Está en la página 1de 11

Sumrak Gota

Uspon i pad kraljevstva u toledu (565-711) Autor: Harold Livermore

Napomena prevodioca

Goti su narod koji je Evropi pozajmio bogatu istoriju i veliku kulturnu zaostavtinu. Ovaj skraeni pregled istorije Gota sa posebnim osvrtom na kraljevstvo iz Toleda je samo deo te istorije. Zbog potrebe da tekst bude skraen a da se ne izgubi smisao i da se prikae bar deo kraljevske genealogije, prikaz nekih manje vanih linosti je izbaen. Vano je napomenuti da su gotskim kraljevstvom vladali kraljevi i biskupi i da su zakoni donoeni na crkvenim koncilima (savetima) koji su zatim zavrni akt potpisivali i slali kralju na usvajanje. Biskup je imao mo da kralja krunie ali i da ga skine sa prestola to se par puta u istoriji i desilo. Gotska i panska imena i toponimi su pisani u skladu sa srpskom tradicijom i izgovorom. Neka manje poznata imena su pisana originalnim pismom. Ovaj tekst je namenjen za upotrebu studentima opte istorije a naroito studentima germanistike. Ulfiasov prevod biblije je jedan od najznaajnijih dokumenata za prouavanje istorije germanskih jezika. Zato je istorija Gota vana za prouavanje studentima na vie fakulteta. Mogue je da se u budunosti pojave i redakcije ovog teksta koje e biti objavljene na sajtu http://scribd.com Vladan Golubovi 06.02.2014 u Poarevcu Email: admin@creativewebdesign.info

Uvod:

Kada je Luis Dies del Coral napisao svoje Silovanje Evrope 1954 godina, upitao je: Ko su bili ti Vizigoti koji su tako grozno upropastili nau Evropu? Jesu li to bili ve formirani panci? Ovo pitanje dolazi iz poglavlja Evropa viena iz panije. Sa gledita Evropljana ovo zahteva pitanja: Je li ve bilo panaca u 6. Veku? Jesu li ti Vizigoti koji su opljakali Rim 410. godine i izgubili paniju pred najezdom muslimana 711. godine ljudi koji su nastali kao varvari sa teritorije koja se sada zove Transdunavska Rumunija i jesu li to isti ljudi koji su bili idealizovani u paniji u 15. veku kao primer hrianske plemenitosti i kavaljerstva. Tempora mutantur et nos mutamur in illis (vremena se menjaju i mi se menjamo u njima). Oni koji prate rimsku tradiciju, esto Vizigote predstavljaju u skladu sa njihovom varvarskom prolou. Meutim, dananji Vizigoti jedva da imaju tragova u sebi nastalih u toj drevnoj prolosti. Rimljani su doli u direktan sukob sa Vizigotima u vreme Konstantina prvog, koji je preao donji Dunav i uao u Transilvaniju, ubedivi neke Vizigite da slue u njegovoj istonoj armiji. U to vreme, veina panaca su bili pokoreni, istoni i juni skoro pola milenijuma i nisu predstavljali pretnju imperiji. Istona obala je bila pod protektoratom Grka, koji su joj dali naziv Iberija, po reci Ebro. Jug je bio osvojen posle poraza Hanibala u drugom Punskom ratu. Feniani su vie bili trgovci a manje osvajai. Njihovi naslednici, stanovnici Kartagine su pred kraj svog postojanja uspostavili kraljevstvo Tartesos, koje je kontrolisalo dolinu reke Baetis, dananji Gvadalkivir. Rimljani su svim tim teritorijama dali ime panija, odnosno Hispania. Proces romanizacije je zapoet na jugu i nastavljen je zapadom zemlje. Jedinstvo zemlje je odravano trgovakim putevima, mostovima i postajama konstruisanim pod nadzorom rimskih arhiteketa i vojnih inenjera. Gradovi su kopirali rimsku arhitekturu a institucije i njihovi lideri su se hvalili svojom latintinom. Podela zemlje na Citerior i Ulterior je zamenjena podelom na provincije. Beatika je bila mirna, sa Seviljom kao centrom civilne administracije. Nekada grka obala je postala skoro u potunosti rimska, ali je uzela grko ime Tarakonenzis po nazivima Tarako ili Taragona, to je bilo ime za uporite, tvravu koja je bila podrka za ulaz trupa i robe koja je ila vojsci na severnoj granici. Imperator Avgust je pokorio planinske predele Asturias i Kantabria i nagradio svoje veterane, Emerite zemljom na teritoriji pod nazivom Emeritenzis, koja je postala centar provincije Luzitanija, ime izabrano u slavu nekadanje rimske dominacije u Ulterioru. Velika teritorija izmeu Kartagine i Toleda, na reci Tagus, je bila poznata kao Kartaginenzis. Peta i poslednja provincija je bila osnovana pod nazivom Galicija, na severo-zapadu, formirana u ranom treem veku.Stanovnici Galicije su i dalje zadrali svoje plemenske konvencije, zato to se Galicija sastojala od tri Konventusa, lokalnih administrativnih centara. Brakarenzes, sa glavnim gradom koji se zove Braga. Lucenzes sa centrom pod imenim Lukus ili Lugo i na kraju Astures ili Astorga Pod kontrolom grada Astorge.

Kasni Rimljani i rani Goti


Duga vladavina imperetora Konstantina prvog videla je ulazak nekih Vizigota u istonu armiju. Takoe je uvela u igru i uspavanu ulogu religije. Imperator Pontifeks Maksimus je bio voa rimskog kulta, kojem je bila obeana venost posle smrti.On je bio podanik i saveznik Jupitera i njegove armije su se borile pod znakom Jupitera. Sve ovo je dovedeno u pitanje iranjem hrianstva koje je otpoelo tri veka ranije, kada je osniva vere razapet na krst. Njegova uenja su bila usmena. Poruka se irila linim kontaktom ali i pismima malog broja entuziasta, od kojih su mnogi imali surov kraj kao i njihov uitelj. Konstantin prvi je prihvatio ovu religiju i doneo joj i vojnu silu. On je ujedinio imperiju, ipak odravi njenu podelu na dva dela i osnovao je novu prestonicu istonog dela carstva, prvobitno nazvanu Vizantija a kasnije primenovanu u Konstantinopolj. Istoni deo je imao svoj senat ali je vie bio ustrojen po grkom modelu i po grkoj filosofiji. Hrianstvo je dospelo u paniju preko trgovaca i vojnika koji su sluili u imperijalnoj vojsci. To je bila urbana religija i tgovci su je uspostavili u gradovima. Mnogi paski gradovi su vremenom dobili i svoje svece koji su postali zatitnici crkava i bazilika. Konstantinova tolerancija i njegov prelazak u hrianstvo su proslavljeni na prvom koncilu panske crkve u Iliberi, na Granadi, na kojem su 19 biskupa i 24 svetenika dovedni iz drugih provincija prihvatili kanone vladavine po kojima hriani moraju da se razlikuju od drugih. Na suprot tome, istok se vie brinuo o definiciji boanskog , o emu je postignut koncnzus na saboru u Nikeji 325. godine. Dogme usvojene na tom saboru nisu zadovoljile sve, niti su donele kraj kontraverzama. Oni koji nisu prihvatili zakljuke tog sbora oznaeni su kao jeretici. Najea debata je bila o osnivu religije. On je bio ovek ali takoe i boji sin i zato drugaiji od drugih ljudi. Meu onima koji su traili jednostavno i logiko reenje bio je i Arijus, svetenik iz Aleksandrije ije su argumente mnogi svetenici prihvatili kao ubedljive. Konstantinova osnovna briga je bila da odri ujedinjeno carstvo. Zato je panski biskup Hozius iz Kordobe svetovao Konstantina da je strogo pravoslavlje najbolje za ouvanje jedinstva crkve. Arijusova smrt nije umanjila uticaj njegovog uenja, ali je smrt imperatora bila uvod u nestabilnost imperije. Imperija je bila podeljena izmeu njegova tri sina od kojih je Konstancije bio sledbenik Arijusove jeresi. On je najdue i iveo od svih konstantinovih sinova i bio je blizu toga da ujedini carstvo i da u njemu ozvanii Arijevo uenje. U to vreme su neki Vizigoti, koji su nastavili da slue u istonoj armiji, poeli da prihvataju arijanizam. Za varvare je ovo bila znaajna prednost jer im je dozvolila da budu nezvisni od rimskog biskupa. Ipak, ovo je uticalo na jako mali broj Vizigota koji su

bili nepismen, iako su se seali da su njihovi preci bili prvi varvari koji su ubili rimskog imperatora u borbi. To je bio Decius, avgusta 250. godine.

ERA ALARIKA
Ko su onda bili ti Goti koji su opljakali Rim, doveli do kraja njegovu slavu i formirali svoja kraljevstva u zapadnim provincijama? Sudei po mitovima, to su bila germanska plemena, iznikla iz Skandinavije, koja su prela Baltik i nala se u istonij Nemakoj i na poljskoj obali. Odatle su nastavili ka jugu i istoku do Karpata, odakle su podeljeni, uli u Dakiju, dok su drugi produili ka stepama Ukrajine i Krima, gde su postali poznati kao Greutingi ili Ostrogoti. Oni su sigurno bili Germani ali nisu bili nomadi ili moreplovci ve farmeri-zemljoradnici koji su u korpus svog naroda apsorbovali i druge narode koji su bili pod uticajem njihovog jezika. Koliko su Goti u paniji znali o svojoj prolosti ostaje nepoznato. Njihova dela su prenoena usmeno, koristei epsku poeziju. Od davnina su Grci putovali obalom Crnog mora i osnivali svoje gradove Tomi i Histrija blizu delte Dunava. Herodot, piui od 480-420 godine stare ere, opisuje obiaje Skita i pominje Gete kao najbrojnije i najureenije varvare. Grkim arhitektama je bila potrebna autohtona pomo u izgradnji i tako su na toj teritoriji prestavljeni zanati i umetnost. Meu Rimljanima, Ovidije, koji je bio proteran u Tomi, pie veliki broj poema i tvrdi kako mora da naui sarmatski i gotski jezik. Najpoznatiji od Vizigota, Alarik se pojavljuje u 4. veku. Njegova elja nije bila da bude kralj ve general u rimskoj vojsci. U to vreme je bila pokrenuta vojna Italijanska kampanja kojoj za vou nije izabran Alarik ve rimljanin Timazijus. Alarik je dobio podrku od Gota iz Trakije i Makedonije kao pobunjenik. Kada se Alarik ponovo pobunio, nije mogao da doe do Konstantinopolja ali je uao u Atinu i zauzeo Pireusovu kapiju koja je sluila za snabdevanje grada. Atinjani su ga doekali malom proslavom i gozbom. Alarik je pokuao da ue i na Peloponez ali se povukao da osvoji Epir i Jadran.

Imperator Teodosije je umro januara 395. godine. Njegova najpoznatija akcija je donoenje edikta po kome je hrianstvo jedina zakonska religija svih njegovih podanika. To je tzv. Milanski edikt. Godine 409. Alarik ulazi u Rim i zahteva priznanje njegove vladavine. Imperator Honorijus nareuje blokadu svih luka i blokadu Alarika koja brzo dovodi do njegovog kraha. Alarik dozvoljava svojim ljudima pljaku grada, koja ih je na kratko zadovoljila, ali je jo i ubrzala njegovu propast. Poao je na jug, nadajui se da e na silu preko neka luke otii na neko ostrvo. Ubrzo je umro i sahranjen je u reci Kosenca. Njegovi veliki planovi su propali. Nije bio priznat, niti je imao svoje kraljevstvo. Unitio je drevnu slavu Rima ali je njegova armija bila netaknuta i imao je naslednika, sina Atalusa koji je jo uvek mogao da bude fatalan za Rim. Alarikov naslednik je bio njegov zet Ataulf. Ataulf i gotska armija su godine 410. Morali da menjaju svoje ciljeve. Krenuli su ka Raveni. On je imao jedan adut koji Alarik, koji je pokuao da sa trona skine Honorijusa, nije imao. Zarobio je najmlae dete imperatora Teodosija prvog, Galu Placidiju. Ona je sada bila mlada ena od oko 20 godina. Gotski biskup i istoriar Jordanes, piui 550. godine, kae da je Ataulf oenio Galu u Forumu Livija. Nijedan drugi pisac ne pie o tome a Jordanesova dela su meavina zapisane istorije i gotskih legendi. ak i da je bilo tako, Honorijus ne bi priznao venanje po Arijevom obredu. Bez obzira na sve, Rim je bio opustoen, njegovi stanovnici osiromaeni i gladni. Postoje prie da se i kanibalizam javio u gradu.

Vizigoti u Akvitaniji
Ne postoje podaci o Ataulfovom maru na zapad 412. godine. Ideja da je to bila migracija itavog naroda nije podrana nijednim dokazom. Najverovatnije su to bili samo Goti koji su bili u slubi rimske armije. Doavi do Narbone, on im nudi glave Jovinusa i Sebastijana. Ubio je Sebastijana i poslao Jovinusa Dardanusu, koji ga je pogubio u Narboni, jula 413. godine. Glave su bile izloene u Raveni 30. avgusta. Goti su se ulogorili u blizini ali je luka bila blokirana da bi ih spreili da dou do Afrike. Ataulf je sad pomislio da je u milosti Honorijusa i oelio je Galu po svim

rimskim obiajima. Brak ga je uveo u kraljevsku porodicu i doneo mu dvoje dece, jedno od njih sin, koji je dobio ime Teodosije. Pod pritiskom Materijalnif problema Ataulf se iz Narbone seli u Barselonu. Ulogorio se van grada i tu ga je zatekla smrt sina Teodosija. To je bio kraj njegovih imperijalnih ambicija. Ubio ga je Sigerik, brat Sarusa.

SUEVI, VIZIGOtI I RIMLJANI


Vizigoti su bili 90 godina naseljeni u Akvitaniji dva. Ostavili su izneneujue malo znaajnih tragova svog boravka. Vizigoti nisu troili svoje pare na graevine, nego na mnogo prizemnije stvari. Osim, moda, crkve u Tuluzu, izgleda da oni sami nisu ni crkve zidali, ve su delili ve postojee sa katolicima. Goti su se fizikirazlikovali od mnogih Rimljana. Bilisu vii rastom i krupnije grae., sa svetlom kosom i bledog tena. Njihovi arijski biskupi su ih krtavali germanskim imenika, esto toliko izmenjenim da se njihovo poreklo nije moglo prepoznati.

Toledo i Sveti Isidor

Toledo se nalazi na brdu krunisanom tvravom Alkazar. To je bio forum Oretana ili Carpetana. Na severu grada postojao je cirkus, skoro etvrt milje dug. Bilo je vie hramova, grad je imao pozorite ili amfiteatar, danas jedva prepoznatljiv. Pretpostavlja se da je i gvoe pronaeno jer je grad kasnije postao poznat po dobrim i kvalitetnim maevima koji su se tu proizvodili. Hrianska crkva je imala centralnu poziciju. Njen zatitnik je bila Sveta Laokadija za koju se samo zna da je stradala od Daana. Toledo je imao manastir Agalija, izvan grada, osnovan od Heladijusa, koji umire 633. godine kao stareina manastira. Goti po tradiciji nisu bili urban narod i postojala su seoska gazdinstva u blizini. Imena su bila vana Gotima i oni su spremno usvajali i strance, sve dok je vladavina bila njihova. Crkva je uvek bila samo za Rimska imena, toliko dugo da su izvorna germanska imena zaboravljena. Kada je 633. godine Toledo etvrti odobrio zakon po kome vladar mora da bude isto gotskog porekla i roen u zakonitom braku, to je samo bilo priznanje ve odomaene prakse. Oni koji su imali rimska imena, mogli su da uu u vladajuu klasu ali nisu mogli da oekuju da e ikad da vladaju. Rimsko drutvo je imalo tri vrste graana, po stepenu slobode koju su imali. To su, slobodni, osloboeni i robovi. Goti su sebe smatrali za slobodne a degradaciju, i potinjenost telesnom kanjavanju za najveu sramotu. Oni su razlikovali seniores od mediogres, koji su bili duplo brojniji. Sveti Isidor je bez sumnje bio znaajna linost svog doba (560-636). Pretpostavlja se da je bio brat svog prethodnika, Leandera, koji je bio 15 godina stariji i sin Severijanusa, Guvernera Kartagine, koji je pobegao od Grka sa celom svojom porodicom. On nije verovao Grcima i nadao se uspostavljanju novog drutva koje bi kombinovalo rimsku kulturu i gotsku snagu. Njegovi rani radovi su prigrlili klasina i hrianska uenja, i u svojim Etimologijama on pokuava da destilie sutinu svega rimskog. Sevilja je bila sedite klasinih i religijskih studija. Tu je bio organizovan prvi sinod 619. godine, na kome su bili prisutnidevet od deset biskupa dioceze i dva ilustra sa sizebutskog suda. Kralj Sizebut nije uspeo da povrati Kartaginu od Grka ali je poveo dve kampanje koje su bile neuspene. Sizebut je umro februara 621. godine, a nasledio ga je njegov sin Rekared drugi, ija vladavina je trajala samo dve nedelje. Isidor kae da je Sizebut umro prirodnom smru, mada mnogi sumnju da je bio otrovan. Naslednik Rekareda je bio Svintila, mu Sestre Rekareda drugog. Takav izbor kralja nije bio po gotskim pravilima. Isidor kae da je Svintila izabran bojom milou. Njegov zadatak je bio da odmah povrati Kartaginu. Taan datum predaje nije poznat. To je omoguili Isidoru da napie u

svojoj istoriji Gota da je Svintila bio prvi kralj koji je vldao celom panijom pod jednim skiptrom. Za Isidora i za Svintilu je bilo vano da se vladavina uvrsti uz pomo crkve i rimskog prava. Na savetu crkve nazvanom Toledo 4, koje je zasedao u decembru 633 predsedavao je ba Isidor. Bilo je prisutno 62 biskupa i sedam delegata. Kralj se lino pojavio i proitao svoj tomus i svoje preporuke, nakon ega se povukao i vrata su bila zatvorena. Niko nije mogao da ode dok se sastanak ne zavri. Na kraju sastanka potpisano je 75 kanona. Sveti Isidor je umro nakon nekoliko nedelja. Nema podataka o daljoj istoriji Gota sve do svrgavanja kraljevstva sa seditem u Toledu.

Vizigoti trijumfuju
Kindasvint je bio postariji varvarin koji je, poto je bio hrianin, mogao da se ponaa udno. Biskup Eugen, u poemi koja nije bila namenjena za javnost, opisuje ga kao udovite. Mnogim Gotima je on predstavljao tradicionalnu tenju ka vlasti. Pravp prvoroenog se pokazalo neprihvatljivim. eleo je da se nametne Rimskoj crkvi i da to pre oformi savet u Toledu. Zvali su ga pius, ali justus u Tuju. Njegove kampanje nisu zabeleene. Eugen drugi je bio pesnik a ne istoriar i zato su istorijski podaci nepotpuni. Kad je Eugen prvi umro, Kindasvinta je zahtevao naimenovanje Eugena drugog, ranije monaha u kraljevskoj kapeli a zatim arhibiskupa (631-651). Bio je uenik Svetog Isidora. Bilo je nesporazuma ali je koncil crkve ipak odran 18. oktobra 646. godine. Samo 30 biskupa i 11 drugih zvanica su bili prisutni. Biskupi nisu davali garancije kraljevskoj porodici ali su upozoravali da niko ne sme da ugrozi gotski narod. Eugen drugi je bio u slubi od 646- 657. godine. Njegova dobrovoljna ostavka sugerie njegovo neslaganje sa tiranijom svojih gospodara i njegovim neuspehom da reformie autokratiju. Zakonski sin kralja, Rekesvint je doveden u zagrljaj crkve. Braulio i Selsus, duks Tarakonzenisa i biskup Eutropijus su poslali kralju sugestiju da treba da naimenuje princa koji je bio mlad i dovoljno jak da izdri napore ratovanja. Kindasvint je pristao na to i od 20. januara 649. godine delio je vladavinu sa svojim sinom. Sauvani su novii kovani u to vreme sa likom oba vladara. Dvostruka vladavina je potrajala 5 godina dok Kindasvint nije umro u novembru 653. godine. Rekesvint je sazvao koncil u Toledu 16. decembra 653. Prisustvovala su 4

metropolitana, onaj iz Narbone je bio odsutan, 52 biskupa, 11 delegata, 12 opata i 18 ilustara iz palate. Kralj je odrao dug i nadahnut govor, citirajui Svetog Isidora. Zavrni akt su svi potpisali i poslat je u palatu na usvajanje.

UNITENJE PANIJE
Vambina vladavina se neslavno zavrila 14. oktobra 680. godine. Pronaen je u nesvesti u svojoj palati i mislilo se da e da umre. Julijan ga je proglasio za nesposobnog da obavlja dravne dunosti i morao je biti smenjen. Naimenovani su Ervig, sin grka Ardabasta i Kindasvintov neak Siksilio. Vamba je poslat u manastir Pampilego gde je proveo ostatak svog ivota. Ervigovo stupanje na presto je ozvanieno crkvenim aktima 9. januara 681. godine. Mnogi su verovali da je Vamva prevaren u korist Erviga i da se radilo o zaveri. Nema sumnje da je Ervig bio Got samo po majinoj strani i to po usvojenju. Njegovo venanje sa Vambinom nekom Liuvigontom ga je dovelo u milost kraljevske porodice. Ime Vambine supruge nije zabeleeno, niti da je imao dece. Ervig umire novembra 687 u Toledu odradivi svog naslednika. Bio je to Egika, jedan od 5 lanova palatinske hijerarhije. Miljenja o vladavini Egike su kontadiktorna. Isidor iz Beja, piui oko 750. godine , posle muslimanskog osvajanja, verovatno u Sevilji, kae da je progonio i pljakao Gote, poniavajui ih na najgore naine. Borio se u tri kampanje protiv Franaka i u sve tri je bio poraen. Arapi ne kau mnogo o istoriji naroda koje su porobili, a Grci retko opisuju njihove gubitke. U Konstantinopolju je grko-rimska imperija doivela vie osvajanja, i mada su vladavine kalifa kratko trajale, praksa poligamije je osiguravala naslednike vladajuih porodica. Egika se vie plaio pobune svojih jevrejskih podanika nego strane invazije. Sudar Gota i Arapa se desio jula 711. godine na obali La Handa. Obe vojske su se posmatrale danima pre nego to je bitka otpoela. Kralj Roderik je ubijen a mnogi gotski plemii su pobegli. Njegovo telo nije pronaeno. Mislilo se da je njegovo telo zavrilo u moru. Nasuprot nedostatku grkih i latinskih referenci o ovom dogaaju, ima puno arapskih. Levi Provensal koji ih podrobno prouava u svojoj Istoriji

muslimanske panije, primeuje da je hronologija jako konfuzna i kae da navodi samo podatke koji su najverovatniji. Meu Gotima se iri mit o izdaji. Isidor iz Beje misli da je Roderik prigrabio vlast kraom a ne vrlinom, i da su Goti koji su mu prili bili privueni eljom za vlau i da je Roderik zato izgubio i kraljevstvo i domovinu. Isidor nije potedeo ni metropolitane koji su pobegli u Rim, napustivi svoje parohijane. Posle svog uspeha, osvajai su oduzeli gotskim plemiima konje i ujahali odmah u Toledo. Mugait ibr ar-Rumi je odreen da preuzme Kordobu. Novost o pobedi se brzo irila. Siromani Berberi su bili privueni obeanjima o zemlji i poinju sa naseljavanjem. Ovim je kraljevstvo Gota u paniji i zvanino prestalo da postoji.