DINAMIKA RAVNOTEA SKIJAA I OSNOVNA SKIJAKA KRETANJA

UISS, Beograd Fakultet sporta i fizikog vaspitanja, Novi Sad Seminar za struno osposobljavanje instruktora skijanja

SILE KOJE DELUJU NA SKIJAA

Pojam sile je poznat je iz svakodnevnog ivota kao subjektivni oseaj napora pri obavljanju fizikog rada; Prilikom noenja predmeta, silu tee predstavlja njegova teina; Prilikom tranja u jak vetar, silu predstavlja otporu vazduha; Za vreme vonje autobusom pri promeni brzine kretanja, telo tei da zadri prethodnu brzinu kretanja, usled sile inercije.

SILE KOJE DELUJU NA SKIJAA

Sile koje se sreu u skijanju mogu se podeliti na spoljane i unutranje; Spoljanje sile deluju na telo iz spoljanje sredine i odraavaju povezanost tela sa okolinom (teina tela, sila trenja, sila otpora, sila inercije); Unutranje sile nastaju delovanjem pojedinih delova tela (miina sila, pasivne sile lokomotornog aparata); Kretanje skijaa ostvaruje se interakcijom spoljanjih i unutranjih sila.

SILE KOJE DELUJU NA SKIJAA

Teina tela je sila kojom masa tela deluje na podlogu usled gravitacionog ubrzanja; Teina je konstantna jer su gravitaciono ubrzanje tela i njegova masa konstantne veliine; Teina se kod skijaa deli na dve komponente:
komponentu klizanja, koja je paralelna s padinom i komponentu pritiska, koja je normalna na padinu.

Sila trenja je usmerena suprotno od komponente klizanja.

Sile koje deluju na skijaa u spustu pravo pri konstantnoj brzini

SILE KOJE DELUJU NA SKIJAA

Klizanje niz padinu poinje kada je komponenta klizanja vea od komponente trenja; Dejstvo sile trenja je na mestu najveeg pritiska skije na sneg, a to je najee ispod sredine stopala skijaa; Sila otpora ima dve komponente:
otpora snega i otpora vazduha.
Sile koje deluju na skijaa u spustu pravo pri konstantnoj brzini

SILE KOJE DELUJU NA SKIJAA

Sila inercije se ispoljava u suprotstavljanju promeni brzine ili smera kretanja; Pri naglom ulasku skijaa u dubok ili mokar sneg, sila otpora snega dovodi do naglog usporavanja, a skije imaju tendenciju zaostajanja za telom; U obrnutom sluaju, pri naglom prelasku s ravnog na strmiji teren, poveava se komponenta klizanja, dolazi do naglog ubrzavanja, a telo ima tendenciju zaostajanja za skijama; Centrifugalna sila je reaktivna sila kojom se masa tela suprotstavlja promeni smera kretanja tako da se centrifugalna sila javlja prilikom svakog skretanja; Obzirom da je inercija svojstvo tela, mesto dejstva svih sila inercije, pa tako i centrifugalne, nalazi se u teitu tela, tj. u sreditu mase.

Skija se mora nagnuti u zaokret kako bi spreio prevrtanje usled delovanja centrifugalne sile

TEITE
Teite nekog predmeta moe se odrediti tako da se predmet uravnotei sa nekom otrom ivicom i da mu se pomou viska odredi napadna linija sile tee; Zatim se postupak ponovi, okretanjem predmeta za proizvoljni ugao i odredi nova napadna linija; Taka u kojoj se seku napadne linije sile tee, naziva se teitem ili sreditem mase (COG); Teite ljudskog tela zavisi od rasporeda mase; Moe se rei da se teiste tela nalazi u donjem delu trbune duplje.

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SKIJA

Najvanije karakteristike skija su:
geometrija ili luk i elastinost skija;

Te karakteristike se jednim imenom nazivaju tehnike karakteristike skija; Skije koje se koriste u alpskom skijanju imaju i mnoge druge karakteristike, kao to su:
duina skija, irina skija ispod stopala, otrina rubnika, osobine klizne povrine, kao i platforma ispod skijakog veza;

Geometrija i elastinost skije su od posebnog znaaja jer omoguavaju skijau veoma ekonomian i funkcionalan nain skijanja ukoliko pravilno koristi navedene karakteristike.

Skije razliite geometrije i poluprenika putanje

OSNOVNE KARAKTERISTIKE SKIJA

Elastinost skija se ispoljava u mogunosti da se one saviju, ime skija moe direktno uticati na poluprenik zaokreta koji izvodi; Jae savijena skija izvodi zaokret manjeg poluprenika bez otklizavanja to se manifestuje u obliku otrog traga (brazda).

DINAMIKA RAVNOTEA
Tokom skijanja, veliki broj razliitih uticaja okoline deluje na skijaa:
promena nagiba staze, neravnine na stazi, razliita dubina i kvalitet snega.

Izvodei zaokrete, skija i sam menja smer i intenzitet tih spoljanjih sila; Zato se brzina i smer kretanja skijaa stalno menja to dovodi do naruavanja dinamike ravnotee; Da bi ostao u dinamikoj ravnotei, skija se postavlja u poloaj koji je adekvatan za odreeni trenutak, dok se ve u sledeem mora prilagoditi novonastalim uslovima.

DINAMIKA RAVNOTEA
Najvanija kretanja (gibanja) koja skijau omoguavaju odravanje dinamike ravnotee su:
naginjanje tela prema napred, naginjanje tela prema nazad, naginjanje tela u stranu i normalna (vertikalna) kretanja (gibanja).

Prilikom prelaska sa ureene staze u duboki sneg, sila otpora snega, koja deluje u suprotnom smeru od komponente klizanja, naglo se poveava i smanjuje brzinu skija; Pod uticajem inercije, telo nastavlja da se kree prethodnom brzinom i na taj nain se naruava ravnotea.

DINAMIKA RAVNOTEA
Dinamika ravnotea je osnova (sutina) skijanja; Ukoliko su uslovi terena promenljivi, a skijanje bre, utoliko korektivna kretanja moraju biti preciznija i uestalija; Postizanje dinamike ravnotee ogleda se u skladnom i prividno lakom izvoenju kretanja, pri emu se posmatrau ini da je dejstvo spoljanjih sila konstantno; Postizanje takvog preciznog i finog senzorno-motorikog aparata je najvei izazov u skijanju.

OSNOVNA SKIJAKA KRETANJA

Uopteno govorei, skijanje se moe opisati pomou etiri osnovne grupe skijakih kretanja: 1) kretanja du sagitalne ose skija ili kretanja naprednazad, 2) kretanja du vertikalne ose tela ili kretanja normalna na skije i padinu, 3) lateralna kretanja, 4) kruna ili rotaciona kretanja. Pomou prethodne etiri osnovne grupe skijakih kretanja moe se opisati svaki nain skijanja, bez obzira na istorijsko razdoblje ili skijaku opremu; ak i potpuno nefunkcionalni oblici skijanja mogu se opisati pomou navedenih kretanja.

KRETANJA DU SAGITALNE OSE SKIJA ILI KRETANJA NAPRED-NAZAD

Kretanja napred-nazad slue za odravanje optereenja skija na sredini stopala, tj. za upravljanje dinamikom ravnoteom du skija; Posledica pomeranja tela ili dela tela prema napred je pomeranje sredita optereenja skija prema napred; Posledica pomeranja tela ili dela tela prema nazad je pomeranje sredita optereenja skija prema nazad; Funkcija skije je potpuna ako se sredite optereenja skije nalazi negde oko sredine stopala skijaa.

KRETANJA DU SAGITALNE OSE SKIJA ILI KRETANJA NAPRED-NAZAD

Jedna od najvanijh funkcija kretanja du sagitalne ose skija je zadravanje normalne (ortogonalne) projekcije teita tela iznad sredine stopala; Kada je teren strmiji, kretanje napred i u smeru narednog zaokreta mora biti izraenije kako bi skija odrao normalan poloaj u odnosu na skije i padinu pri ulasku u padnu liniju.

KRETANJA DU SAGITALNE OSE SKIJA ILI KRETANJA NAPRED-NAZAD

Da bi skija zadrao teite tela iznad sredine stopala pri prelazu sa ravnog na strmiji teren, kretanje tela mora biti unapred; Izostanak takvog kretanja dovodi do zaostajanja (kanjenja) tela za skijama, to za posledicu ima gubitak ravnotee; Slino se uoava i pri svakom ulasku u zaokret; Skije se pre ulaska u zaokret nalaze popreko na padini i skija nema veih problema sa odravanjem pravilnog poloaja na skijama jer su one u gotovo vodoravnom poloaju.

KRETANJA DU SAGITALNE OSE SKIJA ILI KRETANJA NAPRED-NAZAD

Pribliavanjem padnoj liniji, skije se postavljaju vrhovima prema dole; U tom trenutku komponenta klizanja postaje vea od sile trenja; Usled toga skije ubrzavaju i nastoje da pobegnu ispod skijaa; Da bi to spreio, ve na samom poetku zaokreta, skija pomera teite tela unapred i u smeru skretanja skija.

KRETANJA DU SAGITALNE OSE SKIJA ILI KRETANJA NAPRED-NAZAD

Na prelazu sa blagog na strmiji teren, skija mora pomeriti teite tela unapred kako bi zadrao dinamiku ravnoteu

KRETANJA DU SAGITALNE OSE SKIJA ILI KRETANJA NAPRED-NAZAD

Kretanja napred-nazad:
omoguavaju ravnomerno optereenje po duini skije, uestvuju u kontroli ravnotenog poloaja i uestvuju u kontroli pravilnog stava na skijama;

Ovim pokretima skija obezbeuje osnovni preduslov za upravljanje skijama, a to je sredinji poloaj, ne dozvoljavajui da skije ubrzaju ili uspore; Na taj nain skija, s jedne strane, postie dinamiku ravnoteu u pravcu kretanja, a s druge, zadrava ravnomerno optereenje skija to omoguava optimalnu upotrebu geometrije skija (elastinost i strukiranost).

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU

U ova kretanja ubrajamo:
kretanje ka sreditu stopala ili fleksija, kretanja od sredita stopala ili ekstenzija (opruanje);

Kretanja du vertikalne ose tela skijaa predstavlja osnovni nain regulisanja pritiska skija na sneg, tj. optereenja skija; Uestvuju u odravanju ravnotenog poloaja na skijama; Kretanja du vertikalne ose tela moraju biti usklaena sa lateralnim kretnjama i kretnjama du sagitalne ose skija, tj. ona moraju odravati ravnoteni poloaj; Kretanja ka sredini stopala (savijanje ili fleksija) sastoji se u savijanju donjeg dela lea, kukova, kolena i skonih zglobova.

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU

Da bi se zadrao ravnoteni poloaj (optereenje skija na sredini stopala) tokom ovoga kretanja, ruke i ramena se moraju kretati prema napred, jer se kukovi tokom fleksije istovremeno pomeraju prema nazad; Tokom celoga kretanja, potkolenice su pomerene prema napred i u vrstom su kontaktu s prednjim delom skijake cipele; Isto se deava i pri opruanju ili ekstenziji; I u najniem poloaju, kao i u najviem, optereenje skija mora biti na sredini stopala.

Opruanje ili ekstenzija i kretanje prema sreditu stopala ili savijanje ili fleksija

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU

Najoigledniji primer ove vrste kretanja (gibanja), kao naina regulisanja pritiska skija na sneg je pri skijanju po grbama; Pre kontakta sa grbom skija se nalazi u visokom i relativno opruenom poloaju; Penjanjem uz grbu, pritisak pod skijama naglo raste i ugroava ravnoteni poloaj skijaa; Da bi ublaio nagli porast pritiska, skija ublaava kontakt sa grbom pribliavanjem skija telu, tj. savijanjem ili fleksijom;

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU

Nakon prolaska preko vrha grbe, dolazi do naglog smanjenja pritiska pod skijama; Kada bi skija ostao u niskom poloaju, dolo bi do gubitka kontakta sa podlogom i naglaenog neravnotenog poloaja; Da se to ne bi dogodilo, skija se oprua i na taj nain zadrava kontakt sa snegom.

U trenutku kontakta sa grbom pritisak ispod skija naglo raste, pa savijanje ili fleksija to ublaava i pomae u ouvanju dinamike ravnotee; Nakon prelaska preko vrha grbe, pritisak pod skijama naglo opada, pa se skija oprua da bi ostao u kontaktu sa podlogom i odrao dinamiku ravnoteu

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU

Slina situacija se javlja i pri skijanju po ureenoj stazi; Prilikom ulaska u zaokret, pritisak pod skijama se naglo smanjuje, jer se skija kree nizbrdo; Da bi ublaio naglo i veliko smanjenje pritiska, skija se oprua sunonom ekstenzijom.

Prilikom dolaska na padnu liniju, pritisak skija na sneg se naglo smanjuje, pa se skija oprua; Nakon prolaska padne linije pritisak skija na sneg naglo raste (usled dejstva centrifugatne sile), pa skija izvodi fleksiju prema sreditu stopala kako bi ublaio nagli rast pritiska pod skijama.

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU

U zavrnom delu zaokreta pritisak skija na sneg postepeno raste zbog sile trenja (intenzivno rubljenje); Sili trenja se suprotstavlja centrifugalna sila koja tei da izbaci skijaa iz putanje zaokreta; Nagli porast pritiska pod skijama, skija kontrolie postepenim savijanjem ili fleksijom, tj. kretanjem prema sreditu stopala.

Prilikom dolaska na padnu liniju, pritisak skija na sneg se naglo smanjuje, pa se skija oprua; Nakon prolaska padne linije pritisak skija na sneg naglo raste (usled dejstva centrifugatne sile), pa skija izvodi fleksiju prema sreditu stopala kako bi ublaio nagli rast pritiska pod skijama.

KRETANJA DU VERTIKALNE OSE TELA ILI KRETANJA NORMALNA NA SKIJE I PADINU

Kretanje du vertikalne ose tela mora biti uslovljeno fazom porasta ili smanjenja pritiska pod skijama; Pomenute faze zavise od naina skijanja i od terena; Fazu u kojoj raste pritisak treba ispratiti kretanjem prema sreditu stopala (fleksijom), a fazu smanjenja pritiska opruanjem skijaa (ekstenzijom); Na taj nain se postie ravnomerniji pritisak skija na sneg kao jedan od uslova za odravanje dinamike raunotee skijaa.

LATERALNA KRETANJA
Osnovna funkcija lateralnih kretanja je:
regulisanje ugla pod kojim su skije oslonjene na rubnike i prelaz s jednih rubnika na druge izmeu zaokreta;

Lateralna kretanja imaju vanu ulogu u kontroli ravnotee na skijama, koja se odnosi na vee optereenje spoljanje i manje optereenje unutranje skije tokom zaokreta; Postoji nekoliko nivoa lateralnih kretanja:
a) Lateralno kretanje stopala u skonom zglobu ogranieno je skijakom cipelom. Znaaj ovoga kretanja je neosporno jer ono ubrzava proces prelaska skije s rubnika na rubnik. Upotrebom stopala skija poveava ugao rubljenja, a time i geometriju skije (strukiranosti i elastinost) u izvoenju zaokreta; Lateralno kretanje kolena i potkolenice je posledica rotacije natkolenice u kuku. Ovo kretanje ima jo vaniju ulogu u odreivanju ugla rubljenja tokom zaokreta, kao i u brzini prelaska s jednih rubnika na druge, jer je po svojoj amplitudi znatno vee nego lateralno kretanje stopala.

b)

LATERALNA KRETANJA
Postoji nekoliko nivoa ovih kretanja:
c) Lateralno kretanje je mogue i u kukovima, kao i u pokretnom delu karlice. Osnovna funkcija ovih kretanja je korekcija neravnotenog poloaja veim ili manjim skijakim otklonom, koji doprinosi uspostavljanju ravnotee na spojanjoj skiji; Lateralna kretanja celog tela doprinose poveanju ugla rubljenja i usklaenosti stava na skijama, naroito pri dinaminom i takmiarskom skijanju. Sile koje deluju na telo skijaa na kraju zaokreta pri velikim brzinama veoma su velike, pa svako veliko lateralno kretanje na telu predstavlja slabu taku u otporu tim silama.

d)

U zaokretima veeg poluprenika koristi se naginjanje celog tela u stranu, bez velikih pregibanja u kolenu i kuku

LATERALNA KRETANJA
Prilikom promene smera kretanja javlja se centrifugalna sila koja tei da izbaci skijaa iz zaokreta, a poveava se i sila trenja kao reakcija na poveano rubljenje i skretanje skija; Sila trenja je suprotnog smera u odnosu na centrifugalnu silu, ali joj je napadna taka mnogo nie, tj. na mestu najveeg pritiska spoljanje skije na sneg (u idealnom sluaju, sredina stopala); Rezultat dejstva ove dve sile suprotnih smerova i visinske razlike u njihovim napadnim takama moe usloviti prevrtanje skijaa (spreg sila); Da bi spreio prevrtanje, skija se mora nagnuti u zaokret; Naginjanje je utoliko vee ukoliko je poluprenik zaokreta manji i ukoliko je brzina vea.

LATERALNA KRETANJA
Lateralno kretanje celog tela je korisno primeniti u skijanju, ali bez velikih lateralnih savijanja, naroito u kuku i gornjem delu tela, jer takva savijanja smanjuju vrstinu tela u odnosu na otpor centrifugalnoj sili; U zaokretima manjeg poluprenika poeljno je lateralno kretanje celog tela; Meutim, nekada nije mogue da telo pree s jedne na drugu stranu skija tokom znatno kraeg prelaza izmeu zaokreta; U takvim situacijama vanu ulogu u prelazu s jednih rubnika na druge i podeavanju ugla rubljenja ima lateralno kretanje kolena i stopala ija je amplituda dovoljno velika za znaajno rubljenje, a brzina izvoenja primerenija kratkim zaokretima.

LATERALNA KRETANJA

U zaokretima manjeg poluprenika lateralna kretanja celog tela se koriste kada ima dovoljno vremena izmeu zaokreta

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

Razlikuju se dve grupe krunih kretanja:
Kruna kretanja koja prate i potpomau skretanje koje je ve u toku; koriste se kada skija izvodi zaokret prvenstveno na osnovu geometrije skija; Kruna kretanja aktivnog skretanja; koriste se kada skija izvodi zaokret na osnovu kretanja tela;

Pojavom karving skija, kruna kretanja koja prate i potpomau skretanje koje je u toku dobila su na znaaju i predstavljuju osnovu krunih kretanja u modernom skijanju; Ako skija vie koristi geomertiju skija, onda su ova kretanja izraenija; Skretanje skija prvenstveno je uslovljeno lateralnim pokretima koji dovode skije na rubnike na poetku zaokreta.

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

Osnovu modernog slaloma ine kruna kretanja koja prate zaokrete na osnovu geometrije skija; Skije skreu prvenstveno na temelju geometrije koja se na slici uoava u naglaenoj savijenosti skija; Telo je sve vreme zaokreta u istom smeru kao i skije

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

Skije skreu na osnovu geometrije, a skija koristi kruna kretanja da potpomogne skretanje skije; Ta podrka se sastoji u usklaivanju poloaja svih delova tela kako bi se zadrao srednji poloaj tela koji omoguava maksimalno iskorienje skija i odravanje dinamike ravnotee; Rezultat tih kretanja je da telo prati smer skija postepenom rotacijom tako da telo uvek ima isti smer kao i skije; Trag koji skija ostavlja za sobom jesu otre, paralelne polukrune linije na snegu koje pokazuju da je zaokret izveden bez otklizavanja.

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

Kruna kretanja dolaze do izraaja kada nije mogue iskoristiti samo geometriju skija za izvoenje zaokreta; Takva situacija moe biti uslovljena samom skijom - skije veeg poluprenika manje doprinose skretanju nego skije manjeg poluprenika; U sluajevima kada skija ne moe da izvede zaokret samo na osnovu geometrije skije, onda e upotrebiti kruna kretanja aktivnog skretanja za izvoenje zaokreta.

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

Ova kretanju se ogledaju:
u rotaciji natkolenica u zglobu kuka, neto manjem obimu pokreta u kolenima i sasvim maloj rotaciji u skonim zglobovima;

Posledica nezavisnih kretanja donjeg dela tela je da telo nema isti smer kao i skije, nego se moe uoiti zasuk gornjeg dela tela koji se ogleda u manjoj ili veoj usmerenosti gornjeg dela tela niz padinu; Zasuk gornjeg dela tela je bio karakteristian poloaj pre pojave karving skija.

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

U modernom skijanju, geometrija skija i uslovi terena esto uslovljavaju upotrebu krunih kretanja aktivnog skretanja; Skijanje po grbama, brzo vijuganje u dubokom snegu ili skijanje na ekstremno strmim padinama esto zahteva upotrebu krunih kretanja aktivnog skretanja, jer u tim situacijama geometrija skija dolazi znatno manje do izraaja; Trag koji skije ostavljaju u snegu, nakon krunih kretanja aktivnog skretanja nisu jasni (polukruni brisani luk); Taj trag je iri ukoliko skija vie koristi aktivno skretanje, odnosno ui ako vie koristi geometriju skije.

Kada telo ne prati skretanje skija nego je usmereno niz padinu, esto se sree pri skijanju izvan ureene staze

ROTACIONA (KRUNA) KRETANJA

Aktivno skretanje skija koje su postavljene na rubnicima dovodi do kontrolisanog otklizavanja koje nazivamo - voenje skija; Kontrolisano otklizavanje treba razlikovati od nekontrolisanog otklizavanja do kojeg dolazi zbog:
nedovoljnog ili kasnog postavljanja skija na rubnike ili zbog neodgovarajue primene krunih pokreta aktivnog skretanja - najee prebrzog okretanja skija;

U oba sluaja trag koji skije ostavljaju na snegu nije pravilan polukrug.

POSEBNA SKIJAKA KRETANJA

Posebna skijaka kretanja obuhvataju:
prenos i odravanje rasporeda teine meu skijama, pokrete ruku;

Prenos i odravanje rasporeda teine su kretanja (gibanja) kojima skija kontrolie dinamiku ravnoteu du frontalne ose; Kada skija izvodi spust koso u paralelnom poloaju skija, dominantno optereenje je na donjoj skiji, jer to omoguava znatno veu sigurnosnu povrinu; Gornja skija slui kao oslonac ili pomono sredstvo dominantnoj ravnotei na donjoj skiji; Ako skija pokua da uspostavi ravnoteu na gornjoj skiji, u sluaju njenog otklizavanja odmah bi poeo padati prema brdu, bez mogunosti dodatnog oslonca.

Uzduna (vertikalna) i poprena (frontalna) osa

Savijanje gornje noge u spustu koso na strmini omoguava odravanje ravnotee

POSEBNA SKIJAKA KRETANJA

Postoje dva osnovna kretanja (gibanja) pomou kojih skija uspostavlja ravnoteu na donjoj ili spoljanjoj skiji:
a) skijaki otklon - omoguava dovoenje gornjeg dela tela iznad spoljanje skije u zaokretu ili donje skije u spustu koso; b) savijanje (skraivanje) unutranje ili gornje noge u kuku i kolenu omoguava da se uskladi skijaki stav sa strminom padine i time omogui donjoj ili spoljanjoj nozi da preuzme vei deo teine; ovi pokreti se primenjuju u situacijama manje dinaminog skijanja kao to su pluni zaokreti, osnovni zaokret ili spust koso.

Savijanje gornje noge u spustu koso na strmini omoguava odravanje ravnotee

POSEBNA SKIJAKA KRETANJA

Na skijanje u dubokom snegu ne mogu se primeniti prethodno pomenuta pravila, jer duboki sneg nije vrst oslonac kao ureena skijaka staza; Dominantno optereenje spoljanje skije dovodi do njenog propadanja i moe uzrokovati prevrtanje skijaa; U dubokom snegu se primenjuje pravilo ravnomernog (podjednakog) optereenja unutranje i spoljanje skije; Isto pravilo vai i pri skijanju po grbama, odnosno terenskom skijanju po starom snegu (sa pokoricom).

U dubokom snegu su skije podjednako optereene

POSEBNA SKIJAKA KRETANJA

Pokreti ruku su veoma vani jer doprinose dinamikoj ravnotei; neodgovarajui pokreti rukama mogu u velikoj meri naruiti dinamiku ravnoteu; Najbolji poloaj ruku se postie kada je aka ispred, iznad i neto ire od kukova - to je najfunkcionalniji poloaj; Upotreba tapova predstavlja jedan od vanih elemenata pravovremenosti (tajminga) i ritma u skijanju; Pri skijanju na zahtevnim terenima, trenutak uboda tapa predstavlja trei oslonac to je vaan faktor u odravanju dinamike ravnotee; Pokret uboda tapa izvodi se iz zgloba ake, a manje iz lakta i ramena, da se ne narui ravnotea pokretom cele ruke.

FAZE ZAOKRETA
Zaokret u skijanju se moe definisati kao promena smera skija po nekoj krivoj liniji ili putanji; Na osnovu same definicije je jasno da postoji veliki broj razliitih zaokreta, to zavisi od namere i znanja skijaa, odnosno terenskih uslova; Analiziraemo paralelni zaokret velikog poluprenika na ureenoj skijakoj stazi, onako kako ga izvodi vrhunski skija; Tokom zaokreta postoje dve faze:
prelazna faza ili faza tranzicije i faza izvoenja (realizacije).

PRELAZNA FAZA ILI FAZA TRANZICIJE

Prelaznu fazu karakterie:
prebacivanje skija s jednih rubnika na druge, prelazak teita tela preko skija s unutranje strane prethodnog zaokreta na unutranju stranu narednog zaokreta;

Prelazna faza poinje smanjivanjem ugla rubljenja kada skija eli da napravi sledei zaokret, a zavrava se postavljanjem skija na suprotne rubnike

Faze zaokreta

PRELAZNA FAZA ILI FAZA TRANZICIJE

Prelazna faza poinje slabljenjem centrifugalne sile i traje do momenta u kojem e skije u potpunosti biti oslonjene na rubnike novog zaokreta; U trenutku kada se skija odlui na novi zaokret, prestaje da se suprotstavlja centrifugalnoj sili i na taj nain dozvoljava da teite tela krene nizbrdo (prema padnoj liniji) i u smeru sledeeg zaokreta; Ovaj momenat je, kod poetnika, esto neprijatan jer je potrebno iz poloaja sigurnosti, velikog otpora i ravnotee, pustiti telo nizbrdo, preko skija, pri emu trenutno dolazi do smanjenja pritiska na skije i oseaja padanja nizbrdo; Skija zatim izvodi ekstenziju kojom smanjuje pritisak na skije do poetka delovanja centrifugalne sile kao posledice skretanja skija u novi smer zaokret.

Ekstenzija je usmerena ka sledeem zaokretu i ona omoguava odravanje pritiska na skije do poetka delovanja centrifugalne sile u zaokretu

FAZA REALIZACIJE
Faza realizacije je mnogo laki deo zaokreta ako je prelazna faza izvedena pravilno; Naginjanjem tela prema centru novog zaokreta skija je ve izvrio kretanje potrebno za suprotstavljanje sve veem delovanju centrifugalne sile; Opruanjem (ekstenzijom) skija omoguava odravanje odgovarajueg pritiska skija na sneg i omoguava telu dovoljno vremena za ublaavanje rastueg pritiska u zavrnom delu zaokreta fleksijom prema sreditu stopala; Osnovni zadatak skijaa u ovoj fazi je zadravanje dinamike ravnotee i kontrola pritiska skija na sneg.

HVALA NA PANJI