Aleksandar Sergejevi Pukin

Prorok Pun duhovne ja lutah edi Pustinjom to mracna je bila I serafim se sa est krila Ukaza meni na razmedi. On prstom lakim kao san Zenica mojih kosnu dan, Vidovitost mu prenu zene Ko u orlice preplaene. Moga se uha kosnu on I ispuni ga um i zvon; Treptanje cuh u nebu sila, I andeoskih krila let, Nemani morskih skriven svet I klijanje pod zemljom ila. On promice kroz moje usne, I jezika mog grehe gnusne, Svu brbljivost i podlost smrvi. I tada alac mudre zmije U obamrla usta mi je Rinuo rukom punom krvi. I zario u grudi mac I ustraptalo srce trgo, I iku plamenu uz plac U otvorene grudi vrgo, Ko trup u pustinji sam pao I Boga glas je mene zvao: ''Proroce ustaj, motri, vnemlji, Ispunjen mojom voljom budi, I hodeci po moru, zemlji, Recima ezi srca ljudi.''

Zimsko vece Bura maglom nebo krije, Vihorova mrsi vlas, Cas ko ljuta zver zavije, Zaplace ko dete cas. Sad na tronom krovu sveli Uzvijori slame klas, Sad ko putnik zakasneli Doziva na prozor nas. Tune je i mracno tako U ubogoj izbi toj A to si se moja bako,

Snudila uz prozor svoj? Jel te umor obhrvao Sluajuci bure huk, Il' je san na tebe pao Uz vretena tvoga zvuk? Pijmo, dobra, verna drugo Mladovanju bednom mom, Kamo caa? pijmo, tugo, Lake srcu bice s njom. Pesmicu mi poj o ptici to za morem gnezdo svi, Pesmicu o nesvestici to na vodu rano mni. Bura maglom nebo krije, Vihorova mrsi vlas, Cas ko ljuta zver zavije, Zaplace ko dete cas. Pijmo, dobra, verna drugo, Mladovanju bednom mom, Kamo caa? pijmo, tugo, Lake srcu bice s njom.

Volio sam vas Volio sam vas; i ljubav jos, mozda, Nije ugasla sva u srcu mom; No nek vas ona sad ne brine vise, Ja necu da vas rastuzujem njom. Volio sam vas nijemo i bez nade, S ljubomorom i strepnjom srca svog; Volio sam vas iskreno i njezno, Volio vas tako drugi, dao bog. Ovo je hrvatska verzija, a evo i srpske... Voleo sam vas Voleo sam vas; moja ljubav stara jos uvek, mozda, spi u srcu mome, al' zasto ona nemir da vam stvara ja nisam rad zalostiti vas njome Voleo sam vas nemo, beznadezno, pun strepnje i pun ljubomorne boli, voleo sam vas iskreno i nezno, nek Bog da tako drugi da vas voli

Dok umnim ulicama etam- A. S. Pukin Dok umnim ulicama etam- A. S. Pukin Dok umnim ulicama etam, Il ulazim u prepun hram, Nerasudne mladie sretam, Ja samo jednu miso znam. Ja kaem: godine e stii, I svi, koliko ima nas, Pod vene emo svode sii I ve je nekom blizu as. Kad vidim hrast nasred poljane, Ja mislim: starina e ova Preiveti i moje dane, Ko dane mojih pradedova. Detence pomilujem esto I reknem zbogom u taj mah: Ja tebi dajem svoje mesto, Ti bie cvet, ja biu prah. I svaki dan, i svaki minut Ja pratim kao kobnu nit, Sve ekam da l e slutnja sinut O asu gde je kraj moj skrit. I gde e doi smrt po mene? U boju, il u valu plime, Il susedne doline sene Ve spremne su da gosta prime? I makar da je hladnom telu Svejedno gde e najzad biti, Al ipak sve blie rodnom vrelu Svoj grobni san bih htio sniti. I neka smrt za meu alje: Kraj nje e mladost sjati ista, I mirna priroda e dalje Lepotom veitom da blista

Ko dar prazni, dar sluajni to si mi ivote, dat? I zato te usud tajni Osudi na smrtni sat? Iz nebia ijom vlau Volebni me dozva glas, Ispuni mi duu strau U um spusti sumnje klas?... Nema cilja stazom dugom Srce pusto, prazan um, I zamara mene tugom Dosadnog ivota um.

ZIMSKI PUT Kroz valove magle sive Probija se mesec bled I na tune, bele njive Sliva svetlost kao led. Niz put zimski, put dosadni, Juri trojka kroz sneg mek, S praporaca, ledom hladnim, Monotoni grmi zvek. Koijaka pesma rana Neto drago nosi sad: as sloboda razuzdana, as duboki jeca jad... Nigde ognja, kue crne: Pusto, sneg... Kraj puta mog Samo stub ko ptica prne Kilometra preenog... Muno, tuno... Sutra, Nino, Kad kod drage budem skrit,

Zaneu se pred kaminom, Gledau je, nikad sit. Kazaljka na satnoj kui, Kad pononi kucne as, Dosadne udaljujui, Rastaviti nee nas. Tuno, Nino: put je muan, Koijaa zamro klik, Praporac je jednozvuan, Zamagljen je lune lik.

TALJIGE IVOTA Iako voze teko breme, Laka su hoda kola naa; Koija vini, sedo vreme, Ne silazi sa svog unkaa. Jutrom u kola sedajui, U bezglavu se damo hajku; Lenjost, udobnost prezirui, Viemo: pognaj, da ti ... Odvanosti u podne nesta; Rastreslo nas i strah nas malo Od jaruga i strmih mesta; Viemo: lake sad, budalo! Po starom kola i sad nose, Svikli smo na njih do veera, Noitu dremni vozimo se, A vreme dalje konja tera.

DOK UMNIM ULICAMA ETAM

Dok umnim ulicama etam, Il ulazim u prepun hram, Nerasudne mladie sretam, Ja samo jednu miso znam. Ja kaem: godine e stii, I svi, koliko ima nas, Pod vene emo svode sii I ve je nekom blizu as. Kad vidim hrast nasred poljane, Ja mislim: starina e ova Preiveti i moje dane, Ko dane mojih pradedova. Detence pomilujem esto I reknem zbogom u taj mah: Ja tebi dajem svoje mesto, Ti bie cvet, ja biu prah. I svaki dan, i svaki minut Ja pratim kao kobnu nit, Sve ekam da l e slutnja sinut O asu gde je kraj moj skrit. I gde e doi smrt po mene? U boju, il u valu plime, Il susedne doline sene Ve spremne su da gosta prime? I makar da je hladnom telu Svejedno gde e najzad biti, Al ipak sve blie rodnom vrelu Svoj grobni san bih htio sniti. I neka smrt za meu alje: Kraj nje e mladost sjati ista, I mirna priroda e dalje Lepotom veitom da blista. ***

Ko dar prazni, dar sluajni to si mi ivote, dat? I zato te usud tajni Osudi na smrtni sat? Iz nebia ijom vlau Volebni me dozva glas, Ispuni mi duu strau U um spusti sumnje klas?... Nema cilja stazom dugom Srce pusto, prazan um, I zamara mene tugom Dosadnog ivota um.