Está en la página 1de 9

XXII - Identitet manjine TA JE MANJINSKA GRUPA? KAKO ONA MOE DA SE DEFINIE?

Postavljajui ovo pitanje ne mislim na definicije socijalne grupe u smislu ekonomskih, socijalnih, politikih kulturnih i drugih kriterijuma, prema kojima se grupe u drutvu mogu razlikovati. Nas ovde interesuje kako se stvara manjinski identitet, tj. koje su psiholoke posledice delovanja ovih "objektivnih" faktora na ljude koji pripadaju manjinskim grupama u drutvu. Da li se oni oseaju kao lanovi posebne socijalne grupe koju sami jasno razlikuju od ostalih? Kakve efekte imaju ova oseanja (pripadanja ili nepripadanja) na njihovo socijalno ponaanje - ponaanje prema lanovima svoje i drugih grupa? Postoje mnoge definicije manjine koje predlau sociolozi, politikolozi i drugi. Naveu neke kriterijume manjinske pripadnosti koji su sadrani u tim definicijama: EMA 1. Manjine su podreeni segmenti u okviru sloenih dravnih zajednica; 2. Manjine se odlikuju specijalnim fizikim ili kulturnim karakteristikama koje dominantni segmenti drutva ne cene (koje smatraju inferiornim). 3. Manjine su samo-svesne celine (grupe) u okviru drutva ijim lanovima su zajednike odreene slinosti i odreeni socijalne nepovoljnosti (hendikepi) 4. lanstvo u manjinskoj grupi se prenosi sa generacije na generaciju na osnovu pukog porekla, ak i kada ne postoje neke izraene kulturne ili fizike osobenosti; 5. Pripadnici manjine tee da se oroavaju (stupaju u brak) samo meusobno. Najei kriterijumi manjinske pripadnosti: Kriterijum brojnosti: Ono to je upadljivo jeste da brojnost u ovim definicijama ne igra vanu ulogu. Primeri: neke numerike veine u Junoj Africi - odgovaraju svim ovim kriterijumima, dok neke numerike manjine - kao to su Afrikaneri (belci) uklapaju se samo u ovaj poslednji (ene se iskljuivo meu sobom). Takoe, brojnost ne moe uvek da poslui kao odgovarajui okvir za analizu manjine: Na primer: separatistiki pokret u Kvebeku (Kanada) je manjinski pokret u okviru Kanade. Stanovnici Kvebeka koji govore francuski, iako "manjina u okviru sloene drave", veina su u oviru ove provincije i stvaraju sve vee probleme sopstvenoj manjini (onima koji govore engleski). Slian primer su i Albanci u okviru SRJ, odnosno Kosova (manjina u sloenoj dravi, ali u drugom smilsu veina koja stvara probleme sopstvenoj manjini). Kriterijum socijalnog poloaja:(sadran pod 1) Kod mnogih socijalnih istraivaa princip odreivanja manjine nije brojnost ve socijalna pozicija grupe u drutvu. Manjinama se oznaavaju grupe koje karakterie inferioran (podreen) poloaj u drutvu.

Psiholoki kriterijum manjinske pripadnosti koji nas ovde prvenstveno interesuju nalazimo u 3 navedenoj odrednici: Manjine su samo-svesne celine (grupe) u okviru drutva ijim lanovima su zajednike odreene

slinosti i odreeni socijalni nedostaci, nepovoljnosti (hendikepi).


Ali ni ovaj kriterijum nije sasvim jednostavno primeniti. Kako nastaje manjina? Kao to je u prethodnim predavanjima reeno, Tajfel, (1981) pravi otru razliku izmeu socijalnih kategorija i socijalnih grupa. Postoje socijalne kategorije ljudi kao to su crvenokosi ljudi, ili niski ljudi, levoruki, debeli i sl. Oni se odlikuju slinim meusobnim osobinama (koje se esto smatraju hendikepom) ali oni ne ine socijalnu grupu. Da bi se neki skup pojedinaca smatrao socijalnom grupom, pored ovog psiholokog kriterijuma (da se ljudi oseaju pripadnicima grupe i da se za njih misli da su pripadnici iste grupe) mora da zadovolji jo neke kriterijume: izbor lanova grupe mora biti zasnovan na jasnim principima razlikovanja od drugih, moraju imati neku vrstu strukture (uloge i organizacija), prihvaen sistem internih normi koji reguliu ponaanje, moraju biti trajnije prirode, odlikovati se nekom vrstom kohezivnosti (lojalnosti lanova), identifikacija lanova sa grupom, meusobna zavisnost u ostvarivanju ciljva i u zadovoljavanju potreba. Ovakve karakteristike se mogu primeniti na neke manjinske grupe, ali ne na sve. Katkada neki skup pojedinaca koji ini socijalnu kategoriju unutar drutva tek postepeno, pod odreenim uslovima, prerasta u socijalnu grupu. U psiholokom smislu tu se radi o kontinuumu, a ne jasnoj ditinkciji. Izmeu "kategorije" na jednom kraju i "grupe" na drugom kraju kontinuuma odvija se sloen socijalno-psiholoki proces kojim kategorija postepeno postaje socijalna grupa. Pripadnici neke kategorije postepeno usvajaju zajednika uverenja, reakcije i stavove o svom specijalnom statusu u drutvu. Spoljanji i unutranji kriterijumi manjinske pripadnosti Postoje spoljanji i unutranji kriterijumi manjinske pripadnosti. a. "Spoljanja" definicija kao uslov nastanka oseanja manjinske pripadnosti: Katkada se ovaj proces nastajanja manjinske grupe iz neke kategorije razvija na osnovu toga to postoji spoljanji konsenzus meu veinom u drutvu da su oni na neki nain "drugaiji" i taj "spoljanji" kriterijum pripadnosti manjinskoj grupi prethodi njihovom "unutranjem", psiholokom kriterijumu - oseanju da su manjina; ta vie, spoljanja definicija i tretman esto upravo proizvode oseanje da se pripada manjinskoj grupi. Spoljanjim uslovima izazvan nastanak manjinske grupe - koja se, moda, ne bi obrazovala da nema tih spoljanjih definicija: kategorije ljudi odreenih, socijalno relevantnih, karakteristika (boje koe, starosti, etniciteta, zajednikih osobina) ostali lanovi drutva opaaju kao osobe koje imaju neto zajedniko, kao posebnu kategoriju i ponaaju se na odreen nain prema njima i to slino prema svim pripadnicima te kategorije. Nametnuta definicija i zajednika sudbina postepeno dovode do svesti o posebnom poloaju i tretmanu (diskriminaciji), zajednikim interesima i tako se razvija oseanje pripadnosti nekoj manjinskoj grupi. Tek zatim moe doi do organizovanja takve grupe, sticanja normi i vrednosti, ciljeva, kohezivnosti itd. (moe, ali ne mora). esto, oseanje zajednike pripadnosti manjini moe da se stvori daleko pre nego to se grupa oformi u kohezivnu, organizovanu grupu, i da stvori posebne "neformalne" obrasce ponaanja, tj. postane manjinska grupa. b. Unutranji kriterijumi (definicije) manjinske pripadnosti. Mnoge definicije manjina ukljuuju neke subjektivne karakteristike njihovog lanstva - stereotipi, uverenja, samosvest, identifikaciju. Da bi manjina postala prepoznatljivi socijalni entitet - mora meu lanovima da postoji svest da su im zajednike neke socijalno relevantne

karakteristike i da ih te karakteristike razlikuju od drugih lanova drutva (grupa). Ali, ove socijalno relevantne karakteristike moraju biti posebne vrste da bi mogle da stvore oseanje (samo-svest) o pripadanju "manjini" u smislu u kojem se ovde o tome govori. (Naime: drutvo se i ne sastoji ni od ega drugog nego od manjina -profesionalnih, regionalnih, uzrasnih i sl.) Oseanje pripadnosti manjini - manjinski identitet - moe se stvoriti tek onda kada je to to nekoga ubrajaju ili se on sam sebe ubraja meu pripadnike neke posebne kategorije - povezano sa opaanjem nekih socijalnih posledica koje iz toga slede, poseban tretman od strane drugih a koji se odnosi na sve lanove kategorije ove posledice ukljuuju diskriminaciju od strane drugih i negativne stavove u odnosu na neke od kriterijuma pripadnosti toj kategoriji (boju koe, duinu kose, poreklo, itd.). Da bi se shvatilo ta u psiholokom smislu znai manjinski identitet (oseanje pripadnosti manjini) mora se napraviti jasna razlika izmeu individualnih razlika i grupnih razlika (i iz njih proisteklih posledica). Crvenokosi ljudi, niski ljudi, levoruki, debeli, mucavci - ne mogu stei oseanje da su "lanovi odreenih manjina". Ove karakteristike (iako su zajednike velikom broju ljudi) imaju znaaj samo kao individualne karakteristike u njihovom privatnom ivotu. Teko je zamisliti tetne "grupne" posledice koje slede iz levorukosti, ili mucanj a, na primer. U linom ivotu one imaju ogroman znaaj i mogu predstavljati hendikep pojedinano. Na primer, retko ete u novinama nai lanak koji poinje sa: "Debeli (ili levoruki) gosp. X uhvaen je u krai automobila....". Ali zato veoma esto: "tamnoputi mladi romskog porekla ili..ruska barska igraica ili....dva Rumuna ubila brani par....". Razlika izmeu individualnih atributa - gojaznost, mucanje - i onih koji upuuju na pripadnost manjini - Rumun, Rom - je u tome to ovi prvi nisu karakteristike ljudi iz kojih se neki drugi socijalni zakljuci mogu lako izvui. Na osnovu toga to je neko debeo ne moe se nita zakljuiti o drugim osobinama drugih ljudi iz kategorije debelih. Debljina, mucanje, levorukost - ne koriste se kao vani kriterijumi socijalne tipologije. Oni ne asociraju na neke druge socijalno vane osobine svih debelih, svih mucavaca ili svih levorukih. Ove karakteristike nemaju znaaja u socijalnom kontekstu, mada se smatraju hendikepom, po pravilu sudovi drugih pripadnika drutva o njima nisu jako emocionalno ili vrednosno zasieni (mada, pod odreenim drutvenim uslovima, mogu postati). Tek kada i ako te karakteristike steknu odreeno znaenje u socijalnom kontekstu, tj. postanu vani kriterijumi socijalne tipologije one poinju da vre jak uticaj na stavove i ponaanje drugih prema ovim kategorijama ljudi (neopravdane generalizacije; uniformno ponaanje prema svima). Rezultat toga je da su debeli, muvcavci, levoruki, ljudi koji koriste odreenu zubnu pastu - skupovi pojedinaca, dok Romi, Rumuni, dugokosi tinejderi (u jednom periodu), bivi zatvorenici, ruske barske igraice - jesu ili lako mogu da postanu manjinska grupa u psiholokom smislu (ali, kao to je napomenuto ne moraju to da postanu; to zavisi od drutvenih, istorijskih itd. okolnosti). Na primer, puai danas u SAD moglo bi se zakljuiti da su veoma blizu manjinskog identiteta zbog netrpeljivog tretmana od strane nepuake veine. Ono to je zajedniko Romima, Rumunima, dugokosim tinejderima, ruskim barskim igraicama - jeste to to se za njih vezuju iroko rasprostranjeni negativni stereotipi koji sadre i jedan broj drugih karakteristika koje se pripisuju svim ili veini pripadnika ovih kategorija. Ali, razlikuju se po tome to ne prihvataju svi oni (na pr. dugokosi tinejderi, ruske barske igraice) da su na neki nain povezani meusobno i razliiti od drugih socijalnih kategorija. Ne postoji psiholoki kriterijum pripadnosti svesti o meusobnoj poveznosti ili zajednikoj sudbini, ne prihvataju svi da su na neki nain povezani i bitno razliiti od drugih. KOJI SU PSIHOLOKI USLOVI PRIHVATANJA MANJINSKOG IDENTITETA?

Uslovi prihvatanja (usvajanja) manjinskog identiteta - svesti da im je zajedniko to to su manjina nieg statusa u odnosu na ostale, da su neto pos ebno i odvojeno - zavisi od mnogih socijalnih i socijalno-psiholokih uslova. Svesnost o manjinskoj pripadnosti i identifikacija sa manjinskom grupom u psiholokom smislu, kau socijalni psiholozi, zavisi od toga na koji nain pojedinci pripadnici manjine - opaaju zamiljene "granice" izmeu svoje i drugih veinskih grupa, svoju odvojenost od ostalih. Da li te granice koje ih dele od ostalih vide kao otro povuene i "neprobojne", one koje im onemoguavaju da lako preu iz svoje u drugu grupu ili kao promenljive i porozne - koje omoguavaju lako prelaenje iz one nieg statusa u onu vieg statusa. Nain na koji pripadnici manjine opaaju granice izmeu veinske i svoje grupe zavisi od nekih uverenja koja oni imaju o sebi i drutvu u celini. Tri sistema uverenja su posebno vana u ovom pogledu: 1. Uverenje da su kriterijumi njihove "posebnosti" (one osobine koje ih razlikuju od drugih) takve (prisilne i trajne) da je nemogue ili teko bilo kom pripadniku manjine da individualno "napusti" grupu i postane lan veine - koji se nee razlikovati od drugih (na pr. Crnac da pree u Belce). Uverenje o osuenosti na svoju grupu, zatvorenosti u svoju grupu kao u zatvor (zato to su boja koe, jezik, poreklo i sl. utisnuti na njih kao ig). Drugim reima, to je uverenje da individualna socijalna mobilnost (na pr. to to e neko postati lekar, advokat, uitelj, menader) nee spreiti, u mnogim vanim socijalnim situacijama, da ga drugi prepoznaju kao pripadnika manjine. 2. Uverenje, povezano sa prvim, da karakteristike koje ih odvajaju i razlikuju kao pripadnike posebne manjinske grupe (boja koe, jezik,) ili im se pripisuju svima, nezavisno od individualnih razlika - proizvode odreene socijalne posledice za sve ili veinu lanova grupe, neskriminativno, odreuju njihovu zajedniku sudbinu 3. Uverenja koja sami pripadnici manjine imaju o svojoj sopstvenoj posebnosti u odnosu na druge (da su posebni i odvojeni od drugih). To znai, da imaju oseanje manjinske pripadnosti, insisstiraju na svojoj posebnosti. Tri uslova nastanka i jaanja oseanja manjinske pripadnosti (ova uverenja o "posebnosti" mogu nastati kao proizvod): a. na osnovu nametanja spolja -nametnuta socijalna kategorizacija- koja se onda interiorizuje i pretvara u "spiralu psiholoke posebnosti"; odreeni stavovi i tretaman spolja. b. na osnovu tradicije posebnosti i odvojenosti od drugih, koja se razvija na osnovu kulturnih, socijalnih, istorijskih uslova; u tom sluaju uverenja o nemogunosti da se pree u drugu grupu nije samo spolja nametnuto, ve postoji snaan socijalni pritisak unutar grupe (religijske sekte, neke etnike manjine, ideoloki pokreti, Amii doseljenici holandskog porekla u SAD); znai, ve postoje kao posebna grupa koja nastoji da ouva poseban identitet, a to je naknadno pojaano i spoljnjim i unutranjim stavovima i obrascima ponaanja. Posootji tenja da se ouva odvojeni identitet, ali kasnije postoji interakcija spoljanjih i unutranjih ogranienja. c. Neke manjine mada svesne svoje kulturalne, socijalne, itd., posebnosti, daju sebi pravo da promene neke od ovih razlika ako i kada to ele (koti u Engleskoj, Crnogorci u Jugoslaviji, katolici u SAD). Psiholoka ogranienja (spoljanja i unutranja) tada vremenom slabe i oni se meaju (asimiluju) u ire drutvo, mada zadravaju druge osobenosti. Ali, gubi se postepeno psiholoka osnova manjinske pripadnosti. Meutim, kada postoje prepreke tome novi i jaki oblici grupnog identiteta mogu da se pojave, ili da se oivi stara pripadnost. KOJI SU PSIHOLOKI PROBLEMI I EFEKTI MANJINSKE PRIPADNOSTI? Kako smo videli, manjine se najee definiu na osnovu kriterijuma posebnosti koje su nametnute spolja - od strane veine. To je jednostrana definicija. Oni se smatraju "razliitim" na drutveno relevantan nain od neega to samo po sebi nije definisano.

Manjina je, znai, "odstupanje" od norme. Ova posebnost se pri tom povezana sa stigmatizacijom i pretpostavljenom inferiornou. Problem ouvanja pozitivnog socijalnog identiteta Pripadnici manjina, oigledno, imaju ne samo zajedniki identitet nego i neke zajednike probleme vezane za svoju manjinsku pripadnost: to je konflikt izmeu zadovoljavajue samo-realizacije (i slike o sebi) i ogranienja koja im namee realnost pripadanja manjinskoj grupi. Generalna ljudska karakteristika jeste da nastoje da postignu i ouvaju sopstveno samo-potovanja i da obezbede potovanje od strane drugih, da odre pozitivnu sliku o sebi . Stoga je manjinama teko da podnesu prezir drugih i da ouvaju pozitivan socijalni identitet. Socijalni identitet = svest o pripadnosti grupi zajedno sa emotivnim i vrednosnim znaajem koji se toj pripadnosti pridaje. Smatra se da e se pojedinci pre identifikovati sa grupama koje doprinose njihovom pozitivnom socijalnom identitetu, a da e teiti da "napuste" (psiholoki ili stvarno) grupe koje ga naruavaju. Sve dok vae spoljanji kriterijumi vrednovanja pripadnosti manjinskoj grupi i ona se definie kao odstupanje od norme koju predstavlja veina - pojedinci koji pripadaju manjini imae problema sa samo-potovanjem i predstavom o sebi. Na koji nain pripadnici manjine reaguju na tu jednostranu definiciju koja im namee inferioran status u drutvu? Koja reenja ili startegije manjinske grupe koriste da bi odrale pozitivni socijalni identitet? A. PRIHVATANJE Jedan od naina reagovanja jeste prihvatanje i usvajanje negativne predstave o sebi (verovanje u sopstvenu inferiornost) Pojava obrnutog etnocentrizma meu pripadnicima manjina koje su generalnim konsenzusom oznaene kao inferiorne: internalizacija spoljanje predstave o njima i sopstveno obezvreivanje. Prihvatanje negativne predstave o sebi nastaje pod sledeim uslovima: - kada u drutvu postoji opta saglasnost u pogledu prirode osobina koje se pripisuju manjini; - manjina u nekoj meri i sama prihvata te kriterijume razlikovanja koji su joj spolja nametnuti; - nepostojanje alternativa, tj ideje da je takvo stanje u drutvu nelegitimno i da ne mora da bude trajno; - tekoe da se pree iz stigmatizovane grupe u neku drugu; - injenica da neki sluajevi uspene individualne socijalne mobilnosti iz manjinske grupe nisu uticali na prirodu generalno uspostavljenih odnosa izmeu manjine i drugih. Fenomen self-hatred (samo-mrnje) kod Crnaca (Crnaki kompleks), Jevreja (Marks je jedna od najuvenijih rtava ovog kompleksa), u nas u poslednjih deset godina je prilino rairen (pod uticajem stigmatizacije spolja). Psihologija geta. Primeri: istraivanja Proces usvajanja svesti o manjinskom identitetu poinje od ranog detinjstva: Klark i Klark: eksperimenti sa crnom i belom lutkom (decu su pitali na koju lie, koja im se vie dopada, koju bi eleli za prijatelja) - crna deca imaju ozbiljnih problema sa identitetom, identifikacijom i preferiranjem sopstvene grupe. Oni se pogreno identifikuju sa belom lutkom i preferiraju svetliju boju koe. Identifikacija sa veinom (7 -11 g.). Preferiraju ne svoju nego druge grupe koje imaju superioran status. Usvajaju stereotipe sredine. Deca obojenih imigranata iz Zapadne Indije odbacivala pripadnike sopstvene grupe koji ive u Indiji.

Jevrejska deca Akenazi (evropski Jevreji) u odnosu na decu Sefarda:preferirali evropski izgled u odnosu na jevrejski Morland (1969) poredio preferiranje sopstvene grupe kod bele dece iz Amerike, kineske dece iz Hong Konga (u kome nema dominantne rase) i crne dece iz SAD: 82% bele, 65% kineske i 28% crne dece pokazivali su jasne preferencije zu odnosu na sopstvenu grupu. Kod odraslih: manifestacija prihvatanja nepovoljne slike o sebi kroz tzv. geto psihologiju. U potrazi za identitetom: manifestovali povlaenje od ireg drutva, njihovog sistema normi, vrednosti, standarda i postignua i poreenja sa drugima i stvaranje sopstvenih zatvorenih grupa koje imaju sopstvene standarde, vrednosti suprotne onima koje su opte prihvaene. Strategija koja samo pothranjuje postojee stereotipe i podele. Mada se negativna predstava o sebi internalizuje (prihvata i usvaja) ona ne postaje centralni aspekat individualnog identiteta (poreenje se vri unutar grupe) i stoga to ne ugroava mnogo lini identitet. Zato neko moe ostati srean i zadovoljan u Getu sve dok on opstaje. Primeri: Naa situacija. Jevrejski tetlovi (male zajednice) poetkom veka u Rusiji i Istonoj Evropi. Stvaranje mini-kulture koja je dovoljno jaka da zatiti samopotovanje svojih lanova od hladnih vetrova neodobravanja koji duvaju spolja. Izolovanost i izbegavanje poreenja koje moe biti povreujue. Psiholoko povlaenje od poreenja sa drugima to je omogueno razvojem posebnih i socijalno monih kriterijuma line vrednosti; s druge strane postoji i pasivno prihvatanje povreujue slike to naruava lini identitet (pasivnost, mali stepen motiva postignua). Ovo je, u stvari, druga strana prihvatanja drutvenog status quo. B. ODBACIVANJE Oigledno da psiholoki status manjine ima odreenih posledica po pojedinevo samo-potovanje, dostojanstvo i predstavu o sebi. Ove posledice posebno dolaze do izraaja u situacijama koje provociraju direktno poreenje izmeu veine i manjine. Socijalno poreenje je od sutinske vanosti za razvoj nae predstave o sebi. To moe biti poreenje izmeu veine i manjine, ili bilo koje dve socijalne grupe, izmeu pojedinca koji pripadaju tim grupama. Posebno u situacijama konflikta ili tenzija meu grupama to moe postati centralni aspekt ove predstave. Zato je uvek optereeno snanim emocijama. ak i neutralne ili benigne razlike izmeu grupa stiu jaku vrednosnu i emocionalnu konotaciju (primer nacionalizama). Uporedna predstava o sebi kod pripadnika manjina je esto negativna i ugroava samo-potovanje. Stoga oni koriste jedan broj psiholokih reenja (ili pokuaja reenja) ovih problema. Vrste reenja ili strategije koje koriste da bi izali na kraj sa svojim manjinskim identitetom zavise od socijalnih uslova u kojima ive. ASIMILACIJA Prva strategija: pokuaj da se asimiluju u veinu. Asimilacija= da bez ogranienja koja namee pripadnost posebnoj etnikoj ili rasnoj grupi uestvuju u ivotu ire zajednice. Pokuaj da seukljue u veinu. Postoji nekoliko varijanti ovog procesa asimilacije u psiholokom i socijalnom smislu: a. Pokuaj ili tenja da napuste grupu i pridrue se grupi vieg statusa. Kada ne postoje prepreke za socijalnu mobilnost koje bi postavila bilo koja od grupa. Sluaj nekih etnikih grupa koje su imigranti u SAD ("melting pot"). Tada manjine prestaju da postoje. Psiholoko meanje. Asimilacija grupe u celini. U osnovi su uverenja o socijalnoj mobilnosti. Primer: Nemci u Americi- usvojili engleski jezik.

b. Neki ljudi prelaze u veinsku grupu i jedno vreme uestvuju u njoj bez ogranienja ali, ipak nisu u potpunosti prihvaeni (posmatraju se kao izuzeci od pravila) niti je time reen problem manjinske grupe u celini, niti su time predrasude otklonjene. Primer: U nekim evropskim zemljama sa jakom tradicijom antisemitizma jedan broj Jevreja se probio kroz barijere predrasuda i diskriminacije i ak stekao visoke drutvene poloaje ali je problem manjinske grupe u celini ostao nereen kao i postojee predrasude. Drajfusova afera u Francuskoj - njegova identifikacija sa veinom kao Francuza i kao oficira armije, koji se nije razlikovao od bilo kog Francuza bila je totalna. Ratenau - nemako-jevrejski industrijalac i ministar spoljnih poslova Nemake koji je ubijen 1923 -, dvadesetak godina pre dolaska Hitlera na vlast pisao je o "zatiti plemenite krvi od meanja". Ovakva asimilacija pojedinaca, kada se njihova grupa i dalje smatra drugaijom, odvojenom i inferiornom, stvara psiholoke probleme i esto vodi tome da oni postaju "vei katolici od pape" - esto jae naglaavaju negativne osobine sopstvene grupe. Uporedi: identifikacija sa agresorom. Potreba da se uspostavi psiholoka distanca u odnosu na grupu kojoj su prethodno pripadali. Takoe, janiarski sindrom. c. trei vid je ilegalna asimilacija. Skrivanje svog porekla da bi sebi obezbedili "prolaz". Primer: menjanje prezimena u SAD (nemaka prezimena po-amerikanizirali). U Istri, u Makedoniji (i se dodaje i oduzima). U nacistikoj Nemakoj: skrivanje jevrejskog porekla. U Junoj Africi: melezi svetlije boje koe prikrivaju rasno poreklo. U ovom sluaju odbacivanje sopstvene grupe je ak jae nego u prethodnom. Predostronost da budu demaskirani uslovljava pojaavanje napada na sopstvenu grupu.

AKOMODACIJA
Posebna strategija je tzv. akomodacija: (socijalna kompeticija sa veinom) - manjina nastoji da sauva svoj poseban identitet i osobenost, ali istovremeno pokuava da se priblii veini u mogunostima da postignu ciljeve i obezbede potovanje koje se u irem drutvu vrednuje. Tee da redefiniu ili reinterpretiraju elemente socijalnog poreenja. Uverenja socijalne kreativnosti. To se postie: promenom valence (negativne) karakteristike prema kojoj se porede promenom same karakteristike prema kojoj se porede promenom grupe sa kojom se porede - Primer za prvo: socijalni pokreti Crnaca u Americi: vaan aspekat militantnog crnakog pokreta 60-tih je bio sadran u pokuaju nove afirmacije crnakog identiteta; sadrano u uvenom sloganu: "Black is beautiful" (Crno je lepo). Poruka je da manjina ne mora da postane slina drugima (veini) da bi mogla da doe do istih ekonomskih i socijalnih ansi i mogunosti u drutvu. Nasuprot tome, naglaava se poseban kulturni identitet, tradicija i koreni. Odbacuje se vrednovanje nametnuto spolja. Nije stvar samo u tome da "boja koe nije vana". Cilj nije da se neutralizuje negativno vrednovanje te osobine ve da se ono preokrene. Pokret "jednaki ali razliiti". Nije cilj da se bude kao veina, ve da se ostane razliit (ali bolji). Nije cilj da se kao pojedinci integriu u veinu, ve da deluju kao grupa i promene odnose meu grupama. Pokuaji da se ponite, modifikuju ili preokrenu tradicionalno negativno vrednovanje osobina manjinske grupe.

- Drugi nain je pokuaj ne samo da promene status svoje grupe na nekoj dimenziji vrednovanja ve da promene samu dimenziju poreenja samu vrednost kriterijuma. Strategije socijalne kreativnosti stvaraju novu grupnu razliitost: - re-avaluacija postojee manjinske karakteristike koja sadri negativnu konotaciju; potraiti u prolosti grupe neto iz njihove tradicije ili neki poseban atribut, oiveti ih, i dati im novi i pozitivan znaaj. Izmisliti novu karakteristiku grupe koja ima pozitivnu vrednost. Primeri: mitovi iz prolosti; nebeski narod, mitski junaci, novi-stari jezik (osnove posebnosti, znaaja i digniteta grupe). - trae se nove konstruktuvne karakteristike kao dimenzije meugrupnog poreenja. Manjinske grupe koje u svojoj prolosti ne mogu da nau nita to bi naglasilo njihov poseban identitet - izmiljaju : stvaraju se nove ideologije koje ideologizuju razlike. Primeri: Sifraetkinje: "to god mogu mukarci mi moemo bolje" Biva Jugoslavija (etnogeneze; novo-govori); ., Etnogeneze u nas. Novi jezik Hrvatski, Crnogorski. Trei nain lateralno poreenje ili poreenje sa niima od sebe.

SOCIJALNA PROMENA
Strategije socijalne promene u okviru odbacivanja inferiornog statusa: osnivanje socijalnih pokreta koji imaju za cilj da preokrenu u stvarnosti inferioran status manjine u superioran. Promene u strukturi odnosa u drutvu promene relativnih pozicija svoje i drugih grupa u odnosu na relevantnu dimenziju statusa. Socijalni konflikti. ema 1: Kriterijumi pripadnosti manjinskoj grupi 1. Manjine su podreeni segmenti u okviru sloenih drava 2. Manjine se odlikuju specijalnim fizikim ili kulturnim karakteristikama koje dominantni segmenti drutva ne cene 3. Manjine su samo-svesne celine (grupe) u okviru drutva ijim lanovima su zajednike odreene slinosti i odreeni socijalne nepovoljnosti (hendikepi) 4. lanstvo u manjinskoj grupi se prenosi sa generacije na generaciju na osnovu pukog porekla, ak i kada ne postoje neke izraene kulturne ili fizike osobenosti 5. Pripadnici manjine tee da se ene (oroavaju) samo meusobno. ............................................................................................................................ ema 2. Strategije uspostavljanja pozitivnog socijalnog identiteta meu pripadnicima manjinskih grupa 1. Strategije asimilacije a. Nesmetana potpuna asimilacija (manjinska grupa kao poseban socijalni entitet postepeno isezava) b. Delimina asimilacija (neki pojedinci probijaju barijere ali samo kao "izuzeci od pravila"; inferiorni status grupe ostaje nepromenjen c. Ilegalna asimilacija (skrivanje porekla) 2. Strategije akomodacije a. Postati, kroz akciju ili reinterpretaciju grupnih karakteristika, sliniji superiornoj grupi b. Reinterpretirati postojee inferiorne karakteristike grupe tako da se ona vie ne pokazuje kao inferiorna ve se postie pozitivno-vrednovano razlikovanje u odnosu na superiornu grupu c. Stvaranje, kroz socijalnu akciju i/ili irenje novih "ideologija" nov ih karakteristika grupe koje omoguavaju pozitivno-vrednovano razlikovanje u odnosu na superiornu grupu 3. Strategija socijalne promene

Razvijanje socijalnih pokreta u cilju promene drutvene strukture (odnosa izmeu grupa u drutvu) i time inferiornog statusa svoje grupe u celini ............................................................................................................................