Ursula Franke

Reka nikada ne tee uzvodno

(Istorijske i praktine osnove Helingerovih porodinih konstelacija)

P r e v o d:

Vesna Vuka

Sadraj:
Teorijski deo 1. Uvod ...................................................................................................................5 2. Trendovi razvoja psihoterapije .......................................................................8 3. Primena porodinih konstelacija u praksi ....................................................10 o Oblasti primene .................................................................................10 o Sistem ................................................................................................11 o Skulptura Rekonstrukcija Konstelacija .......................................11 o Opis porodine konstelacije ..............................................................13 o Idealna konstelacija i razreenje ........................................................15 o Porodine konstelacije u individualnoj terapiji .................................17 o Emotivno stanje predstavnika ...........................................................19 o Nepoznate percepcije predstavnika u konstelaciji .........................20 o Analogni i digitalni transfer informacija ...........................................22 o Hipoteze o mehanizmu efekta akcije.................................................24 4. Jakob L. Moreno i psihodrama ......................................................................26 o Biografski podaci ..............................................................................27 o Teorijska pozadina ............................................................................28 o Sociometrija i sociodrama 28, Psihodrama 29 o Terapijski postupak ...........................................................................31 5. Virdinija Satir, porodina rekonstrukcija i skulptura ................................34 o Biografski podaci ...............................................................................35 o Porodina rekonstrukcija i skulptura ..................................................35 o Porodina rekonstrukcija 36, Porodina skulptura 37 6. Ivan Bosormenji-Na i kontekstualna terapija .............................................39 o Biografski podaci ...............................................................................42 o Terapijski koncept ..............................................................................43 o Lojalnost 44, Davanje-primanje 46, Samo-validacija 47, Pravo 48, Destruktivno pravo 49 o Kontekstualna terapija .......................................................................52 o Primena kontekstualne terapije u praksi ...........................................53 2

o Kvaliteti terapeuta ..............................................................................56 7. Bert Helinger i porodine konstelacije ........................................................57 o Biografski podaci ...............................................................................59 o Prezentacija hipotetikog radnog modela i njegove implikacije .......61 o Povezivanje i odnosi 61, Poredak 62, Sistemsko zavorenje 63, Prekinuti pokret dosezanja 66, Anksioznost 68, Oseanja 70 o Primena porodinih konstelacija u praksi ........................................71 o Intervencije i razreenje 72 Praktini deo 1. Uvod .................................................................................................................74 2. Osnovna pitanja ..............................................................................................76 3. Dizajn istraivanja .........................................................................................76 o Opti pregled .....................................................................................77 o Metode ......................................................................................... ......77 o Kvalitativno istraivanje.....................................................................78 o Seansa .......................................................................................... ......80 Opisivanje postupka klijentu 80, Eksploratorni intervju. Odreivanje osoba koje pripadaju sistemu 80, Fizika relaksacija 80, Obeleavanje listova papira 81, Porodine konstelacije u individualnoj terapiji 81 o Procena ...............................................................................................82 Struktura procene ..............................................................................83 o Definicija kriterijuma ........................................................................84 Sistemsko zavorenje 84, Prekinuti pokret dosezanja 86 4. Rezultati individualnih porodinih konstelacija ............................................88 3

o Klijent 1 ..............................................................................................88 Indikacije sistemskog zavorenja u eksploratornom intervjuu, Radna hipoteza, Konstelacija, Dodatne indikacije u poetnoj konstelaciji, Dodatne hipoteze, Cilj, Razreenje, Diskusija Komparativni podaci dobijeni iz drugih izvora u okviru projekta o Klijent 2 ..............................................................................................91 o Klijent 3 ..............................................................................................94 o Klijent 4 ..............................................................................................98 o Klijent 5 ............................................................................................101 o Klijent 6 ............................................................................................104 o Klijent 7 ............................................................................................107 o Klijent 8 ............................................................................................110 5. Diskusija ..........................................................................................................113 o Rezultati bitni za klijenta ...............................................................113 o Analogna i digitalna komunikacija ................................................114 o Izbor relevantne teme .....................................................................115 o Sistemska zavorenja i promene nakon konstelacije .....................116 o Porodine konstelacije u grupnoj i individualnoj terapiji ..............116 o Prednosti primene porodine konstelacije u grupnoj terapiji .........117 o Prekinuti pokret dosezanja .............................................................118 6. Perspektive i preporuke za dalje istraivanje ..............................................119 4

Teorijski deo
1. Uvod
Ne smemo zaboraviti da ono to posmatramo nije priroda sama po sebi, ve priroda izloena naem nainu ispitivanja.
Verner Hajzenberg

Sistemske teorije i porodine konstelacije u kontekstu psihoterapije izlaze izvan okvira osnovnog principa psihologije, po kome je biografski razvoj glavni izvor 5

poremeaja i bolesti. Ovakvo stanovite, koje je vailo dugo vremena, ne uzima u obzir sistemsku perspektivu. Analiza i primena sistemskih perspektiva u terapiji dobija svoje mesto. Pokazalo se da upotreba sistemskih konstelacija omoguava sagledavanje porodine sistemske strukture. Odreena vrsta konstelacija predstavljena u ovoj knjizi zasnovana je na radu Berta Helingera, iji je fokus na postavci porodinih sistema.* Helingerova primena porodinih konstelacija mogla bi biti svrstana u kategoriju terapija usmerenih na reenje ili sistemskih saetih terapija, poto se on kree od aktuelnog problema ka pretpostavljenom ili moguem razreenju u vrlo kratkom vremenskom periodu. U praksi se ovaj metod zasniva na tehnikama psihodrame, koje je uveo Moreno, kao i na tehnikama porodine rekonstrukcije, koje je primenjivala Virdinija Satir. Ove tehnike su povezane sa Helingerovim metodom preko svoje zajednike filozofske osnove. Moreno je razvio psihodramu kao terapijsku tehniku koristei teatar spontanosti. Psihodrama podrazumeva predstavljanje emocionalnih informacija na pravoj sceni. Ova eksternalizacija i opipljiva reprezentacija misli, percepcija i oseanja stvara sliku koja se moe videti spolja, koja se menja u toku seanse i za koju se pretpostavlja da, kao jedna unutranja slika, ima trajni efekat. Ovakvi efekti se isto tako pojavljuju i u porodinim konstelacijama. Time se takoe stvara jedna bolja, isceljujua slika ili konstelacija razreenja, koja zamenjuje sliku problemske situacije. Ovo podrazumeva duboko razumevanje sopstvenog pripadanja svom sistemu i, u irem kontekstu, postojeem svetu. Ove ideje su ve bile prisutne u Morenovom radu. Njegov okvir terapijskog konteksta je irok: ______ * Ova vrsta rada se takoe moe primeniti i na druge sisteme, kao to su organizacije. Onaj terapijski metod koji se ne bavi ovim nesagledivim kosmikim implikacijama, samom ljudskom sudbinom, je nepotpun i neadekvatan (Moreno, 1987, str.11). Metod kojim je porodina struktura postajala vidljivija spoljnom svetu, prvi put je predstavila Virdinija Satir ezdesetih godina, u kontekstu porodine rekonstrukcije. Kad god je to bilo mogue Satirova je pozivala sve lanove porodice da prisustvuju seansama. U grupi su sami klijenti ili drugi uesnici odigravali tipine scene iz njihovog porodinog ivota. Time su postajali vidljivi obrasci njihovih tekuih porodinih ivota, kao i uticaj tih obrazaca na dotine osobe (Nerin, 1986), a rezultat ovoga je bio da su se oni lako mogli modifikovani. U pogledu teorije Ivan Bosormenji-Na nudi uvid u osnovne strukture sistemske ukljuenosti, koje je prouavao u svom dugogodinjem istraivanju kroz praksu, a 6

iz perspektive veza koje se prenose generacijama. On je otkrio obrazac odnosa koji se moe identifikovati u vie generacija. Zakljuio je da ti obrasci nisu oigledni, ve zapravo vre uticaj, a da ih porodica nije svesna. U praksi se primena ovih otkria odigrava u formi razgovora izmeu lanova porodice, kako bi se razjasnili njihovi pojedini odnosi, oekivanja i obaveze. Najznaajniji doprinos BosormenjiNaa jeste precizno ispitivanje i opisivanje ovog modela i njegovih pravilnosti, kao i njegova stalna provera u praksi (Boszormenyi-Nagy, 1975). U Helingerovom shvatanju porodinih konstelacija, klijent postavlja unutranju sliku svoje porodice. Na ovaj nain uesnici u grupi simbolino prikazuju elemente klijentovog sistema, na primer, lanove porodice u njihovom meusobnom odnosu. Klijent postavlja svaku osobu u prostoru onako kako mu najvie odgovara, sledei svoj oseaj ili intuiciju. Predstavnici opisuju svoje percepcije, oseanja, svoja emotivna stanja, a svoje pozicije u sistemu doivljavaju sa razliitim stepenom prijatnosti ili neprijatnosti. Iskustvo iz prakse je dovelo do pretpostavke da opisi predstavnika odgovaraju emotivnom stanju stvarnih lanova sistema. Predstavnici doivljavaju ove percepcije i oseanja lino i esto fiziki, ak iako ne znaju pozadinu niti ljude koje predstavljaju. Porodina konstelacija i izjave osoba na odreenim pozicijama daju naznake o osnovnom strukturalnom odnosu, kao i ideje kako nastaviti dalje. U toku seanse terapeut menja konstelaciju u onu formu u kojoj e se idealno svi predstavnici oseati dobro; terapeut takoe moe dalje intervenisati. Ideja ovoga je da se stvori slika u kojoj klijent vidi razreenje, a ne problem. Kada sam prvi put uestvovala u porodinoj konstelaciji, bila sam fascinirana fenomenom da se dolazilo do podataka o osobi koja je predstavljana, a koji nisu bili spomenuti niti su mogli biti poznati kao takvi. Bila sam impresionirana ovom metodom i naredne dve godine sam, zajedno sa mojim kolegama, uestvovala u grupama i uskoro sam poela da eksperimentalno koristim ovu formu psihoterapije. Tada nije bilo puno literature na tu temu i Helingerov rad nam je bio dostupan samo preko kaseta i predavanja, poto je sam prestao da vodi grupe. Meutim, rad koji je predstavio Bosormenji-Na inio je teorijsku pozadinu. U njegovoj knjizi Nevidljive lojalnosti, koja je izdata 1973.g., pisao je o svojim otkriima na subjektivan nain usmeren ka problemu. Meutim, u knjizi Izmeu davanja i primanja, koja se pojavila 1986.g., ponuene su mogunosti usmerene ka reenju, koje se pojavljuju kada se u sistemu uspostavi balans. Nakon toga, imala sam privilegiju da sluam i Ivana Bosormenji-Naa i Berta Helingera na njihovim seminarima i beskrajno sam zahvalna na tome kako su ova dva terapeuta obogatila i mene lino i moj terapijski rad. Smatram da postoji plodonosna veza izmeu teorija Ivana Bosormenji-Naa i praktine primene Berta Helingera. Pisanje ove knjige dalo mi je priliku da se godinama neprekidno bavim i teorijskim i praktinim aspektima porodinih konstelacija i njihovim osnovama. 7

Ovo me je dovelo do boljeg razumevanja, a time i do jasnijeg stanovita u pogledu primene ovog metoda, kako u grupnoj tako i u individualnoj terapiji. Ova knjiga je podeljena na dva dela. Prvi deo je teorijski i opisuje osnovne karakteristike porodinih konstelacija po Bertu Helingeru i ulogu koju one imaju u oblasti psihoterapije. Takoe se daje osvrt na prethodnike ove vrste rada u istoriji terapije, prikazuje se koji se metodoloki pristupi poklapaju, kao i praktine karakteristike konstelacija u ovoj formi. Prilikom skupljanja materijala i itanja literature na ovu temu, postalo je oigledno da se Helingerov pristup preklapa sa psihodramom Jakoba Morena, porodinom rekonstrukcijom Virdinije Satir i kontekstualnom terapijom Ivana Bosormenji-Naa, iako nisu ba jasne slinosti i razlike izmeu ovih pristupa. Prikazane su istorijske i teorijske osnove, terapijski ciljevi, intervencije i praktine primene ovih razliitih pristupa. Pored toga, predstavljen je i prodiskutovan metod korienja porodinih konstelacija u individualnoj terapiji. Ovaj metod se pokazao korisnim u individualnoj terapiji, kada grupa nije na raspolaganju ili kada odreeni aspekti sistemskog zavorenja zahtevaju da budu briljivije ispitani u terapiji. Drugi deo knjige dokumentuje praktini deo ove studije kojim se istrauje nain na koji se porodine konstelacije mogu koristiti u individualnoj terapiji. Prikazano je kako se sakupljaju podaci, koji kriterijumi se uzimaju u obzir i kakvi su ishodi konstelacija za klijente. Istovremeno je prouena interakcija razliitih delova digitalnih i analognih transfera informacija. Ova interakcija je dodatni faktor u terapijskom procesu u kontekstu porodinih konstelacija. Zatim sledi diskusija o sistemskim strukturama koje se otkrivaju u konstelacijama ili se iz njih mogu pretpostaviti. Takoe su razmotrena ogranienja individualne terapije i prednosti konstelacija u grupi. Ova studija predstavlja doprinos naunom radu u oblasti psihoterapije uopte, a posebno u oblasti primene porodinih konstelacija. Kako bi se stvorila nauna osnova ove tehnike i pronalo njeno mesto u naunom istraivanju, sastavljena je lista kriterijuma po kojoj se hipotetiki model i njegove pretpostavke ispituju i diskutuju. Preduslov ove studije bilo je potovanje klijenata i uvaavanje moralnog kompromisa izmeu etike istraivanja i cilja ostvarivanja naunih rezultata.

2. Trendovi razvoja psihoterapije

Primi ih u sebe, prihvati ih takvim kakvi jesu, ak iako ti sam bira da ivi drugaije, i sve e biti u redu. udno je, ali to je jedini nain da ih se oslobodi. *

Poto su Gregori Bejtson i Don D. Dekson ispitivali mogunost povezanosti porodinih procesa i izofrenije, pedesetih godina u Palo Altu, i poto je otkrivena vanost sistema za pojedinca (Marc & Picard, 1964), terapijski postupci koji su se vodili pod imenom porodina terapija, postaju sve znaajniji. Uprkos brojnim pokuajima da se definiu nazivi porodina terapija i sistemska terapija, ova dva koncepta se ne mogu jasno odvojiti u praksi. Porodina terapija podrazumeva rad sa celom porodicom koji moe obuhvatiti jednu ili nekoliko genercija. Individualna terapija je takoe obuhvaena ovim konceptom, kada se uzmu u obzir porodini uticaji i uzajamni odnosi (Weiss & Haertel-Weiss, 1991). Svim ovim metodama je zajednika sistemska perspektiva, viena kao nova paradigma, novi nain miljenja i posmatranja i tretiranja emocionalnih problema (Massing, Reich & Sperling, 1994, str.42). Dakle, klijenti se ne posmatraju vie kao pojedinci, ve kao sastavni delovi konteksta. Sistemska perspektiva istie da je pacijent neodvojivi deo ovog konteksta i podloan je njegovim zakonima. Klijentovi postupci i ponaanja, emotivni poremeaji i psihosomatska oboljenja vie se ne objanjavaju striktno na osnovu njegove biografije, ve pre kao rezultat stalne interakcije izmeu pojedinca i sistema.** ______ * Nadin Gordimer - Lying Days : Doel u razgovoru sa Helen: Promeniti ih znailo bi otarasiti
ih se onakvi kakvi su. Ali, to ne moe uiniti. Niti to moe uiniti tako to e otii da ivi negde drugde. To ak ne moe uraditi i da ih do kraja ivota nikad vie ne vidi. Postoji neto u tebi to su oni i to je ta neunitiva nit koja e te povrediti i izbaciti iz ravnotee gde god da pobegne osim ako je ne prihvati. Primi ih u sebe, prihvati ih takvim kakvi jesu, ak iako ti sam bira da ivi drugaije, i sve e biti u redu. udno je, ali to je jedini nain da ih se oslobodi.

** Ova promena u psihologiji poklapa se sa ekolokim nainom miljenja u oblasti nauke i

tehnologije.

Za terapijski rad ovo znai moguu modifikaciju pojedinca, koja moe uslediti nakon modifikacije sistema, kao i promenu okolnog sistema modifikacijom pojedinca. Porodina terapija se ne moe jednostavno nazvati novim metodom leanja. ona je novi nain shvatanja uzroka i leka psihijatrijskih problema. Porodini terapeuti se kao grupa razlikuju uglavnom po zajednikoj pretpostavci. Ako pojedinac treba da se promeni, kontekst u kome ivi mora da se promeni. Jedinica tretmana nije vie jedna osoba, ak iako se ispituje samo jedna osoba; to je skup odnosa iji je ona neodvojivi deo (Haley, citiran u Stierlin, 1977, str.13). Sistemska perspektiva i terapijski postupak koji se na njoj zasniva ima snaan uticaj na klijenta. Kao delovi sloenog sistema, iji se elementi neprekidno premetaju, svaki od ovih elemenata vri povratni uticaj na celinu. Za klijente ovo znai da se oni smatraju ljudima koji su odgovorni, vre uticaj i mogu doprineti 9

oblikovanju njihovog okruenja. Oni sebe mogu posmatrati kao poetnu taku promene, jer kad je jedan element sistema promenjen ili se menja, to podstie drugu promenu u celom sistemu, to utie na sve druge elemente. Stalna interakcija, uzajamni uticaji i veze znae da vie nema mesta za jednostrano okrivljivanje. Zapravo, ono to se deava predstavlja zajedniki razvoj. Ovo esto klijentima omoguava da osete veliko olakanje zato to vie nisu primorani da preuzimaju odgovornost za situacije niti za svoje sopstveno ponaanje koje ne mogu objasniti kao izolovani pojedinci. Moda se ova iskustva i ponaanja i ne mogu shvatiti ukoliko se ne vide kao interakcija svih uesnika. U razliitim vrstama porodine terapije ili sistemske terapije, osnovna pretpostavka ostaje ista. Kontekst, meutim, moe biti promenljiv. Sistemska perspektiva se moe primeniti u individualnoj, grupnoj i porodinoj terapiji, kao i u sistemskom radu sa organizacijama, kompanijama ili kolama. Razreenje konflikta moe se fokusirati na sadanju ili na proirenu porodicu kroz nekoliko generacija. Stvarni ljudi, odnosno roditelji, deca i dedovi mogu direktno da uestvuju u terapiji, ili se njihovi interesi i postojanje mogu predstaviti u toku seanse bez obzira na njihovo stvarno prisustvo ili na injenicu da li su jo uvek ivi. Osnovna pretpostavka ovog postupka podrazumeva da se poremeaji i konflikti koji postoje u sadanjoj generaciji obino mogu objasniti nesvesnim konfliktima izmeu roditelja i dedova ili izmeu partnera i njihovih roditelja.. Osim ovoga, isti konflikti se stalno ponavljaju u porodici i ovo se moe protumaiti kao interfamilijalna kompulzija ponavljanja (Massing, Reich & Sperling, 1994, str.21). Ovo se moe razreiti radom na disfunkcionalnim redundacijama u porodinim interakcijama, na mestu gde su one prvobitno nastale, to podrazumeva dogaaje i postupke koji su se deavali u prolosti u sistemu. Cilj ovoga nije samo vraanje problema nazad prethodnim generacijama, ve prihvatanje bazinog konflikta. Ovaj bazini konflikt esto obuhvata komponente kao to su sudbina, rat, nesree ili teke bolesti, koje pokreu pitanje krivice. Kako se nae razumevanje sistemskih veza produbljuje, tako postaje oiglednije da je nemogue krivicu pripisati jednoj ili nekolicini osoba. Generalno, klijentima postaje lake da prihvate sopstvenu prolost, koja takoe ukljuuje i druge lanove sistema. Stoga, u sistemskoj terapiji pomirenje igra glavnu ulogu, ukoliko (...) se znanje ne doivi kao generacijski teret pred kojim je pojedinac bespomoan ili koji mora da prihvati kao svoju sudbinu (Conen, 1993, str.84). Ovo je od naroitog znaaja za one ljude koji su bili politiki povezani sa Treim rajhom. Stanovite je izmenjeno, a da pojedinci nisu osloboeni njihovih odgovornosti i moralnih obaveza. Vie od drugih terapijskih pristupa, transgeneracijska porodina terapija ima tendenciju da zauzme istorijsko stanovie po kome su ljudi vieni kao rtve njihovih pojedinih okolnosti. Meutim, mnogi od ovih ljudi takoe esto i realno sebe doivljavaju 10

kao rtve svog vremena, a ne kao nezavisne osobe koje su delovale autonomno (Massing, Reich & Sperling, 1994, str.23).

3. Primena porodinih konstelacija u praksi

Jer ovek nikad nije pojedinac; bilo bi prikladnije nazvati ga univerzalni singular.
an Pol Sartr

Oblasti primene
Porodine konstelacije i skulptura se koriste u razliitim situacijama u terapiji i savetovanju, u obuci, kontinuiranoj edukaciji i superviziji. Ne postoji neka utvrena forma koja se moe pripisati bilo kom od ovih metoda i oni mogu varirati u zavisnosti od svrhe i konteksta u kome se primenjuju. U terapijskom kontekstu se koriste za dijagnostiku i nalaenje reenja, dok se u kompanijama i poslovnom svetu koriste za razvoj zaposlenih. Ove metode se takoe koriste i u supervizijskim grupama i u zdravim porodicama kao preventivna mera da bi se spreilo stvaranje krize (Papp, Silverstein & Karter, 1973). Ove tehnike zadobijaju sve vie panje i sa njima se eksperimentie u odreenim oblastima. *
_________

* Jedan primer su Varga von Kibed i Sparer koji eksperimentiu sa porodinim konstelacijama u
pojedinim odeljenjima kompanija, zatim, u saradnji sa isceliteljima i akupunkturistima, rade sa telesnom konstelacijom radi dijagnoze, kao i sa konstelacijom odluke i politikom konstelacijom.

Sistem
Sistemski analitiari (npr. Forrester, 1972) i kognitivni psiholozi (Dorner i dr. 1983) su odredili karakteristike ponaanja sloenih sistema. Prema onome to su otkrili, mree sloenih sistema su nelinearne, to objanjava zato su njihova ponaanja kontraintuitivna. Uzroci i posledice nisu usko povezani, ve su zapravo promenljivi i zavisni od vremena i prostora, od njihove konkretnosti i operativnosti. Stoga je teko modifikovati sloene sisteme i intervencije esto nemaju efekta zato to sistemi, po mnogim sistemskim parametrima, gotovo da ne reaguju na promenu. ak i da se ovi parametri mogu precizno odrediti i izmeriti, efekat neke promene bi bio samo neznatan. Meutim, postoji nekoliko promena u parametrima i strukturi koje, na pouzdan i precizan nain, dovode do nekog 11

odgovora u kompleksnim sistemima. Detaljno ispitivanje sistemske dinamike omoguava da se ova mesta identifikuju (Willke, 1988). Tako su Dul, Kantor i Dul (1973) imali za cilj predstavljanje kompleksnosti sistema u podjednako kompleksnoj, analognoj tj. neverbalnoj formi i to se pokazalo potpuno odgovarajuim, poto su se koncepti i metode zasnovani na jeziku koji su do tada bili korieni, pokazali neefikasnim. U okviru istraivanja sistemske dinamike, uoeno je da Helingerove konstelacije nude mogunost pronalaenja glavnih parametara koji omoguavaju promenu u porodinom sistemu. Za razliku od Helingerovih konstelacija, porodina skulptura deluje na nivou modifikacije transakcionih odnosa izmeu lanova porodice. Promena se moe desiti kada klijenti shvate njihov sistemski kontekst i nain na koji njihov sistem funkcionie. Verujemo da se pojedinac moe promeniti samo ukoliko prevazie sistem koji je njegov kontekst, a on ga ne moe prevazii dok ne sazna kako funkcionie (Papp, 1976, str.465).

Skulptura Rekonstrukcija Konstelacija

Nazivi skulptura, rekonstrukcija i konstelacija se esto naizmenino koriste. Oni se odnose na metod po kome se osobe postavljaju u prostoru, da budu predstavnici elemenata nekog sistema. Ovakvim predstavljanjem, posmatrai ili terapeuti mogu doi do informacija o sistemu koje bi inae, kroz verbalnu razmenu, bilo nemogue dobiti na istom nivou kompleksnosti. U zavisnosti od teorijskog modela koji terapeut koristi, informacije koje se dobijaju imaju veze sa kvalitetom odnosa izmeu lanova porodice ili sa strukturnim karakteristikama sistema. Kao i u psihodrami, i kroz korienje skulpture situacije se mogu reprodukovati u razliitim vremenskim periodima, ukljuujui sadanjost, prolost i potencijalnu budunost. Skulptura nudi mogunost kreiranja jedne nove konstelacije scena i obrazaca odnosa relevantnih kako za klijentovu primarnu porodicu tako i za njegov sadanji sistem odnosa. Ovaj metod se moe koristiti na mnogo naina. Klijenti mogu da predstave svoje porodine sisteme i eljeni razvoj situacije u individualnoj terapiji, u terapijskim grupama ili, kao to je Moreno koristio psihodramu, pred brojnom publikom. Uloge mogu preuzeti lanovi klijentove prave porodice ili predstavnici. Uesnici mogu reprodukovati stvarne scene ili fantazije i mogu odigrati potencijalnu budunost ili mogua razreenja. Smatra se da je pojam skulptura ili porodina skulptura nastao u sistemskoj koli miljenja, meu terapeutima na jednom od prvih instituta za porodinu terapiju, Akerman institutu u Nju Jorku. Dul, Kantor i Dul su razvili ovaj metod kako bi u terapijskom kontekstu reprodukovali sloenu sliku kompleksnih odnosa u porodici. Identitet pravog tvorca ovog metoda ostaje nepoznat. Pap (1976) upuuje na

12

Kantora, kao izumitelja, dok Virdinija Satir govori o skulpturama kao o neemu to je ona razvila. U svakom sluaju, Virdinija Satir (1972) je zasluna za popularizaciju ovog metoda. Kasnije je ova tehnika bila takoe koriena za predstavljanje drugih sistema. Porodina strulptura se zasniva na psihodrami i predstavlja dijagnostiki i terapijski metod koji se moe koristiti za prikazivanje porodinih obrazaca, a naroito bliskosti i udaljenosti pojedinih lanova porodice, porodine hijerarhije i neverbalnog ponaanja, i u prostornom i u vizuelnom smislu. Pap (1972) opisuje porodinu skulpturu kao rezultat pokuaja Kantora ...da se sistemska teorija prevede u fiziku formu kroz prostornu postavku. Poetkom pedesetih godina, Kantor je pod uticajem psihodrame, poeo da istrauje znaaj prostora u ljudskim odnosima, kako bi se prostor shvatio kao metafora u okviru ovih odnosa. Prema Papu, re skulptura je drugi naziv za statino stanje i stoga nije ba odgovarajua. Bolja re za ovo bi bila koreografija, poto se reprodukcija emotivnih odnosa uvek mora odigrati u formi pokreta. Termin postura dolazi od Virdinije Satir i odnosi se na pozicioniranje obrazaca komunikacije, koje je kasnije nazvala porodina skulptura (Duhl, 1992). Virdinija Satir je, kad god je to bilo mogue, radila sa celom porodicom. Ona je koristila porodine skulpture za demonstraciju obrazaca odnosa i ponaanja u okviru porodice. Da bi se ovo postiglo, pojedini lanovi bi zauzimali razliite pozicije koje su odgovarale strukturi odnosa, koji su se ilustrovali kroz izraze lica i gestove. Ponavaljanjem gestova obrasci ponaanja su pojaavani i time dovedeni do apsurda. Ovo bi otvaralo put ka alternativnim transakcionim obrascima koji odgovaraju potrebama porodice i pojedinih lanova. Rekonstrukcija se ponekad koristi u smislu skulpture ili konstelacije, ali ipak ima sopstveno posebno znaenje. Rad na skulpturi ini deo rada na porodinoj konstrukciji, koja takoe obuhvata genogram tj. porodino stablo i intenzivno prouavanje istorije primarne porodice (videti poglavlje o Virdiniji Satir). Porodina konstelacija je standardni naziv za Helingerov rad, koji on sam naziva porodino pozicioniranje. On ne koristi ovu tehniku za istraivanje interakcija izmeu lanova porodice, ve za identifikaciju strukture generacijske solidarnosti i sistemskih zavorenja povezanih sa njima. U konstelacijama, uloge ne igraju stvarni lanovi porodice, ve to ine osobe iz grupe. U okviru porodine konstelacije terapeut koristi direktne povratne informacije predstavnika o tome kako se oseaju u njihovim odreenim ulogama i pozicijama, u cilju testiranja hipoteza i nalaenja reenja kroz poredak koji se uspostavi u sistemu. Prema Helingeru, u okviru konteksta porodine konstelacije, merenje distanci i uglova nije od znaaja. Dakle, struktura na kojoj se zasniva porodica ne otkriva se linearno, ve se samo moe sagledati korienjem hipotetikog modela.

13

Opis porodine konstelacije

Porodina konstelacija je zamiljena kao jedan postupak u grupnoj tearpiji. Na poetku, terapeut obavlja kratak preliminarni intervju u kome se dobijaju bitni podaci i znaajni identiteti osoba iz klijentove porodine istorije. Nakon ovoga klijent bira osobe iz postojee grupe da predstavljaju njega i lanove njegove porodice. Osobe izabrane da budu predstavnici klijent rasporeuje u prostoru na pravo mesto, voen svojom intuicijom. Posle ovoga predstavnici jedan po jedan opisuju svoja oseanja, fizike percepcije i meusobne odnose u okviru porodice. esto se deava da se neko od predstavnika ne osea prijatno na svojoj poziciji. Pratei komentare predstavnika i svoje ideje o poretku, terapeut menja mesta predstavnika tako da na kraju svaka osoba stoji na mestu na kome se osea bolje ili ispravnije. Da bi se ovo dogodilo, esto je neophodno da predstavnici koriguju stvari meu sobom, kao i u odnosu na klijenta. Na kraju seanse, klijent aktivno uestvuje tako to preuzima mesto svog predstavnika. U sledeem poglavlju bie govora o implikacijama koje ine da ove intervencije budu razumljive, kao i o odstupanjima od osnovne forme i razliitim postupcima. Iskustvo je pokazalo da dobru veliinu grupe ini 12 do 20 uesnika. Optimalno, grupa bi trebalo da bude sastavljena od podjednakog broja mukaraca i ena, to je, meutim, u praksi redak sluaj. Ako se ovi uslovi ispune, onda ima dovoljno kandidata za sve uloge. Ovo nije apsolutni zahtev, meutim, i sam Helinger kae svaka osoba moe biti korisna u svakoj ulozi (neobjavljeni video transkript sa seminara, Minhen, novembar 1994). Pre postavljanja aktuelne porodine konstelacije vodi se kratak razgovor. Terapeut skuplja podatke o osobama koje pripadaju porodinom sistemu klijenta, poto su one doprinele pojavi klijentove konstelacije. Ovim su obuhvaeni klijentovi roditelji, braa i sestre, bivi partneri, osobe koje su bile verene ili venane sa klijentovim roditeljima u prolosti, lanovi porodice koji su umrli, naroito deca. Poseban naglasak se stavlja na osobe koje su iskljuene iz sistema, koje su zaboravljene ili koje su tabu i nije se prialo o njima ili koje su napravile mesta za druge ljude. Podaci koji su bitni za konstelaciju jesu tajne, teke bolesti ili kritini dogaaji kao to su rat, uestvovanje u nacistikom pokretu u prolosti ili prerana smrt. Terapeut odluuje da li e se konstelirati primarna ili sadanja porodica. Generalno se odluuje da se postavi primarna porodica. Razlog tome je pretpostavka da su sadanji problemi posledica strukture primarne porodice. Pokazalo se korisnim da klijenti postave direktna pitanja u vezi problema na kome ele da rade. Ovim se panja usmerava na svesnost, ime se omoguava razreenje

14

za kojim se traga. Takoe se potvrdilo da pravi momenat igra ulogu, onaj momenat kada je klijent posebno spreman da dopusti da se promena dogodi. Klijent imenuje osobe koje pripadaju njegovom porodinom sistemu, bira predstavnike i rasporeuje ih. Nakon poetne postavke klijent moe da uini neke izmene, posle ega seda na svoje mesto. Da bi se predstavnici pripremili da lake preuzmu svoje uloge, neki terapeuti im nude vebe koncentracije, relaksacije ili meditacije, bilo pre ili u toku konstelacije, koje im pomau da posmatraju sebe i svoje telo. Uspena tehnika za usmeravanje panje i fokusiranje eljene percepcije jeste voeno putovanje kroz telo. U toku ovog putovanja predstavnik se kree kroz sve delove tela i panja mu je usmerena ka moguim dodatnim doivljajima. Instrukcije mogu da glase: Osetite kako stojite na podu (sedite na stolici), osetite vaa stopala na podu i vaim unutranjim okom poite od tabana, preko lanaka, listova, butina, karlice, stomaka, grudi, prema ramenima, rukama, akama i nazad prema vratu, glavi i licu. Obratite panju na disanje, na otkucaje srca, na to kako doivljavate svoje telo, na svoja oseanja, slike, misli i fantazije. Nakon ovoga, prvoj osobi se postavlja direktno pitanje, kao: Oe, kako se osea u ovom sistemu, u toj ulozi,? Za razliku od psihodrame i porodine skulpture, predstavnici ne preduzimaju nikakve akcije. Umesto toga oni posmatraju i opisuju svoja zapanja. Oni stoje na mestima koja su im dodeljena i usmeravaju svoju panju ka unutra, na fizike oseaje i emocije. Mogu sklopiti oi da bi se bolje koncentrisali. Terapeut ispituje svaku osobu, po redu, i one dele svoja zapaanja. U okviru neke uloge zapaanja mogu da obuhvate burne reakcije, snana oseanja i fizike senzacije. Pokazalo se da su to percepcije i oseanja koji odgovaraju onoj osobi iju je ulogu predstavnik preuzeo. Neki klijenti potvruju da izbor i izgovor rei, gestovi, kao i lokalizacija i stepen fizike osetljivosti, kao to su bol ili drhtanje, tano odgovaraju osobi koja se predstavlja. Neki predstavnici su manje pogodni za preuzimanje uloga, naroito ako su sami preokupirani konfliktima ili oseanjima ili su navikli na emocionalne izlive u drugim vrstama terapije. Tada je korisno fokusirati se na fizike senzacije kako bi se izbegao previe jak kognitivni uticaj koji moe voditi emocionalnoj spekulaciji (Eva Madelung, lina prepiska). Ova strategija se takoe odnosi i na individualnu terapiju, kada klijent ima izraen kognitivan stil i govori o svojim idejama, eljenim slikama i fantazijama o odnosu. Izgleda da je fizika percepcija realnija i znaajnija za reprodukciju pretpostavljene strukture. Terapeut intervenie na razne naine u toku terapijskog procesa modifikacije sistema do take gde se razreenje moe dostii,. Cilj je da se uspostavi poredak ija je svrha otkrivanje sistemskih zavorenja i ako je mogue njihovog razreenja. Helinger je razvio intervencije koje odgovaraju razliitim strukturama. U imidu koji se odslikava kroz porodinu konstelaciju, poredak se kreira promenom 15

pozicija predstavnika. Generacije su jasno definisane, predstavnici stoje tako da jedan s drugim imaju kontakt oima, a hronoloki poredak se ima na umu. Druge intervencije bi bile da predstavnici imenuju ovaj prikazani poredak ispred drugih, da izgovore injenice ili oseanja, ili da ukau potovanje klanjanjem ispred onih lanova sistema koji tako dugo nisu bili uvaeni. Oni koji su bili iskljueni ili zaboravljeni, ukljuuju se i uvaavaju kao lanovi sistema (Hellinger,1995, 2001a; Weber, 1998).

Idealna konstelacija i razreenje

Pojam idealna konstelacija odnosi se na ematsku reprodukciju strukture koja postoji u porodici. U toku intervencija u kontekstu porodine konstelacije, uspostavlja se idealni poredak. Intervencije se zasnivaju na pretpostavci da poredak vai za sline sisteme. Meutim, poto se svaka porodica po svojoj strukturi razlikuje od drugih porodica, reakcije na ovu idealnu konstelaciju mogu dati uvid u posebne karakteristike porodine strukture. Osnovne smernice za poredak idealne konstelacije podrazumevaju separaciju generacija, hronoloki redosled roenja iz perspektive roditelja i predstavljanje osoba koji su do sada nedostajale u sistemu i koje su postale vidljive kada su postavljene u vidokrug svih drugih lanova. Roditelji ine jednu grupu, deca drugu i oni se postavljaju u hijerarhijskom redu, u krug, u pravcu kazaljke na satu (Hellinger, 2001a, str.96). Idealna konstelacija je ema reenja koja slui kao sugestija ili kao prvi korak. Generalno, veina klijenata trai dalje promene ili druge intervencije. Kad ne bi postojalo sistemsko zavorenje ili prekinut pokret dosezanja prema majci ili ocu, pretpostavlja se da bi klijent mogao prihvatiti ovu sugestiju. S druge strane, ako klijent smatra da je idealna konstelacija odgovarajua slika, to bi se moglo protumaiti kao znak da ne postoji sistemsko zavorenje. Porodina konstelacija kao terapija pokazala je kako je za sistem vana zapravo svaka osoba koja je doprinela da porodica postane sistem. Ako je neka osoba iskljuena ona ili stoji iza praznine koju svaki lan moe videti ili ostaje u sistemu kroz nekog od potomaka. U svojoj obuhvatnoj studiji o porodinim konstelacijama Toman pie Gubici lanova porodice (...) predstavljaju znaajne promene u porodinoj konstelaciji neke osobe. Oni utiu na ivotna iskustva svih lanova porodice, ne toliko pojavom dogaaja gubitka koliko trajnim odsustvom izgubljene osobe (1976, str.41). Ako se lan koji je bio iskljuen ponovo dovede u sistem, svi lanovi sistema doivljavaju oseaj olakanja (Schweitzer & Weber, 1982). U samoj konstelaciji priznavanje osobe koja nedostaje ili koja je iskljuena menja raspoloenje predstavnika. Oni izjavljuju da se oseaju bolje i da im je

16

lake, kao da ih je zapljusnuo neki talas energije. Oseate se celim kad svako ko pripada vaem sistemu ima mesto u vaem srcu (...). Samo kada dostignete ovu celovitost, vi ste slobodni da se razvijate i idete napred. Ne oseate se celim ako samo jedan lan vae porodice nedostaje (Hellinger, 2001a, str.230). Kada se pojavi konstelacija razreenja, klijent staje na mesto gde je stajao njegov predstavnik. U terapijskom procesu ima smisla da klijent sam izgovori vane, razreujue rei i da preduzme odgovarajuu akciju bitnu za razreenje. Ponekad klijenti iz ove pozicije ponesu novu sliku svoje porodice bez ikakve dalje intervencije. Nekim klijentima je teko da se smeste na svoje mesto u sistemu. Vano je da se potuju klijentove elje. U ovakvim sluajevima, klijent moe preko ramena svog predstavnika pogledati konstelaciju svoje porodice ili je moe posmatrati spolja. esto se deava da se izabere predstavnik za neku ulogu u kojoj se pojavljuje tema koja je prisutna i u njegovom ivotu. Da bi se ovo objasnilo, mora se uzeti u obzir da se svaki ljudski problem odnosi na iskustvo ili na mogue iskustvo svakog oveka. Ipak ponekad se veoma posebne konstelacije podudaraju jedna sa drugom. Na primer, ovakve koincidencije se mogu videti u situacijama neobinog redosleda roenja ili neke izuzetne sudbine. Ponekad se neki uesnik grupe uvek bira da igra istu ulogu uprkos injenici da on nije naroito pogodan za tu ulogu zbog svog izgleda ili godina. Procesi na kojima se ovaj fenomen zasniva nisu jasni i verovatno e tako ostati, uprkos znanju i mogunostima istraivanja koja su sada na raspolaganju. Za terapijsku efikasnost u okviru konteksta grupne terapije, znaajno je da i posmatranje i igranje neke uloge pokree terapijske procese i kod posmatraa i kod predstavnika. Moreno ovaj fenomen naziva katarza posmatraa i grupe i smatra da se osobe koje su svedoci psihodramskog izvoenja esto vrlo uznemire. Meutim, ponekad one odlaze iz teatra s olakanjem, gotovo kao da su gledale njihove sopstvene probleme koji se razreavaju na sceni (Moreno, 1987, str.56).

Porodine konstelacije u individualnoj terapiji

Otkako je sistemska perspektiva poela da se primenjuje u terapiji, terapeuti i naunici su pokuavali da ovaj nain razmiljanja prenesu u individualnu terapiju. Poetkom 60tih godina Mari Boven je poeo da radi porodinu terapiju sa jednom osobom kako bi pojedincu pomogao da se promeni u kontekstu njegove porodice (Carter, 1976, str.193). Prednosti sistemskog miljenja i njegove posledice takoe su korieni ak iako cela porodica nije prisustvovala seansi, bilo zato to neki lanovi nisu bili u mogunosti da dou ili to nisu eleli da uestvuju. Virdinija Satir je koristila stolice ili druge objekte kao zamenu za odsutne lanove porodice *. Nekoliko autora, kao to su Veber i Simon (1987) ili Vajs i Hertel-Vajs (1991) 17

opisuju moguu sistemsku proceduru u individualnoj terapiji i navode indikacije za sistemsku individualnu terapiju i sistemsku porodinu terapiju. Metod korienja porodine skulpture ili porodine konstelacije u individualnoj terapiji moe se nai u razliitim pristupima. Razne tehnike za postavljanje porodine konstelacije obuhvataju korienje prepariranih ivotinja ili minijaturnih figura, prikazivanje porodine strukture na ahovskoj tabli ili crteima na listu papira. Ove tehnike se esto koriste kao sastavni deo porodine dijagnostike i njihov cilj je odreivanje znaaja simptoma u porodinom kontekstu, otkrivanje konflikta ili omoguavanje doivljavanja porodine atmosfere. Kao i u skulpturi, osnovna pretpostavka je da se iz distanci i uglova moe dobiti manje-vie precizna reprezentacija odnosa, a blizina figura moe da slui kao parametar za emocionalnu bliskost koju osobe doivljavaju izmeu sebe. Tehnika porodinih konstelacija u individualnoj terapiji predstavljena u ovoj studiji koristi Helingerov koncept. Upravo kao i u porodinoj konstelaciji u grupnoj terapiji, cilj je otkrivanje osnovne strukture koja se opire kvantifikaciji i koja zahteva druge kriterijume za tumaenje **. Da bi se osobe rasporedile u prostoru, klijent moe koristiti bilo koju vrstu predmeta: prazne listove ili obojene papire, jastuke, parie tkanine razliite boje
__________

* Prava osoba zapravo nije prisutna i na stolici se pojavljuje fiktivni partner, a slian nain se
moe nai u Getalt dijalogu, u kome klijenti zamiljaju neku osobu i razgovaraju sa njom, kako bi zauzeli njenu poziciju i dobili odgovor iz ove uloge.

** Forma koja se ovde prezentira zasniva se na dostignuima do kojih su dole moje koleginice,
Eva Madelung i Eve Kroschel, kojima sam zahvalna za mnotvo ideja i sugestija.

ili ak cipele (Hellinger, 2001a). Najefikasnije je korienje onih objekata na koje moe da se stane. Na ovaj nain klijent moe uvesti u igru svoje fiziko prisustvo i dobiti informacije o sopstvenoj percepciji i oseanjima. Ovo je znaajna razlika u odnosu na minijaturnu formu konstelacije sa figuricama, u kojoj klijent sa strane posmatra i uestvuje, koristei samo svoje kognicije i opservacije. Da bi se panja usmerila na eljenu oblast, preporuljivo je da se na poetku porodine konstelacije bude potpuno oputen. Ovo klijentu pomae da se koncentrie na ono to se deava u sadanjem trenutku i da svoju percepciju usmeri na telo koje slui kao prenosilac informacija, kao i da se uz duboko disanje i relaksaciju stvori oputenija i otvorenija atmosfera izmeu klijenta i terapeuta. Posle ovoga klijent svakom lanu porodice dodeljuje po jedan list papira, 18

obeleavajui ga nekim simbolom, brojem, imenom ili crteom, i rasporeuje papire po prostoriji. Klijent se jo jednom podsea da potrai pravo mesto za svaku osobu. Beli list papira oznaava metapoziciju, odreeno mesto sa koga klijent moe da sagleda kako se porodina konstelacija menja u toku seanse. Metapozicija predstavlja poziciju sa koje klijent moe da razmatra svoj porodini sistem na metanivou. Ona potie iz neurolingvistikog programiranja (NLP) i koriste je terapeuti kao to je Robert Dilts, kao refleksiju na razliita stanovita u okviru konteksta terapijskog rada na sopstvenoj biografiji. Ona (metapozicija) pravi distancu od onoga to se deava u sadanjem momentu i tako omoguava bolji pregled situacije. (...) tako se stvara drugi nivo percepcije odreenog konteksta i trenutni dogaaj moe se direktno posmatrati sa ovog nivoa (Rucker, 1994). Ovim se klijent pomera iz svoje holistike percepcije u analitiki nain miljenja. Od klijenta se trai da opie i proceni ono to vidi i to je doiveo do tog momenta toka dogaaja (videti Analogni i digitalni transfer informacija). Klijent se pomera na mesto gde je postavio papir za sebe. Kao to je radio na drugim pozicijama, i ovde obraa panju na fiziku percepciju i oseanja koja se pojavljuju. Kako bi njegov opis bio to precizniji i konkretniji, esto je dobro da zatvori oi, da obrati panju na disanje i da istrai pojedine fizioloke senzacije, kao to su puls ili ravnotea. Terapeut ga moe podrati davanjem odreenih instrukcija. U skladu sa njima, klijent preuzima pozicije raznih osoba koje su predstavljene u konstelaciji. inei ovo, skupljaju se podaci o svakom lanu porodice. Za razliku od grupne konstelacije u kojoj svaka osoba ima jednog predstavnika i klijent spolja slua izjave uesnika, u individualnoj konstelaciji, on sam skuplja informacije tako to se kree kroz krug percepcija nekoliko osoba. Ovo predstavlja poseban izazov za klijentov kapacitet. U grupnom radu konstelacija se polako transformie kroz nekoliko stupnjeva i predstavnici je mogu postupno komentarisati. U zavisnosti od situacije, ova tehnika se moe koristiti postepeno, kako se klijent ne bi preopteretio informacijama. Iz tog razloga sam izabrala da u ovoj studiji idem direktno na idealnu konstelaciju u kojoj je prikazan potencijalni poredak sistema, bez zastajanja od trenutka kada je klijent postavio poetnu konstelaciju. To je predlog poetne konstelacije razreenja, koja predstavlja jedan korak u terapijskom procesu. Iz ove slike pojavljuju se ideje za naredne korake.

Emotivno stanje predstavnika

Znaajan element potencijalnog progresa terapijskog procesa ine izjave predstavnika o tome kako se oseaju u svojim ulogama i na svojim pozicijama. U konstelacijama je uoeno da odreeni poloaji tela ne samo da izazivaju odgovarajua oseanja, kao to je Virdinija Satir (1991) opisala, ve je takoe i 19

svaka pozicija u sistemu povezana sa specifinom percepcijom fizike prirode, kao i sa emocijom. U praksi se pokazalo da promena mesta i pravca u kome je okrenut jedan od predstavnika, izaziva promenu percepcije koja ne utie samo na tog predstavnika, ve takoe na jednog ili vie drugih predstavnika. Kako se ovo odvija, male promene mogu da izazovu znaajne efekte. Promene podrazumevaju poboljanje ili pogoranje onoga to osoba osea. Na primer, dok su u ulozi, predstavnici mogu iznenada osetiti da im se hlade ruke ili stopala, da se znoje, da oseaju snaan bol, muninu ili druge simptome. Razne percepcije na razliitim pozicijama, meutim, su konstantne kada okolni sistem ostaje nepromenjen. Ako se, na primer, osoba okrene i uoi poboljanje ili pogoranje u pogledu onoga to osea, njeno prethodno stanje e se ponovo pojaviti kada se okrene nazad ili se vrati na poetnu poziciju. Ova razlika je vrlo precizna, jer esto mali pomak ili neznatno prilagoavanje dovodi do oseaja pravog mesta. Moe se videti da poredak u sistemu i ukljuivanje i uvaavanje svake osobe koja pripada sistemu, vodi ka tome da se svaki predstavnik osea dobro u svojoj ulozi. Individuacija, koja je i cilj terapijskog rada Ivana Bosormenji-Naa, manifestuje se u sveobuhvatnoj slobodi, kako to Bosormenji-Na naziva. To podrazumeva biti slobodan od tetnih uticaja tj. psihosomatskih bolesti i sistemskih zavorenja. Ako se ovaj koncept primeni na konstelacije, onda se moe pretpostaviti da su osobe koje se oseaju dobro u konstelaciji osloboene od sistemskih zavorenja i obrnuto. Osobe koje se slobodne od sistemskih zavorenja obavezno e se oseati dobro na svojim pozicijama u konstelaciji. Iskustvo u praksi potvruje ovu pretpostavku, iako to jo nije nauno dokazano.

Nepoznate percepcije predstavnika u konstelaciji

Kada je uesnik u grupi ili neka osoba iz publike izabrana za odreenu ulogu i postavljena na odgovarajue mesto, onda ona bez oklevanja daje podatke o svojoj poziciji i emotivnom stanju. Ovo nije jednostavno razumeti zato to se generalno predstavnici na poznaju meusobno i nemaju informacije o klijentovoj porodinoj istoriji i biografiji. Ipak, predstavnici dele svoja zapaanja, fizike senzacije i oseanja i to moe biti vrlo detaljno. Klijenti esto potvruju da izbor rei, intonacija, gestovi i izrazi lica odgovaraju osobi koja se predstavlja.

20

U toku konstelacije moe se videti da ove povratne informacije u malo rei sadre itavu porodinu istoriju (Kaufmann, 1990, str.104). Ono to se ovde deava jeste transfer informacija koji nema odgovarajui nauni model. Ipak u ovakvim metodama kao to je psihodrama, poznat je i uobiajen fenomen da osoba, kada se pomera iz jedne uloge u drugu, doivljava oseanja tih razliitih uloga. Fenomen nepoznatih percepcija koje preuzimaju druge osobe opte je priznat. Verovatno da se svaka vrsta ljudskog razumevanja zasniva na sposobnosti da se stavimo na mesto druge osobe i da delimo njena oseanja. Meutim, tek pojavom psihoterapije ova sposobnost se koristi na svestan i sistematian nain. Slian fenomen koji je dugo posmatran u psihoanalizi jeste interakcija transfera i kontratransfera. Transfer se spontano pojavljuje u svim ljudskim odnosima, kao to se pojavljuje i izmeu pacijenta i lekara. On je svuda pravo sredstvo terapijskog uticaja i to je njegovo prisustvo neprimetnije, on je moniji. Dakle, psihoanaliza ga ne stvara, ve ga samo otkriva svesnosti (...) (Freud, 1910a, str.51). Prema Frojdu transfer je posebna klasa mentalnih struktura, koje su uglavnom nesvesne (...) To su nove edicije ili faksimili pokrenutih impulsa i fantazija, koji se osveuju u toku napredovanja analize, ali oni poseduju onu jedinstvenost koja je karakteristina za njihovu vrstu, da linost lekara zamenjuje neku osobu iz prolosti (1905, str.116). Kontratransfer je odgovor terapeuta na transfer klijenta. Kada se to dogodi, terapeut doivljava impulse u svojim emocijama, a ponekad i u percepciji svojih fizikih senzacija. Terapeut moe proceniti da su mu ovi impulsi nepoznati ili su neprikladni za postojeu situaciju, ukoliko ima iskustva u ovoj vrsti opservacija. Frojd je govorio o ovim inovacijama u oblasti tehnike prvi put 1910.g. i

naglasio je njihovu vanost za terapijski rad. * On je izabrao primer telefona da opie ovaj fenomen. Lekar mora okrenuti svoje sopstveno nesvesno, kao jedan receptivni organ, prema transmisiji pacijentovog nesvesnog. On se mora podesiti prema pacijentu kao to se telefonski prijemnik podeava prema transmitovanju preko mikrofona. Kao to prijemnik konvertuje ponovo u zvune talase, elektrine oscilacije u telefonskoj liniji koja je uspostavljena zvunim talasima, tako je i nesvesno doktora u stanju da iz derivata nesvesnog, koji mu se komunicira, rekonstruie to nesvesno, koje je odredilo pacijentove slobodne asocijacije (1912, str.115). Ovi analitiki pojmovi se ne mogu direktno primeniti na porodine konstelacije. Razlog tome je to se u porodinim konstelacijama preuzimanje oseanja ili

21

percepcija deava u okviru sistema koji je postavljen, u kome predstavnici postaju primaoci, dok se i klijent i terapeut nalaze izvan sistema. Pitanje kako to predstavnici dolaze do ovog znanja dovelo je do pokuaja da se objasni sticanje znanja per se. Stoga je Teodor Lips u svom radu Znanje nepoznatog, koji je napisao 1907.g. opisuje tri naina na koje moemo znati: Prvo znanje (...) je nae znanje o objektivnoj realnosti, o onome to je opaeno preko ula. Drugo je znanje o naim prolim svesnim iskustvima, kojih se moemo setiti. Obe ove vrste znanja su povezane treom vrstom, koja se ne moe niti objasniti niti razumeti, a to je znanje o razumevanju. To je znanje ili uverenost da je svesni ivot, kao to je na sopstveni, povezan sa odreenim optim senzualnim dogaajima u svesnom opaanju. Kao prve dve vrste i trea vrsta znanja jednostavno postoji. Mi koristimo naziv instinktivno da bi objasnili ovu istu i jednostavnu egzistenciju. Ova vrsta znanja ili ova vrsta uverenosti koja je jednostavno prisutna, nalazi se u osnovi celokupnog znanja (Lipps, 1907, str.710). U svom lanku o razliitim vrstama intuicije i refleksijama o intuitivnom iskustvu i znanju jo iz doba Aristotela, Erik Bern pie: Stojei na ostrvcetu intelekta, mnogi pokuavaju da razumeju more ivota; najvie to moemo _______ * Postali smo svesni kontra-transfera, koji se kod njega pojavio kao rezultat pacijentovog
uticaja na njegova nesvesna oseanja, i gotovo smo skloni da insistiramo da on prizna ovaj svoj kontra-transfer i da ga prevazie. Sada kada znatan broj ljudi praktikuje psihoanalizu i meusobno razmenjuje svoje opservacije, zapazili smo da nijedan psihoanalitiar ne ide dalje nego to mu doputaju njegovi sopstveni kompleksi i unutranji otpori; stoga zahtevamo da on svoju aktivnost treba da zapone sa samo-analizom i da je neprekidno produbljuje dok posmatra svoje pacijente. Onaj ko ne uspe da doe do rezultata u samo-analizi ove vrste, moe odmah da odustane od ideje da je u stanju da tretira pacijente analizom (Freud, 1910b, str.39).

razumeti jeste samo ono to pluta na povrini, floru i faunu koja je izbaena na obalu (1949, str.223). Po njemu, intuicija je vrsta znanja koja nije inferiorna u odnosu na druge vrste znanja. itav ivot iskustva u raznim situacijama izotrava percepciju toliko da se znanje moe stei kroz intuiciju koja se pokree neznatnim podatkom. Ovaj koncept intuicije je dakle zasnovan na pretpostavci da (...) ovek moe neto znati, a da ne zna kako to zna (1949, str.205).

Analogni i digitalni transfer informacija

Lingvisti i istraivai komunikacija kao to su Vaclavik i Bejtson, iji rad ini temelj ove studije, opisuju dve vrste komunikacije, analognu i digitalnu. Analogno se prvenstveno odnosi na vizuelnu prezentaciju, a digitalno na verbalnu prezentaciju. Analognim jezikom sadaj se prenosi korienjem slika, a 22

ne verbalnim izraavanjem. Iz perspektive istorije komunikacije, analogni jezik je rana forma i moe se nai u ivotinjskom svetu i kod ljudi. Analogni jezik, koji je Bejtson nazvao ikonian, daje vie prostora linom tumaenju usled korienja gestikulacije, facijalne ekspresije i intonacije. On je stoga neprecizniji, to znai da neka izjava i njeno znaenje ostaju kognitivno nejasni. Digitalna forma izjave ljubavi moe biti jedan primer. Osoba kae Ja te volim. Ipak snaga uverljivosti ove vrste izjave je mnogo jaa u analognom transferu i time ima vie kredibiliteta. Informacija se prenosi putem neverbalne komunikacije, koja, meutim, nije dovoljno precizna. S druge strane, podrhtavanje glasa, suze ili nain na koji se gleda duboko u oi druge osobe, mogu da izraze ljubav, ali i druga oseanja. Analogna komunikacija se pripisuje desnoj hemisferi mozga, koja holistiki procesira informacije u metaforama i slikama na intuitivnom nivou. Za razliku od ovoga, leva hemisfera mozga je specijalizovana za logiko i analitiko procesiranje stvarnosti (Bateson, 1972). Digitalna forma komunikacije je jedinstvena ljudskim biima, poto je povezana sa jezikom. Ona je oiglednija, precizna, analitika i apstraktna. Moe izraziti znaenje znakova i brojeva, ali je manje podesna za komunikaciju finih nijansi, senzacija i oseanja. U digitalnoj komunikaciji, odnos izmeu znakova i znaenja je zasnovan na samoj konvenciji, dok u analognoj komunikaciji, znakovi imaju neposredni evidentan odnos prema svom znaenju zbog svoje slinosti ili simbolike. Digitalni odnos je jedino mogu izmeu osoba koje su ranije nauile znaenje kodeksa u upotrebi, dok se analogni odnos moe takoe pojaviti putem mimike, preko vizuelne percepcije (Marc & Picard, 1991, str.66). U normalnoj komunikaciji, kada su funkcije i mentalni procesi dve hemisfere mozga povezane, ovek ima na raspolaganju kombinaciju dva stila. Time se sadraj poruke izraava na digitalni nain, a relacioni aspekt na analogni nain. Izgleda da se diskurs neverbalne komunikacije upravo tie pitanja odnosa ljubavi, mrnje, potovanja, straha, zavisnosti itd (...) (Bateson, 1972, str. 418). Ove izjave o odnosu (...) se procesiraju drugaije nego u oblasti leve hemisfere. One nisu vie pod kontrolom, vre direktan uticaj, promenljive su i veoma brzo dostiu emotivni sloj psihe, gde se nalaze duboke slike iskustva nae istorije (...) (Kaufmann, 1990, satr. 102). Meutim, analogna reprezentacija je samo jedna slika realnosti, a ne sama realnost. Izuzetno je vano da se slika konstelacije u terapijskom radu moe modifikovati i da se ova modifikacija moe koristiti za traenje reenja. Jedan odnos predstavlja raspored izmeu ljudi koji se neprekidno menja i prerauje. Dakle treba zapamtiti da su sve analogne poruke pozivi na odnos i da su one stoga predlozi buduih pravila u odnosu, da upotrebimo jo jednu Bejtsonovu definiciju (Watzlawick, Beavin & Jackson, 1967, str.101). * Ako se neko razreenje pojavilo

23

u konstelaciji, ovo se moe protumaiti kao jedan predlog budueg klijentovog odnosa. Digitalni jezik (...) ima logiku sintaksu i stoga je vrlo pogodan za komunikaciju na nivou sadraja. Ali u prevoenju analognog materijala u digitalni, moraju se uvesti funkcije logike istine, to nije prisutno u analognom modusu. Ovo odsustvo postaje najuoljivije u sluaju negacije, gde se to svodi na izostajanje digitalnog ne (Watzlawick, Beavin & Jackson, 1967, str.102). Dakle, sva analogna komunikacija je pozitivna. Da bi ovo pokazali, Vaclavik, Bivin i Dekson navode kako je teko analogno izraziti negaciju izjave Napau te ili ovek sadi drvo. Razlog ovome je to mi koristimo digitalni jezik da to uradimo, iako i dalje ostaje pitanje da li nam druga osoba veruje ili ne. Neinjenje se moe komunicirati pretnjom ili korienjem neke druge vrste neprikladne komunikacije. Ova negacija se moe sastojati prvo od demonstriranja ili sugerisanja poricanja aktivnosti, a onda njenog neizvravanja. Osim toga, materijal analogne poruke (...) predstavlja krajnju antitezu; podesan je za vrlo razliite i esto potpuno nekompatibilne digitalne interpretacije (Watzlawick, Beavin & Jackson, 1967, str.100). U terapiji sa analognim tehnikama, ovo omoguava da se razliiti aspekti istovremeno komuniciraju. Uticaj
_________

* Ova definicija glasi: Kada jedan oktopod ili jedna nacija uini neki pretei potez, drugi moe
zakljuiti on je jak ili on hoe da se bori, ali ovoga nema u originalnoj poruci, Zapravo, poruka sama po sebi nije indikativna i bolje je smatrati analognom u odnosu na predlog ili pitanje u digitialnom svetu (citirano u Watzlawick, Beavin & Jackson, 1967, str.101).

analognih reprezentacija, kao to su konstelacije razreenja u porodinoj konstelaciji, moe poivati u injenici da one ne mogu biti negirane, ve se pre predstavljaju kao pozitivno prisutne, poto je negacija nemogua. Koristei reprezentacije u prostoru, realnost nekog odnosa se prikazjue u formi metafore. U sistemskoj terapiji metafore se naroito koriste za prikazivanje aspekata odnosa, poto njihova slikovitost omoguava prikazivanje sinhronih aspekata kroz veliki broj simultanih asocijacija. Porodina terapija odvija se na pretpostavci da samo kazivanje prie moe otkriti strukturalne slinosti sa istorijom porodice ili pojedinca, a porodina struktura ini vidljivim emocionalne odnose i potrebu za bliskou ili distancom. Ovo se zasniva na povezanosti klijentovih ivotnih iskustava, na osnovu logike koja se ne moe izraziti jezikom. Vizuelni prikaz stoga ima direktan pristup ovim strukturama koje se ne mogu izraziti jezikom ovako precizno i raznoliko.

24

Prema talu (1985), modifikacija pojedinaca odvija se prvenstveno u okviru metaforike realnosti, koja ini terapijski kontekst i koju terapeut uspostavlja u skladu sa svojim sistemom verovanja. Korienje konstelacije razreenja, koja demonstrira razreenje simptoma ili poremeaja tamo gde se pojavljuje u slici problema, pozajmljeno je iz raznovrsnog repertoara hipnoterapijskih tehnika. Reorganizacija intrapsihikih predstava, koje se pojavljuju u participatornim fazama transa, a posebno u direktnim susretima sa predstavnicima oca, majke itd. (...), vodi u intenzivno iskustvo pomirenja protagonista sa njegovim stvarnim znaajnim osobama, o kojima se haluciniralo u metaforikoj realnosti (Stahl, 1985, str.10). U konstelaciji, klijent je suoen sa shvatanjem realnosti (...) da e on dostii jedno novo razumevanje svoje sadanje linosti, u svoj njenoj sloenosti, i da to moe biti modifikovano. Ovo e se desiti kroz intenzivno i ekstenzivno suoavanje sa njegovom primarnom porodicom i primarnim porodicama njegovih roditelja (Stahl, 1985, str.9). Ovo predstavlja jednu vrstu reorganizacije, pa stoga i modifikacije u kontekstu znaenja neke akcije ili simptoma, to se obino korisiti u neurolingvistikom programiranju (NLP), koje takoe koristi tehnike kao to je hipnoterapija.

Hipoteze o mehanizmu efekta akcije

to se tie terapijske efikasnosti psihodrame, skulpture i porodinih konstelacija, postoje razne hipoteze koje poivaju na razliitim teorijskim modelima. Koncepti saete terapije i hipnoterapije, koji su orijentisani na reenje, ine se razumnim, iako se takoe koristi teorijski model dubinske psihologije. Diskusija o analognom i digitalnom procesovanju vodi do zakljuka da je konstelacija razreenja prezentovana na analogni nain efikasna, zato to se ona sama po sebi ne moe opovrgnuti. Terapija orijentisana na reenje podstie scenario budunosti koji odgovara eljama i potrebama klijenta. U ovom kontekstu klijent se moe ponaati na nain na koji bi se ponaao da je to ve (sada) u stanju. Prema Eriksonu ova tehnika omoguava da se preduzme akcija u novom kontekstu. Kao rezultat, stari neefikasni obrasci ponaanja u cilju ispunjenja elja, zamenjuju se novim. Ova tehnika je nastala korienjem opteg znanja da praksa vodi usavravanju, da jednom zapoeta akcija ima tendenciju da se nastavi i da su dela izdanci nade i oekivanja. Ove ideje se koriste da bi se kreirala terapijska situacija u kojoj pacijent moe psiholoki efikasno odgovoriti na poeljne terapijske ciljeve, poto je stvarnost ve dostignuta (Haley, 1967, str. 369). U kontekstu njegovog shvatanja samo-ostvarujueg predvianja, Vaclavick opisuje slian pojam. Meu piscima koje navodi, nalazi se filozof i matematiar Paskal, koji na pitanje kako 25

ovek moe da dosegne veru, daje savet da se ponaamo kao da ve verujemo (Pensee, citiran u Watzlawick-u, 1984). De azer (1985), koji se bavi saetom terapijom, preporuuje da je korisno razviti viziju ili opis poeljnije budunosti, koja zatim postaje izdvojena od sadanjosti. tavie, kada se ova realistina vizija konstruie kao jedna od moguih, ostvarljivih budunosti, klijenti esto razviju spontane naine reenja problema. Terapeutov zadatak je, dakle, da zajedno sa klijentom razvije ova oekivanja promene i reenja. Jo jedan terapijski cilj jeste tenja da se podstakne klijentovo razumevanje mesta roditelja i pozadine njihovih postupaka. Korisno je da klijent pronae razloge ili pozadinu kroz koje moe objasniti svoju patnju. Na ovaj nain moe se doi do znaenja koje Viktor Frankl (1979) vidi kao preduslov isceljenja i poetak procesa promene. U svojoj knjizi o radu Virdinije Satir, Nerin pie (...) majci se doputa da vidi, oseti i doivi stvarnost primarne porodice, koju kao dete ta majka nije mogla doiveti! Na ovaj nain, majka stie jedno novo iskustvo svoje porodice kao da je rasla u nekoj drugoj porodici! Ovo novo iskustvo omoguava raspad starih nefunkcionalnih uvreanih dinamika, tako da se nove dinamike mogu pojaviti (...). Porodinom rekonstrukcijom se stvari uzdrmavaju, ime se jednostrani utisci i dinamike transformiu u bogatu meavinu celovite stvarnosti, to vodi kvalitetnom nainu ivota (1986, str.51).

4. Jakob L. Moreno i psihodrama

Pravi terapijski postupak ne moe imati za cilj nita manje nego celo oveanstvo.
Jakob Moreno

Prve ideje sistemskog dramskog rada i njihovu psihoterapijsku primenu uveo je Jakob Moreno. On nije odobravao jasno definisan, statian psihoanalitiki kontekst, sa svojim kauom i jezikom. Koristei sopstveno pozorino iskustvo, razvio je vrstu terapije u kojoj se emotivni sadraj prenosio na scenu, kroz pokret i akciju. Moreno je ukljuivao posmatrae, od kojih su neki postajali uesnici u predstavi i tako je nastalo javno mesto za patnju pojedinca, gde su se mogle pojaviti krajnje razliite reakcije i odgovori. Na ovaj nain on je glumi svojih 26

klijenata davao referentni okvir koji je bio blii drutvenoj stvarnosti., nego to je to bio odnos izmeu psihijatra i pacijenta. Moreno je dramu smatrao jednim od najstarijih izuma ljudskog kreativnog duha. Zbog njihovog isceljujueg dejstva, pozorine igre su koriene jo u antikoj Grkoj za leenje bolesnih ljudi. Takoe su koriene u ranim kulturama kao misterije, za ujedinjenje bogova zdravlja. Pozorite potie od (...) verovanja primitivnog oveka da ako se preuzmu osobine i gestovi nekog drugog bia (...), onda se moe postati to bie. Ovo vie nije samo verovanje, ve iskustvo. Australijanci u ijim je plemenima kengur bio totemska ivotinja, zatim Traani koji su izvodili satirov ples u odelu Dionizija, verovali su u telesni doivljaj poistoveivanja sa predstavljanim biem. Ovo verovanje nije glumljeno, iako je to gluma, i nestajalo je im se maske skinu (1987, str. 64). Moreno je iz ovih korena razvio psihodramu u terapijske svrhe. To je vrsta psihoterapije zasnovana na igranju uloga. Pored toga, on je razvio sociodramu, psihodramu grupe, kao i sociometriju, doktrinu o interpersonalnim odnosima. On je naglaavao grupnu psihoterapiju, kao i razvoj igranja uloga u terapijske svrhe. U kontekstu ove studije, psihodrama je zanimljiva zato to je ona predhodnica konstelacijama. Sa svim svojim slinostima i znaajnim razlikama u odnosu na tradicionalnu psihoterapiju, psihodrama je u to vreme predstavljala potpuno novu ideju u terapiji. U toj formi se klijentov unutranji svet mogao prikazati kao spoljanji svet koji je pristupaan svima i moe biti komuniciran. Sami klijenti, krajnje razliiti delovi njihovih svetova i njih samih - bilo da su to osobe, misli, likovi iz snova, oseanja, fantazije ili ta god oseali da je vano prikazati mogu se nai kao prave figure na sceni i tamo razviti sopstvenu unutranju dramu. Psihodrama slui kao slobodan prostor za eksperimentisanje sa ponaanjima i nainima na koje e se protagonisti oseati u fiktivnim situacijama, to znai u onima koje jo nisu doivljene. Pod vostvom terapeuta klijent moe odigrati proradu svog problema, to moe rezultirati u buduem razreenju ili ak u razliitim alternativama. U modernoj psihoterapiji ova tehnika je prihvaena i dalje razvijana u pravcu saetog i ka reenju orijentisanog terapijskog rada, koji poziva klijenta da nae reenje iz svog unutranjeg oseaja i da se sada ponaa kao da se razreenje ve dogodilo. *

Biografski podaci
Jakob L. Moreno je roen 1890.g. u Rumuniji**. Rastao je u Beu, gde je iveo do 1925.g. Dok je studirao medicinu i psihijatriju za vreme Prvog svetskog rata, on je ve vodio jedno improvizovano pozorite, koje se zvalo Pozorite spontanosti. Glumci su bili i deca i odrasli. Kada je diplomirao medicinu, Moreno postaje

27

upravnik deije bolnice i osniva privatnu praksu. Uvek je radio sa socijalnim marginalnim grupama kao to su prostituke i zatvorenici, sa kojima je pravio diskusione grupe. Kasnije je korisitio svoj sociometrijski metod da ispita odnose u grupi i drao je terapiju koristei psihodramske tehnike. Posle emigriranja u Ameriku 1925.g. Moreno nastavlja svoje sociometrijsko istraivanje u kolama i zatvorima. Kada je zavrio studiju o zatvorenicima u Sing Singu, 1932.g., Vladi je izloio svoje predloge za primenu grupne psihoterapije u radu sa zatvorenicima, pacijentima u psihijatrijskim institucijama i problematinom omladinom u popravnim domovima. Morenovo pozorite se u Americi zvalo Pozorite improvizacije. Iznajmio je studio u Carnegie Hall-u. Prvo psihodramsko pozorite pojavilo se oko 1936.g. Bilo je napravljeno u Morenovom privatnom psihijatrijskom sanatorijumu u Bekonu, Masausets. Poto je Morenov rad primljen sa velikim interesovanjem i bio opte prizat, njegove ideje su se proirile i osnovano je nekoliko psihodramskih pozorita, ukljuujui i ono na Harvardskom univerzitetu i u mnogim psihijatrijskim bolnicama. Svoj autorski i izdavaki rad Moreno je nastavio u Americi. Bio je ve poznat kao izdava asopisa u Beu, sa priznatim autorima kao to je bio Martin Buber. Moreno je izdao stotine publikacija koji su se prvenstveno fokusirale na psihodramu, sociometriju i sociodramu, to su sve bili njegoviu izumi, ali takoe i
_____________ * Milton Erickson (1954) je opisao tehniku kristalne kugle, koju klijent moe koristiti da vidi drugaije i bolje vreme. Steve de Shazer koji svoju uspenu saetu terapiju ograniava na pet seansi, koristi ovu tehniku da projektuje klijenta u uspenu budunost. U njoj nema primedbi (1985, str. 81). ** Izvori se ne slau. Pominju se i 1889. i 1892. kao godine Morenovog roenja (Geisler, 1991).

na pozorite improvizacije i koncept uloge. Osim promovisanja ovih metoda, Moreno je dao podsticaj razvoju grupne terapije i istraivanja. Kada je psihodrama zaivela u Americi, on je svoju energiju usmerio na promovisanje svojih metoda u celom svetu. Moreno je organizovao konferencije o grupnoj terapiji, psihodrami i sociometriji irom sveta i drao predavanja u Evropi i Sovjetskom Savezu. Jakob L. Moreno je umro Bekonu 1974. g. Postao je ameriki graanin.

Teorijska pozadina
Kasnih dvadesetih godina Moreno se usmerava na tri glavne oblasti svoje profesionalne prakse: sociometriju, kojom se mere odnosi u grupi; sociodramu, Morenov naziv za dramu grupe koja se odigrava na sceni; psihodramu, koja je portret unutranje drame pojedinca. Kao to je Moreno isticao, svi ovi metodi su 28

zasnovani na sofisticiranoj teoriji grupnog procesa, na osnovu koje je radio analizu i tretmane i koju je detaljno prikazao u svojim publikacijama. Sociometrija i sociodrama Sociometrija kroz posmatranje i ispitivanje, istrauje ljudske odnose u grupi. Moreno je uoio znaaj socijalnih veza za emocionalnu dobrobit njegovih pacijenata, kao i znaaj interakcija sa lanovima njihovih porodica i ljudima iz njihovog okruenja. Odnosi su zauzimali centralno mesto u njegovom terapijskom radu. Imajui na umu moralnu i religijsku pozadinu, Moreno je pokuao da objasni dubinu odnosa. Principi ljubavi prema istini i ljubavi prema svom blinjem, na emu se zasniva sociometrija, seu daleko u prolost. Jedina stvar koja je nova jesu metode koje se koriste. Kao rendgenski zraci oni kre svoj put u unutranjost socijalnog organizma i poveavaju tenziju izmeu etnikih, ekonomskih i religijskih grupa (Moreno, 1954). Moreno je razvio metode merenja koji mogu pokazati strukturu i kvalitet odnosa izmeu pojedinaca i grupe, kao to su simpatije i antipatije ili ravnodunost. Osim ovih struktura odnosa i naina na koji se oni pojavljuju kod pojedinih pripadnika grupe, struktura moi se takoe moe identifikovati, a ona pokazuje kome je dodeljena uloga voe u grupi i da li se ta pozicija moe odrati ili ne. Cilj sociometrije jeste da se grupi olaka da ivi zajedno, tako to se vodi rauna da se potrebe ljudi u grupi zadovolje. Zadovoljstvo u grupi, a time i kvalitet njenog ivota, mogu se poveati ako osobe imaju bliske kontakte sa onim pripadnicima grupe koji im se sviaju. Korienjem sociometrijskog metoda moemo (...) otkriti oseanja koja su zasnovana na svim aktivnostima grupe. Ona se mogu izmeriti matematikom preciznou, a kasnije se mogu koristiti za uvoenje novog poretka. Kada se sociometrijska geografija zajednice jasno pokae u jednoj slici, mnoge socijalne tenzije mogu se razreiti pregrupisanjem (Moreno, 1954). Upotreba sociometrijskog istraivanja je naroito korisna u institucijama u kojima ljudi nemaju izbora nego da ive zajedno. Iz ovog razloga Moreno je predloio niz mera za poboljanje kvaliteta ivota u institucijama kao to su zatvori i deija prihvatilita. Sociodrama se bavi grupnim odnosima i kolektivnim ideologijama i moe se koristiti u razreenju konflikta izmeu pojedinih etnikih ili politikih grupa. Ova mogunost, koja tei miru, bila je veoma znaajna za Morena i objanjava zato njegov terapijski cilj nije bio dobrobit pojedinca, ve blagostanje svih ljudi i celog oveanstva. U sociodrami, dotine grupe se sreu kako bi se zajedno bavile svojim problemima, kao to su imigracije izbeglica iz Istonog bloka u sela Zapadne Nemake ili politiki problemi koji su vezani za ilegalnost. Umesto da se 29

ovi problemi reavaju sa teorijske take ili putanjem da se sami odvijaju, uesnici se angauju da pronau reenje za svoju sopstvenu situaciju, tako to je proivljavaju u drami (Moreno, 1954). Sparer i Farga fon Kibed su preuzeli ove ideje (oni koriste konstelacije u razne svrhe) kada trae reenja za etnike grupe iz kriznih ili ratnih podruja, tako to koriste sistemske strukturne konstelacije. Psihodrama Dok se sociodrama koristi u oblasti socijalnog rada, psihodrama se prvenstveno koristi u psihoterapiji. U Morenovo doba, psihoanaliza je bila dominantna forma psihoterapije. Moreno je uvek bio krajnje kritian u pogledu psihoanalize i pokuavao je da popuni praznine u njenom metodu tako to je uvodio terapijske promene koje su bile suprotnog pravca. On je takoe kritikovao nauni tretman koji je izjednaavao um sa materijom: Od njenog nastanka premisa naune medicine bila je da je lokus fizikog oboljenja individualni organizam. (...) Kada su se u novonastaloj psihijatriji poele koristiti naune metode, aksiomi preuzeti iz fizike dijagnoze i tretmana primenili su se automatski i na mentalne poremeaje (1977, str. 321). Kao odgovor na ovo, Moreno je predstavio novorazvijene metode koje su podrazumevale potpuno drugaiji nain odnosa sa pacijentima i njihovim problemima. On je potpuno promenio kontekst psihoanalitikog tretmana i vie je voleo da radi sa onim ljudima ije su emocionalne probleme odbijali da lee terapeuti koji su radili u oblasti psihoanalize. Moreno je koristio psihodramske tehnike da objasni i lei psihoze i demencije Preobratili smo psihoanalitiku tehniku i oslobodili smo subjekta kao jedan totalitet, okrenuli smo ga ka spontanoj akciji, pretvorili smo ga u spontanog inioca. Umesto da tragamo za prolim iskustvima, subjekat bi usmeravao svoj um na sadanjost, na neposredno deavanje. Umesto slobodnih asocijacija traili smo potpuno preputanje subjekta, njegovu mentalnu i mimiku ekspresiju. Kada su drugi subjekti uestvovali u istom obrascu akcija, interakcije meu subjektima takoe su bile slobodne (1987. str.9). Moreno je u psihodrami spojio terapijski grupni rad sa pozoritem, kako bi podrao razvitak pojedinca. Poto ljudi po svojoj prirodi ive u grupi i u porodici, za Morena je bilo prirodno da ukljui ovaj kontekst u terapiju. U svojoj publikaciji iz 1945.g. Moreno opisuje znaaj drutvenih veza svojih pacijenata u grupnoj psihoterapiji, i do izvesne mere ova publikacija predstavlja poetke sistemskog terapijskog pristupa. Za Morena je bilo vrlo bitno da lanovi socijalnog atoma, to znai socijalnog okruenja, dou zajedno na terapiju. Za terapijski tretman klijent kao pojedinac nije bio dovoljan. Iz Morenovog iskustva, koreni problema i emotivnih tekoa nisu se mogli nai samo u biografiji pojedinca. Umesto toga oni su takoe bili povezani sa okruenjem u kome se klijent kretao i iveo, kao i sa bliskim ljudima. Njegov rad je bio revolucija u 30

onome to se oduvek smatralo ispravnom medicinskom praksom. Mu i ena, majka i dete su tretirani kao tim, esto gledajui jedno drugo zato to odvojeni moda ne bi imali nikakav vidljivi mentalni poremeaj (1987, str.33). Samo se u interakciji elemenata koji pripadaju jedni drugima, moe prepoznati i doiveti kako da se neka bolest ili problem shvati. Moreno je proirio psihoterapiju, koja je do njegovih promena prvenstveno bila ograniena na pojedinca, i primenio je na grupu (...) a da se ne zanemare vrednosti individualnih metoda, tavie, na cilj je da ih proirimo. inei to, otvaramo mogunost da se veliki broj pojedinaca moe istovremeno tretirati u njihovom prirodnom kontekstu (1959). Prirodni kontekst podrazumeva okruenje koji je nalik stvarnom ivotu, koje ne samo da (...) pribliava psihoterapiju stvarnom ivotu, ve takoe reprodukuje klijentov ivot na nain koji je, koliko god je to mogue, sloen i istinit kao i njegova stvarnost. Cilj je da se konstruie takav terapijski kontekst koji koristi ivot kao model (1987, str.3). Radei na ovaj nain, Moreno je nastojao da u terapiju ukljui osobe iz klijentovog stvarnog okruenja i da uredi prostor u kome se lina drama odigrava na nain koji je nov i realan. On je napravio pozornicu na kojoj su ljudi imali dovoljno prostora za kretanje i delovanje i opremio ga je osnovnim stvarima kao to su stolice, sto i krevet. Klijenti su ih premetali u prostoru slino onome kako su bili smeteni u njihovom stvarnom ivotnom prostoru. Kao to je Moreno govorio Psihodrama mora da se zasniva na opservaciji najsitnijih detalja procesa u fizikom, emotivnom i socijalnom prostoru koji se istrauje. Cilj je da se osvetli ponaanje u svojoj potpunosti i da se uini predvidljivim (1959, str.111). Za razliku od Morena, Helingerov rad se svodi na istraivanje unutranjih, nevidljivih struktura. Za konstelaciju se moe koristiti bilo koji prostor i nikakve stvari nisu potrebne. Ljudi su sve to je potrebno da bi se otkrio znaaj odnosa. Zavorenja ili inkluzije u hijerarhiji generacija. Cilj nije susret koji se deava ovde i sada. Zapravo, to je fiktivni susret u nekom drugom vremenu, a to je uglavnom klijentovo detinjstvo. Ipak ono to je vano nije toliko pravi vremenski period ve pre unutranje vreme i struktura koja je uvek na snazi. Iskustva i uticaj zavorenja mogu se zapaziti nezavisno od spoljanjeg vremena. Helinger ovde traga za razreenjem, dok su kod Morena izvoai prikazivali sadanjost i pravili planove za budunost. Za Morena je interakcija inila centar ljudskog ivota. On je smatrao (...) da psiholoki problemi esto imaju interaktivnu osnovu (Fox u Moreno, 1987). Stoga mu je bilo toliko vano da istrauje odnose pacijenata i time proiri individualni kontekst tretmana na iri nivo. Da bi ovo uradio on je ili ukljuivao prave partnere u interakciju, ljude iz pacijentovog okruenja ili ih je prikazivao kroz igranje uloga. Stvarne partnere su inili lanovi porodice, kao to su roditelji, suprunici i deca, ili ljudi sa posla, kao to su efovi, prijatelji i poznanici. Prema Morenu ovaj 31

kontekst intimnih odnosa je bilo mesto na kome problemi meu ljudima mogu nabujati tajne, prevare, sumnje i obmane (1987, str.70). Ovo je bila naroito tano za njegovu klijentelu, koju su inile osobe sa psihotinim poremeajima. Kada bi se prialo o problemima i tajnama i kada bi se idealno raspravljalo o njima ispred svih onih koji su u to bili ukljueni, ovo ih je dovodilo na videlo, to je umanjivalo njihovu vanost. Ovaj proces je prvi korak ka promeni i time ka isceljenju. Psihodramske metode omoguavaju istraivau da posmatra interpersonalne odnose u akciji. Izvori konflikta, prolost, sadanjost i budunost, izlaze na videlo u miljeu gde mogu biti dijagnostikovani i tretirani, predvieni i razraeni, esto sa rezultatom da, ako i kada se pojave u odnosu, njihov znaaj postaje minimalan i oni se posmatraju iz prave perspektive (Moreno, 1987, str.99).

Terapijski postupak
Psihodrama se bavi interpersonalnim odnosima i linim svetovima (Moreno, 1987, str.13). Kijenti imaju priliku i zadatak ne samo da terapeutu govore o svojim iskustvima, problemima, snovima, pa ak i svojim iluzijama, ve takoe i da ih odigraju na pozornici ispred publike. Veruje se da emotivne teme koje su bile potisnute postaju svesne u ovom procesu i da je mogue na ovaj nain proraditi emocije. Zadatak se sastoji od pretvaranja da se bude u nekoj ulozi, ponovnog odigravanja ili izvoenja scene iz prolosti, oivljavanja sadanjeg gorueg problema ili testiranja sebe za budunost (1987, str. 53). Dakle, u predstavi se ispituju razliiti aspekti sadanjih problema i mogu se istraiti iz perspektive njihovih posledica. Elementi ovog prikazivanja ukljuuju uesnike, aspekte linosti i uloge koje su vane za svet protagonista i njih odigravaju uesnici u grupi. Pozornica, protagonista, izvoai i terapeut su vani elementi u psihodrami. Na osnovu teorijskih razmatranja i praktinih iskustava, Moreno je tano odredio koje kvalitete ovi elementi treba da imaju i kojim tokom psihodrama treba da se odvija. Pod uticajem svog rada u pozoritu i imajui na umu terapijske ciljeve, Moreno je odredio scensku formu, konstrukciju i opremu. Scena je prostor i okvir u kome klijent razotkriva svoj unutranji svet i moe doiveti nove aspekte. Rei Fridriha ilera o pozoritu koje je nazivao Schaubuhne, to bukvalno znai pozornica, odgovaraju efektima koje je Moreno posmatrao i nastojao da postigne: (...) u snovima ovog vetakog sveta mi zaboravljamo stvarnost, vraamo se k sebi kakvi smo, naa senzibilnost se uzburkava, lekovite emocije bude nau uspavanu prirodu (...). Ovde nesrenik umiruje svoj bol (...) (1870, str.272). Po Morenu psihodrama na sceni daje ansu da se dosegne onaj nivo bivanja koje ljudsko bie ne dostie normalno u svakodnevnom ivotu. Cilj je (...) da se pacijenti navedu (...) da budu

32

ono to su na sceni, samo jo dublje i jasnije nego to se pojavljuju u pravom ivotu (Moreno, 1959, str.78). Protagonista, klijent, skicira svoj lini svet uz pomo terapeuta i uesnika grupe. On imenuju sve vane osobe i elemente svog portreta i smeta ih u prostor odakle mogu delovati iz sopstvene perspektive. Dok se kree po sceni, u dijalogu sa terapeutom, on moe napraviti konkretnu scenu koristei dodatne informacije koje se odnose na elemente kao to su mesto, scenografija, vreme i atmosfera. Igranje na sceni postaje susret sa sobom (Moreno, 1959, str.111) Klijent treba da sledi svoje asocijacije i da se ponaa slobodno kako mu stvari padaju na pamet, i mora mu se dati sloboda izraavanja, spontanost (1987, str.14) *. Suprotno ovome, porodina konstelacija nije osmiljena tako da prikae klijentovo ponaanje ili emocije, ve da se dospe izvan zavorenja koja se mogu zakljuiti iz konstelacije i emotivnog stanja predstavnika. Predstavnici takoe nisu slobodni. Umesto toga, oslanjajui se na svoje hipoteze, terapeut odreuje naine na koji treba da se ponaaju, kada mogu da govore, i ta treba da imaju na umu. Za vreme psihodrame, kao rezultat rekonstruisanja scene do najsitnijih detalja, atmosfera postaje vrlo napeta. Klijent igra sebe, mada se za delove koji su nesvesni ________ * Morenova ena i koleginica Zerka Moreno opisuje klijentov zadatak: Oslobodi se propisane
uloge po udbeniku. Ponovo je stvori ovde i sada. Igraj sebe kakav nisi nikada bio ranije. Onda moe poeti da bude onakav kakav si mogao biti. Dopusti da se dogodi! Budi svoja sopstvena inspiracija, svoj pesnik, svoj glumac, svoj terapeut, a najavie, svoj sopstveni tvorac (citirano u Buer & Schmitz, 1990, str. 136).

i kojih nije svestan, odreuje dubler. Ovaj dubler obino stoji dijagonalno iza klijenta u slinoj pozi i izraava ono to bi klijent mogao oseati ili misliti. Protagonista ili pomoni ego vri tri funkcije: da bude izvoa, igrajui uloge koje postoje u klijentovom svetu, da bude savetnik, koji vodi klijenta, i da bude drutveni istraitelj (1987, str. 15). U toku predstave, klijent potpuno ulazi u realnost koja se reprodukuje. Klijent se osea kao da je uhvaen u svetu nalik stvarnosti. On vidi sebe kako glumi, on uje sebe kako pria, ali njegovi postupci i misli, njegova oseanja i opaanja ne potiu iz njega, oni dolaze (...) od drugih osoba, pomonih ega, dublera i ogledala njegovog uma (1987). Pojam hipnotikog transa, koji se navodno nalazi u osnovi efekta konstelacije i psihodrame, bio je poznat Morenu. On je eksperimentisao sa njim * i iz rada Antona Mesmera (1734-1815) doao je do ideje kako da to primeni u grupi. Mesmer je ljude tretirao u grupi koristei svoje otkrie magnetizma. Moreno je 33

pisao da je Mesmer (...) koristio energiju koja se pojavljivala u grupi, a da nije bilo jasno o kakvoj se energiji radi. On je svoje grupe tretirao zajedno, i jedan pacijent je bio instruiran da dri ruku drugoga. Mesmer je ovo radio zato to je verovao da e struja koja cirkulie izmeu uesnika grupe, a koju je nazivao animalni magnetizam, osobi dati novu energiju (citirano u Buer, 1991, str. 30). Vaan element Morenovog rada jeste terapeutovo vostvo, kojim se klijent usmerava kako da se bavi pitanjima koja se pojavljuju. Osim izraavanja unutranjih ideja, Moreno je veliki znaaj pripisivao refleksiji onoga to je bilo odigrano. Prisutno je nerazumevanje koje se mora briljivo izbegavati. Psihodrama nije lek kroz glumu, kao alternativa leku kroz priu. Ideja se ne odnosi na to da subjekti jedni s drugima odigravaju sve ono to im padne na pamet bez kontrole, u bezgraninom egzibicionizmu kao da ova vrsta aktivnosti, sama po sebi, moe doneti rezultate (1987, str. 83). Bosormenji-Na naglaava slinu stvar. Otvorenost i izravnost, umesto poricanja i tajnovitosti, slue da obezbede jednu novu vrstu susreta, koji je mogu uz terapeutovo vostvo i sugestije. Ovo, meutim, ne podrazumeva klijentovu puku abreakciju ili ventilaciju svakog pojedinog nagomilanog oseanja (Boszormenyi-Nagy & Spark, 1973). Po Morenu terapeut je reiser, savetnik i analitiar. Svojom panjom i iskustvom terapeut pomae klijentu da kreira prostor koji je istovremeno i ugodno bezbedan i slobodan za spontano prikazivanje. On mora asistirati u odreivanju ___________ * Hipnodrama koju je razvio Moreno jeste kombinacija psihodrame i hipnoze (Moreno, 1959) pravca razvijanja drame i mora odravati fokus na najvanijim oblastima. Zaista e upravo ovde biti najznaajnije iskustvo reisera u umetnosti psihodrame (Moreno, 1987, str. 83). Psihodramski pristup je zamiljen tako da se od posmatraa trai da protagonisti i klijentu daju povratne informacije. Ovim se stvara dodatna slika ija je svrha da klijent preuzme odgovornost za svoje postupke. Ciljevi psihodrame obuhvataju probanje novih oblika ponaanja u socijalnom okruenju, podsticanje spontanosti klijenta i drugih lanova grupe, i testiranje strepnji, strahova i svega onog to nije izraeno. Klijent moe da veba situacije i susrete sa pravim ljudima u razliitim ulogama, a zamenom uloga, moe saznati perspektivu druge osobe. Vebanje uloge olakava praktinu modifikaciju ponaanja. Efekat psihodrame (...) je zasnovan na istim principima kao i metode terapije ponaanja; ba kao i u operativnom uenju, uspeh aktera se pozitivno 34

naglaava povratnim informacijama grupe i reisera psihodrame. Osim toga, sopstveno iskustvo protagoniste se potvruje kada se uloge zamene (Leutz, 1974, str. 89). Nasuprot ovome, cilj porodine konstelacije je usmeren manje ka modifikaciji ponaanja, a vie ka modifikaciji klijentovih unutranjih imida.

5. Virdinija Satir, porodina rekonstrukcija i porodina skulptura

Uvek postoji nada da se va ivot moe promeniti zato to uvek moete nauiti neto novo.
Virdinija Satir

Jedna od tehnika koja je koriena u terapijskom radu Virdinije Satir bila je porodina skulptura. Kao i u psihodrami, klijent i njegova porodica zajedno odigravaju scene iz njihovog ivota u terapijskom kontekstu. Najvanija promena koju je Satirova uvela jeste prelaz iz konteksta koji je nalikovao na pozornicu u simbolini kontekst. Ona vie nije samo traila od klijenata da odigravaju situacije koje su doivljavali, ve ih je navodila da prikau strukturu porodice. Ovim se pokazivao obrazac odnosa u kome su klijenti bili zarobljeni, i time im se omoguavalo da nau nove naine. Porodina skulptura je vrlo bitna za ovu studiju, zato to kao i psihodrama, ima brojne aspekte porodinih konstelacija. Ipak to je poseban metod sa drugaijim fokusom.

Biografski podaci
Virdinija Satir je ivela od 1916. do 1988.g. i radila je kao psihoterapeut vie od 40 godina. Bavila se klinikim radom, terapijom, poduavanjem i istraivanjem. Kao jedan od osnivaa porodine terapije, u poetku je radila sa celom porodicom, mnogo godina drala predavanja i radionice irom sveta i izdala nekoliko knjiga, ukljuujui udbenik o porodinoj terapiji (1967). Njen glavni cilj bio je razvoj pozitivnih aspekata linosti i razvoj ljudskog potencijala. Njen rad se fokusira na humanistiku sliku oveka. U njemu se traga za izvorima i sposobnostima ljudskog bia, a simptomi se posmatraju kao pokazatelji potreba i neophodnih promena u klijentovom ponaanju i sredini. Osim toga, ovaj rad se distancira od perspektive koja se fokusira na bolest i probleme, i umesto toga tei razreenju i razvoju.

35

Satirova se kolovala da bude uitelj. Poevi 1936.g. radila je kao uiteljica u obdanitu. Kasnije kao socijalni radnik u bolnici, prevenstveno je primala pacijente koje niko drugi nije eleo, obino alkoholiare iz nie klase. Ve 1942.g. poela je da ukljuuje celu porodicu u terapijski rad. Satirova se 1959.g. pridruila Donu Deksonu na Institutu za mentalno istraivanje i postala je lan radne grupe psihijatara, psihologa i socijalnih radnika u Palo Altu, gde je radila na istraivanju sa Deksonom i Gregori Bejtsonom. Posle osnivanja Esalen instituta, centra za holistiku psihologiju i psihoterapiju, koji se nalazi na Zapadnoj obali SAD, postala je njegov prvi direktor. Metod Virdije Satir je snano orijentisan ka komunikaciji u okviru jednog sistema. Radei sa porodicama, Satirova je pomagala lanovima porodice da se otvore i usmere razmenu informacija. Ova otvorenost je od vitalnog znaaja da sistem postane fleksibilan i propustljiv za promenu. Istrovremeno time se stvarala stabilna ravnotea, poto je jaala solidarnost meu lanovima porodice. Prema sistemskom nainu miljenja svi elementi sistema imaju uzajamni uticaj. Kako bi se postigla stabilna ravnotea, svi elementi se moraju priznati kao jednaki. Rad Virdinije Satir je strukturisan na takav nain da se podrava samopouzdanje svakog pojedinog lana porodice i potuje se kriterijum jednakosti.

Porodina rekonstrukcija i skulptura

Virdinija Satir je imala bogat repertoar terapijskih tehnika. Skulptura je bila jedna od njih i ona je koriena u radu sa parovima, porodicama i grupama. Pored ovoga postoje brojne druge mogunosti za rad sa skulpturom u terapijskom kontekstu. To su individualna skulptura, skulptura nekog dogaaja ili procesa, skulptura fizikog simptoma i skulptura trenutnog i eljenog stanja nekog para ili porodice (Muller, 1992). Virdinija Satir je uvela rad sa skulpturom prvenstveno u porodinim rekonstrukcijama, metodu koji je razvila 60tih godina. Ova tehnika pomae da se popune praznine u klijentovoj biografiji i porodinoj istoriji i proiruje znanje o oseanjima i ivotnim situacijama lanova porodice. Tako se konstruie iri kontekst za bolje razumevanje klijentove sopstvene istorije i istorije drugih. Porodina rekonstrukcija Porodina rekonstrukcija Virdinije Satir izvoena je u okviru seminara koji su trajali po nekoliko dana. Pre radionica Satirova je traila od uesnika da sakupe materijal i slike svih lanova porodice i da nacrtaju porodino stablo. Ovo porodino stablo je takoe ukljuivalo i opis prirode emotivnih odnosa meu lanovima i nazivalo se genogram. Bavljenje istorijom i socijalnim kontekstom

36

primarne porodice imalo je za cilj da se ivot prethodnih generacija odvoji i uini vidljivijim. Da bi se konstruisala porodina struktura i odvojila od line biografije klijenta, Satirova je hronoloki sakupljala podatke kako bi oni bili to obuhvatniji i precizniji. inei ovo, ilo se unazad tri generacije. Od klijenata se trailo da sakupe podatke o ekonomskoj situaciji dedova, kolovanju roditelja, njihovoj profesiji i poslovima, porodinom socijalnom statusu, iskustvima u toku rata i u posleratnom periodu (Kaufmann, 1990, str.33). Porodina rekonstrukcija je snano dramatino iskustvo koje nam omoguava da otkrijemo neto o naim porodicama i naim psiholokim korenima. Mi imamo tendenciju da u naim sadanjim ivotima ponovimo ono to smo nauili u naem detinjstvu, ali esto to ne odogovara naem sadanjem kontekstu. Preispitivanjem izvora ovih starih lekcija, moemo ih pogledati na novi nain i odbaciti one koji nam stvaraju problem (Satir & Baldwin, 1983, satr. 237). Slobode koje je Satirova postulirala, naime sloboda da vidimo i ujemo, da osetimo, da mislimo, da pitamo i da rizikujemo (Bandler & Grinder, 1987), ta god bilo na raspolaganju da se doivi u odreenom momentu, bile su pristupane svakoj osobi kroz njen terapijski rad. ovek ima ansu da donese odluku (...) da ostvari takvu atmosferu koja e biti podsticajna za razvoj sopstvenog ivota i da stvori neophodni uslove da se ovo desi (Kaufmann, 1990). Kao i kod Morena i Bosormenji-Naa ovo nas vodi izvan naih sopstvenih biografskih iskustava do pitanja o smislu ivota i posledica nae neodvojive povezanosti sa nizom generacija. Dodatni ciljevi rekonstrukcije su individuacija klijenta, razvezivanje zavisnosti od porodice i odvajanje od negativnih zadataka (Kaufmann, 1990).

Porodina skulptura Virdinija Satir je takoe porodinu skulpturu nazivala tehnika simulirane porodice, s obzirom da su uesnici radionica igrali uloge lanova porodice umesto stvarnih osoba koje igraju sebe. Satirova je radila direktno sa porodicama sve do spontanog razvoja ove tehnike 1962.g. Jednog dana je dola porodica koju je trebalo da intervjuie, ali neki lanovi su bili odsutni. Umesto da otkae seansu ona je koristila stolice da predsatavi odsutne lanove. U kasnijim seansama ljudi koji su pripadali porodici prikazivali su sebe u tipinim situacijama i menjali su se u ulozi reisera scene. Ako se neki lan porodice nije pojavio na seansi, njegova uloga je igrana od strane nekoga ko nije pripadao sistemu, kao to je asistent. inei ovo Satirova je mogla da posmatra (...) da ako se ljudi postave u neki fiziki poloaj, 37

oni e verovatno doiveti oseanja koja su u skladu sa tim poloajem (Satir, 1987, str. 68). U takozvanom stres baletu svaki lan porodice zauzima tipian poloaj i ponavlja odgovarajue postupke ili gestove uvek iznova, tako da obrazac komunikacije u porodici ili grupi postaje oigledan i predstavnici postaju svesni toga. * Satirova je opisala etiri osnovna tipa (Bandler & Grinder, 1987) koji reprodukuju rigidni obrazac. Na osnovu njenih opservacija, svaka osoba ima neku preferencu za odreeno nefunkcionalno ponaanje prema nekom lanu ili svim lanovima porodice. Neki ljudi umiruju, drugi okrivljuju, racionalizuju ili ometaju. Ovo spreava istinski susret, a prave potrebe su prekrivene. Skulptura je pokuaj da se komunikacija manifestuje kroz poloaj tela (Satir, 1987, str. 67). Kada oblik komunikacije postane jasan, ostatak rada se usmerava na nivo odnosa. Satirova je koristila porodinu skulpturu sa terapijskim ciljem fizikog rasvetljavanja porodine strukture. Fiziki u ovom kontekstu podrazumeva prostorno prikazivanje porodinih odnosa. Cilj je da se otkriju bazini konflikti kako bi se osvestili i kao rezultat toga, kako bi se stvorila osnova emotivnog novog poretka. Na ovaj nain mogu se razjasniti znaenje simptoma nekog lana porodice, kao i porodine interakcije. Proirivanjem skulpture na primarnu porodicu roditelja, uticaj oseanja i iskustava koje svaki roditelj donosi u odnos moe postati vidljiv. Osim toga, skulptura moe pokazati nain na koji se uloge dodeljuju, naroito u dijadnim odnosima (na primer, progonilac/progonjeni), kao i regulaciju bliskosti i udaljenosti. (Papp, Silverstein & Carter, 1973). __________ * Moreno istie da ponavljanje nije obnavljanje patnje. Ono pre potvruje pravilo: svaki
istinski drugi put je oslobaanje od prvog puta (...) ovek se pribliava sopstvenom ivotu, svemu to je radio i radi, mestu tvorca (...) Prvi put vodi drugi put u smeh (Moreno, 1987, str. 127).

Kada se ova tehnika koristi svaki lan porodice dolazi na red oblikujui svoju sopstvenu porodinu sliku, koja simbolino portretie emotivni odnos meu lanovima. Pretpostavlja se da poloaj ljudi i njihova meusobna distanca u prostoru predstavlja njihova oseanja i odnose. Pap, Silvertajn i Karter opisuju ovaj proces: Sutina neijeg iskustva u porodici se kondenzuje i projektuje u vizuelnu sliku. Ova slika bukvalno vredi hiljadu rei, otkrivajui aspekte porodinog unutranjeg ivota koji je ostao skriven. Nejasni utisci i konfuzna oseanja na periferiji svesnosti se prikazuju kroz fiziku prostornu ekspresiju. Terapeut moe koristiti skulpturu i za dijagnostikovanje i za direktnu intervenciju. Kako bi se odredila dijagnoza sistema, moraju se istraiti pitanja koja se odnose na detalje o tome kako lanovi porodice ive i deluju zajedno, koja vrsta komunikacije je prisutna meu pojedinim lanovima ili koja se pravila slede u 38

porodici (Simon & Stierlin, 1984). Ljudi se raporeuju u prostoru, pri emu na umu imaju hijerarhijske odnose. Ako se neka osoba doivljava kao jaka i dominirajua, dodeljuje joj se pozicija koja je znaajnija u pogledu prostora, na primer, na stolici ili za stolom, dok se osoba koja se smatra najslabijom moe smestiti i na pod. Gestikulacija i izrazi lica svakog lana se odreuju, kao to su kontakti oima i telesni kontakt. Klijenti esto prvi put u ivotu doivljavaju kako drugi opaaju njih same i njihove porodice (Mussig, 1991). Terapijski rad koji koristi porodinu konstelaciju, kao i kod psihodrame ili skulpture, podrazumeva intenzivan trans koji je usmeren ka pronalaenju reenja. Uenje drugih vrsta ponaanja i sticanje novog znanja deava se bre i temeljnije kroz iskustvo, to znai kroz aktivnost i kroz igru, nego to se deava samo kroz rei (Duhl, 1992), Trodimenzionalan rad nudi klijentima ansu da dobiju sloene informacije direktno i saeto. Protagonsiti (klijenti) dolaze do takvog poimanja stvarnosti da dostiu novi nivo razumevanja njihovih sadanjih linosti u svoj svojoj sloenosti, koja se moe modifikovati, kroz intenzivan i ekstenzivan rad sa primarnom porodicom i primarnim porodicama njihovih roditelja (Stahl, 1992, str. 186). U toku procesa, klijenti ue da vide svoje sopstveno ponaanje i ponaanje onih osoba sa kojima su u odnosu, koje je usaeno u sistemsku povezanost svih lanova. Razlozi za akciju obino postaju jasni. Klijenti doivljavaju pozitivne namere i ciljeve ponaanja svojih roditelja, kao i drugih lanova porodice. Ovo se esto ne moe priznati kao takvo kada se gledaju samo postupci. Klijenti vide da je ono to su oni radili bilo najbolje to su mogli u to vreme. Nova organizacija intrapsihikih reprezentacija, koja se pojavljuje u fazi transa zajednike predstave, a posebno u direktnom susretu sa predstavnikom oca, majke i drugih (predstavnici ostaju u svojim ulogama dok odgovaraju protagonisti koji postavlja pitanja upuena stvarnoj osobi, time doprinosei odravanju, podsticanju i produbljivanju svog transa) vodi intenzivnom iskustvu pomirenja protagoniste sa stvarnim znaajnim osobama, koje zamiljaju u metaforikoj stvarnosti (Stahl, 1992, str. 188). Po Virdiniji Satir, cilj porodine rekonstrukcije je sledei: da bi proces zadovoljavajueg funkcionisanja zapoeo, ja koristim intervencije koje podstiu samopouzdanje, razvijaju kongruentnu komunikaciju i daju korisne smernice zasnovane na izobilju i neogranienosti (...) (Satir & Baldwin, 1983, str. 156). Konano, ako klijenti mogu da otkriju izvore svojih ranijih uenja, oni e biti u stanju da trasiraju put ka zrelosti i preuzimanju odgovornosti za sopstvene ivote.

6. Ivan Bosormenji-Na i kontekstualna terapija

39

Davanje je moneta koja vredi.

Ivan Bosormenji-Na

Brahmana od stotinu staza govori o tome da su se bogovi i demoni jednom nadmetali. Onda su demoni rekli: Kome treba da prinesemo nae rtve? Sve ono to su imali da daju stavili su sebi u usta. A bogovi su sve ono to su imali da daju stavili jedni drugima u usta. Onda se Prajapati, vrhovni duh, priklonio na stranu bogova.
Martin Buber

U ovom poglavlju detaljno u govoriti o sloenoj teoriji odnosa Ivana BosormenjiNaa, zato to ona moe biti vrlo korisna kao model kojim je mogue objasniti kontekst konstelacija i nain na koji mogu biti efikasne. Njegov glavni doprinos jeste nauno istraivanje i opis sistemskih zavorenja. Suprotno tome, Helinger u svojim knjigama i na seminarima, govori o svojim iskustvima, ostaje blizak fenomenologiji i ne nudi teorijski model koji moe objasniti njegove metode. Pre vie od 30 godina Ivan Bosormenji-Na poeo je opisivati porodine strukture odnosa, to je izlazilo izvan okvira onih pristupa koji su zasnovani na individualnoj i transakcionoj psihologiji. U svojoj klinikoj praksi, on je prouavao hiljade porodica iz perspektive pravilnosti koja im je davala tipine strukture. Njegov zakljuak glasi: U svojoj sutini odnosi su odreeni egzistencijalnom etikom dinamikom. Poto se ove implicitne veze ne mogu videti na povrini, on ih je nazvao nevidljive lojalnosti. Po njemu, posledice ovih nevidljivih lojalnosti su snanije od onih vidljivih aktivnosti i fenomena koji se mogu objasniti na osnovu individualne ivotne istorije. * Osnovni pojmovi na kojima je zasnovan teorijski sistem Bosormenji-Naa su lojalnost, balans, zasluga i pravo. Njima se opisuju aspekti koji se ne odnose samo na pojedinca, ve zapravo opisuju multipersonalne aspekte u okviru odnosa. To su vrednosti i norme koje se izraavaju preko etike, morala i socijalne dimenzije i koje idu izvan psiholokog okvira ponaanja, tehnikog znanja i aktivnosti. Ovde je vidljivi karakter odnosa manje vaan za uspeh terapije nego nerazreene i poricane veze koje utiu na odnose izmeu generacija i izmeu lanova porodice. Ovaj terapijski pristup, nazvan kontekstualna terapija razvio se iz Bosormenji-Naovog istraivanja i prakse. Fundamentalni koncept ini poten balans davanja i primanja izmeu ljudi. Pod snanim uticajem filozofije Martina Bubera, Bosormenji-Na centralnu vanost pripisuje odnosu izmeu Ja i Ti, 40

koji ine dva pola davanja i primanja. Sutinski element jednog susreta jeste etika u odnosu. To se moe videti u formi pravde, potenja i uzajamne odgovornosti, a ovakav stav prema drugoj osobi omoguava da se pojavi poverenje. ** Sutina svake terapije i svakog ljudskog odnosa je sposobnost poverenja i uspostavljanja veza. Nae zdravlje i razvoj zavise od pouzdanosti u odnosima. Bosormenji-Naov psiholoki model i njegova primena u praksi su zasnovani na ovoj dinamici. To se najbolje moe definisati etikim, a ne psiholokim terminima (BoszormenyiNagy, 1986, str. 197). Obrasci ponaanja koji su opisani kao nevidljive lojalnosti su transgeneracijski. Nepravda koja nije razreena prenosi se buduim generacijama preko transgeneracijskog tribunala, korienjem neke vrste rauna dugova i zasluga. Iz ovog razloga, cilj terapije je izmirenje ovih rauna. Bosormenji-Na

________ * Reiter-Theill (1988) u svom radu Terapija i etika iz sistemske perspektive diskutuje o
konceptima moralnog razvoja i moralne svesnosti filozofa Kohlberg-a i Habermas-a.

** Maturana kae da je ljubav osnova etikog uobliavanja odnosa: Kada prihvatimo drugu
osobu, moemo da opravdamo njeno (...) odsustvo ako su za to dati uverljivi razlozi. Postojanje ljubavi ili njeno odsustvo oboje ine da neka osoba bude posveena neemu ili nekome i to je upravo taka na kojoj zapoinje socijalna etika (1985, p.131)

istie da ne postoji filozofija u ovome, sve je to empirijska opservacija ivota (1995).* Na osnovu njegovih opservacija, ukljuivanje pojedinca u generacijsku hijerarhiju je neizbeno. Ja je upleteno i onemogueno da deluje na logian nain kako bi se odvojilo. Ova kvazi-nesvesna kontrola izmie loginom miljenju, poto se njeni koreni ne nalaze samo u neijoj biografiji, ve esto u prethodnim generacijama, u biografijama oeva i dedova. Zavorenje se moe identifikovati na osnovu simptoma koji se ne mogu tretirati biografski i koji odolevaju psihoterapiji. Masing, Rajh i Sperling nazivaju Bosormenji-Naov model posebna vrsta determinizma (1994, str. 48). U svojim kasnijim publikacijama Bosormenji-Na poziva na jo veu odgovornost pojedinca za Ti. Kao i Moreno, on govori o etikoj dimenziji odgovornosti svakog pojedinca za ljudsku rasu kao celinu.** Bosormenji-Na 41

tvrdi da mi sebe ne moemo odvojiti i kao pojedinci delovati slobodno. ak iako mislimo da ivimo ne uzimajui u obzir prolost, mi utiemo na budunost. Nain na koji se ponaamo danas oblikuje temelj kvaliteta ivota buduih generacija.

_________ * Helinger slno tvrdi kada govori o fenomenolokoj psihoterapiji.. ** Bosormenji-Na (1986). Etika i ljudska odogovornost su takoe znaajne oblasti izvan polja
psihologije i predmet su istraivanja naunika u svim disciplinama. Na primer, Umberto Maturana kae sledee u intervjuu sa Marijanom Kril: (...) kada smo svesni neizbenog uestvovanja naih emocija u svim naim aktivnostima, mi kao socijalni entiteti /moemo dostii/ povienu svesnost o naoj odgovornosti (...). Uopteno, mi tvrdimo da nismo odgovorni za posledice naih akcija zato to mi samo sledimo (povinujemo se ) uslove neke objektivne istine: mi kaemo da nas objektivno znanje odreuje. Ako, meutim, priznamo da nae emocije igraju ulogu, ne moemo porei da ono to nas odreuje jeste preferenca (emocija). Istovremeno moemo da priznamo da su socijalni fenomeni zasnovani na ljubavi i da je ljubav, kao fundamentalna emocija u priznavanju koegzistencije, ta koja interpersonalnim odnosima i interakcijama daje stabilnost, red, koherentnost i harmoniju, a ne razum, interes i mo (Krill, Lubmann & Maturana, 1987, str. 19). Hajzenberg istie da je etika nuna za opstanak i razvoj ljudskog drutva. Konano, gde ne postoje ideali koji nas vode i obeleavaju put, skala vrednosti nestaje, a sa tim i smisao naih dela i patnje, i na kraju postoji samo negiranje i oaj. Religija je stoga temelj etike, a etika preduslov ivota (1990 , str 219).

Biografski podaci
Ivan Bosormenji-Na je roen u Maarskoj. Ve je radio kao psihijatar na Univerzitetu u Budimpeti kada je studirao hemiju od 1944. do 1948.g. Ova kombinacija disciplina bila je u skladu sa hemijskim leenjem mentalno obolelih pacijenata u to vreme. U toku ovog perioda Bosormenji-Na se po prvi put sreo sa uenjem o egzistencijalnoj i psiholokoj dinamici izofrenije. Kada je emigrirao u SAD, svoje istraivanje je posvetio karakteristikama elija psihijatrijskih pacijenata. Shvativi da ga vrlo privlai psiholoka strana medicine 1955.g. poinje da istrauje veze izmeu hipoteza dubinske psihologije i bliskih porodinih odnosa. Bio je podstaknut pisanjem Martina Bubera, koje ga je vodilo ka novom pravcu razmiljanja. U toku ovog perioda takoe se upoznao sa pisanjem Ronalda Ferberna i njegovim psihoanalitikim konceptima objektnih odnosa. Psihijatrijski 42

institut Istone Pensilvanije u Filadelfiji nudi mu 1957.g. priliku da osnuje Odsek za porodinu psihijatriju, gde je poeo da koristi oba ova koncepta u leenju izofrenih pacijenata. To je bio jedan od prvih centara za porodinu terapiju koji je ukljuivao celu porodicu u leenje tzv. indeks pacijenata. Odsek za porodinu psihijatriju bio je centar za istraivanje i edukaciju sve do sredine 80tih, kada je Ministrastvo zdravlja prestalo da ga finansira. Savetovanje i tretiranje porodica proirilo se izvan rada u univerzitetskoj bolnici i obuhvatalo je crkve, kole, sudove, socijalne radnike, psihijatrijske klinike i mnoge druge institucije, kao to su komunalni centri za mentalna i emotivna oboljenja i specijalni programi za leenje izofrenije i maloletnike delinkvencije. Poetkom 60tih Bosormenji-Na osniva Porodini institut Filadelfije, sopstvenu kliniku koja je bila specijalizovana za porodinu terapiju. Bosormenji-Naov radni model, kontekstualna terapija, pojavio se kao rezultat dvadestepetogodinjeg traganja za objanjenjima kako terapija deluje. Ovaj pristup se neprekidno proveravao i razvijao u toku svoje primene u klinikom okruenju. Nastao je iz istraivanja i opservacija tokom godina individualne terapije i kasnije u terapiji porodica i parova. Problemi koje su imali njegovi pacijenti, koji su poticali iz svih socijalnih miljea, bili su razliitog stepena ozbiljnosti. BosormenjiNa je bio naroito usmeren na pacijenta sa izofrenim oboljenjima. Napisao je brojne lanke i nekoliko knjiga o porodinoj terapiji i kontekstualnoj terapiji, drao je predavanja i vodio supervizijske seminare u psihijatrijskim bolnicama.

Terapijski koncept
Strukturisanje odnosa, posebno u porodici, je krajnje sloen i u sutini nepoznat mehanizam. Empirijski, ovakvo strukturisanje moe se zakljuiti iz postojanja zakona regularnosti i previdljivosti odreenih repetitivnih dogaaja u porodici (Boszormenyi-Nagy & Spark, 1973, str.1). Ovaj mehanizam vri uticaj na pojedinca, a da ovaj nije svestan da se to deava. To je sila koja se prenosi preko roditelja, dedova ili generacija iz daleke prolosti. Osoba ne postaje svesna ovog uticaja sve dok se ne pojavi prvi poremeaj, bilo da je mentalni ili somatski. Posmatrajui i prouavajui porodice sa indeksnim pacijentom Bosormenji-Na je izveo hipoteze koje se odnose na ove strukture i koje se mogu testirati iz perspektive porodinih odnosa.

43

Osnovni koncept je etika dimenzija: balans pravde u okviru odnosa. Do tada se u psihologiji ova dimenzija retko uzimala u obzir. Dobijanjem iz prolosti i obavezom da se to vrati onima koji dolaze posle, svaka osoba je obavezana preutnim moralnim ugovorom o pravdi transgeneracijske solidarnosti (Boszormenyi-Nagy, 1986, str. 197). ta podrazumeva pravedan balans u odnosu izmeu dve osobe, a u irem kontekstu, u okviru neije porodice ili generacija? Osnovna pretpostavka jeste da mora postojati ravnotea izmeu onoga to je dobijeno i onoga to je dato. Da bi jedan odnos dobro funkcionisao, mora da postoji dugorona pravedna raspodela davanja i primanja. Ako jedna generacija vraa manje nego to je primila, ova pravda je naruena (1988, 197). Poto svaka vrsta aktivnosti utie na balans pravde, njene posledice se moraju razmotriti nakon izvodjenja aktivnosti. Mi bi trebalo da teimo da postupamo na nain koji e imati pozitivan uticaj na balans pravde. Posledice nekog dela ne utiu samo na pojedinca, ve takoe na odnose u budunosti, ukljuujui naredne generacije. U kontekstualnoj terapiji, vano je ne samo uzeti u obzir prethodne i sadanje generacije, ve i osobe koje jo nisu roene. Ovo obuhvata direktne potomke, i ire, njihove potomke. Stoga smatram da najbitnije generacijske posledice ne ini ono to se daje nazad. ak iako su deo cirkularnih transakcija, one se zapravo prenose napred (1986, str. 197). Odnos izmeu ljudi koji su povezani na ovaj nain je dubok. to su blii, to je njihova veza jaa. Najvidljivije veze su one kod krvnog srodstva, porodice i roaka. Ovo su jedini odnosi koji se ne mogu birati i koji nikada ne mogu nestati. Ove osobe e do kraja ivota nastaviti da imaju meusoban odnos. Ova injenica je neporeciva bilo da ljudi ive na razliitim kontinentima, bilo da je odnos prekinut, bilo da jedna ili vie osoba poriu da odnos uopte postoji. Bosormenji-Naov pogled na svet i terapijski pristup su bili pod snanim uticajem filozofije Martina Bubera. Pitanja i potraga oveka za sopstvenom egzistencijom i traenje svog mesta u svetu mogu se nai u Buberovoj filozofiji. Odnosi su ti koji podstiu veze izmeu pojedinca i njegove sredine. U odnosu, Ja sree Ti, i tek kad se ovo dogodi Ja postaje stvarno. Samo kad se Ti pojavi, prisutnost postaje stvarna (Buber, 1996, str.63). I, Ceo ivot je susret (str.62). U odnosu, dolazi do razmene sa svetom i drugim ljudima, pri emu obe strane utiu jedna na drugu. Kako se ovo deava, odreene forme zajednikog ivota se prenose i prilagoavaju novim potrebama koje se pojavljuju. Ovo je u skladu sa Morenom, po kome odnosi koji ljudi imaju jedni sa drugima pletu psiholoke mree koje imaju funkciju oblikovanja drutvene tradicije i javnog mnjenja (1987, 26). Odnos izmeu dve osobe je podloan razliitim silama. Svaka osoba u sebi nosi istoriju svojih predaka i poinje odnos sa drugom osobom uprkos ovoj pozadini. 44

Nain na koji se odnos oblikuje zavisi od sposobnosti i spremnosti partnera da sretnu jedno drugo. U ovome lei znaenje susreta. Mogue je da se daje, da se prima i da se razmenjuje ta god je nekom potrebno i to bi eleo da prui i primi. Ovo nije mogue bez partnera. Ne bi trebalo da pokuavamo da umanjimo znaenje odnosa: odnos je uzajamnost (Buber, 1996, str.58). Dakle potpun odnos moe biti samo balansiran odnos. U porodici sa bliskim vezama, izmeu njenih lanova odigrava se stalna razmena. Ova zajednika istorija jaa lojalnost izmeu lanova porodice. Lojalnost Prema Bosormenji-Nau lojalnost je sila koja dri na okupu porodice i organizacije. lanovi su obavezni da jedni drugima budu lojalni zato to su dobili prava od svojih porodica i organizacija. Lojalnost je prigodna forma da se odgovori na to. Lojalnost shvatamo kao prioritetnu obavezu u odnosu, zasnovanu na zaduenosti koja sledi iz steenog prava (Boszormenyi-Nagy & Krasner, 1986, str.15). lan porodice se moe oduiti za pravo koje je dobio tako to pokazuje i ivi svoju lojalnost. Izgleda da je lojalnost jedan od kljunih koncepata koji se odnosi i na sistemske (socijalne) i individualne (psiholoke) nivoe razumevanja. Lojalnost se sastoji od drutvenih jedinica koje su zavisne i oekuju lojalnost od svojih lanova, kroz njihovo lino miljenje, oseanja i motivaciju (BoszormenyiNagy & Spark, 1973, str.xix) Konflikt lojalnosti nastaje kada se vertikalna posveenost sukobljava sa

horizontalnom *. Ovo znai da se interesi primarne porodice sukobljavaju sa interesima sadanjih odnosa. Uvaavanje porodinih veza ima prednost, ali ipak pojedinac treba da potuje svoje nastojanje da stekne autonomiju i ostvari novu povezanost u odnosima sa osobama iste generacije ili onu koja se ostvaruje brakom. Konflikt lojalnosti moe biti glavna pretnja individualnoj slobodi i interpersonalnoj pravdi izmeu osoba iste generacije (Boszormenyi-Nagy & Krasner, 1986,str. 15). Reenje za ove razliite sile koje se meusobno sukobljavaju jeste da se postane svestan lojalnosti koja dete vezuje za roditelja i da se ispune obaveze koje su deo veze sa roditeljima. Lojalnost nije samo spremnost od strane pojedinca, ve sistemska sila koja utie na generacije. U terapijskim seansama Bosormenji-Na diskutuje sa svim lanovima porodice o onim pretpostavljenim i indirektno vidljivim vezama lojalnosti. On smatra da se 45

nesvesne veze mogu prepoznati tek posle dueg perioda. Kako bi se razumela funkcija grupe, vano je znati ko je sa kim povezan kroz lojalnost i koji znaaj lojalnost ima za osobu koja je u ovoj vezi. U porodinim konstelacijama, naprotiv, veze postaju neposredno vidljive kroz konstelaciju osoba koja su postavljene u prostoru. Otvorena lojalnost prema roditeljima otvara put za sopstvenu odgovornost i sposobnost delovanja. Osloboenje od konflikta lojalnosti kroz direktne doprinose, umesto onih koji slede iz nevidljive lojalnosti, vodi ka slobodi da se uiva u povezanosti sa osobama iste generacije, partnerima i suprunicima (Boszormenyi-Nagy & Krasner, 1986,str. 16). Nain na koji se deca odnose prema svojim roditeljima (ime se roditelji u svojoj ulozi dece, suoavaju sa svojim sopstvenim roditeljima) moe se preispitati iz perspektive nerazreenih konflikata lojalnosti. Ova dinamika je naroito vana za istraivanje u situacijama gde izbegavanje skriva ambivalenciju prema roditeljima (Boszormenyi-Nagy & Krasner, 1986,str. 15). Zbog ovoga je nekim klijentima veoma teko da pokau svoju lojalnost prema roditeljima, pa ak i da uopte osete da postoji. Oni radije odmah ulaze u otvorene sukobe ili neprijateljsko odbacivanje. Ovi klijenti oseaju da im njihovi roditelji neto duguju, da nikada nisu dobili ono to su zasluili ili da su ak dali svojim roditeljima vie nego to su sami dobili. ________ * Ovo se zasniva na slici u kojoj se, kao i kod porodinog stabla sa generacijama smetenim
jedna iznad druge, re vertikalno koristi za pravac koji ide iz generacije u generaciju, a horizontalno za istu generaciju

Ovu ambivalenciju izmeu duboke lojalnosti i negativnog ponaanja Bert Helinger naziva prekinuti pokret dosezanja. On je ukorenjen u iskustvima sopstvene ivotne prie i nije preuzet iz sistema. Bosormenji-Na opisuje razliite vrste eksploatacije koje onemoguavaju balans davanja i primanja i imaju poguban efekat na lojalnost. Ovaj obrazac odnosa bie detaljnije razmotren kasnije. Davanje i uzimanje Balans izmeu davanja i uzimanja je centralni koncept u kontekstualnoj terapiji. Svaki odnos se zasniva na razmeni sa drugom osobom. Postoje razliite vrste davanja. Vano je da jedna osoba drugoj osobi bude na raspolaganju sa svojim znanjem, brigom ili pravinou i da je spremna da preuzme odgovornost za sebe i 46

drugu osobu. Ljubav je odgovornost Ja za Ti (Buber, 1996, str.66). Kada oba partnera daju onoliko koliko primaju, ravnotea je dostignuta. Ovaj balans je od sutinskog znaaja za dugotrajan i plodan odnos. Ako jedna osoba daje previe ili premalo, to e uticati na oba partnera. Davanje zapoinje na samom roenju. Uroenost udnje za odnosom je vidljiva ak i u najranijem dobu (...) i ponekad kad oigledno ne postoji elja za hranom, nene projekcije ruku poseu naizgled besciljno, kroz prazninu ka beskraju (Buber, 1996, str. 77). To se vidi u osmehu na deijem licu, kad koraa ka svojim roditeljima i pokazuje svoju ljubav prema njima. Odgovarajua reakcija se pokazuje u postupcima i gestovima odraslih, koji se zasnivaju na moralnim principima koji su spomenuti ranije. Da bi odnosi bili uspeni i dugotrajni, moraju biti voeni potenjem i pravednou. * Davanje, onako kako ga Bosormenji-Na vidi, znai odgovarajue davanje, to znai ni premalo ni previe, niti davanje stvari koje su neprimerene ili koje nisu eljene. Ono podrazumeva garanciju da e se interesi druge osobe uzeti u obzir. Ovo znai da davalac omoguava drugoj osobi da prui neto zauzvrat, i da tako razmena bude fer. Osoba koja daje previe liava drugu osobu prilike da ikada neto uzvrati. Svako ima pravo da daje. To je prirodno pravo. Osoba koja daje ima ___________
* U svojoj knjizi nazvanoj Anton Rajzer: Psiholoka novela, Carl Phillipp Moritz opisuje enju deteta koje je bilo odgajano po strogim disciplinskim merama i time onemogueno da izrazi svoje pravo na ljubav: (...) tako da se on sada oseao gotovo potpuno zapostavljenim, i kada se o njemu govorilo to je bilo tonom potcenjivanja i prezira koji mu je probadao srce. Kako to da se u njegovom srcu mogla pojaviti arka udnja za ljubavlju na koju nikada nije navikao i koju teko da je mogao zamisliti? (1026, str.8).

pravo da se njen poklon primi na pravi nain (da se uzme). Ako osobi nije pruena ovakva prilika da daje, onda ona nema ansu da stekne pravo na osnovu koga moe da potrauje balans. Bosormenji-Na (1995) navodi primere situacija u kojima se prvenstveno deca, a takoe i odrasli, mogu obeshrabriti u davanju: kada je priznanje uskraeno onda kada je zaslueno, kada je dato previe ili kada je dete uhvaeno u podeljenoj lojalnosti. U ovom poslednjem sluaju, dete ne moe pokazati svoju ljubav prema jednom roditelju, a da drugi roditelj to ne shvati kao linu uvredu, pa ak i napad. Detetu je dodeljen zadatak balansiranja dubokog nepoverenja izmeu roditelja i zavrava izmeu dva fronta, poto ono eli da bude lojalno prema oba roditelja. Sve to podriva budue poverenje deteta u ljude (1995). Bosormenji-Na koristi termin povraaj da bi opisao odgovarajuu aktivnost koja moe da se izrazi kroz

47

zahvalnost ili priznavanje ili nadoknadu. Priznavanje davanja je esto prvi korak kompenzacije za neiju prisutnost (Emlein, 1995, str.4). Osoba koja je dala neto ima pravo da dobije neto. Poverenje se razvija kada se priznaju pravo davanja i zasluena potraivanja (Emlein, 1995, str.5). U ovakvoj razmeni raste pouzdanje i poverenje u svog partnera. Meutim, poverenje prevazilazi jednu osobu: Kroz davanje ljudi oblikuju i uvaavaju svoje egzistencijalno pripadanje i svoje korene (Emlein, 1995, str.5). Osoba koja daje potrauje reciprono. Osoba koja dobija ili uzima duna je da vrati neto. Ono to dete prima ini ga dunikom prema svojoj porodici i, u irem kontekstu, prema svetu. Psihoanalitiar Erik Erikson pie o poreklu bazinog poverenja: Majke kod svoje dece stvaraju oseaj poverenja takvom vrstom davanja koje je po svom kvalitetu kombinacija oseajne brige za bebine individualne potrebe i snanog oseaja linog poverenja u sigurno okruenje zajednice (citirano u BoszormenyiNagy & Spark, 1973, str.44). Pouzdanost odgovara trajnom kvalitetu odnosa koji je pruen detetu. ak i ideja o poverenju sadri pojam zasluenog prava. Koliko roditeljsko okruenje zaradi poverenja u oima deteta, toliko ono postaje dunik svojim roditeljima i svakom ko mu je ulio veru u sebe, tako to potuje njihove namere i dela. to je sredina vie dostojna poverenja, vie joj se duguje. to je osoba manje u mogunosti da uzvrati ono to joj je dato, njen dug postaje sve vei (Boszormenyi-Nagy & Spark, 1973). Ovaj nedostatak balansa je naroito vidljiv u odreenim poremeajima. Na primer, klijenti koji pate od depresije odbijaju da drugima daju ansu da im neto prue i ovakav stav ih ini nemonim da kompenzuju svoj dug i time profitiraju.

Samo-validacija U jednom odnosu, davanje ima dva znaajna efekta. S jedne strane, osoba obezbeuje potraivanje kompenzacije ili prava, a sa druge strane, (...) poveava sopstvenu drutvenu vrednost i samo-pouzdanje u kontekstu odnosa (Emlein, 1995, str.4). Bosormenji-Na koristi pojam samo-validacija kad govori o stvaranju ili akumulaciji etikog samo-pouzdanja u odnosu. Za jaanje samopouzdanja, partner, Ti je od sutinskog znaaja. Kao rezultat njihovog postojanja i susreta, dva partnera u odnosu jedno drugom obezbeuju ansu da poveaju sopstvenu drutvenu vrednost. U ovom kontekstu moe se razumeti stav Martina Bubera po kome Ja ne moe biti potpuno bez Ti. Ja nije definisano dok ne prizna Ti. Prema ovom 48

dijalokom principu, uzajamno potovanje je nabolji egzistencijalni interes oba partnera u odnosu. Ovo se ne vidi samo kroz linu dobrobit svake strane, ve, to je fundamentalnije, kroz uzajamno definisanje autonomnih, diferenciranih linosti partnera. U ovom smislu etikog samo-odreenja i samo-validacije, davanje postaje neodvojivo od primanja (Boszormenyi-Nagy, 1986, str.201). Svaki odnos podrazumeva odgovornost za drugu osobu i za njene potrebe. Preuzimanje ove odgovornosti doprinosi naem samo-pouzdanju. Ako je odnos balansiran, oba partnera e preuzeti odgovornost za onog drugog i time e dati priliku jaanju sopstvenog samo-pouzdanja. Odgovarajua briga uspostavlja na integritet i moralnu vrednost. Ono najbolje to i davaoc i primaoc mogu iskoristiti iz relacionih resursa jeste ova mogunost za uzajamnu samo-validaciju (1986, str.196). Ovo je razlog to bez izvora moralne samo-validacije, osoba nije slobodna da razvije svoj psiholoki potencijal (1986, str. 297). Samo-pouzdanje i potencijal za njegov razvoj znai slobodu u irem smislu. Tu su objedinjeni sloboda, osloboenost i sigurnost. Sloboda podrazumeva slobodu da se donose odluke. Osloboenost znai slobodu od tetnih uticaja koji spreavaju razvoj nae linosti. Sigurnost znai da se oseamo bezbedni u poverljivoj i pouzdanoj sredini. Sa ovim je blisko povezana ideja o motivaciji za akciju. Psiholoki zasnovana teorija motivacije tvrdi da ovek ponavlja da radi one stvari koje mu donose zadovoljstvo. Etiki zasnovana teorija motivacije smatra da to je osoba vie sposobna da daje, ona je slobodnija. Ovo znai da kad se otklone ometajui faktori psiholoke ili etike prirode, osoba moe svoj ivot oblikovati slobodnije i sa veim stepenom odgovornosti za sebe (Boszormenyi-Nagy, 1995).

Pravo U okviru etike teorije odnosa, davanje je moneta koja vredi (BoszormenyiNagy, 1995). Kada neko daje neto, on ima pravo da neto dobije zauzvrat. Ovo partnere u odnosu, vezuje jedno za drugo, zato to se sa svakim inom davanja, uspostavlja novi dug koji se mora vratiti. Kada osoba daje neto u odnosu, ona time sebi obezbeuje pravo (!) da potrauje (Emlein, 1995, str.5). Prema Bosormenji-Nau tok balansa je samo-motivaciona pozitivna spirala davanja i uzimanja (1995). Ova spirala ide napred-nazad izmeu polova samo-validacije i zaduenosti. Najjednostavnija forma je direktno vraanje. Ako, meutim, opravdano pravo nije ili ne moe biti vraeno u odnosu u kome je nastalo, to jest, kad se ne moe 49

oekivati odgovarajua kompenzacija, onda nastaje etiko pravo. Ovo je pravo vieg reda i rezultira u jaanju individualnog samo-pouzdanja, ako osoba izabere da daje uprkos injenici da se ne moe oekivati da njeno pravo bude ostvareno. Ako osoba insistira da ima pravo na kompenzaciju i da tada ne treba da bude u ulozi davaoca, ve zapravo u ulozi primaoca, onda ona nee doiveti nikakvu samo-validaciju i tako nee stei pravo. Ovo znai da e se ona, u terminima modela, spustiti na spirali. Destruktivno pravo Ako je zaslueno pravo neostvareno, ono nastavlja da bude pravo. Ono postaje prekomerno pravo ili destruktivno pravo. Ova destruktivnost je usmerena ili ka drugima ili ka sebi, iako se ove dve strane ne mogu odvojiti jedna od druge. Kao zloslutni moralni viak, destruktivno pravo svog vlasnika uvek vodi ka traginoj relacionoj moralnoj dilemi. to se tie formativnih odnosa rtve, njeno prekomerno pravo je zapravo zaraeno i zaslueno. Ipak, njena sudbina, tj. njen ljudski kontekst, nikada nee prihvatiti odgovornost za prole nedae (...) (BoszormenyiNagy, 1986, str.203). Kako se neka osoba nae u ovakvoj dilemi? Koreni seu u njeno detinjstvo, u kome su odnosi deteta bili zasnovani na injenici da je ono primaoc spoljna perspektiva a osobe oko njega su davaoci. Dete zavisi od brige svojih roditelja, koji su obavezni da ga gaje i da mu obezbede sve to mu je potrebno. Kada je dete, pre nego to je spremno, primorano da preuzme odgovornosti koje pripadaju roditeljima, njegovi sopstveni resursi su time naeti. Ovo stvara pravo na kompenzaciju koje dete bezuspeno potrauje. Tragino je to to unutranje kontradiktorno prekomerno pravo potie iz deijeg uroenog prava da bude negovano ili e umreti. Ovo sutinsko pravo eskalira u prekomerno pravo u direktnoj proporciji sa stepenom do kog su sledei faktori prisutni: - Dete ne uspeva da dobije odgovarajuu negu; - Deije potrebe za poverenjem, posveenou i ljubavlju su zloupotrebljene; - Dete za svoje poverenje i posveenost dobija nepoverenje, prevaru i mistifikaciju; - Dete je na kraju okrivljeno za neuspeh odnosa odraslih (Boszormenyi-Nagy & Krasner, 1986, str. 415). Bosormenji-Na je roditeljsku eksploataciju deteta nazvao parentifikacija. (1973). * Dete se tretira kao da je roditelj (ili svoj sopstveni roditelj) ili kao da je odrasla osoba. Postoji znaajan disbalans u odnosu koji diktira sve ostalo. U odnosu sa roditeljima, uloga deteta se sastoji u tome da ono u razmeni daje vie nego to dobija. Dete preuzima roditeljsku ulogu umesto deiju, to bi bilo primereno. ak i kad su deca veoma mala, ona imaju neverovatno prefinjen oseaj za potrebe svojih roditelja. Duboka lojalnost ih motivie da preuzmu odgovornost 50

kada su njihovi roditelji preoptereeni i da pokuaju da ispune potrebe jednog ili oba roditelja za zatitom, ljubavlju, pa ak i seksualnou, to je neprimereno jednom detetu. Dakle, deija potreba za poverenjem, posveenou i ljubavlju se zloupotrebljava. Klinike opservacije porodica esto pokazuju koliko veoma mala deca ele puno da daju i da se pobrinu za svoje preterano zahtevne roditelje (Boszormenyi-Nagy & Krasner, 1986, str.15). Odavde potiu kasnije podeljene lojalnosti u kojima se deca ne usuuju da budu srena zato to njihovi roditelji pate. Deca stiu destruktivno pravo kada kompenzacija za njihove postupke ili njihovo davanje nije iste vrednosti. Ovo se deava kada deca u zamenu za svoje poverenje koje su ukazali roditeljima, od njih dobiju nepoverenje ili kada su okrivljena za probleme u odnosu ili kada su previe mala da nose odrasli odnos. Ovo takoe moe da se desi kada roditelji svojoj deci pripisuju odgovornost za to to se oni sami ne oseaju dobro. Ti si kriv to se ja oseam ovako bedno. Unitavanje kvaliteta odnosa vri uticaj na dete.
_________ * Haley je uveo slian pojam koristei termin perverzni trougao, koji je obuhvatao tri sutinska kriterijuma: Osobe koje se nalaze u trouglu nisu vrnjaci i stoga imaju razliite pozicije u hijerarhiji moi; osoba iz jedne generacija formira koaliciju sa osobom iz druge generacije, protiv svog vrnjaka; i porie se postojanje koalicije izmeu dve osobe (...) U sutini, perverzni trougao je onaj u kome je separacija izmeu generacija naruena na skriveni nain. Kada se ovo dogaa kao repetitivni obrazac, sistem postaje patoloki (1977, str.37). Ovaj model se moe nai u drugim sistemima na drugom nivou, na primer, u organizacijama, kada ef pravi neku vrstu nagodbe sa nekom podreenom osobom, pokazujui pristrasnost u odnosu na nju. Ovde su granice generacija prekoraene (Haley u Marc & Picard, 1990, str. 49).

Zapravo, kao rezultat neunitive lojalnosti, destruktivnost se ne manifestuje prema stvarnim roditeljima ili odnosima (nevidljiva lojalnost), ve prema osobama u sadanjim odnosima ili prema samom sebi. Ovo se izraava u samo-povreivanju ili u emotivnim poremeajima u formi psihosomatskih bolesti, psihoza, suicidalnih tendencija, adikcija, depresije ili onemoguavanja razvoja sopstvenog ivota i balansiranih odnosa (Emlein, 1995). U skladu sa ovim, Bosormenji-Na opisuje jednog klijenta: Izgleda da su ljutnja i razoaranje zaustavili svaki pokret ka njenim roditeljima. (...) tema kako odsecanje od roditelja funkcionie kao gnojna rana (Boszormenyi-Nagy & Krasner, 1986, str.10). Klijent se nalazi na preseku tri oblasti koje odreuju koherentnost u sistemu i koje se izraavaju u njegovom zdravlju ili bolesti. (1) priroda multipersonalnih relacionih zakona, (2) psiholoke karakteristike (...) individualnih lanova i (3) 51

povezanost ove dve oblasti sistemske organizacije (Boszormenyi-Nagy & Spark, 1973, str. 2). Ovde se prava iz razliitih odnosa i generacija sustiu. Prava ili dugovanja iz sopstvene ivotne istorije se sreu sa onima iz drugih generacija. Ako jedna generacija ostane dunik, ona prenosi manje nego to je primila, i rezultat toga je da njeni potomci nose njene dugove. Bosormenji-Na govori o meugeneracijskom raunu dugova koji svaka osoba preuzima od svojih roditelja i porodice, i koji treba da nastavi da nosi. Nije mogue da trea strana to preuzme. Meutim, kod neke osobe se moe pojaviti nesvesna elja da joj njen partner ili deca nadoknade za nepravdu i da tako ostvari svoje pravo. Jedini rezultat ovoga je da se nepravda prenosi dalje. rtva postaje progonitelj, zato to ona ne moe da vidi ta je to to je sada potrebno u odnosu. Umesto da zadovolji svoje potrebe direktno osoba vidi mogunost za ispunjenje starih prava u iskoriavanju svog partnera. Ona ne ume da preuzme odgovornost za drugu osobu, koja zauzvrat ne uspeva da dobije odgovarajuu nadoknadu za svoje davanje. Kada roditelji ovo rade, to je odraz njihove biografske pozadine, poto oni takoe dolaze iz sistema u kome su bili deca. Faktori kao to su tragini dogaaji poput tekih bolesti, nesrea, rata ili drugih katastrofa takoe se moraju uzeti u obzir, zato to su to znaajni dogaaji koji mogu spreiti osobu da se ponaa na odgovarajui nain. Drugi aspekt je uticaj sudbine koju je osoba nosila i posledice koje su ostale, a da osoba nema mogunosti da uradi bilo ta povodom toga. Kada se u biografiji klijenta pojavi disbalans u znaajnim odnosima, on to mora reiti na svoj nain. Ako se nalazi u negativnoj spirali zaduenosti i eli da uzima, moe nai put ka pozitivnoj spirali sticanja prava i primanja kroz ponovno davanje, bez ponitavanja ranijih dugova. On takoe moe ponovo uspostaviti red kroz odnos aktivne posveenosti svetu (...) (Buber, 1957, str.122). Ako bi mogao videti iru sliku, a sebe i svoje dunike smestiti u dui niz davaoca i primaoca (ukljuujui pretke), bilo bi mu lake da odustane od prava koja se ne mogu ostvariti i da se okrene sopstvenom ivotu i sadanjim odnosima. Priznavanje prava da se bude destruktivan otvara mogunost dotinoj osobi da pokua da nae novi nain bivanja u odnosima i da svoj ivot zasnuje na nizu novosteenih unutranjih kvaliteta, kao i da na konstruktivan nain ponovo razmotri svoja prava. Kada sagledaju posledice, ljudi ne biraju da se svete. Jednostrana perspektiva se zamenjuje viestranom, multilateralnom perspektivom (Emlein, 1995, str. 7).

Kontekstualna terapija
Osim svojih opservacija i doprinosa teorijskom kontekstu terapije, BosormenjiNa je ponudio jednu vrlo specifinu formu terapije, koja je hipoteze testirala u

52

praksi. On je ovaj pristup nazvao kontekstualna terapija zato to su njeni glavni aspekti unutranji i spoljanji konteksti. Po njemu, pojam kontekst podrazumeva dat poredak bivanja. Ovo implicira neizbenost meugeneracijskih posledica. To podrazumeva da niko nije osloboen dobrih ili loih posledica odnosa (Boszormenyi-Nagy & Krasner, 1986, str.9). Posebna karakteristika kontekstualne terapije je koncept davanja i primanja, kao i neophodnost balansa. Ova dimenzija odreuje nain na koji se posmatra i procenjuje niz simptoma, a takoe odreuje i pravac terapijske aktivnosti. Sve dodatne informacije dobijene na seansama, kao to su injenice o udarima sudbine, biografski elementi individualne psihologije i obrasci odnosa, smetaju se u okvir ovog koncepta. Psiholoki zakoni se odnose na pojedinca i na postulirane moralne kriterijume, koji obuhvataju posledice za druge i usmereni su ka interesima svih ukljuenih strana, podrazumevajui i one koji nisu prisutni, kao i potomke koji jo nisu roeni. Ovo znai da su granice krajnje proirene, poto su sve obuhvaene osobe ukljuene i niko ne moe biti iskljuen. Ovo je osnovni uslov sistemske terapije. Svaki element sistema mora imati i zauzeti svoje mesto u sistemu, i potrebe svakog lana moraju imati isti znaaj kao i potrebe drugih, to doprinosi optoj koristi. Kako bi se ilustrovala njegova struktura, kontekstualni pristup koristi etvorodimenzionalni model koji obuhvata razne aspekte klijentovog bivanja (Boszormenyi-Nagy, 1995). Svaka pojedina dimenzija je podsistem kontekstualnog sistema. Zajedno, podsistemi ine celinu i meusobno su povezani. injenice, aktivnosti ili procesi u okviru jedne dimenzije izazivaju posledice u toj i drugim dimenzijama. 1. Egzistencijalni kontekst odnosi se na injenice kao to su genetika i socijalni uslovi, zdravlje, bolest ili invalidnost. Mogunost terapije da utie na ovom nivou je ograniena. Ovo su faktori koje treba prihvatiti kao takve ak iako izgledaju nepravedni. 2. Individualna dimenzija obuhvata psihodinamiku pojedinca i ukljuuje njegove potrebe, kogniciju, oseanja, stavove, line ciljeve i snove. Ovaj nivo, na kome se odvija individualna terapija, ne prevazilazi pojedinca. Promene su mogue, posebno one koje utiu na stavove, odnose i samog klijenta. 3. Sistemska ili kibernetika dimenzija podrazumeva obrasce interakcija ili odnosa. Ona se odnosi na ponaanja pojedinca prema svetu i drugima, kao i na njihove uzajamne odnose. Ovde se nalaze komunikacija i transakcija, kao i mo i kompeticija koji oblikuju odnos. Meutim, povezanost sama po sebi ima dalekosene posledice i prevazilazi ovaj nivo do etvrte dimenzije. Meutim, porodina terapija poinje u treoj dimenziji. 53

4. Etiku dinamiku odnosa je uveo Bosormenji-Na kao etvrtu dimenziju i ona uzima u obzir kontekst indirektnih koristi i balansa davanja i primanja. Teme ove dimenzije obuhvataju pravdu, lojalnost, poverenje i pouzdanje, pravo i zaslugu. Ovo je nivo kontekstualne terapije. Predmet istraivanja je pozicija pojedinca u sistemu i njegovo zavorenje, koje moe biti transgeneracijsko, kao i dodatne posledice izazvane aktivnou pojedinca. Kontekst posledica je definisan kao multilateralan, to znai viestran kontekst opravdanih egzistencijalnih interesa. Ovo je takoe nivo na kome se odvijaju porodine konstelacije.

Primena kontekstualne terapije u praksi

U svojoj porodinoj terapiji Bosormenji-Na je pozivao celu porodicu da prisustvuje na nekoliko seansi. Ovaj susret pojedinih lanova imao je svoju sopstvenu dinamiku, poto je svaka osoba navedena da druge suoi sa svojim interesima, potrebama i eljama. Ovo je esto nova i nepoznata situacija koja pomae svima da razree obrazac odnosa koji je postao rigidan. Pretpostavka da se moe dogoditi isceljenje kroz susret (Boszormenyi-Nagy & Krasner, 1986, str.20) jeste osnova Morenovog terapijskog rada. Neto se slino deava u porodinim konstelacijama kada se osobe koje su bile iskljuene i poricane, pojave u kontekstu i zauzmu svoje mesto. Ovaj vidljivi portret svih lanova esto biva iznenaenje zbog svoje dimenzije i esto drastino menja poziciju klijenta u okviru porodice. Za razliku od okruenja kontekstualne terapije, porodina konstelacija se odvija u kontekstu grupe koju ine pojedinci. Dok klijente neki put prate lanovi njihovih porodica, partneri i/ili deca, u veini sluajeva ono to se deava jeste individualna terapija u okviru grupe. Osim toga, fokus porodine konstelacije je na primarnoj porodici, dok se kontekstualna terapija fokusira na sadanje odnose u okviru pozadine porodine istorije pojedinaca. Terapeuti koji primenjuju kontekstualnu terapiju svesni su svoje pozicije multidirektivne predrasude, kojom podravaju svakog lana porodice u njegovim interesima. Ovo se razlikuje od stava neutralnosti koji je prisutan u drugim kolama porodine terapije. Kontekstualna terapija pokuava da proiri perspektivu klijenta ili porodice do te mere da ne samo da je klijentova pozicija priznata, ve su i drugi takoe vieni i uvaeni. Cilj terapijskog rada je da se pomogne ljudima da otkriju i konstruiu multilateralna odgovorna reenja upravo u onim situacijama u kojima ih njihovi impulsi nagone u suprotnom pravcu. Slino kao u klasinoj grkoj drami, pobeda zasnovana na nepotovanju znaajnih osoba u naem ivotu, plete niti traginih posledica u budunost. Nasuprot tome, terapijska pomo koja razmatra posledice realnosti jedne osobe na drugu osobu (...), kao i legitimnost 54

samo-brige i potovanja (...), korisna je za sve (Boszormenyi-Nagy & Krasner, 1986, str.19). Svi lanovi porodice moraju imati priliku da kau drugima koja su njihova oekivanja, tako da ih mogu zajedno preispitati. Pristup /kontekstualne terapije/ moe se najbolje opisati kao otkrivanje i priznavanje prava, koja treba uiniti korisnim (Emlein, 1995, str, 79). Postaje jasno da svaki lan ima svoja sopstvena prava i dugove i da je svako od njih povezan u veu porodinu mreu, i kao rezultat toga, nosi obaveze prethodnih generacija. Otkrivanje i predstavljanje ove povezanosti odvija se u prisustvu drugih lanova porodice, i od svih se zahteva da budu otvoreni i direktni. Ovo je prvi korak ka stvarnom susretu, uprkos injenici da to moe biti vrlo teko, zbog izbegavanja, poricanja i prikrivanja linih ili porodinih tabua i tajni, koji su esto vrste izbora kojima porodica pribegava kada je suoena sa oseanjima ili injenicama koje je teko priznati. Kako je opisao Bosormenji-Na, obe strane, generacija roditelja ili dedova i generacija dece, slau se oko mogunosti koje postoje u odnosu. Ako je detetu otvoreno ili skriveno zabranjeno da otvori odreene teme, lojalnost e ga navesti da se dri porodine tradicije. Ovo e obe strane spreiti da razree problem. Meutim, zabranjivanje nekome da otvori neku temu spreava direktan susret izmeu Ja i Ti. Iz ovog razloga, kontekstualna terapija nastoji da slomi stari restriktivni obrazac odnosa kako bi se omoguio susret i protok osnovnih informacija koje mogu da ojaaju veze. Pogreno deije potovanje moe da zamaskira tabue i zahteve prema istinskom istraivanju stvarnog odnosa izmeu neke osobe i njenih roditelja. Ipak, saznanje o autentinim borbama starije generacije moe pobuditi iskrenije potovanje prema njima. Razvijanje dijaloga otvorenih i hrabrih pitanja i odgovora izmeu deteta i roditelja, roditelja ini jo vie roditeljem (Boszormenyi-Nagy & Spark, 1973, str. 35). Model spirale izmeu samo-validacije i zaduenosti, koja moe biti usmerena pozitivno i negativno, slui da rasvetli posledice moralnog ponaanja i pravednost u odnosu. To je razvojni model koji se moe koristiti za ilustraciju pojma prava. Cilj terapijskog rada je osposobljavanje klijenta da bude deo uzlaznog pokreta, pozitivnog pravca spirale. Klijent esto ovo ne moe prepoznati, zato to svoju panju usmerava na destruktivno pravo i zaglavljen je u besu, razoarenju i okrivljivanju. Ipak, ovakva oseanja u odnosu ne vode ka reenju ili daljem razvoju. Ovo je razlog zato se kontekstualni pristup ne fokusira na patologiju ve pre na (...) postojanje resursa u znaajnim odnosima, koji kada se aktualizuju mogu pretvoriti mrnju u bliskost, doivljenu nepravdu u balans pravednosti, a nepoverenje u poverenje (Boszormenyi-Nagy et al. 1986; str.99). *

55

Kada pojedini lanovi porodice priznaju svoje sopstveno zavorenje, odreknu se starih prava koja nisu niti e ikada biti ostvarena i jo jednom uine napor da budu deo odnosa tako to e uiniti prvi korak, onda e oni stii do nove samopokretake spontanosti motivacije (Boszormenyi-Nagy, 1986; str.211). Ovaj pristup potie iz motivacione teorije, koja se zasniva na etici i pravdi. Otkrivanje posebnih naina na koji svaki lan moe da validira svoju moralnu vrednost kroz dunu brigu prema drugome, ne samo da umanjuje cenu njihovog uzajamnog razmatranja, ve postaje snaan motivacioni faktor linog sazrevanja. To davaoca oslobaa da ivi potpuniji, zadovoljavajui i kreativan ivot (Boszormenyi-Nagy, 1986; str.202). Doivljavanje ove slobode deluje kao pozitivni podsticaj i tako slui kao motivacija za ponavaljanje istog ponaanja. Kada je klijent svestan konteksta i kada ga lino doivljava, on e na ovaj nain nastaviti svoje nastojanje u sticanju prava, kako bi imao pozitivne rezultate. Na ovaj nain zaraivanje prava kroz poteno davanje-i-primanje postaje determiniua, samoodravajua dinamika odnosa (Boszormenyi-Nagy, 1986; str.202). Kao to je ranije opisano, kroz odgovarajue davanje-i-primanje, stvara se veza izmeu uesnika. Pravedna i potena razmena posebno podstie poverenje u ovaj odnos, i u ovu vrstu uspostavljanja i odravanja odnosa uopte, i tako slui fizikom i emocionalnom zdravlju uesnika. Jedna od naih centralnih teza jeste kljuno saznanje steeno kroz decenijsko nastojanje usmereno ka uspenoj terapiji: isceljujui resurs pouzdanih i poverljivih ljudskih odnosa (Boszormenyi-Nagy, 1986; str.202). Cilj terapije jeste da ova relaciona dinamika postane dostupna klijentu. ________ * Helingerov koncept (videti str. 61) roditeljstva, koji je neporeciva injenica, je jedan od najznaajnijih resursa. Helinger poziva klijenta da to prizna i potuje.

Kvaliteti terapeuta
Terapeutovi stavovi, znanje i ponaanje su kljuni faktori za uspenu terapiju. Bosormenji-Na i Spark (1973) eksplicitno istiu da je terapeutov lini rast njegov najznaajniji instrument. Terapeuti mogu pomoi klijentima da izau iz svojih zavorenja samo ako oni sami pokazuju otvorenost i spremnost da na moralni nain deluju u odnosima. Iz ovog razloga terapeutovo miljenje odreuje njegove terapijske ciljeve i postavlja granice sopstvenim mogunostima (Freud, 1910b, str. 39). Martin Buber opisuje ta se deava kada u terapijskom odnosu nosioci odreenih uloga konfrontiraju jedno drugog. On ovo poredi sa susretom dve osobe koje ive Ja i Ti. Drugi (...) primer normativnih granica uzajamnosti moe se

56

nai u odnosu izmeu iskrenog psihoterapeuta i njegovog pacijenta. Ako je on zadovoljan da analizira svog pacijenta - odnosno, da na svetlo dana iznese nesvesne faktore iz njegovog mikrokosmosa i da na svesnom planu primeni energije koje su transformisane ovom pojavom on moe uspeno ostvariti neka poboljanja. U najboljem sluaju, on moe pomoi da rasplinuta dua, ija je struktura slaba, dostigne barem nekakvu koncentraciju i red. Ali on ne moe zavriti svoj stvarni zadatak, a to je regenerisanje nerazvijenog linog sredita. To moe uraditi samo ovek, koji svojim otrim okom lekara, sutinski shvata zakopano, skriveno jedinstvo napaene due, to se moe uiniti samo ako on kao partner stupi u odnos, licem u lice, ali nikad opservacijom i istraivanjem objekta (1996, str. 178f). Kao i Bosormenji-Na, za koga je centralni aspekt terapije ponovno spajanje, ponovno uspostavljanje veze (sa roditeljima i prethodnim generacijama), Buber takoe istie da se isceljenje deava kroz povezivanje. Osoba ne postaje deo celine, svog sistema, sa svim svojim pravima i obavezama, dok ne pripadne i ne prizna ovo pripadanje. Klijenti nisu individualna bia i vie nisu u stanju da sebe opaaju na taj nain. Oni imaju svoj kontekst i svoju sredinu sa kojom su u neprekidnoj razmeni. Terapeut treba da ovo uzme u obzir i mora biti svestan svoje stvarne odgovornosti za terapijski uticaj na ivote svih ljudi koji su u vezi sa njegovim pacijentima. Za razliku od fizike medicine, rezultati i posledice svake psihoterapijske intervencije se ne mogu ograniiti na linost pacijenta (Boszormenyi-Nagy, 1986, str.199). injenica da su terapeutovi i klijentovi lini interesi u skladu sa ekolokim i univerzalnim interesima, daje potpuno novo znaenje mogunostima psihoterapije. (...) izgledi da svako stie pravo na bolje zdravlje ako uvaava potrebe drugih, predstavljae izvor reda i nade u naem svetu (...) (Boszormenyi-Nagy, 1986, str.202). Nada da se njegov rad moe koristiti kao podrka za razvoj pojedinca i drutva je vrlo vana za Bosormenji-Naa. Stepen u kome kontekstualna terapija ini znaajan doprinos moe se samo pokazati kada se nastavi dalje istraivanje. U kontekstu terapije, uspenost ovog koncepta moe se meriti blagostanjem klijenata, njihovim emocionalnim i fizikim zdravljem i njihovim kvalitetom ivota.

8.

Bert Helinger i porodine konstelacije

57

Najznaajnija stvar za svaku osobu jeste potovanje.

Bert Helinger

Bert Helinger je razvio potpuno jedinstvenu vrstu psihoterapijskog rada. To je primena konstelacija, tanije porodinih konstelacija, u kojima klijenti reprodukuju unutranje slike svojih porodica uz pomo uesnika grupe. Ovaj metod se zasniva na pretpostavci da emotivni poremeaji i psihosomatske bolesti mogu nastati usled poremeaja poretka porodinog sistema, iji je rezultat sistemsko zavorenje. Jedna osoba iz sistema je povezana sa sudbinom druge osobe. Ako se ovo bitno zavorenje prepozna, to je obino mogue kada se postavi porodina konstelacija, i kada se ponovo uspostavi poredak, razlog za postojanje simptoma prestaje da vai i promena je mogua. Helinger smatra da za sistem postoji jedan pravi poredak i da ovaj poredak odgovara svakom lanu sistema. Ovaj pravi poredak prua mir i stabilnost sistemu i tako omoguava zadovoljstvo svakom lanu sistema. U kontekstu konstelacije, bilo da se radi o porodici ili nekom delu kompanije ili biznisa, odnosi koji su poremeeni ili oni koji uzrokuju poremeaj, istrauju se i ine se pokuaji ka obnavljanju poretka ili ak njegovom uspostvljanju po prvi put u toj generaciji. Kako je Helinger otkrio u svojoj dugogodinjoj praksi, nekoliko pravila odreuje poredak. Meutim, ova pravila mogu biti naruena spoljnim silama, kao to su ratovi, udari sudbine ili takvim faktorima kao to su iskljuenje ili osuda lanova sistema. Ovaj poremeaj ravnotee moe se nastaviti kroz generacije. U Nemakoj, na primer, period nacizma koji je bio obeleen nepravdom i dramatinim dogaajima, ak i danas nastavlja da za sobom ostavlja emotivne

rtve u generacijama dece i unuka obe strane. * U okviru konstelacije odvija se poredak ljubavi. Ovo je bukvalni prevod Helingerove knjige Ljubav i njene istine (2001a), koja se prvi put pojavila u Nemakoj 1994.g. Ovakav poredak se praktino pojavljuje kao arhaina forma odnosa, kao u Bibliji ili u tradicionalnim kulturama. Moda su ove strukture tako duboko urezane i stoga nam tako sutinski govore, kao slike arhetipova koje je opisao Karl Gustav Jung. Za razliku od psihodrame, u porodinoj konstelaciji se ne odigrava odreena situacija niti potencijalno ponaanje. Cilj porodine konstelacije jeste da se otkriju nesvesna zavorenja u primarnom sistemu i da se omogui njihovo tretiranje. Ovim Helinger pokazuje osnovne strukture sistema koje su, kako on pretpostavlja, odgovorne za bolest pojedinca ili su ometajui elementi u emocionalnom razvoju pojedinca. On koristi intervencije da bi se omoguili nova emotivna veza sa 58

prethodnom generacijom, balans ili razreenje sistemskog zavorenja. Terapija je usmerena ka pomirenju sa roditeljima i prethodnim generacijama i ka ostvarenju pravde, to znai, odravanje prava svakog lana da pripada sistemu. Helinger koristi re fenomenoloki da opie svoj pristup. On se ne zasniva na teorijskom modelu ve sledi fenomen koji se pojavljuje u praksi postavljanja porodine konstelacije. ** Ovi fenomeni su klijentove neverbalne poruke koje terapeut posmatra u intervjuu, a naroito izjave predstavnika koji stoje na mestu lanova porodice i koji komentariu kako se oseaju, koje su im fizike senzacije i fantazije o odreenom odnosu, dok su u svojim ulogama. _______ * U pregledu svoje knjige, Tilman Moser kritikuje oblast psihoterapije zato to doputa da njeni
stavovi postanu neistorijski. On govori o terapijskom radu koji se fokusira na identifikaciju klijenata sa precima rtava i poinioca Holokasta. Prema Moseru, ova identifikacija vodi ka biografijama i ponaanjima koja se jedino mogu razumeti kroz oseanja koja su preuzeta ili pozajmljena. Moser kae da je Helingerov rad tako fascinantan zato to je naen smisao u traganju za precima ije su sudbine bile osuene da oblikuju biografije njihove dece i njihovih potomaka (Moser, 1995).

** Ja to ne mogu objasniti. Ja vidim da je to tako, da se to deava i da je mogue proveriti da li uesnici u porodinoj konstelaciji zaista oseaju ta se deava u porodici. To je sve to mi je potrebno za rad (Hellinger, 2001a, str.357).

Tokom dugog perioda eksperimentisanja, posmatraju se obrasci odnosa koji se stalno ponavljaju i pozicije predstavnika. Poto se ovi obrasci jasno definiu, mogu se, primenom intervencije, ispitati iz perspektive njihove validnosti i ispravnosti.

Biografski podaci
Bert Helinger je roen 1925.g.. Posle studija filozofije, teologije i pedagogije, postao je svetenik. Otiao je u Junu Afriku i tamo je, ivei sa Zulu narodom, radio 16 godina kao pripadnik Katolikog misionarskog reda. Bio je upravnik mnogih kola, meu kojima i kole koju su pohaali crnci u Natalu. Iskustva koje je stekao ivei sa tamonjim ljudima ogledaju se u njegovim radovima. Pripadniku Zulu naroda ne bi palo na pamet da nekoga dovede u neprijatnu situaciju, ve ima duboko potovanje koje podrazumeva da niko ne treba da ukalja 59

svoj obraz, i da svako treba da uva svoje dostojanstvo. Takoe sam bio duboko impresioniran apsolutno prirodnim autoritetom Zulu roditelja nad svojom decom, i deijim potovanjem svojih roditelja, koje je bilo tako lako i nije se dovodilo u pitanje. Na primer, nikada nisam uo nekoga da pria s nepotovanjem o svojim roditeljima. To bi bilo nezamislivo (Hellinger, 2001a, str. 443).. U kontekstu svog rada Helinger je stekao uvide o nainima na koje terapeuti, koji se bave grupnom dinamikom, vode grupe sastavljene od ljudi razliitih veroispovesti, i to ine bez ikakve rasne barijere. Bio sam duboko impresioniran nainom na koji su oni pokazivali da je mogue pomiriti suprotnosti kroz uzajamno potovanje (...) (2001a, str. 435). Po povratku u Nemaku 1969.g. Helinger koristi steeno iskustvo u grupnoj dinamici u svom terapijskom radu. Ranih 70tih naputa svoj misionarski red i posveuje se psihoterapiji. Stie psihoanalitiko obrazovanje u Beu. Meutim, posle odranog predavanja u psihoanalitikom udruenju u kome je pohvalno govorio o analitiaru i psihologu Arturu Janovu i njegovom radu, koji je bio nekonvencionalan i revolucionaran za to vreme, Helinger je diskreditovan od strane udruenja. Proveo je zatim neko vreme studirajui u SAD, gde je kod Janova devet meseci studirao primalnu terapiju, u Los Anelesu. Na putu stvaranja sopstvene vrste psihoterapije upoznavao se sa drugim brojnim vidovima terapija, ukljuujui Getalt terapiju, Bernovu transakcionu i skript analizu, a kasnije, porodinu terapiju, provokativnu terapiju Franka Farelija i hipnoterapiju Miltona Eriksona. Susret sa radom psihoanalitiara i grupnog terapeuta Erika Berna izvrio je duboki uticaj na razvoj Helingerovog pristupa. Bern je razvio transakcionu analizu kojom se istrauju komunikacija izmeu ljudi i osnovni psihodinamski obrasci. Transakciona analiza pretpostavlja tri osnovne ljudske potrebe: potrebu za ljubavlju, za strukturisanjem vremena i za aktivacijom. ovek e prilagoditi svoj ivot i zahteve u skladu sa tim kako su ove osnovne potrebe zadovoljene u ranom detinjstvu. U ranom detinjstvu, dete pie ivotni skript koji moe slediti i prema kome se oblikuje njegov ivot. Individualne ideje se izraavaju delimino kroz izbor omiljne bajke, koja sadri elemente koji su bitni za dete. Bajke, mitovi ili legende sadre iskustva koja su svima poznata u manjoj ili veoj meri. Prema transakcionoj analizi, izbor teme je ukorenjen u individualnoj biografiji i u porukama koje dete prima od roditelja i iz sredine. Kada je radio sa grupama Helinger je primetio da njegove opservacije nisu uvek tane. U skriptu se pronalaze neke teme koje ponekad idu izvan individualnog biografskog iskustva i koje potiu iz drugih generacija i odnosa. Transakcioni analitiari su skript pripisivali porukama koje su prenoene osobi. Ja sam primeivao da se /transmisija/ deavala nezavisno od direktne poruke i esto kroz dogaaje koji su se odigrali u sistemu. Ovo obino nisu bili dogaaji koji je 60

doivela sama osoba. Oni su se takoe mogli odigrati na drugom mestu i u drugom vremenu i onda se manifestovati u skriptu. Iznenada, pojavio se sistemski multigeneracijski aspekt (Hellinger, citiran u Weber-u, 1993, str.321). Ovo je Helingeru dalo podsticaj da analizi skripta doda sistemsku dimenziju. Otkrio je da mnoge prie nisu bile povezane sa dotinom osobom, ve pre sa drugim ljudima, a posebno lanovima porodice. Razreenje skripta koji u sebi nosi puno patnje moe biti mogue reenjem identifikacije sa osobom iz sopstvenog sistema. Ovo se moe desiti u okviru konstelacije kada ova druga osoba dobije svoje pravo mesto i potovanje koje zasluuje kao lan sistema. Helinger je bio inspirisan da uvai neophodnost i znaaj balansa izmeu generacija, zahvaljujui Ivanu Bosormenji-Nau i njegovoj knjizi Nevidljive lojalnosti. Helinger ipak istie da ono to je Bosormenji-Na smatrao glavnim faktorom u dinamici odnosa, naime, etika dimenzija balansa, za njega nije vana. Ja mogu samo da vidim disparitet i ta razlika izmeu dobitka i gubitka pokree dinamiku koja tei kompenzaciji (Hellinger, citiran u Weber-u, 1993, str.322). Iz perspektive metoda hipnoterapije koji je razvio Milton Erikson i raznih hipnoterapijskih postupaka, Helinger je preuzeo metod prianja prie i detaljnu opservaciju minimalnih neverbalnih znakova koji esto nisu u skladu sa verbalnim porukama. Prema njemu, vano je da terapeut sledi Eriksonov pristup, koji je uvaavao i prihvatao svaku osobu onakvom kakva ona jeste i pokuavao je da sretne tu osobu u njenom sopstvenom jeziku i referentnom sistemu (Hellinger, 2001a, str. 441). Dakle, znaajna poruka se moe izdvojiti iz onih poruka koje potiu iz niih nivoa psihe i koje odgovaraju nevidljivoj strukturi porodinog zavorenja koja izmie racionalnom miljenju. Helinger je svoj metod izvoenja porodinih konstelacija usavrio do te mere da moe uspeno voditi klijente ka konstelaciji razreenja u vrlo kratkom vremenskom periodu, obino ne due od 10 do 20 minuta. On ume da prepozna osnovne strukture i da na njima bazira svoje intervencije. Helingerov osnovni princip ukljuuje ovu preciznost i odravanje terapijskog rada na minimumu. * Osim ovoga, on obino sa klijentima ima samo jednu terapijsku seansu. Dakle, metod konstelacija se moe smatrati vrstom saete terapije orijentisane na reenje. Bert Helinger trenutno ivi u junoj Namakoj. Napustio je privatnu praksu i vie ne radi sa grupama to mu omoguava da radi u kontekstu opsenijih seminara koje dri po celom svetu. Fokus njegovog rada su psihosomatske i psihijatrijske bolesti i posledice sistemskih zavorenja na meuljudske odnose i meukulturalne relacije na politikom nivou. On pie i podrava dokumetovanje ove vrste terapije i dugorona prouavanja efikasnosti kod raznih vrsta poremeaja. Helingerove publikacije o ovom terapijskom metodu ukljuuju terapijska pisma (1995) i prezentacije metoda u formi transkripta seminara (Hellinger, 1994, 1995, 2001a; Weber, 1993, 1998). 61

Prezentacija hipotetikog radnog modela i njegove implikacije

Povezivanje i odnosi Kada se rodi dete u porodici, ono od samog poetka postaje deo mree odnosa. Dete dobija ono to mu je potrebno za opstanak i ui da ivi sa drugim ljudima u porodici, uglavnom svojim roditeljima, braom i sestrama. Ono takoe ui da prihvati porodina pravila kao svoja sopstvena. Ipak postoji neto vie od ovoga, a to je duboka povezanost u okviru sistema. Helinger je u kontekstu svoje prakse istraivao dimenzije ove pripadnosti i da bi je opisao koristio je re poredak. Ovaj poredak deluje nezavisno od toga da li smo ga svesni ili ne. Odnosi nam omoguavaju da opstanemo i da se razvijamo. Istovremeno, oni nas obavezuju da postavljamo ciljeve koji su suprotni naim linim htenjima i eljama (Hellinger, citiran u Weber-u, 1993, str.17). U okviru odnosa postoje neki osnovni uslovi koji ograniavaju partnere. Helinger pominje tri ogranienja koja su neophodna da bi odnos izmeu roditelja i dece bio dobar: povezivanje, balans izmeu davanja i uzimanja i poredak (citiran u Weber-u, 1993, str.21). Posledica snane lojalnosti u sistemu jeste da ________ * Jedan od vanih principa u ovom radu jeste da se ne ini vie nego to je potrebno za
pacijenta (Hellinger, 2001a, str. 337).

potomci ele da se dre onih lanova koji ele da odu ili pokuavaju da ih slede. Posledice su takoe vidljive kod onih osoba koji imaju prednost, ali dele sudbinu onih koji su iveli u nepovoljnim okolnostima, ili dele odgovornost za zdravlje, sreu, nevinost i ivot onih manje srenih lanova njihove porodice (...). * Stoga, oni koji imaju prednost esto rizikuju (...) svoje zdravlja (...) i ivot sledei magijsku nadu da odricanjem svoje sopstvene sree i ivota mogu spasiti ivote i sreu drugih (Hellinger, 2001a, str.312). Poredak Vaan faktor koji ne pripada konceptima koji su do sada opisivani, a koji je uveo Helinger jeste poredak u sistemu. On je zasnovan na hronolokom poretku. Osobe koje su tu bile ranije imaju prednost nad onima koje su dole kasnije. Ovo je drugaije sa samim sistemima. Sadanji sistem, tj. sadanja porodica ili odnos ima 62

prednost nad prethodnim sistemom. Ovo znai da se vani odnosi koji su roditelji mogli imati, kao to su prethodni brak ili veridba, moraju priznati kao takvi. Poredak takoe znai da se mora potovati separacija meu generacijama. Roditelji stoje jedno uz drugo, i deca stoje zajedno, ali u drugom nizu od roditelja, i redosled roenja dece mora se odrati. Niko ne sme biti iskljuen, to znai da se nijednom lanu ne moe odbiti njegovo pravo mesto u sistemu. Ako je poredak poremeen, sledee generacije preuzimaju zadatak ostvarenja kompenzacije. Hijerarhija odgovara lanstvu u sistemu u datom momentu. Oni koji su prvi doli u porodicu imaju prednost nad onima koji su doli posle ( Hellinger, 2001a, str.29). Isto vai i za organizaciju. S druge strane, sadanji sistem ima prednost nad primarnim sistemom, to znai, na primer, da kada se ena razvede i ponovo vena, ona pripada drugom sistemu. U organizaciji postoji hijerarhija grupa prema funkciji i postignuima (Hellinger, 2001a, str.33). Ovakav poredak se mora odravati, ba kao to se mora potovati i separacija izmeu generacija. Prema Helingeru, nepotovanje poretka, to je najverovatnije takoe rezultat sistemske konstelacije, moe imati ozbiljne posledice. Na primer, kada dete misli da zna i pone da sudi o linim stvarima izmeu roditelja, onda se ono stavlja iznad roditelja. Poremeaj poretka prednosti esto rezultira u porodinim tragedijama, ozbiljnim nesreama i samoubistvima. Kada jedan lan porodice koji je na niem mestu u hijerarhiji stvalja sebe na mesto onoga ko je _______ * Slina zapaanja postoje kod onih koji su preiveli neku katastrofu ili nacistiki teror. na viem mestu, onda on nesvesno reaguje sa impulsom da propadne, da bude nesrean i da pati (Hellinger, 2001a, str.207). Konstelacije pomau da se brzo identifikuju sistemske strukture odnosa i da se pronau razreenja. U procesu, klijentovo ponaanje i izjave predstavljaju niz nevidljivih lojalnosti koje su duboko usaenje. Promene u ovoj strukturi vode u promene ponaanju, razmiljanja, a time i oseanja. Prema sistemskim principima, promena kod klijenta e takoe doneti promenu u njegovom okruenju. Meu osnovnim konceptima ovog terapijskog rada, Helinger razlikuje sistemsko zavorenje, ije je poreklo generalno u prethodnim generacijama (ako to nije pitanje zavorenja izmeu brae i sestara, koje se deava mnogo ree) i prekinuti pokret dosezanja, koji se zasniva na individualnoj biografiji. U sluaju sistemskog zavorenja u konstelaciji, Helinger koristi porodine konstelaciju da doe do razreenja. U sluaju prekinutog pokreta dosezanja on preporuuje da se koristi Holding terapija, koju je razvila Irina Prekop (1991). Alternativno, on koristi

63

metod porodine konstelacije, ali doputa da se u konstelaciji pojavi novi odnos sa ocem ili majkom, ije uloge zauzimaju predstavnici. Sistemsko zavorenje Re sistem se ovde koristi u smislu povezanosti zajednikom sudbinom, koja obuhvata nekoliko generacija. To znai da lanovi sistema mogu biti upleteni u sudbinu drugih lanova, a da toga nisu svesni (Hellinger, 2001a, str.88). Svi pripadnici ove povezanosti zajednikom sudbinom neumitno su spojeni dubokom lojalnou. Sudbinski efekti njihove lojalnosti su najsnaniji kada potiu iz ljubavi deteta prema roditeljima ili kada je to lojalnosti izmeu brae i sestara ili mua i ene, meutim, posebnu vrsta lojalnosti takoe oseaju oni koji su stekli neku prednost od onih koji su morali da odu (Hellinger, 2001a, str.311). Ovo su naznake gde se mogu traiti zavorenja kada se ispituje porodini sistem. Sistemsko zavorenje znai da su klijenti na sebe preuzeli dugove iz svog porodinog sistema iz prethodnih generacija, a koji ne potiu iz njihove line biografije, kao to su krivica ili moralni dugovi, kako ih je definisao BosormenjiNa. Oni su primorani da tee ravnotei u sistemu i ovome posveuju svu svoju energiju, pa ak i cele ivote. Bosormenji-Na ovu konstelaciju naziva intergeneracijski raun dugova, koji su klijenti spremni da izmire zbog svoje obaveze lojalnosti prema svojoj porodici. Ovaj pokuaj balansiranja se nastavlja kroz nekoliko generacija. Bosormenji-Na i Spark (1973) upuuju na Bibliju u kojoj deca i unuci nose krivicu oeva u treu i etvrtu generaciju. Najveim delom, porodine konstelacije obuhvataju ovaj broj generacija. Prema Helingeru, porodine konstelacije otkrivaju nesvesne strukture porodinih odnosa. Kroz porodinu konstelaciju predstavnici jasno pokazuju da u porodicama i klanovima, potreba za lojalnou i balansom koju dele svi lanovi, ne dozvoljava iskljuenje nekog lana. Inae e sudbina te osobe biti nesvesno preuzeta i nastavljena kroz ivot kasnijeg lana porodice (Hellinger,1994, str.19; 2001a, str.311). Helinger opisuje kako se primenom porodine konstelacije mogu otkriti ova zavorenja. Ona jasno mogu biti definisana, a razreenje predoeno. Razreenje zavorenja moe se odigrati kroz kompenzaciju. (...) kada se iskljueni lan uvai i oda mu se potovanje, uspostavlja se celovitost porodinog sistema, a ljubav otkloni neophodnost ponavljanja njegove sudbine od strane kasnijeg lana porodice (Hellinger, 2001a, str.pvii). U porodinoj konstelaciji, iskljueni lanovi porodice mogu dobiti svoje mesto u sistemu (ponovo) u vizuelnoj reprezentaciji sistema. Njihovo postojanje je priznato kroz izjave i gestove potovanja. Pretpostavlja se da e ovaj imid nastaviti da vri uticaj na klijenta i time e doprineti njegovom isceljenju. Ovo takoe vai i za nastavljanje i zavravanje prethodno prekinutog pokreta malog 64

deteta prema majci ili ocu (Hellinger, 2001a, str.pviii). /Sa ovom terapijskom intervencijom/ ranija anksioznost i povrede koje su nastale gubitkom i separacijom, mogu se zaceliti ili ublaiti (Hellinger, 1994, str.20). Aktivna predanost svetu koju je Martin Buber video kao reenje (Buber, 1957, str. 122) za ulazak u pozitivnu spiralu susreta i razmene sa svetom (Bosormenji-Na smatra da je ovo mogunost), odgovara pokretu prema roditeljima ili njihovom uvaavanju, to se moe demonstrirati dubokim klanjanjem njima i njihovoj sudbini. Sistemsko zavorenje znai da jedna osoba preuzima sudbinu druge (jedne druge) osobe ili svojim ivotom odrava seanje na tu osobu. Na primer, dete moe nastaviti sudbinu majke, koja sa svoje strane prati svog brata. * U mnogim porodicama, ova linija se moe pratiti unazad kroz nekoliko generacija. Meutim, Helinger ne uzima vie od tri do etiri generacije u obzir, poto po njemu, mora postojati taka na kojoj e prolost biti ostavljena na miru. U porodinoj konstelaciji, obino postaje jasno koji su ljudi zavoreni meu sobom, a time koja osoba ima najvei znaaj za klijenta. Helinger je posmatrao tri osnovne vrste dinamike u sistemskom zavorenju: identifikaciju, praenje i preuzimanje. ________ * U ekstremnim sluajevima, na primer, u sluaju psihoze, moe doi do duplog zavorenja.

Identifikacija U psihoanalitikoj literaturi, identifikacija se definie kao psiholoki proces kojim subjekat asimiluje aspekt, svojstvo ili osobinu nekog drugog i transformie se, potpuno ili delimino, po modelu koji drugi daje (Laplanche & Pontalis, 1973, str.205) ili in kojim jedna osoba postaje ista kao i neka druga ili dva bia postaju ista (da li u mislima ili u stvarnosti, potpuno ili secundum quid) (Lalande, citiran u Laplanche & Pontalis, 1973, str.205). Kroz identifikaciju sa ranijom osobom to je kao da dete uva uspomenu na iskljuenu osobu i kroz svoju patnju predstavlja njeno prisustvo ili energiju u sistemu. Moe se videti da dotina osoba nije vie potpuno svoja, ve se identifikovala sa nekim drugim. Biti identifikovan znai da posedujete oseanja one osobe sa kojom ste se poistovetili i doivljavate kao da su ta oseanja vaa. Ne mislite da tu postoji neki odvojeni entitet (...) (Hellinger, 2001a, str.118). Takoe se moe 65

videti da snovi takoe ponekad nemaju nikakve veze sa snevaem, ve da san moe zaista pripadati nekom drugom lanu snevaeve porodice (Hellinger, 2001a, str.435). Mogui razlozi za identifikaciju su da je neka osoba iskljuena iz sistema, ili da se dete, koje je sada klijent, iskupljuje zbog naruavanja sistema ili za nepravdu, kao predstavnik najmlae generacije, u ime osobe iz ranije generacije. esto je ova osoba nepoznata klijentu ili u sistemu postoji samo kao tabu ili porodina tajna. Vi ne morate znati sa kim se identifikujete. Kompulzija za identifikacijom potie iz sistema i ona deluje, a da vi ne znate osobe koje predstavljate (Hellinger, 2001a, str.97). Ne doivljavaju samo deca, kasniji klijenti, kroz svoja zapaanja ili kroz svoju patnju da neto nije u redu. Ove identifikacije, ak iako nisu formulisane kao takve, mogu videti i drugi ljudi. Klijenti kau da ih poreenje sa osobom koja je iskljuena omalovaava: Ista si kao tvoja tetka. Ako je ova pretpostavka tana onda moemo razumeti zato odreena oseanja ne reaguju na terapiju. Ona onda pripadaju drugoj osobi, tako da se ne mogu promeniti kod klijenta, ve moraju da se prorade u sistemu. Uticaj identifikacije, kao i kod bilo kog sistemskog zavorenja, obuhvata dogaaje ili emocije koje spreavaju klijenta da ivi svoj ivot. Ona se moe manifestovati kao psihosomatska bolest ili emocionalni poremeaj, pa ak i kao psihoza (Hellinger, 1994, str.430), kao i u stanjima koja klijent doivljava da nisu u skladu sa njegovim selfom koji obino opaa. Ovo se opisuje reima kao To je kao da stojim pored sebe ili Ja jednostavno ne razumem ta sam upravo uradio. Jo jedna posledica identifikacije je prekid odnosa, poto sistemsko zavorenje i prekinuti pokret dosezanja vre uticaj i na klijentovu spremnost i/ili sposobnost da zapone i odri stalnu vezu sa nekim drugim. Svi napori da se otkrije ta nije u redu bie bezuspeni sve dok se identifikacija ne prizna i ne razrei. Samo tada, novi, pozitivni odnos moe zapoeti. Ljudi koji se identifikuju sa nekim drugim, ive u stranom svetu i ne mogu se vie ponaati kao da su to oni. Oni su stranci sebi samima i svoje partnere ne vide onakvim kakvi zaista jesu, ve kao strance (Hellinger, 2001a, str.119). Radei sa konstelacijama na ovakav nain, Helinger nudi priliku da se osoba sa kojom se klijent identifikuje uvai i da se ta identifikacija razrei. Kao u sluaju kada jedna osoba sledi neku drugu, od klijenta se trai da osobi koja je u pitanju izgovori jednu od razreujuih reenica koja jasno definie zavorenje. Dobro bi bilo da se reenice ponove nekoliko puta sve dok se voljena osoba ne prizna kao posebna osoba i, ne uzdravajui se od dubine ljubavi, kao odvojena i zasebna. Ako se ovo ne desi, simbioza i identifikacija ostaju (...) (Hellinger, 2001a, str.317). Praenje

66

Ako je neki lan najue porodice, kao to su brat ili roditelj, umro prerano, bez obzira da li je poginuo u ratu ili je stradao u nekoj nesrei, ili usled bolesti, postoji tendencija kod brata, sestre ili deteta da ih slede u nesreu ili smrt. Ovo se moe manifestovati u stvarnoj tendenciji ka smrti, kao to su nesree ili pokuaji samoubistva, ili na simbolian nain, kada se osoba razboli i time okree lea ivotu ili ne koristi prednosti raspoloivih mogunosti koje se pojavljuju u njenom ivotu. Frojdov pojam instinkta smrti zvui kao rana verzija ovog opisa, kao da se ovde radi o nagonu koji je usmeren ka samoj osobi. Sa opasnim instinktima smrti osoba se suoava na razne naine: oni delimino postaju bezopasni tako to se spajaju se erotskim komponentama, delimino se u obliku agresije okreu ka spoljanjem svetu, dok nesumnjivo u velikoj meri nastavljaju nesmetano svoj unutranji rad (1923b, str. 54). * _______ * Osim toga, postoje ljudi u ijim se ivotima, na njihov uas, neoprestano ponavljaju iste
nekorigovane reakcije, ili ima onih kojima se ini da ih progoni nemilosrdna sudbina, iako nam blie posmatranje pokazuje da oni nesvesno prizivaju takvu sudbinu. U ovakvim sluajevima mi ovoj kompulziji ponavljanja pripisujemo demonski karakter (...). Ako u ovom instinktu prepoznamo samo-destrukciju, koja je deo nae hipoteze, onda samo-destrukciju moemo smatrati izrazom instinkta smrti (...) (1923b, str.107).

Preuzimanje Kada roditelji slede druge osobe, onda lojalnost navodi njihovu decu da preuzmu njihovu sudbinu, da tee za balansom, kao i da se pokore neizreenoj i obino nesvesnoj reenici Bolje je da odem ja, nego ti. inei ovo, dete pomae roditelju da nosi svoju sudbinu. Slino ponaanje koje je voeno deijom lojalnou sistemu moe se videti u porodicama u kojima se roditelji razdvajaju. Dete se razboljeva, poinje da krade, ima probleme u koli, a rezultat ovoga je da oba roditelja usmeravaju panju na ovog indeksnog pacijenta, koji problem demonstrira na povrini. Na dubljem nivou, meutim, eli da osigura porodinu solidarnost, ak i po cenu svoje sopstvene dobrobiti. Prekinuti pokret dosezanja

67

Prekinuti pokret dosezanja je emocionalno povlaenje deteta usled njegovog dubokog razoaranja zbog majine ili oeve emotivne nedostupnosti. Ovo moe biti posledica stvarnog gubitka roditelja, separacije od roditelja ili emotivne neprisutnosti. Ako je roditelj sistemski zavoren i svoju ivotnu energiju troi na traenje balansa u svom primarnom sistemu, onda on za dete nee biti prisutan sa svojim roditeljskim kapacitetom. Prekid moe nastati potpuno nenamerno i protiv volje roditelja. Na primer, ako dete mora biti u bolnici odreeno vreme i ovo vodi prekidu kontakta izmeu njega i roditelja zato to ne mogu da ga posete, ili, kao to je bio sluaj u prolosti da roditeljima nije bilo dozvoljeno da poseuju decu, ovo moe voditi prekinutom pokretu dosezanja kod deteta. Isto vai za situaciju kada majka oboli. S druge strasne, ako je jedan roditelj odsutan, izgleda da se prekinuti pokret dosezanja moe spreiti ukoliko prisutan roditelj predstavlja onog drugog sa potovanjem i uvaavanjem i o njemu govori s ljubavlju. Zasnovano na dubokoj ljubavi, koju Helinger naziva originalna ili primarna ljubav, dete je spremno da uradi sve za roditelja. Ako su njegovi napori ili ljubav odbaeni, neuvaeni i neuzvraeni, usled oeve ili majine emocionalne odsutnosti (...) ljubav prema roditelju se pretvara u bol. Ovo zapaanje je od sutinskog znaaja, da emotivni bol uglavnom predstavlja prekinutu ljubav i da je ovaj bol zapravo drugo lice ljubavi. Iako je bol u stvari druga forma ljubavi, on je tako jak da dete snano odbija da je oseti (Hellinger, 2001a, str. 436). Ono vie ne pokuava da prie roditeljima, niti je voljno da to i dalje radi. Na kraju potpuno odbija da uini bilo kakav pokuaj, u cilju zatite od dodatnog bola. Klijenti onda ele da imaju to je mogue manje veze sa ocem ili majkom, sa osobom koja ih je povredila. Ne postoji nita lepo to bi mogli da kau o njima, prekidaju kontakt ili uopte ne gaje nikakvo oseanje prema svojim roditeljima, ni pozitivno ni negativno, to bi se moglo protumaiti kao potiskivanje. Meutim, ovo nije trajno reenje, ve pre stagnacija, poto po Helingeru, ljubav izmeu oca ili majke i deteta vie ne tee. * U terapiji se ovaj tok moe ponovo uspostaviti i time se moe stvoriti veza sa prethodnom generacijom. Ovo znai da e se klijent osloboditi negativnih oseanja prema svojim roditeljima, sa kojima su veze snanije to je vee optuivanje, bes i razoaranje. Bosormenji-Na govori o pravu davanja, a ugroavanje ili osujeenje ovog prava ima ozbiljne posledice za dete. On koristi pojam destruktivno pravo da ukae na osnovnu strukturu koja odgovara prekinutom pokretu dosezanja. Pojam se odnosi na steeno pravo na balans ili kompenzaciju koje ostaje neostvareno, kao i na destruktivne posledice za druge ljude i dete, koje je u meuvremenu postalo klijent. Anksioznost

68

U kontekstu ove studije, pitanje anksioznosti je od posebnog znaaja. Helinger je uoio da anksioznost uglavnom potie iz biografije, bilo da je dogaaj trauma roenja ili prekinuti pokret posezanja. Kada dete izgubi oca ili majku, ono ne doivljava alost, zato to nije dovoljno razvijeno da bi se suoilo sa ovim dubokim oseanjem. Umesto toga, ono osea bes. Ipak, poto je dete povezano sa oba roditelja kroz duboku lojalnost, bes se pretvara u anksioznost. Ono se plai svog besa i njegovih neizraenih posledica, a anksioznost nastavlja da bude ono to dete vidi na povrini. Kroz anksioznost dete, a kasnije odrasla osoba, titi sebe da ne dotakne duboka i bolna oseanja svoje alosti. Razreenje za klijenta moe biti ponovno okretanje ka roditelju i doputanju da se sad pojavi ona emocija koja nije doivljena kad je bilo vreme, i da se tako otkloni prepreka. ** Kada se deije davanje ne potuje i ne uvaava, tj. kada otac ili majka ne obraaju panju na sadanji odnos, ovo moe znaiti da su oni upetljani u sopstveni sistem. Na primer, oni mogu slediti neku osobu iz njihove primarne porodice. Ovo je kao da su vezani unazad, tako da njihova energija ne moe tei u sadanjosti ili _______ * U Predavanjima o vaspitanju deteta, Buber govori o znaaju deijeg poverenja u prisustvo
odrasle osobe: Govorio sam o detetu koje (...) sedi i eka majku da pria sa njom Ali mnoga deca ne moraju da ekaju. Ona znaju da im se neprekidno govori u neprekidnom dijalogu. Suoena sa samotnom noi koja pretei dolazi, deca lee tamo zatiena i neranjiva, obavijena srebrnim ogrtaem poverenja. Poverenja, poverenja u svet zato to ta osoba postoji to je to sama sutina odnosa izmeu roditelja ili uitelja i deteta. Zato to ta osoba postoji, onda je sigurno da je svetlo skriveno u tami, isceljenje u tegobi, a ljubav u apatiji onih koje ive sa nama (Buber 1953b, str.39). ** Getalt terapija ovaj proces naziva zavravanje getalta.

ka sledeoj generaciji i na taj nain nisu prisutni kao partneri u odnosima u sadanjem sistemu. Ovako se poremeaj u sistemu moe prenositi generacijama. Ipak, u nekim sluajevima, moe se videti da je anksioznost preuzeta iz sistema. Na primer, ako su se klijentov otac ili deda borili u ratu, onda on moe patiti od paninih napada ili anksioznosti. Patologija anksioznosti moe se manifestovati kao rezultat prekinutog pokreta dosezanja. Frojd je ve opisao ovu vezu kao neurotinu anksioznost, u predavanju koje je odrao 1932.g. U skladu sa njom impuls ka majci ili ocu je prekinut, tako da cilj nije ostvaren. Najobiniji uzrok anksiozne neuroze je neiskorieno uzbuenje. Libidualno uzbuenje je nastalo, ali nije zadovoljeno niti iskorieno, i pojavljuje se zebnja umesto ovog libida koji je skrenut od svog zadovoljenja. ak mislim da je opravdano da kaem da se ovaj nezadovoljeni libido direktno pretvara u anksioznost (1932b, 82).

69

Ne postoji drugo stanje niti druga osoba koja moe da zameni oseanje primarne ljubavi koja se raa u odnosu sa roditeljem. Zapravo, upravo je suprotno tano: usamljenot kao i nepoznato lice podstiu deiju enju za njegovom poznatom majkom; ono ne moe da kontrolie ovu libidualnu pobuenost, i ne moe da podnese ovu neizvesnost, ve je pretvara u anksioznost (1932b, 83). I Ono ega se /osoba/ plai je oigledno njen sopstveni libido. Razlika izmeu ove situacije i one u kojoj postoji realna anksioznost nalazi se u dve stvari: opasnost je unutranja, a ne spoljanja i ona nije svesno prepoznata (1932b, 84). Frojd je radio sa drugim mehanizmom stvaranja anksioznosti, a to je proces potiskivanja. Zapazio je da anksioznost vodi potiskivanju, a ne da potiskivanje vodi u anksioznost. * Verujemo da je mogue ovo potpunije objasniti nego ranije, ako razdvojimo ta se deava sa idejom koja se mora potisnuti od onoga ta se deava sa kvotom libida koja je povezana sa njom. Ideja je ono to je podlono _______ * Kako mi sada zamiljamo proces potiskivanja pod uticajem anksioznosti? Odgovor bi,
mislim, bio sledei. Ego zapaa da bi zadovoljenje instinktnih zahteva koji se pojavljuju, podsetio na jednu od dobro upamenih situacija opasnosti. Ova instinktna kateksa mora nekako biti priguena, zaustavljena, onemoguena. Mi znamo da ego uspeva u ovom zadatku ako je jak i ako je dotini instinktni impuls uneo u svoju organizaciju, ali ono to se deava u sluaju potiskivanja jeste da instinktni impuls i dalje pripada idu i da se ego osea slabim. Tada ego sebi pomae sa tehnikom koja je u osnovi ista kao normalno miljenje. Miljenje je eksperimentalna aktivnost izvedena sa malom koliinom energije (...). Tako ego anticipira zadovoljstvo spornog instinktnog impulsa i dozvoljava mu da izazove reprodukciju neprijatnih oseanja na poetku zastraujue situacije opasnosti. Sa ovim se pokree automatizam principa zadovoljstvanezadovoljstva i sada dolazi do potiskivanje opasnog instinktnog impulsa (1932b, 89).

potiskivanju i to se moe iskriviti do take da postane neprepoznatljiva; ali njena kvota afekta se redovno transformie u anksioznost i ovo je tako bez obzira na prirodu afekta, bez obzira da li je to agresivnost ili ljubav (1932b, 83). Ovo zapaanje da sadraj oseanja ne igra ulogu u dimenzijama forme, moglo bi se uporediti sa Helingerovom opservacijom da agresija moe biti znak neostvarenog pokreta ka roditelju. Oseanja Frojd je smatrao da terapija treba da prizove, ponovi i proradi ono to je potisnuto. U ovom procesu, mogu se ispraviti ranija emotivna iskustva neke osobe, a rezultat toga je da njeni postupci postaju odgovarajui onome to se zahteva u sadanjosti. U kontekstu konstelacija moe se videti da se oseanja koja su bila potisnuta ili iskljuena ponovo pojavljuju i doivljavaju.

70

U smislu sistemskog preuzimanja, oseanja koja su prisutna mogu pripadati drugoj osobi, ak i osobi iz druge generacije. Posebno je vano da gubitak, bez obzira koje vrste, bude oalovan, kako bi nastupili emotivno sazrevanje i psiholoka separacija (Freud, 1921b). Konstelacija esto uz pomo predstavnika prua priliku da se ova iskustva ponovo proive, i da se tako dozvoli tuga. Ipak postoje i drugi fokusi koji pomau klijentu da razrei zavorenje. Kada se pokae stvarnost porodice, terapeut moe pomoi osobi da prihvati svoje porodine okolnosti tako da ih ne mora pasivno tolerisati, ve moe aktivno promeniti njihovu dominaciju u sadanjosti. Dakle, cilj je promena jueranjice kao dela dananjice (Massing, Reich & Sperling, 1994, str.27). Bert Helinger razlikuje tri vrste oseanja: primarna, sekundarna i preuzeta oseanja i koristi ih kao kriterijum u svom terapijskom postupku. Ljubav koju dete osea prema svojim roditeljima je osnova svega. Primarna ljubav je temelj izmeu roditelja i deteta, i na nju ne utiu odnosi, postupci i dogaaji. Ona je neizbena i vri svoj uticaj, bilo da je priznajemo ili ne ili bez obzira da li je elimo. Fokus primalne terapije su oseanja i njihovo intenzivno izraavanje. Dok se bavio primalnom terapijom, Helinger je (...) shvatio da jaka oseanja koja izlaze na povrinu (...) gotovo uvek prekrivaju neko drugo oseanje, naime, primarnu ljubav deteta prema majci i ocu. Oseanja ljutnje, besa, tuge i oaja obino samo slue da zatite od bola koji je izazvan prekinutim pokretom malog deteta ka ocu ili majci (Hellinger, 2001a, str.436). Sekundarna oseanja se pojavljuju umesto primarnih oseanja Ona nisu u skladu sa situacijom i kod klijenta se javlja oseaj slabosti, kao kod bespomonog ili nemonog besa ili dubokog, beznadenog oaja i depresije. Ovo su oseanja koja se pojavljuju u kontekstu prekinutog pokreta dosezanja za ljubavlju. Umesto pokreta ka ljudima koje dete voli, ono radije ostaje na distanci, i umesto ljubavi osea ljutnju, oaj i tugu (Hellinger, 2001a, str.436). Sledei zahteve saete terapije, Helinger se ne zadrava na ovim oseanjima, poto prema njegovim zapaanjima ona i ne ine sutinu problema, ve stoje na putu razreenju. Ako shvatimo da su ova oseanja prekinuta ljubav, mi se ne zaglavljujemo sa povrnim oseanjima, ve moemo raditi na ponovnom uspostavljanju prvobitnog pokreta ljubavi (Hellinger, 2001a, str.437). Helinger predlae teoriju po kojoj se neurotini poremeaji mogu pripisati dinamici prekinute ljubavi. Stvarno oseanje nije izraeno ili moe ak biti nepristupano za klijenta. Kao i u teoriji Getalt terapije, da bi razreenje i okonanje poremeaja bili mogui, mora doi do zavravanja getalta. Terapeut moe pomoi klijentu da pronae taku na kojoj je pokret ka ocu ili majci bio prekinut i da mu omogui da ga zavri pomou metoda koji se koriste u primalnoj terapiji, hipnoterapi ili u porodinoj konstelaciji. Dozvoljava se da se zavri prekinuti pokret ljubavi, a sa tim dolaze duboki mir i zadovoljstvo. Zatim mnogo 71

toga to je proizalo iz rane povrede anksioznost, kompulzivno ponaanje, fobije, hipersenzitivnost i drugi neurotini simptomi, jednostavno nestaje (Hellinger, 2001a, str.437). Helingerov opis tree vrste oseanja, preuzetih oseanja, daju jasnu sliku sistemskog zavorenja. Kroz identifikaciju oseanja (...) su nesvesno preuzeta od nekog drugog i usmerena ka nekome ko nema nikakve veze sa situacijom (Hellinger, 2001a, str.435). Na ovaj nain sistemski disbalans uzrokuje da se nerazreeni odnosi iz prethodnih generacija preuzmu u sadanji odnos. Ovo sve slui sistemu. Ipak balans se ne uspostavlja i u jednom ili drugom obliku to se prenosi na sledeu generaciju.

Primena porodinih konstelacija u praksi *

Osnovni terapijski metod jeste isceljenje putem ljubavi.
Bert Helinger

Dok se Bosormenji-Na fokusira na razumevanje svakog pojedinog lana porodice u odnosu na pozicije drugih osoba u sistemu, kao i njihovih potreba, obaveza i prava, Helingerov praktini rad se fokusira na vizuelnu reprodukciju poretka u sistemu i omoguavanju da ova slika poretka bude dostupna klijentu. U svojim
________

* Ovaj odeljak se zasniva na publikacijama Weber-a (1998) i Hellinger-a (1994, 1995 i 2001a) i
na neobjavljenom transkriptu radionice (1994).

terapijskim seansama Bosormenji-Na je radio sa svim lanovima porodice kako bi identifikovao veze lojalnosti meu njima. U opisu ovog postupka on pie da se nevidljive lojalnosti mogu identifikovati samo posle dugog poznanstva, to znai sagledavanjem cele porodine istorije i istraivanjem odnosa. On smatra da je za razumevanje funkcionisanja grupe naroito vano da se zna ko je sa kim povezan kroz lojalnost, kao i znaaj koji lojalnost ima za ljude koji su vezani na ovaj nain. Helinger pominje vezivanje koje se zasniva na lojalnosti u kontekstu njegovog modela kao preuzimanje i identifikaciju. Kako bi se njegove hipoteze i intervencije primenile u praksi, Helinger je razvio tehniku korienja porodine konstelacije, koja ima jednostavnu ali smisaonu formu sa jasno odreenim vremenskim ogranienjem. U porodinoj konstelaciji, zavorenja se mogu brzo identifikovati na nain koji je vidljiv upotrebom fizike prezentacije. U skladu sa hipotezom da pozicioniranje predstavnika odraava klijentovu unutranju sliku strukture odnosa u njegovom porodinom sistemu, iz konstelacije se moe 72

identifikovati i protumaiti najznaajniji aspekt odnosa. Tada se mogu odrediti dalji koraci odnosno intervencije. Intervencije i razreenje Intervencije proistiu iz modela koji je opisan strukturalnim pravilima i implikacijama koje iz toga slede. Pravila ukljuuju odravanje poretka, naime hronolokog poretka i hijerarhije, potovanje i priznavanje pripadnosti sistemu, otvoreno izraavanje tabua i tajni, dostizanje ravnotee i uvaavanje postupaka koji su uinjeni. U okviru porodine konstelacije, ova pravila se primenjuju tako to se predstavnici prerasporeuju u hijerarhiju koja se moe priznati izvan sistema, ili se izgovaraju razreujue reenice, ili se ine odreeni postupci i gestovi koji uzimaju u obzir ova pravila. Na primer, klijentkinja moe da kae svom ocu Ti si moj otac i ja sam tvoja erka. Ili dete moe da kae svojoj majci Uinio sam to jer sam te voleo. Postupak i gest moe biti duboki naklon ispred lana porodice koji nije bio uvaen u prolosti, ime mu se odaje duna panja. Na ovaj nain je mogue vratiti preuzete dugove i razreiti identifikacije sa nekom osobom iz ranije generacije. Da bi se poredak odrao sve osobe koje pripadaju sistemu moraju biti znane i imenovane. U praksi se koriste informacije o iskljuenim lanovima porodice koji su umrli mladi i time bili zaboravljeni ili smatrani nevanim. Klijent odreuje zamenu za njih i oni zauzimaju svoju pravu poziciju. Na primer, terapeut moe odrediti redosled roenja tako to e brau i sestre postaviti u niz. Ili raniji partneri roditelja mogu dobiti svoje mesto koje svi mogu videti. Ove promene esto meu predstavnicima donose veliko olakanje, to se izraava kroz reenice kao Sada je onako kako treba da bude. ine se pokuaji da se napravi takva konstelacija u kojoj svi predstavnici oseaju da su u svojim pravim ulogama. Ako ovo nije mogue to se smatra pokazateljom zavorenja koje jo uvek nije identifikovano. Zatim se pokuava da se makar pobolja pozicija svake osobe u sistemu. Opis predstavnika kako se fiziki oseaju terapeutu daje konkretno orue za dobijanje povratne informacije o efektu intervencije koju je predloio. Ovo je iznenaujui fenomen koji se stalno i pouzdano opaa u svim konstelacijama. Za Helingera to je jedan primer direktnog, neposrednog znanja i oseanja iznad i izvan onoga to znamo ili oseamo u uobiajenom toku dogaaja (Hellinger, 2001a, str.439). Veliina sistema i ljudi koji mu pripadaju su tano definisani njihovim odnosima i njihovim uzajamnim znaajem. lanove primarnog sistema koji se postavlja uglavnom ine klijent, tj. dete, njegovi braa ili sestre, polubraa, ak iako su mrtvoroeni ili su umrli, roditelji i njihovi roditelji i braa ili sestre roditelja ili dedova ako imaju neki poseban znaaj, ako su umrli mladi, bili 73

iskljueni itd; u retkim sluajevima neka osoba iz generacije pradedova i bilo koji lan koji je oslobodio mesto za drugu osobu (Hellinger, 1994, str. 103). Meutim, ne postavlja se svaka osoba. Helinger preporuuje Nikad nemojte raditi sa vie ljudi nego to je to potrebno za reenje. Mi ne moemo raditi sa svim lanovima sistema zato to to samo vodi u konfuziju (Hellinger, 2001a, str.393). Kako bi se moglo upravljati veliinom konstelacije, on ograniava broj ljudi na neposrednu porodicu, to znai deca, i takoe ona deca koja su mrtvoroena ili su umrla, i dva roditelja. Osim toga, mogu se ukljuiti osobe koje igraju ulogu u sistemu, ljudi koji ne mogu obavezno na prvi pogled biti identifikovani, ali za koje se moe predvideti zavorenje kao to su identifikacija ili praenje. Meu ljudima koji su do sada pomenuti, oni ije su sudbine bili posebno teke, ili prema kojima su drugi lanovi sistema bili nepravedni na primer, po pitanju nasledstva, ili koji su iskljueni ili dati nekome zauzimaju naroito vano mesto (Hellinger, 2001a, str.89). Uopteno govorei, u kontekstu porodine konstelacije vani ljudi su svi oni koji su napravili mesta za nekoga drugog u sistemu. Ovo moe biti raniji partner roditelja ili dedova, bilo da je to prethodni verenik ili suprunik. Nedostajui roditelj polubrata takoe pripada sistemu. Nije vano da li je osoba jo uvek iva ili ne. Osim toga, svi oni kroz ije je nedae ili gubitak neko drugi u sistemu stekao neku prednost, na primer, kada neko doe do nasledstva zato to je neko umro mlad ili je bio razbatinjen. Osim toga, svi oni koji su doprineli blagostanju neke osobe u sistemu, a zatim se o njih ogreilo (...) (Hellinger, 2001a, str.311). Na kraju konstelacije klijentu se predoava konstelacija razreenja umesto njegove problemske konstelacije. Koliko god je to mogue, ostvaruje se balans odgovornosti koja se prenosi sa jedne generacije na drugu. Klijenti nalaze mesto u sistemu koje im odgovara. Oni mogu da se pomire sa roditeljima i time, u irem kontekstu, sa svojom sudbinom. Kada je mogue da klijent vidi poziciju svojih roditelja u njihovom primarnom sistemu, njihovo zavorenje i sudbinu, onda nain na koji posmatra svoje probleme i stav koji ima prema svojim roditeljima, dobija novu perspektivu.

Praktini deo
1. Uvod
74

Teorija je ono to odreuje ta moemo posmatrati.

Ajntajn u razgovoru sa Hajzenbergom

U porodinoj konstelaciji, u toku seanse se dobijaju informacije na digitalnom i analognom nivou (videti str. 22). U eksploratornom intervjuu, klijent na kognitivnom nivou daje podatke koji su pristupani svesnom miljenju. Informacije se prenose verbalno, tj. digitalno. Ovo podrazumeva informacije o injenicama i dogaajima u okviru njegovog sistema, ali ne i interpretacije, oseanja ili opise ljudi i njihovih odreenih karakteristika. U toku prikupljanja podataka, nastoji se da klijent ostane na kognitivnom, digitalnom nivou, koji je suprotan od vizuelnog i analognog nivoa konstelacije. Klijent esto daje neke naznake potencijalnog sistemskog zavorenja, to se u poetku ini podjednako vanim. Dakle, terapeutova poetna hipoteza o sistemskoj konstelaciji moe pokriti iroko polje. Dobijanjem dodatnih informacija broj razliitih mogunosti se stalno smanjuje, sve dok se jedna tema jasno ne pojavi. Druga vrste prenoenja informacija, vizuelna, analogna forma, odvija se kroz klijentovo portretisanje njegovog porodinog sistema. Ove informacije dolaze iz nesvesnog nivoa i otkrivaju strukturne veze. U praksi se pokazalo da se u toku konstelacije mogu pojaviti informacije koje izlaze izvan okvira eksploratornog intervjua i koje mogu dati precizne pokazatelje strukture sistemskog zavorenja. Dakle, nije neobino da dodatne informacije potvrde radnu hipotezu ili da u prvi plan unesu novu dinamiku u toku konstelacije. Terapeut stie prvi vizuelni uvid o strukturi sistema kroz konstelaciju koja je postavljena. U cilju identifikacije strukture sistemskog zavorenja, u individualnoj terapiji se mogu koristiti klijentove izjave o tome kako se osea u razliitim ulogama, dok se u grupnoj terapiji koriste reenice predstavnika lanova porodice. Ove naznake vode terapeuta i on ih koristi da preduzme sledei korak u terapijskom procesu. Kada klijent postavi konstelaciju svog porodinog sistema, on ne zna koje informacije daje. Ako se osloni na svoj oseaj kada postavlja predstavnike ili listove papira u prostoru, ne postoji svesna kontrola selekcije informacija. Meutim, u razgovoru klijenti mogu svesno birati koje e podatke dati, a koje ne. Dakle, komunikacija na analognom nivou donosi manje iskrivljenu sliku o moguem zavorenju i bitnim informacijama. Na ovaj nain primena konstelacija moe sluiti kao sredstvo za donoenje odluke kako da se nastavi ono to je sigurnije i to e bre dati rezultate. Intervencije se mogu odmah proveriti, a njihova ispravnost potvrditi ili oporei, to u razgovoru i na racionalnom nivou nije mogue u ovom stepenu preciznosti. 75

Psihoterapijski metod korienja porodine konstelacije jo uvek nije detaljno istraen na naunoj osnovi. Empirijske opservacije Bosormenji-Naa i Heligera dovele su do jednog modela koji se u praksi dokazao uspenim. Kako bi se ovoj vrsti terapije dala nauna osnova i teorijski koncept na kome se zasniva, neophodno je nauno ispitati hipoteze. Naroito su, naravno, poeljni rezultati koji bi potvrdili sadanje stanje praktinog iskustva i koji bi vodili daljem razvoju koncepta. Znaajno polazite je potvrivanje osnovnih hipoteza u eksperimentalnom kontekstu, posle ega bi usledili dalji koraci, kao to su dugorona istraivanja koja ispituju transfer klijentovog postignua u terapiji na njegov svakodnevni ivot i osvrt na potencijalne promene. Istraivanje e ili potvrditi odreene metodoloke postupke ili e zahtevati promene u dizajnu istraivanja.*

______ * Zanimljiva tema je razvoj inventara pitanja kojima se sistematski dolazi do sistemski
relevantnih aspekata.

2. Osnovna pitanja
to ne dodirnete, za vas je miljama daleko. to ne razumete, za vas je beskorisno. to ne moete izraunati, za vas je nemogue. to ne nazivate bitnim, za vas nema teinu. to ne inite, za vas je bezvredno.
(Gete, Faust, Drugi deo, Prvi in, 4918-4923)

Sve konstelacije koje su postavljene u individualnoj terapiji, ispitane su i procenjene na osnovu sledeih pitanja: 76

- Koji pokazatelji sistemskog zavorenja i prekinutog pokreta dosezanja se pojavljuju u eksploratornom intervjuu? - Koji pokazatelji sistemskog zavorenja i prekinutog pokreta dosezanja se pojavljuju u poetnoj konstelaciji? - Kako se ovi pokazatelji mogu koristiti u terapiji? - Kako intervencije utiu na klijenta?

3. Dizajn istraivanja
Opti pregled
Sprovela sam istraivanje u individualnoj terapiji sa klijentima koji su uestvovali u projektu koji je nazvan Getalt terapija sa anksioznim pacijentima, na Katedri za kliniku psihologiju i psihoterapiju na Minhenskom univerzitetu, pod vostvom profesora Vilija Butola. Projekat je obuhvatio grupnu terapiju kao i individualne seanse sa in-vivo konfrontacijama kojima je prethodio trening relaksacije. Posle telefonskog zakazivanja susreta, viala sam klijente na jednoj seansi u trajanju od 45 do 90 minuta. Svaka seansa je ukljuivala:

kratko objanjenje postupka, eksploratorni intervju o porodici, u kome su postavljana pitanja o lanovima porodice, kao i o podacima koji su bitni za istraivanje, fazu fizike relaksacije, i porodinu konstelaciju u individualnoj terapiji. Seanse su dokumentovane korienjem video i audio traka i fotografija. Podaci su dobijani iz izjava klijenata u toku eksploratornog intervjua i konstelacije, a video- i audio zapisi su transkribovani. U cilju procene transkripti i fotografije su proueni, a informacije iz seansi su stavljene u odgovarajue kategorije.

Metode
77

Da bi se ispotovao terapijski proces, ova studija koristi metode kvalitativnog istraivanja. Individualni sluajevi koji su ovde predstavljeni sadre razliite aspekte klijentove biografije i porodine istorije i demonstriraju veoma razliite individualne konstelacije. Do ovih aspekata je teko doi u kvantitativnom kontekstu. Suprotno tome, kvalitativno istraivanje moe da ih uzme u obzir. Kvalitativno istraivanje U psihoterapijskom istraivanju postoje dve razliite kole. Prvi je kazuistika, metoda sluaja, koji je nastao iz analitike tradicije. On obuhvata detaljnu prezentaciju sluaja, prema proceduri za ispitivanje studije sluaja koju je koristio Sigmund Frojd. Da bi teorijski zakljuci bili jasnili, dodaje se medicinska istorija. Ova detaljna analiza pomae da se podri i prati klijentova individualna ivotna istorija. Drugi pristup potie iz tradicije empirijskog i kvantitativnog istraivanja, koji se smatra delom bihejvioralne terapije. On istrauje kontekst kauzalne strukture. U pokuaju da postane akademska disciplina, psiholoka disciplina je takoe uvela zahteve naunog istraivanja u oblast drutvenih nauka. Svaki od ovih pristupa ima svoje prednosti i nedostatke. I metod sluaja i kvantitativni metod istraivanja su ogranieni po pitanju obima podataka koje mogu dati. Informacije koje se sakupe zavise od posmatraa, koji sledi svoju teoriju i vri selekciju izjava koje se uklapaju u opservaciju koja se sprovodi. Osnovni uslov koji nauni pristup postavlja jeste da kriterijum mora biti tako definisan da se moe opovrgnuti. * Ovo se ne uzima u obzir u prezentaciji sluaja. Stoga, nije dopustivo da se ova forma istraivanja koristi za dokazivanje teorijskih hipoteza. S druge strane, metoda sluaja obezbeuje bogat izvor vanih podataka koji se - iz metodolokih razloga - ne mogu dobiti. Zbog toga Foler (1994) predlae da istorije sluaja treba koristiti za generisanje hipoteza, a ne za njihovo testiranje, poto one treba da se odnose na razliite faze istraivanja. Kako bi se dolo znaajnih rezultata, kvantitativno empirijsko istraivanje mora odrediti jasno definisane individualne kategorije u koje se mogu klasifikovati jedan sloen tok dogaaja ili jedna sloena izjava. Sve dok ovaj postupak obuhvata mehaniki strukturisane predmete istraivanja, kao to je sluaj u prirodnim naukama, to je efikasno i ima smisla. ** U drutvenim naukama, kada su predmet istraivanja drutvene strukture ili ljudska psiha, postoji opasnost da se ne potuje predmet istraivanja. Ovim se postavlja uslov da dizajn istraivanja uvaava zahteve obe tradicije i da se odvija tako da se empirijski moe dokazati da je neto pogreno, a da se previe ne redukuje aspekt sadraja. *** 78

Kvalitativno istraivanje pokuava da ove zahteve uzme u obzir. Ono se pribliava psihoterapijskom procesu i nastoji da opie i strukturie materijal. Klasian model stimulansa-odgovora ne koristi se vie kao istraivaki model. U okviru konteksta kvalitativnog istraivanja, ine se pokuaji da se razviju kompleksne kategorije koje istiu predmet istraivanja i njegovu unutranju strukturu, a ne samo da ga formalno klasifikuju (Friczewski, 1985). Istraivanje individualne studije sluaja opisuje, interpretira i objanjava ono to se trenutno deava u psihoterapiji. Stoga se kvalitativno istraivanje moe smatrati osnovnim istraivanjem (Grave, 1988). ________ * Warren McCulloch, jedan od prvih kibernetiara, jednom je napisao: Dokazati da je neka
hipoteza pogrena zaista je vrhunac znanja (1965, str. 154) ** Ogranienje ovog postupka moe se takoe videti u prirodnim naukama. Svaki element je deo veeg sistema koji utie na svaki drugi element.

*** Prema Husserl-u (...) eksperimentalna psihologija je metod za odreivanje psiho-fizikih

injenica i normi, koje mogu biti vane, ali koje bez sistematske nauke svesnosti koja istrauje psihu u pogledu onoga to joj je imanentno, gube mogunost da se dublje shvate ili koriste na potpuno validan nauni nain (1965, str. 98).

Postoje osnovne razlike izmeu kvantitativnog i kvalitativnog istraivanja. Kvantitativno istraivanje koristi metrike termine za prikupljanje i procenu podataka, to nije sluaj sa kvalitativnim istraivanjem. Dok prvi metod prikupljene podatke postavlja na ordinalne, intervalne skale ili skale odnosa, drugi metod koristi samo nominalne skale za klasifikaciju materijala. Trea razlika jeste da svaki metod na svoj nain razume nauni metod. Da bi se dolo do naunih zakljuaka kvantitativno istraivanje koristi individualne varijabile koje se precizno mere korienjem reprezentativnog sluajnog uzorka. Kvalitativno istraivanje, s druge strane, ispituje i, u toku istraivanja, interpretira sloenost nekog sluaja. Ipak, ova dva metoda se meusobno ne iskljuuju. Oni predstavljaju dva razliita momenta koji se meusobno dopunjuju u okviru metoda koji je bazino isti. Zajedno oni pokrivaju celu oblast naunog istraivanja. Jo u 19. veku Hegel je govorio o jednostranoj prirodi naunog traganja za istinom: tavie, (...) mi moramo uvideti da je vrlo popularan napor da se otkrivaju sve distinkcije i sve 79

determinante u svetu objekata samo u onome to je kvantitativno, jedan od najopstruktivnijih predrasuda koje ometaju svaku tanu i temeljnu kogniciju (1991, str. 160). U eseju Odranje, identitet i promena u fizici i psihologiji, 1912.g. Kurt Levin istie da je navodni kontrast izmeu dva istraivaka metoda zapravo iluzija: U odreivanju kvaliteta nekog objekta, quale objekta iji kvantum treba odrediti, uvek se mora navesti, zato to se kvantitet objekta takoe razlikuje u zavisnosti od onoga sa im se vri kvantitativno poreenje (1981, str. 97). I zato, bez eksplicitno ili implicitno opisivanja quale, govoriti o kvantitetu objekta nema puno smisla, kao kad se ne zna u odnosu na koji objekat se vri poreenje (1981, str. 97). Prvi korak u istraivanju jeste kvalitativan. To obuhvata odreivanje subjekta istraivanja, kao i termine, kategorije i instrumente kojima se vri analiza. Zatim sledi kvantitativno ili kvalitativno orijentisana primena instrumenta i ovde se moe koristiti kvantitativna procedura. Odluka da se ovako radi zavisi od predmeta i cilja istraivanja. Povezivanje rezultata sa subjektom istraivanja i njihovo tumaenje uvek je kvalitativna procedura (Mayring, 1982, 1985). Alberti (1994) takoe opisuje razliku izmeu kvalitativne i kvantitativne metodologije kao neto to je umereno, a ne apsolutno. Istraiva koji radi kvalitativno odreuje kategorije za kodiranje podataka na osnovu svoje operacionalizacije, i one potiu iz njegovih teorijskih pojmova. Suprotno tome, kvantitativno istraivanje poinje odreivanjem kategorija iji rezultati slue da pomognu prilikom interpretacije. U kvantitativnom istraivanju, hermeneutiki rad tj. interpretacija i objanjenje, odvija se u kasnijoj fazi, dok kvalitativni istraiva poinje interpretativni rad ak u toku odreivanja kategorija.

Seansa
Opisivanje postupka klijentu Na poetku seanse, terapeut i klijent razgovaraju. Prvi deo razgovora slui da se uspostavi poverenje. Istovremeno, klijentu se opisuje kako e se seansa odvijati i on ima priliku da postavlja pitanja o metodu koji se koristi. Pored ovoga, klijentu govorim o raznim pojavama koje su se mogle videti u konstelacijama koje sam vodila, kada su klijenti preuzimali razliite uloge. Ovo je obuhvatalo fizike reakcije, koje su ponekad bile vrlo snane, kao i oseanja i fantazije koji su se mogli pripisati osobi koja je predstavljana. Klijentu se napominje da moe bilo kada da izae iz uloge ukoliko oseti da mu je to preteko ili ako simptomi anksioznosti ponu da se javljaju. Ipak, niko od uesnika nije odluio da na ovaj nain prekine svoje uee.

80

Eksploratorni intervju Odreivanje osoba koje pripadaju sistemu U eksploratornom intervjuu koji se odvija pre konstelacije, klijent se ispituje o strukturi njegove porodice. U okviru konteksta eksperimenta, postavljaju se sledea pitanja: Ko je pripadao vaoj primarnoj porodici? Da li su vai roditelji pre braka imali neke druge partnere, verenike ili suprunike? Da li imate brau ili sestre koji su umrli ili su mrtvoroeni? Da li je bilo neke teke bolesti u porodici? Da li je bilo neke prevremene smrti? Da li je neki lan porodice iskljuen? Da li ima nekih tajni, legendi ili tabua u porodici? Da li ima nekih tragedija ili gubitaka? Ima li nekih drugih vanih dogaaja? Na osnovu prethodnog iskustva i proceduralnih koncepata, osobe koje treba postaviti u konstelaciji biraju se od onih koje su pomenute u eksploratornom intervjuu. Dobro je da se svede obim informacija koje klijent daje jednostavno zato to postoji mera do koje klijent moe da radi. Zato se na poetku broj osoba ograniava na roditelje i brau i sestre, a podaci o drugim osobama koje su pomenute se ne razmatraju. Ako se pokae da su informacije o neposrednoj porodici nedovoljne za postupak, terapeut moe ukljuiti vei broj osoba. (Hellinger, 1994, str. 41). Fizika relaksacija U sledeoj fazi od klijenta se trai da se smesti udobno kako bi mogao pratiti terapeutove instrukcije za fiziku relaksaciju. Klijenti su donekle bili upoznati sa ovim vebama, zato to su u okviru projekta nauili tehnike oputanja. Ove tehnike su uvedene u ovaj kontekst sa namerom da se klijentima ponudi poznati element u terapijskom kontekstu sa terapeutom koga ranije nisu sreli. Tehnike koje su koriene pruzete su od Jakobsona i podrazumevaju da uesnik zamilja putovanje kroz svoje telo. Ovaj metod pomae klijentu da fokusira panja na ono to se deava u tom momentu, podstie intuiciju (Cohn, 1998, str. 134 Trening intuicije), kao i fokus na holistike, tj. procese leve hemisfere. Poto je porodina konstelacija vrsta rada u stanju koje je slino transu, fiziko oputanje je dobra priprema. Obeleavanje listova papira Dok je jo uvek u fazi oputanja, klijentu se govori da ispred sebe zamisli osobe koje pripadaju njegovom sistemu, i da ih poistoveti sa neim. To moe biti neka slika, boja, oblik, simbol, kao i neka re ili reenica. Na kraju faze oputanja, 81

klijentu se daje list papira formata A4 i kreoni razliitih boja, sa im treba da napravi sliku svakog lana porodice. Ove slike slue da u okviru konstelacije predstave osobe koje pripadaju sistemu. Porodine konstelacije u individualnoj terapiji Metod korienja porodinih konstelacija u individualnoj terapiji sadri tri faze. Prva je sama konstelacija, to znai postavljanje listova papira u prostoru kako bi se reprodukovala klijentova unutranja slika njegove porodice. Druga faza je idealna konstelacija, koju predlae terapeut, a trea faza obuhvata intervencije koje vode ka konstelaciji razreenja. Na kraju svake ove faze, klijent se smeta na metapoziciju kako bi komentarisao sliku i ono to doivljava. Konstelacija Klijent postavlja listove papira na pod tako da moe da stane na njih. Prazan papir slui kao metapozicija, odakle moe spolja da posmatra porodini sistem i tako vie ne zauzima mesto predstavnika, ve posmatraa. Klijent se usmerava da stane na svaki list papira prema poretku u sistemu i da bude svestan svojih fizikih percepcija, misli, slika, a ako se pojave, i fantazija o odnosima svake osobe prema drugim osobama. Ako klijent pone da ide predaleko u kognitivnom ili spekulativnom pravcu, od njega se trai da tano opie fizike senzacije koje ima na odreenoj poziciji. Na kraju, klijent staje na metapoziciju, odakle moe da posmatra i komentarie reprodukciju idealne konstelacije. Idealna konstelacija Iz pozicije terapeuta predlaem idealnu konstelaciju. Ovo podrazumeva odvajanje generacija i poredak osoba iz jedne generacije prema duini vremena koje su pripadali sistemu, na primer, poredak brae i sestara prema uzrastu. Osobama koje su bile iskljuene iz sistema daje se mesto koje je u vidnom polju svih drugih u sistemu. U postavci se, ako je mogue, samo neznatno menja pravac listova papira ili se porodica prerasporeuje oko oca kao fiksirane take. Klijent jo jednom ide po redu, stavljajui sebe u ulogu ljudi koji su ukljueni i izvetava o njihovim precepcijama. Ovde se moe videti da li je dolo do nekih poboljanja i gde su neophodne dalje intervencije. Intervencije

82

Kao i u porodinoj konstelaciji u grupi, mogue intervencije obuhvataju promenu pozicije klijenta ili druge osobe, to znai pribliavanje, udaljavanje ili prilagoavanje ugla. Jo neke osobe koje su bile ranije pomenute mogu se dodati konstelaciji ili se izgovaranjem reenica razreenja menjaju odnosi izmeu ljudi. Ovim reenicama se uvaava poredak, forma odnosa ili injenice ili druga osoba. Konstelacija razreenja ili zavrna konstelacija Ove intervencije slue da se napravi konstelacija razreenja u kojoj se svi lanovi sistema oseaju dobro i ispravno. Ako se ovo jo nije desilo, konstelacija slui da se otkrije zavorenje i/ili tendencije daljih mogunosti klijentovog razvoja. Klijent moe poneti ovu sliku kako bi mu bila na raspolaganju kad god mu zatreba.

Procena
(... ) im kae da mora da zna ta je dobro, to je izraeno na pogrean nain. Mora da oseti ta je dobro. Razlika se uvek nalazi u sopstvenom oseanju. Nijedna teorija te ne moe zatititi od toga niti te potedeti odluke.
Ernst fon Glaserfeld

U cilju procene prouavala sam transkripte, prema sledeim kategorijama i sadraju tih kategorija. U tome se moe videti moj kognitivni proces u ulozi terapeuta koji je vodio eksploratorni intervju i proceduru konstelacije. Struktura procene Pokazatelji sistemskog zavorenja u eksploratornom intervjuu Pokazatelji naznaeni u katalogu kriterijuma, a koji mogu ukazivati na sistemsko zavorenje, biraju se iz klijentovih izjava. Oni ine osnovu radne hipoteze o strukturi sistema i njegovog zavorenja. Dok veina podataka izlazi izvan okvira ovih kriterijuma, oni i dalje imaju znaaj za sistemsku strukturu. Oni e biti diskutovani u pojedinanim studijama sluaja. Radne hipoteze Na osnovu ovih pokazatelja, formuliu se radne hipoteze o klijentovom sistemskom zavorenju i osobama koje su bitne u sistemu. Ako nije oigledno da 83

je odluka donesena na osnovu opisa u katalogu kriterijuma, daje se kratko objanjenje. Poto klijent esto pominje nekoliko kriterijuma, ja biram jedan ili dva na koja se fokusiramo u toku konstelacije. Dodatni pokazatelji vode potvrivanju radne hipoteze ili se zamenjuju drugim znaajnijim pokazateljima. Porodina konstelacija Opisuju se strukture koje se vide u porodinoj konstelaciji, a klijentovi komentari u razliitim ulogama se snimaju, ukoliko sadre informacije koje su znaajne za tok terapijskog procesa i terapeutove odluke. Da bi se obim informacija drao na podnoljivom nivou i da bi se proces donoenja odluka lake sproveo, biraju se bitni podaci. Dodatni pokazatelji u poetnoj konstelaciji Ispituje se poetna konstelacija kako bi se videlo da li ima pokazatelja koji potvruju radnu hipotezu. Osim ovoga, prva konstelacija esto daje dodatne informacije koje nisu bile oigledne u eksploratornom intervjuu, ali su bitne za terapijski proces. Dodatne hipoteze Pokazatelji koji se pojavljuju u konstelaciji vode ka dodatnim hipotezama o sistemskim zavorenjima. Cilj Kao terapeut koristila sam sakupljene podatke i usmeravala proces ka centralnom kompleksu, prema kome sam mogla fokusirati svoju terapijsku panju. Korisno je da u ovoj fazi procesa klijent ima neko specifino pitanje o procesu, poto to moe usmeriti njegovu panju ka razreenju. Koraci ka razreenju Prvi predlog za razreenje sastoji se od tzv. idealne konstelacije, koja reprodukuje poredak u sistemu. Klijent stoji na metapoziciji i komentarie ovu izmenjenu sliku, a zatim govori o svojim percepcijama i kako se osea u pojedinim ulogama. Ovo je praeno sa nekoliko terapijskih intervencija. Svaka se proverava posmatranjem

84

klijentovog fizikog i psiholokog stanja na sopstvenom mestu ili u ulogama pojedinih lanova sistema. Diskusija Diskutuju se rezultati i vani aspekti odreene porodine konstelacije i predlau se potencijalne dodatne terapijske intervencije. Komparativni podaci dobijeni iz drugih izvora informacija u okviru projekta Ovi podaci se dobijaju preko upitnika, klijentovih izjava i opservacija drugih istraivaa u projektu. Dodaju su na kraju studije kako spoljne informacije ne bi uticale na terapijski proces u seansi. *

Definicija kriterijuma
Sistemsko zavorenje Sakupljaju se mogui razlozi sistemskog zavorenja u sadanjoj i prethodnim generacijama, koji mogu biti potvreni realnim pokazateljima, kao to su podaci o _______ * Dodatni istraivaki interes obuhvata poreenje podataka sakupljenih na konvencionalan
nain, korienjem instrumenata kao to su upitnici, intervjui i testovi, sa informacijama dobijenim u konstelacijama.

posledicama zavorenja koji se u terapijskoj praksi identifikuju kao simptomi. To su, konano, simptomi koji klijenta i navode ta trai terapiju. Oni se mogu odnositi na fizike simptome, kao to su somatske ili psihosomatske bolesti, ili emotivni problemi kao to su depresija, problemi u odnosima, oseaj da klijent stoji pored sebe umesto u sebi, zavisnosti, psihoze i oigledne ili latentne suicidalne sklonosti, koje se mogu manifestovati u estim nezgodama (Emlein, 1995). Generalno, klijenti i lanovi njihovih porodica nisu svesni moguih razloga kao elemenata osnovne strukture, i zato oni nisu u stanju da identifikuju zavorenje koje je relevantno za njih. Indikacije sistemskog zavorenja u eksploratornom intervjuu Korienjem sledeih kriterijuma ispituju se klijentove izjave:

85

- Osobe koje su bile iskljuene, to znai osobe koje su ivele ili jo uvek ive u sistemu, ali ija pripadnost sistemu nije priznata od strane drugih lanova. One su moda zaboravljene ili su namerno iskljuene. Ponekad lanovi sistema ne znaju ko pripada sistemu i ko treba da bude ukljuen. Ove kategorije ukljuuju one osobe koje su napravile mesta za druge ljude u sistemu, tako to su ga napustili, kao to je sluaj sa prethodnim partnerima ili suprunicima koji su otili iz sistema kroz separaciju, razvod ili smrt. One takoe obuhvataju osobe koje su se same iskljuile naputanjem sistema i nestajanjem iz njegovih ivotnih okolnosti, kako bi zapoele nove ivote negde drugde. - Osobe koje nisu uvaene, to znai osobe o kojima se u porodici prialo bez potovanja ili ljubavi. - Osobe koje su prerano umrle, naroito roditelj, brat ili sestra klijenta ili jednog od roditelja. Ako su otac ili majka umrli kada je dete bilo vrlo mlado, ovo moe biti pokazatelj deijeg prekinutog pokreta dosezanja. Osim ovoga, pokazatelj potencijalnog sistemskog zavorenja je situacija kada su roditelj, brat ili sestra poginuli u nekoj nesrei, umrli usled bolesti ili su stradali u ratu. - Deca koja su mrtvoroena (ona imaju isti status kao i osobe koje su umrle mlade). - Pobaaji ili abortusi, ako su imali poseban znaaj u sistemu, poto se krivica zbog gubitka deteta pripisuje ili roditeljima ili drugim osobama. - Tragine sudbine kao to su smrt majke na poroaju ili uticaj politikog sistema na porodicu. U istoriji Nemake nacistiki reim je igrao posebnu ulogu. . Stvarna krivica, to znai ugroavanje sopstvenog ili tueg sistema, kao to su seksualno zlostavljanje, ubistvo ili krivina dela u kontekstu politikog delovanja ili lanstva. - Tajne ili tabui, to znai znaajne injenice o kojima se ne pria, o kojima se ne sme priati ili koje se poriu. U porodinoj konstelaciji, ponekad se pojave tajne i esto se ne moe odrediti da li one imaju veze sa injenicama ili ljudima. Ovo se vidi u konstelaciji kad svi gledaju u jednom pravcu ili jedna ili vie osoba opisuju oseanje da neto ili neko nedostaje u sistemu. Ponekad, u toku konstelacije, klijent se seti na ta se tajna moe odnositi, ali to esto ostaje misterija. - Gubici kao to je gubitak otadbine, kada je neko primoran da za vreme rata pobegne, gubitak imovine usled spekulacije ili gubitak nasledstva na koji osoba ima pravo, usled zakona ili svaa. - Teke fizike ili emotivne bolesti ili este nesree klijenta ili lana porodice. 86

- Preobraanje u drugu veru, to znai odbacivanje primarnog sistema. - Nepotovanje sistemskog poretka, kao to je neuvaavanje redosleda roenja tako to se neki brat ili sestra uvaju kao tajna (ovo moe ukljuiti nezakonitu decu), ili favorizovanje ili diskriminacija nekog deteta u okviru redosleda roenja. U ovoj situaciji, jedno ili vie dece moraju zauzeti pogreno mesto. Indikacije sistemskog zavorenja u konstelaciji - Osoba naputa sistem ili ga eli napustiti. Ako su lanovi okrenuti leima sistemu ili predstavnici jasno izraavaju potrebu da odu, ovo znai da oni imaju tendenciju da napuste sistem. One slede neku osobu ili naputaju sistem zbog sopstvene krivice. - Svi lanovi konstelacije gledaju u istom pravcu to znai da neto ili neko nedostaje u sistemu. - Klijent se ne osea dobro na svojoj poziciji, to znai da se ne nalazi na pravom mestu u sistemu. Prekinuti pokret dosezanja Osnovna pretpostavka i Bosormenji-Naa i Helingera je da svako dete eli i spremno je da prie svojim roditeljima. Ako ova ljubav ne moe da dostigne svoj cilj, dete e se povui i time e prekinuti svoj pokret ka roditeljima. Razlozi za ovo odbijanje mogu biti esto fiziko ili emotivno odsustvo roditelja. Emotivno odsustvo znai da otac ili majka nisu bili pristupani za dete, uprkos svom fizikom prisustvu. Kada roditelji nisu otvoreni prema detetu moe se pretpostaviti da su oni sistemski zavoreni u svojim sopstvenim porodicama. Dok deiji impulsi za ljubavlju ne prestaju da postoje, oni se pretvaraju u suprotna oseanja, koja su negativna, omalovaavajua oseanja. Ona mogu biti usmerena ka roditeljima ili ka samom sebi. Drugi nain na koji se dete moe zatititi od impulsa za pokretom ka roditeljima i bolnog iskustva koje je sa tim povezano, jeste da jednostavno ne dopusti da se uopte pojavi neka emocija. Kao odrasla osoba, klijent zaustavlja sva svoja oseanja ka roditeljima, to se manifestuje kao emotivna hladnoa. Indikacije prekinutog pokreta dosezanja u eksploratornom intervjuu Stvarne indikacije: - Gubitak roditelja usled smrti 87

- Stvarno odsustvo roditelja zbog rata ili posla, ili separacija deteta od majke ili oca zbog bolesti Klijentove emocije i ponaanja zasnovana na njima: - Nestabilni odnos sa majkom ili ocem i /ili neumereno snana optereenost tim odnosom, ili poricanje da je preokupiran tim odnosom - Blokiranje oseanja ljubavi koje ima prema majci ili ocu i odbacivanje, osuivanje ili preziranje majke ili oca ili neke druge osobe Indikacije mogueg prekinutog pokreta dosezanja u konstelaciji Klijenti: - Ne ele da budu bliski sa svojim roditeljima, to znai da sebe postavljaju daleko od majke ili oca - Na svojim pozicijama opisuju negativna oseanja prema majci ili ocu, a posebno bes, osudu ili odbojnost ili ih optuuju za stvari koje kao njihova deca ne mogu prevazii - U igranju uloga, ne mogu ili im je teko da izraze ljubav ili potovanje. Ne mogu se pokloniti pred svojm roditaljima (akcija) i da na taj nain pokau svoje potovanje (stav).

4. Rezultati individualnih porodinih konstelacija

Klijent 1
Mukarac; Starosna grupa: 40-50 godina; Braa/sestre: 2; Polubraa/polusestre: 0; Pozicija u poretku roenja: 2.; Brano stanje: oenjen; Broj dece: 2 Indikacije sistemskog zavorenja u eksploratornom intervjuu - Klijentov brat je roen 9 godina pre klijenta i umro je od leukemije u svojoj desetoj godini, kad je klijent imao godinu dana. Kada je upitan ko pripada njegovoj primarnoj porodici, klijent je zaboravio da ga pomene. Seti ga se samo kada ga neko pita o njemu. 88

- Roditelji su eleli da brat postane svetenik. Bio je dobar deak. Radne hipoteze Stariji brat je iskljuen i potrebno je da zauzme svoje mesto u redosledu roenja. Ovaj brat sledi nekog drugog. Njegova prevremena smrt i elja roditelja da postane svetenik vodi ka ovoj hipotezi. Konstelacija - Svi lanovi porodice stoje u nizu. Zaboravljeni brat stoji iza njih - Svi u sistemu gledaju u istom pravcu Otac osea napetost u vratu. Sin koji je umro stoji upravo iza njega. U ulozi majke, klijent muca. Neprijatnost koja je bila prisutna na poetku, smanjuje se. Majka stoji na prvom mestu u nizu. Kada govori o svom muu, kae da je ona dominantan partner, ali se ne osea dobro zbog toga. Bilo bi bolje kada bi oboje bili jednaki. Kada govori o sinu koji je umro, kae: Bilo je uasno. Kada je u ulozi sestre, klijent ne pokazuje bilo kakav znak emocija. Dodatne indikacije u poetnoj konstelaciji Ne postoje. Dodatne hipoteze Ne postoje. Cilj Da brat zauzme svoju poziciju najstarijeg deteta. Razreenje Kao mogue razreenje, deca se rasporeuju po redosledu roenja, nasuprot svojim roditeljima. Ne pojavljuje se napetost koju je otac ranije oseao. Majka je zadovoljna svojim mestom sa druge strane mua. Klijent se osea dobro u ulozi najstarijeg brata i blagonaklono gleda svog mlaeg brata. Ovo je za mene pravo mesto. 89

Kada je upitan da kae kako se osea sa mlaim bratom, on odgovara; Voleo bih da smo malo iveli zajedno. Na svojoj poziciji, klijent kae da je nervozan i zapravo se ne usuuje da pogleda u brata. Kada mu je reeno da to uradi, on je ganut i lake mu je. Sada je bolje.. Predloeno mu je da zamisli svog starijeg brata navodei redosled roenja time to e mu rei: Ti si moj stariji brat, a ja sam tvoj mlai brat. Klijent jeca. Kae da je tuan. Istovremeno je srean to ima ovog starijeg brata. Diskusija Indikacija u eksploratornom intervjuu da je brat bio zaboravljen, potvrena je u konstelaciji. Poto su svi gledali u istom pravcu, moe se pretpostaviti da neka osoba nedostaje u sistemu i da to moe biti osoba koju je brat sledio kroz svoju smrt. Ipak bilo je od sutinskog znaaja da se za ovog brata oslobodi njegovo mesto. Na taj nain, klijent vidi sebe kao drugog sina. Moe se videti da kada dete stoji na pogrenom mestu, to ima uticaja na ceo sistem. Naroito mlae dete koje se tretira kao da je starije, osea da ne moe opravdati svoju poziciju, preoptereeno je i nesigurno u sebe na tom mestu. Imajui ovo na umu, lake je razumeti klijentove simptome. U toku jedne seanse klijentu je kroz konstelaciju ponueno jedno reenje. Omogueno mu je da uoi i izrazi oseanja tuge i bola.

Dodatne opservacije Klijent je obeleio listove papira, tako to je nacrtao lice za svaku osobu. Jedini list papira koji je ostao prazan bio je onaj namenjen njegovom bratu. Kada su deca stala u niz i kada je bratu izrekao redosled roenja, klijent je mogao bratu dati lice, to ga je uinilo zadovoljnim. Komparativni podaci dobijeni iz drugih izvora informacija u okviru projekta Zanimanje: Arhitekta Dijagnoza: Anksioznost (strah od mucanja) od 3. godine Nivo stresa: Promenljiv, periodino vrlo visok Rezultati poetnih dijagnostikih testova: Strah od javnih nastupa i mucanja, anksiozni (izbegavajui) poremeaj linosti

90

Simptomatologija: Poremeaj govora (mucanje), strah od prianja preko telefona, strah od prianja u javnosti Bolesti: Difterija preleana u detinjstvu Traume/tabui u porodici: Klijent je izgubio starijeg brata; smrt oca pre vie od 20 godina, neposredno pre klijentove enidbe; majino detinjstvo sa strogom, bezoseajnom babom je bio tabu. Nivo i naini porodine integracije: Majka je forsirala da porodica bude na okupu; klijent se oseao zarobljeno, bez slobode, nije mu bilo dobro, ni bezbedno, i ostao je nesiguran u sebe. Strahovi u detinjstvu: Klijent koji je bio priljiv kao malo dete, imao je hronian strah da e ga majka udariti i muiti. Odnosi sa partnerima: Klijent govori da je odnos sa njegovom enom jedno dobro i stvarno partnerstvo. U sukobima oko donoenja odluka, klijent je esto taj koji pravi ustupke; sa enom moe da pria o svemu. Obrazac impulsivnog ponaanja: Intenzivna oralna inhibicija, eli da bude otriji; nema uoljivih ekstremnih samopovreda. Afektivnost: Sebe opisuje kao veselog, ponekad agresivnog, u stanju je da zapazi svoja oseanja/emocije, posebno kada su inhibirana. Meuljudski odnosi: Stabilni porodini odnosi sa enom i decom; strah od uspostavljanja kontakta do sada se obino odnosio na profesionalni kontekst.

Klijent 2
ena; Starosna grupa: 40-50 godina; Braa/sestre: 3; Polubraa/polusestre: 0; Pozicija u poretku roenja: 4. ; Brano stanje: udata; Broj dece: 2 Indikacije sistemskog zavorenja u eksploratornom intervjuu U porodici je prisutno nekoliko tekih bolesti. - majka pati od depresije - prvi stariji brat ima multipla sklerozu ve 20 godina - oeva sestra ima astmu - oev otac je bio strasni pua i umro je od raka plua.

91

Dodatne informacije u eksploratornom intervjuu U klijentkinjinom prikazu porodice, tema religije zauzima centralno mesto. Klijentkinja sebe opisuje kao fanatinog protivnika crkve. Sestra se udala u religioznu porodicu. Oev otac je bio apsolutni ateista, dok je oeva majka bila vernik i alila se to klijentkinja nije verovala u Boga. Radne hipoteze Nije jasno u kom pravcu se pokazuje mogue klijentkinjino zavorenje. Moglo bi biti u vezi majke. Ovu pretpostavku potvruje injenica da je klijentkinji majka najblia osoba, koja pati od neke bolesti. Uoava se simptomatologija zavisnosti sa oeve strane, koja se ogleda u preteranom puenju klijentkinjinog dede, to moe imati efekta na nju preko oca. Konstelacija - Otac stoji na ivici konstelacije, okrenut, elei da se pomeri i da ode - Klijentkinja se osea loe u ulozi majke. Ona se osea udno, doivljava senzaciju stezanja i teko die. Ipak u ovoj ulozi se osea fiziki lake nego u ulozi oca - Klijentkinja se osea loe u sopstvenoj ulozi. Lice mi je crveno i vrelo, i ovde mi je teko. Dodatne indikacije u poetnoj konstelaciji Starija sestra i prvi stariji brat takoe stoje okrenuti jedno od drugog. Dodatne hipoteze - Ove tri osobe, otac, sestra i brat su zavoreni, poto stoje okrenuti od sistema - Otac sledi nekoga pre njega, mogue svog oca - Klijentkinja sledi svog oca Cilj Pokuaj da se razjasni pitanje vezano za oca, poto se on osea fiziki najloije u konstelaciji i okrenut je ka spolja.

92

Razreenje Kada joj je reeno da pronae poredak u prvoj konstelaciji razreenja, klijentkinja je prokomentarisala: Kada mislim na to, oseam teinu. Onda je dodala: Ja ve imam taj poredak u svojoj glavi. Ja sam svesno unela nered u taj red. Diskusija Klijentkinja naputa vizuelni, analogni nivo i prelazi na kognitivni, digitalni nivo, pokazujui svoju samovoljnost. Konstelacija ne moe biti nastavljena zato to je preduslov za ovaj rad analogna komunikacija koja koristi slike i metafore. Nasuprot tome nalaze se jezik, kao i logiki i analitiki procesi, dakle namerne aktivnosti, koje ine deo digitalne komunikacije. Kako bi ova vrsta terapije postala blia klijentu, diskusija moe posluiti za upoznavanje sa sistemskim nainom razmiljanja i rada, kao i sa terapijskim radom sa slikama i trans terapijom. Moe se videti da naputanje nivoa analogne komunikacije ima veze sa klijentkinjinom anksioznom simptomatologijom. Povratak u normalno, kognitivno kontrolisano stanje moglo bi biti klijentkinjina zatita od oseanja sa kojima ne eli da se suoi u tom momentu. Meutim, ova odluka nije svestan proces. U sistemskom radu postoje razne hipoteze o porodicama u kojima religija ili Bog igraju glavnu ulogu (Hellinger, 2001a): - Bog zamenjuje osobu koja je iskljuena, koja je esto ena. * - Kada dete ode u manastir ovo moe znaiti naputanje sopstvenog sistema, na primer, kao pokuaj pokajanja, kojim sledi drugu osobu. - Fokusiranjem na temu religije, osoba ne usmerava svoju punu panju na sopstveni sistem i tako se ne bavi drugom dinamikom, kao to su neizraena oseanja u porodici. Komparativni podaci dobijeni iz drugih izvora informacija u okviru projekta Zanimanje: Umetnika profesija Dijagnoza: Socijalna fobija od 8. godine, grafofobija Nivo stresa: Varira od blagog preko ozbiljnog do nepodnoljivog Rezultati poetnih dijagnostikih testova: Fobije, anksiozni (izbegavajui) poremeaj linosti Simptomatologija: Strah od ludila, gubljenja kontrole i strah da se ne osramoti 93

Bolesti: Nema informacija o ranijim bolestima Traume/tabui u porodici: Smrti u porodici; majka je uvala tajnu u vezi seksualnog odnosa sa jednim mukarcem koga je poznavala pre mua Nivo i naini porodine integracije: Klijentikinja je veoma nesigurna u sebe zato to su njeni roditelji bili vrlo malo ukljueni u porodicu i komunicirali su na jedan veoma rutinski nain Strahovi u detinjstvu: Nema ih, moda strah od mrtvih ljudi; inae je klijentiknja bila ivahna, eksplozivna, aktivna, tvrdoglava. Fiziki nespretna. Odnosi sa partnerima: Klijentkinja sebe vidi kao rtvenog jarca i slugu u porodici. Tvrdi da je njen mu vidi kao vou. Po njoj, on je voli, ali ga ona ne voli i omalovaava njegova oseanja i miljenja Obrazac impulsivnog ponaanja: Ona (vie) ne izraava sebe Afektivnost: Retko doputa da se pojave emocije, ima problem sa percepiranom agresijom, odbacuje druge ljude na kognitivnom nivou Meuljudski odnosi: Klijentkinja smatra da joj je lako da ljude privoli na svoju stranu i angaovana je. S druge strane, osea da odnosi nisu (uvek) iskreni. Ima nekoliko prijatelja.

_______ * Kada se Bog pojavi u sistemu, on je zaista uvek neko u sistemu (Hellinger, 2001a, str.247).

Klijent 3
ena; Starosna grupa: 50-60 godina; Braa/sestre: 1; Polubraa/polusestre: 4; Pozicija u poretku roenja: 5. ; Brano stanje: razvedena; Broj dece: 0. Indikacije sistemskog zavorenja u eksploratornom intervjuu - Kada je klijentkinja imala 11 godina umire joj otac. Ona ga krivi to se oenio tako kasno i to je sebi dopustio luksuz da ima decu tako kasno u ivotu. Otac je imao preko 50 godina, a majka je bila 20 godina mlaa. Morao je da zna da nee iveti tako dugo. - Klijentkinja je izjavila da se majka alila nad oevim grobom da je za sobom ostavio tako uasno dete - Ona govori da su mnogi ljudi u porodici umrli mladi

94

- Prvi stariji polubrat (4. dete njenog oca) umro je kao dete. - Prva trudnoa njenih roditelja zavrila se pobaajem: Majka je bila strano tuna to je ve bila toliko stara. Imala je problem da rodi decu. - Klijentkinja je peto ivo dete svog oca - Njena prva mlaa sestra patila je od neurodermitisa i umrla je u 7. godini posle ozbiljnog sluaja boginja. - Otac njenog oca izvrio je samoubistvo - Oeva braa nisu bila uvaena. Bilo je ukupno 17 dece. Svi su bili blesavi. Ja sam ih uvek ismejavala kada nisu bili tu.. Jedan od njih je izvrio samoubistvo, skoivi kroz prozor. Postojale su nejasne stvari o drugoj brai i sestrama, to bi moglo podrazumevati i druga samoubistva. - Porodica je izgubila svoju domovinu u ratu. Morali su da pobegnu iz Rusije u Zapadnu Nemaku. Zaista mi nedostaje moj dom. - Otac se borio u redovima otpora za vreme nacistikog reima - Klijentkinja nije nikada videla svog polubrata koji je 26 godina stariji od nje. Deca iz oevog prvog braka se ale da on vie voli decu iz drugog braka. Ona tvrdi da postoji nadmetanje izmeu mene i dece. Radne hipoteze Glavne teme ukljuuju sledee: - Klijentkinja sledi svoju mlau sestru. Ova pretpostavka se potvruje duinom vremena koju kljientkinja provodi priajui o njoj, i to ini tuno i sa puno emocija. - Postoji prekinuti pokret dosezanja ka ocu. Ovo se moe zakljuiti po nainu na koji ga optuuje. Konstelacija Klijentkinja sebe postavlja izmeu mlae sestre, koja je umrla mlada, i prvog deteta roditelja, koje su toliko dugo eleli (pobaaj). Ova osoba gleda van sistema. Klijentkinja stoji direktno iza nje i gleda u istom pravcu. Na svojoj poziciji klijentkinja se osea loe. Iako ne doivljava anksioznost, ona eli da pobegne i kae da je cela situacija uasna. Dodatne indikacije u poetnoj konstelaciji

95

- Oeva prva ena stoji pored njenog najmlaeg deteta, klijentkinjinog polubrata koji je umro mlad. Dok to ne igra glavnu ulogu za klijentkinjinu konstelaciju, ovo demonstrira kako majka sledi svoje dete. Klijentkinja pria o drugim dogaajima u porodici: - Majin brat je umro u 16. godini - Klijentkinja je morala da odslui zatvorsku kaznu zato to ju je njen najstariji polubrat prijavio - Posle smrti prve oeve ene, njena sestra se nadala da e je otac oeniti. Izmeu klijentkinjine majke i ove tetke divljala je ljubomora. Dodatne hipoteze - Majka sledi svog brata. Klijentkinja sledi svoju majku - Polubrat je ugrozio zakone lojalnosti u sistemu time to je prijavio svoju polusestru. Ovi zakoni pozivaju svaku osobu u sistemu da potuje druge kao lanove sistema - Oeva prva ena nije uvaena. Njena sestra je odravala seanje na nju preko ljubomore. Cilj Priznavanje redosleda roenja.

Razreenje Za klijentkinju je neprihvatljiv poredak prema redosledu roenja brae i sestara. Ona ne eli da vidi najstarijeg polubrata u svom nizu. Nije me briga ako ga nikada vie ne vidim. Ostaje na metapoziciji i prestaje da se smeta u razliite uloge. Sa ove pozicije, komentarie idealnu konstelaciju koju je predloio terapeut. Vani ljudi su roditelji. Kae da je sada porodica bolje postavljena u mojoj glavi. Onda se ponovo ali na oca i poinje sa optubama: Raanje dece je bilo krajnje sebino. To je bila luda ideja. Mislio je da e iveti 100 godina. Klijentkinja tvrdi da nikada nije oseala da je njen ivot pozitivan i najvie je sebe mrzela zbog toga. Diskusija 96

Eksploratorni intervju je ve dao brojne pokazatelje moguih sistemskih zavorenja sa lanovima porodice i sa majine i sa oeve strane, i ovo je postajalo sve oiglednije. Ipak nije bilo jasno koja je indikacija najvanija. Ova sloenost se moe bolje prikazati i odrediti u grupi u kojoj razliiti predstavnici govore umesto pojedinih osoba, opisujui svoja zapaanja u tim ulogama. U grupi, ozbiljnost nekog zavorenja u sistemu postaje uoljiva. Osim toga, moe se raditi na nekoliko tema bilo istovremeno bilo jedna za drugom. Pobaena deca se esto ne smatraju delom poretka roenja. Ipak neki pobaaji imaju poseban znaaj. Pitanje da li je pobaaj koji se desio pre klijentkinjinog roenja od bilo kakvog znaaja, takoe se moe razjasniti u grupi. Zanimljivo je napomenuti da ova klijentkinja nije anksiozna na sopstvenoj poziciji. Ovo se moe objasniti injenicom da je njena anksiozna simptomatologija samo povrna percepcija koja je titi da neposrednije doivi ta god bilo to to ona opisuje kao uasno. Klijentikinjine izjave o samo-mrnji odgovaraju onom to Bosormenji-Na naziva destruktivno pravo (videti str. 49). Terapijski proces moe se sastojati od postepenog rada na razliitim temama. Kako bi se klijentkinja motivisala da sarauje na stabilan nain, bilo bi znaajno da se izazove neko pozitivno iskustvo koje bi je osnailo. Iz sistemske perspektive, izgleda da nema puno podravajuih odnosa koji su joj na raspolaganju. Poetni koraci u terapiji se esto preduzimaju u pravcu ostvarenja nove veze sa roditeljima ili braom i sestrama. Poto klijentkinja u ovom momentu nije otvorena za nijednu opciju, moda je mogue da njene babe budu ti resursi i ovu mogunost treba proveriti. U praksi se esto pokazuju da ene u treoj, pa i etvrtoj generaciji, babe i prababe u konstelacijskoj slici, predstavljaju resurse u enskoj liniji. Isto zapaanje vai i kod mukaraca. Teme koje treba otvoriti u daljoj terapiji ukljuuju smrt mlae sestre i smrt oca. Trebalo bi ispitati da li klijentkinja sledi svoju sestru ili ak svog oca. Osim ovoga, trebalo bi istraiti da li majka sledi svog brata i uticaj toga na klijentkinju. Takoe bi trebalo ispitati da li se iza prezira skrivaju oseanja koja klijentkinja usmerava ka ocu u ime svoje majke, tj. bol usled gubitka i tuga zbog njegove smrti. Dodatne primedbe Klijentkinja govori da je njena majka bila vrlo tuna kad je imala pobaaj, zato to je imala problema da ostane trudna u tim godinama. Malo kasnije je rekla: Ja zaista ne znam ta da mislim o tome. ak i ne znam da li je bilo tako. Predstavljanje dve razliite stvarnosti je fenomen koji se uvek iznova pojavljuje u konstelacijama. Klijenti detaljno govore o nekoj osobi ili dogaaju, a 97

zatim, posle nekoliko minuta, poriu ono to su rekli. Takoe se moe desiti i suprotno. U toku konstelacije klijenti se iznenada sete ljudi ili dogaaja kojih se nisu mogli setiti u eksploratornom intervjuu i koji dugo nisu bili prisutni u njihovim mislima. Ovo moe imati veze sa procesovanjem informacija, gde se podaci uvaju digitalno ili analogno i ponovo se pojavljuju u eksploratornom intervjuu ili u predstavljanju putem slika. Komparativni podaci dobijeni iz drugih izvora informacija u okviru projekta Zanimanje: Jezici i administrativni poslovi na viem nivou Dijagnoza: Granini poremeaj linosti; anksioznost koja je rasla jo od detinjstva Nivo stresa: Anksioznost se pojaavala do take neizdrljivosti Rezultati poetnih dijagnostikih testova: Strah od grmljavine i egzistencijalni strah, egzistencijalne sumnje Simptomatologija: Strah od grmljavine, nasilja i smrti, egzistencijalna anksioznost, ivotna dosada Bolesti: Kone alergije; poremeaj spavanja Traume/tabui u porodici: Majka je u ranom uzrastu izgubila svog 16.godinjeg brata, morala je da radi teke poslove; klijentkinja se nije bavila smru svoje sestre, oca i babe, niti begom iz zemlje koja je pripala Istonom bloku. Porodica je bila ostraena u vreme nacistikog reima. Nivo i naini porodine integracije: Posle smrti sestre, oca i babe, ostatak porodice se dezintegrisao; majka je zahtevala uspehe bez postavljanja ikakvog cilja; ovo je znailo kraj emocionalne sigurnosti i solidarnosti. Strahovi u detinjstvu: Strah od oluje, ne tako snaan kao danas; generalno plaljivo dete, ali je ovo prekrivala time to je na povrini bila vredna i posluna. Odnosi sa partnerima: Klijentkinja tvrdi da joj je njen mladi potreban, ali ga ne potuje. Njegova porodica joj prua emocionalnu sigurnost. Klijentkinja se kree od dominacije ka bespomonosti, nekad vodi, a nekad je voena. Obrazac impulsivnog ponaanja: Posle razvoda nekoliko puta je objavila porodici da e izvriti samoubistvo; samo-destrukcija; stalno uzimanje lekova. Afektivnost: Duga razmiljanja, u njoj se nalazi vulkan; ivot je nona mora, Ne mogu da pronaem vrata.; nesposobna da uoi ili da prizna sopstvenu agresivnost i da se ponaa prikladno u socijalnim situacijama. Meuljudski odnosi: Krajnje izolovana, pomirena sa tim da je sama; nastavlja da bude u partnerskom odnosu, ali sve vie sumnja u to; odnos sa kolegama na poslu je oputen, ali promenljiv.

98

Klijent 4
Mukarac; Starosna grupa: 50-60 godina; Braa/sestre: 0; Polubraa/polusestre: 2; Pozicija u poretku roenja: 2.; Brano stanje: oenjen; Broj dece: 0 Indikacije sistemskog zavorenja u eksploratornom intervjuu Pedesetogodinji klijent ima polubrata sa oeve strane koji je skoro njegov vrnjak. Nikada ga nije upoznao. Klijentova majka zna za to dete, ali ne zna njegove stvarne godine, mislei da je dve ili tri godine stariji od njenog sina. Klijent, koji je vanbrano dete, nije sreo svog oca sve do svoje 13. godine, poto je ovaj iveo sa svojom porodicom. Kontakti sa ovom porodicom i dalje su ogranieni. Klijent se klonio ove porodice ak i dok mu je otac bio iv. Mislio sam da je to skladna porodica i nisam eleo da se nameem. - Otac je bio lan Gestapa. Radne hipoteze - Pokret dosezanja ka ocu bio je prekinut. Sin ostaje udaljen. - Oeva ena nije uvaena. - Klijentov otac je bio u Gestapu, stvarni zloin ili dug koji je sin preuzeo. - Otac ima tendenciju da napusti sistem kao rezultat svog duga. Konstelacija Klijent postavlja oca sa oevom porodicom. Grupie zajedno svoju sopstvenu porodicu, naime majku, sebe, svog drugog polubrata i ouha. Osea se rezignirano na svojoj poziciji i povlai se od svog oca. Klijent govori da se u ulozi majke njegovog starijeg polubrata osea uplaeno da e je prolost stii, jer bi se druga ena, klijentova majka, mogla nametnuti. Dodatne indikacije u poetnoj konstelaciji Klijent kae da nedostaje njegova sopstvena ena. Dodatne hipoteze

99

Klijentova majka ne priznaje oevu enu. injenica da se ova osea ugroeno na svojoj poziciji potvruje ovu pretpostavku. Cilj Priznati nepoznatog polubrata kao svog starijeg brata. Razreenje Klijent je spreman da prihvati samo deo poetnog predloga za razreenje. On ostaje na metapoziciji. Njegova izjava u toku poetne konstelacije, da nedostaje njegova ena, ukazuje da se komunikacija menja i prelazi na digitalni nivo, to je pokazatelj da se klijent vraa u svoje sadanje odnose i time naputa analogni nivo. Meutim, on izraava injenicu da se desila promena u toku konstelacije. Moj brat mi je nekako postao blii iznutra. Prilazi mi. Diskusija Klijent izjavljuje da se osea dobro u svojoj ulozi, ne drugaije nego to se uvek oseao. Ipak, nedostaje mu ena da stoji pored njega. Ovo je iskorak iz konstelacije primarne porodice. Ovo se tumai kao nain da se zatite njegova oseanja koja se inae mogu pojaviti na ovoj poziciji. U praksi se moglo videti da se ova oseanja prvenstveno odnose na bol i tugu. injenica da je klijent prilino malo priao u toku konstelacije i da sebi nije doputao da daje konkretne izjave moe se takoe protumaiti kao nain kojim se titi. Kao terapeut, pokuavala sam da ga vodim ka njegovim zapaanjima na analognom nivou, time to sam ga stalno pitala kako se fiziki osea, ali on je birao kognitivnu i digitalnu formu komunikacije, tj. jezik. Sledei logini korak u terapiji jeste ponovno uspostavljanje prekinutog pokreta dosezanja ka ocu. U grupnoj konstelaciji, moglo bi se istraiti da li postoji oeva krivica kao rezultat njegovog lanstva u Gestapu i da li je zbog toga otac ugrozio zakone sistema i time napustio sistem. Prema poretku koji je predloio Helinger, otac bi trebalo da vodi poslednji odnos u kome je neko dete roeno. Ovo bi bio odnos sa klijentovom majkom, poto je ona rodila dete samo nekoliko dana poto se oeva ena porodila. Meutim, sada nije jasno kako treba da budu klasifikovani i tretirani viestruki odnosi u kojima neka osoba ima decu sa jednim ili vie partnera istovremeno. Komparativni podaci dobijeni iz drugih izvora informacija u okviru projekta Zanimanje: Vojnik 100

Dijagnoza: Kardiofobija koja traje ve 3 godine Nivo stresa: Veoma visok Rezultati poetnih dijagnostikih testova: Fizika uznemirenost, depresija, problemi identiteta Simptomatologija: Psihosomatski srani problemi, uzaludne konsultacije sa doktorima, depresija, rano penzionisanje, beznae, egzistencijalna kriza Bolesti: U prolosti, gojaznost, operacija plua, depresija, srani testovi bez nekih rezultata; trenutno, srani pritisak, glavobolje. Traume/tabui u porodici: Majka je izgubila svoju domovinu za vreme rata; klijent i njegov polubrat su gladovali; klijent nije prevaziao gubitak oca i prvog ouha; sam klijent nema decu. Nivo i naini porodine integracije: Bliska solidarnost izmeu klijenta, polubrata i majke; nema unutranjeg odvajanja; klijent je prerano preuzeo odgovornost; esto se oseao zapostavljenim, nesigurno, neispunjeno i strahovao je da e doiveti jo gubitaka. Strahovi u detinjstvu: Stalna strepnja zbog majke koja je imale srane smetnje i strah da moe da se desi provala; inae hrabar, spontan i ponekad pun energije. Odnosi sa partnerima: Oenjen; klijent donosi vane odluke i dominantan je u odnosu; njegova ena se povinuje, prua mu emotivnu podrku, i sama je bila bez oca. Obrazac impulsivnog ponaanja: Stalno uzima lekove; trenutno nema znakova vidljive samo-agresije. Afektivnost: Duga razmiljanja, depresivan je, ima napade plaa, trai ljubav, sebe i svoj ivot vidi besmislenim Meuljudski odnosi: Klijent i dalje ima blizak i topao kontakt sa svojim mlaim polubratom i njegovom odraslom decom. Nema nijednog prijatelja.

Klijent 5
ena; Starosna grupa: 50-60 godina; Braa/sestre: 0; Polubraa/polusestre: 0; Pozicija u poretku roenja: 1.; Brano stanje: udovica; Broj dece: 2 Indikacije sistemskog zavorenja u eksploratornom intervjuu - Kada je klijentkinja bila dete njen otac je bio vojnik u ratu. - Klijentkinja koja ima preko 50 godina ali se da joj majka nikada nije dozvoljavala da radi ono to eli. Kae da i danas mora da se brine o svojoj majci. - Klijentkinjina majka i majina majka su bile veoma razliite osobe, kao to su klijentkinja i njena majka.

101

Radne hipoteze - Postoji prekinuti pokret dosezanja ka ocu, poto je bio odsutan za vreme klijentkinjinog detinjstva - Postoji prekinuti pokret dosezanja ka majci. Ova pretpostavka se potvruje nainom na koji klijentkinja pria o svojoj majci. ali se i osea se osujeenom. Konstelacija - Klijentkinja rasporeuje listove papira u udaljene uglove prostorije. Da je na raspolaganju bilo vie prostora, postavila bi ih jo dalje. - Osea krivicu prema svojoj majci, preplavljena je i ne moe da postavi granice. Dostigla je taku na kojoj se prepustila situaciji. - U ulozi majke ona osea: treperenje u stomaku. Dodatne indikacije u poetnoj konstelaciji - Svi gledaju u istom pravcu. Ovo je pokazatelj da neki element sistema nedostaje. Klijentkinja ne ume da kae ko je ili ta je to. Ovo je moda povezano sa nekom tajnom u porodici, koje klijentkinja nije svesna. Dodatne hipoteze Ne postoje.

Cilj Uspostaviti prekinuti pokret dosezanja prema majci. Razreenje Kada klijentkinja stoji na metapoziciji i gleda na predloenu konstelaciju, u kojoj roditelji stoje jedno pored drugog, a dete ispred njih, ona kae da je demarkaciona linija (izmeu generacija) dobra i da ona zapravo stoji jo dalje. U ulozi majke primeuje da je treperenje u stomaku nestalo. Otac se i dalje dobro osea. Na sopstvenoj poziciji, komentarie kako misli da bi bilo dobro da je stvarno tako bilo, i ovo kae prkosno i rezignirano. 102

Kako bi se majka prikazala u njenom relacionom kontekstu, pored majke je postavljen jedan list papira da predstavi njenu majku. U ulozi majke klijentkinja ne primeuje nikakvu promenu i kae da ne moe da zamisli sliku. U svojoj ulozi takoe ne primeuje razliku u odnosu prema svojoj majci, iako kae: Moja baba mi daje snagu. Ovo se tumai kao indikacija da baba predstavlja resurs za klijentkinju. Kao sledea intervencija, majina majka je postavljena pored klijentkinje. Klijentkinji se predlae da zamisli da joj baba stavlja ruku izmeu ramena tako da se moe malo nagnuti unazad. Oigledno je da je ova ideja imala pozitivan efekat na nju. Ona kae: Baka mi daje mir. Nakon toga, baba staje ponovo na svoje mesto, iza majke. Klijentkinja izgovara reenicu koja istovremeno uvaava poredak i predlae pozitivnu vezu: Ti si moja majka, ja sam tvoja erka, i tako treba da bude. Meutim, ona ne izgovara ovu reenicu naroito uverljivo. Zato, terapeut pita: Koliko esto je potrebno da ovo kaete dok ne bude istinito? Klijentkinja odgovara Vrlo esto. Predloeno joj je da razmisli o ovoj ideji. Kao sledei korak u procesu, klijentkinji je reeno da stane leima okrenuta svojim roditeljima. Ova pozicija simbolizuje njeno odlaenje u sopstveni ivot. Klijentkinja komentarie: Srena sam to sam otila. Ovo pokazuje da sada moe ii i slediti svoje elje bez oseaja krivice. Terapeut istie da klijent ima moralnu obavezu da brine o svojoj majci. Meutim, klijentkinja i dalje moe sebe odvojiti od majke i slediti svoj ivotni put. Klijentkinja odgovara: To je bilo neto to ranije nisam mogla uraditi.

Diskusija Pretpostavka da postoji prekinuti pokret dosezanja ka majci u velikoj meri je potvrena prostornom udaljenou od majke i klijentkinjinim detinjastim i prkosnim stavom prema njoj. Ovo je bila oigledna dinamika. Nije bilo nikakvog konkretnog pokazatelja kako treba biti protumaena velika udaljenost izmeu klijentkinje i oca. Kada postoji prekinuti pokret dosezanja deteta ka majci ili ocu, ovo moe biti indikacija da su majka ili otac zavoreni. Ova pretpostavka se zasniva na ideji da su bili emotovno odsutni kao posledica sopstvene zavorenosti, odnosno povezanosti sa nekom osobom koju moda slede. Prostorna udaljenost izmeu roditelja i deteta ne podrazumeva uspostavljanje prekinutog pokreta dosezanja, a time i razreenje. Zapravo, to je prvi korak izvan 103

konfuzije oseanja ili oprenih potreba. U ovom sluaju, radi se o oseanju krivice, elji za nezavisnou i aljenju zbog ovog konflikta. Uteha i snaga koju daje majina majka moe se videti kao resurs koji je preduslov za mogue razreenje, ali to ne predstavlja razreenje sistemske zavorenosti. Nedostaju podaci o elementu koji se nalazi u pravcu u kome gledaju svi lanovi, to znai da nije mogue nastaviti u tom smeru. Posle porodine konstelacije, klijentkinjin domai zadatak se sastoji u tome da u svojoj mati dotinoj osobi ponavlja oslobaajuu reenicu ili da nastavi da priziva konstelaciju razreenja. Cilj ovoga je da se u klijentkinjinoj psihi usidri ideja o isceljujuem reenju. Komparativni podaci dobijeni iz drugih izvora informacija u okviru projekta Zanimanje: Domaica Dijagnoza: Agorafobija i klaustrofobija, od 12. godine Nivo stresa: Umeren Rezultati poetnih dijagnostikih testova: Klaustrofobija, anksiozni (izbegavajui) poremeaj linosti Simptomatologija: Klaustrofobina anksiozna stanja, strah od anksioznosti Bolesti: Ranije, upale krajnika, esto praene groznicom sve do operacije krajnika u 8. godini; sada, dijareja, nesanica, palpitacija i neregularni otkucaji srca Traume/tabui u porodici: Smrt oca, smrt mua pre vie od 20 godina; oeva ratna iskustva koja nisu lepa slika. Nivo i naini porodine integracije: Porodina solidarnost oteana usled rata, nije se dovoljno uvrstila u toku rata; posle rata, sigurnost koja se pojavljuje, ubrzo nestaje zbog selidbe. Strahovi u detinjstvu: Veoma povuena, tiha, posluna. Ne moe se setiti nekog straha. Odnosi sa partnerima: Klijentkinja je udovica; retko izlazi ili prima posete. Obrazac impulsivnog ponaanja: Stalno uzima lekove. eli da ivot ima smisao. Afektivnost: Duga razmiljanja, osea napetost, nervozu; kontrolie svoj temperament, strah od gubljenja kontrole Meuljudski odnosi: Deca su odrasla, majka je stara i nee dugo iveti; klijentkinja brine zbog toga.

Klijent 6

104

Mukarac; Starosna grupa: 50-60 godina; Braa/sestre: 0; Polubraa/polusestre: 1; Pozicija u poretku roenja: 1.; Brano stanje: udovac; Broj dece: 2 Indikacije sistemskog zavorenja u eksploratornom intervjuu - Kada je klijent imao godinu dana otac mu je umro u ratu. Kae: On je definitivno bio ponosan na mene. Radne hipoteze - Oev ponos koji se ogleda u sinu, vodi do zakljuka da je otac ukljuen u sistem. Iz ovog razloga oeva prerana smrt se ne smatra pokazateljem prekinutog pokreta dosezanja. - Nema dodatnih hipoteza. Konstelacija Klijent stoji izmeu svog oca i majke. Polusestra stoji izmeu majke i ouha, koji su roditelji ove polusestre; ouhova deca stoje pored ouha. Svi oni su rasporeeni u obliku potkovice. Kada je klijent na sopstvenoj poziciji, svoje fizike senzacije opisuje na sledei nain: Ne znam da li sa obe noge stojim na zemlji. Jedino to zna o ocu jesu pozitivne stvari koje je majka uvek priala o njemu. Klijent je uvek imao ambivalentan odnos sa majkom. Nije htela da me pusti. Kada sam hteo da preseem pupanu vrpcu, ona me je uvek spreavala u tome. Kada je klijent na poziciji oca, govori da je isto kao to sam upravo doiveo, naime da nije siguran da li stoji na zemlji. Takoe osea da se njie naprednazad. Na majinoj poziciji, ona se ne osea naroito dobro, a takoe osea zategnutost u butinama kada pokuam da prekinem njihanje. Budnim okom posmatram sina. Dodatne indikacije u poetnoj konstelaciji - Majka stoji okrenuta leima. - Kada je u sopstevnoj poziciji, klijent opisuje oseanje blage fizike nestabilnosti. Dodatne hipoteze

105

Majka sledi nekoga, mogue svog prvog mua. Majino budno oko vodi do pretpostavke da majka strahuje da sin moda sledi oca. Cilj Susret sa ocem. Razreenje Na metapoziciji, klijent izraava elju da stane vie u sredinu, poto bi tamo bilo prijatnije. Ipak kae da to nije mogue jer nema dovoljno energije. U prvoj konstelaciji razreenja, klijent stoji preko puta roditelja. Na metapoziciji komentarie: Sutina smo majka, otac i ja. U poretku on ima centralno mesto, a to je ono to je oduvek eleo. U sopstvenoj ulozi, njihanje nije vie toliko izraeno, ali jasno zapaa blagu napetost u levoj butini. Srean sam da je moj otac tu ispred mene, ak iako je to samo simbolino. to se tie majke, on kae makar nije negativno. Sada ima direktan kontakt oima sa njom. Ova pozicija je dobra. Kada je u ulozi oca, on kae: Oseam se dobro ovde. On okree majku vie ka sebi, kako bi je direktnije gledao. U ulozi majke ona kae da je sada prijatnije. Otac treba da se okrene prema njoj i sinu. Ova izjava vodi u pretpostavku da je klijentova majka izabrala ovu sliku da predstavi svoju realnost. Ovo znai da vezu sa njenim prvim muem ne bi trebalo prekinuti i time njegova smrt ne bi bila priznata. Ona ne pominje svog drugog mua. Kada je ovakva slika predoena klijentu, on se ne forsira da se suoi sa oevom smru i oseanjima koja su vezana za to, a to su gubitak i alost. On ne pominje ni svoju ni majinu alost. Klijentu je predloeno da zamisli da ga njegov otac naziva sinom tako to e rei: Ja sam tvoj otac i ti si moj sin. Klijent komentarie: Ako oba moja roditelja kau to, onda je to u redu. I bie bolje sa mojim ouhom. Diskusija injenica da je otac prerano umro ukazuje na moguu sistemsku zavorensot ili mogui prekinuti pokret dosezanja ka ocu. Ipak,, ovo je suprotno od onoga to klijent kae. Otac je ukljuen i potovan. 106

Priznavanjem oca, klijent je osnaen na svojoj poziciji. Stoga, shvatamo da su njegova oseanja prema ouhu postala pozitivnija. Postalo je jasno gde on pripada i da, iz sistemske perspektive, to nema veze sa njegovim ouhom. Sledei korak u terapijskom procesu mogao bi biti da majka i sin priznaju oevu smrt. Komparativni podaci dobijeni iz drugih izvora informacija u okviru projekta Zanimanje: Inenjer Dijagnoza: Agorafobija i socijalna fobija, u poslednjih 5 godina Nivo stresa: Umeren Rezultati poetnih dijagnostikih testova: Anksioznost, depresija, anksiozni (izbegavajui) poremeaj linosti Simptomatologija: Anksiozna stanja i depresija, problemi sa usvojenom erkom, nedostatak potovanja na poslu Bolesti: Ozbiljna psorijaza Traume/tabui u porodici: Oeva smrt; majin drugi brak je ostao misterija za klijenta; seksualnost i druga oseanja i namere predstavljaju tabu u porodici Nivo i naini porodine integracije: Nizak nivo solidarnosti; klijent se sea tendencije da se prave frakcije, koje su inile majka i klijent protiv ouha i polusestre. Strahovi u detinjstvu: Plaio se da ide u obdanite, kao uenik je doiveo oluju koja je unitila oblinju umu; snaan strah od anestezije kad je imao 6-7 godina. Klijent sebe opisuje kao mirnog autsajdera, tihog i sklonog da stoji sa strane i posmatra. Odnosi sa partnerima: Posle 20 godina braka osea uzajamno razumevanje, toleranciju i prihvatanje. Klijent pokuava da dominira, ali je esto on taj koji pravi ustupke. Obrazac impulsivnog ponaanja: Nema samo-destruktivnog ponaanja. Retko uzima lekove, i to ini nerado. Moe da reaguje nekontrolisano i agresivno. Afektivnost: Inhibiran do te mere da to postaje kompulsivno; nije u stanju da svoja iskustva i sposobnosti koristi sa drugim ljudima. Meuljudski odnosi: U trajnom odnosu sa svojom partnerkom; slae se sa kolegama na poslu i integrisan je u tamonju socijalnu mreu; ima velike tekoe sa svojom usvojenom erkom i svojim efovima.

Klijent 7

107

ena; Starosna grupa: 30-40 godina; Braa/sestre: 3; Polubraa/polusestre: 0; Pozicija u poretku roenja: 1.; Brano stanje: neudata; Broj dece: 0 Indikacije sistemskog zavorenja u eksploratornom intervjuu Kada je klijentkinjin otac imao 6 godina, njegov otac je poginuo u ratu. Porodica je imala tajnu koju su svi znali, ali koju niko nije pominjao. Mlaa sestra je lezbejka, kao i jedna od majinih tetaka, ije je stvarno mesto na porodinom stablu nejasno. udan karakter. Majina majka je takoe imala odreenje tendencije. Majka uvek izlazi iz prostorije kada bi neko poeo da pria o time. To je neto to ona otvoreno ignorie.. Tetka zapravo ne pripada. Ona jednostavno ne postoji. Svi, osim majke, pate od anksioznosti. Na poetku eksploratornog intervjua, klijentkinja ne govori jasno koliko ima brae i sestara, dvoje ili troje. Radne hipoteze Tetka je iskljuena i nije uvaena. Ipak ini se da je vana. Svaki put kad se u eksploratornom intervjuu pojave teme lezbejka ili njena tetka, klijentkinja postaje ivahnija i vesela. Klijentkinja sledi svog oca, koji sledi svog oca.

Konstelacija Teko je pronai mesto za klijentkinjinu tetku. Ona definitivno pripada majci, poto klijentkinja kae: Ona zapravo ne pripada nama. Ona jednostvno ne postoji. Hipoteza: Tetka moda zapravo ne predstavlja stvarnu osobu, ve moe predstavljati oseanje majine majke koje nije izraeno. U ulozi oca, klijentkinja opaa teret odgovornosti, koji stoji teko na mojim ramenima i koji mogu da osetim u mojim kolenima, kroz oseaj teine. On kae da su mnoge stvari iritirajue za njega. Kada je u ovoj ulozi, klijentkinja teko die. U ulozi majke, ona kae: Volela bih da im pripadam, ali nemam pojma kako to da uradim. uje se uzdah olakanja kada izae iz uloge. Klijentkinja opisuje fiziko stanje u svojoj ulozi: Nije mi lako da ostanem da stojim, potreban mi je napor za to. 108

Brat se osea dobro. U ulozi sestre koja je lezbejka, kae da se osea nevoljenom. Kada je upitana da opie svoje fiziko stanje, ona odgovara: Ne mogu biti u ovom telu. Nespretna sam i uvek uradim pogrenu stvar. Ne znam gde bih elela da budem. Klijentkinja opisuje ovu poziciju kao napornu. U ulozi tetke ona sebe vidi da likuje. Kae ocu: Svi elite da sve bude u redu, ali ja sam vam pokazala da nije sve u redu. Ona mu pokazuje da postoji neto to on ne eli da shvati. Dodatne indikacije u poetnoj konstelaciji Ne postoje. Dodatne hipoteze Ne postoje. Cilj Integracija tetke. Razreenje Na metapoziciji, klijentkinja odgovara na sledei nain, kada joj je predloen poredak: To nije onako kako je. U ulozi majke, ona kae o svom ocu: Da budem iskrena ja bih zaista vie volela da ga nema. On me plai. Kada joj je reeno da ga pogleda, ona kae: Polako poinje da biva bolje. ovek se malo smanjio. Smeje se. Otac eli da svi budu dalje. U redosledu roenja brat se osea stenjeno izmeu sestara. Za sestru koja je lezbejka poredak je sada dobar. Najmlaa sestra se osea kao da je iznenada jednaka. U skladu sa onim to otac eli, svi se pomeraju dalje jedno od drugoga, odravajui pozicije idealne konstelacije. Za oca je ovo u redu. Majka i dalje eli da neto promeni. Kada joj je reeno da se okrene vie u pravcu oca i da ponekad pogleda u njega, ona odgovara da bi to onda bilo u redu. U sopstvenoj poziciji, klijentkinja kae da ima dovoljno prostora, ali nain gledanja na stvari je neto na ta jo nisam navikla. Ona bi sve promenila. S druge strane, to je slika koja odgovara stvarnosti. 109

Brat moe da prihvati konstelaciju. Sestra lezbejka se osea dobro. U ulozi najmlae sestre, klijentkinja kae da je jo uvek malo nepoznato, zato to je sada dostigla ravnopravno mesto, dok su ranije svi dominirali nad njom. U ulozi tetke, Sve je na svom mestu. Otac je dobio pomo i ona vie nije tako opasna. Na metapoziciji, klijentkinja klima glavom kada gleda na konstelaciju razreenja i zamilja pojedine osobe. Ovo je slika porodice. Diskusija Tetkina izjava da je otac dobio pomo ne moe se razumeti u kontekstu postojee strukture. Dakle to bi se moglo protumaiti kao indikacija da nije u pitanju stvarna osoba ve tendencija jedne osobe u sistemu. Ovo bi mogla biti tendencija da se mukarci iskljue iz sistema, to ene koje su lezbejke zapravo i rade. S druge strane, ova tema je iskljuena iz sistema. Poto sve osobe moraju biti uvaene, ovo ponaanje ima posledice za sistem. Kada se osoba koja je iskljuena, ponovo uvede, to unosi promene u sistem. Sestra lezbejka, koja odrava seanje na tetku ili ta god to bilo to tetka predstavlja, osea se dobro kada dobije svoje mesto u sistemu. U praksi se moe videti da se u sistemu tajna, kao i oseanja ili ponaanje povezani sa uvanjem tajne od drugih, mogu tretirati na isti nain kao i lan porodice. Drugi oseaju tu prazninu. Tajna pripada sistemu i mora da zauzme svoje mesto. Komparativni podaci dobijeni iz drugih izvora informacija u okviru projekta Zanimanje: Student Dijagnoza: Socijalna fobija, ve 11 godina Nivo stresa: Visok Rezultati poetnih dijagnostikih testova: Strah od javnih nastupa, panina stanja, znakovi granine linosti Simptomatologija: Panini napadi,, strah od javnih nastupa, gubitka kontrole, problemi u postavljanju granica Bolesti: este glavobolje od 9. godine Traume/tabui u porodici: Majini roditelji ne priznaju oca, majina majka je bila alkoholiar; majini roditelji su morali da se venaju zbog prvog deteta (klijentkinja majka), imali su lo brak, svae.

110

Nivo i naini porodine integracije: Od svoje 6. godine klijentkinja je bila preoptereena odgovornou da se brine za mlae sestre i brata; otac ju je prekorevao; granina porodina integracija, sestra ima bulimiju. Strahovi u detinjstvu: Normalni strahovi; tiha Odnosi sa partnerima: Kod kue, klijentkinja je ona koja je bila racionalna; esto dominantna sa partnerima i lider u socijalnim situacijama Obrazac impulsivnog ponaanja: Nita oigledno, malo pokazatelja Afektivnost: estoke svae sa ocem godinu ipo dana ranije; generalno depresivno raspoloenje, nestabilnost Meuljudski odnosi: U prvom intervjuu nije pominjala sestre i brata. Nema kontakt sa bratom; nejasno je da li klijentkinja ima neke vane odnose osim sa stalnim partnerom.

Klijent 8
Mukarac; Starosna grupa: 30-40 godina; Braa/sestre: 3; Polubraa/polusestre: 0; Pozicija u poretku roenja: 3.; Brano stanje: neoenjen; Broj dece: 0 Indikacije sistemskog zavorenja u eksploratornom intervjuu Kada je klijent imao 3 godine njegovog starijeg brata su dali jednom od oeve brae, koji nije imao decu. Brat je odrastao kao striev sin. Klijent izjavljuje da je oeva majka zahtevala da se to uini. Danas se ovaj brat uvek obraa klijentu kada ima probleme. Otac pati od astme. Poslednjih godina majka pati od depresije. Radne hipoteze Poredak roenja je poremeen, jer najstariji brat nije zauzeo svoje mesto. Konstelacija U konstelaciji su svi listovi papira koji predstavljuju lanove porodice rasporeeni u jedan niz. Otac se okree, a onda se opet vraa. U ulozi oca klijent kae Oseam da gubim ravnoteu, njiem se napred-nazad, i oseam da treba da se ukrutim da bih ostao na mestu.. Kae da se esto osea usamljeno, poto ne postoji nikakvo uzajamno razumevanje izmeu njega i ene.

111

Ja ne umem da uradim nita dobro i povlaim se. Kada je sa svojim sinom, klijentom, osea da je dobro zbrinut. U ulozi najstarijeg deteta, klijent govori da se mora boriti da bi odrao ravnoteu. Meutim, osea se dobro sa svojom braom. U ulozi brata koji je dat, on je na zemlji, na stvarnoj poziciji. Pominje treperenje u butinama. Ipak, on bi radije bio u sredini, ali ne mogu svi biti u sredini. Ja sam onaj ko zapravo ne utie na porodicu, uprkos injenici da sam najstariji. U sopstvenoj ulozi, klijent kae da mora da vidi da li moe da odri ravnoteu. Pominje pritisak u butinama i ima mnogo odgovornosti i krivice prema roditeljima. Dodatne indikacije u poetnoj konstelaciji Ne postoje. Dodatne hipoteze Ne postoje. Cilj Uspostaviti redosled roenja tako to e stariji brat zauzeti svoje mesto. Razreenje Na metapoziciji klijent komentarie predloenu konstelaciju. Kae da je postojanje podjednake udaljenosti izmeu dece bolji nain. U ulozi oca osea se bolje, odnosi sa enom i decom su skladniji. Kae da je u fizikom smislu jo uvek malo napet, ali ne onako kada je morao da se njie napred-nazad. Kada se okrene prema eni, kao to mu je predloeno, situacija je malo bolja, malo ravnopravnija. U ulozi majke, klijent kae mnogo sam manje napeta i prilino stabilna. Obraa se muu, koji stoji pored Sada imam partnera i to znai da neu biti tako sama u raznim situacijama. U ulozi sestre, kae da mora da se potrudi da odri ravnoteu. Bolje je kada je kontakt sa svima jednak i ovo se odnosi i na moju brau i na roditelje. to se tie drugog deteta, brata koga su dali, dobro je da moj brat ima isti kontakt kao i svi drugi.

112

U ulozi najstarijeg deteta, od klijenta se trai da opie redosled roenja. Ja sam najstariji, ti si drugi... itd. Nakon toga, on govori: Odreena odgovornost nije tako loa, ak moe biti pozivitna. Njegov oseaj ravnotee se popravio. U sopstvenoj poziciji, napetost nije tolika kao to je bila ranije. Sada je stabilan. Dobro je da imam nekoga kome se mogu okrenuti. A to se tie roditelja, bolje je poto su oboje na istom nivou. Ovo je umirujue. U ulozi najmlaeg deteta, bolje je biti poslednji u nizu. Diskusija Odgovornost je tema koja se ponavlja. S obzirom da najstariji brat nije iveo u porodici, prema klijentu su se ophodili kao da je on najstariji, pa ak i danas svi dolaze kod njega po savet. im je redosled roenje izgovoren, teite se promenilo i najstarija sestra je osetila da je njena odgovrnost pozitivna. Fizika napetost se smanjila kod svih lanova porodice, to je znak boljeg poretka. U sistemskoj koli, postoji kontinuirana silazna progresija u pogledu odgovornosti izmeu brae i sestara. Najstarije dete preuzima odgovornost za sledee najstarije dete, dok to dete preuzima odogovrnost za sledee i tako dalje. Ako se ovaj poredak ne potuje, neka deca se oseaju preoptereeno, a drugi se oseaju nelagodno. Komparativni podaci dobijeni iz drugih izvora informacija u okviru projekta Zanimanje: Kompanijski slubenik Dijagnoza: Panini poremeaj Za druge kategorije nema podataka.

5.

Diskusija

Kao to se oekivalo, u kontekstu eksploratornog intervjua i porodinih konstelacija, mogle su se identifikovati indikacije sistemskog zavorenja i /ili prekinutog pokreta dosezanja kod svakog klijenta koji je bio ukljuen u ovu studiju. Ovo je opisano u studijama sluaja (str. 88). Iz ovih indikacija su proizale brojne hipoteze o tome ta se moe oekivati u porodinoj konstelaciji, zatim dodatne informacije i posebne intervencije koje su otvorile put do zavrne postavke individualne porodine konstelacije. U toku seansi klijenti su u znatnoj meri bili u 113

stanju da se projektuju u poetne slike konstelacija. Demonstrirali su percepcije i oseanja koja su se menjala od uloge do uloge i koje su mogli tano da identifikuju, razlikuju i opiu. Poetna konstelacija predstavlja klijentovu unutranju sliku njegove porodice. Za razliku od ovoga, prvi predlog razreenja predstavlja promenu ove slike i time utie na stanje klijenta koje je smatrao stabilnim. U zavisnosti od odnosa izmeu klijenta i terapeuta i klijentovog trenutnog emotivnog stanja, on moe dozvoliti da se njegova slika poremeti i preoblikuje. Ovo se moe odigrati samo na vizuelnom i analognom nivou. Ako je klijent u stanju da ostane na ovom nivou, terapeut e moi da ga vodi do konstelacije razreenja. Ako ne, onda se moraju preduzeti drugi koraci pre nego to se doe do konstelacije razreenja.

Rezultati bitni za klijenta

Kao rezultat, krajnje slike porodine konstelacije vrlo se razlikuju od klijenta do klijenta i ovo vai i za individualne i grupne konstelacije. Zavravanje terapijskog procesa moe znaiti razreenje sistemskog zavorenja ili snaniju i stabilniju poziciju za klijenta. S druge strane, moe se otkriti dinamika sistema, a da se ne doe do razreenja kao to je opisano sledeim kriterijumima: razreenje podrazumeva otklanjanje zavorenja ili uspostavljanje prekinutog pokreta dosezanja. Potrebno je da klijent doivi duboke emocije, a ovo zahteva stabilan odnos sa terapeutom i terapijski kontekst, u kome grupa moe biti od velike koristi. Slika poretka u sistemu znai uvaavanje svih lanova. Ako sistemsko zavorenje ukljuuje jedan element koji je bio iskljuen, kao u sluaju klijenta 1 i klijenta 7, uspostavljanje poretka u sistemu i priznavanje iskljuenog elementa ili lana kao dela sistema, lako vodi ka razreenju. Klijent moe da ojaa kada svoj sistem ili makar deo sistema doivi kao izvor snage. Ovo oznaava prvi korak u terapijskom procesu u okviru koga bi, kroz konstelaciju, trebalo odrediti pravac dalje prorade tema razliitog stepena znaaja, kao u sluaju klijenata 4, 5 i 6. Za dalji terapijski proces, meutim, terapeut mora da ima u vidu klijentov terapijski cilj, i da li su i kada su potrebni dodatni koraci i da li su uopte izvodljivi. Znaajan faktor je odreivanje koliko dugo terapija treba da traje i da li je bolje da se odri vei broj seansi u redovnim intervalima ili manje seansi u duem vremenskom periodu. U nekim sluajevima se ne moe doi do razreenja i kao rezultat terapeut zavrava terapijski proces. Ovo se deava kada nema dovoljno informacija da bi se proces nastavio, kada terapeut ne moe da uspostavi neophodno poverenje sa

114

klijentom ili ako klijent nije spreman ili nije u stanju da nastavi terapijsku komunikaciju na analognom nivou. Razlozi za ovo mogu biti veoma sloeni. Ako se ostvari poverljiv odnos izmeu klijenta i terpeuta, klijentu je lake da veruje u terapeutovo vostvo. Klijent je spremniji da prizove oseanja koja nije doiveo zato to su bolna. Ve je imao brojne neuspene pokuaje da pronae reenje, zbog ega je esto odustajao da proba ponovo. Poverenje u terapeuta moe ohrabriti klijenta da pokua jo jednom da pronae reenje. S druge strane, neki klijenti nemaju nikakvo iskustvo sa terapijskim postupkom. Ovde bi bilo korisno dati informacije o metodu, kao i praktino demonstrirati korienje slika i crtea, kako bi klijent postao to sigurniji u pogledu postupka.

Analogna i digitalna komunikacija

U toku seansi postajalo je jasno koliko je tema analogne i digitalne komunikacije vana za terapijski proces u konstelacijama. Bile su oigledne este promene nivoa komunikacije kod klijenata 2, 3 i 4. Ipak, na dijagnostikom nivou, ne postoji oigledna veza sa njihovim pojedinim dijagnozama (socijalna fobija kod klijenta 2, poremeaj linosti kod klijenta 3 i kardiofobija kod klijenta 4) (videti Analogni i digitalni transfer informacija, str. 22). Ovi klijenti su naputali analogni nivo iznenadnim vraanjem u sadanjost ili osobama u njihovom sadanjem sistemu, ili najavom da oni vode konstelaciju. Kada su bili u odreenoj ulozi, govorili su kao da su na metapoziciji, to je takoe indikacija da oni ne komuniciraju u vizuelnoj, analognoj formi, ve u kognitivnog, digitalnoj formi. Kada klijenti prelaze iz jednog nivoa komunikacije u drugi, ime prekidaju analognu komunikaciju, to se moe protumaiti kao pokazatelj da su upravo na toj taki naili na glavnu temu. Ipak, pretpostavlja se da bi ih rad na toj temi u tom momentu naveo da se suoe sa snanim oseanjima, i zato im ne doputaju da se pojave. Promena iz analognog u digitalno miljenje moe se odigrati vrlo brzo, tako da u jednoj seansi terapeut uvek moe usmeravati klijenta da iz digitalnog pree na analogni nivo. Jedan naroito efiksan nain da se ovo postigne jeste da se klijent fokusira na svoje fizike senzacije. Bilo bi vrlo interesantno sprovesti studiju u kojoj bi procesi koji su ovde opisani bili ispitani u kontekstu trans terapije sa posebnim fokusom na mogunosti indukcije transa. Od posebnog znaaja bi bilo istraivanje moguih veza sa sloenim inventarom metoda koji se zasniva na publikacijama Miltona Eriksona na temu hipnoterapije.

Izbor relevantnih tema

115

Iz pokazatelja koje je klijent doneo, a koji ukazuju na sistemsko zavorenje ili prekinuti pokret posezanja terapeut vri selekciju najvanijih aspekata za dalju terapiju. Na klijentovim izjavama terapeut zasniva radne hipoteze o strukturalnoj dinamici sistema, kako bi ih potvrdio ili odbacio u konstelaciji. Ovo znai da se ono to je odreeno kao najbitnija tema moe promeniti u toku seanse, posebno u poetnim fazama. Osim toga, kao rezultat znaajnih informacija koje se mogu pojaviti, tok procesa moe se preusmeriti na bilo koju taku u konstelaciji. Glavna tema sama po sebi nije objektivna karakteristika sistema, ve zavisi od toka konstelacije. Iz ovog razloga, bitno je da na poetku seanse klijent formulie konkretno pitanje za koje eli da nae reenje kroz konstelaciju. Time e i klijentova i terapeutova panja biti usmerena ka glavnoj temi. Postavlja se pitanje do koje je mere ovaj fokus takoe znaajan za predstavnike koji prikazuju pojedine lanove porodice u grupnoj konstelaciji. Ovaj postepeni postupak terapeuta koji razvija svoju hipotezu u okviru teorijskog modela koji se zasniva na potrebi za ravnoteom u sistemu, i koji ispituje hipoteze na osnovu izjava i konstelacija u seansi, te zatim postavlja nove hipoteze, Helinger naziva fenomenoloki. U strukturisanju terapijskog procesa, terapeut traga za sistemskim zavorenjima, koji su definisani kriterijumima koji su ranije opisani (str.84), posebno kod osoba koje su blisko povezane sa klijentom. esto je korisno fokusirati se prvenstveno na sistemsko zavorenje ili disbalans davanja i uzimanja koji su prisutni u sadanjoj porodici, poto su veze lojalnosti u njoj snanije nego sa daljim roacima. Ipak nivo odnosa sam po sebi nema obavezno direktni uticaj na kvalitet zavorenja ili ozbiljnost simptoma. Dodatni faktor koji treba uzeti u obzir jeste nivo nepravde i nesree, koji moe neku osobu koja je u daljem odnosu, da pretvori u relevantan element u klijentovom sistemu.

Sistemska zavorenja i promene nakon konstelacije

Obino se jedna grupa tema obrauje u okviru porodine konstelacije, bez obzira to postaje oigledno da istovremeno nekoliko zavorenja ima veze sa sistemom. Neki sistemi se nalaze pod velikim pritiskom dogaaja koji utiu na kvalitet odnosa i dobrobit svih lanova sistema (klijent 3). Konstelacija moe predstavljati prvi korak ka razreenju. Ako se u toku konstelacije radi na jednom aspektu i nae reenje, esto se pojavljuje drugi aspekt. ini se da znaaj drugih aspekata postaje vidljiv samo kada se druge teme razjasne ili razree.

116

U skladu sa sistemskom teorijom prema kojoj su svi elementi sistema meusobno povezani, jedan dogaaj moe imati uticaj na nekoliko osoba i njihove odnose. Klijentova porodina istorija moe pokazati da jedno osnovno zavorenje moe izazvati druga zavorenja u narednim generacijama. U mnogim sluajevima, postoje indikacije da je klijent preneo svoje zavorenje na svoju decu. Na alost, opsena diskusija na ovu temu je van domena ove knjige. Kao rezultat promene perspektive, a time i klijentovih unutranjih stavova, porodini odnosi, kao i odnosi sa drugim lanovima koji nisu fokus terapijskog procesa, esto se takoe menjaju (klijent 7). Najee je potrebno nekoliko koraka kako bi se dolo do stabilnog razreenja. Ovi koraci ocrtavaju putanju kojom su se zavorenja stvarala. Moe se videti da ljudi biraju partnere koji imaju sline sudbine kao i oni. Dakle, u nekim porodicama sistemska zavorenja se pojavljuju i na majinoj i na oevoj strani. U porodinoj konstelaciji, bira se jedna linija, a fokus i rad na drugoj strani se privremeno odlau. Pojedini koraci ka stabilnom razreenju mogu podrazumevati porodine konstelacije u duim intervalima, koje se bave razliitim temama ili odgovarajue intervencije u toku jedne konstelacije koje utiu na nekoliko osoba u sistemu koji se predstavlja. Ovde od posebne pomoi moe biti grupa iji uesnici zamenjuju lanove porodice i identifikuju nerazjanjene aspekte njihovih odnosa ili sistemske strukture koji nisu jasno izraeni.

Porodine konstelacije u grupnoj i individualnoj terapiji

Kao to se videlo u studijama sluaja, korienje konstelacija u individualnoj terapiji se pokazalo efikasnim za objanjavanje strukture klijentovog porodinog sistema. Takoe se pokazalo moguim stvaranje resursa predstavljanjem poretka u sistemu i ostvarenjem veza sa klijentovim roditeljima, braom i sestrama, pa ak i dedovima. Ovo klijentima pomae da steknu drugaiju sliku o sebi, koja je jasnija u kontekstu porodinog sistema u kome stvarno ive. Kroz porodinu konstelaciju, klijenti brzo dotiu znaajne teme i oseanja. U individualnoj terapiji im je dozvoljeno da izbegnu da se bave time, tako to prelaze iz analognog u digitalni nivo. Osim toga, oni mogu prekinuti proces potpunim naputanjem postavke. Terapeut moe pokuati da klijente vrati nazad u analogni nivo, navodei ih da se koncentriu na svoje fizike senzacije u odreenoj ulozi. Iako je ovo esto uspeno, klijenti ponekad ostaju na nivou kognitivne refleksije o onome to se deava. U ovoj situaciji terapeut treba da odgovori u skladu sa tim i da potuje klijentovu elju, kako bi terapijski odnos ostao netaknut. U grupnoj terapiji ovo je drugaije. Proces se nastavlja. U grupi, kada se suoe sa temama 117

koje su se prethodno izbegavale, klijenti imaju druge naine da se zatite od jakih oseanja koja se mogu pojaviti. Klijenti u grupi imaju veu distancu u odnosu na ono to se deava i mogu prihvatiti iskustva, izraavanje oseanja i promene onoliko koliko njihovo trenutno emotivno stanje to moe tolerisati. Kada se suoe sa neim za ta su nespremni ili im je nepodnoljivo, to mogu odbaciti kao netano ili otpisati kao komentar koji je izrekao neki stranac. Odreene konstelacije se ne mogu razreiti u individualnoj konstelaciji zato to zahtevaju podrku i uee lanova grupe. U sluaju klijenta 3, postoje brojne indikacije da se radi o sistemskom zavorenju. U porodicama u kojima je ovo sluaj, postoji snaan pritisak na sistem. U individualnoj terapiji su prisutne samo dve osobe, a to nije dovoljno da bi se radilo sa ovim kompleksnim nizom problema. Osim toga, faktori kao to su krivica nekog lana porodice zbog poinjenog tekog zloina ili politiki faktori, krivica i zavorenje, lanstvo u Gestapu ili nasilna smrt u politikom kontekstu, kao to je koncentracioni logor, predstavljaju tekou za situaciju individualne terapije i sa njima se bolje moe raditi u grupi. Pored ovoga, ovo su teme od opteg interesa i njima se treba baviti javno.

Prednosti primene porodine konstelacije u grupnoj terapiji

Porodine konstelacije koje se rade u grupi imaju brojne prednosti u poreenju sa onima koje se odvijaju u individualnoj terapiji. Kada se konstelacija postavi u individualnoj terapiji, klijenti preuzimaju pojedine uloge, kako bi se istraile njihove percepcije i senzacije, posebno one fizike. Za razliku od ovoga, u grupnoj terapiji klijenti su posmatrai, kao to su i drugi lanovi grupe koji ne uestvuju u porodinoj konstelaciji. Druge osobe igraju uloge lanova klijentove porodice. One izraavaju svoja zapaanja i preduzimaju neke akcije u kontekstu sistema kako bi se dolo do konstelacije razreenja. Klijenti mogu pratiti tok seanse sa pozicije izvan konstelacije i mogu odluiti koje akcije, susrete ili oseanja mogu prihvatiti u tom momentu, a ono to im se ini neprihvatljivim da odbace. Takozvani klijentov otpor je izbegnut. Kao rezultat injenice da je on u ulozi posmatraa, klijent nije prinuen da zauzme stav o informacijama koje se pojave u konstelaciji. ak iako klijent kognitivno odbacuje razvoj konstelacije razreenja ili samu zavrnu konstelaciju, izgleda da slika nastavlja da vri svoj uticaj. U praksi se pokazalo da se u toku jedne ili dve godine, informacija zapravo integrie, ak iako je klijent odbio da je prihvati na poetku terapije. ini se da je ovo u skladu sa tvrdnjama Vaclavika i Bejtsona da negacija nije mogua, to u ovom kontekstu znai da se konstelacija razreenja ne moe negirati niti odbaciti. Prema tome, dok se odbijanje moe desiti na kognitivnom nivou, to nije mogue na analognom 118

nivou. Efekat konstelacije mogao bi biti objanjen meuigrom dva nivoa, pri emu se efekat konstelacije razreenja odigrava na analognom nivou. Ovde je potrebno imati na umu terapeutove moralne standarde. On svoj rad mora obavljati iskljuivo u korist klijenata i mora im nuditi sliku koja je etiki prihvatljiva na svim nivoima komunikacije, ak iako je klijenti odbijaju i ne prihvataju na svesnom nivou. Predstavnici doivljavaju oseanja sa kojima se mogu lake suoiti nego sami klijenti, poto ona na njih manje utiu nego na klijente (ukoliko prihvate datu ulogu). U okviru postavke, njihova uloga je da tee da pronau reenje, dok je klijent esto vezan za problem. Ove dve razliite perspektive, jedna orijentisana na problem, a druga orijentisana na reenje, mogu prouzrokovati kognitivnu disonancu kod klijenata, to ih moe podstai da sami pokuaju da pronau reenje. Posebna panja se mora obratiti na nain na koji uesnici u konstelaciji podravaju jedni druge. Ljudi koji zajedno dolaze na radionice generalno se ne poznaju na poetku. Oni se jedni drugima stavljaju na raspolaganje da ponude sliku neega to utie na klijentovu porodicu. Oni ulaze u uloge nepoznatih ljudi i doputaju sebi da doive oseanja koja ne pripadaju njima samima. Svaki uesnik kroz svoje prisustvo, koncentraciju i ukljuenost doprinosi pronalaenju reenja.

Prekinuti pokret dosezanja

Jedna osoba se esto moe nalaziti pod uticajem vie od jednog sistemskog zavorenja. U eksploratornom intervjuu i u konstelaciji, nije neobino da se istovremeno pojave pokazatelji sistemskog zavorenja i prekinutog pokreta dosezanja. Prekinuti pokret dosezanja se moe pojaviti i bez sistemskog zavorenja roditelja. Ovo je sluaj kada majka ili otac nisu fiziki prisutni za dete zato to su ve umrli ili su bili odsutni. Naoko nevana iskustva, kao kada roditelj ili dete moraju da ostanu u bolnici zbog ega se kontakt prekida, mogu biti osnova za prekinuti pokret dosezanja. S druge strane, prekinuti pokret dosezanja je esto rezultat sistemskog zavorenja, a da sam nije zavorenje. Prekinuti pokret dosezanja takoe moe biti pokazatelj sistemskog zavorenja u generaciji roditelja. Ova hipoteza se moe proveriti postavljanjem konstelacije.

6.

Perspektive i preporuke za dalje istraivanje

119

Glavne prednosti terapije u kojoj se koristi porodina konstelacija jesu sposobnost da se za kratko vreme dobije jasna slika o strukturalnim vezama sistema u kome klijent ivi, kao i znaajan uticaj analognog rada. Stoga bi bilo poeljno da se za praktinu upotrebu ovog metoda obezbedi solidna osnova kroz nauno istraivanje. U cilju testiranja koncepta, podaci koji se pojave u konstelaciji mogu se uporediti sa podacima koje su istraivai sakupili van projekta, koristei upitnike i eksploratorne intervjue, kao to je uraeno u postojeem projektu. Studija koja bi se bavila poreenjem standardizovanih dijagnoza i koncepta sistemskog zavorenja takoe bi dala korisne rezultate. Osvrt na vezu sa hipnoterapijskim metodama, a posebno pojava i upotreba fenomena transa, analogne i digitalne komunikacije i transfera informacija u toku seanse, takoe bi doneo korisne uvide. Dodatne istraivake teme bi se mogle baviti pitanjima do koje mere se odreeni simptomi mogu povezati sa odreenim postavkama u kontekstu konstelacije i da li postoji jezik simbola koji se moe koristiti za odreivanje da li odreena analogna informacija ukazuje na odreeno zavorenje i do koje mere se ovo moe generalizovati i na druge terapeute i klijente. U praksi se stalno uoavaju primeri koji dovode do ovakvih hipoteza. Dodatni istraivaki projekti mogu ukljuiti studije katamneze o uspenosti promene klijentovog emotivnog stanja i kvaliteta njegovih odnosa. Za sada, pitanja o nainu na koji klijenti prenose rezultate terapije u njihove svakodnevne ivote, kao i o duini vremena koje je potrebno za to, tek treba da budu istraena.

120