1

D
a li je astrologija nauka ili umetnost, koliko
udela ima slobodna volja te o vanosti ui-
telja i uenja, eksluzivno za Kepler Institut razgo-
varali smo sa Robertom Korom (Robert Corre),
jednim od najkredibilnijih amerkih astrologa.
Razgovor je u njegovoj koli vodila Marija ajka,
nas saradnik iz Njujorka.
Kor, koji je radni vek proveo radei kao profe-
sor informatike na znamenitom Njujorkom Uni-
verzitetu, o astrologiji pria jasno, precizno i bez
mistifkacije.
Kepler Institut: Na Balkanskoj astrolojkoj
konferenciji prolog marta, kao i krajem prolog
oktobra vaa predavanja u Beogradu bila su izu-
zetno dobro poseena. ta mislite, zbog ega ste
tako popularni u Srbiji?
Corre: Nisam popularan ja. Ono to predajem
je popularno! A to je Moren na nain na koji je
meni predavao moj uitelj.
Kepler Institut: Susret svakoga od nas sa astro-
logijom, a posebno sa uiteljem uvek predstavlja
posebno iskustvo. Kako je to izgledalo kad ste se
prvi put sreli sa Zoltanom Mejsonom?
Corre: Iako sam dete ezdesetih, roen u
Americi, zapravo nita nisam znao o astrologiji.
Jo sam bio student matematike i tek sam poeo
karijeru na univerzitetu, kad sam otiao na zabavu
na kojoj je neko spomenuo astrologiju. Zaintri-
giran, sledeeg dana sam u telefonskom imeniku
potraio astrologa sa najegzotinijim imenom, i
zaustavio sam se kod imena Zoltan. Zbog akcen-
ta, preko telefona mi je zvuao isto kao Bela Lugo-
i, glumac najpoznatiji po ulogama Drakule. Kad
smo se upoznali, prva stvar koju mi je rekao bila
je: estitam, sreli ste se sa svojom sudbinom. A
ja sam pomislio ko je taj ovek sa glasom Dra-
kule da mi spominje sudbinu... Ali kad je poeo da
pria video sam da sve ima smisla.
Kepler Institut: O vaem uitelju bi mogao da
se napie akcioni roman. Izmeu dva rata druio
se sa evropskom aristokratijom, igrao je odlino
ah, prevodio sa latinskog, u Njujorku je bio pro-
davac retkih kniga...
Corre: Zoltan Mejson je bio jedan od najneve-
rovatnijih ljudi koje sam imao priliku da sretnem
i poznanstvo sa njim je defnitivno promenilo
moj ivot. Bio je korpion sa Ascedentom u Vagi,
etiri planete u Jarcu i dispozitorom u Ribama.
Poreklom je bio iz Transilvanije. U mladosti je
igrao ah na majstorskom nivou, trgovao je ret-
kim knjigama, a pre Drugog svetskog rata je bio
astrolog maarskim plemiima. Kad su komu-
nisti uli u region, pobegao je u Liberiju gde je
njegov brat radio kao lekar. Tamo je ostao godi-
nu dana, vozio je parobrod, ali nije mogao da se
bavi astrologijom pa je doao u Njujork. Ovde je
i preminuo 2002. godine u 96. godini ivota. Ja
verujem da je svaki ovek za neto roen. Neki
ljudi igraju odlino ah, neki drugi sviraju odli-
no klavir, trei su vrhunski matematiari, a on je
bio roeni astrolog.
Kepler Institut: Va uitelj je predavao astro-
logiju po Morenu?
Corre: Moren je francuski astrolog koji je i-
veo u 17. veku, ije kapitalno delo je Astrologia
Gallica. Morenov opus se sastoji od 26 knjiga, pri
emu knjiga 21 poduava umetnost sinteze horo-
skopa. Ono to Moren zaista ui, i to ja pokua-
vam da prenesem na svoje uenike je kako razmi-
ljati kao astrolog. Kako da se koristi strukturalni
pristup u interpretaciji horoskopa, a da se astrolog
istovremeno zatiti.
Kepler Institut: Na ta tano mislite kad spo-
minjete neophodnost zatite?
Corre: Tekoe sa astrologijom nastaju onog
trenutka kad shvatite da nije u pitanju nedostatak
informacija nego njihov preveliki broj. Zbog toga
uvek postoji realna opasnost da e uenik astro-
logije u jednom trenutku osetiti kako je preplav-
ljen informacijama i da e ga to obeshrabriti. Zato
Razgovori preko okeana
Da li je astrologija nauka ili umetnost, koliko udela ima slobodna volja, te o
vanosti uitelja i uenja eksluzivno za Kepler Institut,
sa Robertom Korom razovarala je Marija ajka
2
kod svojih studenata razvijam tri dodatne vetine
priroritet, pojednostavljivanje i ekonomisanje.
Znai, potrebno je uoiti prioritet meu svim in-
formacijama, uprostiti ih i iskazati ih na to jed-
nostavniji, dakle na najekonominiji nain.
Kepler Institut: Da li ete neto od toga pre-
davati u martu u Beogradu?
Corre: U Beogardu u predavati Solarni i Lu-
narni povratak. Astrologija koju ja poduavam
postavlja dva osnovna pitanja ta e se dogoditi
tokom neijeg ivota, te kada se ti dogaaji mogu
oekivati. Ovde treba napraviti razliku izmeu
predikcija i predvianja. Predikcije su vidljive
iz natalnog horoskopa i one odgovaraju na prvo
pitanje, dok se predvianja odnose na drugo pi-
tanje. Da bi se odgovorilo na pitanje kad e se
neto dogoditi, astrolog mora da koristi neke od
tehnika predvianja. Solarni povratak spada u
osnove tehnike predvianja i smatram da je po-
sebno dobar za profesionalne astrologe. Naime,
kad klijent jednom doe kod vas, vi mu uradite
natalnu kartu, ali onda mu preporuite da se vrati
za godinu dana, da mu uradite Solarni povratak.
Lunarni povratak je samo neto malo fniji metod
od Solara.
Kepler Institut: Proveli ste radni vek kao pro-
fesor informatike na Njujorkom Univerzitetu, pa
bi me zanimalo da mi sa take gledita naunika
kaete da li je astrologija nauka?
Corre: Astrologija nije nauka u smislu u kome
su defnisane moderne nauke. Ona nije bazirana
na metodologiji modernih nauka. Astrologija je
meutim nauka u smislu u kome je Aristotel de-
fnisao fziku. Nauka prirode. Ukoliko astrologiju
posmtramo s aristotelovske take gledita, kao
nauku o mestu i vremenu, onda je odgovor pozi-
tivan. Po mom miljenju astrologija je i umetnost
jer se bazira na interpretaciji. U tom smislu moe-
mo da uzmemo za primer tri umetnika koji slika-
ju mrtvu prirodu. Ukoliko su dobri slikari, njihov
konani proizvod slike e sve sadravati iste
elemente. Ali to opet nee biti tri identine slike,
jer svako ima malo drugaiji stil interpretacije.
Kepler Institut: A odnos astrologije i slobod-
ne volje?
Corre: Mnogo je onih koji su prestali da se
bave astrologijom, kad su utvrdili da je u pitanju
studiranje ogranienja. I to je zaista tako, ukoli-
ko vae zanimanje za astrologiju ne upotpunite
nekom duhovnom, metafzikom disciplinom.
Kao to sam ve rekao, u Aristotelovom sistemu
astrologija je fzika. Ali u svakom od nas postoji
neto to nadilazi prostor i vreme. I za to je neop-
hodna metafzika.
Kepler Institut: Ovo e biti va trei dolazak u
Srbiju. Koji su vam utisci o zemlji i ljudima koje
ste tamo sretali?
Corre: Kad sam prvi put video Aleksandra
(Imiragia, pri.aut.) u prostorijama ISAR-a,
izgledao mi je kao da je upravo izaao iz nekog
ruskog romana. Imao je crvenu koulju, crne
pantalone, kone izme i dugu kosu... nedostajali
su mu samo tit i ma! Ali na mene su najsnaniji
utisak ostavili njegov entuzijazam, radost i opti-
mizam kojim zrai. Srbija je dosta toga preturila
preko glave tokom 90-tih, tako da mislim da je
ono to je vano, a to Aleksandar i Lea donose
Srbiji upravo ta neka nada i optimimizam.
Kepler Institut: A kada bi u astrolokim poj-
movima nekome trebalo da doarate Beograd,
kako bi to zvualo?
Corre: Na prvi pogled, grad mi deluje veo-
ma... saturnijanski. Mada sam siguran da tu ima
elemenata Vage. Dok sam se etao gradom pri-
metio sam puno veoma lepih zgrada, ali se vidi
da veina nije dovoljno odravana. Preko dana je
snaan taj utisak Saturna, a uvee se grad potpu-
no promeni. Na ulice izae puno mladog sveta... i
onda se vidi i Vaga.
Kepler Institut: Moe biti da ste upravu. Jedna
od naih glavnih ulica se zove terazije, odnosno
Vaga. A ta bi onda u astrolokom smislu bio va
rodni grad, Njujork?
Corre: Odavno je utvreno da je Njujork Rak.
Kada su Holanani prvi put doli na Menheten i
poeli da razvijaju poslove, na reci Hadson je bila
prirodna luka. Tako da je Njujork postao usta
cele drave. Zbog tog hranilakog momenta
se pretpostavlja da je Njujork Rak. Ovo je dalje
potvreno fnansisjkim delom grada, Vol Stritom
(Wall Street), gde je simbolika Jupitera egzaltira-
nog u Raku.
3
Kepler Institut: Malopre ste mi rekli kako je
va uitelj astrologije na vas uticao u tolikoj meri
da vam je poznanstvo sa njim promenilo ivot.
Da li mislite da i vi na slian nain utiete na i-
vote vaih studenata?
Corre: Nadam se da je tako i da je moj uticaj
na uenike pozitivan. Imam nekoliko studenata
koji e postati profesionalni astrolozi... Niko ne
poseduje tapiju na znanje. Sa znanjem dolazi i
odgovornost, odgovornost da se znanje prenese
dalje. Koja bi bila korist od znanja koje je na mene
preneo Mejson, ako ja ne nastavim da ga preno-
sim dalje?