ALEISTER CROWLEY

THE SOLDIER AND THE HUNCHBACK

HRUMACHIS XI OAZA
O.T.O.
!? !?
!? !?
Oekuj sedam nesrea od bogalja, etrdeset-dve od oravog oveka,
ali kada grbavac doe, reci nek nam je Alah na pomoi.

Arapska poslovica










AA
Publication in Class C










Elektronsko Izdanje
Hrumachis XI Oaza Ordo Templi Orientis
Beograd 2008
V V V
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Vojnik i Grbavac
2
V VO OJ JN NI IK K I I G GR RB BA AV VA AC C





!
! &
?
?

I I

ISPITIVANJE. Prvo da ispitamo ta je to Skepticizam. Ova re znai posmatranje, ispitivanje,
istraivanje. Mora se prezrivo proi pored tumaenja hrianskih laova koji
skeptika interpretiraju kao podrugljivca, iako je to na neki nain tano, jer je ispitivanje
hrianstva zasigurno i ruganje istom; ali mene zanima pojaavanje etimoloke konotacije u
nekoliko pogleda. Prvo, ne smatram da je puka sumnjiavost potrebna za ovu ideju, iako je
lakovernost neuskladiva sa njome, sumnjiavost podrazumeva predrasudu u korist negativnog
zakljuivanja, a pravi skeptik bi trebalo da bude savreno nepristrasan.

Drugo, izuzimam zdrav skepticizam. Kakvo se dobro moe imati od bilo ega? Oekuje se
odgovor (poto smo navikli da uimo nioemu?) pa nikakva! i to je opet predrasuda.
Lenjost nije vrlina ispitivaa. elja, temeljnost, koncentracija, opreznost - sve ovo ukljuujem u
konotaciju skeptika. Ovakvo ispitivanje koje nazivamo zdrav skepticizam nije nita do
instrument za izbegavanje pravog ispitivanja, a zato svoje prave antiteze, avola preruenog u
anela svetlosti.

(Ili vice vers, prijatelju, ako si satanista; stvar je rei-rei-rei. U svojim jednainama umesto y
moe koristiti x dokle god konstantno koristi y umesto x. Oni ostaju nepromenjeni - i nereeni.
Nije li svo nae znanje primer za ovu obmanu u kojoj umesto jedne nepoznate piemo drugu, a
onda kukuriemo kao Petrov petao?)

Zamiljam pravog skeptika kao oveka hitrog i opreznog, dubokih oiju koje sijaju poput otrih
maeva, zgrenih ruku dok pita kakve ima veze?

Zamiljam lanog skeptika kao kicoa i lajavca, kako zeva tupog pogleda i mlitavih miia sa
svrhom postavljanja pitanja, ali sa izrazom nemarnosti i gluposti.

Ovaj pravi skeptik je zaista ovek od nauke kao to nam kae Velsov Moro. Izumeo je neke
nove metode da odgovori na svoje prvo pitanje, a taj odgovor je novo pitanje. Uistinu teko je
zamisliti neko pitanje iji odgovor ne povlai hiljadu drugih pitanja. Pitanje prosto poput zato
je eer sladak? ukljuuje nepregledni niz hemijskih istraivanja od kojih svako na svom kraju
dovodi do praznog zida - ta je to stvar? i nepreglednog niza fiziolokih istraivanja od kojih
(slino) svako dovodi do praznog zida - ta je svest?

ak i ovako odnos izmeu dve ideje je nezamisliv; on zavisi od jedne stvari, od iskustva - a ta je,
za ime Boga iskustvo? Iskustvo je nemogue bez seanja. ta je to seanje? Stub hrama ega ije
su cigle utisci. A ta je ego? Zbir naih iskustava, moda (isto sumnjam!) U svakom sluaju,
imamo vrednosti y i z za x, i vrednosti x i z za y - sve nae jednaine su neodreene; svo nae
znanje je relativno, ak i u smislu uem od onog koji se obino podrazumeva pod ovom izjavom.
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Aleister Crowley
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
3
Pod biem Boga klovna nai filozofi i ljudi od nauke - kao glumci magarci tre u krug i u krug
kroz obrue; izvode zabavne trikove, ali ne stiu nigde.

Ni ja sam ne stiem nikuda.

I II I

Nov pokuaj. Pogledajmo u jednu najsigurniju od svih moguih izjava. Iako postoji, ili ako
hoete, Cogitatur.

Dekart je pretpostavio da je dotakao temelj svojim Cogito, ergo Sum.

Haksli je istakao kompleksnu prirodu ove tvrdnje, i potisnuo je to da je ona entimema premisi
Omnes sunt, qui cogitant (svi koji misle postoje) sveo je na Cogito; ili, da se izbegne
pretpostavka postojanja ega, Cogitatur.

Paljivije prouavajui ovu izjavu jo uvek moemo nai mane njenoj formi. Ne moemo je
prevesti na Engleski a da ne upotrebimo glagol Biti, tako da se nakon svega
egzistencija podrazumeva. Niti bismo mogli lako da pojmimo da je prezrivo utanje dovoljan
odgovor na pitanje ko je to pomislio? Budista moe lako da zamisli delo bez izvrioca: ja
nisam toliko mudar, to je moda mogue za zdravog oveka; ali ja bih trebalo da saznam malo
vie o njegovoj svesti pre nego to dam konaan sud.

Ali nevezano za isto formalne primedbe, jo uvek se moemo pitati: da li je ovo Cogitatur
istinito?

Da, odgovaraju mudraci, jer njegovo poricanje podrazumeva miljenje. Negatur je samo mali
odlomak Cogitatur.

Kakogod, ovo ukljuuje aksiom da je deo iste prirode kao i celina, ili (u krajnjem sluaju)
aksiom da A jeste A.

Sad ne elim da poriem da A jeste A, ili da povremeno moe da bude. Ono to je sigurno je da
se tvrdnja A jeste A veoma razlikuje od nae autentine Cogitatur.

Ukratko, dokaz za Cogitatur ne poiva na samom sebi ve na validnosti nae logike; a ako pod
logikom podrazumevamo (kao to bi trebalo) Zakonik Razmiljanja, iritirajui skeptik e imati
jo vie primedbi, jer se sada ini da dokaz da miljenje postoji zavisi od istinitosti onoga o emu
se misli.

Uveli smo Cogitatur da pokuamo da izbegnemo upotrebu esse, ali tvrdnja A jeste A
podrazumeva tu samu ideju,
1
i dokaz je fatalno pogrean.

Cogitatur zavisi od Est, a to se ne moe izbei.

__________________________________________________________________
1
Crowley nije razlikovao razliita znaenja glagola biti (identitet vs. egzistencijalno)
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Vojnik i Grbavac
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
4
I II II I

Hoe li nam biti bolje ako istraimo ovo Est - neto je - egzistencija je - hyha rca hyha?

ta je to egzistencija? Ovo pitanje je toliko fundamentalno da na njega nema odgovora. I
najdublje meditacije vode samo do gorkog oseaja nemoi. ini se da ne postoji ni jedna svesna
racionalna ideja u svesti koja odgovara ovoj rei.

Naravno, lako je potopiti ovo pitanje u definicije, to nas vodi do jo vee kompleksnosti - ali

Egzistencija je dar Boanskog Provienja
Egzistencija je suprotna Ne - Egzistenciji

ne pomae nam mnogo!

Prosta Hebrejska tvrdnja Egzistencija je Egzistencija zalazi dublje. To je uprkos svojoj formi
najskeptinija od svih izjava. Egzistencija je samo egzistencija i ne brinite se, nema se ta vie
rei o tome! Ah, ali ima jo toga da se kae o tome! Iako unutar sebe traimo misao koja bi
odgovarala ovoj rei i ne uspevamo, jo uvek imamo Berklijev savreno ubedljiv argument
(koliko dosad znamo) da egzistencija mora da znai mislea egzistencija ili duhovna
egzistencija.

Ovde potom nalazimo nae Est da izrazimo Cogitatur, a Berklijevi argumenti su neosporni a
ipak ne uspevaju da ubede (Hjum), zato to Cogitatur, kao to smo pokazali, podrazumeva Est.

Niti jedna od ovih ideja nije jednostavna; svaka od njih ukljuuje onu drugu. Da li je podela
izmeu njih u naem mozgu dokaz o totalnoj nesposobnosti tog organa, ili postoji neka mana u
naoj logici? Jer sve zavisi od nae logike; ne samo od proste identinosti A jeste A, ve od itave
strukture stvari prostih tvrdnji, neverovatno teke od trenutka kada je pala na pamet mrskom
geniju koji je izmislio egzistencialni izvoz da razmotri ovu stvar, do te dublje sloenosti i
kontradikcije logikog zakljuka.

I IV V

Misao je - javlja se (u najgorem sluaju, poricanje) kao zakljuak premisa:

Postoji poricanje misli.
(sva) Poricanja misli su misli.

ak i formalno, ovo je trapavo udovite. U sutini, ukljuuje veliki deo onoga to je izvan nae
prvobitne tvrdnje. Obuhvatamo nebo i zemlju da stvorimo jedan logiki zakljuak; a kada to
uradimo, dobija se desetostruko vee misterijsko dete od nas samih.

Ovde ne moemo da diskutujemo o itavom problemu validnosti (povrinsko pitanje logike
validnosti) logikog zakljuka iako se moe naslutiti da prva doktrina raspodeljene sredine
pretpostavlja znanje o beskonanom raunanju koje je sigurno izvan mojih bednih mogunosti i
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Aleister Crowley
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
5
koje teko moe pokolebeti prost prikaz da je itava matematika konvecionalna, a ne sutinska;
relativna, a ne apsolutna.

Izgleda da idemo dalje i dalje od Jednog ka Mnotvu. Naa primarna tvrdnja ne zavisi vie od
sebe same, ve od itavog kompleksa ljudskog bia, jadnog, razglabajueg i sluenog oveka:
oveka sa svim svojim ogranienjima i neznanjem - oveka!

V V

Naravno, nismo sreni kad ispitujemo mnotvo, odvojeno ili skupa. Oni se naginju i razilaze,
svaki novi vidik sa vrha brda saznanja otkriva jednu nepreglednu neistraenu zemlju; to nam se
vie poboljavaju teleskopi to se pojavljuje vie novih galaksija; to nam se vie poboljavaju
mikroskopi, otkrivaju nam sve majuniji i neshvaeniji ivoti. Misterija ogromnih prostora
izmeu molekula; misterija zgusnutog etra koji otpada sa zvezda prilikom njihovog meusobnog
sudara! Misterija punoe stvari; misterija praznine stvari! A ipak, dok napredujemo, pojaava se
neki oseaj, neki instikt, neka slutnja - kako to da nazovem? - da je Bie Jedno, da je Misao
Jedna, i da je Zakon Jedan - dok se ne upitamo ta je to Jedno?

Onda ponovo vrtimo rei - rei - rei, i na kraju nemamo odgovor ni na jedno pitanje.

Od ega se sastoji mesec?

Nauka odgovara Od Zelenog Sira.

Za na jedan mesec sada imamo dve zamisli.

Zellenni, i Sir.

Zellenni zavisi od suneve svetlosti, vida i hiljadu drugih stvari.

Sir zavisi od bakterija, fermentacije i vrste krava.

Dublje i dublje u mulj stvari!

Hoemo li da preseemo Gordijev vor? Hoemo li rei Bog postoji?

ta je, za ime avola, Bog?

Ako Ga (sa Mojsijem) zamislimo kao starca koji nam pokazuje Svoju pozadinu, ko e nam
zameriti? Veliko Pitanje - svako pitanje je veliko pitanje - nas zaista tretira kraljevski, razoarani
Skeptik je previe sklon razmiljanju!

Pa, hoemo li Ga odrediti kao Oca koji voli, kao ljubomornog svetenika, kao sjaj iznad svetog
Luka? Kakvog to ima smisla? Sve ove predstave su od drveta i kamena, drveta i kamena naih
glupih mozgova! Oinstvo Boga je samo ljudskog tipa; predstava o ljudskom ocu zdruena sa
predstavom o veliini. Opet dva za jednog!
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Vojnik i Grbavac
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
6
Nijedna konbinacija misli ne moe biti vea od samog mozga koji razmilja; dokle god nae rei
predstavljaju misli, sve to moemo da pomislimo i kaemo o Bogu manje je od itavog mozga
koji razmilja i odreuje govor.

Vrlo dobro. Hoemo li nastaviti da mu poriemo sve zamislive osobine kao to to ine
bezbonici? Sve to postiemo je puka negacija miljenja.

On se ili ne moe spoznati ili je manji od nas. Onda, ako nam je nepoznato da ga moemo
spoznati, Bog ili Bog postoji kao odgovor na nae pitanje postaje besmislen kao svaki drugi.

Ko smo mi onda?

Mi smo Spenserovi Agnostici, jadni, smeni, prokleti Spenserovi Agnostici!

A kraj ove stvari postoji.

V VI I

Sigurno je as da ponemo da ispitujemo validnost nekih naih injenica. Do sada na
skepticizam nije samo sruio nau kulu od misli ve je i iskorenio kamen - temeljac i samleo ga u
prah finiji i otrovniji od praha u koji je Mojsije samleo tele. Ovi zlatni Elohimi, nae telee glave
to nas izvee iz Egipta i uvee u tamu dublju i opipljiviju od bilo koje tame dvostrukog carstva
Asara!

Hjum je stavio svoj mali ? na Berklijevog Boga - !, Buda svoj? na ! Vedskog Atmana - ni Hjum
ni Buda nisu izbegli svoju nagradu. Mi moemo staviti ? na sopstveni ? poto nismo otkrili ni
jedan ! na koji bismo mogli da ga stavimo; i zar ne bi bilo izvrsno kada bi se na drugi ?
odjednom ispravio, izbacio grudi i poeo da marira kao ? !

Pretpostavimo onda da prihvatamo da je na skepticizam unitio koren i granje naeg znanja - zar
nema kraja njegovim delima? Zar ovo na neki nain ne pobija samo sebe? Unitivi logiku po
logiku - kad bi Satana odbacio Satanu, kako bi opstalo njegovo kraljevstvo?

Popnimo se na Uzvienje, Spasioci Sveta, to i jesmo i recimo Satano, stani iza mene! i
suzdrimo se od citiranja i obrazlaganja.

Ju-hu, neko ree, je li Aleister Crowley ovde, Samson oslepljeni to vezan melje ito za
Filistejce?

Uopte nije, dragi deae!

Postaviemo sva pitanja koja se mogu postaviti - ali verovatno emo zatei kulu sagraenu na
steni o koju se vetrovi uzaludno slamaju.

Budite sigurni, nije ono to hriani zovu verom! Ali ta su (verovatno) Epistolovi kovai, ti
istaknuti mistici mislili pod reju vera? Ono to ja zovem Samadi! - a kao vera bez delovanja je
mrtva tako da je, dragi prijatelju, Samadi samo podvala osim kada izvodilac pokae odblesak
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Aleister Crowley
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
7
svog zlata u svom radu u svetu. Ako na mistik postane Dante, onda je sve u redu; ako pak
postane Denison, ne bih dao ni pet para za njegove transeve!

Ali kako onda ova kula Samadija izdrava nalete Pitanja - vremena?

Zar predstava o Samadiju ne zavisi od svih ostalih predstava - o oveku, vremenu, biu,
razmiljanju, logici? Ako bih eleo da objasnim Samadi po analogiji, zar me ljudi ne bi esto
zaticali kako priam kao da znam sve o evoluciji, matematici i istoriji? Kompleksna i nenauna
istraivanja samo su slama pred vihorom naeg prijatelja grbavca!

Pa, jedan od podupiraa je samo mala stvar zdravog razuma.

Sledeeg dana bio sam sa Doroti, kako sam blesavo umislio bilo mi je vrlo prijatno, jer su njeni
sendvii veoma slavljeni. Sigurno je bilo neumesno od oca Bernarda Vona, i doktora Torija i
Anande Meteje, i gospodina Dz. V. Futa, i kapetana Fulera, i duha Imanuela Kanta i gospodina
Beranarda oa i mladog Nojburga to su upali. Ali zaista su upali, i priali! Nisam nikad uo
neto slino. Svako je iznosio svoje stavove ali su se svi sloili da je Doroti nepostojea, ili da je,
ako postoji, veoma runa linost, da su njene zemike ustajale, da je njen aj previe vru; ergo,
da se neto ba i nisam zabavio. Prianje! Blagi Boe! Ali Doroti je nastavila da uti i da nita ne
primeuje, i na kraju sam zaboravio na njih.

Nakon trezvenog razmatranja ove teme, sada uviam da je vrlo verovatno da su bili sasvim u
pravu; ne mogu to da dokaem ni na jedan nain. Ali kao praktini ovek, nameravam da se
parobrodom - jer sam zbog svojih grehova na Gibraltaru - vratim Doroti to pre mogu. Sendvii
od zemiaka i Nemaki sos mogu biti vulgarni ak i kada se zamiljaju - to je ukus koji volim. A
to vie vaem sve sam zadovoljniji, sve dok ne doem dotle da svojim kritiarima ponudim
griz.

Ovo na neki nain zvui kao Unutranja Sigurnost obinih hriana ili hriana batovana, ali
ima razlike.

Hrianin insistira na neuvenim laima koje su prihvaene kao sutinski deo njegovog (ee
njenog) sistema; nasuprot njima, ja zahtevam injenice, posmatranje. U pravom Skepticizmu
jedan je tano onolika kula od karata koliko i drugi, ali samo u filozofskom smislu.

Praktino, Nauka je u pravu, a Vera je besmislena.

Praktino 3x1 je istina, a 3x1=3 je la; mada sa strane gledita skeptika obe tvrdnje mogu biti
netane ili nerazumljive.

Praktino, Frenklinov metod dobijanja vatre sa neba je bolji od Prometejevog i Ilijinog. Sada
piem pod svetlou koju je ljudima omoguilo Frenklinovo otkrie.

Praktino, skoncentrisao sam se na beli blistavi trougao u ijem sreditu je svetlee oko, tokom
dvadeset dva sekunda, panja mi je odlutala etrdeset pet puta je nauna i dragocena tvrdnja.
Strasno sam se molio Gospodu na prostoru mojih dana znai bilo ta ili nita. Svako ko eli da
ovo uini moe da imitira moj eksperiment i rezultate uporedi sa mojim. U ovom poslednjem
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Vojnik i Grbavac
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
8
sluaju uvek bi se moglo postaviti pitanje ta strasno znai, ko je Gospod i koliko dana ine
mnogo.

Takoe, moja tvrdnja je skromnija od hrianske. Njegova (obino njena) prijatnost je manja od
njihovog poznavanja moje budunosti: ne polaem pravo ni nata apsolutno iz svog Samadija -
jedino poznajem dobro bezvrednost posmatranja bez tue pomoi, ak i kada se radi o tako
prostoj stvari kao to je odreivanje take kljuanja! A to se njegove (obino njene) budunosti
tie, duevni mir mi daje zdravorazumska misao o moguoj smrti budale.

Tako moj Skepticizam ostaje netaknut, i moj Samadi ostaje netaknut. Ovo prvo balansira ovo
drugo; ne obraam panju na prostaku svau ovih dveju sluga moje svesti.

V VI II I

Ako bi ste zaista eleli da zanate ta se moe rei sa vojnike strane ovog pitanja nastojau da
vam udovoljim.

Ako elimo da postavimo razumljivo pitanje neophodno je da samo pitanje bude usklaeno sa
predmetom ispitivanja.

Odgovor je nemogu ako se postavi pitanje: Da li su okrugli kvadrati trouglasti? ili Koliko grama
ima u ilingu? jer ova pitanja uopte nisu pitanja.

Zato, ako me pitate Da li je Samadi stvaran? odgovaram: Prvo, preklinjem vas, uspostavite vezu
izmeu ovih pojmova. ta mislite pod Samadijem?

Postoji fizioloko (ili patoloko, sada nema veze!) stanje koje nazivam Samadi; a to stanje je za
oveka stvarno kao san, ili opijanje ili smrt.

Filozofski gledano, moemo da sumnjamo u postojanje ovih stanja, ali nemamo nikakvu osnovu
da ih meusobno razlikujemo - Akademski Skepticizam je firma koja trguje na veliko, nadam se!
- praktino izazivam vas da iznesete validne razlike.

Sve ovo su stanja ovekove svesti i ako elite da unitite jedno sva e propasti.

V VI II II I

Moram, uz rizik digresije, da insistiram na ovom razlikovanju filozofskog i praktinog gledita,
ili (na kabalistikom jeziku) izmeu Ketera i Malkuta.

Otkrio sam da je teko, skoro nemogue, u privatnom razgovoru navesti ljude da razumeju ono
to meni izgleda veoma prosto. Pokuau da budem izvanredno jasan.

izma je iluzija.
eir je iluzija.
Stoga, izma je eir.

_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Aleister Crowley
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
9
Ovako su diskutovali moji prijatelji ne delei naziv.

Ali ovako ja diskutujem.
Sve izme su iluzije.
Svi eiri su iluzije.

Stoga (iako ovo nije logiki zakljuak), sve izme i eiri su iluzije.

Dodajem:
oveku u Keteru iluzije ne znae nita.

Stoga: oveku u Keteru ni izme ni eiri ne znae nita. U stvari, ovek u Keteru nema nikakvih
veza sa ovim izmama i eirima.

Ti, kau, tvrdi da si ovek u Keteru (ja ne)? Zato onda ne nosi izme na glavi i eire na
nogama?

Mogu da kaem da sam ja ovek u Keteru (ovo je samo argument) izvan svih odnosa, koliko sa
nogama i glavom, toliko sa izmama i eirima. Ali zato bih se ja (sa svog uzvienog vrha)
naginjao i zabrinjavao gospodu sa nogama i glavama u Malkutu, koja nakon svega ne postoji za
mene, ovim drastinim izjavama u njegovom toaletu? Nema nikakve razlike; lako mogu da mu
stavim izme na ramena, sa njegovom glavom na jednom stopalu i eirom na drugom.

Ukratko, zato se ne moe biti irski gospodin koji asno ivi ak iako imate sumanute predstave
o univerzumu?

Pa dobro, kau moji prijatelji, neposramljeni, zato se onda ne dri toga? Zato uzdie panske
cigane kada si se oenio svetenikovom erkom?

Zato se prihvata tvrdnje da si, za zabavu koju ljudi plaaju karijerom, dao sitne pare?

Ah, dopustite mi da vas predstavim oveku u Tifaretu, to jest oveku koji pokuava da uzdigne
svoju svest od Malkuta do Ketera.

Ovaj ovek u Tifaretu je u avolu od Rupe! On zna teorijski sve o stanovitu iz stanja Ketera (ili
misli da zna) i praktino sve o stanovitu iz stanja Malkuta. Stoga on se prihvata suprotstavljanja
Malkutu, odbijajui da dopusti Malkutu da mu zaposedne misli. Nastavlja da uzvikuje da nema
razlike izmedju Jarca i Boga, u nadi da e se hipnotisati (kao to je to sluaj) u toj percepciji
njihovog identiteta, koja je njegova (nepotpuna i netana) predstava o tome kako stvari izgledaju
iz Ketera.

Ovaj ovek izvodi veliku magiju, veoma jak lek. On zaista nalazi zlato u ubritu i kosture u
lepim devojkama.

U Ebignosu, Svetoj Planini Rozenkrojcera, Postulant nalazi samo koveg u centralnoj grobnici; a
ipak, u tom kovegu je Kristijan Rozenkrojc koji je mrtav i iv zauvek, i koji ima kljueve pakla
i smrti.
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Vojnik i Grbavac
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
10
Hej ti ovee Tifareta, dete Milosti i Pravde, pogledaj dublje od te koe!

Ali ovo je izgleda predmet sprdanja za oveka u Malkutu i oveka u Keteru.

Ipak je on najzanimljiviji ovek koji postoji; i mi svi moramo proi kroz taj stadijum pre nego
to zaista razbistrimo nae glave, vizija iz Ketera iznad oblaka koji okruuju planinu Ebignos.

I IX X

Beei i vraajui se kao Kerubim sada moemo nastaviti na pokuaj da naeg prijatelja grbavca
obuimo u pristojnog vojnika. Ova digresija nee celim svojim delom biti digresija, jer e malo
rasvetliti pitanje skepticizma.

Ispitali smo stanovite stvari sa take gledita Malkuta; moramo se sloiti, izgleda apsurdno. Ali
stanovite Tifareta ostalo je stabilno; Tifaret nema potrebu da pria da je Malkut apsurdan. Kada
nau artiljeriju preusmerimo na Tifaret i on se rui; ali Keter se mrti nad nama.

Napadnite Keter i pae, ali Jeciratski Malkut je jo uvek tu ... sve dok ne dostignemo Azilutski
Keter i Beskonanu Svetlost, Prostor i Nitavilo.

Onda se povlaimo du staze, borei se kao zatitnici; svakog trenutka po jedan grbavac ubija
jednog vojnika; ali dok se povlaimo po jedan vojnik je uvek pored nas.

Sve do kraja. Kraja? Buda je obezbedio neogranien broj grbavaca; ali zato ne moe da bude
neogranieno mnogo vojnika?

Kako god ovo bilo mogue ovo je poenta: grbavcu je potreban trenutak da ubije svog oveka a
to se vie udaljavamo od nae baze, to mu vie vremena treba. Moete pretvoriti u pepeo svet
mate jednog deaka i razmrviti ga meu prstima, ali pre nego to fiziki univerzum obrnete oko
ovekovih uiju njemu e biti neophodno da svoje grbavce istrenira toliko dobro da i sami ponu
uasno liiti na vojnike. A pitanje koje je u stanju da prodrma svest Samadija moglo bi,
zamiljam, da da veoma dobre izglede jednom od Frederikovih grenadira.

Besmisleno je napasti mistika time to ete ga pitati da li je sasvim siguran da je Samadi dobar za
njegovo slabo zdravlje; ovo bi bilo isto kao kada bi ste zamolili lovca da bude paljiv da ne bi
sluajno povredio lisice.

Glavno pitanje, ono koje zaista rui Samadi je toliko brilijantna Ideja da je ona mnogo vei ! od
svih ostalih ! zajedno zbog celokupnog svog oblika.

A ime tog pitanja je Nibana.

Uzmite u razmatranje ovo pitanje due.



_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Aleister Crowley
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
11
Kada je gospodin Juda MekKebid
2
upitao oveka na ulici zato veruje u duu, ovek je
mucajui rekao da su mu oduvek govorili da je to tako; prema tome MekKebid nije imao
nikakvih tekoa da mu biolokim putem dokae da nema duu, i svako je krenuo svojim putem
sa smekom na licu.

Ali MekKebid je protraen na filozofa ije verovanje u duu poiva na introspekciji; nama treba
vri metal, Hjum e nam posluiti, verovatno.

Ali Hjum postaje savreno beskoristan i prestraen naspram hindu mistika, koji konstantno uiva
u svom novootkrivenom Atmanu. Da bi se sruio njegov zamak potreban je Buda-top.

Sada su ideje MekKebida trivijalne i tupe; Hjumove ideje su ivahne i snane; u njima se nalazi
radost vea od radosti oveka na Ulici. Tako je i Budino shvatanje, Anata, raskonije shvatanje
od filozofskog ega koji nalikuje holandskim lutkama ili racionalnoj artiljeriji Hjuma.

Takoe neemo li se razmahati u boanskoj ekstazi ovim oruijem koje je unitilo nae manje
iluzorne univerzume, usput otkrivajui jo jedan stvarni? Takoe neemo li opaziti
meuzavisnost Pitanja i Odgovora, neophodnu povezanost jednoga sa drugim, tako da (kao to je
0 x = beskonano neodreeno) unitavamo apsolutizam ? ili ! njihovim smenjivanjem i
balansom sve dok u naem nizu ? ! ? ! ? ! ? . . . ! ? ! ? . . . ne prestanemo da brinemo ta moe
dokazati konani izraz, bilo koji izraz iji se kvalitet ne moe zanemariti u odnosu na prostranost
niza? Nije li to niz geometriske progresije, sa pozitivnim faktorom i neizraunjivo prostranim?

U svetlu itavog procesa zapaamo da ne postoji apsolutna vrednost u zamahu klatna, iako se
njegova osovina produuje i njegova brzina usporava, a pri svakom njegovom pomeranju zamah
postaje iri.

Ono to bi trebalo da nas zanima je razmatranje take o koju je okaeno, nepokretne sa visine
stvari! Postavljeni smo u nepovoljan poloaj za posmatranje ovoga, oajniki se drei za teg
klatna, iznurenog od naeg besmislenog njihanja napred - nazad u provaliju!

Moramo se uspeti uz osovinu da bi smo se uspeli do te take, ali saekajte malo! Kako je samo
nae poreenje postalo suptilno i nejasno! Moemo li da ikakvo pravo znaenje prikaimo ovoj
frazi? Sumnjam, videvi ta smo uzeli za granice zamaha. Istina, mogue je da je kraj zamaha
uvek 360 tako da se ! - taka i ? - taka podudaraju; ali to nije isti sluaj kao kad uopte nemate
zamah, sve dok ne poistovetimo kinematiku sa statikom.

ta treba uiniti? Kako izraziti ovakve misterije?

Da li stvari stoje tako da prava Staza Mudrih lei u razliitoj ravni od napretka na stazi Znanja i
Transa? Ve smo se obavezali da etvrtom Dimenzijom ilustrujemo (ako ne i objasnimo)
prirodu Samadija.



__________________________________________________________________
2

Dozef MekKejb - racionalista ateistiki pisac tog doba.
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Vojnik i Grbavac
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
12
Ah, kau adepti, Samadi nije kraj ve poetak. Samadi se mora posmatrati kao normalno stanje
svesti koje vam omoguava da zaponete svoja istraivanja, ba kao to je buenje stanje iz kog
se izdiete u Samadi, san je stanje iz koga se izdiete u budjenje. I jedino iz Samadija -
kontinuiranog transa prave vrste - moete se izdii kao na vrhovima prstiju i zagledati se kroz
oblake u planine.

Naravno sad je veoma pristojno od strane adepata da preuzmu svu tu nevolju nad nama i da se
izraze tako lepo i jasno. Vidite, sve to treba da uradimo je da dostignemo Samadi i da se
popnemo na vrhove prstiju. Samo to!

Ali opet su tu i drugi adepti. Sluajte ga! Mali brate, kae on, hajde da razmotrimo to dok se
klatno njie sve sporije i sporije, mora se na kraju zaustaviti, im osovina postane beskrajno duga.
Dobro! To onda uopte nije klatno ve Mahalingam - Mahalingam ive (Namo Shivaya namaha
Aum) koji je ono to sam ja od samog poetka mislio da jeste; sve to mora uiniti je da nastavi
da njie to snanije - znam da je to zabacivanje udice! - i na kraju stigne tamo. Zato bi se
zamarao njihanjem? Prvo, zato to mora, hteo to ti ili ne; drugo, zato to je tvoja panja na taj
nain skrenuta sa onih lumbalnih miia o koje je udica veoma snano privrena; tree, jer je
to, nakon svega, zaista sjajna igra; etvrto, zato to eli da nastavi, i sasvim malo napredovanje
je bolje od mirovanja. Ova monotona igra je uistinu dobra veba.

Istina, pitanje Zato postati Arahat? trebalo bi da predhodi pitanju Kako postati Arahat? ali
nepristrasan ovek e lako izbrisati prvo pitanje sa Zato da ne? - nije se ba lako reiti ovog
Kako. Zatim, sa stanovita samog Arahata, moda ovo Zato sam postao Arahat? i Kako sam
postao Arahat? imaju samo jedno reenje.

U svakom sluaju mi gubimo svoje vreme - smeni smo sa svojim Arahatima kao Herod Tetrarh
sa svojim paunovima! Zbunjujemo ivot sa pitanjem Zato, a prvi odgovor je: sticanje Znanja i
Razgovora Svetog Anela uvara.

Da bi se dodalo znaenje ovoj izjavi moramo stei to znanje i razgovor, a kada to uinimo
moemo prei na sledee Pitanje. Sada nema svrhe dovoditi ovo u sumnju.

Ima siromaha ponosnih na novac to stoje na vratima krme i grde goste
3


Pridajmo malo vanosti Preistom Isturenih Laktova koji u kapeli Berbords grmi o tome da
bogatai nemaju uitka u svom blagu.

Dobro onda. Nabavimo izdanje nazvano Knjiga Svete Magije Abramelina Maga, ili magijske
spise o svetom prosvetljeniku Bogooveku, Kapetanu Fuleru, i izvrimo u potpunosti njihova
uputstva.

I samo kada uspemo, kada stavimo dinovski ! naspram naeg zdravog ?
zapitaemo se nakon svega nije li se kima vojnika povila.


__________________________________________________________________
3

Liber LXV, IV:12
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Aleister Crowley
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
13
Nainimo prvi korak, zapevajmo:

Ja ne traim da vidim udaljenu stazu,
jedan korak je dovoljan

Ali (nesumnjivo e rei) ja ubijam tvoj ? drugim ?: zato uopte ispitivati ivot? Zato ne ostati
irski gospodin sa asnim ivotom koji je zadovoljan sa svojim hendikepom, koji prezrivo gleda
na karte i olovke? Nije li Budino podstrekivanje sve je patnja malo bolje od nitkovskog
cmizdrenja? ta je mene briga za starost, bolest i smrt? Ja sam ovek i donekle Kelt to se toga
tie. Pljujem na vaeg cmizdravog hindu princa, koji je na prvom mestu kastriran razvratom a na
drugom mestu asketizmom. Gospodine, va Gautama je slabi, prljavi i bedni nitkov!

Da, mislim da nemam odgovor na to. Ovaj iznenadni uvid u neku zdravu katastrofu moe biti
uzbudljiv zbog moje savrene privrenosti postignuu adepstva - ali sigurno je postojala uroena
sposobnost. Puki oaj i elja mogu malo uiniti; kako god ovaj prvi impuls straha je bio polazni
gr; sama privlanost staze bila je samo iskuenje. To je glupo kao kada me pitate Zato se
bavite adepstvom? ili kao da pitate Boga Zato pratate Cest son mtier.

Nisam toliko naivan da pomiljam da e moja doktrina dopreti do uiju sveta. Oekujem da e
deset vekova od sad imenovani Krolijanci biti pogubni i brojni kao sada imenovani hriani,
jer (u ovom trenutku) nisam sposoban da osmislim ni jedan mehanizam kojim bi ih odstranio.
Verovatno bi pre trebalo da im naem niu u hramu, ba kao to hinduizam obezbeuje neto
slino za one koji su sposobni da razumeju Upaniade i za one iji intelekt jedva moe da shvati
tantru. Ukratko, realnost religije se mora napustiti zbog privida, tako da religija moe biti
dovoljno univerzalna za nekolicinu onih koji su sposobni da njenu realnost ugnezde u svojim
grudima, i da odgoje svoju prirodu na njenom zvezdanom mleku. Ali mi upozoravamo!

Moja poruka je onda dvostruka: masnom buruju propovedam nezadovoljstvo; okiram ga,
zaprepaujem ga, odsecam zemlju pod njegovim nogama, prevrem ga naglavake, dajem mu
Hai i teram ga da tri do besvesti, bockam njegove guzove usijanim jezicima moje Sadistike
uobrazilje - sve dok ne pone da se osea neudobno.

Ali oveku kome je ve neprijatno koliko i svetom Lorensu na srebrnom rotilju, koji osea da se
Duh komea u njemu, koji je osetljiv i boleiv kao ena na prvo komeanje bebe u svojoj
materici, njemu donosim blistavu viziju, miris i slavu, Razgovor i Znanje Svetog Anela uvara.
A ko je god dosegao ovu visinu postaviu mu sledee pitanje, objavu dalje slave.

Moja je nesrea a ne greka to moram da isporuim ovu elementarnu poruku svetu:

ovek ima dva lica: jedno da ga pokazuje svetu,
a drugo da pokazuje eni koju voli.

Moramo oprostiti Brauningu njegovu bestidnu alu, jer njegova istina je Naa istina! Ali sam si
kriv ako si svet umesto voljen, i videe me onoliko koliko je Mojsije video boga!

Odvratno je kad se mora potroiti ivot na bacanje prljavtine u lice britanske javnosti u nadi da
e skidanjem te prljavtine sprati nadraujuu masnou komercijalizma, slani rastvor tragova
_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Vojnik i Grbavac
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
14
licemernih suza, smrdljivi znoj morala, curee sline svoje sentimentalnosti i religije. A oni je ne
skidaju!...

Ali upotrebimo manje prijatnu metaforu, bi i kao to je jedan pesnik - kolarac stalno pisao,
loih rima kao Edvin Arnold, metra nepravilnog i dobrog kao kod Frensisa Tomsona, dobre
pameti i iskrene pokvarenosti kao Brauning!

Nema spasa, iveti se mora -
Tako...

ta vie, ovo je veoma loa rima.

I samo nakon kanjavanja koje ubija, doi e iba koja tei, ako mogu da pozajmim nekakvo
smelo poreenje Abdul Hadija iz iraza i dvadesettreeg psalma.

Pa, mnogo bih vie voleo da provedem ivot drei ibu; zamorno je i odvratno bievati grubu
stranu Britanaca koje, nakon svega, volim. Gospod voli, kori i kanjava svakog sina koga
prihvati. Bie mi zaista drago ako nekolicina vas to preboli i doe da sedne u taticino krilo!

Prvi korak je najtei; zaponi i ja u uskoro srediti da se lav - grbavac i jednorog - vojnik bore za
tvoju krunu. Oni e na kraju leati zajedno jednako sreni, jednako iscrpljeni, dok e ta jedina i
uzviena kruna tvoja (brate!) svetleti u zamrznutoj praznini bezdana, i sa svojih dvanaest zvezda
puniti tu usamljenost muzikom i pokretom koji su jo tii i nevidljiviji od njih; ti e sedeti
ustolien na Nevidljivom, oiju uprtih u To to mi zovemo Nitavilo, zato to je iznad svega to
se moe dosei milju ili transom. Desna ruka tvoja stezae azurni bi Svetlosti, leva ruka tvoja
zgrabie skerletni bi Smrti; telo tvoje bie opasano zmijom bljetavijom od Sunca i njeno ime
bie Venost; usne tvoje izvijene u osmeh poput Meseca u nevidljivom poljupcu Nut, nae
Zvezdane Gospe; naelektrisano meso ukoeno je oevidnom silom u pokret zatvoren nad samim
sobom u kontrolisanom besu Njene ljubavi - ta vie, izvan svih ovih predstava ti li si onaj (mali
brate) koji je preao od Mene, Sebe i Njega u Ono to nema Imena, niti Predstave

Mali brate, daj mi ruku svoju, jer prvi korak je teak.











_________________________________________________________________________________________________________
_________________________________________________________________________________________________________
Aleister Crowley
Elektronsko izdanje - Hrumachis XI Oaza - Ordo Templi Orientis
15
obrada: &
' )
Digital Imprimatur: DCLXVI