Dr Norbert Glas KAKO TREBA GLEDATI NA BOLEST

Napomena autora: Oklevao sam da napiem ovu knjiicu jer injenica je da u tekstu ovakve veliine nije mogue potpuno ui u dubinu stvari kakve su roenje i smrt, bolesti dece i odraslih i znaenje ivota. Meutim, moda e novi pristup zdravlju i bolesti pomoi mnogim ljudima u ovim tekim vremenima. italac se moli da bude strpljiv sa autorom koji je primoran da samo dodirne neke vane stvari i da se ne uputa u dublja objanjenja.

Potreba za novim pristupom bolesti Dananji ivot je ispunjen protivrenostima, posebno u pogledu na samu njegovu vrednost. U nekim delovima sveta ini se sve da bi se sauvali ivoti slabe dece, a drava, recimo, ne ali novac da spase etvorke. Grade se ustanove za stare ljude i one koji boluju od hroninih bolesti. ak se i o kriminalcu osuenom na smrt paljivo vodi briga kada se razboli i ini sve da se sprei da ne poini samoubistvo. U isto vreme medicinska struka, politiari, pa ak i crkvene vlasti nalaze da je neophodno da preporue vetako spreavanje zaea. Kada se iznosi pitanje smrtne kazne u parlamentu, javljaju se otro suprotstavljena miljenja. Izmeu ostalih, jedan poznati biskup izjavljuje da najbolji nain bavljenja ljudima koji su neizleivo bolesni je da se milostivo ubiju. U vremenima kada se javljaju toliko razliita miljenja kod ljudi, od kojih mnoga imaju najbolje namere za dobrobit ljudskog roda, izgleda da je neophodno da ponovo razmotrimo nau filosofiju u pogledu na raanje, ivot, bolest i smrt. U bolesti, isto kao i u pogledu na mnoge stvari u ivotu, sve ono to ima materijalni izraz ima i duhovnu pozadinu, a ta duhovna pozadina mora da se trai zbog blagostanja oveanstva. Da bismo razumeli bolest potreban nam je novi pristup i moramo dublje da pogledamo mnoge probleme ivota i bolesti. Kao to nam ukazuje dr Rudolf tajner: ovek dananjice bi radije verovao da je bolest povezana samo sa neposrednim uzrocima. Jer osnovna tendencija modernog pogleda na svet uvek je da trai ono to je najzgodnije, a naravno da je najzgodnije ne ii dalje od neposrednog uzroka. U ovom radu pokuaemo da posmatramo ivot oveka kao veliko jedinstvo od roenja do smrti, ak i posle smrti, da bismo nauili kako se pojavljuje bolest. Ovim 1

emo videti da bolest esto iznosi na povrinu vane stvari koje inae ostaju skrivene, i nauiemo kako da se sami nosimo sa boleu u sebi i kako najbolje da je razumemo u drugima.

Faze detinjstva Ponimo sa roenjem deteta. Pogled na novoroene moe da dovede do pitanja: Moe li ovo malo stvorenje nerazvijenih udova, zbrkane koe i bezizraajnog lica stvarno biti ovek? Sve ono to moemo fiziki da vidimo ne lii na bilo ta to to dete moe kasnije da postane. Meutim, uprkos pojavi deteta, svako bez predrasuda moe da osea je ono neobino lepo uprkos spoljnom izgledu i da postoji neto to okruuje dete i to mu pomae da se preobrazi. Moemo zaista da kaemo da je beba okruena neim nevidiljivim, nekim duhovnim snagama koje hoe da postanu ovek na Zemlji u odreeno vreme i u odreenim prilikama. U prolim vremenima smatralo se da su neroenoj deci pomagala aneoska bia koja su se pojavljivala majci u snolikoj slici; najpoznatiji dogaaj ove vrste su Blagovesti u Novom zavetu, koje je predmet tolikih umetnikih dela. Kasnije su ljudi mislili da su snage koje dolaze sa zvezda nekako povezane sa detetom. ovek je imao odreeno oseanje da nevidljive snage koje vladaju zvezdama rade zajedno sa nevidljivim snagama koje lebde iznad deteta. Gete1 je bio jedan od onih koji su vrsto verovali u takav uticaj zvezdanog neba i on u svojoj Autobiografiji jasno izjavljuje da nije mogao biti roen pre no to je dolo do odreene zvezdane konstelacije. Dugujemo uenju Rudolfa tajnera da nam je razumljiva duboku vezu koja postoji izmeu nevidljivog dela oveka i njegovog vidljivog fizikog tela. Taj nevidljivi entitet je pojedinac i njegova dua. Oni postepeno grade fiziko telo, koje treba da postane prava posuda za linost koja je u procesu utelovljenja. Na ono to dete donosi na Zemlju do svog roenja izuzetno utiu snage naslea mlado telo sadri vidljive snage koje dolaze od roditelja i predaka.

Dvadeset osmog avgusta 1749, u podne, kada je otkucalo dvanaest, doao sam na svet u Frankfurtu na Majni. Poloaj zvezda bio je srean; Sunce je stajalo u znaku Device i prolazilo kroz podnevak toga dana; Jupiter i Venera posmatrali su ga prijateljski; Merkur nije bio neljubazan; Saturn i Mars drali s u se ravnoduno; samo je Mesec, koji ba tada bee uao u utap, delovao snagom svoje opozicije, tim pre to je i njegov planetarni as bio nastupio. On se, dakle, protivio mome roenju, koje nije moglo nastupiti pre nego to taj as proe. Ovo dobro znamenje, koje su astrolozi kasnije uspeli da ocene kao vrlo sreno po mene, bilo je verovatno uzrok to sam se odrao u ivotu, jer sam usled babiine nevetine doao na svet gotovo mrtav i tek posle mnogih nastojanja postiglo se da ugledam svetlost dana.

Savremena nauka je smislila zamrenu teoriju o nasleu i iri verovanje da se u detetu javljaju donekle ista svojstva koja su ve postojala u precima. Teorija o nasleu izgleda zadovoljavajua sa stanovita savremene biologije, ali istina je da samo mali deo povezan sa fizikim telom ima veze sa snagama detetovog naslea. Drugi deo, ovekova dua i duh, pripada pojedincu, to je jedinstveno. Kada pomislimo na pojedince u istoriji, moemo da vidimo da se linost ne moe objasniti samo teorijom naslea. Ko moe da poveruje da su umovi ekspira, Rafaela i Getea nita vie nego proizvod naslednih snaga njihovih predaka? Da je to istina, nita novo nikad ne bi moglo da se stvori. Nae prvo razmatranje u vezi sa novim prilaskom bolesti je da pojedinac treba da se postepeno sjedini sa svojim telom koje je roeno sa svojstvima nastalim iz naslea i da duhovni deo oveka moe da bude ometen prilikom ulaska u fiziko telo ako je to telo slabo ili stvrdnuto. Jasno nam je da osoba sa ukoenom nogom ne moe uvek da sprovede ono to hoe. Primer kako bolesno telo moe da porazi duh je ekspirov Riard Trei. Tim runim grbavcem vlada njegovo deformisano telo koje ga tera na zlodela. Meutim ako smo duhovno jaki uglavnom moemo da prevaziemo nedostatak naeg tela, ba kao to je Frenklin D. Ruzvelt prevaziao svoju deiju paralizu. Dakle, tokom prvih dejih godina, nasleeno telo mora prvo biti preobraeno u telo koje pristaje tom pojedincu. Potrebno je oko sedam godina da se fizike supstance sa kojima je dete roeno skoro sasvim obnove. Da bi se ovo jasno razumelo, treba da se prisetimo da je deije telo zamenjeno drugim to je postepeni proces, naravno, a neki delovi se bre menjaju od drugih. Na primer, povrina koe sa kojom smo roeni brzo se oljuti, tanki slojevi se ispiru svakim kupanjem. Crvena krvna zrnca se, takoe, promene za 3-4 nedelje2. Potrebno je mnogo due da se supstance drugih organa na primer kostiju obnove, ali otprilike svakih sedam godina promenjene su sve telesne supstance. Dete onda ima svoje individualno telo i skoro nita fiziki nije ostalo od prvog tela sa kojim je roeno. Tako da se retko deava da se obnova itavog organizma odigrava harmonino i na ritmiki nain. Ovo sasvim jasno moemo da vidimo u ivotu bebe. Na primer, ako se crvena krvna zrnca prebrzo unitavaju tokom prvih dana roenja, dete dobija uticu, a to je vrlo esta pojava. Moramo da razumemo da je veliki jaz izmeu linosti koja se sputa iz duhovnog sveta i fizikog tela koje uglavnom potie iz naslednih snaga. Sukob duhovnih i fizikih snaga moe da bude neophodan da bi se stvorila zdrava ravnotea. Rudolf tajner nam ukazuje da taj sukob postaje oigledan u onom to nazivamo dejim bolestima.

Stvarno je uasavajua pomisao da se itav protein u ljudskom telu zameni otprilike za 160 dana, pie profesor Dods u Britanskom medicinskom pregledu.

Dve krajnje mogunosti u razvoju deteta mogu da nam ilustruju ono to se otkriva odreenim bolestima detinjstva. Dete kojeg njegovo fiziko telo savlada (to znai da nasleene snage preuzimaju telo vie nego to je potrebno) razvija stanje ija su posledica male boginje. Tokom te bolesti paljivi pogled moe da uoi da se deji organizam napree da se neega oslobodi. Oi su upaljene i vodene, nos curi i sluzokoa usta i grla je osetljiva, dok je koa upaljena, nateena i naduvena. Bolest moe da postane opasna ako itav proces prodre jo dublje do nekog odreenog organa. Onda dete moe da dobije bronhitis ili zapaljenje plua, jednu od dve komplikacije kod malih boginja. Iskustvo pisca ovih redova je da su sva deca koja su dobila zapaljenje plua bila su izloena odreenim okolnostima zbog kojih su bila bre uvuena u fiziki razvoj nego druga deca. Ona su se prerano upoznala sa tekoama zemaljskog ivota. ivela su u siromanjim ivotnim okolnostima i u nekim sluajevima deca su bila izloena brigama svojih roditelja. Mnoga su morala da ue u koli stvari za koje nisu dovoljno zrela. Intelektualni prilazak uenju, kao i est odlazak u bioskop, sluanje radija ili gledanje televizije utiu ovravajue i spreavaju dete da odbaci snage naslea. Sluaj jednog deaka bio je sasvim izuzetan. ivot u kui njegovih roditelja bio je sve to ne bi trebalo da bude za dete. Otac i majka su se po itav dan svaali, bili su siromani, novca nije bilo a kua i deca su bili prljavi. Deak je u ranom uzrastu dvaput imao zapalenje plua, a onda male boginje. Moglo se od poetka bolesti videti da je morao naporno da radi u svom organizmu da iznese sve ono to je trebalo da se izbaci kroz male boginje. Imao je vrlo visoku temperaturu i trebalo mu je due nego kod drugih da izbiju boginje. ak i sve ovo nije bilo dovoljno i on je ponovo dobio zapalenje plua i taj napad je prevaziao samo posle velikih tekoa. Kada se oporavio moglo se jasno videti d a je neto dobio kroz svoju bolest. Vrlo esto se moe videti da je dete bolje raspoloeno i da se linost razvila i postala jasnija. Kada se individualne snage prebrzo probiju i stoga unite pomone snage koje dolaze iz naslea dete je sklono da dobije arlah. Poslednjih dvadeset godina ova bolest je postala manje estoka. Ranije je smatrano da ova bolest esto dovodi do komplikacija, ali sada nije toliko ozbiljna i retki su teki sluajevi u ovoj zemlji (Britanija). Izgleda da linosti dostiu svoj cilj sa veom jainom i sa manjim otporom nego ranije. Druge deje bolesti se mogu pogledati sa istog stanovita. Ako u detinjstvu moramo da preleimo ovije boginje, difteriju, veliki kaalj, zauke ili rubeole to znai da kroz bolest dobijamo priliku za na budui razvoj. 4

To nas dovodi do pitanja imunizacije ili vetakog suzbijanja bolesti. Ako je uopte uspeno onda ne razmatra vitalni inilac da se deije bolesti javljaju radi deijeg razvoja. To moe u kasnijem ivotu dovesti do mnogo vee nevolje od same bolesti. oveanstvo e najzad nauiti da e, kroz skladan razvoj koji dolazi kroz prave metode obrazovanja, takve bolesti kao to su male boginje, difterija, veliki kaalj itd. postati nevane, kao to je to sluaj sa arlahom u ovoj zemlji. Imunizacija, bez zdravog i ispravnog metoda obrazovanja, moe dovesti do guranja deteta preduboko u snage naslea umesto da mu se pomogne da prevazie te uticaje u prvoj fazi detinjstva.

Odnos puberteta prema bolesti Tokom prvih sedam godina mi smo se kretali, takorei protiv sila naslea naeg tela. U periodu od sedam do etrnaest godina nastupa neka vrsta oslobaanja duevnih snaga iz tela. Vrhunac ovog razvoja postaje oigledan u pubertetu i adolescenciji, vremenu tekih kriza. Pre puberteta potreban nam je autoritet naih roditelja ili nastavnika i moramo biti voeni korak po korak, sledei volju odraslog. U naem oseajnom ivotu u tom uzrastu na nas snano utie na uitelj. Ako uitelju nedostaje predanost i uenje, onda e u detinjstvu slina oseanja da se probude i u nama. Od sedme do etrnaeste godine moralne predstave vaspitaa postaju pomo za duu koja raste, ba kao to od roenja do sedme godine nasleene fizike snage pomau razvoju fizikih organa. U ovom srednjem periodu detinjstva pojedinane i line snage due su umeane u velikoj meri u razvoj fizikih organa. Moemo da vidimo kako na dete u ovom dobu utie njegov oseajni ivot ili bilo kakva telesna neugodnost. Samo mali problem sa varenjem oduzima detetu mo koncentracije i na najmanji zadatak. Sve ovo sada treba postepeno da se promeni u pubertetu kada mo miljenja, oseanja i volje treba da se oslobode jakog fizikog uticaja i promene se u snage linosti. To je poetak vremena kada autoritet gubi svoju vanost. Dete eli da se oslobodi ideja nametnutih samo autoriteteom i trai prijatelje a ne zakonodavce. Ako se ovo ne razume bie sukoba i to su vee tekoe pod kojima dua koja raste pokuava da stekne slobodu to su vee krize. Potrebno je prilino vremena od asa u pubertetu kada se tri svojstva due miljenje, oseanje i volja oslobode, do vremena kada pojedinac postane gospodar 5

svojih misli, oseanja i volje. U stvari, razvoj se nastavlja u sedmogodinjim periodima. U 21. godini prodire se do miljenja, u 28. do oseanja, a u 35. do volje. U adolescenciji je teko to to je otvoren put za neku vrstu slobode, ali se pun razvoj tih snaga jo ne moe dostii. U ovom periodu na poloaj se moe uporediti sa zatvorenikom koji je postao slobodan ali ne zna kako da iskoristi svoju slobodu. Ako tokom puberteta nismo dovoljno jaki u naoj linosti moemo lako propasti u naim ivotnim naporima. Neuspeh se ogleda u takvim bolestima kakve su histerija, tuberkuloza i izofrenija koje mogu mnogo kasnije da se razviju ali ije su osnove poloene tokom adolescencije3. Sve ove bolesti u njihovim mentalnim vidovima su podstaknute telesnim stanjem. Tako smo posle puberteta izuzetno izloeni bolestima ako se u to doba nije pravilno postupalo sa nama i ako ne napredujemo skladno, tako da nauimo da odvajamo ivot fizikog tela od duevnog ivota.

Histerija i njen znaaj Ono to sledi su primeri onoga to moe da se dogodi ako osoba nije nauila da odvoji ivot telesne aktivnosti od ivota due. Neka ena sa vie dece i kunom pomonicom imala je takav nesrean karakter da osoba koja joj je pomagala u kui nikad nije dugo ostajala. Ova majka je izuzetno mrzela kune poslove. Jednom prilikom kuna pomonica je opet dala otkaz i niko se nije mogao nai da zauzme njeno mesto. Majka je pokuala da se izvue iz tekoe naravno sasvim nesvesno tako to se razbolela. Neprestano je povraala i patila od bolova u glavi koji su bili toliko veliki da nijedan lek nije pomagao. Meutim, im je njen domai problem bio reen, tako to je dola nova kuna pomonica, ena vie nije patila od simptoma koje nijedan specijalista nije mogao da otkloni prethodnog dana. Razmotrite takoe sluaj ene vrlo poznatog kompozitora koja je bila pevaica. Kada je trebalo da peva na koncertu svog mua i kad je oseala veliku enju za odreenim komadom nakita koji je on oklevao da joj da, razbolela se i pala u krevet. Stvarno se ravo oseala i nije mogla da peva. Meutim im je dobila eljeni prsten ili ogrlicu izleila se i opet je mogla predivno da peva. Ovakvi sluajevi se obino nazivaju histerijom i pokazuju nam kako jedna odrasla osoba ne bi trebalo da reaguje jer posle puberteta duevne snage ne bi smele da prodiru u telo na takav nain da se osoba razboli kada joj je zgodno. Znamo da histerine osobe streme ka ispunjenju elja pomou bolesti koja se moe izazvati.

Videti knjigu Adolescencija i bolesti puberteta istog autora.

Na nesreu, neki ljudi pate itav ivot u tom smislu zato to nisu bili u stanju da prevaziu pubertetske krize. Kod zdrave osobe takvo meanje oseanja i telesnih funkcija se ne javlja. Zdravi metodi obrazovanja deluju na takav nain da u vreme kada su u pubertetu duevne snage osloboene, snage miljenja, oseanja i volje se ne razvijaju na preuvelian nain. Na primer, neki deak moe da bude izuzetno intelektualan posle puberteta i sasvim fanatian po pitanju inenjerstva ili aha. Nain na koji se nauka danas ui ima za posledicu veliki jednostrani intelektualizam. Tinejder moe da bude uvuen u sentimentalne oseaje koji, ako nisu uravnoteeni mogu da se razviju u preterana melanholina stanja ili moe doi do izliva temperamenta. Ili negovanje volje moe da bude prejako, tako da se sva energija koristi za sport, zato to na taj nain adolescent dolazi do fizike aktivnosti i trai da zadovolji snagu volje koja mu gori u dui. Mora nam biti jasno da kada snage miljenja, oseanja i volje nisu harmonine, da razne bolesti koje smo pomenuli mogu da se pojave i da je takva harmonija bitna na ovom stupnju ivota ako neemo da budemo rastrzani kada treba da se suoimo sa ivotom.

Obine glavobolje i njihovo znaenje Bolest se u ivotu odraslih posmatra samo kao neprijatnost i kao neto to se manje-vie sluajno javlja. Uzmimo osobu koja se budi sa glavoboljom. Ona uzima tabletu nekog poznatog proizvoaa i moda kroz pola sata ne osea vie bol. Ali uskoro moe da doe do neugodnog oseanja u eludcu, a jo kasnije dolazi do umora i neraspoloenja i sve izgleda teko. Dan nastavlja da se vue i posle rave noi dolazi buenje sa neprijatnim tekim oseanjem. To polako proe i ovek ne vidi smisao glavobolje i neugodnosti koje ona donosi.

ta je pravo znaenje glavobolja i slinih tekoa? Uzmimo, na primer, gospou koja je esto patila od migrene. Na ritam njenog srca se lako uticalo ne samo fizikim naporom ve bilo kakvim uzbuenjem. Bolesnik poinje da ivi skladniji ivot sa redovnom duhovnom i intelektualnom delatnou. Pokuavala je da kontrolie svoje misli na nain opisan u tajnerovoj knjizi Kako se stiu saznanja viih svetova, Tajna nauka i drugim delima. Tipina veba je da se koncentriete nekoliko minuta dnevno na izabrani premet, na primer, geometrijsku figuru, moda trougao, krug ili elipsu. 7

Veba se sastoji u najveoj moguoj koncentraciji i ne doputanju mislima da odlutaju na neto drugo. Pokuavamo da mislimo na zakone trougla, na zbir uglova, koliko uglova moemo da opiemo i tako dalje. Posle nekoliko dana moe se izabrati novi predmet za razvoj koncentracije. Ovo moe da bude izgradnja kue, stolice ili nekog predmeta ili moe biti misao koju smo proitali u knjizi. Napor due u praktikovanju takvih intenzivnih koncentracija postepeno razvija veliku unutranju snagu sa kojom moemo da steknemo sposobnost rukovoenja naim mislima, tako da misli ne vladaju naim ivotima ve da mi vladamo njima. to je vee postizanje takve misaone kontrole mi vie oseamo da je ivot naih misli neto kao biljka koja cveta i onda emo moi da oblikujemo nae misli u ive slike koje dua moe da shvati. Veliki pesnici imaju takvu sposobnost kao prirodan dar. Svako moe na ovaj nain uspeno da radi na jaanju snage misli i da doe do najplodonosnijih rezultata u svim ivotnim domenima. Na primer, posle takvog umnog rada ovek moe da primeti novi dotok ideja. To je kao da mozak postaje instrument u koji teku velike misli nevidljivog sveta. Isto kao to dobra violina postaje instrument na kome uspeni muziar moe da proizvede divnu muziku tako mozak postaje otovren za misli za koje je podeen. Bolesnica koja je patila od glavobolja radila je na opisan nain miljenja i sve dok je istrajavala u tim naporima nije bilo daljih napada. im je postala nehatna u svom miljenju javila se migrena. Vana stvar je da se ova gospoa oslobodila glavobolja kada su njene duevne delatnosti miljenje, oseanje i volja skladno delovale. Ona je gajila taj aktivirani misaoni ivot i oslobodila se fizike nelagodnosti u cirkulaciji i njeno disanje je postalo slobodnije, dok su se sve funkcije metabolizma poboljale. Tako jedna povoljna ravnotea moe da postoji izmeu rada glave, ritma disanja i cirkulacije i metabolizma.

ovek kao trolano bie Ovo nas dovodi do vanog otkria Rudolfa tajnera o trolanoj prirodi oveka u pogledu na njegovu duu i telo. On je pokazao vezu izmeu nervnog sistema i nae sposobnosti miljenja, do jednako duboke veze izmeu svih ritmikih dogaaja u telu i oseajnog ivota due i trea veza postoji izmeu rada sistema metabolizma i snage volje. Ovo e razjasniti tri primera. Prvo, uzmimo sluaj starog knjigovoe koji tokom mnogih godina nije radio nita drugo ve raunao i koji je znao raune svog preduzea skoro napamet. On je postajao sve nervozniji i nemirniji i nije mislio ni o emu drugom osim o svojim raunima. Oslabio je i postao sklerotian pre no to je napunio ezdesetu. Kako su krvni sudovi, posebno mozga, postali kalcifikovani izgubio je pamenje i konano je jedna od 8

njegovih cerebralnih arterija pukla i on je umro zbog doivotnog jednostranog rada mozga. Drugo, uzmimo sluaj oveka koji je od rane mladosti patio od deformacije grudnog koa. Kao dete imao je rahitis i bolest je ostavila tragove na obliku njegovih rebara. U grudima je bilo stvarno malo mesta za plua i srce. U ovom sluaju ritam disanja i pulsa su bili uveliko zavisni od oseajnog ivota. Stalno je brinuo. Ako bi bio sam u kui, plaio se da e neko doi i napasti ga. Srce bi poelo ubrzano da kuca i on bi postao kratkog daha. U snu bi ga progonile divlje ivotinje i ubice i esto bi se budio vritei. Ovaj ovek je veoma voleo muziku i ona mu je pomogla da prevazie strahove. Zato? Ritam muzike mu je pomogao da regulie neritmiko kucanje srca. Moglo se primetiti da je na oseanja izuzetno uticalo stanje organa disanja i cirkulacije. Ovaj ovek nikada nije mogao da se izdigne iznad ovih funkcija i pred kraj svog ivota razvio je sranu insuficijenciju i emfizem plua, sluzokoa plua je gubila elastinost. Tree, da bismo ilustrovali vezu izmeu volje i metabolizma moemo uzeti primer uiteljice koja je, mada uspena u poslu, bila izuzetno neodluna. Kada je htela da promeni posao oklevala je deset godina pre nego to je to uradila i kasnije nikad nije bila naisto da li je uradila pravu stvar. Toliko joj je nedostajalo snage volje da kada bi ila u kupovinu nikako nije mogla da se odlui koji kupus hoe da kupi. Na fizikoj strani patila je od zatvora i slabog varenja i nije mogla da svari masnoe. Stanje joj se pogoralo i poela je da se mui sa unom kesicom i jetrom, razbolevi se toliko da je samo ila od jedne do druge banje. Slabost volje je imala veze sa poremeajima koji su se pojavljivali u metabolikom sistemu u obliku neprilika sa varenjem i beikom. U ova tri sluaja moemo da vidimo kako ova tri sistema deluju povezano sa odgovarajuim duevnim svojstvima. Meutim, ne bi smelo da se zaboravi da je ovek celina upkos svojoj trolanosti i da je neophodan sklad u svim njegovim delovima ako hoe da bude zdrav. Mnoge od manjih bolesti koje dobijamo nemaju nikakav drugi cilj osim da uspostave izgubljeni sklad. U naem primeru o gospoi koja pati od glavobolja videli smo da su na nju uticali, kroz pravu vrstu misaone delatnosti, ne samo nervni sistem, ve i ravnotea cirkulacije i disanja, i shodno tome metabolizam. Onog asa kada je zanemarila misaoni ivot rezultat se video u ritmikom sistemu; rad srca je postao nepravilan i snano je uticalo na njeno raspoloenje i poelo je nagomilavanje u sistemu za varenje.

Bolesnik se osea sputan; kao da u itavom telu neto ostaje neuraeno. Isto kao to potanska pisma i paketi ponu da se gomilaju im se zaustavi uobiajeno isporuivanje, recimo, zbog nedostatka osoblja, tako i naslage koje su nataloene u razliitim organima i to se posebno osea u nervima gde se javlja iritacija ak i najmanjim taloenjem, dovode do glavobolja. Kada se na metabolizam utie pogrenim miljenjem talog ostaje u telu koji ne moe da se eliminie. Stvara se manje urina i zahvaljui ovom manja koliina soli se moe rastvoriti u vodi. Ponekad se ovo moe ak i videti na vagi, zato to ovek sa migrenom tei vie pre i za vreme napada, zato to materija ostaje u telu koja bi u zdravom stanju bila izluena. Moemo da vidimo da velika mudrost, koja na divan nain vlada ivotom tela, radi na udesan nain protiv bolesti. Bolovi nas prisiljavaju da prekinemo korienje ulnih organa. Uzmite rad oka. Kada oko gleda, materija se deli u nervnoj supstanci u organima na tanan nain a ostaje fini talog. Bol glavobolje uzrokuje izbegavanje napora gledanja, a mi znamo koliko se glavobolja pogorava ako odemo u pozorite sa glavoboljom. Ista stvar vai i za sluh. Oputanje u tamnoj i tihoj sobi donosi olakanje zato to se talogu ne dodaje nov i moe da se izlui iz tela cirkulacijom krvi i telesnim tenostima. Ako ovo nije dovoljno sistem pokuava jo drastinije da eliminie zakrenje u metaboliz mu i nastaju muka i povraanje. Onda moemo da kaemo, da se bolesna osoba oslobaa supstanci kojima je pretrpana; pre nego to pone migrena organizam postaje preteak, previe zemaljski, a onda mo izleenja pokuava da oslobodi telo od taloga. Mnoge istine se mogu otkriti u snovima ako smo dovoljno sreni da moemo da itamo jezik slika koji se u njima pojavljuje. Neki ovek koji je mnoge godine patio od migrene, imao je izuzetno dobre zube koji mu nikad nisu zadavali tekoe. Ali tokom napada migrene stalno je sanjao da su mu zubi jedan po jedan ispadali i leali na jeziku tako da je prilikom buenja verovao da je bezub. U tim snovima koji su sigurno povezani sa glavoboljama, znaenje migrene je slikovito prikazano, zubi su predstavljali stvrdnjavajui proces u telu koji se izbacuje. Kada je poremeen sklad povezan sa glavoboljom uspostavljen na prirodan nain ili pravim pomonim sredstvom ili samim procesom migrene a ne samo opojnim sredstvom bolesnik moe kasnije da se oseti izuzetno dobro i da doivi oseanje ponovnog roenja nakon to je previe utonuo u materiju. Slino oseanje moe da se pojavi posle epileptikog napada i tokom oporavka posle neke akutne bolesti. Paljivo razmatranje ovih injenica moe da utie na itav na stav prema bolesti. Moe se ak biti zahvalan bolu i rei sebi: Pogreno miljenje je uzrokovalo 10

bolest. Uznemirilo je ravnoteu moje due i poremetilo moje telesne funkcije. Ja bih se stvrdnuo i oteao u telu da nije bilo glavobolje koja me je spasla od neeg jo goreg i pomogla mi da opet postanem ja. Sluaj glavobolje ilustruje princip bolesti: da je poremeena ravnotea u tri sistema, nervnom, ritmikom i metabolikom. esto se bolest ne otkrije pre nego to organizam ne pokua da ispravi poremeeni sklad, kao to je to u sluaju obinih glavobolja. Ono to mi smatramo boleu moe, u stvari, biti ozdravljujui proces.

Prehlade i teorija o klicama Mnoge bolesti su uzrokovane opasnou da telo postane stvrdnuto, a neke od raznih prehlada pripadaju ovoj vrsti bolesti. Prehlada je nita vie nego injenica da je spoljanja hladnoa vazduha, vode ili vetra prodrla u fiziko telo. To se ne moe dogoditi bez tete zato to ivot znai za oveka da postoji kao individua, a to moe biti samo ako nije previe pogoen spoljanjim uticajima. Obino je ovekova reakcija protiv spoljanje hladnoe da dovede toplotu krvi na taku na kojoj mora da se suprotstavi spoljanjoj zimi. Ako toplota u telu nije dovoljno jaka, onda spoljanja hladnoa probije itav sistem. Deo spoljanjeg sveta, oblast bacila, probija se do razliitih organa. Organizam poinje da prua otpor nametljivcima i taj sukob se otkriva na razliite naine. Groznica, znojenje i kaalj su simptomi borbe. Nos koji curi oslobaa se mnogih unutranjih supstanci, koje bi povredile razliite organe ako ostanu u telu. To se odnosi na kijavicu, anginu, bronhijalni katar, bronhitis i pneumoniju. Unutranji napori posebno moraju da budu jaki kada doe do jedne tako ozbiljne bolesti kao to je pneumonija. Tu dolazi do visoke temperature i upale u pluima. Organizam pokuava nagomilavanjem krvi, oticanjem tkiva i konano stvaranjem gnoja da se oslobodi stranih tela, koja su prodrla. Jer klice su strana tela u ljudskim organima. Ako trn ue pod kou to je mrtvo strano telo. On obino prouzrokuje komplikovan proces na mestu proboja. Prvo se stvara upala kroz koju tkivo postaje meke i kroz stvaranje gnoja moe da se razvije apsces. im se probije nastaje mogunost izbijanja na povrinu i trn moe da izae. Naravno, itav postupak je zamreniji kod pneumonije, jer bacili, koji su strana tela u ljudskom sistemu nisu samo mrtav trn, ve supstanca u kojoj je ivot, sa odreenim zakonitostima rasta i irenja. 11

U savremenoj medicini postignut je izvestan uspeh kod bolesti koje se dobijaju usled toga to telo napadaju odreene klice. Svi lekovi kao to su sulfanamidski preparati (M. i B.), penicilin, streptomicin, auromicin i drugi, koriste se radi ubijanja ili slabljenja klica. To je metod koji se koristi kada smatramo bolest neim to dolazi spolja neim to se javlja samo sluajno. Drugi nain je da se pokua otkrie pravog unutranjeg stanja oveka kada on postane izloen svetu bacila da naemo kako dolazi do remeenja sistema. Tokom rata se esto primeivalo do kog stepena zavisi od pojedninca da li postaje plen klica ili ne. Jedan moj poznanik velianstveno je odravao duhovnu hrabrost za vreme rata uprkos svim uasima koje je proiveo. Ali kada je doao mir i kada je video opadanje morala kod ljudi, izgubio je svoj unutranji borbeni duh i poeo je da pati od napada depresije, jer vie nije video svrhu ivota. Kada je njegova depresija bila na vrhuncu oboleo je od ozbiljne zarazne bolesti iako je u prethodnim godinama bio mnogo izloeniji takvim bolestima i odolevao im je. Ponekad se za vreme rata moe poboljati opte stanje zdravlja kod naroda. To nije zato to u normalnim okolnostima ljudi previe jedu a zdravije se hrane kad je snabdevanje ogranieno. To je zbog injenice da ljudi razvijaju poveani unutranji otpor kao ishod napornih i tekih vremena i postoji mona pobuda da se bude aktivan i zdrav.

Moramo razmotriti ivot kao celinu U opisu tri faze detinjstva do 21 godine, pokuali smo da pomenemo razliite uzroke bolesti koje se mogu dobiti u skladu sa uzrastom i duevnim stanjem. Sada moemo da razmotrimo kako kao odrasli moemo da gledamo na bolesti koje se kasnije javljaju u ivotu. Kada rastemo trebalo bi da uimo da koristimo telo samo kao orue due i duha. Ako nismo dovoljno jaki da se pokorimo zovu due, onda dua moe da oteti telo. Uzmite primer oveka koji je eleo da postane umetnik a koga su spoljanje prilike naterale u poslovni ivot. Uvek je eznuo za umetnou i sjajem boja. Ali morao je da postane posrednik za nekretnine. To zanimanje uzrokovalo je unutranje nezadovoljstvo i svako jutro pre nego to bi krenuo u svoju kancelariju bilo je kao da mora da proguta gorku pilulu. Nedelja za nedeljom i godina za godinom prolazile su u istom nezadovoljstvu. (Zar ne postoje mnogi takvi ljudi?) Ta borba je uticala na telo ovog oveka, iji je i sam fiziki izgled podseao na umetnika. Simptomi koji su pokazivali da su i telesni organi bili zahvaeni videli su se u njegovom oseanju pritisnutosti u drutvu drugih ljudi, kada je imao poriv da otvori sve 12

prozore. Ritam njegovog disanja i cirkulacije krvi bio je poremeen tako da se njegova uznemirenost poveala. Patio je od stranih snova iz kojih se budio ispunjen strahom. Konano, pojavili su se bolovi u grudima, uzrokovani grevima arterija srca. Ti sudovi su se stvrdnuli i on je dobio anginu pektoris. Obian doktor, zapitan o uzroku takve bolesti, ukazae moda na puenje, alkohol ili tekoe naeg savremenog ivota. Ali ako dublje pogledamo u ovaj sluaj nai emo da je ovaj ovek svojim sposobnostima bio predodreen da bude slikar, ali mu je nedostajalo hraborosti da sledi svoj poziv. On se plaio da uradi ono za im je eznuo zato to je eleo da zaradi dovoljno novca za udoban ivot i da zadovolji svoju enu koja je elela da uiva u luksuzu. Malo je verovatno da bi to postigao da je postao umetnik. Tako je izabrao zanimanje koje mu je donosilo vie novca, mada manje zadovoljstva, to je prouzrokovalo njegovu bolest. Moemo iz ovog primera da vidimo da ono to radimo u jednom periodu ivota ima odreene posledice u kasnijem. Sve nam se vraa, ali na preobraen nain. Ovakav sluaj pomae nam da razmiljamo o ivotu kao o celini i iznosi na videlo jedan vaan inilac koji se moe nazvati sudbinom. Time se misli da se dogaaji u ivotu obino ne deavaju sluajno, ve zbog dubljeg razloga i taj razlog se esto nalazi u samom pojedincu.

Nesreni sluajevi i osakaenja se ne deavaju sluajno Tek je nedavno otkriveno da i nesree nisu sluajne ve moe da ih prouzrokuje sam ovek. Ameriki pisac Flanders Danbar, ukazuje u Psihosomatskoj dijagnozi da je od 88-90 % svih industrijskih nesrenih sluajeva povezan sa neim u linosti pojedinca. Meu znaajnim sluajevima naveden je sluaj katolikinje koja nije htela da se ispovedi pa je pala niz stepenice na putu ka crkvi i slomila nogu. U nesrenim sluajevima delovanje sudbine je esto skriveno. Uzmimo oveka koji je bio sasvim inteligentan, ali nekako gord i zbog svog lepog izgleda oboavan od mnogih ena. Mogao je lako da ita svakakve teke knjge, ali je bio povran i nita nije postigao. Otiao je u rat kao vojnik i video mnogo patnje. Ipak je jo uvek bio prilino egoistian dok jednog dana nije bio ranjen u desnu ruku i posle strane patnje ona mu je amputirana. To je bila prava prekretnica u njegovom ivotu. Iznenada je bio u stanju da razume bol drugih. im je otputen iz vojske poeo je nov ivot. Prva stvar je bila da naui da se slui levom rukom i za divno udo otkrio je da je vetiji sa jednom nego ranije sa obe ruke. Posle dve godine pomislio je da bi mogao da poduava druge osakaene ljude i u tome je bio vrlo uspean. Kasnije je pomislio da bi bilo jo bolje ako bi poduavao decu, jer bi onda mogao da razvije njihove sposobnosti jo vie, i tako je postao uitelj i 13

voljen od svih. Jasno je da nije bilo njegovog gubitka, on nikad ne bi razvio nesebinu i ljubaznu linost kakva je postao. Dakle, moemo da gledamo na takav dogaaj, kao to je gubitak ruke, na uobiajen nain i da mislimo o tome samo kao o nesrenom sluaju ili moemo da se zapitamo: ta ovakva sudbina stvarno znai? Da li mi omoguava da radim neto to ranije nisam mogao? Moda je teko savremenom oveku da uvidi mudrost u gubitku ruke, a jo tee da vidi smisao u ivotu koji je hronini i neizleivi bolesnik prinuen da vodi. Ipak ako ovek ima dovoljno prilike da posmatra neizleivog pacijenta tokom izvesnog perioda, mogao bi da otkrije mnogo toga interesantnog. Tu je i sluaj starice paralizovane mnogo godina. Ona ne moe da ustane iz kreveta i mirno lei dan i no. Ona ceni sve to se za nju radi. Kada joj erka donese cvee zahvalna joj je, a kad dobije knjigu oduevi se. Za sve se izuzetno zanima. Nikad se ne ali i skoro nikad ne pominje uasnu bolest nerava koja ju je uinila nepokretnom. Ali ona nije uvek bila tako blaga i strpljiva. Nekada je imala izuzetno neprijatan stav prema drugima. Novac ju je vrlo zanimao i bila je sebina i bezobzirna prema posluzi. Kroz svoju dugu bolest postala je drugaije bie.

Duina ivota i eutanazija Jedan drugi sluaj osvetljava problem neizleive osobe i pitanje eutanazije ili milosrdnog ubistva. Neka ena patila je od bolesti srca i izdravala je jedan napad za drugim. Nije se plaila smrti i eznula je da oslobodi svoju duu iz lomnog tela za koje je bila vezana. Sa stanovita njenog telesnog stanja bilo je teko videti zato ona nastavlja da ivi. Proli su mnogi meseci i ona sama je bila zauena da je jo iva. Ali jednog jutra je umrla bez bola i patnje, samo je izdahnula. Kalendar je pokazivao Boi. Mnogi ovo nee uzeti ozbiljno, ali posmatranje ove linosti tokom njene bolesti, dovelo nas je do zakljuka da je bolesnica ekala neki poseban trenutak kada e njeno vreme doi, a to je bio Boi. Nema spoljanjeg dokaza za ovakvo stanovite, ali svako ko je ovo doiveo nee sumnjati da svako od nas ima poseban trenutak koji je pravi trenutak za nas da umremo. Ne samo da je istina da mi traimo poseban as da budemo roeni kao to je to pomenuto u sluaju Geteovog roenja nego da mi takoe hoemo da umremo pod posebnom konstelacijom. Obino ovoga nismo svesni, isto kao to smo nesveni nae volje da se rodimo u odreenom asu. Ako bi se ovo shvatilo onda bi osvetlilo eutanaziju sa drugog stanovita. Ono to je vano je da se da sloboda ljudskom duhu da ostavi svoje fiziko telo kada doe njegovo vreme u skladu sa njegovom sudbinom. 14

Starost Starost i detinjstvo se mogu uporediti. Duhovno bie malog deteta jo uvek ga samo okruuje i ne prodire sasvim u njegovo fiziko telo i zbog toga oseamo da je ono blie duhovnom svetu iz koga se nedavno spustilo. To objanjava i privlanost koju dete ima za odraslu osobu. Kod starih ljudi duhovne snage se povlae iz fizikog tela i takoe ga okruuju, tako da su i stari ljudi blizu duhovnog sveta u koji e se uskoro uzdii. I kod dece i kod starih ljudi moemo da vidimo izvesnu bespomonost i nespretnost zato to jo uvek nemaju, ili nemaju vie, snagu u svojim udovima kakvu ima potpuno inkarnirani zreo ovek. Poto ivot teba uzeti u celini vano je imati pravi pristup starosti. U dananje vreme se sve manje razume konana faza ivota i nita se nije postiglo u tom smeru osim zamisli da bi za stare ljude trebalo da postoji dom. Danas, kada se od starosti strepi, nema veeg komplimenta za osobu nego da joj se kae da izgleda dvadeset godina mlae. Majka i erka, izgleda da moraju da izgledaju ba kao sestre. Tako esto mukarci i ene veruju da im vreme nita ne moe i da mogu sebi da dozvole da se ponaaju neozbiljno i neodgovorno kao to su to nekad radili kada su bili adolescenti. udno je da ba takvi tipovi, koji ive do svojih pedesetih ili ak ezdeseti kao deaci i devojice, iznenada postanu starci i starice i nau se do grla u tekoama. Koje su to tekoe? Poto se bave samo sobom, zaboravljaju potrebe drugih i ako imaju neku manju bolest onda svima govore o njoj. Kako im pamenje slabi oni neprestano ponavljaju tunu priu o svojoj bolesti svaki put kad im se prui prilika. ale se da niko ne brine za njih i stalno su uvreeni i povreeni. Sva ta negativna svojstva kod starih ljudi a moe se jo mnogo toga dodati esto vode do nezadovoljstva u njihovom domu i do propasti mnogih porodica. Do toga ne mora da doe ako ovek naui da ostari na pravi nain. To je mogue ako starija osoba moe da se mentalno odvoji od tereta koji starost prirodno donosti fizikom telu koje slabi. U stvari, ljudski duh postaje slobodniji od ovozemaljske teine u starosti i to moe biti samo blagoslov ako ovek koji stari prolazi svesno kroz to iskustvo. U buduem svetu koji bi trebalo da vaspitava oveanstvo na duhovniji nain, jadikovanje starih ljudi zbog njihove starosti e se mmogo promeniti i znae se da bi poslednje godine trebalo iskoristiti da se shvati proli ivot i pripremi za vreme posle smrti.

15

Sudbina i bolest Ako razmotrimo ivot kao celinu i vidimo delovanje sudbine kao u sluaju umetnika koji je promaio svoj poziv tako to je postao poslovni ovek postaje oigledno da sudbina ne moe da se ispuni samo u jednom zemaljskom ivotu. To je ideja koja se moe nai u skoro svim religijama i kod velikih filosofa. Rudolf tajner je pokazao da nae zemaljsko postojanje ima smisla samo ako znamo da se ivot ne zavrava fizikom smru ve da se ovekov duh vraa na Zemlju posle nekog vremena u telo koje dete treba da preobrazi u skladu sa linom sudbinom. Ova ideja je mnogima poznata kao ideja o reinkarnaciji. ovek ima mogunost da popravi u svom novom ivotu promaaje iz prethodnog i moe da nastavi neki zadatak koji je, moda, ostavio nedovrenim ranije. Dr tajner nam je u mnogim knjigama objasnio da je itavo pitanje bolesti i zdravlja duboko povezano sa injenicom ponovljenih zemaljskih ivota. To saznanje pokazuje da je zaostalo dete, na primer, roeno u telu koje ne moe da bude pravi ovoj za duh i da je to dete zaostalo s razlogom koji se moe nai u prethodnom ivotu. Greke u jednom ivotu mogu da spree mogunost izgradnje tela koje moe da bude nosilac zdrave pameti. Jedno sasvm novo razumevanje za zaostalu decu nastaje iz ovakvog naina miljenja. Velika briga i ljubav koja je toliko bitna u stvarnom zdravstvenom obrazovanju, moe da donese detetu mnogo snage za budunost tako da moe u sledeem ivotu da prevazie tekoe prouzrokovane njegovom krivicom. Ovo saznanje je pokrenulo uenike dr tajnera da osnuju mnoge zdravstvene institucije za zaostalu decu u Engleskoj, Americi, Nemakoj, Holandiji i drugim zemljama. Znaajno je primetiti da esto sudbina takvu decu vodi ka roditeljimaa ili drugima, koji ih posebno vole. U nekim porodicama se moe videti da je najmlai u porodici, sa inae normalnom decom, mongoloid i da roditelji, braa i sestre, vole to dete. To je kao da je ovo bespomono stvorenje, koje mora da proe kroz ovakvu teku inkarnaciju, donelo svoj lek veliku ljubav koja mu je potrebna u takvu porodicu. To se uglavnom moe videti u institucijama za zaostalu decu zasnovanim na uenjima Rudolfa tajnera, gde postoji ivo razumevanje za prolost i budunost zaostalog deteta. U nae vreme je zaista bitno tajnerovo uenje o reinkarnaciji. On je ve 1910. godine ukazao na vezu koja postoji izmeu bolesti i prethodnog ivota i njegova knjiga Objave karme jasno pokazuje kako sudbina deluje kroz ponovljene zemaljske ivote. Naveemo jedan primer koji je dat u toj knjizi zato to je omoguio ovom autoru da stekne dublji uvid u sudbinu izvesnog pacijenta. Opisujui sluaj malih boginja dobijenih kasno u ivotu, dr tajner pokazuje da je bolest prouzrokovana ovekovim prethodnim ivotom, da je u prolom ivotu ta 16

osoba pokazivala malo interesovanja za spoljanji svet i da je bila prilino zauzeta svojim unutranjim ivotom. Ona je uvek elela da samo unutranjim razmiljanjem doe do onoga to treba da uradi u odreenim sluajevima. Slabost due koja se pri tom pokazala dovela je do toga da su u ivotu izmeu smrti i novog roenja stvorene sile koje su organizam u srazmerno kasnom ivotnom dobu izloile malim boginjama. Podsetimo se ta je ranije reeno na temu boginja. Kroz ovu bolest dete moe da se oslobodi snaga naslea. Ali osoba koja iz prolog ivota nosi slabost koju tajner pominje, ne moe lako da se otrese tih snaga tokom detinjstva. (Slabost linosti bila je da izbegava suoavanje sa stvarnim spoljanjim svetom i zatvarala se u sopstveni duevni ivot). Osoba koja ne moe na vreme da se rei snaga naslea ostaje na neki nain zaostala. Kroz to stanje ona postaje sklona dobijanju boginja ak i u zrelom dobu. Nije samo sluajno da je taj ovek dobio boginje tako kasno; uzrok je leao u njegovom ranijem ivotu. Savremenom oveku moe da izgleda uznemirujue da pomisli da takav jedan sluaj, kao to je bolest u kasnom ivotu, neizbean, ali to ne mora da bude tako, jer kako je ukazano u Objavama karme: Pretpostavimo da je ovoj linosti uspelo da pre pojave boginja uini neto kako bi se temeljno popravila, to jest, da postigne takvu jainu due da vie ne bude izloena svim moguim samoobmanjvanjima. Onda bi ona tako postignutu jainu due dovela dotle da bi moglo da izostane oboljenje od boginja, jer bi ono to je ve prouzrokovano u organizmu pri njegovom formiranju moglo da se nadoknadi jaim silama due, koje bi se stekle samoobrazovanjem. U medicinskoj praksi ovakve indikacije mogu da budu od najvee vrednosti. Autor se prisea sluaja boginja kod sredovenog pacijenta (skoro 50 godina). Vredan zemljoradnik, uvek je eznuo za visokim idealima, ali sa tim je imao i slabost due: nije se uopte trudio da ispuni svoje elje. Skrivajui svoju unutranju lenjost od samog sebe, teio se milju da e moda njegova deca, putem dobrog obrazovanja, postii ono to on nije mogao. Tako je on poslao svoju decu u prvorazredne kole i iveo je u samoobmani da njegova lenjost moe da se iskupi kroz njegovu decu. ta se dogodilo? Jednoga dana, kada je jedno od njegove dece dobilo boginje on ih je takoe dobio u dobu od skoro pedeset godina i bio je ozbiljno bolestan. Pomisao o povezanosti izmeu kasnih boginja i posebnog ponaanja u prethodnom ivotu bila je prosvetljujua i pomogla je autoru da razume ovog bolesnika, mada ne bi bilo u redu da se to objavi nekome ko nije spreman da prihvati ideju o reinkarnaciji.

17

Nadamo se da je dovoljno reeno da se pokae da mi moemo postepeno da otkrijemo kako su i druge bolesti povezane ne samo sa sadanjim ivotom, nego takoe i sa prethodnom inkarnacijom. Patnja povezana sa boleu moe izuzetno da pomogne dui da razvije svoje snage za neko budue vreme.

Kako gledati na bolest Doli smo do kraja ove knjiice, mada ne i do kraja teme. Iz onoga to je reeno bie jasno da ako hoemo da razumemo bolest moramo da sagledamo itav ovekov ivot. Moramo dublje da gledamo u predmet bolesti nego to je to mogue ako samo razmotrimo sluaj, naslee ili teoriju mikroba, ili ako zauzmemo povran stav po pitanju eutanazije. Bolesti koje nas napadaju u detinjstvu one koje se javljaju kao rezultat pubertetskih kriza su posebno znaajne ne treba da se smatraju nesreom ve blagoslovom, jer nam pruaju mogunost za na razvoj. Dublji razlozi za nae bolesti u razliitim starosnim dobima, vieni u svetlosti trolanog bia oveka, pokazuju da snage miljenja, oseanja i volje moraju skladno da deluju ako hoemo da budemo boljeg zdravlja. Razumevanje nae sudbine bie od najvee pomoi, jer kako Rudolf tajner ukazuje: Ideja karme ne slabi nau delatnost u pogledu na leenje. Naprotiv, dovodi nas u sklad sa najteom sudbinom, u odnosu na neizleivost odreenih bolesti... Razumevanje karme omoguava nam ne samo da na pravilan nain shvatimo tok bolesti nego i da osvetlimo karmika dejstva iz naih ranijih ivota. Od najvee je vanosti na stav prema patnji koja nastaje zbog bolesti i nae razumevanje za korake koje preduzimamo kada bolest doe, kada moemo biti onesposobljeni kroz neki nesreni sluaj ili kada se suoavamo sa starou. Ako moemo da se otarasimo udne ideje da se smru sve zavrava i ako moemo da razumemo i ivimo sa idejom reinkarnacije koja nam prua toliko irok pogled na ivot, biemo unutranje obezbeeni da se suoimo sa udarcima sudbine koja nas moe zadesiti. U knjiici ove veliine bilo je mogue dati samo mali doprinos svim ovim problemima. Ukoliko neki italac bude dovoljno zaintersovan da proita neto obuhvatnije o antroposofiji Rudolfa tajnera, cilj ove knjige bie ispunjen.

Prevela sa engleskog Nada kondri 18