gde
se muzika zavrava a emocije poinju, jer itava
stvar je neka vrsta muzike - glas koji svira na
vaim nervima kao to dah svira na flauti. Svi
doivljaji su upravo to, osim to njihova muzika
ima mnogo vie dimenzija od zvuka. Oni vibriraju u dimenzijama vida, dodira, ukusa i mirisa
i u intelektualnim dimenzijama simbola i rei dozivajui jedno drugo i igrajui se. Ali u sutini
- ovo je negativan nain da se kae neto pozitivno - to nije nita vie od misteriozne izjave
starca Spitheda, koji je otvorio prozor i rekao:
147

Fill jomble, flll jumble,

Fil rumble-come-tumble.
Bah to izra a v a e le g a n tin ije , a li sa isto to lik o
m a lo Sf)o lja n je g zn a e n ja .
Kad to shvatite, moete da se vratite svetu

praktinih poslova u novom duhu. Videli ste da
je svet u sutini magina iluzija i izmiljena igra,
i da ne postoji neko posebno vi koje treba odatle neto da izvue, kao da je ivot banka koja
treba da se opljaka. Jedino pravo vi je ono
koje dolazi i odlazi, manifestuje se i povlai se
veito u sebe kao svako svesno bie. Jer, vi ste
univerzum koji posmatra sebe sa milijarde taaka gledita, taaka koje odlaze i dolaze, tako
da je vienje veito novo. Ono to mi vidimo
kao smrt, prazan prostor ili nitavilo, samo je
leb meu vrhovima talasa ovog okeana koji se
veito talasa. To je sve deo iluzije da neto
treba da se postigne u budunosti i da postoji
nuna potreba da se ide sve dalje dok se to
ne postigne. Kao to, meutim, nema nijednog
vremena osim sadanjosti i nikoga osim svih i
svega, nema nikada nita ni da se postigne mada je uzbudljivost igre praviti se da ima.
148
Ko god se hvali da to zna, zapravo ne razume jer samo koristi trik kako bi odrao svoju
iluziju o odvojenosti, varljivi predmet u igri duhovnog nadmudrivanja. Stavie, takvo razmetanje je duboko uvredljivo za one koji ne razumeju
i koji iskreno veruju da su usamljeni, nezavisni
duhovi u oajnikoj i munoj borbi za ivot. Za
sve njih moramo imati duboko saoseanje, ne
s visine, ak neku posebnu vrstu divljenja i potovanja jer, uostalom, u njima ja igra najudniju
i najsmeliju igru - igru potpunog gubljenja sebe
i bivanja u opasnosti od neke totalne i nepopravljive katastrofe. Zato se Hindusi ne rukuju
kad se upoznaju, ve spoje dlanove i poklone
se u znak potovanja, potujui boanstvo u
strancu.
I nemojte se nadati da e vas to saznanje
odjednom pretvoriti u olienje vrline. Jo nisam
sreo sveca ili mudraca bez nekih ljudskih slabosti. Jer, ukoliko ste ispoljeni u ljudskom ili
ivotinjskom obliku, morate jesti na raun ivota
drugih i prihvatiti ogranienja svog konkretnog
organizma koji vatra jo moe da sagori i u
kojem opasnost jo lui adrenalin. Moralnost koja uz to ide je, pre svega, iskreno priznanje da
ste zavisni od neprijatelja, podreenih, izoptenih i, zaista, svih drugih oblika ivota. Ma koliko
da ste upleteni u konflikte i igre nadmetanja u
praktinom ivotu, nikada vie neete moi da
se prepustite iluziji da je onaj odvratni drugi
kriv za sve i da se ne moe i ne treba unititi.
To e vam dati dragocenu sposobnost da obuz149
date konflikte i da ih ne ostavite izvan kontrole,

da poelite da inite kompromise i da se prilagoavate, da se igrate, ali poteno. To je ono
to se zove lopovska ast jer zaista opasni
ljudi su oni koji ne priznaju da su lopovi nesreenici koji igraju uloge dobrih sa takvim
arom da nisu ni svesni koliko duguju ravima
koji odravaju njihov status. Da parafraziramo
Jevanelje: voli svoje takmace i moli se za one
koji sputaju cene ispod tvojih. Bez njih, vas
ne bi bilo.
Politika i lina moralnost Zapada, naroito
u Sjedinjenim Dravama, zbog nedostatka ovog
oseanja, potpuno je izofrena. Ona je monstruozna kombinacija beskompromisnog idealizma i
beskrupuloznog gangsteraja i tako je liena
oseajnosti i ljudskosti koji, onima koji priznaju
da su banditi, omoguuju da sednu zajedno i
dou do prihvatljivih nagodbi. Niko ne moe
da bude moralan - tj. niko ne moe da harmonizuje unutranje konflikte - bez sporazuma
izmeu anela i avola u sebi, izmeu rue
gore i ubreta dole. Te dve sile ili tendencije
su meuzavisne, a igra traje samo ukoliko aneo
pobeuje ali ne pobedi, a avo gubi ali nikad
ne izgubi. (Obmut sluaj ne vai, kao to okean
nema grebene talasa dole, a lebove gore.)
Vrlo je vano da ovo shvate oni koji se bave
graanskim pravima, meunarodnim mirom i
ograniavanjem nuklearnog oruja. Te stvari nesumnjivo treba glasno podravati, ali ne u duhu
koji ne potuje opoziciju ili koji smatra da je
150
ona potpuno zla ili mahnita. Nije bez razloga

to formalna pravila boksa, dudoa, maevanja,
ak i dvoboja, zahtevaju da protivnici pozdrave
jedan drugog pre borbe. U svakoj budunosti
koja se moe predvideti bie hiljade i hiljade
Ijudi koji se gade crnaca, komunista, Rusa, Kineza, Jevreja, katolika, bitnika, homoseksualaca
i pristalica droge i mrze ih. Ta mrnja se nee
izleiti, ve e se jo vie rasplamsati ako vreamo one koji je oseaju, a pogrdne etikete
koje smo im nalepili - konzervativci, faisti, desniari, dileje - moda e postati bedevi i simboli oko kojih e se oni grupisati i ogranizovati
mitinge. Nee vredeti ni ako se javno suprotstavimo opoziciji pristojnim i nenasilnim demonstracijama, dok pumpamo svoj kolektivni ego,
vreajui ih privatno. Ako elimo pravdu za manjine i da ugasimo ratove sa svojim prirodnim
neprijateljima, ljudskog ili drugog porekla, moramo prvo doi do sporazma s manjinom i neprijateljem u sebi i svojim sopstvenim srcima,
jer bitangi je tamo isto onoliko koliko i bilo
gde u spoljanjem svetu - pogotovo ka6 shvatite da je svet van vae koe isto toliko vi kao
i svet u njenoj unutranjosti. Zbog odsustva svesti o tome, nema nikog ko je ratobomiji od pacifiste kad podivlja ili militantniji nacionalista
od antiimperijaliste.
Moete, zaista, prigovoriti da su to preveliki
zahtevi. Moete posegnuti za starim alibijem da
je zadatak menjanja ljudske prirode suvie naporan i suvie spor posao i da nam je potrebna

SrflEAVA DA SAZNAMO KO SMO
upravo trenutna i masovna akcija. Oigledno,

potrebna je disciplina da bi se napravile bilo
kakve radikalne promene u sopstvenom sistemu
ponaanja, a psihoterapija moe da se otegne
godinama. No, to nije moj predlog. Da li je
zaista potrebno mnogo vremena ili truda kako
bi se samo shvatilo da zavisite od neprijatelja i
autsajdera da biste mogli da definiete sebe i
da biste se bez neke opozicije izgubili? Uvideti
to znai gotovo trenutno stei vrlinu saoseanja,
a saoseanje i samouverenost su uzajamno iskljuivi. Saoseanje je treptaj u oku pravednog
sudije koji zna da je on takoe prestupnik na
optuenikoj klupi. Kako bi mogao da sedi tamo, sudei dostojanstveno, dok mu se obraaju
sa Vaa Visosti, da mu ne dovlae one jadnike
iz dana u dan? To priznanje ne podriva njegov
rad i njegovu funkciju. On jo bolje igra ulogu
sudije ukoliko shvata da pri sledeem okretu
toka sree on moe biti optueni i, kad bi se
znala sva istina, on bi sada tamo stajao.
Ako je ovo cinizam, onda je bar u sprezi s
ljubavtju - stav i atmosfera koji hlade ljudske
konflikte efikasnije od bilo koje koliine flzikog
ili moralnog nasilja. On priznaje da je stvama
dobrota u specifinoj ravnotei koja postoji
izmeu ljubavi i sebinosti, razuma i strasti, duhovnosti i senzualnosti, misticizma i materijalizma u kojima je pozitivni pol uvek pomalo jai
od negativnog. (Da je drugaije i da su ta dva
pola u potpunoj ravnotei, ivot bi doao u totalni orsokak i zastoj.) Tako, kad dva pola,
152
dobar i lo zaborave svoju meuzavisnost i pokuaju da izbriu jedan drugog, ovek se sputa
na nivo nii od ljudskog - biva nepomirljivi
krsta ili hladni, sadistiKi pljaka. Nije za oveka da bude aneo ili avo, a potencijalni aneli bi trebalo da shvate da, ako njihova ambicija uspe, oni bi izazvali horde avola kako bi
- se odrala ravnotea. Ovo je bila lekcija o prohibiciji, kao i o svim drugim pokuajima da se
nametne isto aneosko ponaanje ili da se zlo
iskoreni.
Sve se, dakle, svodi na ovo: da bi ivot bio
odriv, da bi se mogao iveti ili, jednostavno,
da bi bio praktian, on se mora proivljavati
kao igra - a mora ovde izraava uslov, ne
zapovest. Mora se iveti u duhu igre pre nego
rada, a sukobi koje ivot nosi moraju se nastaviti
poto uviate da nijedna vrsta ili strana u igri
ne moe da preivi bez svojih prirodnih antagonista, svojih ljubljenih neprijatelja, svojih neophodnih protivnika. Jer, voleti svoje neprijatelje
znai voleti ih kao neprijatelje; nije nuno pametan potez privui ih na svoju stranu. Lav lei
s jagnjetom u raju, ali ne i na zemlji - ,,raj je,
naime, tihi nivo izvan pozomice gde, iza kulisa,
sve strane u sukobu priznaju svoju meuzavisnot i tim priznanjem su u stanju da odre svoje
konflikte u izvesnim granicama. To priznanje je
apsolutno bitno vitetvo koje mora da postavi
granice svakom ratovanju, s ljudskim i drugim
neprijateljima podjednako, jer vitetvo je vedri
153
KNIGA O TABUU KDJI NAS
duh viteza koji se igra sa svojim ivotom, znajui da je ak i borba na smrt igra.
Niko ko je naseo obmani da je samo ego
ili samo individualni organizam ne moe da bude vitez, a kamoli civilizovan, senzitivan i inteligentan lan kosmosa.
Da bi se na takav nain proivela, igra ivota
se mora oistiti od kontradiktornih pravila. To,
a ne neka vrsta moralnog naprezanja, jeste izlaz
iz obmane o odvojenosti. Tako, kad igra zada
igraima nemogu, ne samo teak zadatak, ubrzo se stie do take kad ne vredi vie igrati.
Ne moe se potovati pravilo koje dvostruko
obavezuje - tj. pravilo iz dva dela, iji se delovi
uzajamno iskljuuju. Niko se ne moe naterati
na slobodno ponaanje ili prisiliti da deluje nezavisno. itave kulture i civilizacije, meutim,
upetljale su se u tu vrstu gluposti, a budui da
nisu uoile protivrenost, njihovi lanovi proganjani su celog ivota oseajem da je individualna
egzistencija problem i smetnja - deo prirode
osuen na stalnu frustraciju. Oseaj ega je u
korenu neprijatan i dosadan, a na to najjasnije
ukazuju svakodnevne fraze kao: Treba da pobegnem od sebe ili Treba da nae neto da
te odvue od sebe ili itam da zaboravim na
sebe. Bei! Odatle potiu fanatizam i intoksikacija - religiozna, politika i seksualna, pa neonacisti, Kju Kluks Klan, aneli pakla, Cirkus
Maksimus, turobna fascinacija TV-ekranom, spaljivanje vetica, Miki Spilejn i Dejms Bond, saloni painko, omamljenost alkoholom, tabloidi,
154
modni trendovi i maloletnike bande - kako

stvari stoje, sve su to neophodni sigurnosni ventili i sedativi za ljudska bia ija je sama egzistencija definisana na kontradiktoran i samoponiavajui nain.
Najzad, igra ivota, onako kako je Zapadnjak
igra u ovom veku, treba manje da naglaava
praktinost, rezultate, progres i agresiju. Zbog
toga ja raspravljam o viziji i klonim se tema
opravdavanja vizije u smislu njene praktine primene i posledica. Ma ta vailo za Kineze i
Hinduse, vreme je da mi shvatimo da je budunost fatamorgana koja se stalno povlai i da
prebacimo svoju ogromnu energiju i tehniku
vetinu na kontemplaciju, a ne na akciju. Ma
koliko se mi danas ne slagali s Aristotelovom
logikom i njegovim metaforama, jo treba da ga
potujemo to nas podsea da je cilj akcije uvek
kontemplacija - znanje i bie, pre nego traenje
i postajanje,
Kako stvari stoje, mi samo gutamo ivot bez
vakanja - gutamo halapljivo nesvarena iskustva
to bre moemo - jer svest o naoj egzistenciji
je tako povrna i tako uska da nam nita ne
izgleda dosadnije nego prosto biti. Ako pitam
ta ste uradili, videli i okusili jue, verovatno
u dobiti samo tanak obris stvari koje ste primetili, a od njih samo one koje ste smatrali
vrednim pomena. Zar onda iznenauje da je
tako doivljena egzistenicija toliko prazna i gola
da je njena glad za beskonanom budunou
neutoljiva? Ali, pretpostavimo da odgovorite:
KNJIGA O TABUU KOJ NAS SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO
Trebala bi mi venost da vam ispriam, a suvie

sam zainteresovan za ovo to se upravo deava.
Kako je moguno da bie sa tako osetljivim
draguljima kao to su oi, takvim arobnim muzikim instrumentima kao to su ui i tako udesnom arabeskom nerava kao to je mozak,
moe sebe da doivi kao neto manje od boga?
A kad razmotrite kako je taj neizmerno suptilan
organizam neodvojiv od jo udesnijih obrazaca
njegove okoiine - od najminijaturnijih elektrinih naprava do itavih grozdova galaksija kako je zamislivo da ta inkarnacija celokupne
venosti moe da se dosauje time to jeste?
Kao to je pravi humor smejanje samom sebi,
istinska sutina oveka je poznavanje sebe. Druga stvorenja moda vole i smeju se, priaju i
misle, ali izgl,eda da je samo ljudskim biima
svojstveno da razmiljaju: misle o miljenju i znaju da znaju. To moe da dovede do zaaranih
krugova i konfuzija, kao i drugi sistemi povratne
sprege, ako se njima nepropisno upravlja, ali
svest o sebi daje ljudskom iskustvu odjek. Ono
daje simultani ,,eho svemu o emu mislimo ili
oseamo kao to violinska kutija odzvanja sa
zvukom ica. Ona daje dubinu i pun zvuk onome to bi inae bilo plitko i ravno.
Znanje o sebi vodi ka postavljanju pitanja,
a postavljanje pitanja ka radoznalosti i istraivanju, tako da ljudsku panju najvie privlae
ljudi, ili je makar svako usredsreen na svoju
156
157
linost. Svaki inteligentan pojedinac eli da zna

kako funkcionie, a ipak ga zatie fascinacija i
frustracija injenicom da je od svega najtee spoznati sopstveno ja. Jer, ljudski organizam je, oigledno, najsloeniji od svih organizama i dok,
s jedne strane, imamo tu prednost da intimno
poznajemo svoj organizam - iznutra - sa druge,
loije, strane, toliko smo mu blizu da nikako
ne moemo da ga dokuimo. Nita do te mere
ne izmie svesnom posmatrau kao sama svest.
Zbog toga je koren svesti, paradoksalno, nazvan
nesvesno.
Ljudi koje zovemo seljacima i prostacima su
upravo oni koji ne nalaze nita fascinirajue u
tome to su ljudi; njihova ljudskost je nepotpuna, jer ih nikada nije navela da joj se dive.
Takoe postoji neto nepotpuno kod onih koji
ne nalaze nita fascinirajue u biu. Moe se
prigovoriti kako je to profesionalna predrasuda
filozofa - da ljudima koji nemaju oseaj za metafiziku neto fali. Ali, svako ko uopte misji
nuno je filozof dobar ili lo jer nemogue
je misliti bez premisa, bez osnovnih (i u tom
smislu metafizikih) pretpostavki o tome ta je
razumno, ta je dobar ivot, ta je lepota i ta
je zadovoljstvo. Imati stavove o tome, svesno
ili nesvesno, znai filozofirati. Samoizgraeni
praktian poslovan ovek koji prezire filozofiju
kao mnotvo mutnih pojmova i sam je pragmatiar ili pozitivista, pri tome lo, jer nije razmiljao o svome poloaju.
158
Ako je ljudski organizam fascinantan, onda

je takva i njegova okolina, i to ne samo kao
zbirka pojedinanih stvari i dogaaja. Hemija,
biologija, geologija i astronomija su posebne fascinacije detaljima nae okoline, ali metafizika je
fascinacija svim tim stvarima zajedno. Gotovo
mi je nemoguno da zamislim senzitivno ljudsko
bie lieno metafizike radoznalosti, osobu koja
nema tu udesnu potrebu da postavi pitanje koje
se ne moe sasvim formulisati. Ako je, kako
smo dokazivali, jedini pravi atom - po ardenu
(Chardin) - univerzum, i jedina prava stvar sve,
ta je to onda?
Onog trenutka kad sam ga postavio, morao
sam da preispitam to pitanje. Kakav bi se odgovor na njega mogao dati? Obino se na pitanje
- ta je to? odgovara svrstavanjem te stvari ili
dogaaja u nekii klasu - ivotinja, povre, mineral, vrsto telo, tenost ili gas - tri, skae ili
hoda. Ali, koja klasa e odgovarati svemu ? ta
se uopte moe rei o svemu ? Definisati znai
omeiti, postaviti granice, nai slinosti i suprotnosti i, iz tog razloga, univerzum, sve, izmie
definisanju. Kad stignemo dotle, um zapada u
naizgled apsolutAu ogranienost i moe se s pravom tvrditi da je zluopotreba uma postavljati
takva pitanja. Kao to niko pri zdravoj pameti
ne trai jutarnje vesti u reniku, tako ne bi trebalo da iko upotrebljava govor i misli kako bi
otkrio neto o emu se ne moe govoriti ili
misliti. Logino, dakle, pitanje ta je sve ? nema
smisla, mada izgleda duboko. Kao to je Vit159
KNJGA O TABUU KOH NAS
gentajn (Wittgenstein) predlagao, ljudi koji postavljaju takva pitanja imaju smetnje u intelektu,
a one se mogu izleiti filozofijskom terapijom.
Baviti se filozofijom, kako on kae, znai misliti o miljenju tako da se razdvoji pravo miljenje od besmisla.
No, ta ista logika nas ne oslobaa potrebe
da znamo to to je izraeno - ma kako nespretno - u onom pitanju. Kao to sam rekao na
poetku, neverovanto je udno da se bilo ta
uopte dogaa. Ipak, kako mogu da izrazim to
oseanje u obliku razumnog pitanja na koje bi
moglo da se odgovori na zadovoljavajui nain?
Stvar je, moda u tome da ne traim verbalan "
odgovor, kao to kad zamolim za poljubac, ne
elim pare hartije na kojoj pie poljubac. Metafizika radoznalost pre trai doivljaj, viziju,
otkrivanje koje e objasniti, bez rei, zato postoji univezrum i ta je on - kao to in ljubavi
objanjava zato smo mukog i enskog roda.
Moglo bi se, onda, rei da je najbolji odgovor
na pitanje ta je sve ? Gledaj i videe!
Meutim, to pitanje gotovo uvek podrazumeva
traenje neeg osnovnog u svemu, jedinstvene
podloge koju nae obino miljenje i oseanja
ne mogu da shvate. Misao i oseaj su analitiki
i selektivni, tako da predstavljaju svet kao puko
mnotvo stvari i dogaaja. Meutim, ovek ima
metafiziki instinkt koji se ne zadovoljava prividnim mnotvom.
160
ta nam garantuje da naih pet ula, kad se sva

uzmu u obzir, pokrivaju sve mogunosti doivljavanja? Ona pokrivaju samo nae konkretne doivljaje,
nae ljudsko poznavanje injenica i dogaaja. Postoje
praznine izmeu prstiju; postoje i praznine izmeu
ula. U tim prazninama je tama koja krije vezu izmeu stvari... Ta tama je izvor naih nejasnih strahova
i briga, ali ujedno i dom bogova. Samo oni vide
povezanost, potpunu relevantnost svega to se deava; onoga to do nas dopire samo u pariima i
komadima, sluajeva koji postoje samo u naim glavama, u naim ogranienim percepcijama.1
ovek je zbog toga intuitivno ubeen da je

itavo mnotvo stvari i dogaaja na neemu
ili ,,u neemu, kao to je odraz u ogledalu,
zvuci na membrani, svetlost i boje u dijamantu
ili rei i muzika pesme u pevau. Ovo je, moda,
posledica toga to je i sam ovek sloen organizam i ako su stvari i dogaaji ,,na bilo emu,
onda su na rijegovom nervnom sistemu. Meutim, oigledno postoji vie nego jedan nervni
sistem, a na emu su onda svi nervni sistemi?
Jedan na drugom?
To misteriozno neto se nazivalo bog, prauzrok, priroda, supstancija, energija, prostor,
etar, um, bie, praznina, beskonanost - imena
i ideje ija se populamost i ugled menja sa
vetrovima intelektualne mode, u zavisnosti od
toga da li univerzum smatramo inteligentnim ili
1
Idris Peri (Perry), Kafka, Rilke i Rumpeltilts
(Kajka, Rilke and Rumpelstiltskin), The Listener, British Broadcasting Corporation, London, 2. decembar 1965. str. 895.
161
KNKGA O TABUU KO]I NAS

.................
glupim, nadljudskim ili niim od ljudskog, preciznim ili neodreenim. Svi oni se mogu odbaciti
kao besmislena galama ako je pojam osnotmog
ili bia samo proizvod intelektualne spekulacije.
Ovi nazivi se esto koriste za oznaavanje sadraja ivoga i za ula gotovo konkretnog doivljaja - ujedinjujueg doivljaja mistinog,
koji u nebitnim varijacijama postoji u gotovo
svim kulturama, u svim vremenima. Taj doivljaj
je transformisani oseaj svoga ja o kojem sam
raspravljao u prethodnom poglavlju, mada ,,naturalistikim terminima, oienim od hokuspokusa o umu, dui, duhu i drugim intelektualno-eterinim reima.
>
Uprkos univerzalnosti ovog doivljaja i impresivnoj regulamosti kojom je opisan na isto
tako uopten nain2, tvrdokorni tipovi ga smatraju halucinacijom koja se ponavlja uz karakteristine simptome, kao paranoja, to ne doprinosi naoj informisanosti o flzikom univerzumu. Kao to nita ne moemo da kaemo o
svemu, tako, dokazuju oni, sve ne moe da se
oseti ili doivi. Jer, sva naa ula su selektivna.
Doivljavamo kontrastom, kao to mislimo kontrastom. Doiveti neto to lei iza svih doivljaja
bilo bi, dakle, kao videti sam vid, kao neto
zajedniko svemu vienom. U smislu boja i obli2 v
Citalac se upuuje na dela u bibliografiji kao to su:
Bakova (Bucke) Kosmika svest ( Cosmic Consciousnes),
Dejmsove (James) Vrste religijskog doivljaja ( Varieties o f
Religious Experience) i Donsonov (Johnson) Posmatra na
brdima ( Watcher on the Hills).
162
ka - izuzev boja i oblika koji su u kontrastu

jedno sa drugim - moemo li da vidimo sam
vid?
Meutim, metafizika, kao fllozoflja u celini,
nije neto to se jednostavno moe izleiti ili
napustiti kao neka intelektualna bolest. Najvei
antimetafiziari meu filozofima imaju, zapravo,
svoju preutnu metafiziku koja se krije iza tvrdnje da svaki doivljaj i sve znanje mora da pripada nekoj klasi i zasniva se na kontrastima i
meusobnim poreenjima. Jednostavno reeno,
oni doputaju cfa ja mogu da znam i da govorim
razumno o neem belom, jer poznajem belo u
kontrastu sa cmim i u poreenju sa crvenim,
narandastim, utim, zelenim, plavim, modrim i
ljubiastim. Oni e dopustiti smislene sudove o
psima i makama, jer je re o organskim stvorenjima, za razliku od neorganskih stvari, o sisarima za razliku od torbara i, mada tre okolo,
imaju jasno odredene granice koje ih odvajaju
od svih ne-pasa i ne-maaka.
Osnovna pretpostavka da se sve znanje zasniva na kontrastima krajnje je metafizika. Formuliimo je drugaije: Sve znanje je prepoznavanje meusobnih odnosa ula - doivljaja i /
ili stvari i dogaaja. Ovo se opasno pribliava
smislenom sudu o svemu. Sve stvari se raspoznaju prema razlici Ui slinosti koje postoje medu njima. Ako antimetafiziara, ma kad i uz
krike protesta, sateramo u tu poziciju, on zapada
jo dublje u metafiziku.
163
Pretpostavimo da iskaz Sve je energija ne

daje vie informacija od Sve je sv. Da bih
opisao energiju, moram da je razlikujem od neenergije ili mase i u tom sluaju, ako sve podrazumeva i ne-energiju - masu, prostor ili bilo
ta - bie ne samo neobaveteno ve i besmisleno rei da je sve energija. Ako, dakle, insistiramo da se energija moe poznavati i opisati
samo pomou kontrasta sa ne-energijom, to je
potpuno isto kao kad bismo rekli da se energija
(ili kretanje) ispoljava ili jednostavno postoji samo u kontrastu s neim relativnO inertnim. No,
u tom sluaju, energija zavisi od inertnog kako
bi bila energetska, a inertno zavisf od energetskog kako bi bilo inertno. Ova relativnost ili
meuzavisnost dveju stvari neverovatno je blizu
metaflzikom jedinstvu koje stoji iza razlika.
Nekad sam mislio da se sve filozofske rasprave mogu svesti na prepirku izmeu sitniara i romantiara. Cepidlake su tvrdokorni, rigorozni i precizni ljudi koji vole da naglaavaju
razlike i podele meu stvarima. Oni su pre za
estice nego za talase, za diskontinuitet nego
za kontinuitet. Romantiari su neni i vole iroka
uoptavanja i velike sinteze. Oni naglaavaju jedinstvo koje se nalazi u osnovi i skloni su panteizmu i misticizmu. Talasi kao krajnji sastojci
materije mnogo im vie odgovaraju nego estice,
a diskontinuiteti im zvee kao pneumatska builica. Filozofi-sitniari smatraju romantiare prilino odvratnim - nedisciplinovanim, mutnim sanjarima, koji prelaze preko vrstih injenica kao
164
intelektualna sluz koja preti da okrui itav univerzum u nediferencirani estetski kontinuum
(navod prof. F. S. K. Nortropa [Northrop]). Romantiari, opet, gledaju na svoje kolege cepidlake kao na ive skelete koji zvekeu i kuckaju,
bez mesa i vitalnih sokova, kao na suve i isuene mehanizme liene svih finijih oseanja. Obe
strane bi bile beznadeno izgubljene jedna bez
druge, jer ne bi imalo o emu da se raspravlja,
niko ne bi znao svoju poziciju i ceo tok filozofije
bi doao do kraja.
Kako stvari trenutno stoje u svetu akademske
filozofije, cepidlake su ve godinama na vlasti
i u Engleskoj i u Sjedinjenim Dravama. Svojom
naklonjenou lingvistikoj analizi, matematikoj
logici i naunom empiricizmu svrstali su filozofiju u isti red sa mistikom nauke, poeli su da
pretvaraju filozofovu biblioteku ili utoite u
planini u neto nalik laboratoriji i, po reima
Vilijama Erla (Earle), doli bi na posao u belim
mantilima kad bi mislili da bi se time izvukli.
Struni asopisi su sada dosta neitljivi, kao rasprave o matematikoj fizici, a teme rasprave siune kao neka ivotinjica pod mikroskopom
bidloga. No, njihova ubedljiva pobeda nad romantiarima je gotovo ukinula filozofiju kao disciplinu, jer bliimo se taki kad e odeljenje za
filozofiju zatvoriti svoje prostorije i preseliti preostale lanove katedre na odeljenja za matematiku i lingvistiku.
Istorijski gledano, ovo je verovatno krajnja
taka zaleta intelektualnog klatna koje je donelo
u modu potpuno automatski model univerzuma,

vek analize i specijalizacije, kad smo izgubili
svoju viziju univerzuma u preovlaujuoj kompleksnosti njegovih detalja3. Medutim, procesom
koji je K. G. Jung nazvao enantiodromija, dostizanje bilo koje ekstremne pozicije je taka u
kojoj se ona pretvara u sopstvenu suprotnost proces koji moe biti zamoran i koji se ponavlja,
a da pri tome ne postoji svest o tome da su
suprotni krajevi polarni i da su polovi neophodni jedan drugome. Nema sitniara bez romantiara i romantiara bez sitniara.
DAkademska filozofija je propustila svoju zlatnu priliku
1921, kad je Ludvig Vitgentajn prvi put objavio svoj Tractatus Logico-Philosophicus, koji se zavrava sledeim odlomkom: Pravi metod filozofije bio bi sledei: da se ne
kae nita osim onog to se moe rei, tj. osim iskaza
prirodnih nauka, tj. neeg to nema nikakve veze sa filozofijom; a zatim kad god neko poeli da kae neto metafiziki, da mu se dokae da izvesnim znakovima u svom
iskazu nije pridao nikakvo znaenje. Taj metod tog drugog
ne bi zadovoljio - on ne bi imao oseaj da ga mi uimo
filozofiju - ali to bi bio jedini striktno pravilan metod. Moji
iskazi se mogu objasniti na sledei nain: onaj ko me razume na kraju shvati da su drugi besmisleni tek poto se
popeo pomou njih, na njih, preko njih. (To e rei, on
mora da odbaci merdevine poto se popeo pomou njih).
Mora da prevazie te sudove; onda tek moe da vidi svet
u pravom svetlu. O onome o emu se ne moe govoriti,
mora se utati. To je bio kritian trenutak za sve akademske filozofe da zadre totalnu tiinu i da unaprede
disciplinu na nivo iste kontemplacije, zajedno sa praksom
meditacije zen-budista. Ali ak i Vitgentajn je morao da
nastavi da govori i pie, jer kako filozof moe da dokae
da radi a ne da se samo glupira? ( Tractatus logico-philosophicus, 6.53, 6.54 i 7, Sarajevo, 1960).
166
Za bilo kakvo kretanje u filozofiji, osim kretanja napred-nazad i u krug, ovek mora imati
precizan oseaj korelativne vizije. To je tehniki
izraz za potpuno razumevanje igre cmo-belog,
pomou kojega se vidi da su sve eksplicitne
suprotnosti implicitni saveznici - korelativni u
smilu da idu jedna sa drugim i da ne mogu
odvojeno postojati. Ovo je, vie od ikakve mutne apsorpcije razlika u kontinuumu iji je krajnji
rezultat romantizam, metafiziko jedinstvo koje
ini osnovu sveta. Jer, to jedinstvo nije samo
jednoznanost nasuprot vieznanosti, budui da
su oba ta termina polama. Jedinstvo ili neodvojivost jednog i mnotva, u filozofiji vedante
stoga se zove nedualizam (advaita) za razliku
od obine uniformnosti. Istini za volju, i ovaj
termin ima svoju suprotnost - dualizam - jer
budui da svaki termin oznaava klasu, intelektualnu fioku, svaka klasa ima spoljanjost koja
je polaritet njene unutranjosti. Stoga jezik ne
moe da prevazie dualizam, kao to slike ili
fotografije na ravnoj povrini ne mogu da imaju
vie od dve dimenzije. Ipak, konvencijom perspektive, izvesne dvodimenzionalne linije, ukoene ka taki nestajanja, uzimaju se kao predstavnici tree dimerizije, dubine. Na slian nain,
dualistiki izraz nedualizam se uzima kao
predstavnik dimenzije u kojoj eksplicitne razlike imaju inrplicitno jedinstvo.
U poetku nije lako odrati korelativnu viziju. Upaniade je opisuju kao hod po ivici seiva, odravanje ranvotee na najotrijoj i naj-
teoj liniji. Jer, obinom vidu nije dostupno nita

izmeu klasa i suportnosti. ivot je serija hitnih odluka koje zahtevaju vrstu posveenost
ovome ili onome. Materija je onoliko nalik
neemu koliko to neto uopte moe postojati,
a prostor je onoliko nalik niemu koliko to nita
moe postojati. Bilo kakva zajednika dimenzija
izmeu toga dvoga izgleda nepojmljiva, osim
ako je to naa sopstvena svest ili um, a to nesumnjivo pripada materiji zauvek ugroenoj nitavilom. Meutim, blagom promenom take
gledita, nita nije oiglednije od meuzavisnosti
suprotnosti. No, ko bi u to poverovao?
Da li je mogue da moje ja , moje postojanje,
sadri bie i nitavilo, te da je smrt prosto ,,ugaeni interval u pulsiranju upaljeno / ugaenog
koje mora biti veno - jer e svaka altemativa
tom pulsiranju (to jest njegovo odsustvo) posle
izvesnog vremena dovesti do njegovog prisustva? Da li je, onda, pojmljivo da sam ja u sutini
veno postojanje, trenutno i moda bespotrebno
zastraeno jednom polovinom sebe, poto sam
sebe celog identifikovao sa drugom polovinom?
Ako se izbor mora svesti na belo ili na cmo,
moram li da se opredelim za belu stranu tako
da ne mogu da igram igru crno-belog u sportskom duhu, znajui da nijedna strana ne moe
da pobedi? Ili je sve to samo gaanje formalnim
odnosima izmeu rei i termina, bez ikakve veze
s mojom fizikom situacijom?
Da bi se na poslednje pitanje odgovorilo
potvrdno, morao bih da poverujem da je logika
168
misli sasvim proizvoljna - da je ona isto i strogo

ljudski izum bez ikakve osnove u fizikom svetu. Mada je tano, kako sam ve pokazao, da
mi nameemo logike obrasce (mree, reetke
i druge vrste kalkulisanja) na krivudavi fiziki
svet - to moe da zbuni ukoliko nismo svesni
onoga to inimo - ipak ti obrasci ne dolaze
iz spoljanjeg sveta. Oni su u vezi sa konstrukcijom Ijudskog nervnog sistema, koji je, nesumnjivo, u svetu i deo sveta. tavie, pokazao sam
da je korelativno miljenje o odnosu organizma
prema okolini mnogo kompatibilnije sa fizikim
naukama nego nai arhaini opteprihvaeni
pojmovi o naem ja koje se suoava sa tuim
i posebnim svetom. Ako elim da prekinem veze
izmeu ljudske logike i fizikog univerzuma,
morao bih prvo da se vratim mitu o egu kac
izolovanom, nezavisnom posmatrau, za kojeg
je ostatak sveta apsolutni spoljni i neto drugo.
Ni neurologija, ni biologija, ni sociologija nc
mogu da podre ovakvo miljenje.
S
druge strane, ako smo ja i drugi, subje
i objekt, organizam i okolina, polovi jednog procesa, onda je TO moje pravo postojanje. Kac
to kae u Upaniadama, ,,TO je bie. TO je
stvarnost. TO si ti! Meutim, ja ne mogu U
mislim ili kaem nita o toj stvari ili, kako v
je odsad zvati: o TOME, osim ako pribegnerr
konvenciji upotrebe dualistikog jezika, kao tc
upotrebljavamo linije perspektive da bismo po
kazali dubinu na ravnoj povrini. Ono to sc
nalazi izmeu suprotnosti mora se razmotriti
165
KNJGA O TABUU KOI NAS
ako uopte mora, prirnenom kontrasta, a to znai upotrebom jezika analogije, metafore i mita.
Problem nije samo u tome to je jezik dualistian, ukoliko su rei oznake za klase koje
se meusobno iskljuuju. Problem je u tome to
je TO mnogo vei deo mene nego to mislim,
do te mere bitno i osnovno za moju egzistenciju,
da ne mogu od njega da napravim objekat. Ne
moe se biti van TOGA i, zapravo, nema ni
potrebe da se to ini. Dokle god pokuavam
da shvatim TO, podrazumevam da TO nije ja.
Kad bi to bilo mogue, izgubio bih oseanje za
njega i pokuavao da ga naem. Zato oni koji
zaista znaju da su TO uvek kau da ga ne shvataju, jer TO shvata shvatanje, a ne obratno. Ne
moe se, i ne treba, ii dublje od dubine!
No, injenica da TO izmie svakom opisu
ne sme se, kako je to esto sluaj, pogreno
shvatiti kako je TO najvazduastija apstrakcija,
poput nekakvog providnog kontinuuma ili kosmikog elea bez ikakvih odlika. Najkonkretnije
zamiljanje Boga Oca, s belom bradom i u zlatnoj odori, bolje je od toga. Pa ipak, uenici
istonjakih filozofija i religija na Zapadu upomo
optuuju hinduiste i budiste da veruju u bezoblinog, elatinskog boga, samo zato to ovi
insistiraju na tome da je svaki pojam ili objektivna slika TOGA prazna. No, naziv prazan
odnosi se na sve takve koncepcije, ali ne i na
TO.
Meutim, dok govorimo i mislimo o TOME,
nema altemative za upotrebu pojmova i slika,
170
i nema nikakve tete u tome, ukoliko nam je

jasno ta radimo. Idolopoklonstvo nije upotreba
slika, ve njihovo meanje s onim to predstavljaju i u tom pogledu mentalne slike i uzviene
apstrakcije mogu biti tetnije od bronzanih idola.
Vi ste, verovatno, vaspitavani u kulturi u kojoj vekovima predsedava slika TOGA kao Boga
Oca, ija je zamenica on, jer TO izgleda suvie
bezlino, a ona bi, naravno, bila inferioma. Da
li ta slika jo moe da funkcionie kao mit koji
bi pruio neki konsenzus o ivotu i njegovom
smislu za sve raziite narode i kulture ove
planete?
Iskreno govorei, slika Boga Oca je postala
smena - osim ako itate sv. Tomu Akvinskog,
ili Martina Bubera, ili Paula Tiliha i shvatite da
moete biti odani Jevrejin ili hrianin, a da ne
verujete, bukvalno, u kosmikog mukog roditelja. ak i onda, teko je ne osetiti snagu slike,
jer slike pokreu nae emodje dublje nego pojmovi. Kao odani hrianin iz dana u dan biste
izgovarali molitvu; Oe na, ie jesi na nebesi... i najzad biste se uneli u to - emocionalno
se obraate TOME kao idealizovanom ocu - mukarcu koji voli, ali je strog i sasvim je drugaija
linost od vas. Oito, vi ste neto drugo a ne
bog, ukoliko imate predstavu o sebi kao o posebnom egu, ali kad shvatite da je taj oblik
identiteta samo drutvena institucija koja je prestala da bude funkcionalna ivotna igra, otra
podela izmeu vas i realnosti kao krajnjeg rezultata vie nije relevantna.
171

Stavie, mlai lanovi naeg drutva se u

poslednje vreme sve vie bune protiv oinskog
autoriteta i oinske drave. Jedan od razloga je
u tome to je dom u industrijskom drutvu uglavnom spavaonica; otac ne radi kod kue, tako
da ena i deca ne uestvuju u njegovom poslu.
On je samo lik koji donosi novac i posle radnog
vremena trebalo bi da zaboravi na svoj posao
i da se zabavlja. Romani, asopisi, televizija i
popularni stripovi stoga prikazuju tatu kao nesposobnog klovna. U toj slici ima istine, jer je
tata naseo na prevaru da je rad prosto neto
to se radi za novac, a novcem moe da dobije
ti hoe. \
Nije udo to sve vie studenata ne eli ulogu u tatinom svetu i uinie sve da izbegnu
uputanje u bespotednu konkurenciju u kakvoj
se nalazi trgovac, onaj koji svakodnevno putuje
na posao, slubenik i rukovodilac. Ljudi koji
imaju profesiju - arhitekti, lekari, advokati, ministri i profesori - takoe imaju kancelarije van
kue i time su, poto se potrebe njihovih porodica sve vie svode na novac, skloni da misle
kako ak i profesija jeste put da bi se zaradio
novac. Sve to jo pogorava injenica da roditelji
vie ne vaspitavaju svoju decu. Zato dete ne
raste sa razumevanjem ili entuzijazmom za rad
svoga oca. Umesto toga, alju ga u kolu u kojoj
nema dovoljno osoblja i koju obino vode ene
koje, u tim uslovima jedino mogu da prenesu
neko masovno proizvedeno znanje koje dete pri-
prema za sve i ni za ta. Ono nema nikakve

veze sa zanimanjem svog oca.
Istovremeno s ovom devalvacijom oca, navikavamo se na pojam univerzuma koji je tako
misteriozan i tako impresivan da ni najbolja
predstava o ocu vie nije dovoljna da objasni
ta ga pokree. No, problem j u ovom sluaju
u tome to mi nismo u stanju da zamislimo
predstavu viu od predstave oveka. Mali broj
nas je uopte sreo anela, a verovatno ga ne
bismo ni prepoznali kad bismo ga videli, pa su
nae predstave bezlinog i nadlinog boga beznadeno nie od ljudskih - elatin, bezoblina
svetlost, homogenizovani prostor ili snaan trzaj
elektriciteta. Meutim, naa predstava o ljudskom biu menja se u skladu sa spoznajom da
Ijudsko bie nije jednostavno i iskljuivo fiziki
organizam. Moje telo je i moja okolina, a ona
se mora meriti milijardama svetlosnih godina.
Dosad su pesnici i filozofi koristili ogromno
prostranstvo i trajanje univerzuma kao opravdanje za razmiljanja o beznaajnosti oveka, zaboravljajui da je upravo ovek sa ,,tim oaravajuim razbojem, mozgom, ono to ogromni
elektrini puls pretvara u svetlost i boju, oblik
i zvuk, veliko i malo, tvrdo i teko, dugo i
kratko. Spoznavajui svet, mi ga humanizujemo
i kako smo, kad ga otkrijemo, zadivljeni njegovim dimenzijama i kompleksnou, trebalo bi
isto tako da smo zadivljeni to imamo mozak
da ga vidimo.
175:
172
KNJIGA O TABUU KO]I NAS
Dosad su nas uili, meutim, da i nismo

odgovomi za svoj mozak. Mi ne znamo (reima
ili brojevima) kako je on konstruisan i tako
izgleda da su mozak i organizam kao celina
jedno genijalno vozilo koje nam je dato ili
kao tajanstveni lavirint u kojem smo privremeno
zarobljeni. Drugim reima, prihvatili smo definiciju sebe koja je ja ograniila na izvor i na
granice svesne panje. Ta definicija je mizemo
nedostatna jer mi, u sutini, znamo kako da
razvijamo mozak i oi, ui i prste, srce i kosti
- isto onako kao to znamo da hodamo i diemo, priamo i mislimo - samo ne umemo to
da izrazimo reima. Rei su suvie nespretne za
opisivanje takvih stvari, a svesna panja suvie
uska da bi vodila rauna o svima njihovim detaljima.
Tako se esto dogaa da, kad kaete nekoj
devojci da je lepa, ona odgovara: Tipini mukarac! Vi mislite samo na telo. U redu, lepa
sam, ali telo sam nasledila od roditelja i to je
samo stvar sree. Vie volim da mi se dive zbog
onoga to jesam, a ne zbog moje spoljanjosti.
Jadnica! Sve to ona kae jeste da je izgubila
kontakt sa sopstvenom zadivljujuom mudrou
i genijalnou i eli da joj se dive zbog nekih
prostih trikova koje moe da izvede svojom svesnom panjom. Mi smo svi u istoj situaciji poto
smo se odvojili od svog tela i od itave mree
sila u kojima se tela raaju i ive.
Ipak, jo moemo da probudimo onaj oseaj
da je Sve to takoe nae ja - jedno ja, dodue,
174
koje je daleko izvan predstave o egu ili van

Ijudskog tela ogranienog koom. Onda viamo
ja gde god da pogledamo, a njegova slika je
univerzum u svoj svojoj svetlosti i tami, u svojim
telima i prostorima. To je nova predstava oveka, ali jo samo predstava. Jer preostaje - da
upotrebim dualistike rei - ,,iza, ispod, okolo
i u sredini svega toga nepojmljvog TO, koje
se polarizuje u vidljivim kontrastima talasa i leba, vrstih tela i prostora. udno je, meutim,
da TO, ma kako nepojmljivo, nije nikakva bljutava apstrakcija - ono je vrlo jednostavno i stvarno tvoje ja .
Kako kae kineski zen majstor: Nita ti ne
preostaje u ovom trenutku do da se dobro nasmeje! Dejms Brouton (Broughton) kae:
Ovoje To
i ja sam To
i ti si To
i on je To
i ona je To
i to je To
i to bi bilo to.4
Pravi humor je, zaista, smejanje samom sebi
- boanstvenoj komediji, neverovatnoj obmani
na osnovu koje se misli da stvorenje koje postoji
nije i deo postojanja, da ono to je ovek nije
^ Iz Bard i harfista (The Bard and the Harper), LP 1013, snimili Dejms Brouton (Broughton) i Doel Endrus
(Andrews), Musical Engineering Associates, Sausaiito, California, 1965.
175
isto to i sve. Sve vreme mi to saznanje nosimo

,,u kostima, ali svesna panja, ometana detaljima i razlikama, ne moe da vidi celinu od delova.
. Glavni trik u ovoj obmani je, naravno, smrt.
Posmatrajte smrt kao trajni kraj svesti, taku u
kojoj vi i vae znanje o univerzumu jednostavno
prestajete i gde postajete kao da nikada niste
postojali. Razmiljajte o tome na mnogo irem
planu - smrt univerzuma u trenutku kad se potroi sva energija, kada se, prema nekim kosmolozima, eksplozija koja je bacila galaksije u
svemir ugasi kao raketa. Bie kao da se to nikad
nije ni dogodilo, to je, naravno, stanje stvari
pre nego to se dogodilo. Isto tako, kad budete
mrtvi, biete kao to ste bili pre nego to ste
zaeti. Dakle - bio je jedan blesak, blesak svesti
ili blesak galaksija. To se dogodilo. ak i ako
nema nikoga ko se toga sea.
Ali ako je, kad se to dogodilo i nestalo,
stanje stvari bilo isto kao pre nego to je poelo
(ukljuujui mogunost da nije bilo stvari), onda
to moe ponovo da se desi. Zato da ne? S
druge strane, mogao bih da pretpostavim da,
poto se to dogodi, stanje vie nije isto kao
pre. Energije je bilo i pre eksplozije, ali poto
se eksplozija ugasila, nije ostalo energije. Energija je oduvek i zauvek latentna. Onda je eksplodirala i to je bilo to. Moda je mogue zamisliti da se ono to je oduvek postojalo umorilo
od sebe, eksplodiralo i prestalo. No, to je vei
pritisak na moju matu nego ideja da su ti bles176
kovi periodini i ritmini. Oni mogu da idu dalje

ili u krug: tu nema mnogo razlike. Osim toga,
ako je latentna energija oduvek postojala pre
eksplozije, teko mi je da zamislim odreeno
vreme kad je morala da prestane. Moe li neto
da bude poluveno? Odnosno, moe li proces
bez poetka da doe do kraja?
Pretpostavljam, onda, da u sa sopstvenom
smru zaboraviti ko sam, kao to moja svesna
panja nije u stanju da se seti, ako je ikad znala,
kako se stvaraju elije mozga i sistem vena.
Seanja igraju malu ulogu u naem biolokom
postojanju. Kao to je i moj oseaj jastva, oseaj da sam iv, nastao bez seanja ili namere,
tako e se iznova javljati, kao to se centralno
ja - To - javlja kao ja/drugo stanje u milijardama pulsirajuih oblika - uvek isto i uvek novo, ovde usred tamo, sada usred onda i
jedan usred mnotva. I ako zaboravim koliko
sam puta bio ovde i u koliko oblika, to zaboravljanje je nuni interval tame izmeu svakog
pulsa svetlosti. Ja se vraam u svakoj bebi koja
se rodi.
Zapravo, mi ovo ve znamo. Poto ljudi umru, raaju se bebe i, osim ako su automati, svaka
od njih je, kao i mi sami, doivljaj ja koji opet
nastaje. Uslovi naslea i ivotne okoline se menjaju, ali svaka od tih beba je inkamacija istog
doivljaja da smo centralni u odnosu na drugi
svet. Svako odoje dolazi u ivot kao to sam
i ja doao, bez seanja na prolost,. Isto tako,
kad ja odem, nee postojati nikakav doivljaj ili
177
isto to i sve. Sve vreme mi to saznanje nosimo

,,u kostima, ali svesna panja, ometana detaljima i razlikama, ne moe da vidi celinu od delova.
. Glavni trik u ovoj obmani je, naravno, smrt.
Posmatrajte smrt kao trajni kraj svesti, taku u
kojoj vi i vae znanje o univerzumu jednostavno
prestajete i gde postajete kao da nikada niste
postojali. Razmiljajte o tome na mnogo irem
planu - smrt univerzuma u trenutku kad se potroi sva energija, kada se, prema nekim kosmolozima, eksplozija koja je bacila galaksije u
svemir ugasi kao raketa. Bie kao da se to nikad
nije ni dogodilo, to je, naravno, stanje stvari
pre nego to se dogodilo. Isto tako, kad budete
mrtvi, biete kao to ste bili pre nego to ste
zaeti. Dakle - bio je jedan blesak, blesak svesti
ili blesak galaksija. To se dogodilo. ak i ako
nema nikoga ko se toga sea.
Ali ako je, kad se to dogodilo i nestalo,
stanje stvari bilo isto kao pre nego to je poelo
(ukljuujui mogunost da nije bilo stvari), onda
to moe ponovo da se desi. Zato da ne? S
druge strane, mogao bih da pretpostavim da,
poto se to dogodi, stanje vie nije isto kao
pre. Energije je bilo i pre eksplozije, ali poto
se eksplozija ugasila, nije ostalo energije. Energija je oduvek i zauvek latentna. Onda je eksplodirala i to je bilo to. Moda je mogue zamisliti da se ono to je oduvek postojalo umorilo
od sebe, eksplodiralo i prestalo. No, to je vei
pritisak na moju matu nego ideja da su ti bles176
kovi periodini i ritmini. Oni mogu da idu dalje

ili u krug: tu nema mnogo razlike. Osim toga,
ako je latentna energija oduvek postojala pre
eksplozije, teko mi je da zamislim odreeno
vreme kad je morala da prestane. Moe li neto
da bude poluveno? Odnosno, moe li proces
bez poetka da doe do kraja?
Pretpostavljam, onda, da u sa sopstvenom
smru zaboraviti ko sam, kao to moja svesna
panja nije u stanju da se seti, ako je ikad znala,
kako se stvaraju elije mozga i sistem vena.
Seanja igraju malu ulogu u naem biolokom
postojanju. Kao to je i moj oseaj jastva, oseaj da sam iv, nastao bez seanja ili namere,
tako e se iznova javljati, kao to se centralno
ja - To - javlja kao ja / drugo stanje u milijardama pulsirajuih oblika - uvek isto i uvek novo, ovde usred tamo, sada usred onda i
jedan usred mnotva. I ako zaboravim koliko
sam puta bio ovde i u koliko oblika, to zaboravljanje je nuni interval tame izmeu svakog
pulsa svetlosti. Ja se vraam u svakoj bebi koja
se rodi.
Zapravo, mi ovo ve znamo. Poto ljudi umru, raaju se bebe i, osim ako su automati, svaka
od njih je, kao i mi sami, doivljaj ja koji opet
nastaje. Uslovi naslea i ivotne okoline se menjaju, ali svaka od tih beba je inkamacija istog
doivljaja da smo centralni u odnosu na drugi
svet. Svako odoje dolazi u ivot kao to sam
i ja doao, bez seanja na prolost. Isto tako,
kad ja odem, nee postojati nikakav doivljaj ili
KNJIGA O TABUU KOJI NAS SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO
proivljavanje stanja naeg stalnog bivstvovanja. Priroda se grozi vakuuma i oseaj naeg
ja se ponovo javlja i nije bitno da li je interval
deset sekundi ili milijarde godina. U nesvesnom
stanju svaki vremenski raspon je jedan trenutak.
Ovo je toliko oigledno, ali razlog to smo
blokirani i ne moemo to da vidimo jeste usaeni i snani mit da ja dolazi na ovaj svet, ili
je izbaeno iz njega, tako da nema nikakve bitne
veze s njim. Zbog toga se ne pouzdajemo da
e univerzum ponoviti ono to je ve uradio samom ja, svaki put iznova. Posmatramo ga kao
veitu arenu u kojoj je pojedinac samo privremeni stranac - posetilac koji tu jedva pripada,
jer tanki zrak svesti ne obasjava sopstveni izvor.
Posmatrajui svet, zaboravljamo da svet posmatra sebe - svojim oima i oima TOGA.
Sada znate, ak i ako vam zatreba vie vremena da se trgnete i shvatite i steknete potpun
utisak. Moda nije lako povratiti se posle mnogih generacija putem kojih su oevi ruili decu
kao domine, govorei im: ,,Da se nisi usudio
da pomisli na tako neto! Ti si samo mali skorojevi, samo stvor, i bolje da naui gde ti je
mesto. Naprotiv, ti si TO. Ali moda su oevi
nesvesno pokuavali da kau deci da je TO hladno i ravnoduno. Ne pojavljuje se (na sceni)
kao TO, jer ti zaista jesi TO, a svrha scene je
da se na njoj prikazuju prestave; ne da se ona
prikazuje. Pojaviti se kao TO - igrati boga znai igrati ja kao ulogu, to upravo nije sluaj.
Kad TO igra, ono igra sve.
178
Sledee knjige su, sa mnogo razliitih gledita, usmerene na Knjigu i proiruju njene teme.
Redinald H. Blit, Zen u engleskoj knjievnosti
i kod orijentalnih klasika. Dutton, New
York, 1960.
Norman O. Braun, ivot protiv smrti: psihoanalitiki smisao istorije. Wesleyan University
Press, Middletown, Conn., 1959.
Riard M. Bak, Kosmika svest. Ponovljeno izdanje Dutton, New York, 1959.
Trigant Berou, Nauka i ponaanje oveka. Philosophical Library, New York, 1958.
Ving-cit an, Programski spis estog patrijarha.
St. Johns University Press, New York, n.d.
S. P. R. arter, ovek na Zemlji: preliminama
evaluacija ekologije oveka. Contact Editions, The Tides, Sausalito, Cal., 1962.
KNJIA O TABUU KOJI NAS
Aleksandra Dejvid-Nil, Tajna usmena uenja tibetanskih budistikih sekti. Maha-Bodhi

Society, Calcutta, n.d.
Pjer Tejar de arden, Fenomen oveka. Harper
& Row, New York, 1959Don Djui i Artur F. Bentli, Znanje i znano.
Beacon Press, Boston, 1960.
Georg Grodek, Knjiga o Tome. Vintage Books,
New York, 1961.
Rene Genon, Uvod u prouavanje hinduistikih
doktrina. Luzac, London, 1945.
Oldos Haksli, Ostrvo. Harper & Row, New York,
1962.
Vilijam Dejms, Razliiti oblici religijskog doivIjaja. Modem Library New York, 1936.
Rejnor Keri Donson, Posmatra na brdima,
Harper & Row, New York, 1959.
Karl G. Jung, Seanja, snovi, razmiljanja. Zabeleila i izdala Aniela afe. Pantheon,
New York, 1963.
D. Krinamurti, Komentari o ivljenju. 3 toma.
Harper & Row, New York 1956-60.
Bhagavad Gita (engleski prevod Sarvepali Radakrinana). Harper, New York, 1948.
Lin Jutang, Mudrost Lao Cea. Modern Library,
New York, 1948.
Glavne upaniade. Engleski prevod u izdanju
Harper, New York, 1953.
D. T. Suzuki, Zen budizam. Izdava Vilijam Baret. Doubleday, New York, 1956.
Alan Vots, Priroda, mukarac i ena. Pantheon,
New York, 1958.
SEREAVA DA SAZNAMO KO SMO
Rejmond H. Viler, Zakoni Ijudskeprirode. Nisbet,

London, 1931.
Lanselot Lo Vajt, Sledei razvoj u oveku. Holt,
New York, 1948.
Rihard Vilhelm i Karl G. Jung, Tajna zlatnog
cveta. Harcourt, Brace, New York, 1962.
Ludvig Vitgentajn, Tractatus logico-philosophicus. Routledge and Kegan Paul, London,
and Humanities Press, New York, 1961.
Don Z. Jang, Sumnja i pouzdanost u nauci.
Oxford University Press, New York, 1960.
Sdtdom
ALAN VOTS (Watts), magistar teologije i doktor bogoslovskih nauka, stekao je reputaciju kao
jed2n od najoriginalnijih i najnekonvencionalnijih filozofa ovog veka. Najpoznatiji je po interpretacijama indijske i kineske filozofije, pogotovo zen budizma. Napisao je vie od dvadeset knjiga o filozofiji i psihologiji religije, ukljuujui: Pogledaj Duha, Zar je to vano? Ra-
dosna kosmologija, Priroda, mukarac i ena,

Vrhovni identitet, Put zena, Mudrost nesigumosti, Toje to, Izvangranica teologije, Psihoterapija
na Istoku i Zapadu i Skriveni iza oblaka, prebivalite nepoznato: dnevnik sa planine.
Umro je 1973.
Moda najpoznatije od svih dela Alana Votsa,
Knjiga prodire do uzroka i izleenja od iluzije
da je ja zasebni ego, smeten u vreu od koe,

koji se suprotstavlja univerzumu flzikih objekata, stranih i glupih. Prema dr Votsu, ta iluzija
poiva u osnovi zloupotrebe tehnologije za nasilno i neprijateljski nastrojeno potinjavanje
ovekove prirodne okoline, to dovodi do njenog potpunog unitenja.
Da bi pronaao hitno potreban odgovor za
ovaj problem linog identiteta, autor modernizuje i parafrazira hinduistiku filozofiju vedante
i iznosi njen u potpunosti zapanjujui i subverzivan nain shvatanja da je ja, zapravo, koren
i osnova univerzuma.
Svojom poznatom lucidnou i duhovitou,
Alan Vots predstavlja ovo osnovno znanje o
prirodi ja u obliku Knjige - uvodnog prirunika
u centralnu misteriju egzistencije koju svaki otac
moe da prenese sinu ili majka kerki, na pragu
zrelosti.
GLOBAL BOOK
Novi Sad, Miroslava Antia 4

Tel/fax: 021/612-666
UREDNIKIZDANJA
Nikola Jankovi
Alan Watts
Knjiga o tabuu koji nas spreava da saznamo ko smo
RECENZENT
Zoran Maroan
LIKOVNIIGRAFIKIUREDNDC
Vuk Tatar
LEKTOR
Kosta Dudi
KOREKTOR
Vesna Krmar
SLOG
ANATTA press
Maksima Gorkog 6
TAMPA
DP tamparija Budunost'*
NoviSad, umadijska 12
ZA TAMPARIJU
Novak Vukoti, direktor
Tira 1500 kom.
1995. Novi Sad
ISBN 86-02-00018-9
CIP - KaTajiorH3ai<Hja y ny6jiHKaiuijH

SHSjiHOTeica Maraiie cpncKe, H obh Caa
159.964.2:159.923
BOTC, Ajiaii
Knjiga o tabuu koji nas spreava da saznamo ko smo/
Alan Vots: Preveia Branka Nikoli.
Novi Sad: Global Book, 1995
(Novi Sad: DP tamparija ,,Budunost). 183 str.; 17 cm.
(Biblioteka Novi poslovni svet. Edicija Staza srca)
Prevod dela: On the Taboo Against Knowing Who You Are
Tira 1500.
ISBN 86-02-00018-9
a) Ta6y IIcHxojiorHja jih h h o c th
Ti: 0 2 1 /6 1 2 /6 6 6 , Faxs 0 2 1 /6 1 5 -0 2 3
GLOBAL BOOK
21000 Novi Sod
Miroslova Antia 4
| Knjiga o
iTabuii
KOJINAS SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO
Moda najpoznatije od svih dela Alana Votsa, Knjiga o Tabuu

prodire do uzroka i izleenja od iluzije da jeja zasebni ego, smeten
u vreu od koe, suprotstavljen" univerzumu fizikih objekata,
stranih i glupih. Prema dr Votsu, ta iluzija poiva u osnovi
zloupotrebe tehnologije za nasilno i neprijateljski nastrojeno
potinjavanje ovekove prirodne okoline, to dovodi do njenog
potpunog unitenja.
Da bi pronaao hitno potreban odgovor za ovaj problem linog
identiteta, autor modernizuje i parafrazira hinduistiku filozofiju
vedanta i iznosi njen u potpunosti zapanjujui i subverzivan
nain shvatanja da je/a, zapravo, koren i osnova univerzuma.
Svojom poznatom lucidnou i duhovitou, Alan Vots
predstavlja ono osnovno znanje" o prirodi ja u obliku Knjige
- uvodnog prirunika u centralnu misteriju egzistencije koju
svaki otac moe da prenese sinu ili majka keri,
na pragu zrelosti.

Alan Watts - Knjiga o TABUU Koji Nas Sprečava Da Saznamo Ko Smo

Cargado por

Información del documento

Título original

Derechos de autor

Formatos disponibles

Compartir este documento

Compartir o incrustar documentos

Opciones para compartir

¿Le pareció útil este documento?

¿Este contenido es inapropiado?

Copyright:

Formatos disponibles

Alan Watts - Knjiga o TABUU Koji Nas Sprečava Da Saznamo Ko Smo

Cargado por

Copyright:

Formatos disponibles

Naslov originala:

THE TABOO AGAINST KNOWING WHO YOU AHE

U tu svrhu koristio sam shvatanja vedante,

KNJIGA O TABUU KI NAS

SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO

Bog, a koja se zove milost, ali sve to mi

KNEGA O TABUU KOI NAS

kraju na kojem ih unose, razvile su ak i ganglije

SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO

lijarde razliitih tubastih vrsta koje pomahnitalo

KNJGA O TABUU KOJI NAS

toliko u politikom i moralnom smislu, koliko

SFREAVA DA SAZNAMO KO SMO

oveanstvo evoluiralo jednostrano, usponom

KN5GA O TABUU KOJ NAS

tana, ne oseaju to, ve imaju svest o sebi kao

SFREAVA DA SAZNAMO KO SMO

KNJIGA O TABUU KOJ NAS

da bude hrianin ili budista, to god dolo u

SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO

vraaju zbog skrivenih znaenja ili razjanjenja

KNJIGA O TABUU KOJI NAS

SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO

KNHGA O TABUU HOJ NAS

Isto tako, svet ponekad jeste, a ponekad

SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO

se da smo svi jedno jedino ja - bog koji je sve

KNJIGA O TABUU KOJ NAS

lii na rave stvari na svetu, ali poenta igre je

SFREAVA DA SAZNAMO KO SMO

ne oseamo. Od vremena dr Spoka, ak i veina

Diskusija o pogledima teologa Paula Tiliha (TiUicha)

KNJIGA O TABUU KOH NAS

ga ruimo. Iz generacije u generaciju isterujemo

SFREAVA DA SAZNAMO KO SMO

U filozofiji vedante ne postoji nita osim boga.

Kad napravi od dva jedno,

KNJIGA O TABUU KOJ NAS

SFREAVA DA SAZNAMO KO SMO

motivacije, niti da imitiraju motivacije ako nemaju znanje koje ih inicira.

KNJIGA O TABUU KOJI NAS

Nekad, nekako, ti e (pravo ti, u smislu ja ) to

SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO

filozofiji i da je delim sa drugima. Ja to inim

Kad smo saznavali brojeve i abecedu, malo

SFREAVA DA SAZNAMO KO SMO

su jedine cifre 0 i 1, ovi jednostavni elementi

tamni, neujni ili iskljueni interval se ignorie.

KNJIGA O TABUU KOJ NAS

SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO

nako tani i netani. Uvedimo sada treu loptu.

KNJIGA O TABUU KOJI NAS

obzira na to koliko lopti lodamo i zbog toga

SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO

oni razliiti, ali nerazdvojivi, kao prednji i zadnji

KNJIGA O TABUU KOJI NAS

komadu, maka s glavom i repom. Problem naeg posmatraa je u tome to ju je posmatrao

SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO

komadie, stvari, dogaaje, uzroke i posledice.

KNJGA O TABUU KOJI NAS

glovi), muzike note, slova, ideogrami (kao u

SPREAVA DA SAZNAMO KO SMO

Dakle, mora da postoji bezbroj osobina i