Udruenje za sistemsku terapiju i sistemska reenja Srbije

PROBLEM KONTRATRANSFERA
U RADU S PORODINIM RASPOREDOM

Seminarski rad u grupi za edukaciju u radu s porodinim rasporedm po Bertu Helingeru

Mentor Vlado Ili

Edukant Maksim Santini

Beograd 2011.

Gde nema ljubavi, ima tenje ka moi. K. G. Jung Porodini poredak je posuda u kojoj prebiva ljubav. B. Helinger

SADRAJ
Sadraj
.

3 4 4 5 6 7 8 8 9 9 10 12 13 13 13 14 14 15 16 17 18

Uvodne napomene o (intuitivnom) metodu a) Psihika realnost i intencionalnost b) Promena naune paradigme c) Fenomenoloki metod d) Rezonanca i tri preobraaja duha I Transfer, kontratransfer, senka... a) Ler-analiza i mogunost ljubavi van sistema b) Iskorak od utvrene sudbine i arhetipska inflacija c) Samo ranjeni iscelitelj isceljuje d) Kontratransfer kod terapeuta i predstavnika u radu e) Sinhronicitet u izboru predstavnika i sadejstvu klijenta i terapeuta II Suoavanje s kontratransferom u radu s porodinim rasporedom a) Getaltistiki i intuitivni pristup porodinom rasporedu b) Uloga ega: primer postavljanja predstavnika c) Smernost i poverenje u polje d) Raslojavanje uloge predstavnik i ranjeni iscelitelj e) Unutranji iscelitelj i kodiranje polja f) Porodine konstelacije i duhovnost Zavrna napomena Korieni materijali

Uvodne napomene o (intuitivnom) metodu

Tekst koji sledi nije lege artis teorijski rad, sistematian, obuhvatan, metodoloki vrsto utemeljen i strogo dosledan. tavie, i tema kojom se bavi po sebi je neuhvatljiva i fluidna u veoj meri od uobiajenih predmeta psiholokih istraivanja, a pogotovo onih zasnovanih na laboratorijskom radu, eksperimentu i primeni statistikih metoda u cilju svoenja nepregledne raznolikosti individualnog ljudskog iskustva na neke zajednike, nauno proverljive i svima dostupne imenitelje. To ne znai da je ovo promiljanje problema kontratransfera u radu s porodinim rasporedom potpuno proizvoljno, zasnovano na pukom pravu na iznoenje subjektivnog stava i linog mnjenja. Ovaj rad proistekao je iz odreenih uvida, intuicija, nagaanja i razmiljanja, doivljenih u svakodnevnom ivotu i produbljenih uestvovanjem u radionicama porodinog rasporeda i posmatranjem razliitih naina terapeutskog rada, bilo uivo ili na brojnim videosnimcima. Bez obzira na neizbenu fragmentarnost, to mu daje odreeni stepen legitimiteta i doslednosti, uz poziv itaocima da njegove sadraje pokuaju da prepoznaju i fenomenoloki dopune iz vlastitog iskustva. Imajui u vidu sloenost, vanost i opirnost teme, u ovom tekstu ograniiu se samo na pokuaj da u to zaokruenijem obliku iznesem sutinu svog vienja i osnovne teze vezane uz problem kontratransfera s kojim se susreemo u porodinim konstelacijama, dok bi njihovo sistematsko razvijanje i obrazlaganje zahtevalo viestruko vei prostor. Na samom poetku izneo bih nekoliko metodolokih momenata koji nam mogu pomoi u rasvetljavanju prirode mogueg pristupa i naina rada s porodinim rasporedima.

a) Psihika realnost i intencionalnost Kada se u XIX veku u evropskoj filozofiji, prvenstveno u Nemakoj, rasplamsala takozvana rasprava o metodu, pioniri savremene metodologije nauke pokrenuli su spor iji odjek se i danas prepoznaje u suprotstavljenim kategorijama objanjenja (koje predmetu istraivanja pristupa pitanjem kako?, nastojei da utvrdi meusobne odnose meu pojavama i mehanizme njihovog sadejstva) i razumevanja (koje za predmet ima ono ta? u fenomenima i razvija postupak njihovog tumaenja). Dok objanjenje predstavlja temeljno naelo prirodnih nauka, razumevanje je svojstvemo takozvanim duhovnim (drutvenim) naukama i vodi samoj sutini fenomena, onako kako su oni dati subjektu saznanja bio on individualan, kolektivan ili istorijski... Za nas je od znaaja to to je metodolokim razlikovanjem izmeu objanjenja i razumevanja nauci otvoren put prema empatiji i celokupnom univerzumu ovekovih unutranjih doivljaja i iskustava, koji ne samo to postaju legitimni predmet, nego se prepoznaju i kao delatni inilac naunog istraivanja. Dalji za nas znaajan iskorak nalazimo u prvoj polovini narednog stolea u analitikoj psihologiji K. G. Junga. Nakon to je, kolujui se za lekara i psihijatra, stekao temeljno prirodnonauno obrazovanje i izgradio metodoloku strogost u pristupu psihikim fenomenima, Jung zapoinje izuzetno uspenu karijeru klasinog psihoanalitiara, predodreenog za mesto Frojdovog naslednika na elu psihoanalitikog pokreta. Meutim, ubrzo radikalno odstupa od ortodoksne psihoanalize, naputajui njene pozitivistike i redukcionistike postavke, to ga neminovno vodi linom i teorijskom raskidu sa Sigmundom Frojdom. Za temu kojom se u ovom
4

odeljku bavimo znaajno je njegovo shvatanje psihike realnosti: ako se, na primer, pokae da neki njegov pacijent veruje (ili zamilja, percipira, osea, sanja, eli...) da reka Rajna tee uzvodno, taj subjektivni sadraj za Junga postaje psihiki realna injenica, valjano utemeljena i vredna panje bez obzira na to to moe da bude (a svakako i jeste) u raskoraku s opteprihvaenim shvatanjima, zdravim razumom i objektivnom percepcijom stvarnosti. Subjektivni sadraji i doivljaji poseduju, dakle, svoju autonomiju i dignitet, nisu puki izvedeni proizvod, odraz ili prikriveni simboli nesvesnih organskih i nagonskih procesa, ijem istananom dekodiranju Frojd posveuje svoja pionirska dela Tumaenje snova i Psihopatologija svakodnevnog ivota... Korak dalje u tom pravcu nalazimo u drugoj, naizgled potpuno egzaktnoj naunoj oblasti: kvantna fizika dovela je u pitanje ne samo tradicionalno shvatanje objektivno postojee, nepromenljive i za sve jednake stvarnosti, nego i samu mogunost njenog pouzdanog spoznavanja. Pokazalo se da prilikom istraivanja poloaj i impuls neke kvantne estice ne moe da se odredi kauzalno, nesumnjivo, jednoznano i nuno kako bi zahtevala klasina njutnovska fizika nego samo kao mogu i u odreenom stepenu verovatan (Hajzenbergov [Werner Heisenberg] princip neodreenosti). Na to se kasnije nadovezao stav da svest istraivaa (ne samo njegove pretpostavljene teorijske postavke, nego i line intencije, oekivanja, mentalni i psihiki sklop, kao i samo uestvovanje i fiziko prisustvo eksperimentu...) postaje sastavni deo objekta istraivanja i delatni inilac istraivakog procesa.1 Najzad, Karl Poper [Karl Popper], verovatno najuticajniji filozof nauke XX veka, pragmatiki i bez ikakvih svojstava apsolutnog naunu istinu u nekoj oblasti ljudskog znanja odreuje kao neto oko ega se slae veina najeminentnijih pripadnika naune zajednice (tavie, u svakoj grani nauke danas postoji svojevrsna rang-lista takvih strunjaka, sastavljena na osnovu uestalosti citiranja njihovih radova u relevantnim naunim publikacijama iz date oblasti).

b) Promena naune paradigme Navode li nas prethodno izneti stavovi na relativizam, prihvatanje neminovne subjektivne ogranienosti svakog saznanja, ili ak agnosticizam? Agnostiko vienje sveopte krhkosti znanja, naune istine koja ne moe biti apsolutna nego tek manje ili vie verovatna (s izuzetkom tzv. apriornih i deduktivnih sudova), ili je ak rezultat puke konvencije, na paradoksalan nain moemo dopuniti Bekonovim [Francis Bacon] antropolokim vienjem ogranienosti ljudskog saznanja. Filozof engleskog empirizma, rodonaelnik novovekovne nauke, nazvao je ta ogranienja idolama ukorenjenim predrasudama i lanim pojmovima, od kojih neki proizlaze iz same prirode ljudskog roda, osobenosti kulture, korienja jezika itd... (danas bi tome mogao biti pridodat itav postmoderni spektar izobliujuih diskursa: istorijskog, evrocentrikog, ideolokog, rodnog...). Izlaz iz te platonovske peine u kojoj je zatoeno ljudsko saznanje Bekon je naao u induktivnom metodu i naunom eksperimentu, na ijoj primeni se temelje nauna i tehnoloka dostignua modernog doba sve do naih dana. Meutim, ono to veina strunjaka u odreenom istorijskom trenutku smatra istinitim svakako je podlono reviziji: posle novih naunih prodora lako se moe desiti da dotad vaea
1

Priblino u isto vreme, u parapsihologiji oblasti u kojoj ne iznenauje odsustvo stabilnog, nepromenljivog i od subjekta nezavisnog objekta saznanja D. B. Rajn [Joseph Banks Rhyne], pionir eksperimentalnog prouavanja parapsiholokih fenomena, pokazao je da intencionalnost ispitivanog subjekta (koja ukljuuje njegove elje, namere, interese, oekivanja...) statistiki znaajno utie na rezultate eksperimenta, tako to menja uestalost javljanja odreenih pojava u poreenju s onim to bi se moglo oekivati po Gausovoj krivoj normalne raspodele. 5

istina bude relativizovana, odbaena ili ak preokrenuta u potpuno opreno shvatanje. Do toga dolazi pogotovo u razdobljima velikih naunih revolucija, koje za posledicu imaju ono to Tomas Kun naziva globalnom promenom naune paradigme. Zar nismo i danas svedoci radikalnog naunog zaokreta koji vodi, ili je na krhotinama prostorno-vremensko-kauzalnog kontinuuma ve doveo do uspostavljanja nove paradigme i revolucionarno novog, holografskog poimanja univerzuma, u kojem se potvruju vizije srednjovekovnih mistiara o jedinstvu mikrokosmosa i makrokosmosa, nepostojanju granica izmeu materije i duha, jedinke i ljudskog roda, oveka i prirode, o unus mundus-u u kojem je simultano sve u vezi sa svime? Nije li u modernoj fizici takvo poimanje najavila ve Ajntajnova Teorija jedinstvenog polja, a kasnije potvrdio niz naunih prodora u drugim oblastima ljudskog znanja? Kako to da se s neverovatnom lakoom preskae nekada nepremostivi jaz izmeu sve nerazumljivijih, elitistiki zatvorenih i usko specijalizovanih naunih istraivanja svemira, strukture materije, ljudskog tela, psihe..., s jedne strane, i bezbrojnog mnotva popularnih, uproenih i komercijalizovanih njuejdovskih kola, uenja i tehnika, s druge? I kako to da i s kojim ciljem iza i jednih i drugih oigledno stoji ogroman kapital, potekao moda ak iz istih izvora? Imajui u vidu globalnu umreenost i isprepletenost sudbine dananjeg sveta, zar je mogue da te oblasti ne budu predmet interesovanja i uticaja krupnih centara moi, mogue sredstvo manipulacije i globalne kontrole na koju, izmeu ostalog, ukazuje serija uznemiravajuih dokumentarnih filmova Zeitgeist [Duh vremena]? Sve to su nesumnjivo znaajna i vrlo zanimljiva pitanja, samo to ovde nemamo razloga da se njima bavimo.

c) Fenomenoloki metod Ono to prilikom povrnog posmatranja seminara porodinog rasporeda nekome moe da izgleda kao terapeutov letimian, proizvoljan i krajnje subjektivan pristup klijentima pogotovo zato to ga najee ne prate velike teorije i krupne rei ili, sasvim obrnuto kao demonstracija terapeutove posebne harizme i nekakvog mistinog, amanskog dara najverovatnije je rezultat istananog dugogodinjeg negovanja oseaja za rad u polju. Sam Helinger u knjizi Priznati ono to jeste, prvoj koja je prevedena na na jezik, svoj metod na jednom mestu izriito odreuje kao fenomenoloki. Iako se, koliko mi je poznato, ni u drugim svojim publikacijama i na snimljenim seminarima ne poziva izriito na Edmunda Huserla [Edmund Husserl], rodonaelnika fenomenolokog metoda, temeljno teoloko i filozofsko obrazovanje koje je stekao u mladosti daje njegovom korienju tog termina posebnu teinu, daleko van granica njenog uobiajenog kolokvijalnog znaenja. Izvorni Huserlov saznajni metod sastoji se iz dva koraka: prvi je fenomenoloka redukcija stavljanje u zagrade svih teorijskih predznanja, predubeenja i predrasuda, uz otklon od svega spoljanjeg, sluajnog i prividnog u predmetu saznanja. Kada se to ostvari, sledi faza zrenja, u kojoj se u subjektu sama iz sebe konstituie sutina fenomena, koja nadilazi saznajna ogranienja individue jer poseduje svojstva transcendentalne, intersubjektivne ili transsubjektivne objektivnosti. edomil Veljai, pionir komparativnog prouavanja misli Istoka i Zapada u naoj kulturi, povukao je svojevremeno upeatljivu paralelu izmeu ideja Huserlove fenomenologije i prakse izvorne budistike meditacije. Sastavni deo tog drevnog istonjakog postupka izmeu ostalog je osveivanje i iskorenjivanje zavisnog nastajanja (u vedskoj tradiciji oznaenog pojmom karma) uslovljene transsubjektivne determinisanosti pojedinca, za ta plodnu paralelu moemo pronai upravo u radu s porodinim rasporedima. Pored toga, u Helingerovim spisima i na seminarima esto susreemo poreenja, primere i terminologiju preuzetu iz zen budizma i taoizma (od njih je dobrim dlom sastavljena i njegova knjiga O ivotu i drugim
6

paradoksima). Nije manje znaajno ni to to je u mladosti, za vreme svog kolovanja kod jezuita (kao i nekoliko decenija pre njega Martin Hajdeger [Martin Heidegger], jedan od najuticajnijih filozofa XX veka), Helinger proao strogu, vekovima razraivanu duhovno-meditativnu obuku namenjenu buduim svetenicima, zasnovanu na Duhovnim vebama Ignacija Lojole. Njen vaan sastavni deo je i takozvano razlikovanje duhova razvijanje istananosti za prepoznavanje duhovne pozadine fenomena s kojima se u svim oblastima ivota susree ne samo iskuenik, nego i svako od nas.2

d) Rezonanca i tri preobraaja duha Imajui u vidu irinu Helingerovog obrazovanja i raznolikost terapijskog iskustva koje je stekao posle naputanja misionarske i svetenike slube (kroz obuku i bavljenje psihoanalizom, getalt-terapijom, transakcionom analizom, razliitim grupnim terapijama, primalnom terapijom, hipnoterapijom...), bilo bi preterano pojednostavljivanje svesti njegov pristup porodinom rasporedu na samo jedan odreeni metod, pa ak i fenomenoloki, koliko god on produbljen i istanan bio. Da je tako, svedoe i Helingerove novije knjige Misli o Bogu i Srea koja ostaje i nain rada zabeleen na seminarima snimljenim poslednjih godina. Stoga ne iznenauje to, kada objanjava sutinu svog intuitivnog pristupa radu s klijentima, Helinger koristi metafore bliske senzibilitetu muziara i svetu muzike: terapeut sebe dovodi u stanje neizrecivog saglasja s najunutranjijim tonom vlastitog bia, koji harmonijski prate vii i nii tonovi. itavim svojim rezonantnim opsegom on stupa u saglasje s osnovnim tonom klijenta, paljivo oslukuje glas koji se sam od sebe javlja iz uzajamne rezonance terapeuta i klijenta i dalje usmerava tok zajednikog rada... Ali kako razviti apsolutni sluh ako nas priroda nije njime obdarila? I moe li sm muziki dar biti dovoljan za ozbiljno bavljenje muzikom, ako nije kultivisan istananim poznavanjem pravila harmonije i kontrapunkta, muzikih oblika, istorije muzike i svakodnevnim istrajnim vebanjem na nekom instrumentu? Verovatno su to pitanja na koja bi lake mogao da odgovori iskusan muziki pedagog a time bi, mutatis mutandis, bar delimino i na posredan nain mogao da nam osvetli i proces edukovanja terapeuta za rad s porodinim rasporedom. Obilje nadahnua i uticaja s kojima se susreemo razmiljajui o izvorima Helingerovog intuitivnog terapeutskog pristupa radu u polju, poetski bi najbolje mogla da same jedna Nieova [Friedrich Nietzsche] parabola iz dela Tako je govorio Zaratustra.3 Da je kratko parafraziramo: Zaratustra, Nieov alter-ego nazvan po predhrianskom mazdaistikom proroku, propoveda o procesu rasta duha koji na svom putu ka punoi saznanja mora da proe kroz tri preobraaja. Najpre na sebe kao kamila treba da natovari celokupnu raznolikost pojavnog sveta i svekoliko znanje o njemu. Zatim kao lav mora da se obrauna s neizmernim teretom koji je poneo (to bi odgovaralo Huserlovoj fazi fenomenoloke redukcije). Najzad, duh treba ponovo da se rodi kao dete u novom svetu autentinog bivstvovanja, obdaren dragocenim darom neposrednog intuitivnog spoznavanja (faza fenomenolokog zrenja istih sutina).

Znaajne strukturne slinosti postoje takoe izmeu porodinog rasporeda i ozdravljenja porodinog stabla molitveno-liturgijskog postupka za transgeneracijsko isceljenje, rasprostranjenog u nekim protestantskim i katolikim krugovima. 3 U istom Nieovom delu nalazimo jo jednu za nas vanu podudarnost. Kada govori o volji za moi jednom od svojih temeljnih pojmova Nie je odreuje kao svemoguu. Volja za moi moe sve sada i ubudue samo ne moe da promeni ono to je ve bilo. Ali zato moe da uini da se htelo ono to je bilo. Nije li to sutina i Helingerovog priznavanja onog to jeste, kao preduslov za oslobaanje od upletenosti unutar porodinog sistema i obnavljanje protoka ljubavi od predaka prema potomcima? 7

I Transfer, kontratransfer, senka...

Iako je porodini raspored savremeni psihoterapijski postupak, koji s drugim terapijskim kolama batini bogata, gotovo stoletna postignua psihologije XX veka, a pojedinim njegovim aspektima neposredno prethode, izmeu ostalog, nataloena iskustva i putokazi sociodrame/psihodrame/sociometrije... Jakoba Morena [Jacob Moreno], porodine terapije Virdinije Satir [Virginia Satir], kontekstualne terapije Ivana Besermenji-Naa [Ivan Bszrmnyi-Nagy]... u njegovoj praksi, iako ne uvek u izriitom obliku, susreemo neka pitanja s kojima se pre vie od jednog veka suoila ve klasina psihoanaliza. Ostavljajui po strani veoma znaajne teme kakve su, na primer, reverzibilnost tretiranih tegoba, delotvornost, intenzitet i trajanje terapijskog procesa..., ovde nas u prvom redu zanima priroda odnosa izmeu klijenta (bolesnika/pacijenta) i terapeuta (iscelitelja/lekara). Tu spadaju pitanja poloaja, objektivnosti i delotvornosti terapeuta u analitikom procesu, koja je klasina psihoanaliza podvela pod problem transfera i kontratransfera, nastojei da ga rei ili bar podvrgne kontroli obaveznom ler-analizom, svojevrsnim majstorskim ispitom, esnafskim obredom inicijacije propisanim kandidatu za terapeuta. Osim toga, danas u praktino svakoj psihoterapijskoj koli postoji institucija supervizije za budue terapeute i aktivne praktiare, uz propisan obavezan broj sati za rad na sebi i lino usavravanje, u emu ni porodini raspored ne predstavlja izuzetak. Osim to je nadahnuta Jungovim shvatanjem tog pojma, senka u naslovu ovog odeljka sama po sebi poseduje bogatu asocijativnu, simboliku i arhetipsku vrednost, ukazujui na neznane, svesti skrivene i moralno nedefinisane potencijale linosti. Termini transfer i kontratransfer pripadaju standardnom (psiho)analitikom reniku (dok se za kateksu i objektni odnos, na primer, ovde naprosto nije nalo mesta).

a) Ler-analiza i mogunost ljubavi van sistema Transfer, ili prenoenje klijentovih nesvesnih sadraja na terapeuta, u prvom redu onih vezanih za odnose s roditeljima, preduslov je za zapoinjanje psihoterapijskog procesa. Cilj leranalize je pak osveivanje moguih povratnih projekcija s terapeuta na klijente i time obuzdavanje kontratransfera terapeutovog nesvesnog reagovanja na transfer. Po idealnom modelu, terapeut je prolazei kroz ler-analizu (analizu u prazno) u sadejstvu sa svojim terapeutom/supervizorom razreio otvorena pitanja svoje line istorije i dostigao traeni stepen objektivnosti i nepristrasnosti kao preduslov za uspean terapeutski rad. Koliki je znaaj bio pridavan tom pitanju pokazuje strogost s kojom su terapeuti (terapeutkinje) svojevremeno gubili licencu za bavljenje psihoanalizom kada bi podlegli izazovu i upustili se u intimne odnose sa svojim klijenkinjama (klijentima), s kojima su nesvesno ukrstili projekcije. Svrha ler-analize je, dakle, podsticanje unutranjeg rasta i podizanje nivoa svesti (kod terapeuta), a u porodinom rasporedu to je opti cilj za sve uesnike. Po Bertu Helingeru, umesto da bude samo epifenomen nesvesne upletenosti, ljubav izvan porodinog sistema postaje mogua tek kada se razrei vor ljubavi u sistemu. Kada je priznato pravo na pripadnost sistemu onima kojima je to pravo bilo uskraeno i kada se ukae duno potovanje svim lanovim sistema, (istinska) ljubav prestaje da bude puko preslikavanje porodinog skripta, prinudno sistemsko ponavljanje zateenog porodinog obrasca.
8

Takav preobraaj moe nastati kao rezultat dugotrajnog, mukotrpnog terapijskog procesa, ali moe da bude i jednokratan, neponovljiv i intenzivan katartiki doivljaj s mistikim svojstvima otkrovenja, obraenja, metanoje, kojim se iz korena menja duhovno iskustvo subjekta, njegov doivljaj sveta i priroda odnosa s drugima. b) Iskorak od utvrene sudbine i arhetipska inflacija
Iako je temeljno naelo porodinog rasporeda priznati ono to jeste, to bi ukljuivalo suoavanje i smernost spram onog neizmerno velikog i sudbinskog to nam prethodi i nadilazi nas, po Helingeru ipak nije nemogu pomak od utvrene sudbine: Time to subjekt puta da bude ono to jeste, to konstituie njegovu realnost i sainjava njegovo egzistencijalno okruenje ali tako da ga pri tome ne napusti olakim uzmakom u neku imaginarnu stvarnost (neprihvatanjem, nezadovoljstvom, neprestanim prianjanjem uz elim,treba, mora...) svojim neinjenjem on ipak ini, zadobija dragocenu fluidnost i stupa u saglasje sa irim kontekstom svog bivstvovanja. Tek tada postaje mogu pokret duha koji donosi promenu i unutranji preobraaj. Za takav stav veoma je vano suzdravanje od moralnog suenja (to Helinger upeatljivo demonstra svojim imaginarnim obraanjem Hitleru, olienju moralnog zla), jer sebe njime osuujemo na ostanak u onom to jeste.4 Drugi vaan momenat vezan za odnos klijentterapeut proistie iz klijentovog transfera idealizovane oinske (roditeljske) figure na terapeuta. Takav odnos neophodan je za poetak i dalji tok terapije, ali ako je praen nekontrolisanim kontratransferom, moe da vodi preobraaju terapeuta u gurua, proroka, mesiju..., pri emu terapijska zajednica poprima obeleja sekte. Tu opasnost Jung je objanjavao pojmom inflacije prodorom sadraja iz kolektivno nesvesnog u ego-svest i njenim identifikovanjem s arhetipskim likovima voe, spasitelja, apostol. Tanka ali razgovetna linija razdvaja te fenomene od naizgled slinih, ali stvarnosti mnogo bliih ispoljavanja u pozitivnom smislu tu bi spadale prirodna ljudska potreba za uvaavanjem autoriteta, samopotovanje, profesionalni integritet i dostojanstvo terapeuta, trina efikasnost i organizacioni dar..., a s druge, negativne strane lina i profesionalna tatina, preterani rivalitet i takmiarski duh, autoritarnost, manipulativnost, komercijalizovanje psihoterapijske prakse i duhovnosti...

c) Samo ranjeni iscelitelj isceljuje U porodinom rasporedu preklapa se nekoliko srodnih ali ipak razliitih aspekata on je u isto vreme: projektivna tehnika koja je u stanju da iznese na videlo skrivene nesvesne dinamike i nepoznate inioce koje dejstvuju u ivotu klijenta, utiui na njegovo zdravlje, ponaanje i sudbinu; svojevrstan dijagnostiki postupak, jer moe da ukae na eventualne dubinske i netransparentne uticaje u porodinoj dinamici klijenta, kao sutinski uzrok vidljivih tekoa ili simptoma; terapijski metod koji deluje i transgeneracijski i individualno, isceljujui ujedno i porodini sistem klijenta i njega lino.
Slino vienje sadrano je u Nieovoj izreci biti s one strane dobra i zla, koja izraava moralno stanovite njegovog natoveka, ali i svakog pravog stvaraoca i istinskog stvaralatva. U tom smislu K. G. Jung u svojim delima koristi Nieovu metaforu o drvetu koje svojom kronjom ne moe da uzraste do raja, ako mu korenovi nisu doprli u dubinu do pakla. 9
4

U osnovi porodinog rasporeda je susret, zajednivo i sinergija svih uesnika terapeuta, klijenta, odabranih predstavnika i posmatraa koji ne prisustvuju radionici samo fiziki i kognitivno, nego i sveukupnou svog bia, ukljuujui porodine sisteme s kojima su umreeni i ije nataloeno iskustvo ine dostupnim okupljenoj zajednici. Kao osoba sa svojim individualnim osobenostima i iskustvom, vlastitom konstitucijom, linom i porodinom istorijom, terapeut ne moe da ostane nepristrasan i potpuno objektivan u analitikom procesu, kako je neko vreme na samim poecima psihoanalitikog pokreta verovao Frojd. Toj racionalistikoj predrasudi o sveznajuem, nepogreivom i nadmonom analitiaru, koji udobno zavaljen u svojoj fotelji prebiva u stanju vanvremene sjajne izolacije, negde van realnog telesnog, socijalnog i istorijskog sveta, kasnije je suprotstavljen itav spektar razliitih gledita poev od onih po kojima je, bar u odreenoj meri, takva pozicija terapeuta ipak dostina (ali uz potovanje odreene procedure koju propisuje struka, a to je suoavanje s vlastitim nesvesnim konfliktima i ovladavanje njima [ler-analiza]), sve do onih koja naglaavaju da terapija jeste i mora da ostane egzistencijalni susret dveju (u grupnoj terapiji i vie) ivih individua, po prirodi nesavrenih, u svom rastu i razvoju meusobno upletenih i kroz razliite uloge u terapijskom procesu upuenih jedna na drugu. Tu drugu krajnost oslikava poznata izreka na koju nailazimo i van naeg zapadnjakog jevrejsko-hrianskog duhovnog kruga, da samo ranjeni iscelitelj isceljuje. Uestvujui u isceljivanju klijenata, kroz meusobnu komunikaciju i razmenu, i terapeut neprestano ui, menja se, raste i isceljuje samog sebe,

d) Kontratransfer kod terapeuta i predstavnika u radu U kojoj meri individualna kognitivna i emotivna ogranienja terapeuta, klijenta i predstavnika mogu da budu vana za rad u polju i delotvornost terapijskog procesa?
Da bi dobio sertifikat za rad, terapeut je morao da proe propisanu obuku, ispit i strunu superviziju. Bez obzira na linu obdarenost, za njega proces uenja, usavravanja i sticanja iskustva nikad ne prestaje, ime se sve vie suava i prostor za mogui kontratransfer u terapeutskom radu. esto se navodi Frojdova optimistika izjava da tamo gde je id treba da bude ego, kojom je odredio prosvetiteljski cilj psihoanalize naravno, kao civilizacijski ideal kojem po njemu oveanstvo u celini treba da tei. Onaj ko ne deli to racionalistiko stanovite, mogao bi proces unutranjeg rasta i profesionalnog sazrevanja terapeta da odredi kao infinitezimalno smanjivanje slepe mrlje u njegovom saznanju i iskustvu, ili kao proces postepenog kopnjenja i rasvetljavanja senke u kojoj su smeteni skriveni konflikti, ali i potencijali njegove linosti. Pri tome proces osveivanja nesvesnih sadraja moe biti predoen kao neprekidni linearni unutranji rast, ili kao stalno vraanje i spiralno produbljivanje srodnih sadraja. Budui da su dometi samoanalize vrlo ogranieni, jer je za delotvornost terapije neophodan dijaloki odnos, pa dakle i odreena egzistencijalna distanca izmeu onog ja i ti, u gotovo svakoj psihoterapijskoj koli podrazumeva se da terapeut treba da ima vlastitog supervizora ili terapeuta.5

Kada je re o klijentu, prilikom intuitivnog rada s porodinim rasporedom6 njemu se preporuuje da koliko god je mogue ostavi po strani svoje ja, potrebu za razumevanjem, analiziranjem, kontrolisanjem, saoptavanjem i naknadnim komentarisanjem svog doivljaja, jer
Zanimljivo je da pravoslavni i katoliki svetenici ne mogu da ispovedaju sami sebe (kod protestanata institucija ispovesti i ne postoji), nego imaju svog ispovednika. To vai ak za episkope, patrijarhe i rimskog papu. 6 O razlici izmeu intuitivnog i getaltistikog pristupa porodinom rasporedu bie vie rei u narednom odeljku. 10
5

time remeti pokrenute nesvesne energetske procese i umanjuje delotvornost rada s tananim subliminalnim energijama. Poverenje u polje, preputanje da ga pod budnim okom terapeuta ono vodi, uz otvorenost prema moguim promenama i pokretima duha, mogu da ga uine istinski prisutnim i spremnim za duboki preobraaj. Meutim, u odnosu klijentterapeut nepredvidivo moe da se probudi izvesna proizvoljnost: ona ne samo to moe iracionalno da utie na klijenta prilikom izbora predstavnika za rad, nego, bez sutinskog razloga, i odreeni terapeut sa svojim nainom rada moe da se, opravdano ili neopravdano, klijentu uini poeljnijim ili nepodesnijim od nekog drugog. Inercija i naviknutost na odreeni nain rada i linost terapeuta takoe mogu da ga uine zatvorenim za prepoznavanje i valjanu procenu potencijala koje u sebi nose drugaija linost i donekle izmenjene pojedinosti terapijskog postupka.
Moe li se govoriti o pojavi transfera i kontratransfera kod predstavnika u radu, bez obzira na to da li ga je odabrao klijent ili terapeut, ili se sam ukljuio u rad? Prilikom izbora predstavnika postoji ogranienje da se, ako su prisutni, u rad ne uvode roaci, partneri, prijatelji i bliski poznanici (to je est impuls kod onih koji prvi put prisustvuju seminaru), jer moe se oekivati da e im njihova upletenost, predznanje i realni odnosi s klijentom povratno umanjiti nepristrasnost i uticati na njihovo ponaanje u ulogama. Ista tekoa javlja se u manjim terapijskim grupama koje se redovno sastaju i u kojima se svi dobro poznaju, tako da kada se, kao u proirenoj porodici, jedni drugima uzajamno nau u ulogama predstavnika, zbog svojih predznanja lako mogu da skliznu u rutinu i pribegnu poznatim stereotipima. Prednost velikih grupa s protonou klijenata u tome je to mogu da uspostave potrebnu ravnoteu izmeu jezgra iskusnih uesnika ili edukanata i stalnog priliva novih klijenata. Savet neiskusnom klijentu prilikom intuitivnog rada s porodinim rasporedom uvek je da predstavnike bira po oseaju, po energiji, iz stomaka, a ne glavom rukovodei se uzrastom ili fizikim izgledom moguih kandidata. Kada se ini da je izbor bio brzoplet, povran ili isforsiran, kada se rad otegne ili zapne, lako je dati teleoloko objanjenje, kojim se unazad samo konstatuje stanje i sutinski nita ne objanjava: izbor predstavnika predstavljao je rezultantu otvorenosti klijenta, njegovog mentalnog stanja i prisutnosti u polju, stanja svih prisutnih i stepena promene koju je on u tom trenutku mogao da podnese... Terapeutov izbor dopunskih predstavnika poiva na istananom oseaju za rad u polju i izbegava te tekoe. Od terapeuta ponekad moe da potekne i dodatni impuls koji pokree i usmerava zamrli rad udvajanjem ili zamenom odabranih predstavnika, uvoenjem razliitih entiteta, nekoga ili neega to nedostaje, paralelnim pokretanjem drugog ili treeg nezavisnog rada, da bi se u svakom od njih podigao nivo energije... Takoe se dogaa da se, sledei vlastiti oseaj, neko od prisutnih odlui za autopojetiki, samoinicijativni ulazak u rad. Najee e ga na to navesti neka tipina, za njega karakteristina uloga ili neki snaan aktuelno probueni sadraj. To moe da upuuje na prisustvo kontratransfera, ali isto tako ako nije posredi potreba za samoisticanjem na razvijen iri oseaj za stanje u polju. Neko od predstavnika takoe moe da uvede posmatraa, ili da svojim ponaanjem i poloajem tela ukae terapeutu na osobu pogodnu za ulazak u rad. Delovanjem svojevrsnog kontratransfera moglo bi se smatrati i to kada predstavnik u tuem radu odradi neki svoj kratki rad, to moe da ostane u okvirima pojaavanja dodeljene uloge ili razvijanja njenog ogranka koji ne remeti osnovnu dinamiku glavnog rada. Ali zar svaka uloga i svaki posmatrani rad ne predstavljaju pojaavanje i proirivanje vlastitog iskustva? Ponekad ak virtuelnog iskustva i provebavanja moguih uloga koje (jo) nisu proivljene, ili nee ni biti ostvarene u realnom ivotu? 11

Polje se uspostavlja i dejstvuje meu svim uesnicima radionice kao rezultanta njihovog prisustva i poseduje unutranju svrhovitost i sposobnost samoregulacije, to se ogleda i u okvirnom determinisanju izbora predstavnika i njihovog ponaanja. Predstavnici koji ee prisustvuju radionicama porodinog rasporeda verovatno su bar ponekad u polju doiveli raslojavanje uloge u kojoj su se nali: poev od sadraja osnovne uloge preko svesti da se predstavnik nalazi u ulozi koja moe ali ne mora da ima dublje veze s njim oseaja kako bi se predstavnik ponaao da je to njegov rad a ne samo uloga nasluivanja ili uvida u to kako je drugim predstavnicima i kako e dalje tei rad oseaja ta moda nedostaje i prepoznavanja svrhovitosti terapeutovih intervencija... Pored toga, polje izotrava percepciju drugih predstavnika u radu osim osobenosti samih uloga, manje ili vie produbljeno mogu da se percipiraju i realne osobe koje iza njih stoje.
Mutatis mutandis, pomenuti sadraji porodinog rasporeda nesumnjivo koreliraju s klasinim temama transfera, kontratransfera i ler-analize. Zavisno od stepena neije empatinosti, istananosti i otvorenosti za dogaanje u polju, sve to je reeno o predstavnicima vai i za ostale uesnike ili samo posmatrae seminara porodinog rasporeda.

e) Sinhronicitet u izboru predstavnika i sadejstvu klijenta i terapeuta Niko ne prisustvuje seminaru sluajno i nije sluajno odabran za neijeg predstavnika. Pri tome, svakako, nije posredi uzrono-posledina veza izmeu neije linosti i njegovog prisustvovanja upravo ovom seminaru, s ovim terapeutom, upravo sada i ovde i u ovom radu, nego ono to je Jung nazvao sinhronicitetom akauzalnim principom koji svrhovito povezuje naizgled nezavisne pojave. Ta veza moda je zgusnutija i opipljivija izmeu terapeuta i klijenta, klijenta i odabranih predstavnika, a postoji i u ravni svih prisutnih, rasprostrta u polje kao optu rezultantu zajednikog prisustva svih uesnika, umreavajui takoe njihove porodine sisteme, a infinitezimalno celokupno ljudsko iskustvo i celinu postojeeg unus mundus. Za rad s porodinim rasporedom nije potrebno znati ta sainjava to polje, koja su njegova podruja i kakva mu je priroda. Potreba da se zna i razume moe, naprotiv, da predstavlja smetnju: dovoljno je prepustiti se rezonanci i slediti oseaj proistekao iz uloge ili samog prisustva u polju sada i ovde. Pri tome terapeut, paljivi posmatra i skretniar tananih energetskih tokova u polju, za vreme rada privremenu preuzima ulogu poslednjeg, najmlaeg, a ne najstarijeg, najpametnijeg lana klijentovog porodinog sistema. U drugim pojmovnim okvirima i nekom drugom referentnom sistemu, taj oseaj mogao bi da nosi i neko drugo ime: ljubav, saoseanje, empatija, solidarnost... ili, turo i hladno transfer i kontratransfer...

12

II Suoavanje s kontratransferom u radu s porodinim rasporedom

a) Getaltistiki i intuitivni pristup porodinom rasporedu Iako kod samog Helingera ponekad, a pogotovo na snimcima i u publikacijama iz devedesetih godina prolog veka, susreemo elemente getaltistikog naina rada (obraanje predstavnicima tokom rada, pozivanje da introspektivno saopte svoje senzacije, oseanja ili opti oseaj u ulozi za koju su odabrani, njihovo pomeranje kao ivih skulptura s mesta na mesto, uz neprestano propitivanje i komentarisanje dogaanja i terapeutskih intervencija...), njegov metod i zbog opteg pristupa klijentima, i zbog neposrednog oslanjanja na delovanje samog polja moemo smatrati prvenstveno intuitivnim. Osim irokog spektra psihoterapijskih postupaka kojima je ovladao i edukacije kroz koju je proao tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, objanjenje za prisustvo pomenutih elemenata u Helingerovom radu treba potraiti prvenstveno u dugogodinjoj saradnji s Hanterom Bomontom [Hunter Beaumont], istaknutim amerikim getalt-terapeutom. Bomont je tokom devedesetih organizovao brojne zajednike radionice za getaltistiki orijentisane terapeute i njihove klijente, na kojima je i sam uestvovao i sa kojih je prireivao Helingerove publikacije, to je nesumnjivo uticalo na profilisanje kasnijih terapeuta za rad s porodinim rasporedom, meu kojima su mnogi potekli upravo iz kruga getaltista. Mada je kod rodonaelnika porodinog rasporeda getaltistiki pristup ostao samo epizoda i jedan u nizu primenjivanih postupaka, brojni terapeuti, pa i u naoj sredini, nastavili su iskljuivo s takvim nainom rada.

b) Uloga ega: primer postavljanja predstavnika Bez obzira na to da li ih postavlja klijent ili terapeut (esto u sadejstvu s klijentom), odabrani predstavnici postaju akteri rada u polju koji iznosi na videlo skrivene dinamike koje upravljaju ivotom i sudbinom pojedinca. Ali izvesna razlika ipak postoji: kao spona izmeu polja, klijenta i prisutnih uesnika radionice, iskusni terapeut istananije osea ono sada i ovde, poseduje nepristrasnost i senzibilitet, koji kod klijenta mogu da budu zamueni tremom, stidom i, svakako, odsustvom distance u odnosu na vlastitu situaciju i temu rada. Prilikom izbora predstavnika za rad, na delu takoe moe da bude olako preputanje uticaju sporednih i spoljanjih inilaca, kao to su neiji izgled, uzrast..., ili pak preterano oslanjanje na razum, lina predubeenja, predrasude i potrebu svesnog kontrolisanja situacije. Teza o nepogreivosti polja i njegovoj samosvrhovitosti prilikom izbora predstavnika ipak moe da se brani: nijedan izbor ne moe da bude pogrean, budui da predstavlja trenutnu rezultantu svih inilaca rada ukljuujui trenutno mentalno stanje klijenta i impuls ijem delovanju se prepustio. Ali prisustvo iskusnog terapeuta i uee edukovanih predstavnika u svakom sluaju mogu isti taj rad i istu dinamiku da ubrzaju i dovedu do krajnjih granica koje je klijent u tom trenutku u stanju da podnese i prihvati. Primat polja vidljiv je i prilikom fizikog postavljanja predstavnika. Neki getaltistiki orijentisani terapeuti upuuju klijenta da se, s rukama na predstavnikovim ramenima, stojei iza
13

njega, duboko usredsredi, sve dok ne oseti kako mu iz dubine zemlje, preko nogu, stomaka i itavim svojim biem predaje namenjenu ulogu. I za klijenta i za predstavnika to moe da predstavlja snano iskustvo; meutim, kada zapone rad, intenzitet tog doivljaja poinje da bledi, da bi potpuno iileo kada dejstvo polja resetuje sve uesnike i njihove svesne namere. To bi upuivalo na izlinost takvog naina postavljanja predstavnika, kojim se, bez sutinskog uticaja na tok i domete rada, samo nakratko pothranjuje znaaj vlastitog ja i subjektivni doivljaj moi i kotrolisanja situacije.

c) Smernost i poverenje u polje Za razliku od getaltistikog pristupa odozgo, u kojem se terapeut neprestano obraa predstavnicima i ispituje njihove doivljaje ne bi li im pronaao odgovarajue mesto u porodinoj konstelaciji klijenta, ili ih rasporedio u skladu s obrascem koji struni krugovi smatraju primerenim za uspostavljanje optimalnog protoka ljubavi, intuitivni pristup polazi odozdo i temelji se na smernosti i potpunom poverenju u polje. Preputajui se njegovom delovanju, bez oslonca u verbalnoj komunikaciji, svesti, razumu i egu uesnik, terapeut ih usmerava da oslukuju najtananije poruke vlastitog bia i umesto glasa razuma prate onu unutranju logiku srca, kako je naziva Paskal [Blaise Pascal]. U skladu s tim praksa nekih terapeuta je da predstavnicima ne saoptavaju u kojoj ulozi se nalaze (ako je ona uopte odreena), nego ih navode da tokom rada slede svoj najdublji unutranji oseaj. Neki pak prekidaju burne reakcije predstavnika, jer ih smatraju afektiranjem poteklim iz ega, dok autentini doivljaji koji potiu iz polja ostaju unutranji i ispoljavaju se prigueno i dostojanstveno. Odeveni u glomazne kostime s maskama, glumci u klasinom japanskom no pozoritu u stanju su da ne-injenjem utanjem i mirovanjem na sceni posmatrae dovedu do unutranjeg naboja na ivici eksplozije. Intezivni boravak u polju u svojstvu klijenta, predstavnika ili posmatraa, irenje vlastite prisutnosti sada i ovde preko granica radionice porodinog rasporeda na podruje svakodnevnog ivota i komunikacije s drugima, otvorenost i spremnost za unutranji rast, uz puno poverenje i preputanje polju i neprestano osvedoenje da je takav nain terapijskog rada i bivstvovanja zaista mogu, jednom e otvoriti vrata za zanemelost i ponizan susret s neizrecivim i na radionici poretka ljubavi, i van nje. Onome ko je otvoren za takvu sudbinu.

d) Raslojavanje uloge predstavnik i ranjeni iscelitelj Koliko god neiskusnog predstavnika zbunjivala neodreenost uloge ili neznanje koga predstavlja (Ko sam ja u ovom radu?, ta ovo treba da znai, ta se od mene oekuje?, Kako da se ponaam?, Svi me gledaju..., Drugi znaju, lako je njima, ta sad treba da uradim?, Pravim budalu od sebe, samo da ne zabrljam...), kada se prebrodi prva zateenost i stekne potrebno samopouzdanje, otvara se prostor za preputanje delovanju polja, neomeenom zadatom ulogom i krutou kognitivnih kategorija. Ranije pomenuto raslojavanje uloge u kojoj se naao predstavnik moe se dogaati u horizontalnoj i vertikalnoj ravni. U prvom sluaju to je proklizavanje iz uloge u ulogu u istom radu, bez uvoenja novih predstavnika koji bi podstakli dalju dinamiku (predstavnik prelazi, na primer, iz uloge partnera u srodnu ulogu oca, preko njega nekog pretka za kojeg je vezan vor u protoku ljubavi, moda ak do predstavljanja nekakvog apstraktnog entiteta). Slinu funkciju moe imati autopojetiko ukljuivanje nekoga od prisutnih, makar bilo zasenjeno njegovom potrebom za isticanjem, linim manirizmom ili izvetaenou (koji takoe predstavljaju vid odreenog kontratransfera).
14

Vertikalno raslojavanje, kako je ve pomenuto, polazilo bi od sadraja osnovne uloge, praene sveu da se predstavnik nalazi u ulozi koja moe ali ne mora da ima sudbinske veze s njim, uz procenu kako bi se predstavnik ponaao da je to njegov rad ili realna ivotna situacija (a ne samo uloga), do izvesnosti ili uvida u to kako se oseaju drugi predstavnici i kako e se dalje razvijati rad, kao i ocene ta moda nedostaje u radu i prepoznavanja svrhovitosti terapeutovih uplitanja... Svest koja prati ovo raslojavanje nema svojstva kontratransfera, jer ostaje u kognitivnoj ravni i neposredno zavisi od istananosti i stepena edukovanosti samog predstavnika, koji je postao ogledalo za preuzimanje tuih projekcija. Meutim, taj sloj osnovne uloge isto tako moe da bude nadograen (ili produbljen) aktiviranjem arhetipa ranjenog iscelitelja u predstavniku, koji je u rezonanci s klijentom i u odreenoj meri nosi obeleja kontratransfera (samo ranjeni iscelitelj isceljuje). Time se u polju stvara dodatna nekognitivna, predracionalna isprepletenost predstavnika s klijentom, drugim predstavnicima i svima prisutnima, koja daje novi impuls, moe da dovede do prelivanja iz uloge u ulogu i usmerava dalji tok rada. Aktiviranje arhetipa ranjenog iscelitelja u predstavniku korespondira s aktiviranjem arhetipa unutranjeg iscelitelja u klijentu (to je svrha svakog rada i svake terapije) i dogaa se po naelu sinhroniciteta, neusiljeno, nekontrolisano i van sfere uticaja ega, svesnih namera i volje. A u meri u kojoj se oslanja upravo na te momente, neintuitivni pristup porodinom rasporedu ovde moda pokazuje svoja ogranienja, koliko god pogodovao neposrednoj svesnoj primeni steenih uvida u svakodnevnom ivotu.

e) Unutranji iscelitelj i kodiranje polja Sinergija uesnika seminara porodinog rasporeda podie opti energetski nivo i pogoduje aktiviranju arhetipa unutranjeg iscelitelja u svim prisutnima. Terapeut sam po sebi oliava unutranjeg iscelitelja i svojim prisustvom u prostoru radionice i intuitivnim nainom rada usmerava i podstie njegovo aktiviranje. U susret terapeutu dolaze klijenti, umreavajui u polje svoje telo, auru, individualnu sudbinu i porodini sistem, ali i kulturu kojoj pripadaju i duhovnost koju u sebi nose. Stoga bi se moglo govoriti o skali kontinuumu transfera i uzajamnog kontratransfera meu svim prisutnima, koji bi obuhvatao ne samo njihove individualne, psiholoke i porodine sadraje, nego i one socijalne, nacionalne, konfesionalne, kulturalne, rasne..., koji okupljenoj zajednici i zajednikom radu pridaju odreenu nijansu, ton i ukus. U vezi s tim moe se postaviti pitanje koliko su odabrani predstavnici i sam tok rada autonomni i objektivni u odnosu na klijenta, a koliko ostaju njegove subjektivne projekcije, predstave koje su njime solipsistiki zarobljene i ograniene, premda ne i kontrolisane njegovom slikom sveta i doivljajem stvarnosti. Odgovor koji se namee na osnovu iskustva s radionica porodinog rasporeda uveliko pretee prema prvoj opciji, ali linost izoidnog sklopa, na primer, moda zadrava dar da preko odabranih predstavnika taj svoj peat paralelne/pomerene stvarnosti bar donekle prenese i na druge. Uostalom, zar polje ne dozvoljava da rad, ili bar njegova percepcija od strane klijenta, uvek ide samo do granice koju je on u stanju da podnese? Svaki klijent na svoj nain kodira polje, kao prostor svog sveta unutar beskraja neogranienih ljudskih mogunosti, a u sadejstvu s terapeutom to na nesvestan nain ini i svaka grupa, okruenje u kojem se radi, pa ak i fiziki prostor. Transfer i kontratransfer nije mogue potpuno iskljuiti iz rada s porodinim rasporedom, ali kao antropoloki neizbean rudiment sudbinske povezanosti i komunikacije meu uesnicima, oni, tavie, postaju pokreta i sredstvo za uspostavljanje protoka ljubavi u polju.

15

f) Porodine konstelacije i duhovnost Na seminarima i u knjigama objavljenim poslednjih godina Bert Helinger o svom terapijskom postupku ne govori vie kao o porodinim konstelacijama, nego ih dosledno naziva duhovnim konstelacijama. Izvesne nedoslednosti i kolebanja kojih je ranije bilo prilikom korienja izraza dua i duh, pogotovo na engleskom jeziku, mogli bismo podvesti pod sledee razlikovanje: dua / porodina dua / Velika dua... predstavlja supstancu i medijum deterministikog delovanja porodinih sistema, s njihovim zakonima pripadnosti, hijerarhije, poravnanja, sistemskog ponavljanja, savesti, lojalnosti... (sve bi to bili pokreti due, uronjeni u sveobuhvatnu, nadindividualnu, pomirujuu Veliku duu); duh je medijum slobode, dimenzija koja transcendira stvarnost, ono to jeste, i iz koje dolazi promena; sutina duhovnih (porodinih) konstelacija kao terapijskog postupka u tome je da dovedu do pokreta duha, koji e raskraviti zamrznuti porodini sistem i omoguiti ponovno uspostavljanje protoka ljubavi od predaka prema potomcima. To je proces koji je uvek mogu, ali nepredvidiv, ne moe se do kraja racionalno i pragmatiki operacionalizovati i ne podlee nikakvim pravilima. Davno pre nastanka metoda porodinog rasporeda, opis prirode tog procesa moemo nai u filozofskim i teolokim stavovima Sloboda je misterija i Sloboda je milost. Telo, dua i duh inae su tradicionalne kategorije hrianske antropologije i tek sve tri pokrivaju celokupni opseg ovekovog bia. Helingerova harizmatinost, svedenost, paradoksalnost i mistiki elementi njegovog izraza, otvorenost prema misli Istoka i insistiranje na duhovnosti konstelacija, doveli su do otpora i ak unutranjeg rascepa meu njegovim dotadanjim sledbenicima. Naime, jedno njihovo krilo blisko getalt-terapiji insistiralo je na nunosti povratka metoda porodinog rasporeda iz amanistikih voda pod okrilje akademske psihologije i naunosti.

16

Zavrna napomena
Onaj koji je preao preko, ne osvre se. Sidarta Gautama

Osnovni saetak ovog rada bio bi da ono to klasina psihoanaliza naziva transferom i kontratransferom nije mogue sasvim izbei ni u radu s porodinim rasporedom, budui da oni predstavljaju posledicu nesvesnih procesa koji u terapijski odnos unose neizbene sadraje ljudske prirode na kojima poivaju povezanost i komunikacija meu uesnicima terapijske zajednice. tavie, oni su medijum i dinamiki inilac pokretanja terapijskog procesa obnavljanja protoka ljubavi u porodinom sistemu. Sve to klijent pritom treba da uradi (posle odluke da uopte doe i prisustvuje radionici) jeste da na poetku rada u sadejstvu s terapeutom odredi svoju osnovnu temu i (voen transferom) odabere predstavnike. Poverenje u polje, smernost i budnost svih uesnika, uz uvaavanje velianstvene snage Duha, uinie u takvom radu sve ostalo onda kada treba i upravo onako kako treba. Uz preputanje onom viem i veem od naeg ja, onom sudbinskom, graninom i sveobuhvatnom (kako ih naziva Karl Jaspers), neispoljenom i neizrecivom, edukacija za rad s porodinim rasporedom dovodi nas i do suoavanja s transferom i kontratransferom. Njihovo prepoznavanje i obuzdavanje, uz iskustvo nae najdublje egizstencijalne ukorenjenosti, upuuje nas na uvaavanje dara ivota, smernost, potovanje tananih poruka polja i otvorenost za delovanje sinhroniciteta u susretu s drugima. Stoga krajnji cilj edukacije nikako ne moe biti racionalno objanjenje i ovladavanje umeem tumaenja, nego postizanje dubokog linog uvida; nije puki zakljuak i apstraktno znanje, nego razvijanje empatije, unutranje poimanje logikom srca i vienje oima ljubavi. Ali ne-znanje nije isto to i neznanje... Astrofiziari tvrde da u svemiru postoje zvezdani parovi koje sainjavaju blistavi beli patuljak i nevidljiva crna rupa neizmerno velike mase gravitacioni vrtlog koji usisava svaki traak energije i svetla. Zaratustrinu pesniku sliku o tri preobraaja duha kao da dopunjuju zavrne rei Vitgentajnovog [Ludwig Wittgenstein] Tractatusa: O onome o emu se ne moe govoriti, treba utati. Ako je izreeno sve to se moe izrei, utanje postaje beskrajno reito. Kada se iskuenik u strasnoj potrazi za istinom popeo lestvicama van domaaja razuma i svesti, podigao ih je i uvukao za sobom. Za sobom nije ostavio nikakvog traga. Moda bi upravo to bio cilj kojem nas vodi edukacija u ne-znanju. * * Iz jedne molitve: Boe, hvala Ti to si me stvorio upravo s ovakvim osobinama duha i tela. Hvala Ti to si stvorio vreme koje prolazi i uvire u venost. Hvala Ti za venost koja ne prolazi. Hvala Ti to u jednom za svu venost uivati istu radost Tvoga prisustva... A zar se ta venost ve ne dogaa upravo sada i ovde?
17

Korieni materijali DVD-snimci Berta Helingera i njegovih saradnika:

Trusting the Soul, Bert Hellinger with Hunter Beaumont, London, April 2000. Bert Hellinger with Hunter Beaumont, New York City, June 2000. Kongres Priznati ono to jeste, Beograd, 1517. IV 2005. Kongres mira, Beograd, 27. IV 1. V 2006. Seminar Putevi ljubavi, Opatija, 29. IX 1. X 2006. Geistiges Famillien-Stellen, Moskva, 1114. V 2008. How Love Succeeds, London, 2008. (Uz brojne video-snimke dostupne na raznim internetskim stranicama.)

Osnovna literatura:
Bacon, Francis Novi organon, Naprijed, Zagreb, 1964. Bern, Erik Koju igru igra?, Nolit, Beograd, 1980. DeGrandis, Robert / Schubert, Linda Ozdravljeni kroz narataje. Osobno putovanje u opratanje, Svjetlo malo, Udruga za promicanje kranske duhovnosti i moralnih vrednota, Zagreb, 2001. Ducommun-Nagy, Catherine Lojalnosti koje oslobaaju, Oko tri ujutro, Zagreb, 2010. Danov, Artur Primalni krik. Primalna terapija. Izleenje neuroze, Rad, Beograd, 1980. Hajzenberg, Verner Fizika i metafizika, Sazvea, Nolit, Beograd, 1972. Helinger, Bert / Hevel, Gabrijela ten Priznati ono to jeste, Paideia, Beograd, 2010. Hellinger, Bert / Beaumont, Hunter Touching Love: A Teaching Seminar with Bert Hellinger and Hunter Beaumont, Zeig, Tucker &Theisen, Phoenix, 1999. Hellinger, Bert Srea koja ostaje, Mirjana Rui, Zagreb, 2010. Hellinger, Bert With God in Mind, Hellinger Publications, Bischofswiesen, 2007. Ili, Vlado Kultura konflikta. Dinamike poretka ljubavi uvidi i saznanja, Paideia, Beograd, 2009. Jaspers, Karl Filozofija egzistencije. Uvod u filozofiju, Dananji svet, Prosveta, Beograd, 1967. Jung, Carl Gustav Analitical Psychology: Its Theory and Practice (The Tavistock Lectures), Vintage Books, New York, 1970. Jung, Karl Gustav Odabrana dela, 15, Matica srpska, Novi Sad, 1977. Jung, Karl Gustav Odabrana dela K. G. Junga, 17, Atos, Beograd, 19962006. Kun, Tomas Struktura naunih revolucija, Sazvea, Nolit, Beograd, 1974. McTaggart, Lynne Polje. Potraga za tajnim silama svemira, Teledisc, Zagreb, 2005. Moreno, Jakov Osnovi sociometrije, Savremena kola, Beograd, 1962. Nietzsche, Friedrich Tako je govorio Zaratustra. Knjiga za svakoga i ni za koga, Mladost, Zagreb, 1976. Paanin, Ante Znanstvenost i povijesnost u filozofiji Edmunda Husserla, Naprijed, Zagreb, 1968. Perls, Fric Getaltistiki pristup psihoterapiji, Zodijak, Vuk Karadi, Beograd, 1983.
18

Polster, Irving ivot svakog oveka je vredan romana, Mikrokosmos, Esotheria, Beograd, 1994. Poper, Karl Logika naunog otkria, Symposion, Nolit, Beograd, 1974. Progof, Ajra Jung i sinhronicitet, Esotheria/Atos, Beograd, 1994. Riht, Georg Henrik fon Objanjenje i razumevanje, Sazvea, Nolit, 1975. Samuels, Endru Jung i njegovi sledbenici, Zavod za udbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2002. Sandler, Dozef / Dar, Kristofer / Holder, Aleks Pacijent i analitiar. Osnov psihoanalitikog procesa, Paideia, Beograd, 1988. Talbot, Majkl Holografski univerzum, Artis, Beograd, 2006. Veljai, edomil Filozofija istonih naroda I/II, Filozofska hrestomatija, Matica hrvatska, Zagreb, 1958. Vitz, Paul C. Psychology as Religion: The Cult of Self-Worship, Grand Rapids, Wm. B. Eerdmans, 1994. Wittgenstein, Ludwig Tractatus logico-philosophicus, Logos, Veselin Maslea, Sarajevo, 1960.

19