Alfa Univerzitet u Beogradu Fakultet za obrazovanje diplomiranih pravnika i diplomiranih ekonomista za rukovodede kadrove

Uvod u pravo

Subjekti i objekti prava

Profesor:

student: Dijana Lekid I472-12

Mladenovac 2013

SADRAJ

UVOD

SUBJEKTI PRAVA Fiziko lice Atributi fizikih lica Pravno lice Zastupnik

OBJEKTI PRAVA

Zakljuak

Literatura

UVOD

Meu ljudima postoje brojni i raznovrsni odnosi u koje ovek najede stupa iz nekog razloga ili potrebe. U drutvu nisu svi odnosi pravni odnosi. Pored pravnih postoje razni odnosi: ekonomski, kulturni, politiki i drugi odnosi. Odnosno postoje odnosi koji nisu regulisani pravnim normama, ali isto tako postoje i drutveni odnosi koje je potrebno urediti pravnim normama, to drava i ini.

Tako nastaju pravni odnosi. Pravni odnos je drutveni odnos koji je regulisan pravnim normama. Poto je regulisan pravnim normama, on je u drugaijoj poziciji od drugih drutvenih odnosa jer je drava faktor koji garantuje njegovu ostvarivost. Pravni odnos je odnos izmeu dva lica, odnosno dve strane, od kojih se svaka strana sastoji od jednog ili vie lica. U pravnom odnosu postoje najmanje dva pravna subjekta, to znai da nije mogude biti u pravnom ili bilo kakvom drugom odnosu sa samim sobom. Lica koja se nalaze u pravnom odnosu nazivaju se pravni subjekti, odnosno subjekti prava. Karakteristika svakog pravnog odnosa je da se na jednoj strani nalazi subjekt ili vie subjekata prava koji su nosioci pravnog ovladenja, a da se na drugoj strani nalazi subjekt ili subjekti prava koji su nosioci pravne obaveze. to znai da se pravni odnos zasniva izmeu subjekata prava, gde izmeu njih postoje odreena prava, ovladenja i o baveze, dunosti. Svako ovladenje jednog pravnog subjekta predstavlja obavezu drugog subjekta prava i obrnuto, zbog ega je i regulisan pravnim normama.

Postoje odreene predpostavke koje utiu na nastanak, promenu i prestanak pravnog odnosa, a to su objekti prava i pravne injenice. Pravni odnosi nastaju kao i vedina drutvenih odnosa, povodnom neega ili zbog neega. Povod za nastajanje pravnog odnosa je objekt prema kome kod oba subjekta postoji odreeno interesovanje.

Iz svega gore navedenog sledi da su subjekti i objekti prava glavni elementi pravnog odnosa. Odnosno subjekti i objekti prava su razlog postojanja pravnih odnosa. Postoje razni oblici pravnih odnosa. Razlog njihove razliitosti je u samim razlikama koje postoje izmeu subjekata i objekata prava.

1. SUBJEKTI PRAVA
Kao i u svakom drutvenom odnosu, i u pravnom odnosu postoje subjekti odnosa, odnosno u ovom sluaju, sluaju pravnog odnosa, subjekti i objekti prava. Subjekt prava je svako lice kome pravo stvalja neto u korist ili na teret, odnosno daje mu odreena prava, ovladenja, ili mu stvalja neke obaveze, dunosti. Pravo razlikuje dve vrste subjekata prava, to su fiziko lice i pravno lice.

1.1 Fiziko lice

Pod pojmom fizikog lica kao subjekta prava se podrazumeva ovek kao ljudsko bide. Samim roenjem on stie status fizikog lica. Postoje dve vrste sposobnosti fizikih lica, samim tim i dve vrste fizikih lica. Odnosno postoji pravna i delatna sposobnost. Pravnu sposobnost poseduju sva fizika lica i ona se stie ba kao i status fizikih lica, roenjem. Roenjem se stie, a smrdu gubi pravni subjektivitet. Pravne posledice mogu trajati i posle smrti fizikog lica kao subjekta prava. Tipian primer pravne posledice je volja pokojnika u pogledu njegove zaostavtine. Pravna sposobnost, pre svega, u samom poetku stupanja na snagu, omogudava oveki pravo i zatitu prava na ivot, stvarajudi obavezu druglim licima da se uzdre od ponaanja koje bi moglo ugroziti ovo pravo. ovek samim roenjem stie sposobnost da u nekom pravnom odnosu bude nosilac prava, ovladenja i obaveza. Podjednaku pravnu sposobnost stiu pripadnici oba pola, pripadnici svih rasa, manje ili vie psihiki i fiziki razvijene osobe. Pravna sposobnost fizikih lica podrazumeva svojstvo posedovanja pravnih ovladenj a i pravnih obaveza. Od opteg pravila sticanja pravne sposobnosti roenjem, postoji izuzetak. Ona se priznaje izuzetno radi zatite interesa odreenih lica ( da bi se zatitilo pravo na nasledstvo ), zaetom, a ne roenom detetu, pod uslovom da se dete rodi kasnije ivo. Druga sposobnost fizikih lica je delatna sposobnost. Ona podrazumeva sposobnost fizikog lica da se svesno i voljno ponaa po pravnoj normi i da tako stie prava i obaveze to mu omogudava da obavlja samostalno pravne poslove. Ovu sposobnost ne poseduju sva fizika

lica. Fizika lica koja imaju delatnu sposobnost mogu svojim svesnim radnjama zakljui vati pravne poslove, initi delikte i za njih odgovarati snositi pravne posledice, sankcije, birati i biti birani. Pa se prema tome delatna sposobnost deli na poslovnu, politiki i deliktnu sposobnost. Za sticanje delatne sposobnosti, za razliku od pravne sposobnosti je bitna pretpostavka po kojoj se delatna sposobnost sie sa navrenih 18 godina ivota i psihiko voljni momenat. To je razlog zato maloletnici i duevno bolesna lica ne poseduju delatnu sposobnost, jer oni ne mogu imati svest o pravnim posledicama radnji koje prouzrokuju, pa se ne smatraju dovoljno pravno zrelim da stupaju u pravne odnose sa drugim pravnim subjektima. Pojedinim licima se moe oduzeti, ograniiti deliktna sposobnost ili da je uopte ne dobiju sa navrenih 18 godina ivota. Razlog toga je postojanje duevnog oboljenja, mentalne poremedenosti ili zaostalosti kod odreenog fizikog lica. Postoji mogudnost da se neki oblik delatne sposobnosti stekne i pre punoletstva. Re je o deliminoj delatnoj sposobnosti. Ona se stie za odreene radnje. Na primer, sa 10 godina fiziko lice se moe izjasniti u postupku razvoda braka sa kojim od roditelja eli da ivi, sa 15 godina moe zasnovati radni odnos, sa 16 moe podneti zahtev za dozvolu za zakljuenje braka i moe sainiti testament, ako je lice svesno znaaja tog postupka. Sva fizika lica koja nemaju potpunu delatnu sposobnost ( maloletnici i duevno bolesna lica ) imaju svoje zastupnike i to su najede roditelji ili staratelji. Fizika lica se ne razlikuju samo po posedovanju ili ne posedovanju delatne sposobnosti, ved se razlikuju i po atributima.

1.1.1 Atributi fizikih lica

Atributi fizikih lica su: ime, prebivalite, boravite i dravljanstvo. Ime fizikog lica se sastoji iz linog (roenog) imena i porodinog imena (prezimena). Lina imena slue za identifikaciju fizikih lica, odnosno ono je oznaka pomodu koje se jedno fiziko lice razlikuje od drugog. Lino ime predstavlja pravo, ali i dunost (obavezu), jer je svako duan (obavezan) da se slui svojim imenom. Roditelji ga daju detetu ili ga daje kum, ali ga roditelji upisuju u knjigu roenih. Pravo na promenu imena stie svako lice koje navri 15 godina ivota. Prebivalite je mesto za koje je fiziko lice vezano, mesto stalnog ivljenja, mesto u kome se nastanilo sa namerom da u njemu stalno ivi. Moe se imati samo jedno prebivalite ( ne moe se iveti istovremeno na dva ili vie mesta ). Prebivalite je bitno jer u njemu fiziko lice ostvaruje svoja prava, ispunjava svoje obaveze, vodi sporove itd. Lica su duna da prijave svoje prebivalite i odjave u sluaju promene. Mesto u kome fiziko lice privremeno boravi nazi va se boravite i mora se prijaviti i odjaviti kod nadlenih organa. Dravljanstvo oznaava pravnu vezu izmeu jednog fizikog lica i odreene drave. Odnosno, dravljanstvo je javno-pravna veza, pravno odreen odnos prava i obaveze izmeu odreene drave i odreenog subjekta, fizikog lica. Dravljanin jedne drave ima u njoj sva graanska, politika i socijalno ekonomska prava. Redovni naini sticanja dravljanstva su sticanje od jednog ili oba roditelja ili na teritoriji gde je lice roeno. Pored redovnih naina za sticanje dravljanstva postoje i dopunski naini za sticanje istih. Oni su: priroenje (podnoenje zahteva za prijavu dravljanstva naturalizacija ) i sticanje dravljanstva na osnovu meunarodnog ugovora. Lica bez dravljanstva nazivaju se apatridi. To su lica koja ne priznaje nijedna drava kao svoje dravljane. Lica sa jednim dravljanstvom se nazivaju monopatridi. Lica sa dva dravljanstva se nazivaju bipatridi. Lica koja imaju dravljanstvo druge drave, a nemaju one u kojoj se nalaze nazivaju se strani dravljani. Dravljanstvo prestaje smrdu, odricanjem od dravljanstva, oduzimanjem dravljanstva ili na osnovu meunarodnog ugovora.

1.2. Pravno lice

Pored fizikih lica subjekti prava su i posebne drutvene tvorevine ili pravna lica. Nisu sve drutvene tvorevine pravna lica, odnosno nisu sve drutvene tvorevine subjekti prava. Svojsvto subjekta prava ili status pranog lica poseduju samo ne drutvene tv orevine koje su se upisale u poseban registar subjekata prava i time ispunile uslove utvrene zakonom. Drutvene tvorevine koje koje stiu svojstvo subjekata prava, odnosno nosioca pravnih ovladenja i pravnih obaveza nazivaju se pravnim licima. Pravno lice je skup fizikih lica koji su organizovani radi obavljanja neke delatnosti, tj. pravno lice je organizovani kolektiv ljudi koji obavlja neku dozvoljenu delatnost radi postizanja odreenog cilja, raspolaudi odreenom imovinom, kome je pravnim poretkom p riznato pravno svojstvo da bude nosilac prava i obaveza, odnosno subjekat u pravu. Kao subjekt prava ono je nosilac pravne i poslovne sposobnosti. Sposobnosti koje poseduju pravna lica su specifine i ograniene, drugaije od onih koje poseduju fizika lica. Ona se odnose na obavljanje delatnosti za ije je obavljanje pravno lice i osnovano, za razliku od fizikih lica koja imaju vedu slobodu delovanja. Pravno lice moe zakljuiti ugovore u pravnom prometu, u okviru svoje pravne sposobnosti, s tim to je uobiajeno da u ime pravnog lica ugovor zakljuuje njegov zakonski zastupnik ili neko drugo lice koje je za to ovladeno. Postoje razni kriterijumi za podelu pravnih lica. Najosnovnija podela je podela na javna i privatna pravna lica. U javna pravna lica spadaju drava, optina, pokrajina, javne ustanove i javna preduzeda. U privatna pravna lica spadaju trgovaka drutva ili kompanije i druga drutvena udruenja kao to su humanitarna, kulturna, sportska itd. Privatna pravna lica se dele i prema tome da li su osnovana radi sticanja dobiti ili radi zadovoljenja odreenih socijalnih i kulturnih ciljeva. Pravna lica se dele na profitna i neprofitna. Za egzistenciju svakog drutva su od posebnog znaaja profitna pravna lica, pa se ona dalje dele na drutva lica i drutva kapitala. U drutva lica se ubrajaju ortako i komanditno drutvo i u njima su bitna svojstva linosti, lina svojstva njihovih lanova i uzajamno poverenje. U drutva kapitala se ubrajaju akcionarsko drutvo, komanditno drutvo na akcije i drutv o sa ogranienom odgovornodu i u njima je bitan kapital, a ne lina svojstva akcionara.

1.2 Zastupnik
Zastupnik i zastupnitvo postoje zbog postojanja pravnih i fizikih lica koja nemaju delatnu sposobnost i ne mogu svojim radnjama izazvati pravne posledice. Zastupnik je poslovno sposobno fiziko lice koje poseduje pravna ovladenja i pravne obaveze da u ime i u interesu drugog lica zakljuuje odreene pravne poslove i preduzima odreene pravne radnje. On moe da stie, menja i prekida pravne obaveze za fiziko ili pravno lice iji je zastupnik. Zastunitvo je posebna vrsta pravnog odnosa, uspostavlja se izmeu dva subjekta prava, izmeu zastupanog fizikog ili pravnog lica i zastupnika. Gde zastupano pravno lice ima odreena ovladenja i obaveze prema zastupniku, a zastupnik poseduje nadlenost za delovanje u interesu zastupanog lica. Njegova nadlenost j e u isto vreme i pravna obaveza, koja ga obavezuje da se ne ponaa iracionalno i da deluje u interesu zastupanog lica, a nikako u svom. Postoje dve vrste zastupnika, pa tako i zastupnitva jedno je zakonsko, a drugo ugovorno. Zakonsko zastupnitvo direktno proistie iz sadrine zakona. Pa su tako roditelji zakonski zastupnici maloletne dece. Zakonsko zastupnitvo se moe nadi i u javnom pravu, gde je na primer nadlenost predsednika republike da predstavlja svoju zemlju u inostranstvu i da uspostavlja odnose sa drugim subjektima meunarodnog prava. Ugovorno zastupnitvo se razlikuje od zakonskog, pa tako i ugovorni zastupnik od zakonskog zastupnika. Za razliku od zakonskog zastupnika koji je dodeljen zakonom licima koja nemaju delatnu, poslovnu sposobnost, ugovorni zastupnik dobija ugovorom nadlenost ugovorom koji se zakljuuje izmeu zastupnika i poslovno sposobnog lica. Naime punoletna poslovno sposobna lica, kao i pravna lica mogu ovlastiti drugo lice da ih zastupa u sklapanju odreenog pravnog posla ili u preduzimanju druge pravne radnje. Obino se ova vrsta ugovora o zastupanju zakljuuje izmeu fizikih lica i pravnih lica sa advokatom, na sudu.

2. OBJEKTI PRAVA
U pravnom odnosu pored subjekata prava, postoje i objekti prava ili pravni objekti. Pravni objekti su sva materijalna i duhovna dobra, vrednosti kao i ljudske radnje, povodom kojih pravni subjekti stupaju u meusobne pravne odnose. To su oni objekti povodo m kojih se stvara pravni odnos ili na osnovu kojih se ostvaruje neko pravo. Postoje razlike u pravnoj literaturi ta sve moe biti objekt prava, pa tako i razlike u njegovoj podeli. Jedna od podela je na prirodna dobra, ljudske tvorevine, u okviru kojih postoji podela na materijalne i duhovne, ljudske radnje injenja i ljudske radnje neinjenja. Prirodna dobra su dobra data prirodom, dobra koja ovek moe nadi u prirodi (zemlja, biljke, voda, ivotinje, rude, ivot, zdravlje, kretanje, energija...). Ljudske tvorevine su proizvodi ljudskog duha, koji nastaju kao rezultat umnog i fizikog rada ljudi. Javljaju se u oblasti nauke, kulture, umetnosti, tehnologije... kao nauna, umetnika i druga dela. Da bi takve tvorevine postale objekti prava, neophodno je da se za njihovo koridenje moe dobiti protivvrednost, odnosno neka povratna usluga. Dele se na materijalne i duhovne tvorevine. Materijalne tvorevine mogu biti zgrade, orua, odeda, nametaj, hrana. Duhovne tvorevine su jezik, vera, vaspitanje, vernost, a st, estetsko zadovoljstvo. Druge radnje injenja ili pozitivne ljudske radnje, mogu biti radnje: izgradnje, obrade zemlje, prevoza, proizvodnje robe, davanja prirodnih dobara i ljudskih tvorevina, nastave, predavanja, verski obredi, govor itd. Ljudske radnje neinjenja ili negativne ljudske radnje predstavljaju proputanje ili doputanje (kao to je sluaj doputanja prelaza preko svog zemljita), uzdravanje od neke radnje kojom se omogudava da druga lica neto ine.

ZAKLJUAK
Pravne norme, stvorene pravnim aktima, ostvaruju se u drutvenim odnosima, odnosno u ponaanju ljudi jednih prema drugima. Pravo regulie sve drutvene odnose, to je i cilj postojanja prava. Da bi se pravni poredak ostvario moraju se potovati odreeni kriterijumi i izvriti podela lica koja su sposobna da samostalno zasnivaju pravne odnose kroz svoje drutvene odnose. U skladu sa tim pravo vri podelu na subjekte prava, na fizika i pravna lica i na objekte prava, odnosno ljudske i prirodne tvorevine znaajne za ivot nu egzistenciju ljudi.

LITERATURA 1. dr Stavrid Boidar,