Za Jana Mekjuana, u mirom ispunjenom seanju na La Refulgencia

www.pescanik.net www.pescanik.net Urednice: Urednice: Svetlana Luki i Svetlana Vukovi Svetlana Luki i Svetlana Vukovi Naslovna strana: Slavia Savi Ideaman Naslovna strana i prelom: Slavia Savi Ideaman Lektorka: Jelena Gall Lektor: Jelena Gall Korektorka: Lana Budimli Korektor: Lana Budimli obrada teksta: Kompjuterska Ivan Miladinovi, Selena Miladinovi Struni redaktor i autor pogovora: tampa: Fullmoon, 2008. Milan Vukomanovi Tira: 1000 tampa: Fullmoon, 2008. ISBN 1000 978-86-86391-13-1 Tira: Beograd, 2008. ISBN 978-86-86391-12-4
2
defi
Digitally signed by defi DN: cn=defi, c=serbia Date: 2010.08.30 16:21:44 +02'00'

O, zlehud li je ljudski rod, Roen po zakonu jednom, a potinjen drugom; Tat po prirodi, a tatinu mu brane, Stvoren slabaan, a prisiljen da bude zdrav. - Fulke Grevil, Mustafa Verujete li zaista da takvima kao to ste vi, Druini pileeg mozga, izgladneloj, fanatinoj, na olitkovska Bog dade tajnu, a od mene je sakri? Dobro, dobro jedna zabluda vie! utinova Verujte i u nju! usija - Rubaija Omara Hajama (prema prevodu Riarda Le Galijena)

Christopher Hitchens god is not Great How Religion Poisons Everything Twelve, New York, Boston, 2007.

A P

Kristofer Hiens bog nije veliki Kako religija truje sve S engleskog prevela Aleksandra Kosti

Mirno e oni umreti, tiho e ugasiti u prevela ime tvoje, au grobu e S se engleskog Olja Petroni nai samo smrt. Ali mi emo sauvati tajnu i radi njihove sree mamiemo ih nagradom nebeskom i venom. - Veliki inkvizitor svom spasiocu u Brai Karamazovima
3

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 323 ( 470 ) 2000/2004 POLITKOVSKA , Ana Putinova Rusija / Ana Politkovska ; s engleskog prevela Olja Petronic . - Beograd : Pescanik, 2008 ( Beograd : Fullmoon ) . 208 str. ; 22 cm Prevod dela : Putin's Russia / Anna Politkovskaya. - Tiraz 1.000 . - Str . 7-8 : Putinova Rusija / Pavle Rak. - Napomene uz tekst. ISBN 978-86-86391-13-1 a) Rusija - Politicke prilike - 2000 - 2004 COBISS . SR-ID 150877452

www.pescanik.net

Sadraj
Predgovor.................................................................................... 7 Uvod............................................................................................9 Vojska moje zemlje i vojnike majke........................................10 Naslov originala: Anna Politkovskaya Putins Russia The Harvill Press, Random House, London, 2004 Copyright The Harvill Press, 2004 Copyright za srpski jezik Peanik, 2008 Na novi srednji vek, ili ratni zloinci svih Rusija....................29 Tanja, Mia, Lena i Rinat: gde su oni sada?..............................84 Kako oteti tuu imovinu uz preutno odobravanje vlasti........110 Jo pria iz raznih oblasti.........................................................143 Nord-Ost: poslednja pria o unitenju.....................................163 Akakij Akakijevi Putin II.......................................................196 Postscriptum............................................................................206 Nakon Beslana.........................................................................208

Putinova Rusija

Ana Politkovska

Predgovor Putinova Rusija

Privikavanje na probadanje, prolivanje krvi i nanoenje rana ivom biu. Specijalna veba: uhvatiti u klopku ivog zeca, ubiti ga tako to mu glavu udarimo o drvo, vezati zadnje noge, brzo odrezati glavu i posle udisaja, popiti krv koja je iknula, a zatim izdahnuti. ... Psiholoki nije lako iz ista mira ubiti ni krivo ni duno ivo stvorenje, ali e /bez takve pripreme/ jo mnogo tee biti da se ubije mirni itelj, koji je sluajno video nau jedinicu u neprijateljskoj pozadini (Taras A. E., Zarucki F. D.: Obuka obavetajca: sistem komandosa GRU, udbenik za obuku vojnih obavetajaca, Harvest, 2000, str. 18-19). U zemlji koja ne samo tampa ovakve udbenike, nego su ti udbenici namenjeni i lanovima vojno-sportskih i vojno-patriotskih klubova, polaznicima kola preivljavanja u prirodi, turistima, lovcima i ribolovcima i uopte svima koji ele da se naue kako da savladaju bilo kakvu opasnost (iz anotacije iste knjige) i najgora stvar se moe dogoditi. U zemlji kojom, kao predsednici ili premijeri, rukovode oficiri tajnih slubi iz kojih ovakvi udbenici izlaze u svet, najgore stvari se i dogaaju. Svi stanovnici takve zemlje su kao uhvaeni zeevi, kojima e vrli obavetajci odrubiti glavu i ispiti krv, samo ako im padne na pamet da bi to zbog neega trebalo uiniti. U rukama imate knjigu koja opisuje takvu zemlju i njenog vrhovnog obavetajca. Jedan od zeeva kojima je odrubljena glava bila je i autorka ove knjige. U zemlji u kojoj oficiri tajnih slubi u svojim rukama dre zakonodavnu, sudsku i izvrnu vlast, u kojoj nema nezavisne policije, istraiteljstva, tuilatva, u kojoj je velika veina medija pod tekom apom vlasti, ubijanje mirnog stanovnitva prolazi, naravno, nekanjeno. Tim pre ako ubijeni zasmeta nekome od vrhovnih obavetajaca, kome ruka nee zadrhtati. Oni su prvi uspeno proli obuku odsecanja glava i pijenja krvi. I sada obuavaju druge. I ne kriju kakve su im namere.

Leksika vrhovnog obavetajca je jasna i nedvosmislena, a najgrublja je kada je u pitanju eenija (to mu valjda podie popularnost kod njegovih sunarodnika). Stranom dopisniku, koji se usudio da ga pita jesu li prilikom vojnih operacija u eeniji bile preduzete mere da se zatiti civilno stanovnitvo, on je pred desetinama novinara odgovorio da, poto je taj strani dopisnik oigledno zainteresovan za islamski ekstremizam, obrezivanje mu mogu obaviti i u Moskvi, a da e se moskovski obrezivai pobrinuti da dotini dopisnik vie nikada ne dobije potomstvo. Poznata je i pretnja da e eenske teroriste daviti u klozetima. Od tada su, u vezi sa eenijom ili neim drugim, pobijeni, to u saekuama, to gasom, to podmetanjem eksploziva pod stambene zgrade, Ana Politkovska, novinarka koja je znala ko i ta joj preti, pa je o tome otvoreno govorila, i general Lebed, strateg mirovnog sporazuma posle prvog eenskog rata, i Galina Starovojtova, poslanica ruskog parlamenta koja je ivot posvetila rezreavanju meunacionalnih sukoba, i mnogi, mnogi drugi, poznati i anonimni. Ana Politkovska je u svetu postala simbolika figura rtve jednog brutalnog reima. Iz knjige koju drite u rukama najbolje ete videti kakav je taj reim i zato je njena autorka izgubila ivot. Knjiga je vapaj upozorenja svima koji sa Putinovom Rusijom imaju posla. Ali taj vapaj, iako glasan, iako poznat i prepoznatljiv, nailazi na malo odjeka. Delimino zato to ljudi imaju svoje brige: na primer, kod nas jo uvek nije rasvetljeno ubistvo uruvije, i ne samo ono. Delimino zato to takav vapaj zagluuju prejaki poslovni interesi. Delimino zato to svoje pretnje, kako vidimo, Putin ostvaruje. Malo je onih koji su spremni da se nau na mestu Politkovske, ili da sa Rusijom zarate zbog Gruzije, ili da se makar suoe sa perspektivom zatvorene slavine na gasovodu. Ipak, korisno je znati u kakvom svetu ivimo. Pavle Rak

Putinova Rusija

Ana Politkovska

Uvod
Ova knjiga je o Vladimiru Putinu, ali na njega gleda drugaije nego to ga obi no vide na Zapadu. Dakle, ne kroz ruiaste naoare. Zato je teko podrati ruiastu taku gledita kad se suoite sa stvarnou u Rusiji? Zato to Putin, proizvod najmranije tajne slube ove zemlje, nije uspeo da prevazie svoje poreklo i da prestane da se ponaa kao potpukovnik sovjetskog KGB-a. Jo je zauzet sreivanjem svojih zemljaka ljubitelja slobode; ne odustaje od unitavanja slobode, ba kao to je radio u svojoj prethodnoj karijeri. Ova knjiga je i o injenici da nije svako u Rusiji spreman da podnosi Putinovo ponaanje. Ne elimo da i dalje budemo robovi, ak i ako to najvie odgovara Zapadu. Zahtevamo pravo da budemo slobodni. Ova knjiga nije analiza Putinove politike. Ja nisam politika analitiarka. Ja sam samo jedno od mnogih ljudskih bia, lice iz gomile u Moskvi, eeniji, Sankt Peterburgu i drugde. Ovo su moje emocionalne reakcije, pribeleene na marginama ivota kakav se danas ivi u Rusiji. Previe je rano za distancu koja je neophodna kada se eli nepristrasna analiza. Ja ivim u sadanjosti i beleim ono to vidim.

Ana Politkovska

pod baranom vatrom gneva iz Generaltaba Jeljcin podigao belu zastavu i predao se generalima. Putin nije ak ni pokuao. On je i sam oficir. I tu je kraj prie. Kada se prvi put pojavio na ruskom politikom radaru kao mogui voa drave, a ne nepopularni direktor opteomraene Federalne slube bezbednosti (FSB), poeo je da izdaje proglase koji su doveli do toga da je vojska, koja je pod Jeljcinom bila oslabljena, poela ponovo da staje na noge, i jedino to joj je nedostajalo da se preporodi bio je drugi rat u eeniji. Sve to se od tada dogodilo u regiji severnog Kavkaza, zapravo je krenulo od ove premise. Kada je poeo Drugi eenski rat, vojsci su date odreene ruke da u eeniji radi ta joj je volja te su na predsednikim izborima 2000. njeni pripadnici kao jedan glasali za Putina. Vojska je otkrila da je taj rat za nju veoma profitabilan, da je izvor ubrzanih unapreenja, mnogih odlikovanja, i brzog pravljenja karijera. Generali u aktivnoj slubi postavili su osnove za svoje karijere u politici tako da su katapultirani pravo u politiku elitu. Za Putina je preporod vojske ve zavrena pria, tvrdi kako joj je pomogao da stane na noge nakon ponienja koja je pretrpela pod Jeljcinom i poraza u Prvom eenskom ratu. Kako je tano Putin pomogao vojsci videemo u priama koje slede. Moete sami da odluite da li biste voleli da ivite u zemlji u kojoj se takva institucija izdrava od poreza koji plaate. Kako biste se oseali da va sin napuni 18 godina i bude regrutovan kao ljudski resurs? Koliko biste bili zadovoljni vojskom iz koje svake nedelje dezertiraju buljuci vojnika, a ponekad i celi vodovi ili ete odjednom? ta biste mislili o vojsci u kojoj je tokom samo jedne godine, 2003, ceo jedan bataljon od preko 500 ljudi ubijen, i to ne u ratu nego batinanjem? U kojoj oficiri kradu sve, od novanica od deset rubalja koje regrutima alju roditelji pa do itavih kolona tenkova? U kojoj su oficiri ujedinjeni u mrnji prema roditeljima vojnika zato to s vremena na vreme, kada okolnosti prosto postanu previe sramotne, besne majke protestuju zbog ubistava svojih sinova i trae odmazdu. Br. U-729343. Zaboravljen na bojnom polju Godina je 2002, 18. novembar. Nina Levurda, penzionisana nakon 25 godina rada u prosveti, krupna je ena koja se sporo kree, stara je, i umorna, i teko bolesna. eka ve satima, kao to je ekala mnogo puta prole godine, u negostoljubivoj ekaonici Meuoptinskog suda u ulici Krasnaja Presnja u Moskvi. Nina vie nema kome da se obrati. Ona je majka bez sina: jo gore, bez istine o svom sinu. Porunik Pavel Levurda roen je 1975. Za vojsku je on samo br. U-729343. Poginuo je u eeniji, na poetku Drugog eenskog rata, rata u

Vojska moje zemlje...

Vojska moje zemlje i vojnike majke

Vojska je u Rusiji jedan zatvoren sistem, koji se ne razlikuje od zatvora. Niko ne ide u vojsku ili u zatvor osim ako drava ne eli tamo da ga vidi. Kad jednom ue, ivi ivotom roba. Svuda u svetu vojske pokuavaju da dre u tajnosti ono to rade, i moda zato o generalima govorimo kao da su pripadnici nekog meunarodnog plemena iji je profil linosti isti irom planete, nezavisno od toga kojem predsedniku ili dravi slue. Postoje, meutim, neke osobenosti vezane za vojsku u Rusiji, ili pre za odnose izmeu vojske i civilnog stanovnitva. Civilne vlasti nemaju kontrolu nad onim ega se dokopa vojska. Redov pripada najnioj kasti u hijerarhiji. On je niko. On je nita. Iza betonskih zidova kasarni oficir moe vojniku da uradi ta god hoe. Slino tome, vii oficir moe da uradi ta god poeli svom kolegi niem oficiru. Sigurno mislite da stvari ne mogu biti ba toliko loe. I nisu uvek. Ponekad su bolje, ali samo zato to je neki humani pojedinac uveo red meu sebi podreene. Jedino tada postoji traak nade. Ali ta je sa voama zemlje?, moda ete se zapitati. Predsednik je vrhovni komandant i stoga je lino odgovoran za ono to se dogaa, zar ne? Naalost, kad se dokopaju Kremlja, nae voe ne pokuavaju da zauzdaju bezakonje u vojsci, ve najee viim oficirima daju jo veu mo. Zavisno od toga da li voa udovoljava vojsci, ona ga ili podrava ili potkopava. Jedini pokuaji da se vojska humanizuje injeni su u vreme Jeljcinove vladavine, u okviru programa promovisanja demokratskih sloboda. Nisu dugo potrajali. U Rusiji je opstanak na vlasti vaniji od spasavanja vojnikih ivota, tako da je

10

11

kojem se, po Putinovim reima, vojska preporodila. Kako se to preporodila videemo iz prie o poslednjim mesecima ivota broja U-729343. Nije tek injenica da je poginuo nagnala Ninu da obija pragove raznih institucija u poslednjih jedanaest meseci, ve su to bile okolnosti njegove smrti i ono to se dogodilo nakon toga. Ona ima samo jedan cilj: da od drave dobije precizan odgovor zato je njen sin ostavljen na bojnom polju. I da istovremeno upita zato se, nakon njegove smrti, Ministarstvo odbrane tako uasno ponaa prema njoj. Kao dete, Pavel Levurda je sanjao da postane profesionalni vojnik. Ovih dana tako neto nije uobiajeno. Dodue, deaci iz siromanih porodica prijavljuju se na vojne akademije, ali njihov cilj je da steknu zvanje i da zatim napuste dunost. Beskrajni samoestitajui izvetaji iz predsednikovog kabineta o sve veem interesovanju za prijem na vojne institute jesu tani. Ali, to ima vie veze sa krajnjim siromatvom onih koji ude za obrazovanjem nego sa porastom ugleda vojske. Na isti nain se objanjava katastrofalan nedostatak niih oficira u jedinicama. Kada nii oficiri diplomiraju, jednostavno se vie ne pojave u garnizonima u koje su rasporeeni. Najednom se ozbiljno razbole i poalju potvrde koje svedoe o svim moguim neoekivanim nedostacima. To nije teko srediti u zemlji korumpiranoj poput Rusije. Pavel je bio drugaiji. On je zaista eleo da bude oficir. Roditelji su pokuali da ga odgovore od toga jer su znali kako je to teak ivot. Pjotr Levurda, njegov otac, i sam je bio oficir, i porodica se celog ivota seljakala zbog njegovih prekomandi u daleke garnizone. Ali i nezavisno od toga, ranih devedesetih se, nakon raspada sovjetske imperije, raspadalo i sve ostalo. Svreni srednjokolac bi, po optem miljenju, morao da bude lud pa da izabere vojnu akademiju koja nije mogla ak ni da nahrani svoje pitomce. Pavel je uporno eleo da ostvari svoje deake snove, tako da je otiao na studije na Dalekoistonu kolu za oficire oruanih snaga. Proizveden je u oficira 1996. i poslat je da slui nedaleko od Sankt Peterburga. A onda je 1998. baen u pakao: u 58. armiju. Pedeset osma armija bila je na loem glasu u Rusiji. Ona je sinonim za moralnu degeneraciju oruanih snaga. Naravno, to je poelo i pre Putina, meutim on snosi veliku odgovornost, u prvom redu zbog toga to niko ne obraa panju na potpunu anarhiju meu oficirima, a u drugom zato to je stavio oficire iznad zakona. To praktino znai da ne odgovaraju pred zakonom ma kakav zloin poinili. Pedeset osma armija je, osim toga, armija generala Vladimira amanova. amanov, heroj Sovjetskog Saveza koji se borio u oba eenska rata, postao je uven po izuzetnoj brutalnosti prema civilnom stanovnitvu. General amanov vie nije u slubi, podneo je ostavku i postao gubernator Uljanovske oblasti,

iskoristivi svoju ulogu u Drugom eenskom ratu, kada se nije skidao sa televizijskih ekrana. Svakog dana je zemlju obavetavao kako su svi eeni banditi, i stoga zasluuju da budu eliminisani. U tome je uivao punu Putinovu podrku. tab 58. armije nalazi se u Vladikavkazu, glavnom gradu Republike Severne Osetije-Alanije, koja se granii sa eenijom i Inguetijom. Njene trupe su se borile u Prvom eenskom ratu i jo se tamo bore. Oficirski korpus 58. armije je, sledei primer svog generala, poznat i po izuzetnoj brutalnosti kako prema stanovnitvu eenije, tako i prema sopstvenim vojnicima i niim oficirima. Rostov na Donu je sedite Glavnog taba Severnokavkaske vojne oblasti kojem je 58. armija podreena. Najvei deo arhive rostovskog Odbora vojnikih majki sastoji se od dosijea koji se odnose na dezertiranje redova zato to su ih pretukli oficiri iz 58. armije, a koji su takoe dobro poznati po kraama zaliha iz skladita, kao i po izdaji jer oni ne samo da kradu oruje iz sopstvenih magacina nego ga i prodaju eenskim zapovednicima. To jest, pomau neprijatelju. Lino poznajem mnoge nie oficire koji su inili sve da izbegnu sluenje u 58. armiji. Levurda je, meutim, odluio drugaije. Nije odstupio, pisao je pisma potresna za itanje, doao je kui na odsustvo, i njegovi roditelji su primetili da im sin postaje sve smrknutiji. Meutim, kad god bi pokuali da ga nagovore da podnese ostavku, on bi odgovorio: to se mora, mora se. Pavel Levurda je oito bio onaj koga bi vlasti s pravom opisale kao Rusa s posebnim oseajem dunosti prema svojoj otadbini i velikog patriotu. U stvari, on se nadao istinskom, a ne putinovskom preporodu ruske vojske. Pavel Levurda je 2000. imao jo jednu priliku da odbije da ode u rat u oblast severnog Kavkaza. Malo je onih koji bi mu zbog toga zamerili. Mnogi nii oficiri nali su nain da budu odmah osloboeni. Ali Pavel je objasnio roditeljima da ne moe da napusti svoje vojnike. Otiao je u rat 13. januara 2000, i najpre se javio u 15. motorizovani peadijski gardijski puk 2. (Tamanske) gardijske divizije (vojna jedinica 72881), u Moskovskoj oblasti. Nina je 14. januara poslednji put preko telefona ula glas svog sina. Potpisao je poseban ugovor za odlazak u eeniju, i... Bilo je sasvim jasno ta je to zastraujue i nagovetavalo. Plakala sam. Uradila sam sve to sam mogla da ga nagovorim da se predomisli, sea se Nina. Ali, Pavel je rekao da nema povratka. Zamolila sam roaku koja ivi u Moskvi da ode pravo u Tamansku diviziju i pokua da ga odvrati. Kada je stigla u jedinicu, saznala je da je zakasnila samo nekoliko asova. Ve je bio odleteo za Mozdok. Ovaj gradi u Severnoj Osetiji nalazi se na granici sa eenijom. Kada je poeo rat, on je bio glavna baza Ujedinjene komande armija mobilisanih za Putinovu antiteroristiku operaciju. I tako se 18. januara 2000. br. U-729343 obreo u eeniji. Trenutno se nalazim na jugozapadnim obodima Groznog..., napisao je Pavel

Vojska moje zemlje...

Ana Politkovska

12

13

Ana Politkovska

u svom prvom i jedinom pismu roditeljima iz rata. Ono nosi datum 24. januar 2000. Grad je blokiran sa svih strana, i svuda se odvijaju ozbiljne borbe. Paljba ne prestaje ni na trenutak. Grad gori, nebo je potpuno crno. Ponekad u blizini padne minobacaka granata, ili borbeni avion ispali raketu koja proleti tik pored tvog uha. Artiljerija nikada ne smanjuje paljbu. Gubici u bataljonu su uasni. Svi oficiri u mojoj eti stavljeni su van stroja. Oficira koji je pre mene komandovao ovom jedinicom raznela je jedna od naih mina. Kada sam otiao kod svog komandira ete, on je ravnoduno zgrabio puku i ispalio rafal u zemlju, nekoliko centimetara od mojih nogu. Pukom sreom nisam pogoen. Svi su se smejali. Rekli su: Paa, bilo je pet komandanata ove jedinice pre tebe, a ti umalo da ne potraje ni pet minuta! Ljudi su u redu, ali nemaju ba jaku volju. Oficiri su pod ugovorom, a vojnici se, uz neke izuzetke, uglavnom dobro dre, iako su veoma mladi. Svi spavamo zajedno u atoru, na zemlji. Sve je puno vaaka. Daju nam govna da jedemo. To se nije promenilo. ta nas eka, ne znamo. Ili emo napasti bogzna gde, ili emo samo sedeti ovde dok se ne pretvorimo u idiote, ili dok nas ne izvuku i ne spakuju nazad za Moskvu. Ili bogzna ta tree. Nisam bolestan, ali oseam se jako slabo. To je sve za sada. Voli vas i ljubi Paa. Teko da ovakvo jedno pismo moe da utei roditelje. Ali, u ratu vi izgubite sposobnost da zvuite uteno i zaboravite ta bi moglo da okira nekoga ko je daleko, naroito kada ste i sami do te mere ve okirani da u glavi imate jo samo zbrku. Kasnije je postalo jasno da je Pavel svojim pismom zaista hteo da utei svoje roditelje. Kada ga je napisao, nije ba leao u atoru i pitao se ta ga eka. Bar od 21. januara aktivno je uestvovao u ozbiljnim borbama, preuzevi najpre komandu nad minobacakom jedinicom i ubrzo nakon toga nad celom etom. Drugi oficiri su zaista bili van stroja i nije bilo nikog drugog da preuzme komandu. Niti se nalazio na obodima Groznog. I tako je 19. februara, pomaui obavetajnim grupama bataljona da se izvuku iz obrua i pokrivajui povlaenje svojih drugova (kako je stajalo u pismenom predlogu da bude odlikovan ordenom za hrabrost) iz sela Ukaloj, okrug Itum-Kalin, porunik Levurda ozbiljno ranjen i umro je od obilnog krvarenja izazvanog viestrukim prostrelnim ranama. Dakle, poginuo je u Ukaloju. U zimu 2000. tamo su se odvijale najee borbe krvavi gerilski rat po umama i kozjim stazama na brdima. Ali, gde je bilo Pavelovo telo?

Nikakav koveg sa posmrtnim ostacima sina Nine Levurde nije predat porodici kako bi ga sahranila. Njegove ostatke je, po Nininom saznanju, prosto izgubila upravo ona drava kojoj je sa tako oajnikom lojalnou pokuao da slui. Poto je preuzela uloge vojnog tuioca i istraitelja, Nina je saznala da su se 19. februara, to je zvanian datum smrti njenog sina, drugovi ije je povlaenje pokrivao zaista izvukli. Ali su Pavela, zajedno sa jo est vojnika koji su ih spasli probivi se kroz obru uprkos snanoj vatri, jednostavno ostavili za sobom na bojnom polju. Veina ostavljenih bila je ranjena, ali jo u ivotu. Vikali su traei pomo, preklinjali da ih ne ostave, o emu su posvedoili stanovnici ovog zabaenog planinskog sela. Seljani su previli neke od ranjenih, ali nisu mogli da urade nita vie od toga. U Ukaloju nema bolnice, nema doktora, nema ak ni medicinske sestre. Ne samo da je Pavel Levurda ostavljen na bojnom polju ve su zaboravili i da njegovo telo lei tamo. Zaboravili su da ima porodicu koja eka njegov povratak. Oni koji su preiveli jednostavno su prestali da razmiljaju o onima koji su poginuli, kako bi mogli da nastave da ive. Ovde je neophodno objasniti: ono to se dogodilo Pavelu Levurdi nakon smrti tipino je za nau vojsku. Ova sramna epizoda saeto predstavlja njen nain razmiljanja. Za vojsku ljudsko bie nije nita. Niko ne prati kretanje trupa. Ne postoji oseanje odgovornosti prema porodicama. Setili su se Pavela Levrude samo 24. februara, kada je, po informacijama koje je objavio Glavni tab u eeniji, Ukaloj u potpunosti oien od eenskih boraca i stavljen pod kontrolu federalnih snaga. (Ovo objanjenje je sklepano kasnije kako bi se dokazalo da nije bilo objektivne mogunosti da se pokupi Pavelovo telo.) U stvari, vojska je 24. februara pokupila iz Ukaloja samo tela est od sedam vojnika koji su se probili kroz obru. Nisu mogli da pronau sedmog, Pavela Levurdu, pa su ga tako i zaboravili. A Pavelova majka je kod kue oajavala. Jedino saoptenje koje je dobila bilo je to zvanino pismo od 7. februara. Vrua telefonska linija Ministarstva odbrane nije bila od velike pomoi. Razgovor sa deurnim oficirima o alosti koja ju je neumoljivo mrvila bio je kao razgovor sa kompjuterom. Porunik Pavel Petrovi Levurda nije na spisku poginulih ili nestalih. To je bio veiti odgovor. Nina je zvala pouzdanu telefonsku slubu nekoliko meseci. Neverovatno je da se, ak ni nakon to je sopstvenim snagama locirala Pavelove posmrtne ostatke, ak ni nakon to je zvanino obavetena o njegovoj smrti, oficiri nisu potrudili da auriraju informacije u svojoj bazi podataka.

14

15

Vojska moje zemlje...

Ali, da se vratimo prii... Tri meseca nakon bitke, 20. maja, u Ukaloju je lokalna policija otkrila mesto na kojem je zakopano telo oveka sa znakovima nasilne smrti. Meutim, tek je 6. jula, nakon jo mesec i po dana svakodnevnih Nininih poziva Ministarstvu i lokalnom vojnom komesarijatu, lokalna policija ispunila odgovarajui formular, Nalog za potragom br. 464, kao odgovor na upit o nestaloj osobi. Formular je 19. jula konano stigao u Odeljenje za kriminalistike istrage u Brijansku, gde je ivela Pavelova porodica. Nina je, jurcajui po svim moguim slubama, predala zahtev za istragu o nestaloj osobi u tamonju policijsku stanicu. Tako je 2. avgusta detektiv Abramokin, obian policajac, svratio kod Pavelovih roditelja. Kod kue je bila samo Pavelova etrnaestogodinja neaka. Detektiv Abra mokin joj je postavio nekoliko pitanja o Pavelu, saznao je ta je od linih stvari imao kod sebe, i bio je veoma iznenaen kada je iz prie shvatio da je re o vojniku on je mislio da se trai neki deko koji je iz bog zna kakvih razloga dospeo u eeniju i tamo poginuo. Poto mu je dodeljena ova rutinska istraga, upravo je, dakle, obini policajac Abramokin, a ne neki zvaninik Ministarstva odbrane obavestio majku heroja da je njen sin zvanino zaveden kao nestao bez traga, i da mu je od 20. februara ukinuto pravo na sve vrste snabdevanja i novane pomoi. Policija Itum-Kalina zamolila je Abramokina da obie njegove roditelje u Brijansku kako bi saznao adresu stalne baze vojne jedinice 73881 u kojoj je Levurda, P. P. sluio, kako bi mogli da kontaktiraju njegovog komandanta i da ustanove pod kojim je okolnostima dolo do smrti osobe za koju se, po majinom opisu, ispostavilo da lii na jednog od njihovih oficira! Ovo je navod iz zvanine prepiske. Govori nam mnogo o realnom stanju u vojsci i o prirodi rata koji Putin vodi na Kavkazu. U ovoj vojsci desna ruka ne zna ta radi leva, tako da je lake poslati pismo roditeljima koji su daleko, nego telefonirati vrhovnom tabu u Hankali (vojnoj bazi u blizini Groznog). Detektiv Abramokin je, videvi u kakvom je stanju porodica, odluno posavetovao Ninu Levurdu da ode u Rostov na Donu im bude u mogunosti. uo je da su posmrtni ostaci nepoznatih vojnika iz Ukaloja odneti u tamonju glavnu vojnu mrtvanicu kako bi ih identifikovao pukovnik Vladimir erbakov, direktor 124. vojne forenzike laboratorije, veoma poznat i potovan ovek u Rusiji. Treba rei da erbakov ne obavlja ovaj posao po zapovesti komandanata, generala ili Generaltaba, ve zato to mu srce kae da je to ispravno. Abramokin je, osim toga, posavetovao Ninu da ne oekuje previe, jer, kao to se kae, svata moe da se desi u Rusiji, gde preesto bude zabuna sa mrtvim telima. U meuvremenu se u rasvetljavanje celog sluaja ukljuio Odbor vojnikih majki iz Brijanska, i samo su zahvaljujui njihovim uslugama

Ana Politkovska

i naporima detektiva Abramokina elitni 15. Gardijski puk i jo elitnija Tamanska gardijska divizija konano prokljuvili da bi sedmo telo, koje su za sobom ostavili drugovi, moglo biti telo Pavela Levurde. Stigli smo u Rostov 20. avgusta, pria mi Nina. Otila sam pravo u laboratoriju. Nije bilo straara na ulazu. Uetala sam u zgradu i ula u prvu salu za obdukcije na koju sam nabasala. Videla sam da je patolog radio na glavi odvojenoj od tela i stavio ju je na nekakvo postolje pored stola. Tanije reeno, bila je to lobanja. Odmah sam znala da je to Pavelova glava, iako je bilo i drugih lobanja pored nje. Postoji li nain da se proceni ili nadoknadi bol koji je priinjen ovoj majci? Naravno da ne postoji. Uostalom, ko bi mogao da ospori potrebu patologa da rea lobanje po svojim stolovima ili da sprei ma kog prolaznika da mu pravo s ulice ueta u salu? A ipak... Kakva to otupela, prosta rulja postajemo, nepromiljena, glupava i, zbog toga, amoralna? Nini su dali sedative nakon susreta sa lobanjom svog sina, koju je zaista tano prepoznala. Upravo u tom trenutku je predstavnik Pavelove jedinice urno do ao da se vidi s njom. Detektiv Abramokin je, saznavi od oaloenih ro di telja adresu jedinice, poslao telegram, tako da je komandant poslao svog predstavnika u Rostov da se pobrine za formalnosti. Predstavnik je pokazao Nini nekakvu beleku. Ona ju je pogledala i onesvestila se. U beleci su gardijski potpukovnik A. Dragunov, vrilac dunosti komandanta vojne jedinice 73881, i gardijski potpukovnik A. Poatenko, naelnik taba iste jedinice, zahtevali da se graani Levurda obaveste da je njihov sin, dok je bio na zadatku, a u skladu sa svojom zakletvom, pao u borbi pokazavi nepokolebljivost i hrabrost. ime je jedinica zapravo pokuavala da zataka tragove bedne zaboravnosti. Kada je dola k sebi, Nina je paljivije proitala beleku. U njoj nije bilo naznaeno kada je njen sin poginuo. A ta je sa datumom?, upitala je Nina predstavnika. Upiite ga sami, koji god elite, odgovorio je. Kako to mislite, da ga upiem?!, uzviknula je Nina. Dan kad se Paa rodio je njegov datum roenja. I ja imam pravo da znam taan datum njegove smrti! Predstavnik je slegnuo ramenima, kao da hoe da kae ne pitajte mene, i

16

17

Vojska moje zemlje...

pruio joj jo jedan odlomak iz nareenja operativnim snagama da izbriu porunika Levurdu sa spiska lanova puka. Ni u njemu nije bilo datuma ni uzroka smrti, ali je u dnu bilo mnogo raznih peata i potpisa. I ponovo je, sa prostodunou deteta, predstavnik zamolio Ninu da sama popuni praznine i da to preda lokalnom Vojnom komesarijatu kad se vrati kui, kako bi Pavel mogao da bude izbrisan iz registra. Nina nije vie mogla nita da kae. Kakve svrhe ima razgovor sa osobom koja nema ni srca, ni mozga, ni due? Tako je najjednostavnije, zar ne? Bolje nego da ja idem ak do Brijanska?, nesigurno je nastavio predstavnik. Naravno da je tako bilo lake. Ne moe se porei da prostodunost i glupavost mogu da vam olakaju ivot. Uzmite naeg ministra odbrane, Sergeja Ivanova, predsednikovog pajtaa jo od vremena kad je Putin radio u FSB-u u Sankt Peterburgu. Ivanov se svake nedelje pojavi na televiziji kako bi nas izvestio o predsednikovim ratnim pohodima. Poput Gebelsa u vestima tokom Drugog svetskog rata, izjavi kako nas niko nee naterati da kleknemo pred teroristima, kako namerava da nastavi rat u eeniji do nekakve navodne pobede. Od ministra Ivanova nikad ne ujemo ni re o sudbini vojnika i oficira koji njemu i predsedniku omoguavaju da ne klee pred teroristima. Ova politika linija u potpunosti je neosovjetska: ljudska bia ne postoje samostalno, ona su rafovi u maineriji ija je funkcija da bez pitanja sprovodi sve do jedne politike eskapade to ih smiljaju ovi na vlasti. rafovi nemaju prava. Nemaju ak ni dostojanstvo u smrti. Mnogo je tee ne biti glupav. Za mene bi to znailo da je neko u stanju i da skrene svoj pogled sa glavne linije partije i vlade na pojedinosti njenog sprovoenja. U ovom trenutku te pojedinosti kau da je 31. avgusta 2000. br. U-729343 ko nano sahranjen u gradu Ivanovu, u koji su se Pavelovi roditelji preselili kako bi pobegli od mranih uspomena iz Brijanska. Patolozi iz Rostova vratili su Nini glavu njenog sina Pavela. Naalost, izgleda da je to bilo sve to su imali. Mnogi ljudi u Rusiji uli su za Ninu Levurdu zato to se, devet dana nakon to je ono to je ostalo od njenog sina predala zemlji, uputila u tab 15. puka Tamanske divizije u Moskovskoj oblasti. Kada je krenula iz Ivanova, namera joj je bila samo da pogleda Pavelove komandante u oi i da u njima, kada se budu suoili sa majkom svog oficira, proita bar malo kajanja zbog svega to su zaboravili da urade. Naravno, nisam oekivala izvinjenje, kae Nina, ali, nadala sam se da u videti makar malo sauea na njihovim licima.

Meutim, kada je stigla u Tamansku diviziju, niko nije hteo da se vidi s ovom majkom. Komandant je bio prosto nedostupan. Nina je tri dana sedela tamo ekajui da ga vidi, bez hrane, aja, ne spavajui, i niko nije obraao panju na nju. Vii oficiri su trkarali tamo-amo pretvarajui se da je ne vide. Tada se Nina zaklela da e tuiti dravu, da e podneti tubu protiv Ministarstva odbrane i ministra Ivanova za duevne bolove koje su joj naneli. Ne u vezi sa smru njenog sina: on je ipak poginuo vrei svoju dunost. Ve zbog onoga to se desilo nakon toga. Prevedeno sa zamrenog pravnikog argona na obian govor, htela je da zna ko je odgovoran. ta se sledee dogodilo? Prvo je u Vojnom komesarijatu u Ivanovu Nini Levurdi uruen orden za hrabrost, posthumno dodeljen njenom sinu. Drugo, vojska je poela da se sveti. Ministarstvo odbrane i Tamanska divizija krenuli su u ratni pohod protiv majke koja se usudila da pokae koliko je besna zbog njihovog ponaanja. Evo kako su to izveli. Za neto manje od godinu dana bilo je osam sudskih roita, prvo 26. decembra 2001, a poslednje 18. novembra 2002, i ni na jednom od njih nije donet nikakav zakljuak. Sud nije uspeo ak ni da razmotri sadrinu Ninine tube, zato to su predstavnici Ministarstva odbrane potpuno ignorisali roita smatrajui se nedodirljivim. I nisu pogreili. Sluaj Nina Levurda protiv drave najpre je doao pred sudiju Tjulenjeva (Meuoptinski sud u ulici Krasnaja Presnja, Moskva). On je odluio da majka nema prava na informaciju o telu sopstvenog sina, i shodno tome Ministarstvo odbrane nije bilo u obavezi da joj takvu informaciju dostavi. Nina je otila u moskovski Gradski sud, gde je, s obzirom na oiglednu apsurdnost prethodne presude, sluaj vraen sudu u ulici Krasnaja Presnja kako bi se odralo novo roite. Tehnika dravne mainerije protiv oaloene majke sastojala se u tome da zvanini predstavnici ministra Ivanova i komanda kopnenih snaga kojoj pripadaju Tamanska divizija i 15. puk redovno bojkotuju roita. Oni se jednostavno ne pojavljuju na suenjima, drsko i sistematino. Tako da je Nina Levurda neprestano morala da putuje iz Ivanova u Moskvu, samo da bi se suoila sa praznom optuenikom klupom i sa jo jednim protraenim danom. Obina ena koja ivi od svoje dravne penzije, dovoljne samo da se ne umre od gladi, i sa muem koji je nakon Pavelove sahrane u flai video nain da pobegne od patnje. Na kraju je sudija Bolonjina iz Okrunog suda u ulici Krasnaja Presnja, kojoj je moskovski gradski sud dodelio ovaj sluaj, poela da oajava. Na petom roitu koje su optueni propustili, kaznila je Ministarstvo odbrane sa 8.000 rubalja. Platili su ih poreski obveznici, naravno. teta je to kaznu nije platio lino ministar Ivanov Nini Levurdi. Ali, ne postoji nain da se tako neto uradi. Rusko pravosue ne titi interese slabih, ve naprotiv, svemonih vlasti. Nakon te kazne, predstavnici Ministarstva konano su se pojavili u sudnici 18.

Vojska moje zemlje...

Ana Politkovska

18

19

Ana Politkovska

novembra 2002, ali bili su to neki udni predstavnici. Nisu znali nita o sluaju i odbili su da se identifikuju, alei se da je haos u Ministarstvu odbrane uzrok svih problema. Rezultat toga bilo je ponovno odlaganje roita, ovoga puta za 2. decembar. Nina je bila sva u suzama dok je stajala u sumornom hodniku zgrade suda. Zato ovo rade? pitala je. ovek bi pomislio da nisu uradili nita loe. Kako zavidim Sergeju Ivanovu, efu naeg Ministarstva odbrane koje je tako nemilosrdno prema naem narodu! Njegov ivot je tako jednostavan. Ne mora da se zamara detaljima, majkama iji su sinovi poginuli u tom ratu protiv meunarodnog terorizma o kojem tako lirski govori. On ne zna nita o ivotima koje je unitio, ne zna nita o hiljadama majki i oeva koje je sistem napustio nakon to su njihova deca poloila ivote za njega. Ne moe Putin da bude odgovoran za sve!, protestuju predsednikovi oboavaoci. I zaista ne moe. Njegov posao kao predsednika jeste da bude odgovoran za metode, za pristup. On je taj koji ih oblikuje. U Rusiji ljudi oponaaju onog na vrhu. E, pa opisali smo njegov pristup vojsci. Jedino njega treba kriviti za brutalnost i ekstremizam usaen i u vojsku i u dravu. Brutalnost je ozbiljna zaraza koja lako moe postati pandemija. Prvo je primenjena na ljude koji ive u eeniji a sada se koristi protiv naeg naroda, kako oni patriotski nastrojeni vole da opisuju graane Rusije. Ukljuujui i one Ruse koji su se patriotski borili protiv ovih koji su brutalnost prvi iskusili. On je tako odabrao i sledio je svoju sudbinu, kae Nina, briui suze s lica. Sudija Bolonjina gordo prolazi u svojoj odori, nedokuiva. Ali, za ime Boga, i oni su ljudska bia! Jesu li? Ponekad se pitam je li Putin zaista ljudsko bie, a ne samo ledena, metalna statua. Ako i jeste, ne vidi se. Pedeset i etiri vojnika, ili emigracija kui Ljudi emigriraju iz domovine kada ostanak u njoj postane opasan po ivot ili izazove snanu agresiju drave na njihov integritet i dostojanstvo. Upravo to se dogodilo u ruskoj Federalnoj vojsci 8. septembra 2002. Pedeset i etiri vojnika su odustala i pokuala da emigriraju.

Poligon za obuku 20. gardijske motorizovane peadijske divizije nalazi se na obodima sela Prudboj u Volgogradskoj oblasti. Ljudi iz 2. odeljenja vojne jedinice 20004 odvedeni su iz svoje stalne baze u gradu Kamiinu, takoe u Volgogradskoj oblasti, na poligon za obuku u Prudboju. Sve je izgledalo uobiajeno: trebalo je da idu na obuku. Obuavali su ih njihovi drugi oevi dakle, njihovi komandanti. Meutim, tog 8. septembra njihovi su drugi oevi, potpukovnik Kolesnjikov, major irjaev, major Artemijev, porunik Kadijev, porunik Korostiljev, porunik Kobec i potporunik Pekov, odluili da sprovedu istragu koja nije bila u njihovoj nadlenosti. Kada su se vojnici okupili na paradnom terenu, reeno im je da e biti sprovedena istraga o tome ko je ukrao borbeno oklopno vozilo (BOV) sa poligona tokom noi. Vojnici su kasnije uporno tvrdili da niko nije ukrao BOV. Bio je na svom uobiajenom mestu u voznom parku divizije. Oficirima je prosto bilo dosadno. Pili su danima, verovatno su se zbog toga oseali bolesno i odluili da se razonode uz malo maltretiranja. Ne treba napominjati da ovo nije bilo prvi put da se takve stvari deavaju na poligonu u Kamiinu, koji je na loem glasu. Nakon te objave, prva grupa vojnika odvedena je u oficirski ator: narednici Kutuzov i Krutov, redovi Generalov, Gurski i Gricenko. Drugima je nareeno da ekaju napolju. Uskoro su uli jauke i jeanje svojih drugova. Oficiri su ih tukli. Prva grupa je izbaena iz atora. Rekli su drugovima da su ih oficiri tukli po zadnjicama i leima drkama alata za kopanje rovova, i utirali ih u stomake i rebra. Opis je bio nepotreban. Tragovi batinanja bili su jasno vidljivi na telima vojnika. Oficiri su objavili da e napraviti pauzu. Potpukovnik, dva majora, tri porunika i jedan potporunik nameravali su da veeraju, te su obavestili preostale vojnike da e svako ko dobrovoljno ne prizna da je ukrao BOV biti pretuen na potpuno isti nain kao oni koji se sada valjaju po travi ispred njihovog atora. Nakon te objave, oficiri su otili na supu. A vojnici? Otili su. Pobunili su se, ne elei da ekaju kao ovce na klanje. Ostavili su za sobom one koji su bili na strai, poto je naputanje straarskog mesta krivino delo zbog kojeg se dospeva pred vojni sud i u kazneni bataljon, kao i Kutuzova, Krutova, Generalova i Gricenka, koji nisu bili u stanju da hodaju. Vojnici su obrazovali kolonu i odmarirali sa poligona prema Volgogradu da potrae pomo. Velika je razdaljina izmeu Prudboja i Volgograda, gotovo 180 kilometara. Pedeset etiri vojnika peice su preli celu tu razdaljinu u koloni, ne pokuavajui

20

21

Vojska moje zemlje...

Ana Politkovska

da se sakriju, i to pored prometnog autoputa kojim su oficiri iz 20. divizije putovali na posao i s posla. Nijedno vozilo se nije zaustavilo. Nikome nije palo na pamet da upita kuda to vojnici idu bez oficira, to je protiv vojnih propisa. Vojnici su hodali dok se nije smrailo. Legli su da spavaju u senci drvoreda pored autoputa. Niko nije doao da ih trai, uprkos tome to su potpukovnik, dva majora, tri porunika i jedan potporunik po izlasku iz trpezarije u kojoj su pojeli svoj obrok otkrili da je 2. divizion znaajno proreen. Gotovo da vie nisu imali kome da komanduju. Oficiri su otili na spavanje, bez ikakve ideje o tome gde su vojnici za koje su, po zakonu, bili lino odgovorni, ali znajui vrlo dobro da u Rusiji nijedan oficir nikada nije kanjen za neto to se dogodilo redovu. U rano jutro 9. septembra, 54 vojnika nanovo su krenula du autoputa. I nanovo su se oficiri bezbrino vozili pored njih. Ova grupa vojnika blagoslovena samopotovanjem hodala je dan i po, i nikome iz 20. divizije nije nedostajala. Sasvim otvoreno su umarirali u Volgograd 9. septembra uvee. Zapazila ih je policija, ali se ni ovog puta niko nije zainteresovao za njih. Vojnici su umarirali u centar grada. Bilo je oko est po podne, i spremali smo se da krenemo kuama kad je najednom zazvonio telefon. Jeste li jo otvoreni? Moemo li da doemo kod vas? Ovo mi govori Tatjana Zozuljenko, direktorka organizacije Prava majki Volgogradske oblasti. Rekla sam: Doite pravo ovamo. Naravno, sve sam mogla da oekujem, ali ne i ono to se potom desilo. etiri mlada redova ula su u nau sobicu i rekla da ih je 54. Upitala sam gde su ostali, i momci su me odveli u maleni podrum nae zgrade. Ostali su stajali tamo. Radim u ovoj organizaciji jedanaest godina i nikada ranije nisam videla tako neto. Prva briga mi je bila gde emo da ih smestimo. Ve je bilo vee. Pitali smo ih jesu li neto jeli. Ne, odgovorili su, od jue nismo. Nai lanovi su otrali da kupe hleba i mleka koliko god su mogli. Momci su navalili na hranu poput izgladnelih pasa, ali to je neto na ta smo navikli. Vojnici se veoma loe hrane u svojim jedinicama, hronino su pothranjeni. Kad su zavrili s jelom, upitala sam: Kakav elite da bude ishod vae akcije? Odgovorili su: Hoemo da budu kanjeni oficiri koji su pretukli vojnike. Odluili smo da ih preko noi smestimo u kancelariju Prava majki, sve zajedno na pod, kako bismo dobili vremena da razmislimo. im svane otii emo kod garnizonskog tuioca. Zakljuala sam vrata i otila kui. ivim u blizini i mislila sam da mogu brzo da stignem ako bude potrebe. Telefonirala sam im oko 11h te veeri, ali se niko nije javio. Pomislila sam da su sigurno umorni, da verovatno spavaju ili se plae da se jave. U 2h me je probudio na advokat Sergej Semuin. Rekao je

da ga je zvao neko ko se nije predstavio i zatraio od njega da obezbedi svoje prostorije. Stigla sam tamo za nekoliko minuta. Ispred su stajala mala vojna vozila puna oficira. Nisu se predstavili. Vojnici su nestali. Upitala sam oficire gde su, i nisam dobila odgovor. Slubenici organizacije Prava majki otkrili su i da je neko provalio u njihov kompjuterski sistem sa informacijama o zloinima u 20. diviziji i da je sve izbrisao. Ispod tepiha su pronali poruku jednog od vojnika u kojoj je pisalo da ne znaju gde ih vode; bili su pretueni i bila im je potrebna pomo. Nema vie bogzna ta da se doda. Oficirima na poligonu poeli su da nedostaju vojnici tek nakon to su im telefonirali nadreeni. To se odigralo kasno uvee 9. septembra, poto je Tatjana Zozuljenko kontaktirala novinare u Volgogradu i poto je vest o neopravdano odsutnim vojnicima otila u etar. Regionalni tab je naravno zatraio objanjenje od oficira. Tokom noi, vozila su dovezena do Prava majki i svi vojnici su sklonjeni u straarnicu kancelarije komandanta. Zatim su vraeni u jedinicu pod nadzorom istih onih oficira ije je nasilniko ponaanje nateralo vojnike da napuste poligon. Tatjana Zozuljenko je upitala ernova, tuioca volgogradskog garnizona, ija je dunost da se stara o sprovoenju zakona u garnizonskim jedinicama, zato je to uradio, a on je odgovorio ne trepnuvi: Zato to su to nai vojnici. To je kljuna reenica u sagi o 54 vojnika. Nai vojnici znai nai robovi. Sve ostaje onako kako je uvek bilo u Vojsci Rusije. Izopaeno shvatanje oficirske asti mora neprekidno da se titi, i uvek ima prednost nad ivotom i dostojanstvom bilo kog redova. Mar sa kamiinskog poligona posledica je, u prvom redu, ogavne tradicije ruske vojske koja kae da je vojnik oficirov rob. Oficir je uvek u pravu i moe da se ponaa prema vojniku onako kako poeli. S druge strane, meutim, ovaj mar je posledica tune injenice da je civilna kontrola vojnih procedura, o kojoj se mnogo govorilo u Jeljcinovo vreme i ak je napisan i nacrt zakona, sada mrtva i pokopana. Predsednik Putin se slae sa tradicionalnim pogledom na prava oficira i smatra civilnu kontrolu oruanih snaga u potpunosti neumesnom. Ne smemo zaboraviti ni injenicu da je 20. divizija nazvana Rohlinova divizija po svom zapovedniku Lavu Rohlinu, junaku Prvog eenskog rata, a danas poslaniku Dravne Dume a naroito jedinica 20004, odavno na zlu glasu u Volgogradu i irom Rusije. Godinu dana smo slali informacije vojnom tuilatvu, prvenstveno g. ernovu, garnizonskom tuiocu, ali i svakom drugom na viem poloaju, sve do efa vojnog tuilatva u Moskvi, o zloinima koje su poinili oficiri jedinice 20004, kae Tatjana Zozuljenko. Jedinica 20004 je prva po broju pritubi koje dobijamo od vojnika. Oficiri tuku svoje vojnike, otimaju isplate za aktivnu slubu od onih koji su se vratili iz eenije [20. divizija se borila i u

22

23

Vojska moje zemlje...

Ana Politkovska

Prvom i u Drugom eenskom ratu, i bori se tamo i dan-danas]. Vikali smo o ovome koliko nas grlo nosi, ali nita se nije dogodilo. Tuilatvo je odluilo da sve zataka. Epizoda sa kamiinskog poligona u potpunosti je predvidljiv rezultat neodgovornosti i nedodirljivosti oficira.1 Nekoliko kratkih pria Rusija ima vojni budet, naravno, i o njemu se vode mnoge rasprave. Vojni lobi se bori za nova ulaganja, a narudbine se plaaju iz dravne kase. To je standardna meunarodna praksa. Jedan vaan detalj po kojem se izdvajamo od drugih zemalja jeste to to smo mi glavni proizvoa oruja, koje onda prodajemo irom sveta. Rusija je podarila svetu kalanjikov. Mnogi Rusi su na to ponosni. Ja, meutim, ne elim da se zadravam na statistikama. Ono to se ja pitam jeste da li su ljudi sreni u poretku koji je ustanovio predsednik Putin. Smatram da je to glavni kriterijum za procenu onoga to radi lider drave. U potrazi za odgovorom odlazim u Odbor vojnikih majki i pitam ene tamo: Jesu li vai sinovi bili sreni to su otili u vojsku? Je li ona zaista napravila od njih ljude? Mnogo nauim iz njihovih odgovora. Detalj je vaniji od velike slike. Pojedinost je karakteristinija od celine. Tako se bar meni ini. Mia Nikolajev je iveo u Moskovskoj oblasti. Porodica ga je ispratila u vojsku u julu 2001. Rasporeen je meu graniare, na granini prelaz koji je od Moskve udaljen deset sati leta, u selo Gorjai Plja na ostrvu Anuina koje pripada Malim kurilskim ostrvima. To su ostrva koja mnogo ljute ruske i japanske politiare jo od kraja Drugog svetskog rata. Dok oni raspravljaju, neko mora da uva granicu. Mia je bio jedan od onih koji su to radili. Izdrao je samo est meseci na tom poloaju, na ruskom Dalekom Istoku, i umro je 22. decembra 2001.

Ve u jesen je poeo da pie kui alarmantna pisma, poto je otkrio gnojne rane na telu. Zamolio je porodicu da mu poalje lek: melem Vinjevskog, sulfanilamid, u stvari, bilo koji lek protiv gnojenja, metapirin, antiseptik, zavoje i to je mogue vie flastera. Ovde nema niega. Njegovi roditelji su slali pakete bez pritubi, svesni da naa vojska nema sredstava i mislei da stvari ne mogu biti toliko loe, s obzirom na to da Mia i dalje radi kao kuvar u vojnoj kuhinji. Da je ozbiljno bolestan, mislili su njegovi roditelji, ne bi mu bilo dozvoljeno da bude tamo gde se sprema hrana. Mia je, meutim, nastavio da priprema obroke za vojsku ak i kad mu je koa bila prekrivena gnojnim ranama. Patolog koji je obavio autopsiju izvestio je da se tkivo nesrenog vojnika bukvalno raspadalo pod njegovim skalpelom. Na poetku dvadeset i prvog veka ruski vojnik je iv istrulio pred oima svojih oficira, a da niko nije ni pomislio da ga poalje kod lekara. Miu je ubila potpuna neodgovornost njegovih nadreenih. Dmitrij Kiseljev je rasporeen u selo Istra, u Moskovskoj oblasti. U Rusiji se tako neto smatra velikom sreom. Bio je blizu Moskve; poto su mu roditelji Moskovljani, mogli su da poseuju svog sina i da pronau put do njegovih komandanata ako mu bude potrebna pomo, nisu to bila Kurilska ostrva. Sve to ipak nije spaslo Dmitrija od izopaenosti njegovih oficira. Potpukovnik Aleksandar Boronjenkov, komandant redova Kiseljeva, imao je unosan posli sa strane. To nije nita neobino u dananjoj Vojsci Rusije. Ljudi pribegavaju raznim trikovima, budui da su im plate veoma male. Dotini potpukovnik je, meutim, trgovao vojnicima. Istra je vikendako naselje, te je Boronjenkov prodavao svoje vojnike vlasnicima zemlje u okolini kao jeftinu radnu snagu. Vojnici su radili samo za hranu; njihova plata je odlazila pravo kod njihovog komandanta. Ovakva ema za pravljenje para nije ni u kom sluaju jedinstvena, naprotiv, veoma je rairena: vojnici se tokom vojnog roka prodaju kao neplaena radna snaga to jest, kao robovi bogatim ljudima. Oficiri na ovaj nain trguju sa korisnim ljudima. Ako oficiru treba da se poprave kola, a on nema novca, onda poalje nekoliko vojnika u servis za popravku automobila. Oni tamo rade besplatno koliko god servis zahteva, a oficir zauzvrat dobije popravljena kola. Krajem juna 2002. doao je red i na tek regrutovanog Dmitrija Kiseljeva da bude prodat u roblje. Redov Kiseljev je poslat da gradi kuu za izvesnog g. Karabutova, lana Udruenja za hortikulturu Mir u okrugu Istra. Na poetku je gradio kuu, ali onda su on i jo sedmorica regruta poslati da kopaju dubok rov du imanja. U 7h uvee 2. jula stranice rova su se uruile i zatrpale trojicu mladia, ukljuujui i Dmitrija, koji se uguio pod zemljom. Njegovi roditelji su pokuali da izdejstvuju izvoenje potpukovnika Boronjenkova pred sud, ali

Vojska moje zemlje...

24

Pria o 54 vojnika dobila je vei publicitet nakon to je sprovedena zvanina istraga pod okriljem efa vojnog tuilatva. Istragom je otkriveno da su tokom obuke vojnika oficiri prekoraili ovlaenja, ali ih je ponaanje vojnika na poligonu navelo da izgube strpljenje. Sluaj nije doao do suda, i nijedan od oficira nije krivino gonjen. Vojnici su razaslati u razliite jedinice da ne bi pravili probleme. Ovo solomonsko reenje izmiljeno je upravo za pripadnike oruanih snaga. Sline sluajeve istrauju vojni tuioci i predaju ih vojnim sudovima. Ovi tuioci i vojne sudije i sami su pripadnici oruanih snaga, zakleli su se na lojalnost i imaju svoje nadreene, i sve tako do ministra odbrane. Shodno tome, tuioci i sudije na bilo kojem nivou ne mogu nezavisno da donose odluke.

25

Ana Politkovska

on se izvukao. Poznavao je mnogo korisnih ljudi. Dmitrij je bio jedini sin Kiseljevih.2 Na dan 28. avgusta 2002. vojna jedinica 42839 razmetena je u eeniji blizu sela Kalinovsko, mesta na kojem dugo nije bilo borbi. Dombe su se opijale do besvesti. Dombe stare kuke, islueni vojnici koji ekaju da budu poslati u rezervu jesu najstranija i najubitanija sila nae vojske. Te veeri se dombama uinilo da e ostati bez votke, tako da su prvom vojniku koji je naiao, Juriju Dijaenku, rekli da ode u selo i nabavi jo malo, kako zna i ume. Vojnik je odbio. Prvo zato to je bio na strai i nije smeo da napusti straarsko mesto. A drugo, kako im je objasnio, zato to nije imao novca. Dombe su mu rekle da ukrade neto u selu i da im tako nabavi votku. Jurij je, meutim, odluno rekao: Ne, neu ii. Brutalno su ga tukli do 5h ujutru, a izmeu dve ture batina poniavali su ga na surov i odvratan nain. Umakali su krpu za pod u zajedniki toalet i onda njome trljali Jurijevo lice. Naterali su ga da poisti pod, a kada se sagnuo, naizmenino su mu zavlaili drku metle u anus. Za kraj obuke, kako su to zvali, dombe su odvukle Jurija u kantinu i primorale ga da pojede tri litra kae, tukui ga kad bi pokuao da prestane. Gde su bili oficiri? Te noi su se opijali do besvesti i fiziki nisu bili u stanju da komanduju bilo ime. Oko 6h ujutru 29. avgusta 2002. Jurij Dijaenko pronaen je u skladitu sa hranom. Obesio se. Sibir nije eenija. Veoma je daleko od tamonjeg rata, ali to i nije tako vano. Valerij Putincev, deko roen u Tjumenskoj oblasti, rasporeen je u Krasnojarski kraj da slui u gradu Uzhuru, u elitnim jedinicama stratekih raketnih snaga. Njegova majka, Svetlana Putinceva, bila je oduevljena. Poto su imali posla sa najsavremenijim i najopasnijim orujem na planeti, smatralo se da su oficiri u raketnim jedinicama najobrazovaniji u vojsci, da se ne opijaju, ne tuku svoje regrute i odravaju disciplinu. Meutim, i ona je ubrzo poela da dobija potresna pisma od svog sina, u kojima je pisao da oficiri nisu nita bolji od akala:

Zdravo, mama! Ne elim da ovo pismo vidi iko osim tebe. Naroito uvaj od bake ovo to piem. Oboje znamo u kakvom je stanju, siguran sam da nee dozvoliti da se narui ono malo zdravlja to joj je ostalo. Ne mogu da podnesem to to moram da radim kao rob u korist ljudi koje prezirem. Vie od svega na svetu elim da radim za dobrobit svog naroda i svoje porodice. Tek kad sam se naao ovde, shvatio sam koliko ste svi vi vani... Valerij se nikada nee vratiti da radi za dobrobit svog naroda. Oficiri u kasarnama u Uzhuru bili su potpuno razulareni. Porunici su otimali od vojnika sve to imaju, poniavajui svakoga ko je, poput Valerija, pokuao da odbrani svoje dostojanstvo. Za pola godine provedene u jedinici, etvorica vojnika su iznesena u kovezima, svi su bili redovi i svi su nasmrt pretueni. Prvo su oficiri uzeli Valeriju uniformu (nai vojnici nemaju druge odee osim uniforme). Rekli su mu da mora da je otkupi. Pretpostavljali su da e pisati kui i traiti da mu se hitno poalje novac. Valerij nije pokleknuo. Znao je da njegova majka ivi veoma skromno, sa njegovom bakom, starovremenskom penzionerkom, njegovom sestrom i njenom malom erkom, i da teko moe da mu poalje novac. Zbog toga je brutalno pretuen u nekoliko navrata. Na kraju mu je prekipelo. Uzvratio je oficirima i poslat je u zatvor zbog neposlunosti. Tvrdei da pokuava da pobegne, teko su ga povredili. Svetlana Putinceva se zabrinula i pozvala je telefonom komandanta jedinice, potpukovnika Butova, koji ju je obavestio da zna kako treba tui ljude da ne ostane nikakav trag. Svetlana je ostavila sve poslove i odletela pravo u Uzhur, gde je nala sina na samrti. Pucano mu je u karlicu, beiku, mokrani kanal i butnu arteriju. U bolnici je njegovoj majci reeno da nae krv za transfuziju: Hitno! Ovde nemamo krvi. Oekivali su od ene koja se nala sama u nepoznatom gradu da nae donatore. Pojurila je natrag u jedinicu da potrai pomo. Komandanti su je odbili. Jurila je po gradu pokuavajui da spase svog sina. Nije uspela. Poto nije primio transfuziju, Valerij je umro 27. februara 2002. U jednom od poslednjih pisama napisao je Svetlani: Nisam oekivao mnogo pomoi od oficira. Oni su sposobni samo za poniavanje ljudi. Nazad u Moskovsku oblast. Jutro je 4. maja 2002. Jedinica 13815 nalazi se u selu Balaiha. Dve loaice zaposlene u toplani koja greje jedinicu uju pozive u pomo u blizini. Istre i nasred dvorita ugledaju vojnika, do vrata zakopanog u zemlju. ene kopaju, presecaju konopac kojim su mu vezane ruke i noge i pomau mu da izae iz rupe. U tom trenutku se pojavljuje major Aleksandar Simakin, besan kao ris. Vie na ene da ostave vojnika na miru. To on ui redova esnokova pameti, a one ako se odmah ne vrate u kotlarnicu, bie otputene. Poto se izbavio iz rupe, redov esnokov je dezertirao. Vojska Rusije uvek je bila jedan od glavnih stubova drave. Do dana dananjeg

Vojska moje zemlje...

26

Sa ovim incidentom bilo je gotovo isto kao i sa sluajem 54 vojnika. Istragu je sprovelo garnizonsko tuilatvo, iji su slubenici direktno podreeni komandantu jedinice u kojoj se incident odigrao. I ponovo je tuilatvo oficire oslobodilo optube. Ilegalna prodaja i iznajmljivanje vojnika kao jeftine radne snage na poslovima u poljoprivredi i graevinarstvu, a koju sprovode njihovi nii oficiri, uobiajena je praksa u Rusiji. Plate obino idu oficirima zbog njihove uloge u poslu. Veoma retko se deava da vojnici budu plaeni nekako drugaije do u hrani, cigaretama i smetaju. Povremeno ak nema nikakve isplate. Ako su oficir i poslodavac pristojni ljudi, vojnici ponekad mogu biti premeteni iz svojih jedinica jednostavno zato to se izvan vojske mogu mnogo bolje hraniti.

27

Ana Politkovska

to je zatvor okruen bodljikavom icom, u koji su mladi dravljani ove zemlje poslati bez suenja. Shodno tome, tu vladaju pravila slina zatvorskim, pravila koja odreuju oficiri. To je mesto na kojem ubiti boga u nekome jeste osnovni metod za obuku. Sluajno je ba i Putin, kad se prvi put popeo na tron u Kremlju, istim reima opisao kako bi postupao sa unutranjim neprijateljima. Moda predsednik, sa svojim potpukovnikim epoletama i dve erke koje nikad nee morati da slue u takvoj vojsci, smatra da je takvo stanje prihvatljivo. Mi ostali, meutim, ne raunajui oficirsku kastu koja uiva u svom statusu sitnih gangstera koji su iznad zakona, duboko smo nesreni zbog toga. To naroito vai za one koji imaju sinove, a jo vie za one iji su sinovi stasali za regrutaciju. Oni nemaju vremena da ekaju reformu vojske koja se tako dugo obeava, ali se neprekidno odlae. Plae se da e, kad odu od kue, njihovi sinovi biti rasporeeni na neki kamiinski poligon, ili u eeniju, ili na neko drugo mesto sa kojeg nema povratka.

Na novi srednji vek...

Na novi srednji vek, ili ratni zloinci svih Rusija

U Rusiji trenutno imamo dve vrste ratnih zloinaca. Njihovi zloini su povezani sa Drugim eenskim ratom koji je poeo u avgustu 1999, ba kad je Vladimir Putin imenovan za premijera. Taj rat obeleje njegovog prvog predsednikog mandata traje i dan-danas. Svi procesi za ratne zloine imaju jednu zajedniku osobinu: njihov ishod se ne odreuje po zakonskoj nego po ideolokoj osnovi. Inter arma silent leges. U ratu zakoni ute. Oni koji su proglaeni krivima ne bivaju osueni nakon jednog zakonskog, pravosnanog procesa, ve u skladu s tim koji ideoloki vetrovi duvaju iz Kremlja. Prva vrsta ratnih zloinaca jesu oni koji su zaista ratovali. Na jednoj strani su pripadnici Vojske Rusije koji su uestvovali u takozvanoj antiteroristikoj operaciji u eeniji. Na drugoj strani su eenski borci koji im se suprotstavljaju. Prvi nisu odgovarali za zloine koje su poinili; potonjima su zloini prikaeni bez mnogo osvrtanja na zakon. Prve je pravosudni sistem oslobodio optubi ak i onda kada su postojali oiti dokazi krivice (to se retko deava, poto tuilatvo obino ni ne pokuava da prikupi dokaze protiv njih). Potonji su osuivani na najstroe mogue kazne. Najpoznatiji ruski sluaj jeste sluaj pukovnika Budanova, komandanta 160. tenkovskog puka Ministarstva odbrane Rusije. Na dan kad je Putin izabran za predsednika, dakle 26. marta 2000, Budanov je oteo, silovao i ubio osamnaestogodinju eenku Elzu Kungajevu koja je s roditeljima ivela u selu Tangi-u, na ije obode je Budanovljev puk bio privremeno rasporeen.

28

29

Najpoznatiji eenski sluaj jeste sluaj Salmana Radujeva. Radujev je bio proslavljeni eenski ratni komandant, brigadni general koji je izvodio teroristike napade jo od Prvog eenskog rata, kada je komandovao takozvanom Vojskom generala Dudajeva. Radujev je zarobljen 2001, osuen je na doivotnu robiju i umro je pod nerazjanjenim okolnostima u zatvoru sa visokim stepenom obezbeanja Solikamsk. Solikamsk je zloglasni uralski zatvorski grad u Permskoj oblasti, uven po rudnicima soli. To je bilo mesto za progonstvo jo od carskih vremena. Radujev je bio simbol onih koji su se borili za osloboenje enije od Rusije. Ima mnogo sudskih sluajeva poput njegovog; sudski procesi se po pravilu vode iza zatvorenih vrata da bi se sakrile informacije od javnosti. Potreba za time esto je nejasna. Povremeno je, meutim, uz velike tekoe i u velikoj tajnosti, mogue dobiti zapisnike sa suenja eenskim borcima. Optueni se proglaavaju krivima bez traenja vremena na prikupljanje i razmatranje dokaza. Shodno tome, nijedan pripadnik prve kategorije optuenika za ratne zloine, bilo da je Rus ili een, ne dobija fer suenje. Nakon to se izrekne kazna, eenski borci, poslati u zabaene radne logore i zatvore, ne poive jo dugo. Istraivanja javnog mnjenja pokazuju da ak i oni koji podravaju Vladin i predsednikov rat u eeniji smatraju da su oni uklonjeni po nalogu vlasti. Gotovo niko u Rusiji ne veruje da je ruski pravosudni sistem pravedan. Gotovo svako veruje da je pravosue podreeno izvrnoj vlasti. Drugu vrstu ratnih zloinaca ine pojedinci koji su se obreli na pogrenom mestu u pogreno vreme, to jest ljudi koje je pregazio toak istorije, ljudi koji nisu borci, ve sluajno eeni, ali je trenutak takav da nekoga treba osuditi. Tipian primer jeste sluaj Islama Hasuhanova. Sve u ovom procesu snano podsea na Staljinove istke, iji je vrhunac bio 1937: iskazi su batinama izvlaeni iz ljudi, muenjem i psihotropnim drogama slamala se volja optuenih. To je paklena staza kojom je prola veina eena koji su se nali u muionicama ne samo FSB-a, ve i svih drugih bezbednosnih slubi koje divljaju po eeniji. Ljude su muile pristalice pokojnog AhmataHadi Kadirova, koji je, dok nije ubijen, bio na elu promoskovske eenske marionetske Vlade; muili su ih u kancelarijama komandanata, muili su ih u jamama na teritorijama vojnih jedinica, muili su ih u samicama policijskih stanica. Sve to je koordinirao i vodio FSB. To su Putinovi ljudi koji uivaju Putinovu podrku i sprovode Putinovu politiku.

Ana Politkovska

Staljin e uvek biti sa nama Dosije Islam ejh-Ahmedovi Hasuhanov, roen 1954. u Kirgiziji. Od 1973. sluio u Sovjetskoj vojsci. Diplomirao na Vioj pomorskoj politikoj koli u Kijevu. Od 1978. sluio u Baltikoj, a od 1989. u Pacifikoj floti. Diplomirao na Politikoj vojnoj akademiji Lenjin 1991. Kao podmorniki oficir koji je diplomirao na vojnoj akademiji, Hasuhanov je pripadao eliti Ruske mornarice. U inu kapetana prve klase povukao se u rezervu 1998. sa poloaja zamenika komandanta velike nuklearne podmornice B251. Od 1998. iveo u Groznom. Bio na elu Vojnog inspektorata u Vladi Aslana Mashadova i Mashadovljevog operativnog taba. U drugi brak stupio sa Mashadovljevom neakom. Dva sina. Nije aktivno uestvovao ni u Prvom ni u Drugom eenskom ratu, nikad se nije krio od saveznih vlasti. 20. aprila 2002. u centru alija hapse ga specijalne jedinice FSB-a kao meunarodnog teroristu i jednog od organizatora ilegalnih oruanih formacija [IAF]. Pred Vrhovnim sudom Republike Severne OsetijeAlanije osuen na dvanaest godina u radnom logoru sa strogim reimom. Predistorija suenja ta se deava s ovekom nakon to ga pokupi FSB? Ne eka iz 1937, ne eka Sole njicina i Gulaga, ve ova moderna, koju izdravaju dananji poreski ob veznici. Nikome nikakve injenice nisu poznate, ali svi su uplaeni, ba kao to su i nekada bili. I ba kao u vreme sovjetskog reima, samo u retkim sluajevima poneto se probije na svetlo dana. Jedan od tih retkih sluajeva bio je sluaj Islama Hasuhanova. Prema dosijeu u predmetu br. 56/17, Islam Hasuhanov je uhapen 27. aprila 2002. u ulici Majakovskog u aliju i optuen je na osnovu lana 222 Krivinog zakona Ruske Federacije zbog posedovanja i noenja vatrenog oruja. To nas logino navodi na pomisao da o posedovanju tog navodnog oruja postoje i dokazi. Stvarno stanje stvari kae da su naoruani pojedinci sa maskama, kao to je uobiajeno u eeniji, upali u kuu Hasuhanovljevih roaka, u kojoj je iveo sa porodicom. Odvukli su ga u nepoznatom pravcu, a da se nisu ak ni potrudili da mu podmetnu nekakvo vatreno oruje; svojeg nije imao. Federalne specijalne jedinice koje operiu u eeniji u potrazi za meunarodnim teroristima

30

31

Na novi srednji vek...

Ana Politkovska

odavno su sigurne da se mogu izvui ma ta uradile. Ovog puta akciju su otpoele po dojavi dounika, bile su uverene da hvataju jednog od voa neke IAF, ija je sudbina ve bila zapeaena. Poto nije bilo predvieno da preivi, nikakav pitolj niti puka nisu bili zavedeni kao materijalni dokaz. Optuba po lanu 222 ipak je ostala na snazi. Nije promenjen ni krivotvoreni datum 27. april. Nedelje koje nedostaju karakteristina su crta nae antiteroristike operacije u eeniji: ovek je uhapen, nestao je, a njegova prva nedelja u pritvoru je i najuasnija. Nijedna organizacija nije odgovorna za njega, nijedna od bezbednosnih slubi ne priznaje da zna bilo ta o njemu. Roaci oajniki tragaju za njim, ali on kao da ne postoji. Za to vreme obavetajne slube batinama izvlae iz njega sve to im je potrebno. Hasuhanov se jedva sea iega iz perioda izmeu 20. i 27. aprila. Batine, injekcije, jo batina, jo injekcija. Nita osim toga. U zapisniku sa suenja deset meseci nakon te uasne nedelje stoji: Prvih sedam dana su me drali u zgradi FSB-a u aliju, gde su me tukli. Od tada imam 14 slomljenih rebara, a jedno rebro mi se zabilo u bubreg. ta su eleli da izvuku iz Hasuhanova pre no to umre od povreda? Traili su da ih odvede do Mashadova3. Posle toga je mogao da crkne. Nevolja je bila u tome to ih Hasuhanov nije odveo do Mashadova i ni po koju cenu nije pristao da crkne, jer je kao podmorniki oficir bio u najboljoj kondiciji. Dana 30. aprila odlueno je da se pokrene postupak protiv njega. Da bi se to uradilo, odvuen je (u to vreme javni tuilac eenije bio je Aleksandar Nikitin) u privremenu jedinicu za sasluavanje, u jo jedno eensko sredite okruga, selo Znamenska. Ovo mesto je sa lica zemlje zbrisala ena-bomba 12. maja 2003. Nakon toga u eeniji je zavladalo sveopte zadovoljstvo jer je veina oseala da je najzad sprovedena pravda. Koliko je samo ljudi mueno i tajno zakopano u toj oblasti!

Kada je stigao u Znamensku, Hasuhanov je izgledao kao smrt. Telo mu je nalikovalo vrei, ali je disao. Muenja su se nastavila pod nadzorom Anatolija erepnjeva, zamenika efa odseka za isleivanje u upravi FSB-a u eeniji. erepnjevu je bila namenjena uloga glavnog islednika u Hasuhanovljevom sluaju, onog koji odluuje o stepenu muenja i usmerava proces kako bi se dobili traeni dokazi. Iz sudskog zapisnika: Zato su prema vama bile sprovedene nasilne mere? Na svim sasluanjima zanimalo ih je samo to gde je Mashadov i gde je podmornica koju sam navodno nameravao da otmem. To su bila dva pitanja povezana sa nasilnim merama koje su bile preduzete protiv mene. Hasuhanov nije mogao da odvede svoje islednike do Mashadova zato to ga je poslednji put video 2000, a nakon toga su bili samo u virtuelnom kontaktu posredstvom audiokaseta. Mashadov bi po potrebi snimio kasetu i poslao bi je Hasuhanovu po kuriru. Hasuhanov bi povremeno odgovorio. Jedan od kurira je postao dounik FSB-a. Hasuhanov je poslednju kasetu pre hapenja dobio u januaru 2002. i odgovorio je na nju dva dana pred hapenje. Na kasetama je Mashadov obino traio od Hasuhanova da zvanino potvrdi koliko je novca on, Mashadov, prebacio kom ratnom komandantu. Videemo zato je Mashadov traio tako neto. Hajde sada da se pozabavimo podmornicom. Ta pria zasluuje malo vie panje. Hasuhanov je bio visokopozicionirani podmorniki oficir pre nego to se penzionisao. Bio je jedini een koji je ikada postao oficir u floti nuklearnih podmornica, i u sovjetsko i u postsovjetsko doba. Zbog toga je potpukovnik erepnjev pokuao da ga optui za planiranje jedne od IAF da otme nuklearnu podmornicu, domogne se nuklearne glave, uzme poslanike Dravne Dume za taoce i zahteva promene ustavnog poretka Ruske Federacije tako to e zapretiti upotrebom nuklearne glave i ubistvom talaca. Ovo je citat iz formulara koji je erepnjev predao javnom tuilatvu eenije uz zahtev da mu se dozvoli da zadri Hasuhanova u pritvoru. Nije odbijen. erepnjev je uradio sve to je u njegovoj moi da optui Hasuhanova, ali rezultati nisu bili ba sjajni. Hasuhanov nije hteo, poto nije ni mogao, nita da oda. Lino je 1992. sagradio, kako kau u mornarici, upravo tu podmornicu o kojoj govori erepnjev. Hasuhanov je nadgledao izgradnju podmornice znajui da e sluiti na njoj. Radio je to u korist svoje budue posade. erepnjev je naporno radio na prii o otmici podmornice. FSB je krivotvorio dokumenta koja su navodno napisali eenski borci na osnovu obavetajnih

Na novi srednji vek...

32

Aslan Mashadov je voa eenskih snaga otpora u tekuem eenskom ratu. Kada je 1997. izabran za predsednika eenske Republike Ikerije, legitimitet su mu priznali i Kremlj i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, koja je poslala posmatrae na izbore. Meutim, Putin je 1999. proglasio Mashadova de facto smenjenim. Mashadov je odgovorio tako to je poveo pokret otpora protiv okupacije enije. Od tada se nalazi na spisku najtraenijih ljudi u Rusiji. Islam Hasuhanov je oenjen Mashadovljevom neakom. uven je u Rusiji kao podmorniki oficir, budui da je sluio na jednoj od elitinih nuklearnih podmornica ruske mornarice. Kada mu je istekao ugovor, asno je otputen iz slube i radio je za Ministarstvo odbrane eenije u vreme kada je Mashadov bio meunarodno priznat kao legitimni predsednik. Ovo nije spaslo Hasuhanova od kazne zatvora u trajanju od dvanaest godina, upravo zato to je radio za Mashadova u tom periodu. Kao to je Vrhovni sud Republike Severne Osetije-Alanije potvrdio, iskaz protiv Mashadova izvuen je iz Hasuhanova tokom preliminarnog sasluanja pomou varvarskog muenja. Transkript sa ovog roita sa priznanjem da je korieno muenje nakon toga je prosleen organizaciji Amnesti Interneenel, koja i dalje radi na ovom sluaju.
3

33

podataka koje im je obezbedio Hasuhanov. Postojao je radni plan eenskih IAF da se izvede in sabotae na teritoriji Ruske Federacije, kao i rukom nacrtane mape baza 4. flotile nuklearnih podmornica Pacifike flote i plan za izvoenje teroristikog akta na teritoriji Rusije. Tu je, naravno, bila i korisna beleka, dodata efekta radi, da je detaljan plan operacije tokom decembra 1995. sproveden na bazi vizuelnih i izviakih obavetajnih podataka nareene oblasti od posebnog znaaja za nas. Ispod ovih rei je Hasuhanov imao da se potpie. Nevolja je bila u tome to nisu mogli da ga nateraju na to. FSB je poeo da ga prebija sve matovitije, mada nije bilo mnogo toga to ve nisu bili isprobali. Sada su ga, meutim, tukli zato to im remeti planove. Jedino to je erepnjev naterao Hasuhanova da potpie (da odobri je bio termin korien u presudi), budui da tada nije bio pri sebi od kombinacije bola i psihotropnih droga, bili su prazni papiri sa nareenjima i operativnim uputstvima Mashadovu. erepnjev je napisao sve to mu je dobro zvualo. Evo primera jedne od tih krivotvorina: Hasuhanov je 2. septembra 2000. izdao borbeno uputstvo kojim se nareuje svim ratnim komandantima da raspu sitne eksere, rafove, klinove i kugline leajeve po autoputevima i putevima koje koriste federalne trupe kako bi se prikrile mine i eksplozivne naprave. Na taj je nain, dodeljujui sebi vodeu ulogu u IAF, Hasuhanov svojim unapred smiljenim akcijama navodio druge pripadnike IAF da izvode teroristike akte usmerene protiv uspostavljanja ustavnog poretka na teritoriji eenske Republike. erepnjev je takoe traio da Hasuhanov potpie zapisnike sa sasluanja ne proitavi ih. Evo primera njihovog kvaliteta: Pitanje [navodno ga postavlja erepnjev]: Pokazana vam je fotokopija Apela br. 215 od 25. novembra 2000, upuenog ruskim oficirima. ta imate da kaete o tome? Odgovor [navodno ga daje Hasuhanov]: Priprema i distribucija takvih dokumenata bila je deo propagande koju je sprovodila operativna uprava oruanih snaga eenske Republike Ikerije pod mojim neposrednim vostvom. Apeli su bili namenjeni tome da izvetavaju suprotno od ruskih masovnih medija o napredovanju antiteroristikih operacija. Znao sam da bi distribucija takvih dokumenata mogla da dovede do destabilizacije situacije na teritoriji eenske Republike, ali sam nastavio sa svojim aktivnostima... Ovo je tipian primer vojnog knjievnog stila. Hasuhanov je punih mesec dana muen u Znameskoj da bi mogao da se prikupi materijal ovog kalibra.

Ana Politkovska

A kada zbog batina vie nisam bio u stanju bilo ta da shvatim ni bilo kako da reagujem, dali su mi injekcije i prebacili me u FSB u Severnoj Osetiji. Nisu hteli da me prime u tamonju istranu jedinicu zato to je doktor rekao da u zbog pretrpljenih batina umreti za 48 sati. Onda sam odveden u pilanu, broj preduzea JaN 68-1. Da li vam je neko ukazao pomo? Samo sam leao u pilani i oporavljao se tri meseca. Koja je to pilana? Povremeno se pominje u priama o ljudima koji su nestali bez traga nakon istki u eeniji. Neki koji su tamo dospeli i preiveli zovu je skladitem drvne grae, to je naziv jo iz Staljinovih vremena; ostali je zovu pilanom. Njen zvanini naziv je Preduzee br. JaN 68-1, i spada u nadlenost Ministarstva pravde Republike Severne Osetije. Ono to znamo o ovoj pilani jeste da se tamo odvode ljudi koje su gotovo nasmrt prebili pripadnici snaga reda i zakona (prvenstveno agenti FSB-a). Preduzee zatvara oi pred injenicom da ovi ljudi nemaju linih dokumenata. To su ne-osobe, nestale bez traga nakon susreta sa federalnim snagama. Zaposlenima u pilani dugujemo zahvalnost za to to su protivzakonito primali ove odmetnike u svoje preduzee. Mnoge od njih spasli su sigurne smrti: kako one koji su bili na samrti, ali je agente prosto mrzelo da ih ubiju prilikom sprovoenja iz eenije u Osetiju, tako i one koji su bili dovedeni u pilanu da umru kako FSB ne bi morao da prlja ruke. Niko ne zna koliko je ljudi tamo umrlo tokom Drugog eenskog rata, niti ko su oni bili. Za sobom su ostavili samo humke. S druge strane, znamo koliko ih je preivelo. Hasuhanov je jedan od njih. Straar se saalio na njega, nita vie od toga, i svaki put kad je dolazio na dunost, donosio bi od kue mleko za Hasuhanova. Hasuhanov je tako jo jednom preiveo, i jo jednom se naao oi u oi sa erepnjevim. U eenskoj upravi FSB-a imaju pravilo: ko preivi sasluanja, taj ide na sud. No, malo njih preivi, tako da su suenja meunarodnim teroristima malobrojna i retka. Ipak je korisno da se odigra bar neko od njih. U okviru sveukupnog sprovoenja antiteroristike operacije smatra se poeljnim da se povremeno osudi poneki terorista. Zapadnjaki lideri ipak s vremena na vreme postave Putinu poneko pitanje, pa on zatrai informacije od FSB-a i saveznog tuilatva, i oni daju sve od sebe da ih obezbede. Samo, naravno, ukoliko neko preivi.

Na novi srednji vek...

34

Iz sudskog zapisnika:

35

Ana Politkovska

Vladikavkaz Vladikavkaz je glavni grad Republike Severne Osetije-Alanije, koja se granii sa eenijom i Inguetijom. I Osetija je plaeni uesnik u antiteroristikoj operaciji. Mozdok u Severnoj Osetiji jeste glavna vojna baza gde se obrazuju trupe pre nego to ih poalju u eeniju. Bio je pozornica dva velika samoubilaka napada 2003: jedna ena je 5. juna ula u autobus koji prevozi vojne pilote i aktivirala bombu; jedan mukarac je 1. avgusta zakucao kamion sa tonom eksploziva u vojnu bolnicu. Vladikavkaz je tradicionalna pozornica mnogih isfabrikovanih sudskih sluajeva protiv meunarodnih terorista. Lokalni advokati su manje skloni da se ponaaju kao advokati odbrane, kooperacija sa sudom, FSB-om i tuilatvom je karakteristinija za njih. Vladikavkaz je takoe mesto na koje su agenti eenske uprave FSB-a proirili svoje nadlenosti, budui da im vie odgovara da svoje rtve radi sasluanja prebace tu, to je mogue dalje od rata. erepnjev je onda odveo Hasuhanova u Vladikavkaz i naao mu advokata. Od 1. juna 2003. Rusija ima napredni zakon o krivinom postupku, koji je u skladu sa najviim evropskim standardima. Izmeu ostalog, on zabranjuje sasluavanje osumnjienog bez prisustva advokata, ali naravno, kada je potrebno, sve se nastavlja kao i ranije. Nijednom prilikom, od 20. aprila do 9. oktobra 2002, to jest gotovo est meseci, Hasuhanov nije imao pravnog zastupnika. Dok mu lobanja nije zaleena i dok mu slomljena rebra i ake nisu zarasle u pilani, nije bio spreman da se pojavi pred sudom. I ovde ima jedan zanimljiv detalj. erepnjev je 8. oktobra pozvao Hasuhanova na sasluanje i rekao mu da njemu, erepnjevu, dostavi prijavu. Izdiktirao je sledee: Zahtevam da mi obezbedite advokata za preliminarno sasluanje. Sve do sada nisu mi bile potrebne usluge advokata, i u tom smislu nemam nikakve primedbe na rad islednikih slubi. Zahtevam da odredite advokata odabranog po islednikovom nahoenju... 9. oktobra Hasuhanov je imao prvo sasluanje u prisustvu Aleksandra Dilihova, advokata po slubenoj dunostiiz Vladikavkaza;4
4

Dilihov nije uinio nita da ga navede da se predomisli. Nije dao Hasuhanovu nikakav savet, sedeo je pasivno na sasluanju i nije rekao ni re. Iz sudskog zapisnika: Moete li da kaete postoji li razlika izmeu dokaza koje ste pruili bez prisustva advokata i onih kasnije, i ako je ima, u emu se ogleda? Postoji razlika. Pre toga mi nisu davali da proitam zapisnik na kraju sasluanja. Posle toga su mi davali. Sve u svemu, Hasuhanov je imao tri sasluanja u prisustvu advokata, 9, 23. i 24. oktobra. Tanije reeno, tokom ta tri dana erepnjev je prosto prepisao priznanja koja je batinama izvukao iz njega u Znamenskoj u nove formulare, i to je postao iskaz u skladu sa zakonom o krivinom postupku. erepnjev je izjavio da e 25. oktobar biti poslednji dan istrage. Obavestio je Hasuhanova da e uskoro dobiti tekst optunice i da treba da je potpie to pre moe. Da ne bi gajio nekakve iluzije, Hasuhanov je odveden iz samice na dva dana, 29. i 30. oktobra nepotrebno je rei: bez advokata. Nije znao kuda ga vode. Imao je kukuljicu na glavi i izveden je kao da ga vode na pogubljenje. To je to, kraj, rekli su straari, repetirajui puke. Njegovo pogubljenje je bilo neslana ala, trebalo je da ga zaplai kako bi potpisao optunicu. Naravno da ju je potpisao. Ali, ostao je nesalomiv, i na suenju je porekao sve na emu je optunica bila zasnovana. Takvu optunicu je uprkos tome potvrdio novi tuilac eenije, Vladimir Kravenko, a tekst je, praktino netaknut, prekopiran u presudu sudije Valerija Diojeva. Navodi iz optunice i obrazloenja presude koji slede zahtevaju neka objanjenja, da bi bilo jasnije kako se fabrikuje krivini sluaj, a i kako nijedan od krivotvoritelja ni najmanje ne brine o tome hoe li biti raskrinkan, niti o injenici da e ti zapisnici ostati kao sirovi materijal za istoriju (koja e, u skladu sa ruskom tradicijom, vremenom sigurno biti prekrojena).

Na novi srednji vek...

36

Ruski Zakon o krivinom postupku predvia da optueni mora da ima pristup advokatu nezavisno od toga moe li da ga plati. Tokom Drugog eenskog rata, meutim, slube Ministarstva unutranjih poslova poele su da zloupotrebljavaju sistem kako bi optuenim osobama podmetale advokate odbrane koji su esto bili njihovi bivi slubenici. Ti ljudi su poznati kao insajderski advokati. To su takoe advokati koji neprestano rade sa FSB-om i stoga bolje razumeju njegove potrebe nego potrebe onih koje bi morali da brane. Funkcija tih advokata je da budu prisutni onda kada zakon zahteva prisustvo advokata. Oficiri FSB-a takoe postavljaju insajderske advokate da zastupaju osumnjiene koje je isti taj FSB oteo. Roaci znaju samo da je lan njihove porodice nestao. FSB ga namerno krije, ne obavetavajui ih ni o tome gde se nalazi niti za ta je osumnjien. esto ne doe ni do kakve formalne optube. Pritvor nestale osobe je nezakonit, ali porodica je spreena da joj nae advokata. Takve rtve mogu da nestanu na nekoliko nedelja ili meseci; u Hasuhanovljevom sluaju sve je trajalo est meseci. Iskaz se u meuvremenu batinama

izvue iz njih, kao to se desilo u Hasuhanovljevom sluaju. Njegova porodica nije imala pojma ta mu se desilo, niti gde se nalazi. Sve republike policijske i bezbednosne slube poricale su da u pritvoru dre nekog s tim imenom, dok je on bio muen u FSB-u uprkos tome to je imao advokata.

37

Ana Politkovska

U aprilu 1999. Hasuhanov ... dobrovoljno pristupa oruanoj formaciji ije postojanje nije dozvoljeno federalnim zakonima. Hasuhanov je stupio u kontakt sa Hambijevom Magomedom, Mashadovljevim saradnikom, koji mu je predloio da pomogne Mashadovu tako to e uz pomo svog iskustva organizovati rad Vojne inspekcije, IAF, koja je u tom trenutku nastajala. A ta se zapravo dogodilo? Nakon penzionisanja, Hasuhanov se vratio kui u Grozni. Budui jedinstven po tome to je bio jedini eenski oficir sa fakultetskim obrazovanjem, Mashadov ga je pozvao da radi u eenskoj Vladi. To je 1999. bila zvanina Vlada Republike, koju je finansirala Moskva, a Mashadov je bio legalno izabrani predsednik eenije, kojeg je Moskva priznala. Vojna inspekcija, kojoj je Hasuhanov pozvan da se pridrui, bila je oajniki potrebna. eenska birokratija je bila besramno korumpirana, ba kao i birokrate u Moskvi, i Republikoj vladi je bio potreban obrazovan ovek koji je u stanju da nadgleda kretanje vojnih sredstava, naroito onih koja su dolazila iz ruskog saveznog budeta. Kakva je onda to IAF? Iz sudskog zapisnika: Jeste li smatrali da su postupci predsednika Mashadova zakoniti? [Tuioevo pitanje] Da. Nisam imao naina da znam da e Mashadov, Vlada i bezbednosne slube kasnije biti smatrani nezakonitim. Znao sam da je Mashadov predsednik. Priznali su ga ruski lideri, sastajali su se sa njegovim ministrima, dobijao je finansijska sredstva, tako da, naravno, nisam znao da pristupam jednoj IAF. Je li va posao bio na nadzirete finansije i administraciju Ministarstva unutranjih poslova eenske Republike Ikerije? Da, izvestio sam Mashadova o rezultatima nadzora u junu 1999. Naveo sam na ta je sve bio potroen novac. Dobio sam tu informaciju od Ministarstva unutranjih poslova Ruske Federacije. Sve informacije su ile zvaninim kanalima. Nisam imao razloga da sumnjam da bilo ta nije po zakonu. Hasuhanovljev posao pre rata zaista je obuhvatao nadzor finansija i administracije, kao i uspostavljanje sistema nadzora i monitoringa finansijskih resursa namenjenih odravanju bezbednosnih slubi eenije: Ministarstva unutranjih poslova, Nacionalne i Predsednike garde i Generaltaba vojske. U leto 1999. ustanovio je da znaajne sume novca idu kroz Generaltab za kupovinu oruja i uniformi, ali da su, na primer, lanseri raketa koje je Ministarstvo odbrane naruilo od fabrike Crveni eki iz Groznog bili poznati kao beskorisni u vojnom smislu. To je bila oita pronevera sredstava. Isto je bilo i sa kupljenim uniformama. Saivene su u eenskom gradu Gudremesu po ceni od 60 rubalja po kompletu, ali u papirima je pisalo da su napravljene u baltikim zemljama po mnogo vioj ceni.

Hasuhanov je o svemu tome obavestio Mashadova, i direktor slube za nadzor odmah je imao nevolja sa predsednikovim slubama bezbednosti koje su bile umeane u tu proneveru. Nakon samo nedelju dana provedenih u slubi za nadzor, Mashadov je postavio Hasuhanova za efa kabineta, prosto zato to mu je hitno bilo potrebno da bude okruen potenim ljudima. Bio je kraj jula 1999. ef kabineta Hasuhanov poeo je da radi u avgustu, nekoliko dana pred poetak Drugog eenskog rata, u kojem je odbio da uestvuje. Dok itate zapisnik sa sudskih roita (koja su se odravala iza zatvorenih vrata), ne moete da se otmete utisku da je suenje bilo u potpunosti montirano. Neko je odluio da Hasuhanov mora da bude osuen za veoma ozbiljno krivino delo, ali niko ne zna da kae koje bi to delo bilo. Da li je Hasuhanov 1999. otkrio neto to se vratilo da ga proganja 2002-2003? Da li je to bila tajna o onim proneverenim dravnim sredstvima? Postoji sumnja da je ta prevara bila jedan od glavnih razloga za poetak Drugog eenskog rata, rata koji e obezbediti da se tragovi prevaranata zametnu zauvek. I da li je to razlog to se vii eeloni ruskih oruanih snaga i dalje opiru mirovnim pregovorima? Evo jo jednog navoda iz optunice: Hasuhanov je bio aktivno ukljuen u rad IAF i 1999. bavio se poslovima vezanim za finansiranje IAF. Smiljao je i primenjivao sistem nadzora finansijskih sredstava namenjenih Nacionalnoj gardi, Generaltabu i Ministarstvu unutranjih poslova samoproglaene Republike Ikerije. Poto je pokazao visok nivo organizacionih sposobnosti i efikasnosti na ovom poloaju, Mashadov je Hasuhanova postavio na poloaj efa kabineta krajem jula 1999. Budui da je aktivno uestvovao u radu gorenavedene IAF, Hasuhanov je bio umean i u donoenje kljunih odluka koje su se odnosile na otpor, ukljuujui i oruani, snagama Federalne vlade na zadatku ponovnog uspostavljanja ustavnog poretka na teritoriji RI. Ovo bi bilo smeno da ne znamo koliku je cenu Hasuhanov platio za to besramno krivotvorenje istorije koje su poinile snage FSB-a. Iz zapisnika sa sudskog roita: Recite sudu kakva vas je potreba navela da budete u eeniji od poetka borbenih operacija do dana hapenja. Nisam smatrao moguim da okrenem lea Mashadovu jer sam ga smatrao legalno izabranim predsednikom. Nisam mogao da zaustavim rat, mada sam uradio sve to je u mojoj moi. ... Ponekad sam ispunjavao njegove zahteve, ni sam ba bio u stanju da mariram kroz ume, ali radio sam ono to sam mogao.

38

39

Na novi srednji vek...

Ana Politkovska

Video sam kako ljudi ginu. Znam ta znai ponovno uspostavljanje ustavnog poretka. Neu skrivati injenicu da je ovaj rat u stvari genocid. Meutim, nikad nisam pozivao na izvravanje teroristikih akata. Jeste li pozivali na ubijanje federalnih trupa? Da bih to mogao, trebalo je da imam ljude pod svojom komandom. Nisam imao ljude pod svojom komandom. Da li vam je bilo koji od ratnih komandanata bio neposredno potinjen? Ne. Pred sobom imam dokument obeleen sa Samo za slubenu upotrebu. Kada je pripremao sluaj, erepnjev je poslao upitnike svakom lokalnom odeljenju FSB-a u eeniji sa zahtevom da mu dostave informacije o teroristikim aktima poinjenim na njihovim teritorijama po borbenim uputstvima efa Operativnog taba oruanih snaga RI Hasuhanova. Seamo se borbenih uputstava koja je Hasuhanov potpisao tokom isleivanja kao prazne listove papira, na koje je erepnjev onda napisao ta je eleo. Ne iznenauje to to je svako lokalno odeljenje odgovorilo da ne trai Hasuhanova ni zbog kakvog teroristikog akta. Ti odgovori nisu stigli erepnjevu od eenskih boraca, ve od njegovih sopstvenih ljudi. To, meutim, nije zaustavilo maineriju iji je zadatak bio da proglasi krivicu vodeeg pripadnika IAF, kako su, uprkos injenicama, poeli da nazivaju Hasuhanova nakon to je preiveo. Sud nije obratio ni trunku panje na tu gomilu papira za slubenu upotrebu, a nije ni tuilatvo. Suenje Suenje Hasuhanovu odvijalo se iza zatvorenih vrata i to velikom brzinom, od 14. januara do 25. februara 2003, pred Vrhovnim sudom Republike Severne Osetije-Alanije i pred sudijom Valerijem Diojevim. Sud nije naao nita nepropisno. Ni injenicu da optueni est meseci nije imao advokata, niti to to su advokata koji bi trebalo da ga brani odabrali oni koji su tukli njegovog klijenta, niti to to nije bilo informacija o kretanju optuenog od 20. do 27. aprila, niti to to je muen. Sud je prihvatio da je muen, ali nije imao nikakav komentar na tu temu. Evo navoda iz presude: Hasuhanov nije priznao krivicu tokom sasluanja, ali je pod fizikim i psiholokim pritiskom koji su na njega vrili oficiri FSB-a bio primoran da potpie prethodno pripremljene zapisnike sa sasluanja.

Rekli ste da su protiv vas bila upotrebljena nasilna sredstva, rekao je sudija Hasuhanovu. Moete li da navedete imena onih koji su koristili nasilna sredstva protiv vas? Ne mogu da dam njihova imena zato to ih ne znam. Sud je preao preko ovog detalja, budui da su muitelji propustili da se predstave svojoj rtvi. ak je odbio da narui medicinski izvetaj, uprkos injenici da je optuenom bila ulubljena lobanja. Sud se ograniio na to da upita Teblojeva, direktora pilane, da li je Hasuhanov boravio u njegovom bolnikom sektoru. Odgovorio je: Da. Bio je tamo od 3. maja do septembra 2002. sa slomljenim rebrima. Sud je ovo savladao bez posebnih napora. Da jo jednom citiramo presudu: Na roitu optueni Hasuhanov nije priznao krivicu za zloine koje je poinio. Izjavio je kako je smatrao svojom dunou da izvri neke zahteve i zadatke legalno izabranog predsednika Mashadova. Poricao je da je obavljao pripreme za izvoenje teroristikih akata ili da je obezbeivao finansijska sredstva za ratne komandante. Priznao je samo da je potvrivao verodostojnost nekih Mashadovljevih nareenja i uputstava, tako to bi napisao Pravi primerak svojom rukom. Je li to bilo sve? Da. To je bilo sve. Presuda je glasila na dvanaest godina u radnom logoru sa stro gim reimom bez mogunosti pomilovanja. Zatvorenikov zavrni komentar bio je: elim da izjavim da nemam nameru da odbacim svoja uverenja. Smatram da ono to se deava u eeniji predstavlja flagrantno krenje ljudskih prava. Niko i ne pokuava da uhvati prave zloince. Sve dok situacija bude takva, bie mnogo ljudi poput mene na optuenikoj klupi. Tama sovjetskih vremena, koje smo nekoliko decenija pokuavali da se oslobodimo, ponovo nas obavija. uje se sve vie pria o tome kako FSB pribegava muenju kako bi isfabrikovao sluajeve koji odgovaraju njegovim ideolokim potrebama, a u koje kao njegovi sauesnici umeani sudovi i tuilatva. To je danas pre pravilo nego izuzetak. Vie ne moemo da se pretvaramo da su to sluajnosti. Na Ustav je na samrtnoj postelji, uprkos svim garancijama koje treba da ga tite, a FSB je zaduen da se pobrine za formalnosti oko sahrane. Kada sam saznala da je Hasuhanov doveden u zloglasni tranzitni zatvor u ulici Krasnaja Presnja, neku vrstu distributivnog centra iz kojeg se oni koji su ve osueni u konvojima alju u druge delove zemlje, telefonom sam pozvala moskovsku kancelariju Crvenog krsta. Zaposleni u Crvenom krstu gotovo su

40

41

Na novi srednji vek...

Ana Politkovska

jedini ljudi koji mogu da posete neke zatvorenike. Pozvala sam ih zato to sam znala da je, nakon muenja koje je pretrpeo, Hasuhanovljevo zdravlje zaista ozbiljno narueno. Zamolila sam ih da ga posete u zatvoru, da mu daju lekove, da zamole zatvorsku upravu da se pobrine za njegovo leenje i da dobiju dozvolu za redovne posete. Prolo je nedelju dana, tokom kojih je moskovska kancelarija razmatrala moj zahtev. Odbacili su ga, mrmljajui neto o veoma komplikovanoj situaciji.5 Presedan pukovnika Budanova U vojnom sudu Severnokavkaskog okruga u Rostovu na Donu, 25. jula 2003. konano je izreena presuda tadanjem pukovniku Vojske Rusije Juriju Budanovu, borcu u Prvom i Drugom eenskom ratu i dobitniku dva ordena za hrabrost. Osuen je na deset godina u radnom logoru sa strogim reimom zbog zloina poinjenih u eeniji tokom Drugog eenskog rata. Oteo je jednu mladu eenku, Elzu Kungajevu, i ubio je na izuzetno brutalan nain. Sud je takoe odluio da raaluje Budanova i da mu se oduzmu sva dravna odlikovanja. Budanovljev sluaj zapoet je 26. marta 2000, na dan kada je Putin izabran za predsednika, i trajao je vie od tri godine, zajedno sa Drugim eenskim ratom. Pretvorio se u test za sve nas, od Kremlja do najmanjih sela. Svi smo pokuali da shvatimo ko su bili ti vojnici i oficiri koji su svakog dana ubijali, pljakali, muili i silovali u eeniji. Jesu li bili razbojnici i ratni zloinci? Ili su pak bili neustraivi borci u globalnom ratu protiv meunarodnog terorizma, koji koriste sva oruja koja su im na raspolaganju, budui da njihov plemeniti cilj opravdava sredstvo? Sluaj Budanov veoma je ispolitizovan i pretvorio se u istinski simbol naeg vremena. Sve to se tih godina dogodilo u Rusiji i svetu posmatrano je kroz prizmu tog sluaja: 11. septembar 2001. u Njujorku; ratovi u Avganistanu i Iraku; stvaranje meunarodne antiteroristike koalicije; teroristiki akti u Rusiji; uzimanje talaca u Moskvi u oktobru 2002; beskrajan niz eenskih ena koje se raznose bombama; palestinizacija Drugog eenskog rata. Ovaj upeatljivi, tragini sluaj izneo je sve nae tekoe na svetlost dana. to je najvanije, svima je obelodanio patoloke promene koje su se odigrale u celom ruskom pravosudnom sistemu tokom Putinove vladavine i kao rezultat rata.

Reforma pravosua, koju su demokrati pokuali da sprovedu i koju je Jeljcin promovisao dajui sve od sebe, sruila se pod pritiskom sluaja Budanov zato to smo vie od tri godine bili izloeni demonstraciji injenice da jo nemamo nezavisno sudstvo. Umesto toga imali smo pravosudni sistem koji radi ono to mu politiari kau. Sluaj Da bih rasprila mitove koji obavijaju sluaj Budanov, dozvolite mi da citiram optunicu. Naredni odlomci, uprkos tome to su pisani suvoparnim jezikom tuilatva, reitije svedoe o atmosferi u Drugom eenskom ratu nego to bi to mogao bilo koji novinar. Omoguuju nam da osetimo situaciju u jedinicima rasporeenim u takozvanoj zoni antiteroristikih operacija, gde vlada vojna anarhija. Takva atmosfera ponudila je plodno tle za zloine koje je poinio Jurij Budanov, bivi pukovnik tenkovskog puka i zapovednik jedne elitne poddivizije ruskih oruanih snaga, lan vojnog establimenta, diplomac Vojne akademije nagraen najviim odlikovanjima ove zemlje u znak zahvalnosti za jednu izuzetnu vojnu karijeru. Optunica protiv pukovnika Jurija Dmitrijevia Budanova, vojna jedinica 13206 (160. tenkovski puk), optuenog ... i protiv potpukovnika Ivana Ivanovia Fjodorova, vojna jedinica 13206, optuenog... [Dodajmo da su Budanov i Fjodorov, komandant puka i njegov zamenik, najpre bili optueni za zloine poinjene 26. marta 2000. Kasnije je potpukovnik Fjodorov osloboen, poto je njegova rtva preivela i javno mu je oprostila u sudnici.] Na preliminarnom sasluanju utvreno je sledee: Jurij Dmitrijevi Budanov bio je 31. avgusta 1998. postavljen na mesto komandanta jedinice 13206 (160. tenkovski puk). Budanov je 31. januara 2000. unapreen u in pukovnika. Ivan Ivanovi Fjodorov je unapreen u in potpukovnika 12. avgusta 1997. Fjodorov je 16. septembra 1999. postavljen na poloaj naelnika taba i zamenika komandanta vojne jedinice 13206 (160. tenkovski puk). Na dan 19. septembra 1999, a na osnovu nareenja Generaltaba oruanih snaga Ruske Federacije br. 312/00264, Budanov i Fjodorov su u sklopu vojne jedinice 13206 otili na dunost u Severnokavkasku vojnu oblast, nakon ega su rasporeeni u Republiku eeniju kako bi uestovali u antiteroristikoj operaciji. Na dan 26. marta 2000. vojna jedinica 13206 privremeno je rasporeena na obodima sela Tangi. ... Tokom veere u pukovskoj oficirskoj menzi Budanov i Fjodorov su pili alkohol kako bi proslavili roendan Budanovljeve erke.

Na novi srednji vek...

42

Crveni krst esto nije u stanju da se bavi svojim poslom zato to ruske vlasti ne izdaju dozvole za posete u zatvorima.

43

Ana Politkovska

U 19h tog dana Budanov i Fjodorov su u pijanom stanju sa grupom oficira iz puka i na Fjodorovljev predlog otili do obavetajne ete tog puka, koja je bila pod komandom porunika R. V. Bagrejeva. [Bagrejev je kasnije u sudnici oprostio Budanovu i Fjodorovu za ono to su mu uinili.] Poto su obavili kontrolu urednosti atora ... Fjodorov je poeleo da pokae Budanovu da se na obavetajnu etu, za ijeg je komandanta Bagrejev postavljen na Fjodorovljevu preporuku, moe osloniti u borbi. Predloio je da Budanov proveri njihovu spremnost za akciju. Budanov je najpre odbio, ali je Fjodorov insistirao. Nakon to je Fjodorov ponovio svoj predlog nekoliko puta, Budanov je dao dozvolu da se ispita spremnost ete za borbu i otiao je sa grupom oficira do Signalnog centra. Nakon to je dobijena dozvola, Fjodorov je odluio, ne rekavi nita Budanovu, da naredi upotrebu pukovskog naoruanja i da otvori vatru na Tangi. Fjodorovljeva odluka ... donesena je ... bez ikakve stvarne potrebe, budui da niko nije otvorio vatru na njih. ... Ostvarujui svoj naum prekrio je nareenje Generaltaba oruanih snaga Ruske Federacije od 21. februara 2000, br. 312/2/0091, kojim se zabranjuje upotreba obavetajnih formacija bez temeljne pripreme. ... Fjodorov je dao nareenje da se zauzmu poloaji za otvaranje vatre. ... Izvravajui nareenje, porunik Bagrejev je izdao komandu ljudstvu ete. ...Tri borbena vozila zauzela su borbene poloaje. Nakon to su izvrili nianjenje, neki lanovi posade su odbili da izvre Fjodorovljevo nareenje i da otvore vatru na naseljeno mesto. Nastavljajui da prekorauje ovlaenja, Fjodorov je insistirao da otvore vatru. Razljuen odbijanjem podreenih, Fjodorov je poeo da se ali Bagrejevu. Prostaki je zahtevao od Bagrejeva da natera svoje podreene da otvore vatru. Nezadovoljan Bagrejevljevim postupcima, Fjodorov je poeo direktno da upravlja aktivnostima ljudstva, ... posada je otvorila vatru ... i jedna kua ... je unitena. Poto je uspeo da primora ljudstvo da izvri njegovo nezakonito nareenje, Fjodorov je zgrabio Bagrejeva za uniformu i nastavio da mu se obraa na prostaki nain. Bagrejev se nije opirao ... i vratio se u ator svoje jedinice. Budanov... je naredio Fjodorovu da obustavi vatru i da mu podnese raport. Fjodorov je izvestio da Bagrejev namerno nije izvrio njegovo nareenje da otvori vatru. Budanov je poslao po Bagrejeva. Budanov ... ga je uvredio i onda ga je udario bar dvaput u lice. U isto vreme Budanov i Fjodorov su naredili vojnicima koji su bili na dunosti u straarskoj kuici da veu Bagrejeva i da ga spuste ... u jamu. ... Budanov je onda zgrabio Bagrejeva za uniformu i bacio ga na zemlju. Fjodorov ga je utnuo u lice. Vojnici su vezali Bagrejeva koji je leao na zemlji. Budanov i

Fjodorov su onda nastavili da ga utiraju. ... Nakon to su ga pretukli, Bagrejev je sputen u jamu, gde je ostavljen da sedi sa vezanim rukama i nogama. Trideset minuta nakon toga Fjodorov se vratio do jame, uskoio je u nju i bar dvaput ga je udario pesnicom u lice. ... Zaustavili su ga oficiri iz puka. ... Nekoliko minuta kasnije Budanov je doao do jame. Bagrejev je izvuen po njegovom nareenju. Videvi da je uspeo da se odvee, Budanov je ponovo naredio vojnicima na dunosti da ga veu. Kad je nareenje izvreno, Budanov i Fjodorov su ponovo poeli da tuku Bagrejeva. ... Bagrejev je vraen u jamu sa vezanim rukama i nogama. ... Fjodorov je uskoio i udario ga u desnu obrvu. ... Bagrejev je ostavljen u jami ... do 8h 27. marta 2000, nakon ega je osloboen po Budanovljevom nareenju. U 24h 26. marta Budanov je, ne konsultujui se sa nadreenima, odluio da lino ode u Tangi kako bi proverio da li se u broju 7 u ulici Zarena nalaze lanovi neke IAF. Da bi se odvezao u Tangi, Budanov je naredio podreenima da pripreme oklopni transporter br. 391. Pre polaska Budanov i lanovi posade su se naoruali standardnim pukama kalanjikov-74. U tom trenutku Budanov je obavestio posadu oklopnog transportera, to jest narednike Grigorjeva, Jegorova i Li-En-ua, da je njihov zadatak da uhapse enu snajperistu. ... Budanov je stigao u Tangi pre 1h. ... Po njegovom nareenju oklopni transporter se zaustavio ispred broja 7 u ulici Zarena, gde je ivela porodica Kungajev. Budanov je uao u kuu sa Grigorjevim i Li-En-uom. U kui se nalazila Elza Visajevna ... zajedno sa svoje etvoro brae i sestara. Njeni roditelji nisu bili tu. Budanov ju je upitao gde su joj roditelji. Poto nije dobio odgovor, Budanov je nastavio da prekorauje svoja ovlaenja i suprotno Federalnom zakonu br. 3 Borba protiv terorizma, lan 13, naredio je Li-En-uu i Grigorjevu da zgrabe Elzu Visajevnu Kungajevu. Mislei da deluju u skladu sa zakonom, Grigorjev i Li-En-u su zgrabili Kungajevu, umotali je u ebe uzeto iz kue, izneli su je i stavili je u oklopni transporter br. 391. ... Budanov je odveo Kungajevu u vojnu jedinicu 13206. Po Budanovljevom nareenju Grigorjev, Jegorov i Li-En-u odneli su Kungajevu, i dalje umotanu u ebe, u preureene oficirske prostorije koje je zauzimao Budanov i spustili su je na pod. Budanov im je onda naredio da ostanu u blizini i da ne putaju nikoga unutra. Ostavi sam sa Kungajevom, Budanov je od nje poeo da trai informacije o kretanju njenih roditelja i informacije o putevima kojima su borci prolazili kroz Tangi. Kada je odbila da odgovori, Budanov, koji nije imao pravo da sasluava Kungajevu, nastavio je da trai informacije. Poto nije odgovorila njegovim zahtevima, Budanov je poeo da tue Kungajevu, udarajui je i utirajui u lice i druge delove tela. Kungajeva je pokuala da prui otpor, odgurujui ga i pokuavi da pobegne iz sobe.

44

45

Na novi srednji vek...

Ana Politkovska

Budui da je Budanov bio ubeen da je Kungajeva lan IAF i da je umeana u pogibije njegovih podreenih u januaru 2000, odluio je da je ubije. Stoga je zgrabio Kungajevu za odeu, bacio je na krevet i, obuhvativi njen vrat, poeo je da ga stee ... dok nije bio siguran da vie ne pokazuje znake ivota. ... Budanovljevi namerni postupci izazvali su ... guenje. ... Budanov je pozvao Grigorjeva, Jegorova i Li-En-ua u svoje odaje i naredio im da uklone telo i da ga u tajnosti zakopaju van jedinice. Posada oklopnog transportera br. 391 izvrila je Budanovljevo nareenje. U tajnosti su prevezli telo Kungajeve i zakopali ga u jednoj umi, kao to je Grigorjev izvestio Budanova 27. marta 2000. ujutru. Kada su optueni Budanov i Fjodorov ispitivani o sadanjim krivinim optubama, delimino su priznali krivicu za ono za ta su optueni. Izmenili su iskaz koji su dali u poetnoj fazi istrage. Optueni: Jurij Dmitrijevi Budanov Sasluan kao svedok 27. marta 2000, Budanov je objasnio da se odvezao u Tangi, ... otkrio mine u jednoj od kua i uhapsio dvojicu eena. ... Budanov je izjavio da niko nije pretukao Bagrejeva. Dok je sprovodio proveru borbene spremnosti obavetajne ete, ... eta je reagovala nepropisno na komandu Napad. Dolo je do sukoba. Bagrejev je uvredio Fjodorova. ... On je onda naredio da se Bagrejev uhapsi. Budanov je porekao da je Fjodorov izdao nareenje da se otvori vatra na Tangi, kao i da je uopte pucano na selo. Na kraju sasluanja Budanov je zatraio dozvolu da potpie priznanje krivice za okonanje ivota enske osobe u rodbinskim vezama sa graanima koji su lanovi nelegalnih formacija u eeniji. Dalje, u potpisanom priznanju krivice ... Budanov je dao sledea obavetenja. Dana 26. marta 2000. krenuo je sa istonog oboda sela Tangi kako bi zarobio enu snajperistu. ... Kada su se vratili u jedinicu, devojka je odnesena u njegove odaje. ... Dolo je do sukoba tokom kojeg je poderao devojinu bluzu i grudnjak. Devojka je neprestano pokuavala da pobegne. ... Zadavio ju je. ... Nije uklonio odeu sa donjeg dela njenog tela. ... Budanov je pozvao posadu, naredio im da umotaju telo u ebe, odvezu ga u umu koja se nalazila u blizini tenkovskog bataljona i zakopaju ga. Na sasluanju od 28. marta 2000. Budanov je izjavio da je 3. marta 2000. iz operativnih izvora saznao da ena snajperista ivi u Tangiju ..., pokazana mu je njena fotografija. Tu informaciju mu je dostavio jedan od itelja Tangija koji je imao neke neraiene raune sa eenskim borcima. ... Poto su uhapsili devojku, vratili su se u puk. ... Odvukao ju je u udaljeni ugao svojih prostorija,

bacio je na krevet i poeo da je davi. ... Komandant oklopnog transportera je uao sa vezistom. Devojka je leala u udaljenom uglu njegovih prostorija, odevena samo u pantalone. ... Budanov je bio besan zato to nije htela da kae gde joj je majka. Po njegovim informacijama, njena majka je od 15. do 20. januara svojom snajperskom pukom ubila dvanaest vojnika i oficira u klisuri Argun. Na sasluanju od 30. marta 2000. Budanov je delimino priznao krivicu. ... Delimino je izmenio izjavu o ponaanju Kungajeve, rekavi da mu je rekla kako e mu oni na kraju doi glave i kako se on i vojnici pod njegovom komandom nikada nee ivi izvui iz eenije. Rugala mu se nazivajui njegovu majku pogrdnim imenima, a onda je potrala prema vratima. Njene rei su razbesnele Budanova. ... Njegov pitolj je leao na stolu pored kreveta. Pokuala je da ga se domogne. Bacivi je na krevet, drao ju je za grlo desnom rukom, a levom je drao njenu ruku kako bi je spreio da dohvati pitolj. ... [Do ovih postepenih promena u Budanovljevom iskazu dolo je zato to su Kremlj i vojni establiment, oporavivi se od oka izazvanog neoekivanom smelou tuilatva koje je dozvolilo sebi da uhapsi odlikovanog aktivnog pukovnika, poeli da vre pritisak na zvaninike koji su vodili istragu. Zbog toga su poeli da usmeravaju Budanova ta bi trebalo da kae kako bi umanjio zakonske posledice, a moda ak i u potpunosti izbegao krivinu odgovornost.] Tokom daljeg sasluavanja ... Budanov je dao dodatnu detaljnu izjavu o tome da je znao da su Kungajevi lanovi IAF. Informacija o tome dobijena je od jednog eena kog je sreo u januaru-februaru 2000, nakon borbi u klisuri Argun. een mu je dostavio fotografiju na kojoj se videla Kungajeva kako dri snajpersku puku marke dragunov. Na sasluanju od 4. januara 2001. Budanov je izjavio da e se izjasniti da nije kriv za otmicu Kungajeve. Smatrao je da se poneo kako treba, s obzirom na informacije koje je posedovao. ... Uhapsio ju je kako bi je predao pravosudnim organima. Nije to uradio zato to se nadao da e sam saznati od uhapene gde se nalaze eenski borci. ... Takoe je znao da bi borci uinili sve da oslobode Kungajevu da su saznali da je uhapena. Iz tog razloga je odluio da se odmah vrati u puk. ... Nije prihvatio da je kriv za ubistvo s predumiljajem. ... Bio je u snanom afektu i nije mogao da objasni kako je dolo do toga da je zadavi.

46

47

Na novi srednji vek...

Ana Politkovska

Optueni: Ivan Ivanovi Fjodorov Kada je 3. aprila 2000. sasluan kao svedok, Fjodorov je izjavio da su 26. marta on, Arzumanjan [ratni drug] i Budanov otili u inspekciju obavetajne ete. Nakon to su zavrili inspekciju, dao je Bagrejevu privremeno nareenje: Komandno mesto napadnuto. Zauzmite poloaje za paljbu i ukazao na lokaciju mete. Onda je pozvao Bagrejeva i upitao ga zato borbena vozila nisu zauzela poloaje za paljbu. Nije mogao da se seti ta je Bagrejev odgovorio. ... Onda je zgrabio Bagrejeva za uniformu. ... [Fjodorov] se nije seao ko je naredio da se Bagrejevu veu ruke i noge. ... Onda je otiao do Bagrejeva i udario ga je nekoliko puta. ... Po njegovom, Fjodorovljevom nareenju, Bagrejev je sputen u jamu. Uskoio je u jamu kako bi rekao Bagrejevu sve to misli o njemu. Njega, Fjodorova, iz jame je izvukao Arzumanjan. Tek narednog jutra je saznao da se Budanov odvezao u Tangi te noi. ... Oko 20. marta 2000. video je fotografiju ene koja je, kako mu je Budanov rekao, bila snajperista. Po Budanovljevim reima, ta ena je ivela u Tangiju. ... ena je izgledala kao da nema vie od trideset godina. Oko 25. marta 2000. Budanov se odvezao u Tangi i jedan een mu je pokazao kue u kojima ive eenski borci. ... Oteena strana: Visa Umarovi Kungajev, ... agronom na sovjetskoj farmi Urus-Martan, otac Elze Visajevne Kungajeve Elza je bila najstarije dete u porodici, ... skromna, mirna, vredna, pristojna i potena. Morala je da radi sve kune poslove, poto je njegova ena bolesna i nije joj dozvoljeno da radi. Iz istog razloga Elza je morala i da brine o mlaoj deci. Provodila je sve svoje slobodno vreme kod kue i nije izlazila. Nije imala momke. Bila je nespretna sa pripadnicima mukog pola. Nije imala ljubavne veze sa njima. Njegova ker jednostavno nije bila snajperista. Nije bila lanica nijedne oruane formacije. Ta tvrdnja je apsurdna. Dana 26. marta otiao je sa enom i decom da glasa na izborima. [Ironijom sudbine, toga dana je Putin izabran za predsednika.] Radili su po kui. Njegova ena se spremala za posetu svom bratu Alekseju u Urus-Martanu. ... On je ostao sa decom.

video kako nepoznati ljudi idu prema njihovoj kui. Pozvao je najstariju ker Elzu i zamolio je da brzo probudi svu decu, da ih obue i izvede iz kue, rekavi joj da su kuu opkolili vojnici. On, Kungajev, istrao je napolje da pronae brata, koji je iveo nekih 20 metara dalje. Njegov brat je ve trao prema njegovoj kui. ... Kad je uao u kuu, brat je video pukovnika Budanova, koga je prepoznao po fotografiji objavljenoj u asopisu Crvena zvezda. Budanov ga je upitao: Ko si ti? Adlan je odgovorio da je on brat vlasnika kue. Budanov mu je grubo rekao: Gubi se odavde. Adlan je istrao iz kue i poeo da vie. Iz onoga to su mu deca rekla, Kungajev je saznao da je Budanov tada naredio vojnicima da uhapse Elzu. Ona je vritala. Umotali su je u ebe i izneli iz kue. Njegovi roaci su odmah dotrali i probudili sve kako bi krenuli u potragu za njegovom erkom. Otiao je u seosku upravu, kod vojnog zapovednika sela i vojnog zapovednika okruga Urus-Martan. Oni su se u 6h ujutru odvezli u Urus-Martan da potrae njegovu ker. Uvee 27. marta 2000. saznali su da je Elza ubijena. Po Kungajevljevom miljenju Budanov je oteo Elzu i onda ju je silovao zato to je bila lepa. Svedok A. S. Magmajev izjavio je da je Kungajevljev komija. Oni su bili siromana porodica. Radili su uglavnom u polju. Znao je Elzu od roenja. Bila je stidljiva devojka i nije se druila sa momcima njenih godina. Mogao je sa sigurnou da kae da Elza nikada nije bila lanica bilo koje oruane formacije. Istraga nije uspela da nae bilo kakav dokaz da je E. V. Kungajeva bila povezana sa nekom IAF, niti da je bila lanica neke od njih. Svedok: Ivan Aleksandrovi Makaranov, nekadanji redov u vojnoj jedinici 13206 Uvee 26. marta 2000. vojnici iz straarnice hitno su pozvani napolje. Po nareenju komandanta puka, vojnici iz straarnice vezali su komandanta obavetajne jedinice. Bagrejev, komandant obavetajne jedinice, leao je na zemlji. Budanov i Fjodorov su ga utnuli bar po tri puta. Sve se odigralo veoma brzo. Nakon toga Bagrejev je sputen u jamu, takozvanu zindanku6.

Na novi srednji vek...

48

Otili su na spavanje oko 21h, poto nije bilo struje. ... Oko 00:30h tog 27. marta probudio ga je zvuk motora vojnog vozila. ... Pogledao je kroz prozor i

Zindan na persijskom znai zatvor (prim. prev.)

49

Posle nekog vremena, kad se ve smrailo, Makaranov je uo uzvike i psovke, pa je izaao iz svog atora. Video je da su Budanov i Fjodorov u jami u koju su spustili Bagrejeva. (ator je bio udaljen 1520 metara od zindanke.) Fjodorov je udarao Bagrejeva u lice. ... Neko je upalio baterijsku lampu u jami, tako da je sve jasno video. Neko je onda izvukao Fjodorova iz jame. Makaranov je bio u Fjodorovljevom atoru do 2h tog 27. marta i odravao je vatru u pei. Oko 1h je uo kako se jedan oklopni transporter odvozi do Budanovljevih prostorija. ... Video je da etiri osobe ulaze u Budanovljevu sobu, a jedna od njih je bio Budanov. Jedan je nosio neto na ramenu, neto umotano u rolnu veliine ljudskog tela. On, Makaraov, video je kako duga kosa visi iz jednog kraja rolne. ... Osoba koja je nosila rolnu otvorila je vrata, unela je rolnu i spustila je na pod. U sobi je bilo upaljeno svetlo. Zato je Makaraanov mogao da vidi kako Budanov ulazi. Razdaljina od mesta na kojem se nalazio (u atoru) do Budanovljevih prostorija bila je 810 metara. ... Tri lana posade njegovog oklopnog transpotera stajala su ispred sve vreme nakon Budanovljevog ulaska. ... Drugi svedoci Svedok Aleksandar Mihajlovi Sajfulin izjavio je da je sluio u vojnoj jedinici 13206 od avgusta 1999. Od kraja januara 2000. obavljao je dunost loaa u Budanovljevim prostorijama. Oko 5h ili 5h15 tog 27. marta uao je u komandantove prostorije. ... Budanov je leao na krevetu s desne strane, a ne, kao to je obino inio, u onom udaljenijem. Tepih je bio pomeren i naboran, ... i video je da Budanovljev krevet nije nameten. Budanov je spavao. Oko 7h uao je u sobu i doneo je komandantu kofu vode da se umije. ... Komandant mu je rekao da poisti sobu i, pokazujui glavom na krevet, naredio mu je da promeni ebe i posteljinu. Sajfulin je poeo da rasprema i primetio je da je ebe vlano. ... Budanov mu je dao jedan sat da poisti prostoriju od poda do plafona. Kada je izneo posteljinu sa uobiajenog Budanovljevog kreveta, primetio je da je levi ugao arava vlaan. Svedok Valerij Vasiljevi Gerasimov je izjavio da je od 5. marta do 20. aprila bio vrilac dunosti komandanta Zapadne grupe armija. Ujutru 27. marta saznao je od komandanta Urus-Martana da je tokom noi oteta devojka iz Tangija i da se sumnja da su vojnici odgovorni za to. Kontaktirao je sa komandantima tri puka, ukljuujui i Budanova iz 160. tenkovskog puka, i naredio je da se devojka vrati u roku od 30 minuta. Sa generalom Aleksandrom Ivanoviem Verbickim lino se odvezao u 245, a zatim i u 160. puk.

U 160. puku sreo se sa Budanovim, koji je izvestio da je sve u redu i nije uspeo da sazna nita o devojci. Gerasimov se sa Verbickim odvezao u Tangi, gde su u tom trenutku bili okupljeni neki seljani. Iz objanjenja devojinog oca moglo se razaznati da se tokom noi neki pukovnik dovezao u selo sa vojnicima u oklopnom transporteru, da je umotao devojku u ebe i odneo je. Poznavali su tog pukovnika: bio je to komandant tenkovskog puka. Gerasimov i Verbicki najpre nisu poverovali u ovu priu. Vratili su se u puk. Nisu mogli da pronau Budanova. Gerasimov je naredio da Budanova uhapse. [U ruskim oruanim snagama postoji pravilo da se aktivno osoblje moe uhapsiti samo uz dozvolu njima nadreenih. Za Budanova je, dakle, samo general Gerasimov mogao da izda takav nalog. Shodno tome, treba da zahvalimo Gerasimovu to je uopte dolo do sluaja Budanov. Veina komandanata u eeniji ne daje tuilatvu dozvolu za hapenje onih koji su pod njihovom komandom a koji su poinili ratne zloine, tite ih na svaki mogui nain. S obzirom na situaciju u Antiteroristikoj operativnoj zoni, Gerasimovljev in se mora smatrati veoma hrabrim. Mogao ga je kotati karijere. Poto je afera dospela u iu interesovanja javnosti, to se ipak nije dogodilo. Gerasimov je postavljen na mesto komandanta 58. armije, to je znaajno unapreenje.] Nakon hapenja, Budanov je odveden u Hankalu [glavnu vojnu bazu u eeniji]. Iste te veeri, voza oklopnog transportera kojim se Budanov odvezao u selo priznao je da su u noi 27. marta doneli devojku i odvukli je u Budanovljeve prostorije, kao i da ih je, posle otprilike dva sata, Budanov pozvao. Devojka je bila mrtva. Budanov im je naredio da iznesu telo i zakopaju ga. Telo je ekshumirano 28. marta ujutru, odneto je u Medicinski i sanitarni bataljon, pregledano, oprano i vraeno roditeljima. Kada je sasluavan kao svedok, Igor Vladimirovi Grigorjev je izjavio da im je 27. marta 2000, kada su se vratili u jedinicu, Budanov naredio da devojku umotanu u ebe odnesu u njegove prostorije, a oni da ostanu na strai. ... Budanov je ostao u svojoj sobi sa devojkom. Nekih deset minuta nakon to su napustili prostorije, iznutra su se zauli krici ene, a uo se i Budanovljev glas. Onda se iz sobe zaorila muzika. Krici ene su se uli jo neko vreme sa istog mesta. Budanov je u svojoj sobi sa devojkom proveo izmeu jedan i dva sata. Otprilike dva sata kasnije Budanov ih je pozvao u svoje prostorije, i videli su da ena koju su doneli lei naga na krevetu. Lice joj je bilo plavo. ebe u koje su umotali devojku lealo je na podu. Ne njemu se nalazila gomila njene odee. Budanov im je naredio da iznesu enu i da je u tajnosti zakopaju. ... Umotavi telo u ebe, odvezli su devojku u oklopni transporter br. 391 i zakopali su je. Grigorjev je izvestio Budanova o tome 27. marta ujutru.

Na novi srednji vek...

Ana Politkovska

50

51

Na sasluanju od 17. oktobra 2000. Grigorjev je dodao da je deset do dvadeset minuta nakon to su napustili Budanovljeve prostorije, Budanov poeo da vie. ta je vikao, Grigorjev nije uo. Takoe se ulo nekoliko devojinih krikova, krikova u kojima se razaznavao strah. Kada su na Budanovljev poziv uli u sobu, videli su da devojka lei naga na krevetu i ne daje znakove ivota. ... Imala je modrice po vratu, kao da je zadavljena. Uprevi u nju prstom, Budanov je sa udnim izrazom na licu rekao: Ovo ti je, kuko, za Razmahnjina i momke koji su poginuli na onoj planini. Pregled tela Kungajeve pokazao je ... povrede ... na ... vratu, ... licu, ... modrice ispod desnog oka, na unutranjoj strani desne butine, krvarenje u ... ustima i ... na levoj strani gornje vilice. Telo je bilo razodeveno. ... Pregledom tela ... ustanovljeno je da su povrede otkrivene na vratu nanete ante mortem ..., uzrok smrti je bio pritisak na vrat izazvan tupim predmetom. Modrice na licu i levoj butini Kungajeve, krvarenje u ... ustima, povreda na desnom oku, izazvani su tupim predmetom (predmetima). ... Povrede su nanete udarcem. Povrede su nanete ante mortem. ... Sasluan kao svedok, kapetan Aleksej Viktorovi Simuhin, istraitelj iz vojnog tuilatva, izjavio je da je 27. marta 2000. dobio nareenje da dovede Budanova do poljskog aerodroma kako bi bio transportovan u Hankalu. Tokom leta Budanov je bio veoma uzrujan, raspitivao se kako treba da se ponaa, ta treba da kae i da radi. Simuhin je 28. marta ujutru, kao lan istraiteljske ekipe, otputovao ... da locira telo Kungajeve. ... Simuhin je eleo da napomene da je mesto na kojem je telo bilo zakopano briljivo kamuflirano, prekriveno tresetom. ... Telo se nalazilo u polusedeem fetalnom poloaju i bilo je potpuno nago. Oteena strana: porunik Roman Vitaljevi Bagrejev, ... zamenik naelnika taba Tenkovskog bataljona vojne jedinice 13206 Bagrejev je od 1. oktobra 1999. uestvovao u antiteroristikoj operaciji kao pripadnik 160. puka. Nije imao neraienih rauna sa Budanovim i Fjodorovim. Obavetajna eta se 20. marta 2000. prebacila iz ... sela Komsomolsko u ... Tangi. Dogovoreno je da se odri nadmetanje izmeu eta u sastavu puka kako bi se odluilo koja je najurednija. Protivavionska eta je zauzela prvo mesto. Fjodorov se nije sloio sa ovakvim ishodom i uveravao je sve ive da je obavetajna eta bolja. ... Kako bi ubedio Budanova u to, ... Fjodorov je insistirao da se izvri kontrola prostorija ove ete.

Budanov je bio u alkoholisanom stanju, ali savreno sposoban da se kontrolie. Fjodorov je bio veoma pijan, govorio je nerazgovetno, i nije bio stabilan na nogama. Fjodorov je pokuao da ubedi Budanova da proveri borbenu spremnost ete. Budanov je to odbio tri ili vie puta, ali Fjodorov je nastavio da insistira. Budanov je udovoljio Fjodorovljevim zahtevima i naredio: Poloaji za otvaranje vatre. Pripremi se za borbu. Bagrejev je odmah potrao prema rovovima. Fjodorov je potrao za njim. Vozila su zauzela poloaje za otvaranje vatre. Budanov je bio u Signalnom centru. Bagrejev je znao da svako vozilo u leitu ima visokoeksplozivni fragmentacioni projektil spreman za paljbu. Nije bilo osnova da se u tom trenutku otvori vatra na selo, osim ako Fjodorov ne izda nareenje. Nakon to su posade vozila zauzele poloaje za otvaranje vatre, naredio im je da izvade fragmentacione projektile iz leita, da ubace protivoklopne projektile i da ih ispale preko kua. Takvi projektili se sami unite ako se ispale uvis i ako ne nalete ni na kakvu prepreku. Fragmentacioni projektil nema takav mehanizam samounitenja. ... Vozilo br. 380 ispalilo je jedan projektil preko krovova kua u selu. Fjodorov je to video, skoio je na drugi oklopni transporter i naredio da se puca na Tangi. Nezadovoljan Bagrejevljevim postupcima, Fjodorov ga je zgrabio za uniformu i poeo da ga vrea vulgarnim reima. Budanov je pozvao Bagrejeva. Kada je stigao u Signalni centar, Budanov i Fjodorov su bili tamo. Pretukli su ga. Kontrolom je ustanovljeno da se severozapadno od taba jedinice 13206 na razdaljini od 25 metara od komande puka 27. marta 2000. nalazila jama iznad koje su bile postavljene tri daske u obliku kvadrata. Jama je bila 2,4 m duga, 1,6 m iroka i 1,3 m duboka. Zidovi su bili obloeni ciglom, a dno je bilo zemljano. [Dokaz koji ste upravo proitali sadri prvi opis takozvane zindanke u jednom ruskom zvaninom dokumentu. Korienje tih specijalnih jama za muenje bilo je veoma rasprostranjeno u Drugom eenskom ratu. Mogu se nai u gotovo svakoj vojnoj jedinici u eeniji i uglavnom se koriste za dranje uhapenih eena, kao i redova koji su pali u nemilost. Retko se koriste za dranje niih oficira.] Svedok redov Dmitrij Igorjevi Pahomov izjavio je da je 26. marta 2000. oko 20h Fjodorov viknuo na Bagrejeva: Nauiu te da izvrava moja nareenja, kuence! Zasuo je Bagrejeva uvredama. ... Fjodorov je naredio da se Bagrejev vee i spusti u jamu. Ranije se deavalo da veu pijanog vojnika po ugovoru pre nego to ga spuste u jamu, ali bilo je neverovatno da se tako neto uradi komandantu obavetajne ete.

Na novi srednji vek...

Ana Politkovska

52

Neto posle 18h Budanov, Fjodorov, Silivanec i Arzumanjan stigli su u etu.

53

Oko jedan sat kasnije Budanov ih je hitno ponovo sazvao. Kada su stigli, Bagrejev je leao na zemlji. Budanov i Fjodorov su ponovo poeli da ga utiraju. Nakon toga, po Budanovljevom nareenju, Bagrejev je ponovo vezan i sputen u jamu. Fjodorov je onda uskoio i poeo da bije Bagrejeva u jami. Bagrejev je vikao i stenjao. ... Silivanec je uskoio u jamu i izvukao Fjodorova. Oko 2h Pahomov je bio u atoru kada je zauo pucnje iz puke. Kako je kasnije saznao, to je Suslov pucao ne bi li prizvao Fjodorova pameti. Opet je bio pokuao da doe do Bagrejeva. Budanov i Fjodorov su optueni. Krivini sluaj protiv Grigorjeva, Li-En-ua i Jegorova zakljuen je nakon amnestije. Ekspertski zakljuak Stalnog unutranjeg forenzikog, psiholokog i psihijatrijskog odbora bio je da Budanov u vreme dela za koje je optuen u vezi sa Bagrejevom nije bio u prolaznom patolokom stanju disfunkcije ili u stanju patoloke ili psiholoke nesposobnosti. U vreme ubistva Kungajeve Budanov je bio u prolaznom, situacijom prouzrokovanom, nestabilnom psihoemocionalnom stanju i nije bio u potpunosti svestan prirode i znaenja svojih dela niti sposoban da ih kontrolie slobodnom voljom. Suenje Budanovljev sluaj je stigao do suda. To je bilo u leto 2001. Prvi sudija bio je pukovnik Viktor Kostin iz Vojnog suda Severnog Kavkaza sa seditem u Rostovu na Donu, na istom mestu kao i Glavni tab Severnokavkaske vojne oblasti, koji, kako kae narod u Rusiji, vodi rat u eeniji. Ogroman je uticaj vojske na svaki oblik ivota u Rostovu na Donu. Glavna vojna bolnica, kroz koju su prole hiljade vojnika obogaljenih i ranjenih u eeniji, nalazi se tamo, a ovaj grad je dom porodicama mnogih oficira koji slubuju u eeniji. Moglo bi se rei da je to grad na liniji fronta, i ta okolnost je imala znaajnu ulogu u razvoju suenja Budanovu. Protesti i demonstracije ispred suda u znak podrke Budanovu doveli su do toga da se suenje prenosi uz propratni komentar, sa sloganima poput Rusija na optuenikoj klupi! i Oslobodite ruskog heroja!. Prva faza sasluanja trajala je vie od godinu dana, od leta 2001. do oktobra 2002. Izgledalo je da svrha procesa nije da se utvrdi je li Budanov kriv ili ne, ve da ga razrei svih greha i zloina. Tokom sasluanja sudija Kostin pokazivao je oiglednu naklonost Budanovu, odbijajui sve predstavke u korist Kungajeve i odbijajui da prihvati bilo kog svedoka koji bi mogao da kae neto protiv Budanova. ak je odbio da saslua generale Gerasimova i Verbickog po osnovu toga to su dali dozvolu da se uhapsi pukovnik ubica.

Ana Politkovska

Za sve to vreme i tuilac je otvoreno bio na strani optuenog, ponaajui se kao njegov advokat, mada je njegova dunost bila da postupa u korist rtava. Situacija u sudnici bila je ogledalo situacije ispred nje. Javno mnjenje je uglavnom bilo na Budanovljevoj strani. Dok bi ga uvodili u zgradu, pred sudnicom su odravani mitinzi sa crvenim komunistikim zastavama i cveem za Budanova. Vrh Ministarstva odbrane pridruio se prii, a ministar Sergej Ivanov iao je ak tako daleko da je tvrdio kako Budanov sasvim oigledno nije kriv. Ideoloka osnova za oslobaanje Budanova bila je ta to je, iako znamo da je poinio zloin, to bio zloin koji je on imao pravo da poini. Njegovo ponaanje prema Elzi Kungajevoj bilo je opravdano time to se svetio neprijatelju u ratu, zato to je verovao da je ta devojka snajperista odgovorna za smrt oficira. Od samog poetka, porodica Kungajev je imala velikih problema sa advokatima. Bili su veoma siromani, imali su mnogo dece, a nije bilo posla, tako da su, nakon tragine smrti erke, bili prisiljeni da se presele u ator u izbeglikom kampu u susednoj republici Inguetiji. Plaili su se odmazde vojske zbog toga to su otili na sud (preeno im je vie no jedanput). Zbog svega toga nisu imali advokata. U tom trenutku im je Memorijalni centar za graanska prava, sa seditem u Moskvi, a sa ogrankom u Rostovu na Donu, pronaao advokate i dugo je plaao njihove usluge. Prvi advokat koji je uestvovao u procesu bio je Abdulah Hamzajev, postariji een koji je godinama iveo u Moskvi i koji je, povrh toga, bio i daleki roak Kungajevih.7 Mora se rei da njegovi napori nisu imali efekta, pre e biti suprotno. Ali, nije Hamzajev kriv za to. Krivica je u naem drutvu, koje sve vie i vie postaje rasistiko. Ne veruje ljudima sa Kavkaza, a naroito iz eenije. Konferencije za tampu koje je Hamzajev sazivao u Moskvi kako bi opisao koliko je teko napredovati u sluaju pred vojnim sudom u Rostovu na Donu nisu vodile niemu. Novinari nisu verovali u ono to je govorio, pa shodno tome ni kampanja u odbranu Kungajeve nije imala uspeha. To je, naravno, bila njihova jedina nada da e ostvariti nekakav napredak.

Na novi srednji vek...

54

Abdulah Hamzajev je umro u Moskvi u junu 2004, nakon teke bolesti. Tokom suenja Budanovu bio je pod neuvenim pritiskom zbog toga to je govorio protiv optuenog i svega to je on predstavljao. Hamzajevu su pretili odmazdom, a lanove njegove porodice zastraivali su ruski nacionalisti iz ekstremnih paramilitarnih grupacija i Budanovljeve kolege oficiri. Imao je nekoliko sranih napada tokom suenja i odveden je u bolnicu. Jednom je imao infarkt i doiveo kliniku smrt, ali se nakon oporavka vratio na suenje. Hamzajev je uspeo da obezbedi da Budanov bude osuen na dugogodinju zatvorsku kaznu, u ta je malo ljudi verovalo u prolee 2000.

55

Ana Politkovska

Memorijalni centar je zatim pozvao mladog moskovskog advokata, Stanislava Markelova, da pomogne Hamzajevu. Markelov je bio lan istog Meurepublikog kolegijuma advokata kojem su pripadali Budanovljevi advokati. Glavni sluajevi u kojima je Markelov ranije uestvovao i koji su privukli panju Memorijalnog centra bili su prvi u Rusiji koji su sadrali optube za terorizam i politiki ekstremizam: dizanje u vazduh spomenika caru Nikolaju II u blizini Moskve, pokuaj da se digne u vazduh spomenik Petru Velikom, i ubistvo ruskih graana avganistanskog porekla koje su poinili skinhedsi. Markelov je bio Rus, to je u to vreme bilo od kljunog znaaja. Memorijalni cen-tar je nainio dobar izbor, zato to su njegova energija, odabir taktike i sposobnost da komunicira sa tampom privukli mnogo panje na suenje, i to uglavnom novinara iz Moskve, i ruskih i stranih. Evo ta je sam Markelov rekao o onome to je video na sudu neposredno nakon to je preuzeo sluaj. U to vreme suenje se odravalo u sudijinim odajama, a novinarima je bio zabranjen pristup: Sud je bio u velikoj urbi. Nije eleo da ulazi u pojedinosti bilo kojeg od naih zahteva i odbacivao je sve to bi moglo biti protumaeno protiv Budanova. ... Svi nai zahtevi, na primer, da se pozovu svedoci, da se pozovu eksperti, da se obave nezavisna ispitivanja, odbaeni su. Imao sam utisak da ih sudija Kostin nije ak ni proitao. ... Ali zato je bilo toliko mnogo zahteva?, upitala sam. Sigurno ste provocirali sud zatrpavajui ga tolikim zahtevima. Da li je to bio razuman pristup? Razlog je bio jednostavan: sud je dozvoljavao jedno krenje zakona za drugim, a naa dunost kao advokata bila je da protestujemo protiv toga. ... Ko su bili svi ti ljudi koje smo eleli da pozovemo na sud? I zato se takva furiozna bitka razbuktala oko bar dvojice od njih? Dozvolite mi da vas podsetim kakve su bile okolnosti sluaja: dan pre nego to je zloin poinjen ... Budanov i drugi oficiri ... uhapsili su dvojicu eena ... od kojih je jedan navodno pokazao kuu u kojoj je, kako je Budanov tvrdio, ivela porodica koja je podravala teroriste ili iji su lanovi i sami teroristi. Imena dounika navedena su u spisima. ... Mi, odbrana, pokuali smo da otkrijemo ko su bili ti ljudi koji su naveli Budanova na pogrean trag kad su pokazali kuu Kungajevih. ... eleli smo da ti ljudi dou na sud i da objasne zato su to uinili. ... Otkrili smo da je jedan od dounika gluvonem. to znai da je bio fiziki nesposoban da uje Budanovljevo pitanje ko je ena snjperista. Takoe je bio fiziki nesposoban i da odgovori. ...

Njega je bilo jo lake nai. Desilo se da su 26. marta, nakon sastanka sa Budanovim, tog drugog dounika i naeg pukovnika, sasvim sluajno, naravno, fotografisali dopisnici asopisa Ministarstva odbrane Crvena zvezda. Desilo se da su ba tog dana dopisnici radili u selu Tangi-u, i jedanaest njihovih fotografija iz Tangi-ua bile su deo dokaznog materijala. ... To je znailo da se ovo lice moe identifikovati na osnovu fotografija, i stoga bi na sudu moglo da potvrdi da je fatalne veeri Budanov otiao u Tangi-u da hvata teroriste. Ali, tu smo ponovo naili na nesporazume i neloginosti. Paljivo smo prouili fotografije ... i otkrili smo da su snimljene 25, a ne 26. marta. ... Setiete se da su navodno 26. marta dounici priali Budanovu o eni snajperisti i on je, udei da osveti svoje ubijene drugove ... jedva mogao da se obuzda. ... Ako bi se, meutim, ispostavilo da su dounici sve to ispriali Budanovu 25. marta, o kakvim to onda spontanim reakcijama, o kakvim to oseajima koji su potpuno obuzeli pukovnika i opravdali njegovo ponaanje mi priamo? Postoje i svedoci koji kau da je 25. marta, pa sve do podneva 26, kada su oficiri iz puka zapoeli pijanku koju je Budanov organizovao povodom roenadana svoje erkice, pukovnik bio miran i nije pokazivao nameru da ode i razrauna se sa nekakvom enom snajperistom. Hajde da budemo objektivni. Neko je pomeao datume. Takve stvari se dogaaju. Rat je. Ne. Neloginosti se pojavljuju na svakom koraku u Budanovljevom sluaju. ... ak je i laiku jasno, a kamoli pravniku, da je zbog onoga na ta ove neloginosti jasno ukazuju sud apsolutno morao da pozove drugog dounika. ... Je li Budanov otiao da trai enu snajperistu ili je samo traio lepu devojku? Ako je tako, onda je ideja da je Budanov heroj... itava ta ideologija nema veze sa ivotom. Onda niemu ne vredi psihijatrijski izvetaj u kojem su svi zakljuci zasnovani na njegovom heroizmu i osvetoljubivim oseanjima prema snajperisti. Utoliko pre to u dosijeu postoje razni raniji traevi o pukovnikovim enama. Komandant je ponovo doveo enu jeste citat iz izjave jednog od vojnika u preliminarnoj istrazi. ... ta se zatim dogodilo? Sud je izjavio ... da nije detektivska agencija i da nema obavezu da traga za tom osobom. Naravno, advokati su se dali na posao i sami su ga pronali. Ispostavilo se da je to izvesni Ramzan Sembijev, osuenik koji zbog kidnapovanja slui kaznu u radnom logoru sa strogim reimom u Dagestanu. Ono to je ovde vano, meutim, nije linost dounika niti injenica da su ljudi koji su pomagali Budanovu poinili tako gnusne zloine. injenica da smo pronali Sembijeva u radnom logoru sa strogim reimom znaila je da ne bi trebalo da bude teko dovesti ga pred sud radi unakrsnog ispitivanja. Standardna je praksa u ruskim krivinim sluajevima da se imena onih koji slue kaznu nalaze u bazi podataka kojoj sudovi imaju pristup. Da bismo dodatno olakali posao sudiji,

Na novi srednji vek...

56

A drugi dounik?

57

rekli smo mu gde tano moe da pronae Sembijeva. To nije bilo daleko od Rostova na Donu. ak i tada je odgovor suda bio: Ne. Ne treba nam taj ovek. On ne moe nita znaajno da saopti sudu. I, kao da to nije dovoljno, tuilac Nazarov ... je odrao govor u kojem je rekao kako svedok nee rei istinu budui da je kriminalac, i da zbog toga nema smisla dovlaiti ga ovamo. Bio sam zapanjen. Tuilac nije video razliku izmeu injenice da je Sembijev bio kriminalac u jednom sluaju i injenice da je svedok u ovom. ta se, u stvari, dogaalo? Pristup suda bio je ideoloki. Kremlj je vrio pritisak da Budanovu budu oproteni gresi. Nita nije bilo vano ili relevantno ako je moglo da nakodi Budanovu. Tuilatvo je odluilo da se ne ponaa ... u skladu sa svojom ustavom definisanom ulogom. Tokom Nazarovljevog govora u sudu dogodile su se jo neke neobjanjive stvari. Na primer, reeno je da je tuilac u Dagestanu posetio Sembijeva u radnom logoru nakon nae prijave i da ga je pitao poznaje li Budanova. Sembijev je to navodno porekao i rekao je da ga je prvi put video na televiziji. Da li je taj razgovor dostavljen sudu kao zvanini dokument? Ne, naravno da nije. ... Moe li se rei da je okruni vojni sud uinio sve da sprei sticanje prave slike o zloinima koji su poinjeni u Budanovljevom sluaju? To jest, da li je uradio sve suprotno od onoga to je morao po Ustavu i vaeim zakonima? Da, to je potpuno tano. Da vam navedem jo jedan sluaj kada sud nije eleo da se utvrdi istina. Jedan od priloga u ovom procesu ... bila je fotografija koju je Budanov navodno dugo imao, a koja je prikazivala Elzu Kungajevu i njenu majku kako dre puke. Budanov je tvrdio da mu je fotografiju dao Jahjajev, elnik mesta Duba-Jurt, kako bi mu pomogao da pronae enu koja je pucala na oficire Budanovljevog puka tokom borbi u klisuri Argun. Selo DubaJurt nalazi se na ulazu u klisuru i bilo je poprite estokih borbi u kojima je uestvovao Budanovljev puk u februaru 2000. Ova fotografija, na kojoj su psihijatrijski savetnici suda zasnovali svoje zakljuke ... nije se mogla nai nigde u dokumentaciji. I jo uvek ne moe. To u prvom redu znai da su eksperti lagali. U drugom redu, to znai da ovaj osnovni dokaz ... nikad nije postojao. Sve je u ovom poduhvatu da se opere Budanov bilo zasnovano na toj fotografiji. ... U redu. Ali, ak i ako fotografije nema u dokumentacji, tu je Jahjajev kao vaan svedok. On je moda mogao da bude unakrsno ispitan.

istina i krivica svih strana. U Rusiji, meutim, imamo drugaiji sud. On je ideoloki, titi interese ratnih zloinaca i umilja da to znai da titi interese drave, te je i u ovom sluaju sudija Kostin rekao: Ne. Ne treba nam Jahjajev. Nee nam nita znaajno rei.... Pronali smo Jahjajeva. Bio je savreno voljan da doe pred sud, ali bilo mu je potrebno ovlaenje da bi proao kroz kontrolne punktove u eeniji i preao granicu. Sud je odbio da izda to ovlaenje. Kako je sudija Kostin opravdao odbijanje da se saslua general Gerasimov? ... Sudija nije bio zainteresovan da uje Gerasimovljevu izjavu, mada je ovaj mogao, na primer, da opie pukovnikovo duevno stanje tog jutra neposredno nakon poinjenog zloina, budui da su o tome postojali veoma protivreni dokazi. ... Da li je Budanov bio mamuran? ... U preliminarnoj istrazi svedoci su mnogo govorili o njegovom pijanstvu. ... Da li je bio, kao to se tvrdilo u prvom psihijatrijskom izvetaju [a bilo ih je ukupno est], u izmenjenom duevnom stanju usled intoksikacije alkoholom? Da li je ubistvo bilo posledica privremene neuraunljivosti? Izmenjeno duevno stanje nije neto to e proi za nekoliko asova, ... tako da je Budanov bez sumnje bio svestan i odgovoran za svoje postupke. Zato su nas onda eksperti uveravali da nije bio svestan svojih postupaka i da se ne moe smatrati odgovornim? Da nije to bilo zato to su i sami uestvovali u pranju Budanova? Osim toga, unakrsno ispitivanje generala Gerasimova pomoglo bi da se ustanovi da li se Budanov opirao hapenju. Znamo da je, kad je general doao u 160. puk ... da uhapsi Budanova, ovaj odgovorio tako to je sazvao vojnike iz pukovske obavetajne ete i primorao ih da prue oruani otpor vojnicima generala Gersimova. Malo je nedostajalo da doe do pucnjave. Da, upravo to se dogodilo. Budanov je onda izvukao revolver. Gerasimov se uplaio da e pucati na nekoga, ali Budanov se na trenutak zamislio i onda je pucao sebi u stopalo. Sve to se nalazilo u sudskoj dokumentaciji. ... Ako se Budanov zaista opirao hapenju, kakve veze to ima? Ima, i te kakve! U prvom redu, to bi bio dodatni prekraj. U drugom, to bi znaajno doprinelo osvetljavanju Budanovljeve linosti. Sud ... je uvrstio pismo ... generala Vladimira amanova, sada guvernera Uljanovske oblasti, u sudsku dokumentaciju. [amanov je bio stari Budanovljev prijatelj, s obzirom na to da se 160. puk dugo borio u eeniji pod njegovom komandom.] Nema novih injenica u amanovljevom pismu, zato to u vreme kad je zloin poinjen on i nije bio u eeniji. Ali zato u njemu ima mnogo ideologije. On prosto tvrdi da Budanov 'nije kriv': apsolutno je imao pravo da uhapsi Kungajevu kao snajperistu, i pravo da je ubije kada je pruila otpor. amanov je pisao sudu kao tipini uesnik Drugog eenskog rata, kao Budanovljev nadreeni, i sud je radosno uvrstio njegovo pismo u dokumentaciju.

Na novi srednji vek...

Ana Politkovska

58

Bio bi da je ovaj sud sledio normalnu proceduru u pokuaju da se utvrdi

59

Moemo li rei da su svi postupci suda u vezi sa Budanovim ideoloki zasnovani ako je sud odbio da prihvati informacije od neposrednih svedoka poput generala Gerasimova, Sembijeva i Jahjajeva, ali je odluio da prihvati patriotski tekst generala amanova, koji ni u kom sluaju nije bio svedok? amanov je poznat kao pristalica ekstremne vojnike surovosti prema civilnom stanovnitvu eenije, i kao neko ko vrsto veruje da eenski narod mora da snosi kolektivnu krivicu za dela pojedinanih zloinaca. Da, upravo tako. Roite ... je bilo namenjeno tome da se sprei pravo izuavanje sluaja ... i da se sve svede na 'odmazdu protiv ruskog oficira'. Osim toga, kao to sam ve rekao, sud je oigledno ignorisao standardne procedure. Na primer, itanje deset debelih tomova dokumentacije zavreno je za sat i po. Kako je sudija to uspeo? Samo ih je prelistao i objavio da je istraga zavrena. Narednog dana istraga je nastavljena bez ikakve sudske odluke u vezi s tim. ... To e nam, naravno, obezbediti osnov za albu. ... Ne smeta vam to ste Rus koji brani interese eenske porodice? Ovde su se stvari razvijale tako da su eene uvek branili eeni, a Ruse Rusi. Pozvao me je Memorijalni centar, koji je organizovao odbranu za porodicu Kungajev. ... Kungajevi nisu imali nikakvu zatitu, a sud je to zloupotrebio. Poeo je da pouruje sluaj. ... Kad sam se pojavio u Rostovu na Donu, ljudi su me pitali u kakvoj sam vezi sa eenskom dijasporom. Odgovarao sam sa: 'Pogledajte me. Nikakve'. Drugo pitanje je glasilo: 'Koje ste nacionalnosti?' Ovo me nisu pitale samo Budanovljeve pristalice, ve i sam Budanov u sudnici. Neprestano je vikao na mene na roitima 'ta si se toliko napalio, siso jedna?', na primer. Siso jedna? Naravno. On je vojnik. Misli da moe da radi ta hoe. Sudija nije nikada kaznio Budanova zbog neprilinog ponaanja u sudnici. Mogao je da radi ta hoe. Mislim da ga se sudija plaio. A ta je sa njegovim timom branilaca, sa njegova tri advokata? Je li Budanov i na njih vikao? Ne, naravno da nije. Kad mi je dosadilo da me ispituju o nacionalnosti, rekao sam: 'Ja sam Rus, kao to moete da vidite. Upravo zato sam i prihvatio ovaj sluaj. Branim standarde ruskog prava'.

Ana Politkovska

Idui Budanovljevim stopama, sud je umesto toga odluio da brani obiajno pravo. Budanov se u potpunosti ponaao u skladu sa eenskim obiajnim pravom: smatrao je da je ubistvo koje je poinio osvetniki in. Sud i rusko drutvo podrali su ga u tome. Ovaj sluaj pokazuje da vlasti u Rusiji, a i drava kao celina, prihvataju da je rusko pravo privremeno ukinuto u eeniji. Igre sa psihijatrijskim izvetajima Jedna od glavnih crta Budanovljevog sluaja bile su igre sa psiholokim i psihijatrijskim izvetajima. Za te tri godine koliko je trajao sluaj, pukovnik je imao etiri psihijatrijska izvetaja, a kada je doneta prvostepena presuda, bilo ih je jo dva. Zakljuci u gotovo svim ovim izvetajima bili su politiki obojeni i podravali su liniju Kremlja koja je vaila u tom trenutku. Prva dva izvetaja napisana su gotovo odmah nakon zloina, u maju i avgustu 2000, tokom preliminarne istrage. Prvo ispitivanje obavili su psihijatri iz vojne bolnice Severnokavkaske vojne oblasti i iz Centralne forenzike laboratorije Severnog Kavkaza, koja je u nadlenosti Ministarstva odbrane Rusije. Drugi izvetaj su napisali doktori iz civilne Psihijatrijsko-neuroloke bolnice Novoerkaske oblasti. U ovim se izvetajima tvrdilo da je Budanov odgovoran za svoje postupke. To jest, da je odgovoran za svoje zloine. To je bilo tokom perioda u kojem je Putin mnogo govorio o uspostavljanju diktature prava u Rusiji, to je znailo da e vojnici koji su poinili zloine u eeniji biti kanjeni na potpuno isti nain kao i eenski borci, lanovi IAF. Povrh toga, bilo je to vreme udvaranja eenima nakon estokih napada iz 1999. i 2000. i postavljanja Ahmada-Hadi Kadirova za novog efa administracije ove republike. Kadirov je bio jedan od boraca i muftija Dohara Dudajeva, prvog predsednika eenije, ubijenog 1996. projektilom koji su navodili ruski oficiri. Kadirov, koji je ranije bio objavio dihad Rusiji, naknadno je postao prijatelj Kremlja nakon to je u potpunosti preispitao situaciju. Ova dva izvetaja, meutim, belee da je, kad je Elza Kungajeva zadavljena, Budanov verovatno bio mentalno neuravnoteen, i da je izgleda pokazivao simptome oteenja mozga koji su rezultirali poremeajem linosti i ponaanja. Ministarstvo odbrane izuzelo je ove zakljuke zato to oni mogu da znae dve stvari. Jedno je bilo to to je, budui da je bio svestan, Budanov mogao u potpunosti

60

61

Na novi srednji vek...

Ana Politkovska

da bude gonjen. Drugo je bila injenica da je Vojska Rusije zapoljavala ljude sa oteenjima mozga, ljude koje se niko nije potrudio da pregleda, i da su svi oni uestvovali u borbama, i da su ljudi sa poremeajima linosti komandovali stotinama drugih ljudi i imali najsavremenije naoruanje na raspolaganju. Kada je suenje poelo, ubrzo je postalo jasno da zakljuci psihijatara nisu odgovarali ni sudiji Kostinu. Izgleda da su postojala bar dva razloga za to. Kao prvo, Kostin je i sam, kao vojni sudija, bio slubenik Ministarstva odbrane. Rusija ima posebne vojne sudove i vojne sudije koji sude za zloine koje je poinilo vojno osoblje. Ove sudije su do neba zahvalne vojnom establimentu i potpuno zavisne od vojnih lidera (od komandanata garnizona pa sve do ministra odbrane) zbog svojih stanova, plata i izgleda za unapreenje. Tako da stan i poviica sudije Kostina dolaze iz istog taba kojem je optueni, pukovnik Budanov, bio podreen. Kao drugo, politike okolnosti u Rusiji poele su znaajno da se menjaju od trenutka kada je zapoeto suenje Budanovu. Kremlj je postepeno prestao da se igra demokratije i da brine o diktaturi prava. Shodno tome su svi oni koji su se borili u eeniji proglaeni herojima, bez obzira na to ta su tamo radili. Predsednik je poeo da deli ordenje i odlikovanja desno, levo i u centar, uveravajui one koji su uestvovali u ratu da ih drava nikada nee izdati. Ove teke rei znaile su da e drava biti blaga prema onima koji su poinili ratne zloine u eeniji, i to do te mere da e im zapravo oprostiti apsolutno sve, i da bi svaki tuilac koji pokua da povede krivini postupak protiv ljudstva federalne vojske morao da uuti. Sa televizijskih kanala pod kontrolom drave pokuljale su prie o tome kako je asno Budanov vrio svoju dunost, a general amanov je neprestano drao patriotske govore u slavu svog ratnog druga. Tvrdnja da je osamnaestogodinja eenka koju je pukovnik ubio bila snajperistkinja vie nije podlegala nikakvoj sumnji. Niko se vie nije seao injenice kako ni istraga ni Budanovljevi advokati nisu uspeli da nau ni najsitniji dokaz koji bi ukazivao na to da je Elza Kungajeva imala bilo kakve veze sa IAF. Politiki nadahnuto ispiranje mozga ruskog stanovnitva odvijalo se punom parom, pripremajui teren za oslobaanje Budanova. Upravo u tom trenutku sud u Rostovu na Donu posumnjao je u kompetentnost strunjaka koji su napisali prva dva psihijatrijska izvetaja, i naruio je novi. Ovoga puta se radilo o udruenoj vojnoj i civilnoj akciji, koja je, povrh svega, pokrenuta u Moskvi i u kojoj su bili udrueni napori Centralne forenzike medicinske laboratorije Ministarstva odbrane i Dravnog istraivakog centra za socijalnu i forenziku psihijatriju Serbski, optepozantog kao Institut Serbski.

Lo glas Serbskog u Rusiji datira iz sovjetskih vremena, kada su disidenti oni koji su se borili protiv komunizma, totalitaristikih lai i politikih nesloboda bili proglaavani neuraunljivima. Doktori iz Instituta Serbski, svi do jednog, izvravali su zadatke koje im je zadavao svemogui KGB. Budanov je poslat tamo. Kad se za to saznalo, vie nije bilo sumnje zato je poslat ba tamo. Radilo se sve to je mogue da bude osloboen krivine odgovornosti, rekle su njegove pristalice i njegovi protivnici. Zvanini razlozi koje je naveo sud za naruivanje treeg izvetaja bili su nepreciznost, protivrenost i nepotpuno injenino stanje, i to to su se pojavili novi i taniji podaci koji su bili vani za utvrivanje Budanovljevog stvarnog duevnog stanja. Nije bilo vano to to se niz epizoda opisanih novoj komisiji nikada nije odigrao. Poto su te nedokazane injenice ile u korist pukovniku, iznete su strunjacima, koji su ih uzeli zdravo za gotovo. Da se razumemo, bila je to ista krivotvorina. Koja je pitanja sudija Kostin postavio psihijatrima iz tree komisije? Da li je Budanov patio, ili trenutno pati, od bilo kakve hronine mentalne bolesti? U vreme izvrenja dela za koja je optuen, da li je Budanov bio u stanju privremene patoloke poremeenosti? Da li je mogao u potpunosti da shvati pravu prirodu i opasnost po drutvo svojih dela i da ih kontrolie? Koje su to psiholoke crte Budanovljeve linosti mogle da doprinesu njegovom ponaanju ili da na njega bitno utiu u situacijama zbog kojih se vodi istraga? Da li je Budanov u trenutku izvrenja dela za koja je optuen bio u nekom povienom emocionalnom stanju (stresa, frustracije, privremene mentalne poremeenosti)? Da li su postupci Kungajeve mogli da izazovu trenutnu poremeenost Budanovljevih mentalnih funkcija? Da li su postupci Kungajeve provocirali Budanova da se tako ponaa? Kakav je uticaj imalo konzumiranje votke na Budanovljevo stanje u trenutku izvrenja dela za koja je optuen? Kako se Budanovljevo stanje moe posmatrati ... u svetlu (1) injenice da je

62

63

Na novi srednji vek...

Ana Politkovska

Kungajevu smatrao erkom snajperiste, i injenice da je odbijala da govori o kretanju svoje majke, vreala ga, pokuala da pobegne, pruala otpor?, (2) injenice da je pokuala da se domogne napunjenog oruja?, (3) injenice da ... joj je pokazao fotografiju koja je raskrinkava? Da li je Budanovu potreban medicinski tretman? Da li je Budanov bio mentalno sposoban za vojnu slubu u trenutku izvrenja dela za koja je optuen, i da li je sposoban za vojnu slubu u ovom trenutku? Jesu li zakljuci strunjaka izneseni u preliminarnoj istrazi kliniki oprav dani? Ono to sledi je odgovor strunjaka iz Serbskog. Sve u njihovom izvetaju nedvosmisleno je usmereno ka pravljenju potrebne slike heroja. Po Budanovljevim reima, njegova majka je imala teak poroaj. ... Po reima njegove majke i sestre, bio je ranjiv i burno je reagovao na omalovaavanje. Odgovorio bi grubo ili bi se potukao. Bio je naroito osetljiv na nepravedne opaske i u takvim sluajevima uvek bi pokuao da odbrani slabije, sitnije od sebe i siromane. ... Slubeni dosije ga prikazuje u izuzetno povoljnom svetlu. Bio je disciplinovan, efikasan i uporan. U januaru 1995, tokom prve vojne kampanje u eeniji, Budanov je u borbi pretrpeo potres mozga i nakratko je izgubio svest. Nije zatraio medicinsku pomo. Po reima majke i sestre, Budanovljeva linost i ponaanje su se promenili nakon to se vratio iz Prvog eenskog rata. Postao je nervozniji i razdraljiviji. ... U svojim jedinicama Budanov je razvijao duh netolerancije prema nedostacima i pasivnosti. Imao je visoko razvijen oseaj odgovornosti. ... Nijedan od njegovih drugova nije primetio Budanovljev mentalni poremeaj. Nikad nije bio na psihijatrijskom ili neuropatolokom posmatranju. Budanov kae da je njegov puk gotovo bez prestanka uestvovao u borbenim operacijama ... nakon to je stigao u eeniju. U oktobru i ponovo u novembru 1999, Budanov je pretrpeo potres mozga praen gubitkom svesti. Nakon toga poeo je redovno da pati od glavobolja i vrtoglavice praene gubitkom vida. Postao je nesposoban da tolerie iznenadne glasne zvukove, lako bi planuo, bio je razdraljiv i nije mogao da se obuzda. esto je menjao raspoloenja i bio je podloan izlivima besa. Poinio je dela zbog kojih je kasnije alio. Budanov kae da se najozbiljnija bitka odigrala u klisuri Argun od 24. decembra 1999. do 14. februara 2000. Od 12. do 21. januara puk je izgubio devet oficira i tri redova. Budanov kae da su mnogi od njih ubijeni hicem iz snajpera u glavu. Budanovljev drug, kapetan Razmahnjin, poginuo je od snajpera 17. januara.

Dve nedelje nakon bitke uspeli su da izvuku sa bojnog polja unakaeno telo majora Sorokotjagija, na kojem su bili vidljivi tragovi muenja. Budanov je otiao na odsustvo u Burjatiju 8. februara 2000. Njegova ena kae da je tokom tog odsustva bio razdraljiv i nervozan. Rekao joj je da se njegov puk sukobio sa borcima arapskog komandanta Hataba u klisuri Argun, i da je 15 ratnih zapovednika Hatabove grupe ubijeno u borbi. Hatabovi borci su zbog ovoga pripadnike Budanovljevog puka nazvali divljim zverima, a Budanova su proglasili linim neprijateljem. Ponudili su ogromnu sumu novca onome ko ga ubije. Budanov je bio krajnje uzrujan zbog injenice da veina njegovih oficira nije poginula u otvorenoj borbi, ve od snajpera. Rekao je da e se vratiti kui tek kada zbriu i poslednjeg borca sa lica zemlje. Budanov se vratio u eeniju 15. februara, iako mu se odsustvo nije zavrilo. Majka i sestra kau da je svratio kod njih i da se promenio do neprepoznavanja. Nije gasio cigaretu, jedva da je progovorio i pobesneo je zbog nekakve sitnice. Nije mogao da sedi mirno. Jecao je pokazujui fotografije onih koji su poginuli i njihovih grobova. Nikada ranije ga nisu videle u takvom stanju. [Po reima kapetana Kupcova, naelnika medicinskog centra 160. puka, koji je viao Budanova svakog dana, deavalo se da mu se raspoloenje promeni nekoliko puta tokom deset ili petnaest minuta, od normalnog, prijatnog stava do odbrambenog besa. Tokom borbi ove crte su se preterano pojaavale. U trenutku besa Budanov je bio u stanju da zavitla zidni sat na pod ili na prisutne, ili da razbije telefon, sve to bi mu dolo pod ruku. Po Kupcovljevim reima, Budanovljevo mentalno stanje poprimilo je perverzne oblike do oktobra 1999 to jest pre pogibije njegovih kolega u borbama u klisuri Argun.] Budanov je lino predvodio napade sa pukom u rukama, i uestvovao je u borbi ovek-na-oveka. Nakon bitaka u klisuri Argun, lino je pokuao da izvue tela onih koji su poginuli. Nakon pogibije oficira i vojnika iz puka na brdu 950.8, Budanov je krivio sebe i neprestano je bio u depresiji. Udarao je podreene ili ih je gaao pepeljarama. Sredinom marta 2000, nakon to je naredio da mu se oisti ator, bacio je runu bombu u pe. ... Od sredine februara 2000. puk je bio rasporeen u blizini Tangija. Budanovu je nareeno da sprovodi obavetajne i istrane mere, da postavlja zasede, da obavlja dodatne provere pasoa itelja sela i da hapsi sumnjive. Budanov i njegovi podreeni izjavili su da je u to vreme situacija bila zbrkana, i da je bilo nemogue razlikovati prijatelja od neprijatelja, niti razaznati gde je linija fronta. Od 22. do 24. marta puk je sprovodio mere prepoznavanja i

64

65

Na novi srednji vek...

Ana Politkovska

istraivanja. Odluili su da provere neke kue u Tangiju i otkrili su dva roba, dovedena na silu iz centralne Rusije nekih deset ili petnaest godina ranije. Kada je obaveten o tome 26. marta 2000, Budanov je odluio da lino proveri situaciju u Tangiju. Poto je uhapsio dvojicu eena, Budanov je naredio da ih veu i ubace u oklopni tansporter. U puku je jedan od njih pokazao dokumenta na ime amil Sambijev i traio da razgovara sa Budanovim lino. Nakon 15 ili 20 minuta Budanov je naredio da se vrate u Tangi, uz objaenjenje da je amil pristao da pokae kue u kojima ive osobe povezane sa eenskim borcima ili osobe koje im pomau. Pri prolasku kroz selo een je pokazao kue koje su ih zanimale, ukljuujui i belu kuu u kojoj ivi ena snajperista. Osim toga, Budanov je imao fotografiju na kojoj su bila tri mukarca i tri ili etiri ene sa orujem u rukama. Budanov kae da je odluio da uhapsi snajperistkinju bez odlaganja. Dana 26. marta za vreme ruka u oficirskoj kantini, Budanov je pio alkoholna pia. U 24h odluio je da se lino odveze do mesta na kojem je ivela porodica Kungajev. Budanov je naredio da uhapse Kungajevu. Poeo je da je tue, udarao ju je i utirao u lice i druge delove tela, nainivi modrice na unutranjoj strani njene leve butine i izazvavi krvarenje u njenim ustima. Kungajeva je pokuala da mu uzvrati. Budanov je, budui siguran u to da je Kungajeva lanica IAF i da je umeana u pogibije njegovih podreenih, odluio da je ubije. On je onda pozvao posadu svog oklopnog transportera i naredio im je da odnesu telo Kungajeve i zakopaju ga van teritorije jedinice. to su on i uinili. Budanov tvrdi da najpre nije nameravao da ubije Kungajevu, a pogotovo ne da je seksualno zlostavlja. Kungajeva je, meutim, eksplodirala i poela da psuje [seamo se da nije govorila ruski] oruane snage Rusije, samu Rusiju i njega lino. Situacija je postajala sve napetija. Kungajeva mu je rekla da e se eeni obraunati sa njim i njegovom porodicom. Budanov ju je na silu odvukao od vrata. U ovoj borbi je odea Kungajeve delimino poderana. Po Budanovljevim reima, Kungajeva se pokazala kao veoma snana. Pocepala mu je majicu, pokidala lani sa krstom njegove erke sa vrata, a on je zauzvrat poderao gornji deo njene odee. Kungajeva je uzviknula da ih nije dovoljno pobila. Kada je bila na drugom krevetu, onom daljem od vrata, pokuala je da se domogne njegovog pitolja koji je leao na stoiu pored kreveta. Budanov ju je zgrabio za ruku, a drugom ju je pritisnuo na krevet, drei ruku u predelu njenog grla. Kungajeva je nastavila da mu preti. Kroz glavu su mu proletela lica svih vojnika i oficira koji su poginuli u klisuri Argun.

transportera. Budanov kae da je u tom trenutku na Kungajevoj bila suknja, dok su njena jakna, bluza i grudnjak leali na gomili, a on je bio u pantalonama. LiEn-u je predloio da je zakopaju u umi. Budanov je onda rekao lanovima posade da umotaju njeno telo u ebe i da ga odnesu. Kada je posada otila, Budanov je legao i zaspao. [Moramo da primetimo da su vojnici iz puka, koji su straarili ispred prostorija svog komandanta te noi, u nekoliko navrata tokom istrage rekli da je pukovnik bio samo u donjem veu kada su uli na njegov poziv. Devojka je leala na udaljenom krevetu potpuno naga, a Budanov je upitao vojnike: Plai li se neko mrtvaca, upalio cigaretu i naredio im da umotaju telo u ebe i da ga zakopaju. Zapretio im je da e ih pobiti budu li nekome priali o ovome.] Oko 13.30h, tog 27. marta, Budanov se, po sopstvenim reima, sreo sa generalmajorom Gerasimovim, vriocem dunosti komandanta Zapadne grupe armija. [Stvarni komandant bio je Vladimir amanov.] General Gerasimov je Budanova optuio da je spalio pola sela i silovao petnaestogodinju devojicu. Generalove opaske bile su uvredljive i pune nepristojnih rei. Budanov je izvukao pitolj, okrenuo cev nadole i upucao se u stopalo. U tom trenutku su Gerasimovljevi telohranitelji uperili oruje u njega, iako je Budanov predao pitolj Gersimovu nakon to je pucao. U isto vreme dovezla se obavetajna eta Budanovljevog puka. Obavetajna eta, koja se sastojala od 20 vojnika i dva oficira, zauzela je poloaj nasuprot oficira generala Gerasimova. Sukob je bio na pomolu, ali je Budanov rekao svojim ljudima da spuste oruje. Po Budanovljevim reima, on je sa generalima Gerasimovim i Verbickim zatim otiao u tapsku sobu. Nakon toga je Budanov napisao priznanje. Kada je sasluavan, Budanov je objasnio protivrenosti u svojim izjavama time to je [pre toga] bio u zaista loem stanju. Na osnovu gore iznetog, komisija je dola do zakljuka da Budanov nije bio odgovoran za svoje postupke, usled smanjenje uraunljivosti. Postupci rtve, Kungajeve, bili su jedan od uzroka Budanovljevg privremenog mentalnog sloma. Ne postoje neoborivi dokazi da je Budanov bio u alkoholisanom stanju. Budanova bi kao spoljnog pacijenta trebalo da posmatra i lei psihijatar. Kategorija C: delimino sposoban za vojnu slubu. Zakljuci komisije obezbedili su sudiji svu municiju koja mu je po ruskom zakonu bila potrebna da bi izvrio nalog svojih politikih gospodara i oslobodio pukovnika.

Na novi srednji vek...

66

ta se desilo nakon toga, Budanov se ne sea. Kad je poeo da dolazi sebi, video je da Kungajeva lei na krevetu i ne mie se. Pozvao je posadu oklopnog

67

Ana Politkovska

Prvo, mogao je sa Budanova da skine breme krivine odgovornosti. Drugo, mogao je da ga poalje na obavezno psihijatrijsko leenje, ali kao ambulantnog pacijenta. Koliko e to potrajati ne odluuje sud ve lekar koji ga lei. Pukovnik bi mogao da bude osloboen svih tih neprijatnosti ve nedelju dana nakon presude. Tree, sudija je mogao da sauva Budanovljevo pravo da nastavi da slui u vojsci, poto je njegovo stanje umanjene uraunljivosti bilo privremeno i uslovljeno situacijom. Vojni establiment je insistirao da se presuda izrekne na taj nain, inae bi, kao to smo rekli, izgledalo kao da njihovim jedinicama u eeniji komanduju pojedinci koji su oigledno poremeeni i koji se izvuku i kad poine ubistvo. Tako je to u Rusiji. Izvetaj koji strunjaci piu za sud, ba kao u sovjetska vremena, ne zavisi od injenica, ve od onoga ko njima manipulie. Hajde da ovde napravimo pauzu kako bismo bacili pogled na likove koji su obezbedili psiholoku i psihijatrijsku osnovu za skidanje krivice sa Budanova: Profesorka T. Peernikova (predsednica komisije), doktor medicinskih nauka, direktorka savetovalita Instituta Serbski, doktorka sa meunarodnim ugledom, psihijatar najvieg ranga, 50 godina iskustva; Profesor K. Kondratijev, doktor medicinskih nauka, dobitnik Nagrade za zasluge Ruske Federacije, direktor Prvog klinikog odeljenja, 42 godine iskustva; F. Safuanov, magistar psihologije, 20 godina iskustva; Pukovnik A. Gorbatko, vojno-medicinska sluba, glavni konsultant za forenziku psihijatriju u Ministarstvu odbrane; Potpukovnik G. Fastovcev, vojno-medicinska sluba; G. Burnjaeva, psihijatar. Zato se sud obratio profesorki Peernikovoj da skrpi politiki osetljiv ekspertski izvetaj koji e odgovarati vlastima? Verujem da je takav izbor bio daleko od nasuminog, jer se u Rusiji tako neto prosto ne dogaa. Tako se radilo i u sovjetska vremena. Aveti komunizma, njegove najstranije aveti ponovo su sa nama. Ono to sledi pokazae da se u vreme predsednika Putina uasna praksa politike-psihijatrije-po-nareenju vratila u nau svakodnevicu, i to iz neoekivanog pravca.

Dana 25. avgusta 1968. bile su uvene demonstracije na Crvenom trgu u Moskvi. Sedmoro ljudi je dolo na trg i razvilo parole na kojima je pisalo Za nau i vau Slobodu! i Sram vas bilo, okupatori! Meu tih sedmoro bila je i Natalija Gorbanevska, pesnikinja, novinarka i disidentkinja koja je tom prilikom gurala kolica sa bebom. Na ovaj nain su, u zemlji u kojoj niko nije protestovao veoma dugo, istupili ljudi koji su eleli da iskau protest protiv invazije sovjetskih trupa na ehoslovaku. Demonstracije Sedmorke potrajale su samo nekoliko minuta, a onda su ih pohapsili agenti KGB-a u civilu, koji su bez prestanka patrolirali Crvenim trgom. Sud je kasnije osudio dve osobe i poslao ih u radne logore, jednu je poslao u psihijatrijsku bolnicu, a tri u izgnanstvo. Gorbanevska je najpre putena zato to je dojila bebu. Ponovo je uhapena 24. decembra 1969, jer nije prestala da se bori za ljudska prava. Tada je Tamara Peernikova prvi put udarila svoj peat na ivot nae zemlje. Po nalogu KGB-a, Peernikova je ispitivala Gorbanevsku u istom tom Institutu Serbski u kojem je tri decenije kasnije pregledan i Budanov. Peernikova je proizvela medicinsku presudu koju je KGB i zahtevao: izofrenija. Ja bih rekla da je svako ko je razvijao parole na Crvenom trgu protestujui protiv ruskih tenkova na ulicama Praga zaista morao biti lud. Jo jedna KGB-ova dijagnoza koju je Peernikova 1969. overila bez razmiljanja bila je da je Gorbanevska opasna po drutvo i da se mora na neogranieno vreme poslati na obavezno leenje u specijalizovanu psihijatrijsku bolnicu. Natalija Gorbanevska, osniva i prvi izdava tajne Hronike tekuih dogaaja, samizdat-biltena sovjetskih aktivista za ljudska prava, provela je surove zatvorenike godine u Specijalizovanoj bolnici za mentalne bolesti u Kazanu. Bila je tamo zatvorena od 1969. do 1972, a 1975. je emigrirala sa izraelskom vizom. Danas ivi u Francuskoj. Seate li se imena Peernikova?, nedavno sam upitala Nataliju Gorbanevsku. Naravno da se seam. Kako je sprovedeno vae ispitivanje? Bilo je, najblae reeno, pristrasno. Unapred su bili odluili da me proglase izofreniarkom. KGB im je naloio da me poalju u specijalizovanu psihijatrijsku bolnicu, i svi oni su, ukljuujui i Peernikovu, uinili ono to

68

69

Na novi srednji vek...

im je nareeno. Znali su da sud nee traiti proveru dijagnoze, tako da se nisu gnjavili iznoenjem ekspertskih otkria. Na primer, napisali su povremeno nelogino razmiljanje. Kako se to manifestuje? Ni rei o tome. Gorbanevska pokazuje abnormalnosti u miljenju, emocionalne i kritike sposobnosti tipine za izofreniju. Kakve abnormalnosti? Ni rei. A ta je reenica apsolutno kljuna, zato to je u zakljuku koji je usledio neposredno nakon nje reeno da je prisilno leenje neophodno. Za mesec dana koliko su me pregledali, nisu mi postavili nijedno jedino pitanje o mojoj poeziji, iako sam pesnikinja. Kao da to nije postojalo. Mislila sam da mogu da mi prikae megalomaniju zato to umiljam da sam pesnikinja, ali nije se desilo nita slino. Sada je oigledno zato nije. Simptomi emocionalne zakrljalosti i hladnoe kao posledica izofrenije onemoguili bi pisanje poezije. Pacijent svojom voljom stupa u razgovor. Ponaa se smireno. Smei se. to je apsolutno tano, ali kako me je skupo kotala ta smirenost! Znala sam da moram da ostanem smirena i da im ne dam osnova da izmiljaju simptome, ali je na kraju ta moja smirenost iskoriena kao simptom i pojavila se u izvetaju kao ... ne pokazuje zabrinutost za svoju budunost niti za sudbinu svoje dece. Naravno da sam bila zabrinuta za svoju decu, ali nisam nameravala da to podelim sa psihijatrima KGB-a. Izvetaj se nastavlja: Ne odrie se svojih dela. Nepokolebljivo veruje u ispravnost svojih postupaka. Kae da je to uradila kako se u budunosti ne bi oseala krivom pred svojom decom. Do dana dananjeg se nisam odrekla svojih dela, i dalje verujem u ispravnost svojih postupaka, a moja deca su ponosna na ono to sam uinila. Evo jo malo: Ne postoji kritika svest o situaciji. Psihijatri su, raunajui tu i Peernikovu, smatrali da bi me trebalo proglasiti poremeenom zbog toga to mislim svojom glavom umesto da se oslanjam na nekog drugog. Moram da ukaem na to da sam se, tokom mesec dana koliko je trajao pregled, sretala samo sa Peernikovom i Martinjenkom, doktorom. Sva zapaanja koja su obezbedila osnovu za konane zakljuke eksperata bila su iskljuivo njihova. Verujem da su bili savreno svesni pogrenih tumaenja i izvrtanja injenica, ali to ih nije spreilo da obave zloinaki zadatak koji im je poveren. Peernikova ima dugu istoriju izvravanja zloinakih nareenja. Verujem da je rad u Institutu Serbski nepopravljivo potkopao i naruio ljudskost i profesionalni integritet ovih psihijatara. ... Kako se sve to zavrilo po vas? Koliko ste vremena proveli u specijalizovanoj bolnici za mentalne bolesti? Dve godine i dva meseca. Nazvala bih to psihijatrijskim zatvorom. Provela sam devet i po meseci u najgoroj bolnici, onoj kazanskoj. Odveli su me u Kazan pravo iz zatvora Butirka u Moskvi, u januaru 1971. Onda su me 1972, i to ponovo preko Butirke, poslali nazad na Institut Serbski na dalje posmatranje. Tamo sam provela jo tri meseca. Ipak, nije najznaajnija bila duina prisilnog leenja neurolepticima. Terapija haloperidolom bila je ve due vreme poznata kao vid muenja. Haloperidol je korien u klinikoj praksi za leenje delirijuma i halucinacija. Ja nisam imala ni jedno ni drugo, osim ako moja

gledita ne smatrate delirinim. Inae, haloperidol se daje mesec dana, a onda se napravi pauza za oporavak, zato to je jedna od nuspojava tog leka pojava Parkinsonove bolesti. E, pa meni su davali haloperidol devet i po meseci bez ikakve pauze. Kada su me iz Kazana vratili u Institut Serbski i ponovo poeli da mi daju haloperidol, Peernikova je rekla: I sami znate da ete morati da nastavite da uzimate haloperidol. Kakav licemer! ta se zatim dogodilo? Emigrirala sam u Pariz. Bilo je mnogo smeha tokom mojih kasnijih susreta sa francuskim psihijatrima nakon to su proitali izvetaj o mom leenju koji je sastavio Institut Serbski. Jedan od njih mi je rekao: Zaista moramo da odemo tamo i da uimo od ovih sovjetskih psihijatara: iz njihovih se dijagnoza moe zakljuiti da pred sobom imamo udesan sluaj nekoga ko je izleen od izofrenije. Sluaj Gorbanevske bio je meu prvim sluajevima takozvane psihijatrijske represije protiv disidenata u SSSR-u. Budua spasiteljka pukovnika Budanova doivela je svoj vrhunac sedamdesetih godina, to je u Rusiji bio uasan period u kojem je komunistiki reim vodio rat za smanjenje broja disidenata. Tada smo ve dobili savreno respektabilan Ustav, a KGB je odmeravao svoje postupke u ratu protiv disidenata kako ne bi izazvali proteste. Drugim reima, svakoga koga su mogli proglaavali su mentalno bolesnim zahtevajui obavezno leenje u specijalizovanim bolnicama. Ljudmila Aleksejeva, poznata disidentkinja i borac za ljudska prava u sovjetskim vremenima, bila je primorana da emigrira u SAD zbog politikog progona. Danas je predsednica Meunarodnog helsinkog odbora. U svojoj Istoriji disidentstva u SSSR-u pie da je samo 1971. godine, kod ne manje od dvadeset etiri od ukupno osamdeset pet osoba proglaenih krivim za politika dela postavljena dijagnoza neke mentalne bolesti, to je gotovo treina. Oni koji nisu mogli da budu proglaeni poremeenima, proglaeni su krivima za klevetanje sovjetskog reima, a i tu je Peernikova vie puta bila pri ruci. Na primer, u leto 1978. Aleksandru Ginzburgu bilo je sueno za klevetanje sistema. Tamara Peernikova je bila prisutna na suenju kao svedok optube. Ginzburg je bio jedan od najpoznatijih sovjetskih disidenata, novinar, lan moskovkog Helsinkog odbora, izdava samizdat-asopisa za poeziju Sintaksa, i od 1975. do 1977. prvi upravnik Drutvenog fonda za pomo politikim zatvorenicima i njihovim porodicama, koji je Solenjicin osnovao novcem od svoje knjige Arhipelag Gulag. Izmeu 1961. i 1969. Ginzburg je zbog svojih aktivnosti u tri navrata osuivan na boravak u radnom logoru, a 1978. godine bio je osuen na osmogodinju kaznu. Pod pritiskom sa Zapada prognan je 1979. iz SSSR-a u zamenu za sovjetske pijune uhapene u SAD. Nakon toga

Na novi srednji vek...

Ana Politkovska

70

71

Ana Politkovska

dugo je iveo u Francuskoj i umro je u Parizu 2002. od bolesti koju je zaradio u sovjetskim radnim logorima. Evo ta mi je Arina Ginzburg, Aleksandrova ena i saborac u disidentskoj borbi, ispriala o atmosferi na njegovom suenju, koje je odrano u Kalugi, gradiu u centralnoj Rusiji: Tokom suenja su ga kljukali neurolepticima, tako da bi prosto izgubio svest u sudnici. Neprestano su mu davali injekcije. Nije izgledao dobro. Jedva da je mogao da govori i nosao je okolo jastunicu punu knjiga zato to je odbio advokata i branio se sam. Imao je dugu sedu bradu. Poeo bi da govori nesuvislo; gubio je koordinaciju. Zamolio bi za dozvolu da sedne, a kad mu to ne bi dozvolili, onesvestio bi se. Dodue, prestali su odmah nakon presude. Tada su prestali da mu daju injekcije. A evo i navoda iz sudskog zapisnika sa tog suenja: U vezi sa prilogom br. 8 [lanak iz Hronike tekuih dogaaja od 12. oktobra 1976], Peernikova, direktorka savetovalita Instituta Serbski, i Kuzmieva, psihijatar u Psihijatrijskoj bolnici br. 14 u Moskvi, unakrsno su ispitane. Izjavile su da u SSSR-u ne postoji zloupotreba psihijatrije. Ginzburg je, naravno, na sudu insistirao na suprotnom. I u samizdatu je pisao o dramatinom porastu psihijatrijske represije u zemlji, kao i o, izmeu ostalih, postupcima Peernikove. Evo odlomaka iz Priloga br. 8, koji je Peernikova osporila: Nedavno je grupa za nadzor nad primenom Helsinkog sporazuma predloila Vrhovnom Sovjetu SSSR-a i Kongresu SAD da oforme zajedniku komisiju radi identifikovanja sluajeva zloupotrebe psihijatrije. U propratnom dokumentu grupa izvetava o nedavnim sluajevima psihijatrijske represije za koje je saznala. Pjotr Starik, kantautor, odveden je 15. septembra uz pomo policije u psihijatrijsku bolnicu Stolbova [zloglasnu sovjetsku psihijatrijsku bolnicu Beli stubovi, po funkciji slinu Institutu Serbski]. Stariku se ve daju velike doze haloperidola. Beleka prilikom prijema Pjotra Straika: O. D. [Opasan po drutvo], obavezno leenje u bolnici u Kazanu po lanu 70 [antisovjetska agitacija i propaganda]. Otputen 1975. U skorije vreme pisao pesme sa antisovjetskim sadrajem i izvodio ih u svom stanu pred 40 do 50 osoba. Lucidan tokom pregleda. Ne porie komponovanje pesama. Kae: Imam sopstveni pogled na svet. Eduard Fedotov, svetenik u Pskovu. Doao je Moskvu kada je uo za progone pravoslavnih hriana. Fedotov je uhapen i poslat u Psihijatrijsku bolnicu br. 14. I dalje je tamo. Nadeda Gajdar je 7. maja 1976. podnela albu tuilatvu

SSSR-a [na koje je upuena od strane prijemnog odeljenja Centralnog komiteta Komunistike partije Sovjetskog Saveza]. Policija ju je uhapsila i odvela u Psihijatrijsku bolnicu br. 13, gde su joj odmah ubrizgali largaktil. Direktorka odeljenja 2 L, I. Fjodorova, je izjavila: Draemo je ovde neko vreme kako bi prestala da se ali, a onda emo je preko specijalizovanog prijemnog centra poslati u Kijev. Oni e je tamo kratko zadrati. Sledei put e dobro razmisliti pre nego to podnese albu. U svetlu takvih informacija, dr Peernikova je izjavila pred sudom da u SSSR-u ne postoji zloupotreba psihijatrije. Aleksandar Ginzburg proglaen je krivim za klevetu i agitaciju protiv sovjetskog sistema. Za Ginzburga je ishod bio osam godina u zatvorima i radnim logorima, tuberkuloza i gubitak jednog plunog krila i etvrtine drugog. Poslednjih godina ivota bio je 16 sati dnevno vezan za bocu sa kiseonikom. Zdravlje mu je bilo potpuno uniteno. Da bismo razumeli ta se danas deava u Rusiji, moramo da budemo svesni ne samo injenice da je politika psihijatrija sa naruenim dijagnozama ponovo oivljena, ve da shvatimo i kako to funkcionie. U dosijeima gotovo svih sluajeva Peernikove, od Gorbanevske i Ginzburga do Budanova, nalazimo motiv potrage za pravdom u drutvu. Danas se ove rei koriste u potpuno drugaijem kontekstu. U sovjetska vremena Peernikova je dokaze o potrazi za pravdom u drutvu smatrala simptomom mentalne bolesti opasne po drutvo. Danas smatra da se brutalno ubistvo moe opravdati potragom ubice za pravdom u drutvu. Pukovnik je bio ophrvan oseajem krivice zbog pogibije svojih drugova od snajpera. Stoga je po Peernikovoj razumljivo to je ubio enu. Da li je puka sluajnost to se ba Peernikova pojavila kako u sluaju Ginzburga tako i u sluaju Gorbanevske? Sledee pitanje je da li je puka sluajnost to to se Peernikova pojavila i u Budanovljevom sluaju. KGB/FSB poslednjih 30 godina zna da se na Peernikovu mogu osloniti. Bila je u senci u vreme Gorbaovljevog poznog demokratskog perioda i pod Jeljcinom, a onda je oficir KGB-a sa dvadesetogodinjim staom postao predsednik. Nakon Putinovog uspona na vlast, svaki zamislivi budak i pukotina popunjeni su ljudima iz KGB-a. Informacija iz nezavisnih izvora (nikog ne iznenauje to informacija iz zvaninih izvora ni nema) kae da je vie od 6.000 slubenika KGB-a/FSB-a dolo na vlast zajedno sa Putinom te da sada zauzimaju najvanije kabinete u

72

73

Na novi srednji vek...

zemlji. Imaju kljune poloaje u kljunim ministarstvima: u predsednikom kabinetu (dva zamenika, efovi kabineta i odeljenja za informisanje); u Savetu za nacionalnu bezbednost (zamenik sekretara); u administrativnom aparatu Vlade, u ministarstvima odbrane, spoljnih poslova, pravde, nuklearne industrije, finansija, unutranjih poslova, u Ministarstvu za tampu, televiziju, radio i masmedije; u Odboru za carine i porez na promet; u Ruskoj agenciji za nacionalne rezerve; u Odboru za finansijski oporavak i tako redom. Loa anamneza, poput raka, tei da se obnovi, a postoji samo jedan radikalan lek: blagovremena terapija kako bi se unitile smrtonosne elije. Mi to nismo uradili. Izvukli smo se iz SSSR-a u novu Rusiju i dalje zaraenu naim so vjetskim stenicama. Da se vratimo naem centralnom pitanju: da li je vaskrsenje profesorke Peernikove u Budanovljevom sluaju puka sluajnost? A da li je povratak tajne policije na vlast u naoj zemlji sluajnost? Nije. Ljudi su 2000. godine govorili: Pa ta ako je Putin poeo u KGB-u, u sovjetsko doba? Sredie se kad stupi na dunost. A ve tada je bilo kasno. Sada smo okrueni ljudima kojima Putin i njegovi prijatelji veruju. Naalost, oni veruju samo sebi slinima. Rezultat toga je da su u strukturama vlasti u novoj Rusiji graani koji pripadaju jednoj posebnoj tradiciji, kod kojih preovladava represivni mentalitet i njemu odgovarajui naini reavanja problema u dravi. Peernikova je kako otelotvorenje te tradicije tako i mehanizma za njeno ovekoveenje. Za dve decenije koje je provela branei sovjetski drutveni i dravni sistem uspostavila je mehanizam kontrole medicinske nauke, oblikujui psihijatriju tako da se uklapi u potrebe bezbednosnog aparata drave. Danas, vie od deset godina nakon uruavanja vidljive strukture sovjetskog sistema, ona i njene specijalne vetine postale su potrebnije nego ikad. Ovo nisu apstrakcije nekakve politike teorije. Doprinos Peernikove Budanovljevom sluaju imao je ivotne posledice po stvarne ljude, ba kao i sedamdesetih i osamdesetih godina. Hoe li Budanov biti osloboen ili ne, bilo je od sutinskog znaaja za ceo na sistem a ne samo za vojsku koja je u eeniji postala instrument politike represije. Vojska je oekivala presedan od suda u Rostovu na Donu. Da li i dalje moe da nastavi da se ponaa kao Budanov? Peernikova, koja je rekla: Samo napred, obezbedila je i sudiji Kostinu municiju da po zakonu kae isto to: Samo napred.

Ana Politkovska

gde je Budanov stao. Mogli bismo da navedemo dovoljno primera za jo jednu knjigu. Prolo je vie od godinu dana. Dokumentacija u Budanovljevom sluaju uveae se za jo tri ekspertska izvetaja. Zakljuci Peernikove bie odbaeni kao neodrivi. Vrhovni sud e naloiti novo suenje u ovom sluaju, a novopostavljeni vojni sud u Rostovu na Donu naruie nove izvetaje. Tuilac Nazarov, koji je aktivno branio optuenog, bie uklonjen sa scene. Pravda je poela da izviruje iza tmurnih oblaka. A Peernikova? Da li je kanjena? Naravno da nije! Ostavljena je na svom mestu. Hajde da se sada okrenemo dokazima koje je Peernikova ignorisala: tim podvodnim stenama u Budanovljevom sluaju. Poslednje noi svog mladog ivota, nesrena Elza Kungajeva nije bila samo brutalno zadavljena, ve i silovana. Evo navoda iz forenzikog izvetaja: Mesto zakopavanja tela nalazi se u umi 950 metara udaljenoj od komande tenkovskog puka. Telo nage ene umotano je u karirano ebe. Telo lei na levoj strani, noge su priljubljene uz stomak, ruke savijene u laktovima i priljubljene uz gornji deo tela. Meunoje u oblasti spoljnih genitalnih organa umrljano je krvlju, a i na ebetu na tom mestu ima fleka od krvi. Forenziki pregled tela Kungajeve obavljen je 28. marta 2000, obavio ga je kapetan V. Ljanenko, direktor medicinskog odeljenja 124. laboratorijskomedicinske slube. Na spoljnim genitalnim organima, na povrini koe meunoja i na zadnjoj strani gornje treine butine ima vlanih mrlja tamnocrvene boje, koje lie na krv i mukus. Na himenu ima povreda u vidu radijalnih linearnih poderotina. U prorezu izmeu guzova ima osuenih tragova crvenkasto-tamnosmee boje. Dva centimetra od analnog otvora postoji poderotina sluzokoe Poderotina je puna zgruane krvi, koja ukazuje na to da je nastala ante mortem. Na strani ebeta okrenutoj prema telu nalazi se vlana mrlja tamnosmee boje koja lii na krv. Uz telo je pronaeno sledee: 1. Bluza, vunena. Zadnji deo pocepan (iseen) celom duinom. 5. Gaice, noene. Uzimanje uzoraka radi forenzike obrade nije izvreno usled nedostatka odgovarajuih uslova za njihovo uvanje i konzerviranje. Poderotine na himenu i sluzokoi rektuma nastale su usled umetanja tupog,

Na novi srednji vek...

74

Signal je sigurno tako shvaen i u eeniji, gde su oficiri nastavili ba tamo

75

Ana Politkovska

tvrdog predmeta (jednog ili vie). Mogue je da je takav predmet bio nabrekli penis (u erekciji). Mogla je, meutim, da bude i drka male alatke za kopanje. Od samog poetka istrage Budanov je kategoriki poricao silovanje. Neko je, meutim, oigledno silovao Elzu Kungajevu, i to pre nego to je ubijena. Poto je poslednjeg sata Elzinog ivota Budanov bio sam sa njom, i poto je dozvolio svojim vojnicima da uu u njegove prostorije tek nakon njene smrti, jedan zakljuak izgleda neizbean. Tokom preliminarne istrage izvrene su dve forenzike analize. Kad je sud prionuo na pranje Budanova, naruio je trei medicinski izvetaj iz istih razloga iz kojih je naruen novi psihijatrijski izvetaj od Instituta Serbski: da bi se dolo do zakljuaka koje su vojni establiment i Kremlj eleli da uju te da oficir odlikovan sa dva ordena za hrabrost ne bude sluajno prikazan kao silovatelj. Prema treem izvetaju, koji protivrei svemu onome to je prvi ispitiva video svojim oima, poderotine na himenu i sluzokoi rektuma nastale su post mortem kada je sposobnost povlaenja karakteristina za ivo tkivo bila u potpunosti izgubljena. Drugim reima, neko jeste zlostavljao ovu devojku, ali to sasvim sigurno nije bio Budanov. Imao je alibi. Nakon to ju je ubio, otiao je mirno na spavanje. Da bi ovo delovalo jo verovatnije, obilno krvarenje koje je Ljanenko video protumaeno je na sledei nain: prisustvo mrlja krvi u predelu spoljnih genitalnih organa ne protivrei zakljuku koji govori o post mortem poreklu ovih povreda . Ovi ispravni strunjaci posredno su potkrepili svoje zakljuke prethodnim izvetajem: Zbog neobjanjive odluke ispitivaa da ne sakupi materijal za forenziku histoloku analizu nismo u stanju da donesemo preciznije zakljuke u ovom trenutku. U ratnoj zoni, gde ne postoji mogunost da se uvaju histoloki uzorci, odsustvo neoborivih dokaza ojaalo je pukovnikov alibi. Bez histoloke analize, kao to su u horu tvrdili najnoviji patolozi, bilo kakav pokuaj da se dokae silovanje, kao i to da ga je poinio Budanov, bio je osuen na propast. Nisu se mogli izvesti potrebni zakljuci: Ne postoje podaci koji podravaju pretpostavku da su posthumne povrede nanete mukim polnim organom u erekciji. Rezultati forenzikog ispitivanja tela i materijalni dokazi ne obezbeuju osnovu za zakljuak da je prinudni seksualni in izvren nad Kungajevom.

Ovaj izvetaj koji oslobaa Budanova potpisali su: I. Gediguev, dr sci med, nagrada za zasluge, zamenik direktora Nacionalnog centra za forenziku medicinsku analizu Ministarstva zdravlja; A. Isajev, sci med cand, direktor odeljenja za kompleksne analize istog tog centra, ekspert najvie kategorije; O. Budjakov, sci med cand, nagrada za zasluge, konsultant za forenziku medicinu na odeljenju za kompleksne analize istog tog centra. Oni su oigledno umislili da su njihovi napori uklonili mrlju sa uniforme Vojske Rusije. Sa jakne moda i jesu, ali ne i sa pantalona. Rusko javno mnjenje Poto se Budanovljev sluaj vukao preko tri godine, nisam mogla da poverujem kakve su bile reakcije ruskih ena. Mi predstavljamo vie od polovine stanovnitva, te bi makar zbog te veine rusko javno mnjenje moralo da prezire i mrzi silovatelja? Izgleda da nije tako. Desetine miliona Rusa imaju keri te bi, makar zbog toga ako ni zbog ega drugog, morali da razumeju tugu porodice Kungajev i da se sa njom identifikuju. Ponovo, izgleda da nije tako. Intervju sa Budanovljevom enom emitovan je na televiziji. Brbljala je kojetarije o tome kako njen jadni mu mora da trpi sva ta ispitivanja i suenje, i o njihovoj maloj keri koja je umorna od ekanja da se tata konano vrati kui. Zemlja je saoseala sa pukovnikovom enom, a ne sa Kungajevima koji, koliko god da ekali, vie nikada nee videti svoju ker. Kada su eksperti 2002. prihvatili da je Budanov bio privremeno neuraunljiv u trenutku kad je poinio ubistvo, bio je opran od ubistva. Nikakva oluja gnuanja nije prohujala zemljom. Nisu odrane nikakve demonstracije, ak ni enskih organizacija. Nijedan borac za ljudska prava nije izaao na ulicu. Rusija je smatrala da je ono to se dogodilo bilo sasvim u redu. Izvetaj koji oslobaa pukovnika pokrenuo je talas ratnih zloina u eeniji, koje su poinili vojnici iskoristivi kao pokrie katastrofalnu situaciju i surovost pokazanu na obe strane. Kroz celu 2002. nastavljeno je ienje terena u eeniji, masovno i krajnje brutalno. Sela su opkoljavana, mukarci su odvoeni, ene su silovane. Mnogi su ubijeni, a jo vie ih je nestalo bez traga. Odmazda je postala opravdanje za ubistvo. Sam Kremlj je ohrabrivao linovanje oko za oko, zub za zub. Otkrili smo da se kreemo unazad, od stagnacije pod Brenjevom do krajnje Staljinove proizvoljnosti. Zastraujue je bilo to to smo verovatno imali vlast kakvu smo i zasluili.

Na novi srednji vek...

76

Drugim reima, nije bilo silovanja.

77

Budanovljeva zavrna re bila je zakazana za 1. jul 2002, to je ukazivalo na to da e ova pravosudna maskarada uskoro biti privedena kraju. Roditelji Elze Kungajeve napustili su sudnicu sa svojim advokatima, poto nisu mogli da podnesu izopaeno klevetanje moralnosti i skrnavljenje prava. Pukovnikove pristalice i kolege larmale su ispred sudnice oekujui da e za nekoliko dana sa Budanovim ispijati votku u ast njihove zajednike pobede. U tom trenutku neto se dogodilo u dravnom vrhu. Budanovljeva zavrna re iznenada je otkazana. Presuda, koja se oekivala 3. jula, nije izreena. Na opte iznenaenje, proglaena je pauza u suenju do poetka oktobra, a Budanov je ponovo vraen u Moskvu, nazad u Institut Serbski radi narednog, do sada etvrtog, medicinskog izvetaja. ta se dogaalo? Imamo malo pouzdanih informacija o tome u kojem pravcu je u to vreme duvao vetar u Kremlju, tako da moemo da se pouzdamo samo u nagaanja i zakljuke izvedene iz toga. Znamo da je nemaki Bundestag vrio snaan pritisak na Putina, aljui pisma i apele adresirane na njega lino. Kancelar reder se na samitima raspitivao o tome zato su oni koji sude ratnom zloincu Budanovu izgleda zainteresovani samo za to kako da ga oslobode. Izvori iz predsednikovog kabineta kau da nije dobio odgovor ni na jedno pitanje. Ne bi trebalo da budete iznenaeni. U naoj zemlji, sa njenom vizantijskom tradicijom servilnosti, takve trivijalnosti su sasvim dovoljne da izmene tok istorije.8 Suenje je nastavljeno 3. oktobra. Glavna panja je usmena na zakljuke novog psiholokog i psihijatrijskog izvetaja. Mnogi su predviali senzaciju, ali u sudnici se sve ponavljalo.
8

Ana Politkovska

Opet je zakljueno da je Budanov pretrpeo privremenu patoloku disfunkciju svojih mentalnih aktivnosti, te je stoga presuda bila u potpunosti predvidljiva: nee snositi krivinu odgovornost, a sud e insistirati na psihijatrijskom leenju o ijem e trajanju odluiti lekari koji ga budu leili. Glavni princip je ostao isti: Budanov e izbei kaznu. Ovakva presuda je i izreena 31. decembra 2002. To je poseban dan u Rusiji. Tog dana gotovo niko nije na poslu, a malo je ljudi koji razmiljaju o bilo emu ozbiljnom. To je gotovo religijski festival kada se ak i ostaci graanskog drutva ali i demokratski, pa samim tim antibudanovski naklonjeni lanovi parlamenta, ne uzbuuju ni oko ega jer slave Novu godinu. Dan je odlino odabran. Nije bilo reakcije na presudu. Nakon 31. decembra, Rusija se preputa dvema nedeljama praznovanja bez razmiljanja o bilo emu, kada se na televiziji prikazuje samo beskrajan niz gala-koncerata, a novine uopte ne izlaze. Advokati Kungajevih su se, naravno, alili. eleli su da obore presudu, ali, istinu govorei, nisu bili preterano optimistini. Kao to je Abdulah Hamzajev izjavio odmah nakon to je presuda izreena, sve nade je polagao u Evropski sud za ljudska prava u Strazburu a ne u ruski pravosudni sistem, i alba Vrhovnom sudu uloena je uglavnom zato to je to bilo neophodno da bi se, nakon iscrpljivanja svih domaih pravnih lekova, mogla uloiti alba sudu u Strazburu. A onda: senzacija! Poetkom marta 2003. Vojno odeljenje Vrhovnog suda nenadano je ukinulo presudu, ukazalo na sve neregularnosti i naloilo novo suenje. Istraga se morala vratiti na poetak i to pred istim Okrunim vojnim sudom u Rostovu na Donu, ali sa novim sudijom. Na ruskoj politikoj mapi Vrhovni sud je dugo bio puka ispostava predsednikovog kabineta a nikako najvia instanca nezavisne sudske vlasti. Ovo je moglo da znai samo jedno: vetar u Kremlju je potpuno promenio smer, a predsednik je okrenuo lea pravilu po kojem je ruski oficir koji se bori u eeniji uvek u pravu. Ponovo je, kao i u prolee 2000, Putin pokuao da se u javnosti prikae kao pobornik diktature prava. Predizborna predsednika kampanja, zakazana za 2004. godinu, samo to nije poela. Putinova partija Jedinstvena Rusija, iji je generalni sekretar, mada se to kosilo sa zakonom, bio ministar unutranjih poslova Boris Grizlov, jednostavno je morala da pobedi na parlametnarnim izborima u decembru 2003. Ve se uveliko radilo na glavnim sloganima za obe ove kampanje, i Putinovu i Jedinstvene Rusije. Glavni slogan je bio Zakon iznad svega.

Na novi srednji vek...

78

Vano je da se shvati ta je pravnu proceduru usmerilo ka pravdi u skladu sa zakonom. Psiholoki i psihijatrijski izvetaji su bili kljuni u Budanovljevom sluaju. Kada je postalo oigledno da bi Budanov mogao da bude osloboen u samoj sudnici, Memorijalni centar za ljudska prava i direktor Nezavisnog psihijatrijskog udruenja Rusije, profesor Jurij Savenko, poslali su zahtev profesorovim kolegama u Nemakoj da napiu izvetaj za suenje zasnovan na prikupljenim dokazima. Advokati su istovremeno na sudu izjavili da nemaju poverenja u politiki motivisane ruske psihijatrijske eksperte i zahtevali su da se strani psihijatri sa meunarodnim ugledom pozovu na suenje. Uprkos tome to je sudija odbio ovaj zahtev, nemaki psihijatri su uskoro izneli svoje zakljuke, koji su prosleeni poslanicima u Bundestagu. Ishod toga je bio da su se reflektori javnosti okrenuli na politiki skrojene izvetaje ruskih psihijatara, koji su bili u suprotnosti sa zakljucima nemakih specijalista. Onda je Gerhard reder pomenuo sluaj u razgovoru sa Putinom, koji je veoma osetljiv na kritike iz inostranstva, iako ga javno mnjenje u sopstvenoj zemlji ne zanima mnogo. Ubrzo nakon toga, suenje u Rostovu na Donu je potpuno promenilo smer, to samo jo jednom pokazuje koliko su sudovi u Rusiji zavisni od lidera. Dravni tuilac koji je govorio iskljuivo u korist Budanova zamenjen je nepristrasnim tuiocem. Advokatima je dozvoljeno da pozovu svedoke. Sudija je pristao da u spise uvrsti dugi izvetaj dr Stjuarta Tarnera sa Kraljevskog psihijatrijskog koleda iz Londona. Za dr Tarnera Jurij Budanov nije bio politiki osetljiva figura kao za nas; bio je samo jo jedan pacijent. Tako da je intervencija sa Zapada promenila kurs suenja Budanovu.

79

Sud u Rostovu na Donu ponovo je zasedao. Pukovnik je bio drugi ovek. Gotovo da nije bilo tragova onog bezobraznog neotesanca koji je pljuvao sudiju i neprestano vreao roditelje devojke koju je ubio. alio se da su ga izdali. Bio je veoma nervozan. Traio je suenje sa porotom, ali je odbijen. Prestao je odgovara na pitanja, stavio vatu u ui i sedeo na optuenikoj klupi i neto itao. Na stolici namenjenoj sudiji sedeo je pukovnik Vladimir Bukrejev, zamenik predsednika Okrunog vojnog suda. Prvi put za dve godine na unakrsno ispitivanje pozvani su i svedoci oteene strane. To je bio revolucionarni pomak. Prvi je sasluan general Gerasimov. On je izjavio da Budanov, kao komandant tenkovskog puka, dakle kao predstavnik Ministarstva odbrane, a ne Ministarstva unutranjih poslova, nije imao pravo da proverava selo Tangi-u, niti da ide u potragu za snajperistkinjom. Potraga za lanovima IAF i njihovo hapenje spadalo je u nadlenost tuilatva, agenata FSB-a i policije. Osim toga, general Gerasimov je izjavio da puk nije dobio nareenje da sprovodi istrane operacije u februaru-martu 2000. Sam Budanov nije imao prava da proverava pasoe i prebivalita u naseljenim mestima, niti je imao prava da tamo prikuplja obavetajne podatke. Onda je za svedoka pozvan Jahjajev, elnik seoske administracije u selu DubaJurt. To je po Budanovljevim reima bio ovek koji mu je dao fotografiju mukaraca i ena sa snajperima u rukama, to je navodno bio glavni razlog Budanovljevog odlaska u Tangi-u. Jahjajev je saoptio sudu da nije predao Budanovu takvu fotografiju. To je potvrdio i izvesni Pankov, koji je krajem decembra 1999. i poetkom januara 2000. bio u eeniji kao vii agent FSB-a. Pankov je izjavio da se Budanov zaista susreo sa Jahjajevim nekoliko puta u njegovom prisustvu, ali da Jahjajev nije dao Budanovu nikakvu fotografiju, niti mu je pominjao enu snajperistu. Niti je Budanov ikada pomenuo Pankovu neku fotografiju ili snajperistu. Nakon toga je itav Budanovljev iskaz u sopstvenu odbranu bio diskreditovan. Presuda je izreena 25. jula 2003: deset godina u radnim logorima sa najstroim reimom. Budanov bi trebalo da izae iz zatvora 27. marta 2010. godine. Budanov je bez ikakve sumnje dobio ono to je zasluio. ak i ako je to rezultat predizbornog manevrisanja i oportunistike politike intrige, ovek moe samo s dobrodolicom da doeka presudu, a takvih je bilo malo u Rusiji. Sud Severnokavkaske vojne oblasti i zamenik predsednika tog suda, pukovnik Vladimir Bukrejev, pokazali su veliku hrabrost. To je sigurno bilo plivanje protiv struje. Veina u vojnom vrhu, i praktino itav oficirski korpus, a naroito oni iz kavkaske oblasti, kategoriki su odbacivali presudu. Veoma razjareni, bili su uvereni da je Budanov platio samo zato to je asno branio svoju otadbinu. Desetogodinju kaznu i raalovanje Budanova shvatili su kao linu uvredu. Hajde da se podsetimo da je ruski vojni sud u svakom sluaju deo vojnog, a ne pravosudnog sistema. in, stan i unapreenje Vladimira Bukrejeva

Ana Politkovska

zavise od Ministarstva odbrane i taba Severnokavkaske vojne oblasti. Stoga je to to je Bukrejev proglasio Budanova krivim bio hrabar in jer je njime, istovremeno, i samom sebi izrekao kaznu. A ta je sa ostalima? Koliko god dramatini bili sukobi oko Budanovljevog sluaja, pria o njegovoj osudi ipak je samo izuzetak. Politike okolnosti iznele su njegov sluaj na svetlost dana i dovele ga u iu interesovanja javnosti, to je imalo znaajne politike posledice, koje su na kraju primorale vlast da sudu d dozvolu da osudi Budanova. Sve se dogodilo potpuno sluajno. Na svim ostalim suenjima za ratne zloine na kojima su optueni bili pripadnici ruskih federalnih snaga, opube su bile zamrznute, a slube bezbednosti su se naprezale do krajnjih granica samo da bi omoguile zloincima da izbegnu kaznu, ak i kada se radilo o zaista udovinim zloinima. Na primer, 12. januara 2002. est grupa ruskih vojnika iskrcale su se u blizini eenskog planinskog sela Dai. Traili su eenske borce, meu kojima i ratnog komandanta Hataba, koji je, po operativnim saznanjima, nedavno bio ranjen i nalazio se u tom kraju. Ono to se zatim dogodilo kasnije e biti nazvano Sluaj Budanov br 2. Pripadnici jedne od grupa, desetorica ljudi iz Jedinice za specijalne operacije koja pripada Glavnoj obavetajnoj upravi Generaltaba, spustili su se helikopterom. Videvi da putem pored njih prolazi minibus, zaustavili su ga i naredili svima da izau. Prvo su muili putnike, pokuavajui da iz njih izvuku gde se nalaze eenski borci, a zatim su ih sve pobili i na kraju zapalili njihova tela. Dravne informativne agencije odmah su nazvale ovu brutalnu, nezakonitu egzekuciju vojnim sukobom sa IAF. Meutim, tu je bilo svedoka koji su ubrzo razotkrili la. Dokazano je da su svih est putnika bili obini civili koji su se autobusom vraali kuama iz sredita okruga atoja. Meu njima je bila etrdesetogodinja Zajnad Davanatova, majka sedmoro dece starosti od dve do sedamnaest godina, koja je bila trudna sa osmim. Od nje je ostalo samo jedno stopalo u cipeli, po kojem su je identifikovali mu i starija deca. Tog dana je bila u Groznom na ginekolokom pregledu. Tu su bili i direktor kole iz sela Nohi-Kaloj, Said Mahomed Alkanov, star 69 godina, i Abdul-Vahab Satabajev, nastavnik istorije u istoj koli. Vraali su se sa skupa nastavnika u atoju. etvrto telo pripadalo je umaru iz NohiKaloja, abanu Bahajevu. Peto je bilo telo neaka trudne Zajnad, koji ju je pratio na putovanju, kao to je obiaj u ovim krajevima. Zvao se Damalajli Musajev. esto telo pripadalo je vozau autobusa, Hamzatu Tuburovu, ocu petoro dece. Ceo okrug ga je poznavao poto je svakoga dana razvozio sve koji su putovali iz atoja u razna planinska sela i nazad.

80

81

Na novi srednji vek...

Sve ubice su uhapene 12. januara uvee. Tuilatvo okruga atoj je, uz pomo iskaza sluajnog svedoka, majora Vitalija Nevmerickog iz vojne obavetajne slube, uspelo da dobije dozvolu za to. Tako neto je praktino bez presedana u Rusiji. Pripadnici Jedinice za specijalne operacije ubrzo nakon toga su predati istraiteljima iz vojnog tuilatva, i protiv njih je pokrenut postupak br. 76002. Sve izgleda kao da je u skladu sa pravilima. Srela sam se sa Andrejem Verinjinom, vojnim tuiocem okruga atoj, koji je u to vreme vodio ovaj postupak uz veliki publicitet, i koji je u prolee 2002. bio pun optimizma. Rekao je da ima vie nego dovoljno dokaza za krivicu, i da e sluaj sasvim sigurno doi do suda. Bilo bi gotovo nemogue spreiti sudski proces, kao to se deavalo sa skoro svim prethodnim sluajevima u to vreme. Stotine krivinih sluajeva koji su ekali da dou do suda visili su o vratu tuiocima na svim nivoima iz jednog jednostavnog razloga: vojni personal optuen za zloine uklanja se iz eenije po hitnom postupku. Istrage se odugovlae, tuilatvu se postavljaju razne prepreke, slubenike tuilatva zastrauju, i tako ih na kraju uutkaju. Tuilac Verinjin uspeo je da postigne gotovo nemogue: uhapsio je pripadnike GRU-a, i tokom istrage ih je drao u straarskim prostorijama 291. puka, poto je vojno tuilatvo imalo svoje prostorije na teritoriji puka. Tako su bili pod pukovnikovim neposrednim dvadesetetvoroasovnim nadzorom. Ne treba kriviti tuioca Verinjina za ono to se kasnije dogodilo. Optueni su odvedeni iz atoja i prebaeni u zatvor izvan enije i njegovog domaaja. Oni koji su izvrili masakr u blizini sela Dai, porunik Aleksandar Kalagandski i kaplar Vladimir Vojevodin, proveli su devet meseci u zatvoru u Pjatogorsku, a zatim su puteni jer je Centralno vojno tuilatvo Rusije propustilo da od suda zatrai produenje pritvora. Sud je stoga bio primoran da ih pusti na osnovu njihovog pismenog obeanja da nee putovati izvan okruga elkovski u Moskovskoj oblasti. Zato su ova dvojica zloinaca morala da ostanu u Moskovskoj oblasti? Pre nego to su poslati u eeniju, obojica su sluili na kraju sveta, u Burjatiji. To to su prebaeni u Moskovsku oblast moglo je da znai samo jedno: Glavna obavetajna uprava i Generaltab odluili su da im prue podrku, oigledno smatrajui da su, poput Budanova, lojalno sluili otadbini koja nije znala da ceni tu injenicu. Samo je kapetan Eduard Ulman, specijalne operacije, ostao u pritvoru. Naime, upravo je on tog 12. januara 2002. dao nareenje da se izvri masakr. Podstreka, major Aleksej Perelevski, ostao je na slobodi. Kako se naziva ovakva situacija? Da je eenski borac ubio est pripadnika ruske vojske i spalio njihova tela, moemo da budemo potpuno sigurni da ne bi bio jednostavno osloboen. Kao to je rekao Abdulah Hamzajev: Za 41 godinu,

koliko sam radio po sudovima, u tuilatvu i kao advokat, nikada se nisam susreo sa krivinim sluajem u kojem je neko ko je optuen za teko ubistvo sa predumiljajem puten na slobodu u zamenu za pismeno obeanje da nee promeniti mesto prebivalita. Upitala sam ga: Ako se ideja o Meunarodnom krivinom tribunalu za eeniju, o kojoj se trenutno raspravlja u Savetu Evrope, ikada ostvari, hoete li moi da im dostavite dokaze o sluajevima u kojima su ruske bezbednosne slube odluile da ne gone ratne zloince, ve su umesto toga uinile sve to je bilo u njihovoj moi da ih zatite i oslobode? Hamzajev je odgovorio: Koliko god hoete. Postoje stotine takvih sluajeva. Rusija se sada suoava sa pitanjem sa kojim su se SAD suoile na kraju Vijetnamskog rata, to jest sa pitanjem kako da gleda na svoje vojnike koji svakog dana ubijaju, pljakaju, mue i siluju po eeniji. Jesu li oni ratni zloinci? Ili su nesalomivi borci u borbi protiv meunarodnog terorizma koji koriste sva raspoloiva sredstva, sa opravdanjem da plemeniti cilj spasavanja oveanstva opravdava sredstvo? Jesu li ideoloki ulozi u ovoj borbi toliko visoki da se sve ostalo mora zanemariti? Zapadnjak bi, nadam se, imao jednostavan odgovor na ovo pitanje: o tome treba da odlui sud. Rusija do sada nije pronala svoj odgovor. Sada, pet godina od poetka Drugog eenskog rata, vie od milion vojnika i oficira imalo je takvo iskustvo. Zatrovani ratom na sopstvenoj teritoriji, postali su ozbiljan faktor koji utie na ivote civila i koji se vie ne moe jednostavno ignorisati. Sluajevi pukovnika Budanova i masakra kod sela Dai tragini, dramatini i nain na koji su se razvijali razotkrili su nae probleme i mesto koje Drugi eenski rat zauzima u naim ivotima. Razotkrili su nae nelogino razmiljanje o ratu i Putinu, stavili na kunju nae poimanje toga ko jeste a ko nije u pravu u regiji severnog Kavkaza. to je jo vanije, pokazali su patoloke promene koje su se odigrale u ruskom pravosudnom sistemu pod Putinom i pod uticajem rata. Reforme pravosua, koje su demokrate pokuale da proguraju, i koje je Jeljcin na sve naine pokuavao da pogura napred, uruile su se pod pritiskom Budanovljevog sluaja. Da njihov duh ipak i dalje ivi pokazalo se kroz rad sudije Bukrejeva i tuioca Verinjina. Uprkos tome to postoje pojedinci koji su sposobni za tako neto, Rusija je jasno videla da nemamo nezavisne sudove niti tuilatvo. Umesto toga, jo imamo presude izreene na osnovu neijih politikih naloga i u ime neije politike koristi.

Na novi srednji vek...

Ana Politkovska

82

83

sistem promenio, ali pripadnici te elite su se tome prilagodili. Nomenklatura bi elela da ivi na visokoj nozi poput novoruske poslovne elite, ali zvanine plate su im male. Ne ele da se vrate u stari sovjetski sistem, ali ni ovaj novi sistem im ne odgovara u potpunosti. Problem je u tome to on podrazumeva zakon i red, neto to rusko drutvo sve upornije zahteva, te tako nomenklatura mora da provodi vei deo svog vremena u pokuajima da suspenduje zakon i red kako bi se obogatila. Rezultat svega jeste da je Putinova nova-stara nomenklatura uzdigla korupciju na nivo koji bi bio nezamisliv i pod komunistima i pod Jeljcinom. Ona sada prodire mala i srednja preduzea, a sa njima i srednju klasu. Daje velikim, izuzetno velikim, kvazidravnim preduzeima i monopolistima priliku da se razvijaju. (U Rusiji to znai da su to nomenklaturini omiljeni izvori mita i korupcije.) To je biznis koji u Rusiji obezbeuje ogromne i veoma stabilne prihode ne samo njihovim vlasnicima i menaderima, ve i njihovim zatitnicima u dravnoj administraciji. U Rusiji ne postoji krupni biznis bez zatitnika, to jest staratelja na strani dravne administracije. Sve ovo nema nikakve veze sa snagom na tritu. Putin stalno pokuava da dobije podrku takozvanih bivih, to jest ljudi koji su zauzimali vodee poloaje pod sovjetskim reimom. Njihova enja za starim vremenima toliko je snana da ideologija koja podupire kapitalizam putinovskog tipa sve vie podsea na nain razmiljanja u SSSR-u na vrhuncu perioda stagnacije, u poznim godinama Brenjevljeve vlasti, krajem sedamdesetih i poetkom osamdesetih godina. Tanja, Mia, Lena i Rinat su stvarni ljudi a ne izmiljeni likovi, to su obini ljudi koji se, zajedno sa ostatkom zemlje, bore da preive. Svi su bili moji prijatelji. Evo ta im se dogodilo od 1991. nadalje. Tanja Poetkom zime 2002, samo to se zavrila saga sa taocima u pozoritu, rusko drutvo, naroito u Moskvi, nalazi se u stanju oka. Pojavila sam se na televiziji, igrajui malu ulogu u ovim dogaajima, nakon ega su se stari prijatelji ponovo pojavili u mom ivotu. Kasnononi poziv bio je od Tanje. Uvek je zvala kasno, ponekad toliko kasno da su svi ve spavali. Nisam videla Tanju, nekadanju kominicu, desetak godina. U to doba bila je nekako propala, ali sada je izgledala kraljevski, pobedniki i veoma ik, ne zato to je nosila skupu odeu, ve zato to je bila hladnokrvna i uravnoteena. To je bilo neto novo. U sovjetska vremena Tanjin ivot je bio pravo muenje. Skoro svake veeri

Tanja, Ma, Lena...

Ana Politkovska

Tanja, Mia, Lena i Rinat: Gde su oni sada?

Dakle, gde smo mi sada? Mi koji smo iveli u SSSR-u, gde je veina imala stalan posao i platu od koje je moglo da se ivi, mi koji smo imali neogranieno i nepokolebljivo poverenje u bolje sutra. Mi koji smo znali da postoje doktori koji mogu da nas izlee od svih lakih bolesti i uitelji koji e nas neemu nauiti. A takoe smo znali da za sve to neemo platiti ni kopejku. Za kakav ivot sada namiemo ono to nedostaje? Koje su nam to nove uloge dodeljene? Od kraja sovjetskog doba odigrale su se trostruke promene. Prvo, pretrpeli smo linu revoluciju (paralelno, naravno, sa onom drutvenom) u vreme raspada SSSR-a i tokom vladavine Borisa Jeljcina. Sve je nestalo u trenutku: sovjetska ideologija, jeftine kobasice, novac i sigurnost da u Kremlju ivi Veliki Tata koji je odgovoran za sve nas, pa neka je i despot. Druga promena je dola sa finansijskim slomom 1998. Mnogi od nas uspeli su poneto da zarade nakon 1991, kada je uvedena trina ekonomija, i kada su se pojavili znaci stvaranja srednje klase. Ruske srednje klase, dodue, a ne onakve kakvu moete nai na Zapadu, ali svejedno srednje klase koja podrava demokratiju i slobodno trite. Sve to je nestalo preko noi. Do tada su se mnogi ljudi toliko umorili od svakodnevne borbe za opstanak da nisu mogli da se suoe sa novim izazovom i prosto su potonuli bez traga. Trea promena se odigrala pod Putinom, kada smo uli u novu fazu kapitalizma sa oiglednim neosovjetskim crtama. Privreda u vreme naeg treeg predsednika predstavlja udan hibrid slobodnog trita, ideoloke dogme i jo kojeega. To je model koji stavlja sovjetsku ideologiju u slubu krupnog kapitala. Ima uasno mnogo siromanih, zaista siromanih ljudi. Osim toga, jedna stara pojava ponovo je procvetala: nomenklatura, vladajua elita, velika birokratska klasa koja je postojala u sovjetskom sistemu. Moda se ekonomski

84

85

Ana Politkovska

dolazila bi kod mene (ivela sam u prizemlju stare zgrade, a ona je ivela na vrhu). Kroz pla bi priala o svom potpuno unitenom ivotu. Tanja je tih godina radila kao inenjer u jednom istraivakom institutu i shodno tome je smatrana pripadnicom sovjetske naune i tehnike inteligencije, tada vane drutvene kategorije koja vie ne postoji. Kako se postajalo pripadnik tog sloja? U to vreme se od devojke iz dobre porodice Tanja je bila jedinica imunih roditelja oekivalo da stekne visoko obrazovanje, tako da je, ako po zavretku srednje kole ne bi pokazala neke posebne sklonosti ili talente, odlazila na studije na neki od tehnikih instituta, kojih je u to vreme bilo bezbroj, i postajala inenjer. Kad bi diplomirala, morala bi da radi tri godine u struci za koju ju je drava besplatno obuila. Stoga je u zemlji postojala armija ljudi koji su bili duboko nezadovoljni svojim ivotom, mladih specijalista koji nikada nisu eleli da postanu inenjeri i koji su sada provodili svoj radni vek po istraivakim institutima, ne proizvodei nita korisno pod kapom nebeskom. Tanja je bila pravi pripadnik ove armije, sa zvanjem inenjera za komunalna postrojenja u nuklearnim elektranama. Ponekad bi danima i bez ikakvog entuzijazma sedela u svom institutu dizajnirajui projekte za drenau i vodosnabdevanje sistema koje niko nikada nee sagraditi i za to primajui nekakvu bednu platu. Bila je stalno nesrena zbog hronine nestaice novca. Pokuavala je da pristojno prehrani i obue svoju porodicu, neprestano dvorei svoje dvoje male i boleljive dece i svog mua, prilino udnog oveka po imenu Andrej, mladog predavaa na prestinom tehnikom univerzitetu u Moskvi. Tanja je zbog svega toga bila tipini neurastenik i neprestano je muila sebe, Andreja i decu svojim promenama raspoloenja, svojom histerijom, depresijama i veitim nezadovoljstvom. Da stvari budu gore, Tanja je bila iz Rostova na Donu. Uspela je da se preseli u Moskvu udajom za Andreja, kojeg je upoznala na Crnom moru. Status joj je bio malo bolji od statusa limitika, sezonskih radnika po kvoti kojima je sredinom sedamdesetih odobravano privremeno boravite u Moskvi kako bi obavljali nepopularne poslove ili poslove za koje nije bilo dovoljno radne snage. U to vreme bilo je bezbroj ena inenjera u glavnom gradu, devojaka iz provincije udatih za Moskovljane. Niko nije hteo da ivi van Moskve, pa su se devojke iz dobrih porodica dovijale kako su znale i umele da se tamo presele. Tanja nije znala ta eli, ali je odlino znala ta ne eli: da bude inenjer i da ivi u oskudici sa siromanim Andrejem. Bila je ljuta jer nije videla izlaz iz te situacije.

U kui je stalno vladao mete. Po sovjetskoj tradiciji, Tanja je, budui da nije imala svoj, trebalo da ivi sa Andrejem u njegovom u stanu u Moskvi, ali ga, naalost, ni on nije imao. Tako su zavrili u velikom stanu sa Andrejevim roditeljima i njegova dva oenjena brata, od kojih je svaki imao po dvoje dece. Sve u svemu, bila je to tipina sovjetska konica, ali bez mogunosti da se napravi sopstveni roj i postane nezavisan. Andrej je, da stvari budu gore, poticao iz otmene stare moskovske porodice, u kojoj je bilo izuzetnih ljudi. Jedan od njih je, na primer, bio uveni profesor violine na Moskovskom dravnom konzervatorijumu. Bio je drugi mu Andrejeve bake, koja je takoe predavala violinu na istom konzervatorijumu. Baka je odavno umrla, ali njen mu je jo iveo u konici. Poput Tanje, ni on nije imao kuda da se dene. Andrejevi roditelji bili su profesori fizike i matematike. Stariji brat je bio profesor hemije na Moskovskom univerzitetu i reao je otkrie za otkriem, ali to se nije mnogo odraavalo na njegovo materijalno stanje. Tanja je bila sve oajnija zbog takve situacije. Andrejevu porodicu je smatrala gomilom nesposobnih gubitnika, uprkos gomili akademskih zvanja koja su posedovali, a oni su joj iz sve snage uzvraali odbijajui da je prihvate i neprestano joj traei mane. Tanja je, da se podsetimo, bila iz Rostova na Donu, gde je ak i u sovjetska vremena svako ko je mogao da trguje, trgovao svim i svaim. Ilegalne i tajne radionice su tamo cvetale. Mnogi bogati ljudi bili su as u zatvoru as na slobodi, i niko to nije smatrao sramotom. Novine su ih zvale pekulantima i varalicama, ali je, za mlade ene iz Rostova, udaja za takve mukarce bila velika srea. Kada smo se upoznale poetkom osamdesetih, Tanja je udaju za Andreja ve smatrala velikom grekom. Tu nije bilo ljubavi. Priznala je da je progutala mamac mogunost ivota u Moskvi. Bila je u svom elementu samo kada bi iznela lepe stvari koje je pokupila bogzna gde i kada bi vas namamljivala da ih kupite. Bez sumnje je imala poseban dar da navede ljude na kupovinu. Bila je u stanju da vam proda bluzu uasnog kvaliteta po ceni trostruko vioj od realne, uveravajui vas da se to sada nosi u Evropi. Kad bi se prevara razotkrila, ne bi joj bilo ni najmanje neprijatno. Dar za ovakvu pekulantsku trgovinu bio je neto to je Andrejeva tradicionalistika, visokoobrazovana porodica prezirala. Sada, 2002, Tanja me je pozvala u svoj dom, i ispostavilo se da je to onaj isti prostrani stan u srcu Moskve. Stan je bio predivno renoviran. Bio je pun najsavremenijih tehnikih ureaja, reprodukcija uvenih slika i visokokvalitetnih replika antikvitetnog nametaja. Tanji je bilo skoro 50 godina, ali koa joj je bila mladalaka i zdrava, odea u svetlim bojama. Govorila je snanim, samouverenim glasom, veoma otvoreno

86

87

Tanja, Ma, Lena...

Ana Politkovska

i, iako se mnogo smejala, lice joj se nije boralo. To je moglo samo da znai da se podvrgla plastinoj operaciji, to je opet moglo da znai da je zaradila mnogo novca. Da se nije Andrej iznenada obogatio?, pitala sam se. Tanja je hodala po stanu krupnim koracima. Pre deset godina vie je volela da apue i da se zavue u ugao neke sobe samo da bi izbegla Andrejevu porodicu. Pa, gde je porodica? Rei u ti, samo nemoj da se onesvesti. Sve ovo sada pripada meni. Tvoje je? estitam! A gde oni ive? Samo polako, samo polako. Sve u svoje vreme. Zgodan mladi, koji je po mojoj proceni mogao biti vrnjak Tanjinih sinova, tiho je uao u sobu. Poslednji put sam videla njene sinove kada su bili deca, tako da sam bubnula: Da ovo nije ... Igor? Igor je bio Tanjin i Andrejev stariji sin i mora da mu je sada bilo 24 ili 25. Tanja je prsnula u smeh. Grohotan, veseo, nestaan, zvonak, mladalaki. Nimalo nije liila na Tanju. Zovem se David, promrmljao je zgodni, krupnooki mladi, tamne kovrdave kose. Poljubio je Tanjinu manikiranu ruku. Seam se dana kada njene ruke nisu izgledale tako, nego su bile unitene od pranja odee za veliku porodicu. David je nestao u prostranom stanu. Pa, nemojte da vam smetam, devojke. O, boe. Devojke sigurno nismo bile. U redu, ispriaj mi. Otkrij mi tajne svoje nove mladosti i uspeha, preklinjala sam svoju staru drugaricu. Gde ti je porodica? Vie mi nisu porodica. ta je sa Andrejem? Razili smo se. Istekla je moja kazna u radnom logoru. Jesi li se ponovo udala? A ko je ovaj mladi, David?

Za ime boje! Za koga radi? Ne radim ni za koga. Radim za sebe, odgovorila je Tanja odluno, sa metalnim prizvukom u glasu, koji nije iao uz sliku blago nemarne, manikirane dame sa mladim ljubavnikom, koja je sedela preko puta mene. Tanja je sreni proizvod novog ivota. U leto 1992, kada u veini domova u Moskvi nije bilo niega za jelo (nazivali su to ekonomskom ok-terapijom, edom trinih reformi tadanjeg premijera Jegora Gajdara), Tanja je sa decom i ostatkom profesorove porodice ivela na selu u njihovoj staroj dai. Tog uasnog, gladnog leta svi Moskovljani koji su imali dau sedeli su u svojim brvnarama na selu i gajili povre za zimu kako bi imali bar neto da jedu. Istraivaki institut u kojem je Tanja radila bio je zatvoren preko leta. Nisu imali nikakvog posla i odavno su prestali da isplauju plate. Zaposleni, svi do jednog stanovnici prestonog grada, otili su da okopavaju svoje povrtnjake ili da trguju po pijacama koje su se proirile i na ulice gladne Moskve. Tanja je bila zauzeta gajenjem svog povra i brigom o deci. Andrej je esto ostajao u gradu i nije se vraao u dau da prespava jer, za razliku od veine istraivakih instituta, njegov univerzitet nije bio zatvoren. Jednog jutra, Tanja se nenajavljeno pojavila u Moskvi, otkljuala vrata svog stana i zatekla Andreja u svom branom krevetu sa nekom studentkinjom. Kao prava buna ena s juga Rusije, toliko je urlala na Andreja, da ju je ulo itavo naselje. Andrej se nije izvinjavao. Rekao je da voli studentkinju. Studentkinja nije rekla ni re, obukla se i otila u kuhinju, gde je poela da sprema aj kao da se nita nije dogodilo. Za Tanju je utanje njene suparnice i to to je oito dobro poznavala stan bila kap koja je prelila au. Tog trenutka je odluila nije valjda, tokom celog braka trpela Andrejevu bednu porodicu da bi sada dozvolila suparnici da joj preotme prostor? Rekla je Andreju da ne umilja da e se tako lako izvui. On je pokupio svoje stvari i otiao sa studentkinjom. To je, u stvari, bio dan kada je poeo Tanjin novi, potpuno nezavisni ivot. Andrej se ponaao uasno, nije joj davao ni kopejke. Tri godine kasnije, kada je zaradila neto novca, Tanja bi ga povremeno hranila i ak mu kupovala odeu. Ali, ne iz nekakvog saaljenja. Tanja je hranila Andreja zato to je osveta slatka. Davala mu je kavijar, simbol luksuza u sovjetska vremena, koji je sada mogla sebi da priuti. Andrej bi ga gutao sve dok kavijar ne bi poeo da mu izlazi na ui, i ne bi ni pocrveneo od stida, toliko je bio gladan. U to doba se hranio i po narodnim kuhinjama u crkvama, pretvarajui se hrane radi da je vernik. ak je nauio i da se prekrsti.

Tanja, Ma, Lena...

88

David je moj deko, nita na duge staze, radim to samo zdravlja radi, zaista. On mi je igraka. Zadrau ga dok mi bude odgovaralo.

89

Ana Politkovska

Ali 1992, u leto, kada je dolo do proboja slobodnog trita, svega ovoga jo nije bilo. Nedelju dana nakon Andrejevog odlaska, kada vie nije imala hrane za decu, a svekrva je insistirala da Andreju oprosti i primi ga nazad, Tanja je otila na oblinju pijacu. Njena svekrva je uzviknula Sramota! Sramota! i pala u krevet. Meutim, ubrzo se oporavila, im je Tanja poela da joj kupuje lekove tim sramnim novcem koji je zaraivala na pijaci. Nijedan od sinova stare gospoe, ni njen mu kao ni druge snahe, nisu bili u stanju da urade neto slino za nju. Stvari su postale tragikomine kada je na porodinom sastanku odlueno da nikada nee, ta god da se desi, prodati porodino naslee, atikvitetni nametaj nasleen od predaka, retke stare primerke ploa, slike uvenih ruskih majstora iz XIX veka. Tanjina svekrva je, leei tvrdoglavo u krevetu i pripremajui se za smrt radije nego za sramotu, bila prva koja je glasala protiv te ideje. Ranih devedesetih, mnoge dobrostojee porodice, koje su tokom Staljinovih godina uspele da sauvaju porodino naslee, prodavale su ga u bescenje ili kako je to narod govorio, za aku pasulja. Tanja je u meuvremenu radila na pijaci od 6h ujutru do 11h uvee. To nije bio posao, ve robovsko skapavanje. Ovo istilite imalo je jednu spasonosnu crtu: bilo je to ropstvo koje je imalo cenu. Tanja je stajala na pijaci i zaraivala prave rublje koje je zatim slagala u dep. Osim toga, ke je stizao odmah. Stajali ste tamo i dobijali novac, ne kasnije, ne jednog dana nego odmah, i to je bilo jedino to je vano. Tanja se uvek vraala kui s novcem. Vraala se i oteenih nogu, jedva se vukui sa ogromnim oteenim akama poput rakovih kleta, toliko umorna da nije bila u stanju ni da se opere niti da makar pokua da delimino lii na ljudsko bie. Ali, bila je gotovo srena! Moda mi nee verovati, ali bila sam srena to vie ni od koga ne zavisim. Ni od direktora instituta koji me nije plaao, ni od Andreja koji mi nita nije davao, ni od svekrve sa sve njenim porodinim nasleem i tradicijama. Zavisila sam iskljuivo od sebe. Sada bogata i lepa, Tanja mi dalje pria o tome kako se sve promenilo za deset godina. Moja svekrva? Pa, jednog lepog dana sam joj rekla gde da se nosi. Da se nosi u *****! I ta se desilo? Prvi put u ivotu mi nije uzvratila. To je bilo otkrovenje. Revolucija se odigrala pred mojim oima! Slamala se ta naizgled neunitiva stara moskovska inteligencija. Lomila se pod pritiskom novca koji sam davala svekrvi. Prestala je da mi popuje jer sam je hranila. Ja, koja jedina nikad nisam bila u pravu. Postepeno su svi oni, cela ta porodica koja me je uvek nipodatavala zato to nisam bila istog porekla kao oni i zato to sam, kako su uvek govorili, obrlatila Andreja da me oeni poto sam navodno elela da se dokopam Moskve, svi oni su, dakle, nauili da mi se smee, pa ak i da paljivo sluaju ta imam da kaem.

Bila sam spremna da to radim i dalje iz samo jednog razloga: da zaradim jo vie novca, jo vie i vie, pa da ih poniavam nabijajui im to na nos. Kad bi se oko ponoi vratila kui, Tanja bi se stropotala u krevet. Vie nije imala vremena za svoje sinove. Nije im pregledala domae zadatke. Sruila bi se i zaspala za tren oka. Narednog jutra sve je poinjalo iz poetka. Tanjina svekrva je poela da se brine o njenoj deci prvi put, mora se rei, otkako su iveli pod istim krovom. Tanja je ponovo bila zapanjena. Na pijaci je Tanja radila za jednog snalaljivog mladia koji je bio nabavlja, kako su ljudi govorili u to vreme. Nikitino nabavljanje sastojalo se od donoenja jeftine odee iz Turske, jeftinih lubenica iz Uzbekistana, jeftinih mandarina iz Gruzije; u stvari, svega to je bilo jeftino, odakle god da je dolazilo. Tanja i druge ene koje su radile za njega prodavale su njegovu robu. Nije bilo poreza ni dravnih nameta. Na pijaci su vladala ista pravila kao i u zatvoru. Razmirice su se reavale noem, reket i iznude su bile uobiajena pojava, ljudi su prebijani. Ostale ene su uglavnom bile u istoj situaciji kao Tanja, samohrane majke sa decom koja su ostajala sama kod kue, bive pripadnice naune i tehnike inteligencije iji su instituti, izdavake kue i redakcije pozatvarane. Za svoje gazde one su bile samo malo bolje od kurvi. Uskoro je Tanja poela da spava sa Nikitom. Izabrao je nju uprkos razlici u godinama, i odveo ju je sa sobom na put u Tursku. Poveo ju je jednom, pa drugi i trei put, i za dva meseca je Tanja, ena sa talentom za trgovinu, i sama postala nabavlja, poto je videla da u tome i nema neke velike nauke. Onda je Nikita ubijen, a da se nije znalo ko je to uinio. Jednog jutra su ga nali na pijaci sa rupom od metka u glavi, i to je bilo to. Nikitine prodavaice su se prebacile kod Tanje i bilo im je drago zbog toga. Tanja se pokazala mnogo efikasnijom od Nikite i biznis je poeo jo vie da cveta. Nakon est meseci Tanja je prestala da putuje u Tursku. Ne zato to se umorila, mada je ivot nabavljaa bio naporan. U to vreme ste sami morali da nosite robu u ogromnim torbama koje ste vukli po aerodromima i eleznikim stanicama, tedei u svakoj prilici, ak i na kolicima za prtljag koja je trebalo platiti. Prestala je da putuje zato to je otkrila svoje utoite: bila je izuzetno dobra u biznisu. Tanja je prosto procvetala i uskoro se njen biznis proirio toliko da je najpre zaposlila pet, a zatim jo pet nabavljaa. Postala je vlasnica onoga to se u kontekstu lokalne pijace zvalo velikim biznisom. Nabavljai su putovali, ene su prodavale, a Tanja je upravljala svima njima. Ve je prestala da ide okolo,

Tanja, Ma, Lena...

90

I sve to zato to sam ih hranila od trgovine na pijaci. Bila sam ponosna na to.

91

narodski reeno, u turskim krpama, to je znailo da je poela se odeva kao Evropljanka. Bila je stalni gost u svim restoranima, gde je jela, opijala se, razbacivala novac i oputala se nakon posla. Ostajalo joj je vie nego dovoljno novca za sebe, porodicu i radnike. Prihodi su joj za to vreme bili astronomski. Imala je ljubavnike koji su odgovarali njenim prihodima i godinama: mlade i vete, koje bi utnula im bi joj dosadili. Andrej, da budemo iskreni, nikad nije bio nita naroito po tom pitanju. Prolo je jo godinu dana i Tanja je odluila da renovira stan, nakon to ga je najpre prepisala na sebe. Kupila je neke prilino jadne stanie za Andreja, njegovu brau i njenog svekra, ime su ovi bili prezadovoljni. Tanja je zadrala svoju postariju svekrvu kod sebe. Na stranu saaljenje, bio joj je potreban neko ko e se brinuti o njenim sinovima. Stariji, Igor, bio je u pubertetu i pravio je probleme, a mlai je bio boleljiv. Tanja je, meutim, renoviranje stana doivela kao osvetu. Stvarno sam elela da im pokaem ko je vlasnik! Sve je izbacila, ama ba sve. Prodala je itavo njihovo porodino naslee i uklonila sve tragove pranjave plemenite prolosti porodice svoga mua. Niko se nije pobunio. Njena svekrva je otila na dau da bi joj se sklonila s puta. Ishod je bio moderan evropski stan opremljen najnovijom tehnologijom. Nakon renoviranja, Tanja je odluila da krene dalje: napustila je posao s pijacom i poela da se bavi pravom trgovinom, kupivi nekoliko prodavnica u Moskvi. ta? Te prodavnice pripadaju tebi?!, nisam verovala svojim uima. Tanja je bila vlasnica dva odlina supermarketa u koje sam redovno odlazila nakon posla. estitam! Ali tvoje cene su... Znam, ali Rusija je bogata zemlja!, odvratila je Tanja smejui se. Ne toliko bogata. Postala si imperijalista, pomalo tvrdokorna. Jeljcin je otiao, a sa njim i lake pare i romantika. Sadanji moni ljudi su nezasiti pragmatiari, a ja sam jedna od njih. Ti si protiv Putina, a ja sam za njega. Doivljavam ga kao brata koji je gotovo nestao u prolosti, a sad se vraa. Na ta misli kad kae nezasiti?

Ana Politkovska

mastiljarima u policijskoj stanici, vatrogascima, sanitarnim inspektorima, optinskoj vlasti. I gangsterima koji su stavili apu na moje prodavnice. U stvari, ja svoje radnje otkupljujem nazad od gangstera. Zar se ne plai da s njima posluje? Ne. Imam jedan san: elim da budem bogata. U dananjoj Rusiji to znai da moram sve da ih isplatim. Bez tog poreza ve sutra bi me ubili i zamenili nekim drugim. A da malo ne preteruje? Nimalo. ak dosta ublaavam. A ta je sa birokratama? Neke od birokrata plaam sama, a ostale isplauju gangsteri. Dajem gangsterima novac i onda oni dre te druge gangstere, nae birokrate, na uzici. U stvari, to je ba zgodno. Gde je Andrej sada? Umro je. Na kraju nije mogao da prihvati injenicu da je meni dobro krenulo a da je on kusao moj kavijar. Zamolio me je da ga primim nazad, ali nisam htela. Rekla sam mu da nae sebi drugu studentkinju. U svakom sluaju, nisam elela da ivim s runim ovekom. Odluila sam da mi se odsad sviaju samo zgodni mukarci. Odlazim na predstave sa mukim striptizom i tamo biram partnere. ali se! Zar ti ne nedostaje porodini ivot? Kuni mir, zadovoljstvo? Ni najmanje. Tek sam poela da ivim. Postoji tu i loa strana, naravno da postoji. Moda misli da je sve to prljavo, ali ta je pa bilo isto u nainu na koji sam ranije ivela? A ta je sa decom? Naalost, ispostavilo se da je Igor slabi, kao Andrej. Drogira se. Poslala sam ga na kliniku. Ovo je ve peti put. Staik je na studijama u Londonu. Njime sam veoma zadovoljna, veoma. U svemu je tamo najbolji. Moja svekrva se brine o njemu. Iznajmila sam stani za nju. Stasik ivi u studentskom domu preko nedelje, a vikendom je u tom stanu sa svojom bakom. Njoj sam platila operaciju kuka. Operisali su je u vajcarskoj. Vratila se u ivot, trkara okolo kao mlada enica, i apsolutno me oboava. Mislim da je to stvarno tako. Novac je jedna fantastina stvar.

Tanja, Ma, Lena...

92

Na mito. Beskrajan je niz mita koja mora da daje svima. Samo da bih zadrala prodavnice, ja moram stalno da plaam. Kome sve ne dajem mito! Dajem ga

93

Ana Politkovska

David je uleteo u sobu, nosei posluavnik. Devojke, vreme je za aj, procvrkutao je. Samo za nas troje. U redu, Tanjeka? Tanja je klimnula i rekla da e se odmah vratiti. elela je da se presvue za aj. David je delovao nekako bolesno i klonulo. Sve to je bilo prilino muno. Tanja se vratila nakon nekoliko minuta. Bila je prekrivena dijamantima, ui su joj blistale, dekolte joj je bljetao. ak joj je i kosa sijala. To je bila predstava za mene. Pristojno sam joj zahvalila na panji. Tanji je bilo veoma drago, blistala je, ba kao i njeni dijamanti, od zadovoljstva to je jednu novu Tanju predstavila staroj prijateljici. Brzo smo ispili aj i oprostili se. Nemoj da opet proe deset godina!, rekla je Tanja kad smo se rastajale. Hajde da se potrudimo u tom smislu, odgovorila sam i dok sam silazila niz stepenice, razmiljala sam o tome kako se ljudi zaista ee viaju u Putinovo doba. Stari prijatelji, mislim. Kraj Jeljcinove vladavine u Rusiji je bilo vreme kada su svi bili zauzeti borbom za goli opstanak, kada ljudi nisu godinama telefonirali jedni drugima, neki zato to su se stideli svog siromatva, drugi zato to su bili bogati. Bilo je to vreme kada su mnogi emigrirali zauvek; kada su mnogi ispalili sebi metak u glavu jer im je izgledalo da vie nikome nisu potrebni; kada su mrkali kokain iz prezira prema sebi. Sada se, meutim, inilo da se ponovo viaju svi koji su preiveli. Drutvo je postalo primetno urednije, a ljudi su ak imali i slobodnog vremena. Kada su dola nova vremena, ene su bile pokretaka snaga, bavile su se biznisom, razvodile od mueva. Muevi su postajali gangsteri, i mnogi su pobijeni u pucnjavama jo prvih godina Jeljcinove vladavine. Sve se to dogaalo zato to su, uoi perestrojke, mnoge ruskinje oseale, ba kao i Tanja, da nikada nee moi da promene svoje ivote. A onda se odjednom ukazala velika ansa. Nedelju dana kasnije bila sam na nekoj konferenciji za tampu u vezi sa dopunskim izborima za gradsku Dumu. I tamo sam, sasvim neoekivano, ponovo srela Tanju. U naem ve prilino ustrojenom i, kao u sovjetska vremena, raslojenom drutvu, vlasnici supermarketa po definiciji ne idu na konferencije za tampu. Tanja se novinarskom svetu predstavila savreno sreenom frizurom, u klasinom crnom poslovnom odelu i bez ijednog upadljivog dijamanta. I David je bio tamo, i on je bio savreno doteran, i bez greke je igrao ulogu Tanjinog poslovnog sekretara, skromnog ali ne i snishodljivog. Nije nas ovom prilikom nazivao devojakama.

Ja sam sedela sa novinarima. Tanja je bila sa druge strane barikade. Uzela je mikrofon i govorila je poslednja. Bila je jedan od kandidata za sedite u gradskoj Dumi. Rekla je novinarima, ukljuujui i mene, na koji nain je videla problem beskunika u Moskvi i obeala je da e se boriti za njihova prava ako joj graani uine ast i izaberu je za lana zakonodavne skuptine. Zato ti je, zaboga, potrebno sve ovo? Ve si bogata, upitala sam Tanju kada se zavrila konferencija za tampu. Rekla sam ti. elim da budem jo bogatija. Veoma je jednostavno: ne elim da dajem mito naem odborniku. I to je sve? Nema predstavu kolike su danas razmere te korupcije. Gangsteri iz Jeljcinovog doba nisu mogli ni da sanjaju o ovome. Ako postanem odbornik, bie to jedan reket manje. Ali, zato si odabrala da brani ba beskunike? Ule smo u oblinji francuski kafe. Tanja ga je odabrala, za mene je bio preskup. Mislim da e me to prikazati u dobrom svetlu. U svakom sluaju, zaista mogu da im pomognem da se sami izvuku iz svog poloaja. Ja sam to uradila. A zato si na kraju svog izlaganja na konferenciji za tampu govorila o Putinu? O tome koliko ga voli i potuje, i koliko mu veruje. Jesu li ti savetnici za imid to rekli? To je bilo veoma neukusno. Ne, nije. Mora to da radi u dananje vreme. Ne trebaju mi nikakvi image makers da mi to kau. Tanja je nekako prelomila ove teke engleske rei preko jezika, rei koje su stigle u Rusiju zajedno sa novim nainom ivota. Da nisam pomenula Putina, lokalni agent FSB-a svratio bi sutra kod mene u radnju da se poali zbog toga to nisam rekla ono to svi govore. Takav je danas ivot nas poslovnih ljudi. Pa ta ako bi doao i poalio se? Pa nita. Samo bi zatraio i mito. Mito za ta? Pa da zaboravi ono to nisam rekla. ovee, zar se nisi umorila od svega toga?

94

95

Tanja, Ma, Lena...

Ana Politkovska

Ne. Ako treba da ljubim Putina u guzicu da bih dobila jo nekoliko prodavnica, uiniu i to. Ali, kako to misli da dobije? Zar ih prosto ne kupuje? Plati ih i to je to? Ne, stvari su danas drugaije. Mora kod birokrata da zaradi pravo da bi mogla sopstvenim novcem da kupi prodavnicu. To se zove ruski kapitalizam. Meni se dopada. Kada se umorim od toga, kupiu negde dravljanstvo i odseliti se odavde. Rastale smo se. Naravno da je Tanja dobila na izborima. Pria se da ak nije loa. Svim srcem se bori za siromane u Moskvi. Otvorila je jo jednu kuhinju za beskunike i izbeglice, kupila je jo tri supermarketa, i esto na televiziji pohvalno govori o naim modernim vremenima. Nedavno me je pozvala i zamolila me da napiem lanak o njoj. Napisala sam ga. Ovaj koji upravo itate. Zamolila me je da ga proita pre objavljivanja, uasnula se i rekla: Ali, sve je istina! Naterala me je da obeam da ga neu objaviti u Rusiji pre njene smrti. A u inostranstvu? Samo napred. Neka saznaju na ta mirie na novac. Eto, sada znate. Mia i Lena Mia je bio oenjen Lenom, mojom kolskom drugaricom iz ranog detinjstva. Venali su se krajem sedamdesetih, dok su bili na fakultetu. U to vreme Mia je bio veoma pametan i talentovan deko koji je prevodio sa nemakog, sinhronizovao filmove jo kao student na Institutu za strane jezike i pred sobom imao svetlu budunost. Kada je diplomirao, bio je zatrpan privlanim ponudama za posao, a to se ovde ne dogaa ba esto. Mia je odabrao posao u Ministarstvu spoljnih poslova, koji je bio veoma prestian, naroito pred kraj sovjetske ere. Nije bilo uobiajeno da deko bez porodinih veza uspe da ue u tako zatvoren sistem kakav je na MSP. Mia ih nije imao. Odgajila ga je baka, skromna istaica. Majka mu je umrla od tumora na mozgu kad je imao 14 godina. Otac je ubrzo nakon toga napustio svoju bednu porodicu i otiao sa drugom enom.

pekli meso na logorskoj vatri u umi i beskrajno uivali. Lena i ja smo bile veoma bliske, a Mii je takoe bilo stalo da budemo prijatelji. Poseban doprinos naem prijateljstvu davala su moja deca. Kad bi doao u posetu, Mia nije mogao da odvoji oi od njih dvoje. Posmatrao bi ih oduevljeno ma kakvu glupost izvodili, satima bi priao i igrao se sa njima. Svi nai prijatelji su znali da Mia arko eli da ima decu. Bio je opsednut time, ali Lena je bila talentovani lingvista, pisala je diplomski i neprekidno je odlagala raanje dok ne diplomira filologiju. Mia je zbog toga bio veoma nervozan. Postepeno je navukao kompleks zbog toga to nemaju dece. Poeo je da pati i da mui sve oko sebe, a naroito Lenu. Meutim, Lena je bila od vrstog materijala, i kad bi jednom odluila neto, nita je ne bi moglo navesti da se predomisli. Odbranie svoj diplomski i dobiti titulu, a onda e zatrudneti. Kraj prie. Mia se zbog toga dohvatio flae. Nosio se sa svojim razoaranjem koliko je mogao, a onda je prosto iskoio iz ina. U poetku nije pio mnogo, ljudi su mu se smejali i zadirkivali ga, ali onda su njegova pijanstva poela da traju danima. Nestao bi, i bogzna gde bi provodio noi. Kasnije je pio nedeljama bez prestanka. Lena je pomiljala da moda treba da popusti, da ne zavri diplomski, ali kako napraviti bebu sa ovekom koji je stalno pijan? Onda su dola nova vremena: Gorbaov, Jeljcin, i jedini razlog to Mia nije otputen zbog hroninog pijanstva (komunisti bi ga utnuli istog trenutka) bio je taj to nije bilo nikoga da ga zameni. Osoblje MSP-a koje je znalo strane jezike i imalo iskustva u radu sa one strane Gvozdene zavese odjednom je postalo zlata vredno. Naputali su slabo plaeni posao u MSP-u da bi se zaposlili u trgovinskim firmama i ograncima stranih kompanija kojih je u Moskvi bivalo sve vie. Mia nije imao ponuda, iako su se Nemci prvi probili na rusko trite i prevodioci za nemaki su bili najtraeniji. Ali, Miini dani bili su odbrojani ak i u MSP-u, i konano je dobio otkaz. Jedne decembarske noi krajem 1996, kada je bilo 30 stepeni ispod nule, neko je, veoma kasno, zazvonio na moja vrata. Bila je to Lena, samo u spavaici ispod kaputa. Ne moete tako obueni hodati po Moskvi usred zime, a pogotovo ne ako ste Lena kod koje je uvek sve bilo cakum-pakum. Ona je bila staloena, lepo vaspitana i inteligentna mlada ena. Sada joj je, meutim, jedna noga bila bosa, kao da je neka potpuno poremeena osoba koja nema kuda da ode, a na drugoj nozi joj je gornji deo poluzapertlane izme landarao kao zastava. Moja prijateljica je drhtala, kao da su je tek izvukli iz ledene vode u koju je propala kroz led. Neto ju je nasmrt preplailo, a od oka je pobenavila. Mia, Mia, ponavljala je bez prestanka, glasno jecajui, nimalo nalik na sebe i oigledno nesvesna mesta na kojem se nalazi i ljudi koji je okruuju.

Tanja, Ma, Lena...

96

I tako se Mia obreo u MSP-u. Bili smo odlini prijatelji. Ili smo na izlete,

97

Ana Politkovska

Moja deca su se tada ve probudila i tiho su izala iz sobe. Stajala su pored Lene, zbunjena patnjom koju nisu mogla da shvate. Lena ih je konano primetila, pribrala se, popila lek za smirenje sa aom vode i poela da objanjava ta se dogodilo. Mia je tri noi za redom proveo van kue. Lena ga nije oekivala. Bila se ve navikla na njegova opijanja i odsustva, tako da je otila da legne. Morala je rano ujutru na institut. Meutim, Mia se najednom pojavio odmah iza ponoi. To je bilo neobino. Uao je u stan i, onako u zimskom kaputu i prljavim izmama, neopran i smrdljiv, uetao je u spavau sobu i stao iznad Lene, pretee utljiv, zurei u nju u polutami. Izgledao je kao da je siao s uma. Crne oi su mu neprirodno sijale, obrazi su mu se presijavali. Njegovo nekada lepo lice bilo je iskrivljeno u grimasu. Lena je povukla prekriva nagore, ne rekavi ni re. Iz gorkog iskustva ivota sa alkoholiarom znala je da je besmisleno bilo ta govoriti. Iako tako ne izgleda, vi govorite nekome ko ne uje. Samo treba ekati da zaspi. Mia je, meutim, priao krevetu i rekao: Ti si... ti si kriva... to pijem... i sada u te ubiti. Lena je u Miinom glasu osetila notu tihe odlunosti koja nije ostavljala mesta sumnji. Skoila je i potrala preko sobe. Mia ju je saterao u oak na balkonu i pomislila je da je sve gotovo, ali pijanci su trapavi, pa je uspela da se provue pored njega, da zgrabi neke stvari kraj ulaznih vrata i da kroz sneg dotri do najblieg utoita, to jest moje zgrade. Nakon toga su se razveli i, iako nijedno od njih nije bilo plaljivo po prirodi, oboje su jecali u mojoj kuhinji i priali mi koliko se vole, ali da vie ne mogu da ive zajedno. Nastavila sam da se viam sa Miom, mada sve ree i ree. Povremeno bi navratio, uglavnom da trai novac, jer je nastavio da pije i neprestano bio u nevolji. Tek povremeno bi poneto preveo, koliko da sastavi kraj s krajem. Prilikom retkih treznih poseta rekao mi je kako pokuava da prestane da pije i da zapone novi ivot. Zainteresovao se za pravoslavlje, krenuo da ita verske knjige, krstio se, naao je ispovednika u kojeg je imao poverenja, odlazio je na ispovest i priee i u tome pronalazio utehu. Bio je uveren da je iskupljenje mogue. Nije, meutim, izgledao kao neko ko je na putu spasenja. Izgledao je loe, kosa mu je bila masna i raupana. Nosio je pohaban i oito polovan crni kaput koji mu je bio prekratak, a kada sam ga pitala gde ivi, mrmljao je neke besmislice o tome kako ga niko ne razume i kako je veoma teko iveti onde gde te niko ne razume.

U Jeljcinovo vreme ovo nije bio naroito neuobiajen ili iznenaujui prizor. Mnogi ljudi bez novca lutali su besciljno ulicama, bili su obrazovani, ugledni graani, ali su ostali bez posla i poeli da piju jer nisu mogli da nau mesto za sebe u toj novoj stvarnosti. Upravo je na tom plodnom tlu sveopteg nezadovoljstva, nezaposlenosti i otputanja onih koji su u sovjetsko vreme imali posao poelo da buja pravoslavlje koje je postalo veoma moderno, tako da su svi gubitnici koji su ostali bez posla, suprunika ili razloga za ivot potrali u Crkvu, iako se veina njih ni u kom sluaju nije mogla smatrati vernicima. I Mia je bio jedan od mnogih na tom putu. Jednom je doao kod mene, trezan i veseo, i rekao mi da mogu da mu estitam. Prethodnog dana je postao otac, dobio je sina. Pourila sam da mu kaem koliko mi je drago: najzad mu se ostvario san. Meutim, Mia nije bio na sedmom nebu, kao to bi se moglo oekivati. Deak je dobio ime Nikita. Nekada davno, dok je jo bio oenjen Lenom, Mia je esto sanjario o tome kako e svom sinu, ako ga bude imao, dati ime Nikita. Ko je Nikitina majka?, upitala sam oprezno. Jedna devojka. ivi li s njom? Jeste li venani? Ili tek nameravate da se venate? Ne. Njeni roditelji me ne vole. Onda iznajmi stan i ivi sa svojim sinom. To je veoma vano. Nemam novca. Poni da zarauje. Ne elim i ne mogu. Prosto ne mogu to jednostavno nije mogue. Spreio je sve moje dalje pokuaje da nastavim razgovor o tome. Prolo je vie od godinu dana. Jeljcin je siao sa vlasti i imenovao je Putina za svog naslednika. Poeo je Drugi eenski rat. Putin je neprestano bio na televiziji. U jednom trenutku je upravljao vojnim avionom, a ve u sledeem davao uputstva u vezi eenije. Iz svega toga se moglo zakljuiti da su izbori blizu. Kasno jedne noi pozvala me je Lena. Zna ta ima novo?, rekla je jedva prepoznatljivim glasom, potpuno promuklim, glasom pevaa nakon koncerta.

98

99

Tanja, Ma, Lena...

Upravo su mi javili telefonom. Mia je ubio enu sa kojom je iveo. Za sobom je ostavila etrnaestogodinjeg sina iz prvog braka. Deak je bio u stanu kad se to dogodilo. Mia se napio. Po svemu sudei ena je bila starija, saalila se na njega i pila je sa njim da se ne bi oseao usamljeno. U svakom sluaju, pili su zajedno jue kad je Mia uzeo no i rekao ono to je rekao i meni: Sad u da te ubijem. Lena je briznula u pla. To sam mogla da budem ja, rekla je. Sea se? Svi ste pokuali da me ubedite da se ne razvodim. Rekla si da e se srediti, da mu treba leenje. Ali, on bi me naprosto ubio. Sud je imao obzira prema Mii, naroito nakon to je njegova ivotna pria izala na videlo. Osuen je na etiri i po godine. To nije mnogo za ubistvo. Sud nije zakljuio da je bio mentalno bolestan, niti da je patio od umanjene uraunljivosti, uprkos alkoholizmu. Mia je poslat u radni logor u Mordoviji, duboko u umama. est meseci kasnije, komandant logora je doao kod Lene u njen moskovski stan, gde je sada ivela sa novim muem i sinom kojeg je konano rodila. Komandant nije bio preterano bistar, ali je oigledno imao dobro srce. Odluka da poseti Lenu bila je njegova. Poto se poslom obreo u glavnom gradu, smatrao je svojom dunou da je pronae, uprkos tome to je bila razvedena od Mie, i da joj kae da je njen Mihael (kako ga je komandant opisao, na uas njenog novog mua) bio najbolji osuenik kojeg je on ikada upoznao, najpismeniji i najvredniji u celom logoru. Komandant, koji je oito imao pedagoku icu, zaduio ga je da se stara o zatvorskoj biblioteci, i Mia ju je potpuno reorganizovao. I sam je mnogo itao i radio je sa drugim osuenicima kao psiholog. Mia je svojeruno sagradio drvenu crkvu u logoru okruenom bodljikavom icom i spremao se da postane kaluer. Dopisivao se sa jednim manastirom kako bi ga neko vodio na tom putu. Komandant je takoe obavestio Lenu da podrava Miine kaluerske sklonosti, poto je smatrao da iz njih moe da proizae samo dobro za tu gomilu ubica, silovatelja i starih propalica iz logora. Na Miin zahtev doao je da kupi postolje za crkvene priloge u prodavnici Moskovske patrijarije i da ga ponese u logor. Zavrio je obeanjem da e se zaloiti za smanjenje Miine kazne zbog primernog vladanja. Leno, zar vam nije drago?, upitao je bivu enu, primetivi da su joj oi pune suza. Preplaena sam, odgovorila je.

Ana Politkovska

Komandant je zagladio kosu, popio aj, protrljao ruke kao da namerava da zapali vatru dlanovima i dodao: Istinu govorei, pomalo mi je ao to e otii. Poeli smo da se pripremamo za ono to bi se moglo dogoditi, ta god to bilo. Mia je mogao da se pojavi u Moskvi svakog trenutka. Na kraju se pojavio tek 2001. Nekoliko nedelja je lutao okolo poto nije imao kuda da ode, nemaki je zaboravio i bio je potpuno nesposoban da se prilagodi novom ivotu. Znala sam da je ve dugo bio u Moskvi, kada smo se sluajno sreli na Tverskom bulevaru. Kad su nam se putevi ukrstili, jedva sam prepoznala crte lica koje su mi nekada bile tako poznate. Seli smo na klupu i razgovarali vie od tri sata. Nije me pitao za decu, a ja ga nisam pitala za sina. Mii je prosto bio potreban neko za razgovor, neko ko e ga sasluati. Sve vreme je priao o izboru pravog manastira. Pomno sam se zagledala u oveka pred sobom. Od preanjeg Mie, ili bar od onoga to je bio u mladosti, nije ostalo gotovo nita. Bio je sed, star i mlitav. Od onog dara koji ste nekada mogli da osetite u njemu, nita se nije moglo videti. Tu je bila samo ljutnja na sudbinu, i mnogo zatvorskog argona. Osim toga, Mia mi je ispovrteo gomilu banalnih gluposti o smislu ivota, na nain na koji se o tome pie u bezveznim brourama za polupismene. Shvatila sam kakvu su to biblioteku imali u logoru u Mordoviji. Jesi li naao posao? Gde? Svuda malo plaaju a mnogo oekuju. Pa, svi smo sada u takvoj situaciji. Prosto moramo da se nosimo s tim..., poela sam. Mia me je prekinuo. E, pa ja ne elim da budem kao svi ostali. Oito je to uvao kao adut. Kakva je situacija sa manastirom? Za sada ne mogu da me prime. Postoji lista ekanja i mora da potegne veze ak i za to. Mora da poznaje ljude. Boravak u zatvoru mi nije neka preporuka. To je razumljivo. Tek si nedavno izaao. Ali ja to ne razumem! Mia je postao agresivan. ta planira da radi?

Tanja, Ma, Lena...

100

Nema razloga, odvratio je Miin komandant. Mnogo se promenio, nije opasan. Vie ne pije i nee vie nikoga ubiti. Bar ja mislim da nee.

101

Ana Politkovska

Otii u u onu malu crkvu, pokazao je nekud iza sebe, tamo je zaista stajala jedna od najstarijih crkava u Moskvi, vrsto ukorenjena u vremenu. Zamoliu ih da me uzmu kao uvara. Rekli su mi da je dovoljan odreeni broj poena u CV-ju da bi se ulo u manastir. Nasmejali smo se. Samo neko ko je roen u SSSR-u i ko je proveo vei deo svog svesnog ivota u njemu, zna koliko je tipino sovjetski takav pristup pronalaenju posla ako niste imali veze. I tako smo sedeli i priali o manastiru, veri, religiji, crkvenim pravilima koja nisu bila mnogo daleko od svakodnevice sovjetskog naina ivota. Oboje smo se smejali. Uvrnuto je, rekao je Mia, kako su se u novoj Rusiji pravoslavlje i sovjetski nain ivota najednom sloili. Ispod vodenastih oiju oveka koji ima problema sa bubrezima ili srcem najednom me je pogledao stari Mia, veseo, sposoban, nestaan, uljudan. Naravno da jesu. Zar se ne plai da e se crkva, kojoj tako arko eli da se prikljui, pretvoriti u lokalni komitet Komsomola iz kojeg si nekada pobegao? Da je sve samo prefarbano novim bojama, i da e, kada jednom ue u manastir, biti gorko razoaran i... Ujela sam se za jezik. Nikakve pogodne rei nisu mi padale na pamet. Htela si da kae da u ponovo nekoga ubiti, okrivljujui ga za svoje probleme? Ne, naravno da nisam, promucala sam, iako sam upravo to htela da kaem. Izgleda da smo Mia i ja bili na istoj talasnoj duini. Ba to si nameravala da kae. Mogu samo da odgovorim da se i ja plaim, naravno, ali da nemam kuda da odem. Ako ostanem ovde, sigurno u ponovo zavriti u zatvoru. Bolje sam se oseao u zatvoru, u ogranienom prostoru; manastir je kao radni logor, samo sa drugaijim uvarima. Potrebno mi je da ivim pod nadzorom. Ne znam da se kontroliem, s obzirom na to kakav je ivot oko nas. A kakav je to ivot? Cinian. Ne mogu da podnesem cinizam. Zato sam i poeo da pijem. Ali, zato si ubio svoju prijateljicu? Da li je i ona bila cinina?

Dakle, ni pod kojim uslovima nee ostati u ovom svetu? Nema nikakve anse. Ne bih mogao da podnesem. Nisam se ponovo videla s Miom, ali znam da nije uspeo da ue u manastir. Papirologija se otegla. Pravoslavna birokratija u Rusiji veoma nalikuje dravnoj birokratiji, i ravnoduna je prema onome to je neposredno ne dotie. Mia je odlazio u Patrijariju, odnosio im formulare, radio kao uvar u crkvi i praktino iveo u njoj. Postepeno je ponovo poeo da pije. Nekoliko puta je dolazio kod Lene da trai novac. Prvi put mu je dala 100 rubalja, drugi put je odbila. Bila je potpuno u pravu. Ona i njen mu nisu radili da bi omoguili Mii da se opija kad mu doe. Naravno da je bila u pravu. Samo, Mia se bacio pod voz u metrou. uli smo za to mnogo kasnije, sluajno. I otkrili smo da je Mia, jedan od najtalentovanijih Rusa koje sam ikada srela, sahranjen kao beskunik i bez poznatih roaka. Tanije reeno, sahranili su njegov pepeo, poto se u takvim sluajevima posmrtni ostaci automatski kremiraju. Niko ne zna gde je njegov grob. Rinat Moete organizovati frontalni napad ili moete krenuti zaobilaznim putem. Kompleks Specijalnog obavetajnog puka Ministarstva odbrane, njegove najelitnije poddivizije, nije, naravno, mesto po kojem treba da lutaju civili poput mene. Ponekad se, meutim, i to mora uraditi. Tamo me je odveo Rinat, jedan od oficira tog puka. Rinat je major. Niko ne zna ko su mu roditelji. Odrastao je u sirotitu. Lice mu je orijentalno, sa kosim oima, govori nekoliko srednjoazijskih jezika. Specijalnost mu je prikupljanje obavetajnih podataka. Rinat se godinama tajno borio u Avganistanu. Onda se infiltrirao u tadikistanske naoruane bande u planinama i na avganistansko-tadikistanskoj granici, i hvatao vercere droge na delu. U ime ruske Vlade takoe je tajno pomogao nekima od sadanjih predsednika bivih sovjetskih republika da dou na vlast. Naravno, proveo je mnogo vremena u eeniji za vreme oba rata. Grudi su mu prekrivene odlikovanjima. Rinat i ja traimo rupu u ogradi. eli da mi pokae bedu u kojoj on, uprkos svim svojim odlikovanjima, ivi u zgradi za oficire; eli da mi pokae i kuu u vojnom selu, u koju se nadao da e se useliti, ali nije imao sree. Ma koliko da je njegov puk uven, odlino obuen i nadasve slavan, rupa u ogradi koju pronalazimo ne samo da je dovoljna da se provuemo nas dvoje, nego biste ceo tenk mogli kroz nju da proterate. Hodamo jo pet minuta i dolazimo do sela u kojem ive pijuni. Jutro je. Oko nas namrtena lica oficira koji imaju slobodan dan. Vreme je daleko od lepog.

Tanja, Ma, Lena...

102

Ne, bila je veoma dobra osoba, i ne mogu da se setim zato sam je ubio. Bio sam pijan.

103

Ana Politkovska

Gnjecava ilovaa izmie ispod stopala. Ne hodamo, ve se klizamo i gledamo u zemlju da bismo se odrali na nogama. Podiem pogled i pred sobom ugledam udesan prizor, lepu novu sivozelenu viespratnicu, koja deluje kao fatamorgana meu ostalim sumornim petospratnicama. Ovako je sve poelo, kae Rinat. Naravno, eleo sam stan. Bilo mi je dosta lutanja po svetu. Moj sin raste, a ja stalno u nekim ratovima... Major zauti usred reenice i najednom izvede neto to me je zbunilo. Skriva lice i saginje se kao da neko puca na nas, pa moramo da pronaemo zaklon. Rinat tiho proape da moramo da se ponaamo kao da se ne poznajemo: takoe me moli da ne gledam napred i da ne maem rukama ili privlaim panju. Ali, ta nije u redu?, pitam. Je li to zaseda? alim se, naravno. Ne smemo da ga ljutimo, kae Rinat tiho i nastavlja da izvodi svoj manevar. Poput dobro obuenih pijuna, brzo, spretno i bez buke menjamo pravac. Kome to ne smemo da smetamo?, upitam kada Rinat podigne glavu sa olakanjem, pokazujui da je prola opasnost. Petrovu, zameniku komandanta. Na manevar je izveden zato to se Petrov upravo vozio prema nama. Njegova kola su se zaustavila ispred lepe nove zgrade, jer Petrov upravo tu i ivi. Tek kad je nestao u unutranjosti zgrade, Rinat se smirio, pa smo nastavili etnju po kompleksu. Stalno smo se vraali pred tu lepu zgradu, u koju je Rinat zurio sa udnjom i zaviu. Pravo da vam kaem, to me je ba zbunilo. Znam poneto o Rinatovom borbenom dosijeu, o njegovoj neustraivosti, pa sam se zaudila. ega se to, pitam ga, on najvie plai? Smrti? Ne, nauio sam da ivim sa smru. Ne elim da zvuim kao hvalisavac. Zarobljavanja? Da, plaim se toga, naravno, zato to znam da bi me muili. Viao sam takve stvari. Ali, ne plaim se ni zarobljavanja tako mnogo.

Verovatno mira, civilnog ivota. O tome ba nita ne znam. Nisam pripremljen za to. Rinatu je 37 godina. Sve to je u ivotu radio bilo je vezano za ratovanje. Telo mu je prekriveno ranama. Ima ir na elucu i na dvanaestopalanom crevu, ivci su mu uniteni. Neprestano ima uasne bolove u zglobovima i cerebralne napade, poto je nekoliko puta ranjen u glavu. Nedavno je major odluio da je vreme da se skrasi, da se vrati iz ratova u obian svet. Shvatio je da ne zna ba nita o tome. Na primer, ko e mu obezbediti mesto za ivot? Sigurno je zasluio stan zbog svega to je uinio branei interese zemlje. Ili pak neto novca? im je Rinat poeo da zapitkuje Petrova o tome, postalo je oigledno da ne moe nita da oekuje. Zakljuio je da je bio potreban svojoj zemlji dok je obavljao specijalne zadatke po planinama, drugim zemljama i kontinentima, i da ga je ona zbog toga odlikovala. Meutim, kako je majora poelo da izdaje zdravlje i kako je odluio da proba da se skrasi, otkrio je da ga ne eka apsolutno nita i da e ga vojska naprosto izbaciti na ulicu. ak e ga isterati i iz bednog oka u oficirskoj zgradi u kojem su on i njegov sin spavali. Rinat ima sina, Edika, kojeg sam podie. Deakova majka je umrla pre nekoliko godina, a Edik je dugo iveo u oficirskoj zgradi ekajui da mu se otac vrati iz mnogobrojnih ratova i sa vanih borbenih zadataka. Znam kako da ubijem neprijatelja a da ne pusti ni glasa, kae mi Rinat. Mogu da se uzverem uz planinu brzo i tiho i da poskidam one koji su na njoj. Odlian sam planinar. Znam da itam planinu po granju i bunju i da kaem ko je tu i gde se krije. Imam oseaj za planinu, kau da je to boji dar, ali eto, nisam u stanju da obezbedim stan. Nisam u stanju da uradim bilo ta u civilnom ivotu. Preda mnom stoji bespomoni profesionalni ubica, koga je drava za to obuila. Danas ima mnogo slinih njemu. Drava alje ljude iz rata u rat, ive godinama u ratnom okruenju, a kad se vrate ne znaju ta je miran ivot, red i zakon. Ponu da piju, uu u kriminalne grupe, postanu plaene ubice, a njihovi novi gospodari odlino im plaaju da ubijaju one koji, po njihovim reima, moraju da budu ubijeni u interesu drave. A drava? Nju nije briga. U Putinovo doba prestala je da se zanima za oficire koji su se vratili iz ratova. Izgleda kao da se drava aktivno pobrinula za to da bude to vie odlino obuenih profesionalnih ubica unutar kriminalnih grupa. Namerava li time da se bavi, Rinate?

Tanja, Ma, Lena...

104

ega onda?

105

Ana Politkovska

Ne, ne elim to, ali ako se Edik i ja naemo na ulici, ne mogu da iskljuim ni tu mogunost. Mogu da radim samo ono za ta sam obuen. Rinat i ja se konano probijamo kroz blato i lapavicu do jedne bedne straare. To je oficirska zgrada, zvana trospratnica. Penjemo se na drugi sprat i kroz oguljena vrata ulazimo u prljavu, spartansku sobu. Nikad u ivotu major nije imao neto to bi mogao nazvati domom. Prvo je bio u sirotitu na Uralu. Posle toga je iveo u zgradama vojne kole u koju se upisao pravo iz sirotita. Kasnije su se garnizonski hosteli smenjivali sa atorima, kad bi bio na zadatku. Bio je u vojsci 16 godina, kao lutalica pod zakletvom. Poslednjih 11 godina Rinat je neprestano iao iz jednog borbenog zadatka u drugi. To nije ivot u kojem moete neto da steknete. Ali, bio sam srean, kae major. Nikad nisam eleo da prestanem da se borim. Mislio sam da e to trajati zauvek. Sve to je Rinat stekao stalo je u jedan padobranski ranac. Major otvara standardni orman sa serijskim brojem na bednoj i izubijanoj bonoj strani i pokazuje mi ranac. Prebaci ga preko ramena i ide na sledei zadatak, saeto iznosi svoj ivotni stav. Jedan deak sedi na kauu i tuno nas posmatra; to je Edik. Prekidam majora. Bili ste oenjeni, znai da ste imali nekakav smetaj. Ne, nismo imali nita. Nismo imali vremena. Dok se borio u Tadikistanu, pomaui sadanjem predsedniku Rahmonovu da doe na vlast, kriom se oenio u Kirgiziji. Mladenci su se upoznali tokom prethodnog Rinatovog borbenog zadatka u gradu Ou, u kojem je devojka ivela, i gde je Rinat poslat nakon izbijanja krvavog sukoba izmeu dve tamonje etnike grupe. Tamo su se venali, a njihova strast i ljubav cvetala je uprkos krvi i bolu oko njih. Rinat je zatim svoju mladu predstavio komandantu. Komandant je slegnuo ramenima i rekao mu da ostavi enu u Ou, zato to je pijunu voljena osoba uvek Ahilova peta. Rinat je tako i uradio, ostavio je enu i vratio se u Tadikistan da bi se pridruio jednoj naoruanoj grupi na granici. Jednoga dana, komandant mu je saoptio da je dobio sina i da ga je njegova ena nazvala Edik. Kasnije, u junu 1995, Rinatovu mladu enu, studentkinju na lokalnom konzervatorijumu, ubili su ljudi koji su otkrili za koga je udata.

Tek to je napunila 21 godinu, tog dana je krenula da polae ispit na drugoj godini. Edik je najpre iveo sa svojom bakom u Kirgiziji. Deak je bio previe mali da bi iveo po oficirskim hostelima, a Rinat je ionako retko spavao u sumornim, neoienim sobama koje mu je obezbedila drava. Jo je uestvovao u tajnim operacijama po planinama irom zemlje. Jo dvaput je ozbiljno ranjen i proveo je mnogo vremena po raznim bolnicama. I pored svega, nisam eleo drugaiji ivot, kae Rinat, ali Edik je rastao. Konano je dolo vreme da ode po svog sina. Nakon toga Edik je ostajao kod bake samo kad bi Rinat iao na estomosene zadatke. Sedimo u njihovoj hladnoj, bednoj sobici. Edik je tihi deak sa blistavim oima koje sve vide. Veoma je zreo. Govori samo kad njegov otac izae i kada mu se postavi pitanje: jednom reju sin pijuna. Shvata da njegov otac sada prolazi kroz teak period i da e ga zbog toga sledee kolske godine poslati u kolu za oficire. Ali, deaku se ne svia ta ideja. elim da ivim kod kue, kae mirno i kao pravi mukarac, bez ikakvog traga kukanja. Svejedno, to ponavlja nekoliko puta: elim da ivim kod kue, kod kue. A da li je ovo tvoja kua? Da li se ovde osea kao kod kue? Edik je iskren deak. Zna da je bolje da ne kae nita, ako ve ne ne moe da kae istinu. Zato uti. I zaista, ko bi ovu rupu za oficire, bezlini nametaj i pijanu dreku vojnika pod ugovorom koja dopire s druge strane tankih zidova, mogao da nazove kuom? Edik, meutim, zna da njegovog oca pokuavaju da izbace ak i odavde te doputa da se to nazove kuom. Odnosi izmeu komandanata iz puka i majora poeli su da se kvare kada je Rinat zatraio da bude smeten u stan u onoj lepoj novoj zgradi oko koje smo se motali dok smo se skrivali od zamenika komandanta. Major je pretpostavljao da na to ima pravo, poto se godinama nalazio na vrhu liste ekanja za stan. Kada sam upitao Petrova, bio je ogoren: Nisi uinio dovoljno za puk!, prisea se Rinat. Moete li da poverujete, upravo tako je rekao. Bio sam veoma iznenaen i rekao sam mu: Sve vreme se borim. Spasao sam pilote sa planine kad niko drugi nije mogao da ih nae. Potreban sam ovoj dravi. Major je zaista bio predloen za najvie dravno odlikovanje, Heroj Rusije, za

106

107

Tanja, Ma, Lena...

Ana Politkovska

svoj uspeh u akciji nakon pada vojnog aviona u planinama eenije, u blizini sela Itum-Kale u junu 2000. Nekoliko spasilakih timova otilo je u planinu da pronae posadu, ali nisu uspeli. Komandanti su se setili Rinata i njegovog jedinstvenog borbenog iskustva, njegovog oseaja za planinu i sposobnosti da pronae ljude itajui tragove po granju, bunju i liu. Naao je mrtve vazduhoplovce za 24 sata. Jedno telo su minirali eenski borci, ali Rinat ga je razminirao. Tako da su porodice imale ta da sahrane. Aktivni oficiri imaju izreku koja kae da su komandanti koji se pogube u borbi i u planinama najbolji u civilnim zanimanjima. Rinat je rekao Petrovu: Znam ja kakav si ti heroj bio u eeniji, stalno si se vukao po tabu. Zamenik komandanta je odgovorio: Sad si stvarno u govnima, majore. Zbog ove reenice e leteti odavde. Otpustiu te bez prava na stan. Nai e se na ulici sa tim svojim sinom! Petrov se osvetniki bacio na ostvarivanje svoje pretnje. Najpre je poniavao majora zaduujui ga da ukraava paradni teren, da vodi pukovski klub i da organizuje filmske predstave za vojnike. Petrov je zatim naredio Rinatu da dizajnira postere za paradni teren (on je odlian crta), to je bio posao Petrovljeve ene. Ona je naprosto prestala da dolazi na posao, i svi oficiri su znali da Rinat radi umesto nje dok se ona odmara u lepoj novoj zgradi. Onda se Edik razboleo i morao je u bolnicu. Doktori su rekli Rinatu da bi morao da bude uz svog sina. Rinat je neprestano traio slobodne dane, a Petrov je, ignoriui potvrdu koju su izdali doktori i prepravljajui datume, zabeleio da je Rinat bio odsutan bez dozvole. Petrov je sazvao oficirski sud, a lairane potvrde je iskoristio da ukloni majora sa liste ekanja za stan. Radio je na tome da Rinat bude po kratkom postupku otputen iz vojske bez ikakvih privilegija. Ukratko, Rinat je bio u velikoj nevolji. ta sam to sebi uradio?, odmahuje Rinat glavom, svestan da je prevaren. Ratovi u kojima uestvuje naa zemlja nastavljaju se i kasnije bez obzira na to gde zavre oni koji su u njima uestvovali. A oni mahom zavre u poddivizijama u koje se vrate kad obave zadatke. tabni oficiri se sukobljavaju sa terenskim oficirima. Potonji onda bivaju otputeni zbog neposlunosti, njihove prethodne zasluge se ignoriu, a na njih se obruava gomila uvreda. Rinat uopte nije izdvojen sluaj. Oficiri su sada podeljeni u dve nejednake kategorije. U prvu spadaju oni koji su zaista uestvovali u ratnim operacijama, koji su rizikovali ivote, puzali kroz planine, danima kopali kroz sneg i zemlju, mnogi od njih bili ranjavani i po vie puta. ao vam ih je do neba. Teko im je da nau mesto za sebe u civilnom ivotu koji se nama ini tako normalnim. Ne mogu da nau

zajedniki jezik sa tabnim oficirima, koji su takoe bili u eeniji, pa se bune, opijaju i oseaju se uasno. tabni oficiri ih po pravilu nadigraju u svakoj prilici: dovode lane svedoke protiv njih, tre kod nadreenih, izmiljaju prie, kuju zavere. Dok trepne, nespretnjakovii su u redu za otputanje. ta su uradili? Bili su ono to jesu, naravno. Samim svojim prisustvom u jedinicama, terenski oficiri svakodnevno podseaju tabne oficire na to ko je ko u ovom svetu. A tabni oficiri? Oni se uspinju od ina do ina brzinom metka. Veoma lepo se snalaze, dobijaju stanove i dae. Rinat je na kraju odustao. Napustio je vojsku koju je toliko voleo i otiao ko zna gde sa Edikom, taj terenski oficir bez kue i prebijene pare. Plaim se za njega, zato to mogu da pretpostavim kuda je otiao. Plaim se za sve nas.

108

109

Tanja, Ma, Lena...

Nekadanji ministar unutranjih poslova a danas ef Saveta za nacionalnu bezbednost. Karijeru je zapoeo upravo kao direktor GUBOP-a. Kada je imenovan za ministra unutranjih poslova, zadrao je interesovanje za svoju staru struku i dao sve od sebe da ojaa tu upravu. Poveao je broj njenog osoblja u odnosu na druge slube a slubenicima dao veliku mo, omoguivi im da izvode operacije koje podrazumevaju upotrebu sile bez prethodnog odobrenja, za razliku od ostalih policijskih slubi. Takoe, stalno je unapreivao svoje ljude postavljajui ih na najvie poloaje u zemlji, tako da su danas Ruajlovi ljudi snaga s kojom treba ozbiljno raunati u ministarstvima sile. Njihov broj se moe porediti sa brojem Peterburana, to jest onih koji su radili sa Putinom u Sankt Peterburgu i koji su sa njim doli u Moskvu u razna ministarstva, kao i sa ekinim ljudima, proizvodima Putinove bive firme, KGB-a.

Kako oteti tuu imovinu...

Ana Politkovska

Kako oteti tuu imovinu uz preutno

odobravanje vlasti
Moskva, februar 2003. Grom iz vedra neba: predsednik Putin imenuje novog zamenika ministra unutranjih poslova i efa GUBOP-a, Centralne uprave za borbu protiv organizovanog kriminala. To je Nikolaj Ovinikov, skroman, politiki trom i ne preterano istaknut poslanik Dravne Dume, koji nikad ne govori na njenim zasedanjima niti se, koliko je poznato, mea u njen zakonodavni rad. ak nije ni jedan od Putinovih nekadanjih drugova iz Sankt Peterburga, to je neobino u okviru trenutne kadrovske politike. Nakon imenovanja, Ovinikov daje intervju u kojem kae da e dati sve od sebe da se pokae dostojnim predsednikovog poverenja, te da je njegov zadatak da svede korupciju na minimum i da se pobrine za to da zdravi deo drutva vie ne bude preputen na milost i nemilost kriminalnoj manjini. To su odlini stavovi. Pa zato je onda izjava novog zamenika ministra izazvala takvo veselje na Uralu? Hajde da se pozabavimo njegovim novim poslom. Kakav je njegov status u okviru ruske birokratije? Direktor GUBOP-a nije u Rusiji tek obina pozicija. To je kljuni portfelj u strukturi vlasti. Najpre, organizovani krinimal mafija ukorenjen u uasnoj korupciji, proima pore svakodnevnog ivota. U Rusiji se kae da se novac ne moe uutkati kad jednom progovori. Zatim, taj poloaj sa sobom nosi veoma mnogo uticaja i zbog svoje istorije. Jedan od naih glavnih birokrata i monika, ovek koji se odrao i pod Jeljcinom i pod Putinom, jeste Vladimir Ruajlo.9

Ako posmatramo Nikolaja Ovinikova kao oveka, sve u vezi sa njegovim imenovanjem na elo GUBOP-a deluje kao da je u redu. Analizirajui njegov slubeni dosije, vidimo da je radio 30 godina kao policajac u provinciji pre nego to je uao u Dumu, deluje da je zasluio taj poloaj. U vreme izbora za poslanika bio je ef policije u Jekaternburgu. Jekaterinburg nije uspavano provincijsko sredite, nostalgino za prohujalim vremenima. To je glavni grad uralske regije, centar Sverdlovske oblasti, koja je pak glavna industrijska oblast ove regije. Kada je Jeljcin pozvao regije Rusije da uzmu koliko god suvereniteta ele, postojali su sasvim ozbiljni velianstveni planovi da se oformi Republika Ural sa Jekaterinburgom kao glavnim gradom. Gradski ef tamonje policije bio je slavan u celoj Rusiji. Ural je regija sa velikim rudnim bogatstvom i ima prirodne i industrijske resurse koji su dovoljni bilo kojoj zemlji da preivi. Osim toga, Jekaterinburg je tradicionalno teritorija jedne od najmonijih mafija nekadanjeg Sovjetskog Saveza, a dananje Rusije. Re je o takozvanoj kriminalnoj grupi Uralma. Svialo mu se to ili ne, glavni policajac Jekaterinburga bori se upravo protiv Uralmaa. Nema potrebe naglaavati da se veliki deo znaajnih informacija ne moe pronai u Ovinikovljevom slubenom dosijeu. Moda ak ni bilo ta doista vano. Kakav je bio kao ef policije? Koji su mu bili prioriteti? Koje delove mafije je progonio? ta i koliko je postigao? I na kraju, kakav je bio krajnji rezultat: kakav je grad Jekaterinburg bio pod Ovinikovim, a kakav je danas? Nije mi elja da pokaem kako se policajac sa Urala uzdigao do vrtoglavih visina u Moskvi. Daleko vie me zanima pojava iz ruskog ivota poznatija kao korupcija. ta je, u stvari, korupcija? ta sainjava rusku mafiju ne onakvu kakva je bila pod Jeljcinom, ve ovu iz Putinovog vremena. I zato je Putin unapredio Ovinikova? Ako analiziramo nain na koji je Ovinikov imenovan za glavnog ruskog borca protiv mafije, moi emo da utvrdimo vodea naela kadrovske politike pod Putinom i njegovom administracijom. Pria see daleko u prolost.

110

Ruajlo je smenjen sa ovog poloaja u maju 2004. godine.

111

Ana Politkovska

Feduljev Jedna vest je potresla Rusiju 13. septembra 2001. U to vreme vodio se Drugi eenski rat, Putin je ve bio postavljen za premijera poto je, za razliku od ostalih kandidata, bio voljan da taj rat i zapone. U Jekaterinburgu se mafija doepala jedne od najveih ruskih fabrika, Korporacije Uralhima, ije prozvode koristi cela ruska hemijska industrija. Graani naoruani bejzbolpalicama, i uz podrku specijalne policijske jedinice OMON iz Jekaterinburga, provalili su u fabrike kancelarije, napravili veliki nered i pokuali da postave svog direktora umesto aktuelnog, Sergeja Glotova. Televizija Ural prikazala je lokalne komuniste kako kliu Ura! Narod uzima vlast u svoje ruke! Dole kapitalisti! Lokalni sindikalni lideri ponavljali su te iste slogane, proglaavajui zauzimanje Uralhimaa radnikom revolucijom i obeavajui da e se sline revolucionarne renacionalizacije veoma brzo proiriti celom zemljom. Od predsednika Jeljcina nije se ula ni re, ali to nije iznenadilo nikoga zato to se znalo da je bolestan. utao je, meutim, i novopostavljeni premijer. U stvari, Moskva je utala. Vladimir Ruailo, tada ministar unutranjih poslova, nije imao nita da kae o policajcima u njegovoj nadlenosti koji su se prilikom upada u preduzee pridruili jednoj od strana u sporu. Treba li rei da je utanje Moskve bilo reitije od rei? Takve stvari se ne deavaju samo u Rusiji. Do veeri tog 13. septembra radnika revolucija se malo stiala, budui da se staro rukovodstvo, koje nije bilo voljno da odstupi, zabarikadiralo u direktorovoj kancelariji. U tom trenutku je prava oklopna kolona, armada upadljivih crnih dipova, ula u fabriki krug. Specijalna policija im se s potovanjem uklonila s puta. Iz jednog od dipova izaao je teko opisiv, onizak graanin u dobro skrojenom odelu, sa skupim naoarama i nekoliko zlatnih lanaca. Bio je prototip novorusa, a lice mu je bilo podnadulo od nedavne pijanke. Na putu do direktorove kancelarije ovaj graanin je uivao zatitu snanog telohranitelja kojeg mu je obezbedila policija Jekaterinburga. Specijalna policija mu je silom prokrila put: radnici su se povukli gunajui. Paka opet trai kavgu. Doao je da se obrauna, mrmljali su radnici Uralhimaa.

izvestila je televizija Jekaterinburga, prebacujui se sa snimaka zabrinutog izraza na licu vodeeg industrijalca na okrvavljena lica branilaca fabrike. Osim bejzbol-palica, sada su se mogle videti i gvozdene tangle. Graanin sa firmiranim naoarama uao je u zgradu i predao opkoljenom i zabarikadiranom rukovodstvu fabrike gomilu dokumenata. Bila je to sudska odluka po kojoj se Feduljev proglaava suvlasnikom njihove firme sa ovlaenjem da za direktora postavi osobu po svom izboru. U skladu s tim, sve neovlaene osobe morale su da napuste objekat. Graanin je nepozvan seo u direktorovu fotelju, a njegovo drsko ponaanje pokazivalo je kakav je bio njegov status: vlasniki. Nakon nekog vremena, tokom kojeg se smenjeno rukovodstvo upoznavalo sa dokumentima koje je graanin uruio, dobio je gomilu psovki (to ga nimalo nije zbunilo) i drugaiju kolekciju dokumenata i sudskih odluka koje pokazuju da je sadanji direktor u stvari pravi direktor. Da bismo shvatili ta se ovde deavalo, moramo da odemo na izlet u nedavnu prolost Jekaterinburga. Kako je nastalo drutvo u kojem je mogue otimanje tako velike firme? I ko je Pavel Anatoljevi Feduljev? I zato sam, kada sam razne ljude upitala ta se to, za ime sveta, deava, dobijala uvek jedan isti odgovor: sve je to Feduljevljevo maslo? Kako je sve poelo Pre desetak godina, dok je jo Jeljcin bio na vlasti, a demokratija kako smo tada govorili divljala, Paka Feduljev je bio najobiniji siledija, reketa i razbojnik. U to vreme Jekaterinburg se jo zvao svojim sovjetskim imenom Sverdlovsk. U njemu su operisale velike kriminalne bande osvajajui nove sfere uticaja, ali Paka nije bio ni u jednoj od njih. Bio je solo-igra. Iako su se krivina dela vukla za njim kao veo za mladom, milicija ga nije gonila jer je bio isuvie sitna riba. U to vreme takvi nisu hapeni zbog zloina koje su poinili ve ako i kada doe vreme da se stave iza brave jer, recimo, ne bi uspeli da se dogovore sa drugim siledijama, ili u sluaju da suvie mnogo priaju, ili ako bi, uopte uzev, izlazili iz svojih okvira. To nije bio problem sa Pakom Feduljevim. U to vreme ponaao se veoma razumno. Paka je postao biznismen ranih devedesetih. To je bilo tipino za veinu njegovih drugara. Paka je, meutim, bio siromaan. Nije imao pristup Rupi, centralnoj banci kriminalnog podzemlja, uprkos tome to je Jekaterinburg, uven po svom kriminalnom podzemlju, imao jednu od najveih Rupa u dravi. Kao sitni razbojnik, Paka se nije kvalifikovao za kredit te je zbog toga bio prinuen da prikupi sopstveni kapital. to je i uinio.

Kako oteti tuu imovinu...

112

Pavel Feduljev, vodei industrijalac nae oblasti i odbornik u Skuptini Jekaterinburga, pokuava da sprovede pravdu u skladu sa odlukom suda,

113

Feduljev je stekao kapital veoma brzo, uz pomo zapaljive votke kune proizvodnje zvane paljenka. Mehanizam je bio jednostavan. U zabaenijim gradovima i selima Sverdlovske oblasti jo od sovjetskog doba postojao je izvestan broj malih fabrika pia. U prvim godinama Jeljcinove vladavine, i one su, poput svih fabrika u dravnom vlasnitvu, poele da se raspadaju, pa je ubrzo dolo vreme kada je svako, za odreenu sumu novca direktoru na ruke, mogao da kupi onoliko pia koliko je mogao da poveze. Naravno, to je bila oigledna kraa iz dravnih fabrika, ali to se tada smatralo normalnom pojavom u sovjetskom ivotu. Ljudi su gladovali, i, da bi se preivelo, polovina zemlje je pljakala onu drugu polovinu, a da to nikoga nije iznenaivalo. Ljudi su preivljavali kako su znali i umeli, i to se smatralo biznisom, jer je to bilo ono o emu smo sanjali. Pie je kupovano zato to je alkohol, koji nije kotao praktino nita, mogao da se razblai vodom, sipa u boce i odmah prodaje kao jeftina votka. Jo se nije razmiljalo o akcizama, a policija je, ak i da je elela neto da uradi, bila nemona u borbi protiv paljenke. A istina je da zapravo i nisu eleli nita da uine, budui da su se i sami borili za opstanak na sve mogue naine, to je obuhvatalo i uestvovanje u nezakonitim poslovima. Nabavljai ove votke policiji su plaali reket da ih titi od konkurencije. Tada se Paka Feduljev, propalica i vercer, upoznao sa Nikolajem Ovinikovim, policajcem. Ovinikov je, kao i svi ostali u to vreme, udeo za novcem. Plate policajaca bile su mizerne, a esto ih nisu ni dobijali. I tako su Paka i Ovinikov sklopili dogovor. Ovinikov nee primeivati ta Paka radi, a Paka, svakim danom sve uspeniji, nee zaboraviti na Ovinikova. Policajac je napokon imao vie nego dovoljno za svoj nasuni hleb. Konano je doao trenutak kada je kapital koji je Paka stekao bio dovoljan da zapone veu i, to je vanije, konano zakonitu igru. To je bila tipina pojava u Rusiji. Ba kao to svaki vojnik sanja da postane general, tako svaki sitni kriminalac sanja da ue u legalni biznis. Postojala je, i jo postoji, jedna osobenost ruske ekonomije, a to su tri uslova za uspeh u krupnom biznisu. Prvi je da uspeh dolazi onima koji su se prvi doepali pareta dravnog kolaa to jest, kada neto to je bilo dravna svojina postane njihovo privatno vlasnitvo. Zato veinu krupnih biznismena u Rusiji predstavljaju bivi pripadnici komunistike nomenklature, Komsomola ili radnika partije. Drugi uslov je da, kada ste se uspeno domogli dravnog vlasnitva, ostanete bliski vlasti to jest, da redovno podmiujete, odnosno hranite zvaninike. To bi trebalo da garantuje napredak vaim firmama.

Ana Politkovska

Trei uslov je da steknete prijatelje (to jest, da ih podmitite) u policiji i pravosuu. Budui da nije bio u poziciji da ostvari prvi uslov, Feduljev se usredsredio na drugi i trei. Snage reda i zakona U to vreme je u Jekaterinburgu iveo izvesni Vasilij Rudenko. Bio je zamenik direktora Odeljenja za kriminalistike istrage i Ovinikovljev prijatelj. Rudenka su svi znali, njegov poloaj je znaio da je svako ko je eleo da uspe u biznisu, morao da ga pridobije na svoju stranu. Rudenko je istio line dosijee novih biznismena (a nekadanjih gangstera), i tako ih oslobaao njihove kriminalne prolosti. Feduljeva su odveli kod Rudenka. To nije bio najjednostavniji period u Pakinom ivotu. Ve je bio na glasu u Jekaterniburgu kao bogati kralj alkohola i ak su ga pozivali da sponzorie sirotita. Vikendom je leteo u Moskvu kako bi uivao u tamonjem nonom ivotu, vodei sa sobom (to je bila posebna povlastica, koja je svedoila o njegovoj bliskosti sa vlastima) zvaninike oblasne administracije. To je znailo da je dolo vreme da se prione na poboljanje njegovog imida u javnosti. Paka nije eleo da se dosije o njegovoj kriminalnoj prolosti i dalje uva u policiji Jekaterinburga. Reeno, uinjeno. Feduljeva je Rudenku predstavio ovek po imenu Jurij Altul. Svi koji su poznavali Altula seaju ga se sa toplinom, ak sa divljenjem. Nije bio poreklom sa Urala, tamo ga je poslala otadbina. Atul je bio vojnik, vojni pijun, i stigao je na Ural kao kapetan Jedinice za specijalne operacije GRU (Glavne obavetajne uprave Generaltaba Rusije). Jedinica je povuena iz Maarske nakon pada Berlinskog zida, kada je rasputena Zapadna grupa armija. Altul je napustio vojsku i ostao je u Jekaterinburgu. Drava nije plaala svoje slubenike, a Altul je jedva ekao da se ubaci u biznis. Poput mnogih drugih pripadnika specijalnih jedinica koji su napustili vojsku u to vreme, osnovao je privatnu agenciju za obezbeenje, kao i privatnu detektivsku agenciju i humanitarnu organizaciju Veterani specijalnih jedinica. U Rusiji ima mnogo takvih organizacija, izgraenih na ruevinama vojske. Svaki veliki grad ima svoje veterane, a njihovo glavno zanimanje je zatita trgovaca. Feduljev je tako postao jedan od Atulovih klijenata, i upravo je taj bivi oficir GRU pomogao Paki da preko Rudenkove slube izbrie svoju

114

115

Kako oteti tuu imovinu...

Ana Politkovska

ivopisnu prolost iz kompjuterske baze podataka jekaterinburke policije. elja mu se ostvarila. Uskoro Atul vie nije bio samo Feduljevljev telohranitelj ve i njegov ovek od poverenja. Upravo je on, ovek otrouman, odluan i obrazovan (za razliku od Feduljeva), uveo potonjeg na trite akcijama. Paka se ubrzo snaao u novoj oblasti i postao sposoban igra. Poto nije imao dovoljno novca, udruio se sa Andrejem Jakuevim, koji je sredinom devedestih bio uven kao direktor Zlatnog teleta, uspene uralske kompanije. Jakuev i Feduljev bili su veoma uspeni u kupovini deonica nekoliko firmi, ukljuujui i jekaterinburku Fabriku za preradu mesa, najveu fabriku te vrste na Uralu. Veliina posla sa mesom dovela je Paku na korak od statusa jekaterinburkog oligarha, sa odgovarajuim uticajem na gubernatora ove oblasti, Eduarda Rosela. U ovom trenutku ve je postalo jasno da Feduljev ne voli da deli uspeh. Sklapao je saveze da bi prevaziao tekoe a ne da bi delio finansijski i drutveni uspeh. Zbog toga je, nekako zloslutno, po prvi put u karijeri unajmio plaenog ubicu. Zloslutno, jer su ljudi ve poeli da se plae Feduljeva, shvativi da je zaista prevaziao svoja ranija ogranienja. Tako je to danas u Rusiji: ako ubijete nekoga, odmah zaradite potovanje. Negde u to vreme Feduljev je pozajmio veliku sumu novca od Jakueva za jedan novi posao. Posao je odradio i zaradio nekoliko puta veu sumu od uloene. Meutim, kategoriki je odbio da vrati dug. Jakuev ga nije pritiskao, no nije imao ni prilike da to uradi poto je 9. maja 1995. Andrej Jakuev ubijen naoigled sopstvene ene i deteta, u trenutku kada je ulazio u svoju kuu. Krivini postupak? Pa da. Postupak je pokrenut, ak je imao i broj: 772801. Glavni osumnjieni bio je Feduljev. I ta se zatim dogodilo? Nije se dogodilo nita. Predmet sa ovim brojem do dana dananjeg lei skrajnut u nekoj fioci. Postupak je i dalje otvoren, u smislu da istraga jo nije sprovedena niti iko ima nameru da je sprovodi. U godinama koje su usledile, bilo je mnogo takvih sluajeva u koje je umean Feduljev, i uvek bi se desilo isto, to jest, bolje reeno nije se deavalo nita. Svako ko je u Jekaterinburgu imao bilo kakve veze sa Feduljevim znao je da je Paka uloio novac u svoju najprofitabilniju investiciju: kupio je gradsku policiju da bi ga ubudue odano titila od svake, pa i najsitnije neugodnosti. To je bilo vreme kad su Rudenko i Ovinikov postali Pakini stalni partneri. Pomogli su mu da izraste u novog uralskog industrijalca i da mnogostruko uvea svoje bogatstvo. Naravno, koristei tehniku koja je ve isprobana na Jakuevu.

Feduljev je jo jednom jekaterinburkom oligarhu ponudio saradnju, bio je to Andrej Sosnjin. Feduljev i Sosnjin su udruili svoje finansijske resurse i progurali na uralskoj berzi pekulantsku kampanju takvog obima da je do dananjih dana ostala neprevaziena. Sosnjin je postao vlasnik kontrolnog paketa akcija glavnih firmi ove oblasti, u stvari itavog njenog industrijskog potencijala. Taj potencijal je stvaralo nekoliko generacija sovjetskog naroda, poev od Drugog svetskog rata, kada su najvee i najznaajnije fabrike iz evropskog dela SSSR-a evakuisane na Ural. Meu firmama nad kojima su Sosnjin i Feduljev, nakon svog pekulantskog poduhvata, stekli kontrolu bile su Metalurki kompleks iz Ninjeg Tagila i Kompleks za obogaivanje rude iz Kakanara (obe sa meunarodnom reputacijom), Uralhima, Uraltelekom, Agencija za rude iz Bogoslovskog i tri fabrike za hidrolizu alkohola u gradovima Tavda, Ivdel i Lobva. To je bio ogroman uspeh za ove poslovne ljude, naravno, ali ta je sa dravom? Ni Sosnjin ni Feduljev nisu imali na umu razvoj ovih firmi. Lokalni zvaninici su kovali ovu dvojicu u zvezde, ne pitajui se ta nameravaju da urade sa fabrikama, ve razmiljajui iskljuivo o tome koliki e biti njihov udeo u transakciji. Korupcija je dosezala nove visine. Dvojica kompanjona nisu nikoga razoarali. Delili su ono to su ukrali jer su znali da imaju posla s ljudima ije razoaranje nisu mogli sebi da priute. A onda je dolo vreme da podele plen meu sobom: koja dobra e svaki od njih dobiti? Ponovljena je prethodna proverena ema. Andrej Sosnjin umro je od rane nanete vatrenim orujem. Jo jedan krivini postupak pokrenut je 22. novembra 1996, ovog puta pod brojem 474802, a glavni osumnjieni bio je ponovo Feduljev. I? I nita. Nita vam ne vredi to imate veze ako one ne funkcioniu kada vam je to potrebno. Do trenutka kada je Sosnjin ubijen, Feduljevljevi prijatelji policajci ve su spadali meu najimunije stanovnike Jekaterinburga. Svako je mogao da vidi da je Feduljev bio sve uspeniji to su oni postajali bogatiji. Predmet br. 474802 je zatvoren. Nikada nije arhiviran, naprosto je zaboravljen. Alkoholni ratovi Naravno da je vano pomenuti uralske fabrike u kojima se do kraja devedesetih Feduljev doepao kontrole, ali on je pored toga uspeo da uradi i neto jo znaajnije. Jekaterinburg je pre svega Uralma, najvanija institucija na Uralu. Ne Uralma, ona velika frabrika maina, ve Uralma, kriminalna grupa, najvea mafijaka grupa u Rusiji, ogranak sa hiljadama pripadnika, strogom hijerarhijom i predstavnicima na svakom nivou dravne administracije. Jedno je kad podmiujete zvaninike i diete u vazduh svoje partnere, a sasvim drugo

116

117

Kako oteti tuu imovinu...

je kad se razraunavate sa mafijakim bosovima Uralmaa. Feduljev je i to uspeo 1997. Udruio je snage sa Uralmaom da bi kupio deonice Fabrike za hidrolizu alkohola iz Tavde. To je za Feduljeva u tom trenutku imalo mnogo smisla. Poto je iveo na visokoj nozi, ponovo mu je ponestalo novca za igru na berzi. Uralma je imao novac, a imao je i Rupu. Jedino pravo iznenaenje bilo je to su odluili da posluju sa Feduljevim, s obzirom na to da su znali koliko je prevrtljiv. Feduljev i bosovi Uralmaa bili su zainteresovani za fabrike za hidrolizu iz jednog jedinog razloga, u njima se proizvodio alkohol od kojeg se pravi votka paljenka. U Rusiji vlada ogromna potranja za alkoholom, a njegova proizvodnja ne kota gotovo nita. To je savren nain da se zaradi fantastian novac uz minimalno ulaganje, nije potrebno podizati kredite, zarada se ubira u gotovini a poslovanje ne ide kroz banke i nevidljivo je za poresku slubu. Zato su Feduljev i bosovi Uralmaa kupili 97 odsto deonica Fabrike za hidrolizu iz Tavde. A zatim su izvrili prebacivanje imovine na prilino standardan nain: oba partnera su osnovala sopstvene firme, imovina je sa fabrike prebaena na te firme, deonice su podeljene, a firme su onda likvidirane ili su preuzele proizvodnju. Postalo je jasno da fabrika za hidrolizu kao takva vie ne postoji. Ubrzo poto je posao zavren, Feduljev je prekrio poetni sporazum o srazmernoj podeli vlasnitva i ak nije dozvolio Uralmau da ima predstavnika u novom upravnom odboru, koji je popunio iskljuivo svojim poslunicima. Zato? Zato to je eleo da bude prvi meu prvima a za to je trebalo da se otarasi svakog partnera, makar to znailo i visokouticajnog Uralmaa. I, to je potpuno neverovatno, to mu je u potpunosti uspelo. Bosovi Uralmaa ga nisu ubili, kao to se moglo oekivati, ve su naprosto digli ruke od njega. Razlog njihove milosti bio je jednostavan. Kada je preuzeta fabrika iz Tavde, Feduljev je imao vie nego dobre veze u policiji. On je praktiki bio glavna figura u oblasnoj policiji. Bio je u odlinim odnosima sa gubernatorom Roselom. Paka je odluivao ko e biti postavljen na rukovodee poloaje u policiji, on je, na primer, postavio osobu koja e voditi oblasnu ispostavu UBOP-a, dakle vrhunskog policajca iji je posao da se bori upravo protiv Feduljeva i njemu slinih i organizovanog kriminala uopte. Ispostavilo se da je ta osoba bila Rudenko. Paka je takoe sredio da Nikolaj Ovinikov bude postavljen za efa policije grada Jekaterinburga. Bosovi Uralmaa su, budui da su izali ispod istog ekia, takoe imali svoje veze za borbu protiv Feduljevljevih ljudi. Konano je doao dan kada je Uralmaova ekipa ula u fabriku i svoje vlasnitvo povratila orujem. Feduljev je uzvratio svim sredstvima. Razmetena je jedinica za brza dejstva UBOP-a, a poluvojne snage dravne policije bile su spremne da upotrebe i silu.

Ali protiv koga? Protiv drugih poluvojnih policijskih snaga, kako se ispostavilo. Oni koji su se borili prsa u prsa u fabrici u Tavdi nisu bili kriminalci iz Feduljevljeve ili Uralmaove bande, ve snage ljudi koji su im uvali lea. Na Feduljevljevoj strani bili su tu Rudenko i Ovinikov sa jednom jedinicom naoruanih policajaca. Na drugoj strani bio je Uralma, koji je imao podrku elnika kompletne oblasne policije generala Krajeva i policijaca pod njegovom komandom. Drugim reima, na obe strane u oruanom sukobu oko nezakonite podele oblasne imovine bili su policajci kojima su komandovali oni iji je zadatak bio da odre vladavinu zakona. Kako je reagovalo Ministarstvo unutranjih poslova u Moskvi? Predstavili su sve to kao sukob u policiji u Jekaterinburgu, kao sukob linosti izmeu Krajeva s jedne strane, i Rudenka i Ovinikova s druge. Krajev i Rudenko su uklonjeni sa svojih poloaja. Krajev je javno optuen za bliske veze sa Uralmaom, dok je Rudenko proglaen rtvom beskompromisne borbe protiv najozbiljnije kriminalne grupe na Uralu. Kao oteena strana prebaen je u Moskvu, gde ga je ministar unutranjih poslova Vladimir Ruajlo imenovao za direktora UBOP-a Moskovske oblasti! Zbog akcija te slube, pod Rudenkovim rukovodstvom, esto su od tada zvonila zvona za uzbunu u glavnom gradu. U Jekaterinburgu je u meuvremenu trebalo popuniti mesta koja su upranjena Rudenkovim odlaskom. Kadrovskim pitanjima u uralskom UBOP-u bavio se lino niko drugo do Feduljev. Rudenkova zamena bio je Jurij Skvorcov, koji ne samo da je bio Rudenkova desna ruka, ve i ovek kojem su svi Feduljevljevi poslovi ve godinama bili povereni. Za Skvorcovljevog zamenika Feduljev je postavio izvesnog Andreja Taranova. Na Uralu su ga smatrali zatitnikom (iliti krovom) Olega Fleganova, glavnog snabdevaa ove oblasti vinima i alkoholnim piima. Fleganov je bio kljuni igra za proturanje vercovane votke na trite, budui da je najvei deo ove votke prodavan preko njegove prodajne mree. Drugi zamenik kojeg je Feduljev odabrao za Skvorcova bio je Vladimir Putjajkin. Njegov zadatak je bio da oisti redove policije u celoj oblasti. Poeo je izbacivanjem svih koji su imali bilo ta da kau protiv mafije, kao i svih onih koji su odbijali da rade pod Feduljevljevim tutorstvom. Servilni Putjajkin se revnosno bacio na posao. Naveemo samo jedan primer kako je tome pristupio. Jednom prilikom Skvorcov je od Putjajkina traio dokumentovane dokaze o tome ko u policiji radi protiv Feduljeva. Putjajkin nije imao takve dokumente. Te noi je odveo kui jednog mladog pripadnika UBOP-ovog tima, napio ga i zatraio da odmah potkae svakog kolegu koji je protiv Feduljeva i njegovih ljudi u policiji. Mladi oficir je odbio da bude potkaziva, a Putjajkin ga je nakon toga primorao da izvri samoubistvo slubenim revolverom. To je neverovatno!, ve ujem kako vie moj italac.

Kako oteti tuu imovinu...

Ana Politkovska

118

119

Verujte mi, sve je istina. Upravo tako su se u Jeljcinovo vreme u Rusiji raale organizovane kriminalne grupe i tako su se kasnije razvijale. Sada, pod Putinom, one odreuju ta e se deavati u ovoj zemlji. Upravo na njih mone, uticajne i superbogate predsednik misli kada kae da je nemogua bilo kakva preraspodela vlasnitva i da sve treba da ostane kako jeste. Putin je moda bog i car u eeniji, onaj koji kanjava i oprata, ali i on se boji da dirne u osinje gnezdo ovih mafijaa. Tu se radi o novcu o kojem veina nas ne moe ni da sanja, a cena ivota, ili ovekove asti, jeste prava sitnica kada se profit rauna u milionima. Nedodirljivi Sa dolaskom Feduljevljeve grupe Ural je prestao da ivi po pravilima, da se posluim kriminalnim argonom koji je u Rusiji naiao na tako plodno tle, da ga ak i predsednik koristi u svojim govorima. Pitala sam ljude na ulicama Jekaterinburga koga potuju: gubernatora Rosela? Feduljeva? Gradonaelnika erneckog? Njihov odgovor je bio: Uralma. Potpuno zapanjena, upitala sam ih kako mogu da potuju kriminalce? Odgovor je bio jednostavan: Oni ive po svojim lopovskim zakonima, ali bar imaju zakone. Novi kriminalci ne potuju ak ni te zakone. Eto do ega smo doli: ruskom narodu je draa jedna mafija od druge, zato to je druga mnogo gora od prve. Da se vratimo u 1997. godinu. Feduljev je drao jekaterinburku policiju u depu i raistio je teren za prodaju vercovane votke. Nastavio je da igra na berzi i uskoro je prevario izvesnu moskovsku firmu. To nije bila obina stara firma, pripadala je konzorcijumu uvenih moskovskih oligarha koji je sponzorisao Jeljcina i njegovu porodicu. Pokuaj da se u to vreme prevari ovaj konzorcijum bio je ravan samoubistvu. Dva puta je firma prijavila prevaru UBOP-u Sverdlovske oblasti, ali svaka informacija koja bi mogla da nakodi Feduljevu blokirana je na tom nivou, a Odeljenje za kriminalistike istrage odbilo je da pokrene krivini postupak. Tek nakon intervencije glavnog tuioca, pokrenut je krivini postupak br. 142114, ali u Moskvi a ne u Jekaterinburgu. Feduljev je pobegao. Poternica za njim izdata je za teritoriju cele Rusije. Seate li se Jurija Altula, nekadanjeg pijuna koji je postao Feduljevljev poslunik? Seate li se da su svi koji su ga poznavali govorili o njemu kao o izuzetno pristojnoj osobi, hrabrom oveku od rei?

Ana Politkovska

podacima. Informacije koje je dostavio kancelariji glavnog tuioca i FSB-a smestile su nekoliko krupnih zverki uralskog podzemlja iza reetaka. Altul je, meutim, imao jednu fiks-ideju: borbu protiv samog Uralmaa. Iako tako neto moe zvuati ak i smeno, upravo to je Altula privuklo Feduljevu. Suoen sa poternicom na teritoriji cele zemlje i znajui za Altulovu fiksideju, Feduljev ga je pozvao na razgovor. Plaio se da e tokom njegovog prinudnog odsustva Uralma preuzeti kontrolu nad preostale dve fabrike za hidrolizu alkohola u Sverdlovskoj oblasti, na koje je on bacio oko. Feduljev je zamolio Altula da svim sredstvima odbrani njegove interese od Uralmaa. Zauzvrat mu je obeao 50 odsto zarade od Fabrike za hidrolizu u Lobvi, ije je preuzimanje bilo u toku. I tako je Altul otiao u Lobvu, grad u kojem nema niega osim te jedne fabrike za hidrolizu. Tamo se suoio sa sumornom slikom potpunog i namernog unitavanja proizvodnog kapaciteta fabrike. Altul se zapitao zato Feduljev kupuje tako mnogo deonica? Pre nego to je Feduljev umeao svoje prste, fabrika u Lobvi radila je veoma uspeno. Kad je poeo da prebacuje njenu imovinu i poslove na sopstvene kompanije, one su krenule sa ilegalnom prodajom i preradom alkohola. Novac od ove prodaje se, naravno, vraao u fabriku preko rauna ovih kompanija, ali ni tada u celosti. Iz meseca u mesec, Feduljev je ispumpavao novac iz ove fabrike. Kada je Altul stigao u Lobvu, radnici ve sedam meseci nisu primali plate, novac se vrteo iskljuivo preko Fedujevljevih firmi. Fabrika je bila na korak od steaja. Poto je itav grad i nastao oko fabrike, njenim zatvarenjem grad bi ubrzo odumro. U tom trenutku je Altul odluio da pone da radi na sopstvenu ruku a ne za Feduljevljev raun. Dao je re radnicima da e uspostaviti red i da e prvi korak biti da zabrani ulazak u fabriku dvojici ljudi koje radnici vie nisu eleli da vide. Bili su to Sergej upahin i Sergej Leukov, Feduljevljeve plaene ubice. upahin i Leukov bili su nekadanji oficiri Slube za teka krivina dela pri oblasnom Direktoratu unutranje policijske kontrole. Takoe su bili i lini prijatelji Vasilija Rudenka i kolege Nikolaja Ovinikova, i policiju su napustili kako bi se brinuli o Ovinikovljevim finansijskim interesima unutar Feduljevljevih poslova. Prolo je jo neko vreme dok je Feduljev konano uhapen. U Moskvi, prirodno. ak i iz samice inio je sve to je mogao da utie na dogaaje u Jekaterinburgu. Policajci pod njegovom kontrolom (Rudenko je do tada konano ve bio u

Kako oteti tuu imovinu...

120

Poto je osnovao sopstvenu detektivsku agenciju i firmu za obezbeenje, Altul je nastavio da snabdeva ruske slube bezbednosti obavetajnim

121

Ana Politkovska

Moskvi) uredili su da Altul na Feduljevljev poziv doe i poseti ga u zatvoru. Na tom sastanku Feduljev je insistirao da Altul vrati upravljanje fabrikom upahinu i Leukovu. Rudenko je to zahtevao od Feduljeva zato to nije eleo da izgubi svoj udeo u poslu. Altul je meutim, odbio i odleteo nazad u Jekaterinburg sa Rudenkom za petama. Pozvan je u UBOP na razgovor gde je Rudenko lino insistirao da odustane od fabrike. Altul je ponovo odluno odbio. Nekoliko dana kasnije, 30. marta 1999, ovaj bivi pijun ubijen je u svojim kolima. Pokrenut je krivini postupak br. 528006. Jo jednom je Feduljev bio glavni osumnjieni. To je bio trei krivini postupak u koji je bio umean a u vezi sa naruenim ubistvima, ali moete li da pogodite ta se dogodilo? Naravno, nita. Sluaj br. 528006 i danas ami u nekoj fioci, poput ostalih. Feduljevljev proraun bio je zloinaki jednostavan: bez Altula kao prepreke, fabrika je bila samo njegova. Altul je, meutim, ostavio prijatelja i zamenika u Lobvi: Vasilija Leona, takoe biveg pijuna i veterana iz specijalnih operacija. Leon je odluno odbio zahteve Feduljevljevih ljudi da napusti fabriku. Trio Rudenko-upahin-Leukov ponudio je Leonu kompromis, to e rei podelu plena. Leon je mogao da ostane na mestu direktora, ali upahin i Leukov e se vratiti da rukovode prodajom na veliko, to je bilo jedino zaista vano. Nisu samo traili od Leona da pristane, ve su dali sve od sebe i da ga zaplae. Otvoreno ga je pozvao lino Skvorcov, elnik UBOP-a, i Feduljevljev ovek koji se svojski potrudio da natera Leona da poklekne. Rudenko je u meuvremenu dodatno napredovao i prebaen je u Odeljenje za kriminalistike istrage pri Ministarstvu unutranjih poslova. Trei koji je vrio pritisak na Leona bio je izvesni Leonid Fesko, Rudenkov prijatelj i jo jedan visoko rangirani policijski zvaninik Sverdlovske oblasti. Fesko samo to nije bio otiao u Moskvu da rukovodi takozvanim Fondom za odbranu i pomo pripadnicima UBOP-a Sverdlovske oblasti. Ovaj fond je bio poznata ustanova za legalno prebacivanje nelegalnih uplata, mita i bonusa. Sline fondove za odbranu i pomo izmislila su gospoda poput Feduljeva jo sredinom devedesetih. Veliki broj tih fondova postoji i danas. Fesko je kasnije postao Feduljevljev zamenik za bezbednost i disciplinu u firmama koje je njegova mafija kontrolisala. U hitnim sluajevima, kada bi konkurencija podigla temperaturu u firmi, Feskov posao je bio da mobilie policijske jedinice za specijalne operacije radi slamanja otpora. Upravo je Fesko rukovodio preuzimanjem Uralhimaa u septembru 2000. godine.

Meutim, te 1999. Vasilij Leon je svima njima prkosio. U decembru iste godine Jevgenij Antonov, agent UBOP-a, ovek iz Skvorcovljevog neposrednog okruenja, ubio je Leonovog glavnog asistenta, oveka koji je nadgledao prodaju pia na veliko u fabrici u Lobvi. U zvaninim pismenim izjavama o okolnostima koje su dovele do ubistva njegovog kolege, a koje je Leon predao FSB-u neposredno nakon ubistva stoji: Sredinom januara [2000] razgovarao sam sa Sergejem Vasiljevim, elnikom jednog odeljenja UBOP-a. Otro se poalio da sam svojim prisustvom u fabrici u Lobvi liio UBOP finansijskih sredstava. Rekao je i sledee: 'Ukrali ste Rupu FSB-a, UBOP-a i drugih slubi bezbednosti ove oblasti!' Vasiljev je odluno zahtevao da radim sa njima. Upitao sam ta je u opisu tog posla, a Vasiljev je odgovorio: 'Novac morate donositi ovamo!' Svaki redak u Leonovoj izjavi svedoi u korist krivinog postupka, koji je trebalo makar da bude pokrenut. Meutim, stvari su se jo jednom zaglavile. Leonovi apeli glavnom tuilatvu, Ministarstvu unutranjih poslova i predsedniku Putinu lino nisu izazvali ni najmanju reakciju. Velika zabrinutost je, meutim, pokazana za Feduljevljevu sudbinu. U januaru 2000, a po linom nalogu Vasilija Kolmogorova, zamenika glavnog tuioca Rusije, Feduljev je puten iz pritvora. Eto, tek tako. Na povratku u Jekaterinburg, vlasti su ga doekale kao pobednika. Gubernator Rosel ga je obasuo panjom. Na Roselovu inicijativu, Feduljev je proglaen za biznismena godine. Nakon kratkotrajnog boravka u zatvoru, ubistva Altula, zastraivanja Leona i ubistva njegovog kolege, Feduljev je stekao uzvieni status jekaterinburkog vodeeg industrijalca. Od tog dana uralski mediji koriste iskljuivo ovu sintagmu kada piu o njemu. Neto kasnije Feduljev je izabran za poslanika u Oblasnoj skuptini i tako je stekao i poslaniki imunitet. Ako se vratimo korak unazad i sagledamo iru sliku, ta moemo da vidimo? Feduljev je uralski oligarh, poslanik Oblasne suptine, vlasnik svega i svaega. Ono to je vano, meutim, jeste to to je on osniva onoga to se u ruskom Krivinom zakonu naziva organizovanom kriminalnom grupom. Do jeseni 2000, kada je preuzeta firma Uralhima, to je trenutak u kojem smo se mi ukljuili u ovu priu, Feduljevljeva grupa imala je sve odlike potpuno opremljene mafijake skupine. Pogleda nadesno godinama na njihovim jaslama hranjeni organi policije, pogleda nalevo potplaene sudije, a u sredini odavno kupljeni inovnici svih rangova. Jedina zakoljica je leala u injenici da je njen kum, u tom trenutku, bio u zatvoru, dok su njegove fabrike i industrijski kompleksi poeli da izmiu njegovoj kontroli. Grupa se uspaniila: ta e biti s naim novcem? Tada je Feduljev i puten.

122

123

Kako oteti tuu imovinu...

Ana Politkovska

New deal Putanje Feduljeva iz pritvora bilo je prekretnica u modernoj istoriji Urala. ak i pre nego to se vratio u Jekaterinburg, dakle im su ljudi saznali da je puten, i pre bezbrojnih Roselovih zagrljaja, oni dobro obaveteni shvatili su da stvari nisu vie tako jednostavne. Doi e do nove preraspodele vlasnitva, a Feduljev e biti upotrebljen kao udarna pesnica. Puten je s dobrim razlogom, da uradi neto znaajno. Bez sumnje da bi povratio ono to je ranije kontrolisao, ali takoe i da bi oni koji rade za njega (a moda i onaj, ko god to bio, za koga je sam Feduljev radio) ponovo dobijali svoje isplate. Feduljev ih nije razoarao. Njegov prioritet nakon izlaska iz zatvora bio je da stavi apu na Fabriku za hidrolizu alkohola u Lobvi. Evo kako je to izveo. Vasilij Leon je to ovako opisao u izjavi FSB-u: Feduljev me je obavestio da su se ranije sva pitanja reavala na sudu: privatizacija, kupovina deonica. Sada su se, meutim, reavala silom. Leon je dao izjavu u februaru 2000. U to vreme je od FSB-a pismeno zatraio da mu pomogne da se odupre toj mafiji. Zatraio je da ga zatite od ucena organizovane kriminalne grupe. Prvo su ga ucenjivali pripadnici oblasnog UBOP-a, koji su na njega vrili pritisak da prepusti fabriku Feduljevu. Nakon toga ga je ucenjivao lino Feduljev, koji je po putanju iz zatvora traio ne samo da Leon ode, ve i da mu isplati nadoknadu od 300.000 dolara. Leonov zahtev ostao je bez ikakvog odgovora. Drava se odrekla vladavine zakona i dopustila da mafija raspara fabriku. Feduljev je 14. februara odluio da osnuje odbor kreditora fabrike u Lobvi. Uradio je to po linom nahoenju, iako za to nije imao nikakva zakonska ovlaenja. Cilj mu je bio da istisne tadanje fabriko rukovodstvo i da ga zameni novim, pod svojom kontrolom. Od pet glavnih kreditora, Feduljev je uspeo samo dvojicu da preoblikuje prema svojim eljama. Ali uskoro se pojavila krivotvorena punomo i treeg kreditora, tako da je obezbeen kvorum. Ovaj odbor je usvojio odluku koju je Feduljev zahtevao: da se sastanak kreditora ne odri u Lobvi, ve u Jekaterinburgu, u Feduljevljevoj kancelariji. Svima je bilo jasno zato je morao da se odri ba tamo. Ako bi se pojavio neki od pravih kreditora, morao je da bude zaustavljen, a to je bilo jednostavno izvesti stavljanjem kordona ispred kancelarije.

Dvadeset i etiri sata pre sastanka, 17. februara, Feduljev je poslao dvojicu svojih slubenika u UBOP. Ova gospoda, Pilikov i Najmuin, tamo su bila dobro poznata, budui da su godinama privoena na sasluanja kao osumnjiene plaene ubice u traljavoj istrazi o ubistvu jednog od Feduljevljevih partnera. Ovom prilikom, meutim, Pilikov i Najmuin napisali su dojavu UBOP-u u kojoj tvrde da je Leon od njih iznudio 10.000 dolara. Za samo jedan sat, brzinom dotada nevienom u ruskom pravosudnom sistemu, podignuta je optunica protiv Leona, naravno bez ikakve preliminarne istrage, sasluanja ili provere injenica. Istovremeno su jedna policijska kola kruila ulicama Lobve bacajui letke u kojima se kae da direktor Leon izbegava hapenje i da se vie ne moe smatrati direktorom fabrike. Doao je dan sastanka kreditora u Feduljevljevoj kancelariji. Sve je poelo, ve kako treba, registracijom. Ulaz, hodnici i kancelarije bili su pod kontrolom do zuba naoruanih ljudi u policijskim uniformama, dakle momaka iz UBOP-a. Naizgled nita nije moglo da osujeti Feduljevljevu strategiju. Ali, onda se desilo neto neoekivano. Galina Ivanova, predstavnica fabrikog sindikata, koja je imala pravo da prisustvuje sastanku u ime radnika fabrike, najednom je iz svoje tane izvadila advokatsku punomo. To je bila izuzetno vredna punomo glavnog kreditora; Leon je uspeo da je pribavi dok je bio u bekstvu. Punomo je predstavljala 34 odsto glasova, tako da e glas Ivanove odluiti o konanom ishodu pregovora. Feduljev je momentalno izdao nareenje i Ivanova je privedena u UBOP. To su uinili oficiri UBOP-a u civilu, koji su se pomeali sa gomilom naroda u holu. Ivanova je u UBOP-u drana tano tri sata i dvadeset minuta, sve dok ih Feduljev nije pozvao da kae kako je registracija zavrena. Aleksandar Naudhus bio je zamenik Vasilija Leona. Evo kako u zvaninoj izjavi FSB-u opisuje ono to se odigralo u noi nakon sastanka: Stigao sam u fabriku oko 22h30. Oko 1h30 otiao sam na spavanje. Probudio sam se u 4h30. Vrata koja vode u kancelarije uprave bila su razvaljena, kao i reetke na prozorima. Okolo je bilo mnogo naoruanih ljudi, i oko 30 automobila i jedan autobus. Doputeno nam je da odemo u kancelarije uprave, gde su radnici fabrikog obezbeenja stajali sa podignutim rukama. uvali su ih pukama naoruani ljudi u policijskim uniformama. Olekijevi, porunik UBOP-a, sedeo je za stolom. Otiao sam u kancelariju komercijalnog direktora. Tamo je sedeo Feduljev. Upitao sam: Po kom osnovu se odigrala ova okupacija? Pokazan mi je zapisnik sa sastanka kreditora i ugovor sa novim direktorom. Ugovor nije bio autentian. Tako je udruena operacija nelegalnog preuzimanja Fabrike za hidrolizu u Lobvi, koju su izveli Feduljev i oblasni UBOP, krunisana uspehom. Uz

Kako oteti tuu imovinu...

124

Kad se dan sastanka pribliio, Rudenko je doleteo iz Moskve. Glavno pitanje koje su on i Feduljev morali da ree bilo je ta e da rade sa Leonom.

125

Ana Politkovska

oigledno i okantno krenje zakona i puno ultra vires10 postupaka dravnih slubenika. Ko je bio pozvan na odgovornost, dok gledamo ovu retrospektivu iz dananje 2004, nakon to su protekle pune etiri godine od diktature prava koju je proglasio Putin? Niko. Bar za sada. Danas fabrika u Lobvi ivotari. Feduljev ju je, kao to se moglo i oekivati, opustoio i nastavio dalje. Kada je 2000. ponovo osvojio Lobvu i u narednim mesecima nakupio gomilu gotovine, budui da nije bilo nikoga da ga sprei, Feduljev se okrenuo tritu ruda. Najbolji komad mesa na njegovom novom jelovniku bio je Kakanar. Kakanar Meunarodno poznati Kompleks za preradu rude iz Kakanara predstavlja rusko nacionalno dobro. To je jedno od malobrojnih preduzea u svetu koja iskopavaju rudu ferovanadijuma. Iz njega se obezbeuje kljuni sastojak za topljenje rude u visokim peima. U naoj zemlji nijedna ina eleznike mree ne bi bila napravljena bez njega. Sredinom devedestih kakanarski kompleks je, poput mnogih drugih ruskih preduzea od nacionalnog znaaja, bio podvrgnut nizu privatizacionih mera koje su ga obogaljile u finansijskom smislu. Situacija je postala posebno teka 199798. U to vreme je Feduljev postao predsednik upravnog odbora i radio je sve, kao i obino, da oslabi preduzee, opsedajui ga svojim privatnim kompanijama. Do kraja 1998. Feduljev je doveo Kakanar na ivicu bankrota, i samo je hapenje tog uralskog preduzetnika omoguilo oporavak preduzea, budui da su ostali deoniari mogli da se aktiviraju. Zaposlili su tim sposobnih menadera pod upravom Dalola Hajdarova, to je privuklo velike investitore. Preduzee je transformisano 1999. Porasla je proizvodnja, porasla je i neto vrednost imovine, radnici su ponovo poeli da primaju plate. Situacija u kojoj se nalazio Kakanar bila je slina situaciji u Lobvi. Grad se razvijao oko fabrike, a 10.000 ljudi, gotovo svo radno sposobno stanovnitvo, bilo je zaposleno u njoj. Rezultati oporavka bili su oigledni: deonice fabrike ponovo su postale traene na berzi.

Gotovo svaki ruski gubernator u svom okruenju ima oveka kao to je za Jeljcina bio Putin: potencijalnog naslednika, pronicljivog i lojalanog, kojeg gazda proglaava prestolonaslednikom jer mu je potreban neko ko e mu uvati lea kada se povue iz politike arene, ko e se pobrinuti za njegovu finansijsku sigurnost i linu bezbednost. Za Eduarda Rosela, gubernatora Jekaterinburga, ta osoba je bio Andrej Kozicin, uralski kralj bakra koji je rukovodio topionicama bakra Sverdlovske oblasti. Kako su se bliili izbori za gubernatora, Jekaterinburg je gledao kako se bakarni Kozicin iri u industriju gvoa, naravno pod Roselovim pokroviteljstvom. Rosel nee biti gubernator zauvek, tako da je, kako su se bliili izbori, poeo da preduzima korake kako bi sve svoje najlukrativnije poslove koncentrisao u jednim rukama: Kozicinovim. Kao to se moda seate, jedna od prvih osoba koju je, nakon putanja iz pritvora, Feduljev posetio u Jekaterinburgu, bio je gubernator Rosel. Ne znamo tano o emu su razgovarali, ali odmah nakon te posete Feduljev je u fond kojim je rukovodio Kozicin prebacio sve svoje deonice iz dva preduzea, kakanarskog kompleksa i Metalurkog kompleksa iz Njinjeg Tagila. Sve je izgledalo kao jednostavan dogovor izmeu Feduljeva i gubernatora. Feduljev je sebi kupio pravo da u ovoj oblasti radi ta hoe, a Kozicin je krenuo u osvajanje Kakanara. Mora se rei da je u tom trenutku Feduljev posedovao samo 19 odsto deonica kakanarskog kompleksa, a ak su i one bile pomalo sumnjive, kao to emo kasnije videti. Stoga deonice prebaene Kozicinu nisu obezbeivale kontrolu, to je znailo da im nee biti lako da tamo postave direktora po svom izboru. U svakom sluaju, menaderi, predvoeni Hajdarovim, protivili su se napadu dvojca Feduljev-Kozicin i imali su na svojoj strani vlasnike 70 odsto akcija. ta se moglo uiniti? Uzurpatori su upotrebili silu kako bi sproveli svoju volju. Kakanarski kompleks su 29. januara 2000. preuzeli naoruani ljudi. Bilo je tu pucnjave, krivotvorenih papira, a snage reda i zakona aktivno su uestvovale u tom uasnom napadu. U stvari, bilo je to ponavljanje scenarija iz Fabrike za hidrolizu u Lobvi. Gubernator Rosel je zauzeo stav aktivnog nemeanja, ba kao i u Lobvi. U zoru 29. januara kompleks je poastvovan novim direktorom, Andrejem Kozicinom, a Pavel Feduljev se vlasniki proetao kroz prazne kancelarije uprave. Plus a change11.

Kako oteti tuu imovinu...

126

11 10

Ultra vires lat. iznad (svih) sila; prekoraenje svih ovlaenja. (prim. prev.)

Plus a change je skraeni oblik francuske izreke koja glasi Plus a change, plus cest la mme chose to se vie menja, to vie ostaje isto. (prim. prev.)

127

Ana Politkovska

Bilo je jasno, meutim, da e vlast ovih kukavica trajati samo do prvog sastanka deoniara, koji su mogli prosto da ih izbace. Zato su zakljuili da prvo moraju da spree sastanak deoniara, a zatim i da preduzee dovedu do bankrota to je pre mogue, kako bi deoniare liili vlasti. Po ruskim zakonima, ako se preduzee oglasi nesolventnim, deoniari postaju vlasnici bez prava glasa. Feduljev i Kozicin su spreili sastanak metodom koju naa drava uspeno primenjuje u eeniji. Jednostavno su blokirali sve ulaze u grad. Deoniari koji su se uputili ka kompleksu u pratnji razvlaenih menadera zaustavljeni su na policijskim kontrolnim punktovima. Kako je to bilo mogue? Lako. Suhomlin, gradonaelnik Kakanara, izdao je hitnu direktivu br. 14 kojom se zabranjuje ulazak u Kakanar stanovnicima drugih gradova. Svi deoniari i menaderi iveli su, pogaate, u drugim gradovima. Naravno da je to bilo smeno, prava farsa, ali farsa koja se odigravala u stvarnom ivotu. Sastanak deoniara nije odran, a partneri u zloinu poeli su da ostvaruju drugi deo svog plana: vetaki izazvani bankrot kakanarskog kompleksa. Kako se to moglo izvesti, budui da je kompleks ipak uspeno funkcionisao? Kozicin je kod moskovske MDM banke uzeo kredit od 15 miliona dolara, uz hipoteku na imovinu kompleksa. Nije imao problema da ga dobije, jer bi svako eleo da se dokopa kakanarske fabrike. Na osnovu tog kredita izdao je obveznice preduzea. Novac koji je tako dobijen nije uloen u ovaj kompleks, ve u jednu drugu njegovu firmu, Svjatogor, koja se takoe nalazila u Sverdlovskoj oblasti, kako bi navodno spojio te dve firme. Sledei Kozicinov korak bio je da prividno prebaci kakanarske obveznice na Svjatogor. Zato navodno i zato prividno? Pa, zato to se nita od toga nije dogodilo. Svi transferi su bili virtuelni, a sve obveznice su zavrile u siunoj firmi na koju su bile naslovljene. Ta firma je bila registrovana na adresi jednog skromnog jekaterinburkog stana koji je prividno pripadao nekoj gospoi kojoj se, uprkos tome to su mnogi dali sve od sebe, nije moglo ui u trag, a ta je virtuelna gospoa odmah preobraena u glavnog kreditora najuticajnijeg proizvoaa ferovanadijuma na svetu. Na koji nain? Fantomska firma je, naime, kupila obveznice kompleksa za 40 odsto njihove vrednosti i odmah je od kompleksa zatraila naplatu 100 odsto vrednosti. Onda je proglaen bankrot preduzea, jer ono nije moglo da otkupi sopstvene obveznice po njihovoj nominalnoj vrednosti. Na taj nain je fantomska gospoa stekla pravo na 90 odsto glasova na sastanku kreditora. Prevara je bestidno izvedena naoigled oblasnih vlasti.

Bestidno je napravljena vetaka zaduenost. Bestidno su ukradeni milioni dolara od pravih vlasnika preduzea koji su ostali bez ikakvih prava na svoju imovinu ili na povraaj uloenih sredstava. Dok se sve to odvijalo, UBOP je organizovao dvadesetetvoroasovnu strau kako bi se izbeglo neugodno pojavljivanje neke nove Galine Ivanove, predsednice sindikata. Strau je uvala ista druina kao u Lobvi, kada je preuzimana tamonja fabrika. Kada niko ne zaustavi lopova, on postane jo drskiji. to nas vraa na Uralhima. Ba kao to je nakon Lobve doao Kakanar, tako je nakon Kakanara doao Uralhima. U septembru 2000. i ovo je preduzee preuzeto orujem, po iden tinom scenariju. Tokom 2001. deoniari su lagano uutkivani izazivanjem vetakog bankrota preduzea, ponovo uz potpunu pasivnost i nemeanje vlasti. Na delu je bila kontrolisana demokratija, koju je proglasio Putin. Ili je na delu moda bio kaubojski kapitalizam pod rukovodstvom mafije koja je snage reda i zakona, korumpiranu birokratiju i korumpirano pravosue drala svom u depu. Uralsko pravosue je najkorumpiranije na svetu Da se prisetimo da su u noi nakon preuzimanja Uralhimaa i Feduljev i pristalice smenjenog direktora mahali zbirkom sudskih odluka koje se meusobno iskljuuju. Ovi papiri nisu bili krivotvoreni. im bacite pogled na papire koji imaju veze sa Uralhimaom, kakanarskim kompleksom ili fabrikom u Lobvi, videete da su sve te oruane invazije odobrili upravo sudovi Sverdlovske oblasti. Uviamo da su neke sudije uvek na jednoj strani, dok su druge sudije uvek na drugoj. Kao da zakon ne postoji, kao da nema Ustava. Ne samo da su se uralske mafije meusobno tukle zbog teritorije, ve se pravi graanski rat odvijao i u pravosuu. Sudovi su korieni, i jo se koriste, za rutinsko odobravanje odluka u korist jedne ili druge strane. Evo jednog odlomka iz pisma Vjaeslavu Lebedevu, predsedniku Vrhovnog suda Rusije, koje su pisali I. Kadnjikov, nosilac nagrade za zasluge Ruske Federacije, bivi predsednik Okrunog suda Oktobar u Jekaterinburgu, i V. Nikitin, bivi predsednik Okrunog suda Lenjin u Jekaterinburgu: Ovaruk [Ivan Ovaruk, predsednik Oblasnog suda u Sverdlovsku od sovjetskih vremena do dananjeg dana] je godinama direktno uestvovao u stvaranju Udruenja sudija na Uralu i obuavanju njegovih lanova, on lino bira i kontrolie odabir svih kandidata za prijem. Bez njegovog odobrenja nijedan kandidat ne moe biti primljen u Udruenje, i nijedan od nas ne

Kako oteti tuu imovinu...

128

Bestidno je stvoren prividni kreditor.

129

moe biti na dunosti koliko i on. Bilo koji sudija koji izgubi njegovu milost izbacuje se i progoni. Prisiljavaju ih da napuste posao, a esto se u Udruenje primaju pojedinci koji nemaju ni kvalifikacije ni iskustvo, ali su zbog neega ranjivi i stoga se njima moe manipulisati. U ovom trenutku veliki broj visokokvalifikovanih sudija koji su radili godinama i imali ogromno iskustvo, i koje odlikuju tako vane osobine kao to su visoka moralna naela, nezavisnost i vrstina u donoenju presuda, nepotkupljivost i hrabrost, silom su izbaeni iz pravosudnog ivota. Jedini razlog: ako ste nepodmitljivi, nemogue je da normalno radite pod rukovodstvom Ovaruka. ta su, po Ovarukovom miljenju, odlike dobrog sudije? Anatolij Kriski, donedavno predsednik Okrunog suda Verh-Isetski u Jekaterinburgu, nije bio samo dobar, ve najbolji u profesiji. Mnogo godina se Kriski odano brinuo o interesima Ivana Ovaruka. ta je to podrazumevalo? Sud Verh-Isetski je najhirovitiji u Jekaterinburgu. Na njegovoj teritoriji nalazi se jekaterinburki zatvor, to znai da se po slovu zakona u ovom sudu razmatraju svi sluajevi koji se odnose na promene okolnosti za zadravanje u pritvoru. Svi u Jekaterinburgu znaju da glavni faktor koji odluuje o zadravanju u pritvoru nije priroda zloina, ni ono to je neko zaista uradio, kao ni injenica da li neko predstavlja opasnost za drutvo, ve sasvim jednostavno novac. Propalica iz neke mone mafijake grupe obino e provesti manje vremena u pritvoru nego drugi kriminalci. Njegove kolege e ga jednostavno otkupiti. Ishod svega ovoga jeste finansijski prosperitet nekih okrunih sudova, iako su ruski okruni sudovi uglavnom siromani kao crkveni mievi. Hronino im nedostaju resursi, ak i papir; podnosioci albi esto moraju da donose svoj. Plate sudija su dovoljne tek da se s mukom sastavi kraj s krajem. Ovo, meutim, ne vai za sud Verh-Isetski. Sudska zgrada je okruena dipovima. Oni koji izjutra iskorae iz tih kola skromne su sudije ije plate iznose nekoliko hiljada rubalja. Jedan od najluksuznijih automobila uvek bi bio onaj koji pripada Anatoliju Kriskom. Kriski je bio u bliskom odnosu sa Pavelom Feduljevim. Godinama je Kriski lino vodio sudske procese u kojima se Feduljev pojavljivao u bilo kom svojstvu. Nikad sebi nije dozvolio da mnogo okolia ili da mu ruke budu vezane. Uvek je po brzinskom sistemu obraivao sluajeve u koje je Feduljev bio umean, ne dozvoljavajui da ga bilo ta uspori: ni potreba da se pozovu svedoci niti vreme potrebno za proveru da li je odluku doneo u skladu sa zakonom. Ako bi, na primer, Feduljev zatraio od Kriskog da presudi kako neke deonice pripadaju njemu, Kriski se u takvim sluajevima ne bi zamarao neophodnim dokazima. Prosto bi proglasio: Ove deonice pripadaju Feduljevu. Sa takvom jednom sudskom odlukom pod mikom, Feduljev se, nakon oruane okupacije, pojavio u Uralhimau.

Jo jedan zanimljiv detalj bila je i injenica da je te svoje odluke on ponekad donosio u potpunom skladu sa klijentovim trenutnim potrebama. Tako da je Kriski neke od njih, a po Feduljevljevom nalogu, izricao ne u sudnici kao to to zakon izriito zahteva ve u Feduljevljevoj kancelariji. Ponekad ak ne bi on lino ni izrekao odluku, ve bi je svojom rukom napisao advokat Feduljeva a Kriski bi je samo potpisao. Kada su u jesen 1998. za Feduljeva poeli problemi sa glavnim tuilatvom zbog prevare jedne moskovske kompanije, Kriski je u pratnji Feduljevljevog advokata odleteo u Moskvu da se vidi sa tadanjim glavnim tuiocem, Jurijem Skuratovim, i da se zaloi za obustavljanje procesa protiv Feduljeva. Skuratov, koji je od mladosti bio prijatelj sa Kriskim, primio ga je lino i mada niko ne zna kako se to dogodilo, postupak je hitno obustavljen. Po povratku u Jekaterinburg, Kriski se sreo sa Feduljevljevom enom. Ona nije krila koliko mu je zahvalna na trudu, a Kriski nije krio koliko mu je drago: nekoliko dana kasnije kupio je sebi novi ford explorer12. itaocu sa Zapada bi se moglo uiniti da to i nije nita strano. Teko da e predsednik suda biti prosjak, tako da ne udi to ima takva kola. Meutim, to da predsednik nekog okrunog suda u Rusiji moe sebi da priuti takva kola znai samo jednu od sledee dve stvari: ili je dobio veliko (po naim merilima) nasledstvo, ili uzima mito. Ne postoji tree objanjenje. U Rusiji je ford explorer neto to sebi mogu da priute samo uspeni poslovni ljudi, a po ruskim zakonima sudiji nije dozvoljeno da se bavi biznisom. Ford explorer kota onoliko koliko jedan sudija zaradi za 20 godina. No, to nije bio kraj sudijinoj udesnoj srei. Nije prolo ni mesec dana od kupovine ford explorera, a Feduljev je ponovo imao problema sa glavnim tuiocem. Kriski je odleteo na razgovor sa Skuratovim, ovoga puta ne u Moskvu, ve u crnomorsko letovalite Soi, gde je tuilac bio na odmoru. Tmurni oblaci nad Feduljevljevom glavom ponovo su raspreni. Kriski je svoj ford explorer, koji je ve bio okantan prizor za jekaterinburko drutvo, zamenio mecedesom 600, ultimativnim statusnim simbolom novorusa.

Kako oteti tuu imovinu...

Ana Politkovska

12

130

Glavno tuilatvo je nakon toga sprovelo istragu o navodima da je Feduljevljeva ena dala mito od 20.000 dolara sudiji Kriskom, i to zbog zatvaranja sluaja zbog kojeg je intervenisao. Istraga je pokazala da su navodi o zahvalnosti dokazani, ali nije usledila nikakva krivina istraga. U skladu sa ruskom tradicijom, Kriskom je dozvoljeno da podnese ostavku na sopstveni zahtev kako ne bi dolo do skandala. Podneo je ostavku i asno se povukao u zasluenu penziju. Ubrzo potom je i glavni tuilac Skuratov napustio poloaj, nakon to je izazvao skandal u kojem je takoe korupcija imala glavnu re.

131

O njegovim roendanskim zabavama danima se prialo po Jekaterinburgu, poto su to bile bahanalije sa rasipanjem novca kako bi se pariralo proslavama imendana prebogatih trgovaca od pre revolucije. U takvim prilikama sud je obustavljao rad, a vrata su zakljuavana po nareenju predsednika. Kriski bi unajmio restoran u centru grada, novac je leteo na sve stane, a votka je tekla potocima. Svaki birokrata u Jekaterinburgu obesno bi se razulario pred skoro potpuno osiromaenom i zapanjenom jekaterinburkom javnou. ta je te ljude koji piju i pleu briga to nije u redu da se jedan sudija tako ponaa, ne samo po nepisanim pravilima pristojnosti, ve i po slovu zakona? Zakon o statusu sudija u Ruskoj Federaciji kategoriki zahteva da se sudija ponaa skromno i onda kada nije na poslu, a da ne pominjemo ponaanje u radno vreme. Trebalo bi da izbegavaju kontakte koji bi mogli nakoditi njihovoj reputaciji i u svakom trenutku budu krajnje obazrivi kako bi odrali najvii nivo potovanja autoriteta pravosua. ta onda da radimo sa injenicom da je Kriski, uprkos kontaktima sa Feduljevim i njemu slinima, bio ljubimac Ivana Ovaruka, predsednika oblasnog suda? Na svakom sastanku Ovaruk bi isticao kako je Kriski jedan od najboljih sudija na Uralu. Jednostavna istina glasi da smo gotovo svi mi koji ivimo u dananjoj Rusiji roeni u zemlji Sovjeta i, u manjem ili veem obimu, iveli po sovjetskom obrascu ponaanja. Sovjetski nain razmiljanja i ponaanja bio je usaen i u Ovaruka. Drugim reima, bio je tipini konzervativni sovjetski sudski gazda. Celog ivota je uio da ni u kakvim okolnostima ne raspravlja sa sebi nadreenima. Navikao je da radi samo onako kako mu se kae, da izvrava nareenja, ak i da pogaa kako su nadreeni raspoloeni i u kom smeru e se mrdnuti njihove obrve. Ovo nije novinarsko preterivanje. Ovo je opis sovjetske servilnosti kao takve. Ovaruka smo nasledili iz nae prolosti, oveka ija je karijera ila pravo uvis upravo zato to se nikada u ivotu nije suprotstavio miljenju i postupcima nadreenih, koliko god da su nezakoniti ili glupi oni bili. Kada su dola nova vremena, a sa njima demokratija i kapitalizam, Ovaruk se, kau oevici, na trenutak uplaio. Kome e sada sluiti? Njegova zbunjenost brzo je nestala. Poseban sovjetski dar da se nanjui kome je najprofitabilnije pokoriti se i ko su nove vlasti, uskoro mu je pritekao u pomo. Ovaruk je izabrao dva nova cara. Prvi je bio poslovni svet u nastajanju, onaj koji je sakupljao kapital. Drugi je bio dravna birokratija, koja je, koliko god da su se ljudi alili na nju, ostala monolitna i vrsta kao granitna stena, kao i uvek. U Ovarukovim oima nju je predstavljao gubernator Rosel. Poto je ova dva cara u Jekaterinburgu povezivalo neno prijateljstvo, a nova mafija se razvila pored starog Uralmaa, Ovaruk vie nije imao nikakvih bojazni: poeo je da slui Roselu i Feduljevu.

Ana Politkovska

suda Verh-Isetski. Bio je to traljavo uraen posao, a rezultat jedva da je bio zadovoljavajui. Oblasni direktorat FSB-a bio je svestan da Kriski godinama servisira Feduljevljeve kriminalne aktivnosti na Uralu, ali njihovi agenti nikako nisu uspevali da ga uhvate na delu. Na kraju je stavljen pod tajni (i nezakoniti) dvadesetetvoroasovni nadzor, pa je predsednik suda Verh-Isetski uhvaen u pedofiliji. FSB je pokazao dokaze Kriskom lino, njegovom efu Ovaruku i Roselu. Rezultat? Kriski se asno povukao. Nije bilo skandala. Nije mu oduzet sudijski status. Ponovo je zaposlen kao pravni savetnik gradonaelnika Jekaternburga. I to je bilo to. Ali, ta je sa onim sudijama koje nisu elele da budu deo pretvaranja nezavisnog sudstva u sudstvo podreeno kriminalnom podzemlju? Poslednjih godina se pokazalo da je veinom sudija u Jekaterinburgu teko manipulisati. Oni koji su odabrali da ne slue kriminalnim grupama u nastajanju iskljuivani su u buljucima iz Udruenja, vreani su i zlostavljani. Olga Vasiljeva je jedanaest godina radila kao sudija, to je lep sta. Naoko je bila mirna, nezahtevna osoba, od onih sudija koje su iz principa odbijale da potpiu sudske direktive i odluke koje su Feduljevu bile potrebne za njegove prljave igre. Naprosto je odbijala. Vasiljeva je, osim toga, radila u Okrunom sudu Verh-Isetski sa Kriskim kao neposrednim nadreenim i na nju je vren ogroman pritisak, ukljuujui i povremene pretnje po ivot i njoj i njenoj porodici. Ostala je nepokolebljiva, nijednom nije popustila. A nije odbijala samo Feduljeva, ve i Kriskog, kada bi od nje zatraio da potpie nalog za prevremeno putanje iz pritvora ovog ili onog od njegovih tienikakriminalaca na osnovu promene okolnosti za zadravanje u pritvoru. Kap koja je prelila asu bila je optunica koju je Vasiljeva podigla protiv predsednika oblasnog suda Ivana Ovaruka. Kriski je insistirao da se tuba odbaci kako se ne bi napravio presedan. Podnosioci su bili graani Jekaterinburga ije je sluajeve Ovaruk odugovlaio, namerno proputajui da razmotri njihove zahteve u razumnom roku jer su bili usmereni protiv interesa administracije gubernatora Rosela. Za Jekaterinburg, grad pod apom mafije, u kojem svako zna da se ovako neto ne zavrava svaom ve ubistvom, prihvatanje ove tube bilo je revolucionarno. Bilo je naprosto neverovatno. Drugi okruni sudovi bi odbili ak i da zavedu takvu tubu kako ne bi sebi navukli bedu na vrat, iako po zakonu nemaju pravo to da urade. Sistem se divljaki osvetio Olgi Vasiljevoj za to to je postupala po zakonu. Ne samo da je otputena, ve je i najstranije oklevetana. Kada je otvoren, u njen

Kako oteti tuu imovinu...

132

Tek krajem 2001. Jekaterinburg se otarasio Kriskog kao predsednika Okrunog

133

Ana Politkovska

lini dosije stizala je alba za albom, samo da bi bila izbaena iz Udruenja. albe su stizale od kriminalaca tienika Kriskog, koje je svojevremeno odbila da pusti iz pritvora. Pisali su ih zatvorenici na zvaninim sudskim obrascima koje su mogli da dobiju samo ako im ih je Kriski lino doneo u zatvor, nikako drugaije. Vasiljeva je morala da zapone obijanje pragova zvaninih institucija da bi dokazala da su to sve lane optube, da je ona sudija, a ne otira za noge. Vrhovnom sudu je bilo potrebno godinu dana da joj vrati status, ali ni tada nije bio kraj njenim suenjima. Vrhovni sud je zasedao u Moskvi, a ona je radila u Jekaterinburgu, gde je bila preputena sama sebi. im se vratila, predala je odluku Vrhovnog suda Kriskom, ali on je odbio da je vrati na posao i protiv nje je napisao zvanini prigovor oblasnom Sudijskom kolegijumu, instituciji Udruenja sudija Rusije. Saoptio im je da se Vasiljeva, uprkos tome to je vraena na posao, nije popravila, to je formulacija koja se tradicionalno koristi za osuenike. Status sudija u Rusiji periodino se proverava kako bi bili ponovo izabrani, i stoga im je potrebna preporuka Kolegijuma njihove republike ili oblasti. To dovodi do manje-vie automatskog reizbora po direktivi predsednika. Sada je, meutim, Ovaruk dodao teinu svoje rei prigovorima Kriskog, te je Kolegijum odluio da vie ne predlae Vasiljevu za sudiju. Nema potrebe rei kako niko u ovom Miki-Maus-Kolegijumu nije ni pokuao da utvrdi injenice. A u pitanju su bile iste one optube, zasnovane na izjavama osuenika, koje je Vrhovni sud ve odbacio kao neosnovane. Olga Vasiljeva je hrabra i principijelna ena. Naravno da se ponovo obratila Vrhovnom sudu, insistirajui na svom pravu na pravdu. Meutim, godine svog ivota traila je na ovu iscrpljujuu, zaglupljujuu kampanju, a u meuvremenu je spreena da radi za dobrobit svoje drave. Moemo li oekivati da veina poe primerom Olge Vasiljeve? Mnoge jekaterinburke sudije rekle su mi, preklinjui me da ni pod kojim uslovima ne objavim njihova imena, da je bolje samo overiti odluke koje Ovaruk zahteva, nego proi kao Vasiljeva. uli su mnoge potresne prie o tome ta se deavalo njihovim kolegama. Pria o Aleksandru Dovgiju, jo jednom jekaterinburkom sudiji, spada u njih. Dovgij je nainio isti prekraj kao Vasiljeva. Jednom prilikom se ogluio o zahtev Kriskog da pusti jednog tienika iz pritvora. Nekoliko dana kasnije ovaj sudija je nasred ulice divljaki pretuen gvozdenim tanglama. Policija je odbila ak i da potrai napadae, mada po pravilu napade na sudije istrauju veoma temeljno. Dovgij je dugo bio u bolnici odakle je izaao kao invalid ali od tada, iako se vratio na posao, sudi samo u brakorazvodnim parnicama. Trai da mu ne dodeljuju nikakve druge sluajeve.

Kako stvari stoje, u ovoj zemlji radite profesionalno onda kad nemate sopstveno miljenje. Ljude koji ne mogu da se ree boljevikih metoda postavljaju da dele pravdu u ime drave. Oni onda prete prstom i ne vide nita naopako u zahtevima da se donese odreena presuda. Pozivaju sudije na odgovornost pred dananji pandan nekadanjih aktivista Komunistike partije, Sudijski kolegijum. Ne vide nita pogreno u tome to osuuju ili oprataju u nae ime i naom rukom... Ovo je napisao perspektivni mladi sudija, koji me je takoe zamolio da mu zaboravim ime, nakon to su Ovaruk i Kriski na njega vrili pritisak slino kao na Vasiljevu. Podlegao je pritisku i jednostavno otiao. Napisao je ove redove u pismu naslovljenom na Kriskog, u kojem podnosi zahtev za svoje razreenje, i dodao: Molim da se ovaj zahtev razmatra u mom odsustvu, i zauvek napustio Jekaterinburg. Ovaj mladi sudija nije imao nameru da podnosi ostavku, nego se jednog dana naprosto dogodilo oekivano. Sluaj koji se bavio najnovijim mahinacijama nekih mafijakih bosova stigao je do njega, i Kriski je zahtevao da ga momentalno obustavi. Mladi sudija je traio vremena da razmisli. Dobijao je pretnje od nepoznatih osoba, anonimne telefonske pozive na kuu kao i pismene pretnje ostavljene tamo gde e ih sigurno nai. Sluajno je pretuen na ulazu u kuu, ne previe ozbiljno, tek kao upozorenje, a napadai nikada nisu pronaeni. Mladi sudija je napisao zahtev za razreenje, a sluaj je odmah dodeljen drugom sudiji. Uoi roita, ovaj drugi sudija je dobio telegram iz oblasnog suda, koji je potpisao Ovaruk lino, i u kojem ga upuuje da obustavi proceduru. Narednog dana sluaj je obustavljen. Sergej Kazancev, sudija Okrunog suda Kirov u Jekaterinburgu, odluio je da se, kao opasan po drutvo, pritvori izvesni Uporov, optuen za pljaku i nanoenje tekih telesnih povreda, i da e pritvor trajati sve dok sluaj ne bude u potpunosti razmotren. Sudija Kazancev je zatim otiao na raspravu u nekom drugom sluaju. Bio je u sali za sastanke i pisao je presudu to je vreme kada po ruskom zakonu niko ne sme da ometa sudiju, jer bi, u suprotnom, presudu mogao da odbaci drugostepeni sud. Meutim, Ovaruk je u tom trenutku pozvao Kazanceva telefonom i od njega zahtevao da preinai odluku o pritvoru te da pusti Uporova iz pritvora. Kazancev je odbio i Ovaruk mu je rekao da e biti otputen. I bio je otputen. Postoji bezbroj ovakvih epizoda u Jekaterinburgu, i sve su sline jedna drugoj kao jaje jajetu. Stoga su i sudije koje i dalje tamo rade jednako sline. U prvom redu, njima se moe u potpunosti manipulisati, voljni su da overe

134

135

Kako oteti tuu imovinu...

Ana Politkovska

svaku presudu sve dok mogu da izbegnu neprijatnosti od svojih nadreenih. Otpor je slomljen. Pod maskom diktature prava vlada dvolinost. Time se objanjava kako su u trenutku preuzimanja Uralhimaa obe strane imale protivrene a pravosnane sudske odluke po istom pitanju. Godinama je brutalno guen svaki znak nezavisnosti u sudstvu, a sudije su primoravane na servilnost. Starije sudije su imale dugotrajno iskustvo u radu u sputanim sovjetskim okolnostima. Kako, u tim uslovima, da oekujemo hrabre i pravedne presude? Svako ko je bio spreman da se usprotivi i odvano odbije, odavno je ve razreen funkcije. Oni koji su spremni da pozitivno odgovore kada se od njih zatrai da slue bezakonju, i danas su zatrpani poslom i napreduju na profesionalnoj lestvici. Iza svakog Feduljevljevog poteza stajala je njegova posebna bliskost sa uralskim Udruenjem sudija. Bio je prijatelj sudija i sudije su bile njegovi prijatelji. I tako u krug. Najee pominjana imena u ovoj vezi su imena sudija Rjazanceva i Balaova. Rjazancev je skromni sudija kakanarskog Optinskog suda, koji je u Overukovoj nadlenosti. Rjazancev je overio odluke koje su bile potrebne Feduljevu u sluaju kakanarskog kompleksa, proglaavajui pravosnanim poteze fantomske firme koja je jeftino kupila obveznice i unovila ih u punoj vrednosti, te tako zapeatila sudbinu preduzea od meunarodnog znaaja. Na drugi sudija je Balaov, takoe veoma skroman, koji radi u Okrunom sudu Kirov u Jekaterinburgu. On je presudio u korist Feduljeva u sluaju Uralhimaa i u nekoliko drugih sluajeva u Feduljevljevoj poslovnoj karijeri. A evo kako je to uradio. Upravo je sudija Balaov ispalio prvi metak u aferi sa Uralhimaom. U petak uvee je prihvatio sudsku naredbu kojom se podravaju Feduljevljevi interesi u fabrici, a u ponedeljak ujutru, brzinom nevienom u istoriji ruskog pravosua, doneo je odluku koja je bila potrebna Feduljevu. Balaov je uspeo to da uradi ne pozvavi nijednog svedoka, ne prikupivi nikakve informacije i ne sasluavi ikog. Pravednosti radi, mora se rei da Balaov zaista radi u okvirima zakona. Samo je veoma dobar u zloupotrebljavanju rupa u tim zakonima. Brzinska procedura kojoj je pribegao u potpunosti je legitimna. Nalog koji je izdao radi zadovoljenja alioevih zahteva primenjuje se u sluajevima kada su optueni poeli da donose izvrne odluke i mere koje vode proneveri imovine. Prvi zadatak u takvim situacijama jeste da sve ostane onako kako jeste. Sud ima pravo da se umea kako bi zabranio menaderima da bilo ta rade dok se ne razrei problem koji predstavlja predmet spora.

fabrikom ili da se koristi njenom imovinom. Spolja je sve delovalo kao jasno, nevino i dobro. Ishod je, meutim, bio guenje. Po ruskom zakonu, ako je u nekom sporu ve izreena presuda, nijedan drugi sud ne moe ponovo odluivati u tom predmetu. Izdajui potreban nalog Balaov se, meutim, pretvarao da ne zna za kljuni detalj, a to je da je sudska odluka ve doneta u sporu oko Uralhimaa. Imao je potpuno pristojno objanjenje za to: u oblasti ne postoji jedinstvena baza podataka (to je bilo tano), te zbog toga ljudi u okrunom sudu nikada nemaju pravovremene informacije. Nekoliko sati nakon to je njegov nalog izdat, tek to se na njegovom potpisu osuilo mastilo, Feduljev je izvrio prepad na Uralhima sa svojim oruanim brigadama, maui ovim nalogom. Vaan detalj u modernom ruskom sudskom postupku Ukoliko su moderni ruski sudovi pristrasni, otvoreno podravajui jednu od strana u sporu, to je upravo zato to bi sudovi u Rusiji morali da budu nezavisni. Sve to je vano jeste uiva li sudija podrku svojih nadreenih. Ako sudije na viim poloajima, koje nadgledaju kako u sporovima postupaju oni ispod njih, ele isto, nii sud moe da radi kako eli. Nakon metea u Uralhimau, Valerij Bajdukov, predsednik Okrunog suda i nadreeni Balaova, zatraio je od njega objanjenje. Balaov ga je obavestio da je njegova presuda upravo ono to je traio Oblasni sud, te da je sve bilo dogovoreno sa Ovarukom. Nije bilo dodatnih pitanja. ta je, meutim, sa zbunjenom javnou? Zbog bestidnog preuzimanja Uralhi maa javnost u Jekaterinburgu je postavila mnoga pitanja. Bajdukov je sve objasnio veoma jednostavno. Uverio je ljude da sudovi, ukoliko procenjuju da postoji opasnost da e imovina zavriti ko zna gde, moraju delati brzo jer je svaki minut vaan. Zbog toga je, u interesu graana i vlasnika, i ova odluka tako brzo doneta. Sluajno je Bajdukov, koji je sve ovo objanjavao, bio i predsednik oblasnog saveta Udruenja sudija, kolektivne savesti pravosua. Sluaj Olge Vasiljeve prirodno je proao kroz njegovu kancelariju nekoliko puta, i on je uvek odluivao onako kako je Ovaruk traio. Savet Udruenja sudija je zapravo jo jedna institucija sudijske zajednice, poput Sudijskog kolegijuma. lanovi bilo koje od te dve institucije mogu postati samo ljudi koji odgovaraju Ovaruku, tako da svaki njegov zahtev upuen ovim ljudima proizvodi eljene posledice. Valerij Bajdukov je, pored ovoga, i predsednik Okrunog suda Kirov u Jekaterinburgu. Stie se utisak da nije u stanju da se zauzme za bilo koga. Ako

Kako oteti tuu imovinu...

136

Dakle, Balaovljeva munjevita odluka o Uralhimau nije imala nikakve veze sa razreenjem vlasnikog spora. Ona je spreavala bilo koga da upravlja

137

Ana Politkovska

ponekad i ima sopstveno miljenje, ono je isto hipotetiko. Moe teorijski da propoveda o tome kako je okruni sud osnovna karika u ruskom pravosudnom sistemu, ali uti kada ga pitaju da raspravlja o injenicama. Devedeset pet odsto svih krivinih i graanskih parnica odri se u okrunim sudovima, tako da oni zaista jesu osnovna karika u pravosudnom sistemu zemlje. U stvarnosti, meutim, to je sve fikcija. Okruni sud je izuzetno zavisan i podloan manipulacijama. Glavni razlog za to je to sudije iz oblasnih i republikih sudova nemaju elju da sprovedu reformu pravosua i da ispuste iz ruku kontrolu nad podreenima u okrunim sudovima. Potonji su nezavisni samo u Ustavu, a injenica da ruski Ustav ima prevagu nad ostalim zakonima nema nikakvog znaaja. Okrunim sudovima prosto nije dozvoljeno da budu nezavisni u postupanju. Zakon obezbeuje oblasnim sudovima proceduralnu kontrolu nad okrunim i optinskim sudovima to jest, odgovorni su za nadzor nad njihovim postupcima. To znai da se presude okrunih i optinskih sudova proveravaju i procenjuju u oblasnim sudovima, koji odluuju jesu li valjane ili ne. Takva zavisnost razvija se u organizacionu i profesionalnu zavisnost. Nii sudija koji se ne uklapa u ovaj sistem potpuno je nezatien. Vii sudija ima prava da kritikuje ili ponitava njegove presude po svom nahoenju, ali bez ikakve odgovornosti. Oblasni sud moe da poniti presudu okrunog suda, a da ne kae ta sa njom nije u redu ili kako se ta manjkavost moe popraviti. Oblasni sud ne snosi odgovornost za konanu presudu, ali vodi statistiku kako bi pokazao koji su sluajevi, a samim tim i od kod okrunog sudije, proglaeni manjkavim. Te statistike su osnova za obraunavanje bonusa za sudije, za nagraivanje ili oduzimanje raznih povlastica, za odluivanje o tome hoe li na odmor u letnjim ili zimskim mesecima, za napredovanje na listi za dodelu stanova (koja je u nadlenosti oblasnog suda i vana je jer usled malih plata sudije ne mogu same da kupe stanove), za odluivanje o reizboru i tome slino. To je mehanizam po kojeg su sudije okrunog suda, koje su po Ustavu kljune za sistem, postale zavisnije od nadreenih nego u vreme sovjetskog reima. Izgleda da Ustav ne doputa takve hijerarhijske odnose poto kae da su sve sudije jednake i nezavisne, budui da se imenuju svaki za sebe po direktivi predsednika. Stvarnost je mnogo drugaija. Moda su jednaki pri imenovanju, ali nisu jednaki pri otputanju. Kada predsednik oblasnog suda eli da se razrauna sa sudijama okrunog suda, on u svojim rukama dri sve adute; ali, ako je predsednik oblasnog suda nepoeljan za sudije okrunog suda, tu nema pomoi. Ne mogu nikako da ga se ree.

jeste: zvaninik koji uva uralsko pravosue od sudija koje bi mogle da donesu nepredvidivu presudu. Pravosue nema sistem za spreavanje aktivnosti onih na vrhu hijerarhije koji bi mogli da skrenu s puta. Kriterijumi su samo moralne prirode. Jedini nain na koji bi sistem mogao zadovoljavajue da funkcionie jeste da osoba koja sedi u Ovarukovoj kancelariji ima drugaija moralna shatanja. Kakav je to onda sistem? Da se vratimo, meutim, na sudiju Balaova. Da li je mogao da postupi drugaije u Feduljevljevom sluaju, i ako jeste, ta je trebalo da uradi? Morao je samo da odloi razmatranje sudske naredbe, na ta je imao sva prava. Dok su se pripremali za preuzimanje Uralhimaa, Feduljev i njegovi sauesnici obili su mnoge okrune sudove u Jekaterinburgu kako bi proverili hoe li igrati ulogu koja im je poverena. Svi su pristali da postupe kao Balaov, sa izuzetkom jednog, suda kalov. Ivan Ovaruk je predloio predsedniku tog suda, Sergeju Kijajkinu, premetaj u Magadan, grad na krajnjem severoistoku zemlje. Po tradiciji biti poslat u Magadan znai biti tamo proteran, ali Kijajkinu, tvrdoglavom sudiji koji je odrastao u Jekaterinburgu, oveku sa korenima i u tom gradu i na Uralu, oveku koji je izmeu ostalog radio i diplomirao tehnologiju u prestinom Uralhimau, bilo je vie nego drago da ode to dalje od svog rodnog kraja. Nije eleo da ga ubiju, niti da mu porodica bude u opasnosti. Sudija Balaov je odani uvar Feduljevljevih interesa. Od tancovanja presuda u cilju zatite tih interesa napravio je pravu umetnost. Evo, na primer, jedne od Balaovljevih odluka, donete 28. februara 2000. Feduljev je odluio da proda Uralelektroma, koji nije bio fabrika ve kompanija koja se bavila transakcijama sa deonicama koje je posedovao. To je obuhvatalo i deonice kakanarskog kompleksa i Uralhimaa. Feduljev je odluio da ih proda za izvesnu sumu novca, poto je imao puno pravo na to. Neto kasnije su novi vlasnici Uralelektromaa otkrili da nisu dobili dokumentaciju korporacije, iako su uredno platili. Feduljev je navodno prodao Uralelektroma, ali je zadrao sve deonice za sebe. Kupci su shvatili da su prevareni i, naravno, zatraili su objanjenje. Feduljev im je rekao da se predomislio. Oni su zatim poruili: Vrati nam na novac i onda moe da zadri sve za sebe. Feduljev im je odvratio: Neu vam vratiti novac. Nemate nikakve papire. Vi ste niko. Odlazite odavde. Sa akcijama Uralhimaa bila je ista pria. Izaavi iz zatvora u Moskvi i udei da zadri ono to je ve prodao za nekoliko miliona dolara, Feduljev je rekao: Ne znam nita o tome. Nisam bio registrovan na propisan nain. Smatram posao nevaeim. Otiao je kod sudije Balaova, koji je presudio u Feduljevljevu korist.

Kako oteti tuu imovinu...

138

Upravo su zakoni i propisi kojima se ureuje rad Udruenja sudija, a koji su doneseni nakon raspada SSSR-a, omoguili Ovaruku da postane ono to

139

Da biste razumeli ta je Feduljev uradio, morate da shvatite da su ruski zakoni jo prepuni rupa. U ovom sluaju manjkavost je bila u tome to je svaka kompanija, kada izda deonice, duna da ih registruje. U ranijim danima niko nije znao kako to funkcionie. U SSSR-u nije bilo berze, pa tako ni deonica. Nakon raspada SSSR-a, relevantnim Vladinim institucijama trebalo je mnogo vremena da shvate kako treba da postupaju. Nisu mogle ni da objasne ni da odlue kako se deonice registruju. Zbog toga su deonice u mnogim kompanijama ostajale neregistrovane. Njima se trgovalo i tada, a trguje se i sada. A berza je produila svojim putem. ta se moglo uraditi? Naravno, pretpostavljalo se da samo treba da budete poteni prema svojim partnerima. A to, meutim, nije osnova na kojoj Feduljev posluje. Poto je uoio priliku, prvo je prodao akcije Uralelektromaa, a zatim je pokrenuo proces njihove registracije kod odgovarajue dravne slube, Federalne komisije za hartije od vrednosti. Kada su deonice konano registrovane, nakon dugotrajnog odlaganja, jer je sve bilo zaglibljeno u movari nekoordinisanosti, Feduljev je obavestio kupce da je ugovor o prodaji deonica Uralelektromaa nevaei jer je bio zakljuen pre nego to su deonice registrovane. Pogledao ih je pravo u oi i rekao: I novac je sada moj. Nainili ste greku i morate da je platite. Sud je jo jednom presudio u Feduljevljevu korist. Da li je Feduljev toliko pametniji od drugih, pa zna sve te detalje i zloupotrebljava ih? Naravno da nije. On je samo toliko bogat da moe da unajmi najokretnije advokate da pronalaze rupe u zakonu. Uspeo je da stvori oligarhijsku piramidu koja omoguava da, ta god on preduzeo, svi koji su umeani budu karike u istom lancu. Nijedna od njih ne funkcionie bez ostalih. I tako je sudija Balaov presudio u Feduljevljevu korist u sluaju Uralelektromaa. Isti takav sudski postupak uoili smo i sa Uralhimaom: taj veoma sloen sluaj, sa mnogo tomova pisanih dokaza s kojima bi se izborili jedino strunjaci za nijanse ruske berze, Balaov je razmotrio za tren oka. Nakon toga, stvari su se otele kontroli. Proterivanje sudije u Magadan bila je sitnica. Sudski nalog o spornim deonicama Uralelektromaa bio je uvod u krvave dogaaje u Uralhimau. Jo jedan budui Balaov, usluni sudija Rjazancev, radi u kakanarskom Optinskom sudu. Kao to smo videli, kakanarski kompleks su 28. januara 2000. bestidno preuzeli Feduljevljevi naoruani kriminalci. Kako je sud reagovao? Sudija Rjazancev je 1. februara zakljuio da nije prekren zakon kada je sastanak upravnog odbora odran pod pretnjom orujem. Roite je odrano la Balaov, velikom brzinom, bez ikakvog prethodnog uvida u injenice i bez uea onih ija su prava ovom prilikom zgaena. I naravno, odluka je izreena ve narednog dana.

Ana Politkovska

Samo dve nedelje kasnije, 15. februara, Sudski kolegijum za graanske parnice Oblasnog suda Sverdlovske oblasti (t.j. Ovarukova parohija) potvrdio je Rjazancevljevu odluku, ponovo bez roita. Neverovatna brzina za rusku albenu maineriju kojoj je esto za obinu potvrdu potrebno est meseci. Ruganje Temidi nije se tu zavrilo. Istog tog dana kada je postalo jasno da Oblasni sud nee oboriti njegovu raniju presudu, sudija Rjazancev je, kako bi spreio da doe do nekih novih nezgoda, zabranio odravanje sastanaka akcionara kakanarskog kompleksa. Optinski sud nije imao ni trunke prava da uradi tako neto. tavie, nigde u Zakonu o graanskom postupku ne postoji odredba kojom se moe zabraniti postupanje lica koje nije strana u sporu. Ali, koga je od zatitnika zakona u Sverdlovskoj oblasti briga za to? Da li je Rjazancev uklonjen zbog nezakonitog postupanja? Naravno da nije. Sudovi su izrekli svoje presude, a da se nisu ni potrudili da provere je li Feduljev zakonski vlasnik kompleksa. U stvari, 19 odsto kakanarskih deonica koje je Feduljev tako uspeno umnoio, nije zapravo ni postojalo. One su odavno bile zaplenjene tokom jedne istrage Feduljevljevih poslova u Moskvi, a koju je vodio komitet za istrage Ministarstva unutranjih poslova. Razlog za njegovo zatvaranje po optubi za prevaru bio je taj to je dvaput prodao istih 19 odsto vlasnitva dvema razliitim kompanijama! Nakon februara 2000. ljudi su poeli da primeuju ta se deava. Vrhovni sud u Moskvi pokuao je u vie navrata da zaustavi ovo divljanje Oblasnog suda Sverdlovske oblasti ali nita se zapravo nije promenilo. Feduljev je zadrao kontrolu nad kakanarskim kompleksom, oni koje je prevario sakrili su se u inostranstvu, a kakanarski optinski i oblasni sudovi uivali su beneficije kroz gomilu sluajeva koji su se namnoili na putu do zvaninog proglaenja steaja kakanarskog kompleksa. Tako je pravosue Sverdlovske oblasti olakalo sklapanje niza dogovora koji su doveli do namerno izazvane nesolventnosti kompleksa. To je inae i krivino delo, ali ko e time jo da se zamara? Kao to smo videli, kada je Putin doao na vlast, jasno je stavio do znanja da je lojalan onima poput Feduljeva i Rosela. Ubrzo nakon to je izabran, tanije 14. jula 2000, Putin je odleteo u Jekaterinburg. Uestvovao je u sveanom polaganju kamena temeljca za Valjaonicu 5000 u Metalurkom kompleksu u Ninjem Tagilu, najveoj fabrici te vrste u svetu. U tom kompleksu pronalazimo iste one aktere iz Kakanara. Feduljev je glavni, a Valjaonica 5000 je veliki investicioni projekat Eduarda Rosela. Slika predsednika kako polae kamen temeljac bila je odlina reklama za irenje Feduljevljeve kriminalne imperije. I zaista, novi novac je pratio Putina. U znak zahvalnosti za to, Feduljev i Rosel su sada aktivne Putinove pristalice i potpomau funkcionisanje uralskog dela njegove partije Jedinstvena

140

141

Kako oteti tuu imovinu...

Ana Politkovska

Rusija. Podravali su Putina u predizbornoj kampanji za njegov drugi mandat 2004. Preostaje jo samo da se kae kako, na povrini, u Rusiji sve tee glatko i nadasve demokratski. Proglaeno je naelo potpune nezavisnosti sudstva, a svako ometanje pravde krivino je delo. Federalni Zakon o statusu sudija je napredan i prividno obezbeuje i titi njihovu nezavisnost. U stvarnosti, meutim, sva ta ustavna i demokratska naela kre se krajnje cinino. Bezakonje se pokazalo mnogo jaim od zakona. Vrsta pravde koju ete dobiti zavisi od toga kojoj klasi pripadate, a gornji slojevi drutva, VIP-nivo, rezervisan je za mafiju i oligarhe. A ta je sa onima koji nisu na VIP nivou? Pa, ne moe vam nedostajati ono to nikada niste imali. Poto sada gradimo kapitalizam, postoji i privatna imovina. A ako postoji imovina, uvek e postojati neko ko e eleti da je se doepa i neko ko nee eleti da se od nje odvoji. Tu sve zavisi od metode koja se koristi pri razreenju sukoba, od pravila po kojima igraju ljudi u nekoj dravi. U naoj do sri korumpiranoj dravi, za sada ivimo po pravilima Pavla Feduljeva. Poslednja scena pre nego to spustimo zavesu. Mart je 2003. u Jekaterinburgu. ivot u gradu, inae poslovino bez velikih dogaaja, ve nekoliko dana zaredom, od 25. do 28. marta, potresaju protesti. Protestuju borci za graanska prava Sverdlovske oblasti: Meunarodni centar za ljudska prava, Drutveni komitet za odbranu prava zatvorenika i jedne kiobran-organizacije po imenu Na savez je zemlja u kojoj vlada narod. Sakupljaju potpise za peticiju kojom se trai da Ivan Ovaruk odmah bude povuen. Uzvikuju da je Ovaruk, zbog svoje dugogodinje povezanosti sa kriminalnim bosovima Urala, glavni stoer sudske samovolje na Uralu i suprotstavljanja sprovoenju reforme pravosua. Govore svakome ko eli da slua kako Ovaruk i dalje gui svaku naznaku demokratije i da e se do smrti boriti protiv uvoenja suenja sa porotom, izjavljujui kako je to suprotno interesima itelja Sverdlovske oblasti. Njegova jedina briga jeste da dri na distanci sve to bi moglo da sputa korumpirano pravosue koje je stvorio radei u korist kriminalnog podzemlja na Uralu. Taj je isti mart 2003. godine, ovoga puta u Moskvi. Predsednik je ponovo imenovao Ivana Ovaruka za predsednika Oblasnog suda Sverdlovske oblasti.

Jp pria...

Jo pria iz raznih oblasti

Starac iz Irkutska Zima tree godine Putinovog mandata, 2002-2003, bila je veoma hladna. Mi smo zemlja na severu, znate ono, Sibir, medvedi, bunde i tome slino. Tako da bi bilo logino oekivati da smo spremni za hladne zime. Naalost, i dalje nas uvek sve iznenadi, kao kada vam sneg padne sa krova na glavu. To vai i za mrazeve, koji su uzrok i sledeih traginih dogaaja. U Irkutsku, duboko u Sibiru, pronaen je starac koji se smrzao na podu svog stana. Bilo mu je vie od 80 godina, bio je obian penzioner, jedan od onih kod kojih hitna pomo odbija da doe zato to su previe stari. Njihov odgovor na telefonski poziv direktan je i nepromiljen: ta oekujete? Naravno da se ne osea dobro. To je zato to ima mnogo godina. Ovaj postariji graanin iveo je sam, bio je veteran Drugog svetskog rata, jedan od onih koji su oslobodili svet od nacizma, za ta je i dobio odlikovanja i dravnu penziju. Dakle, jedan od onih kojima predsednik Putin alje estitke svakog 9. maja, na Dan pobede, sa eljama za sreu i dobro zdravlje. Nai starci, nai ratni veterani koji nikada nisu uivali preteranu panju drave, ipak uvek zaplau nad ovim cirkularnim pismima, sa faksimilom na mestu potpisa. U svakom sluaju, ovaj starac je umro od hipotermije. Smrzao se na podu na koji je pao. Zvao se Ivanov, to je najee rusko prezime. Ima na stotine hiljada Ivanova u Rusiji. Ratni veteran Ivanov smrzao se zato to u njegovom stanu nije bilo grejanja. Trebalo je da ga bude, naravno, kao i u svim stanovima u zgradi u kojoj je iveo, kao i u svim zgradama u Irkutsku u treoj godini Putinove vladavine.

142

143

Zato se ovo dogodilo? Objanjenje je jednostavno: u celoj Rusiji toplovodne cevi su dotrajale poto nisu odravane jo od sovjetskih vremena, a ta su vremena prola pre, hvala bogu, vie od deset godina. Iz cevi je dugo curelo i curelo, a komunalne slube, u ijoj su one nadlenosti, nisu uinile nita po tom pitanju. Komunalne slube su centralizovane i pod monopolom su drave. Svakog meseca moramo da im plaamo prilino veliku sumu novca za njihovu nepostojeu tehniku podrku, ali one nas praktino ignoriu, nastavljaju da se ne bave svojim poslom i s vremena na vreme zahtevaju poveanje cena svojih usluga. Vlada onda popusti, ali ovi koji rade u komunalnim slubama toliko su navikli da ne rade nita da prosto nastavljaju s istom praksom. Konano je doao dan kada su cevi, iz kojih je toliko dugo curelo i koje tako dugo nisu popravljane, jednostavno popucale. U tom trenutku, usred zime, po snanom mrazu, otkriveno je da ih je nemogue zameniti. Komunalne slube za to nisu imale novca. Niko nije znao na ta je potroen novac koji smo im redovno uplaivali. Sve komunalne instalacije, koje potiu jo iz vremena Sovjetskog Saveza, konano su se pokvarile. injenica da nije bilo niega ime bi se mogle zameniti bila je dosta nelogina i neoekivana poto svake godine proizvodimo hiljade kilometara raznih vrsta cevi. Zemlja nema sredstava koja bi se mogla upotrebiti u tu svrhu, izjavio je zvaninik iz Putinove Vlade slegnuvi ramenima, kao da to nema nikakve veze sa njima. Kako to mislite nema sredstava?, slabano su se usprotivili opozicioni politiari, izvodei svoju uobiajenu predstavu ustajanja u odbranu prava naroda. Predsednik je javno izgrdio premijera. I to je bio kraj prie. Politiari su ostali prijatelji, iako se ne slau. Nije bilo skandala. Vlada nije podnela ostavku. ak ni resorni ministar nije podneo ostavku. Pa ta ako su ljudi morali neprestano da tre po stanovima ne bi li se zagrejali, pa ta ako spavaju i jedu u bundama i futiranim izmama? Cevi e biti popravljene im doe leto. Starca koji je umro su ljudi koji su iveli u njegovom zajednikom stanu pijukom odvojili od zaleenog poda i u tiini ga sahranili u zaleenu sibirsku zemlju. Dana alosti nije bilo. Predsednik se pretvarao da se ovo nije dogodilo u njegovoj zemlji, niti njegovom birau. Bio je potpuno uzdran tokom sahrane i nacija je progutala njegovo utanje. Da bi uvrstio svoju poziciju, Putin je ak promenio taktiku. Odrao je sumoran govor o tome kako su teroristi krivi za sve to je loe u Rusiji i da je vrhovni prioritet drave unitavanje meunarodnog terorizma u eeniji. Bez obzira na to, ivot se vratio u svoje uobiajene tokove. Javnosti se nije moglo dozvoliti da razmilja o nesavrenosti sveta koji se pred njenim oima razvija. Ubrzo je dolo prolee. Putin je poeo da se priprema za ponovne izbore 2004. Nije bilo mesta aljenju zbog pretrpljenih poraza, ve samo radosti zbog mnogobrojnih pobeda. Shodno tome, najavljeno je uvoenje gomile novih

Ana Politkovska

praznika; u stvari, neuvena koliina novih praznika. Ukljuujui i uskrnji post. to je leto bilo blie, ljudi su sve manje priali o totalnom raspadu ruske toplovodne infrastrukture prethodne zime. Graani su pozvani da u velikom broju uestvuju u pripremama za proslavu trista godina postojanja Sankt Peterburga, i da budu ponosni zbog velianstvenosti renoviranih Carskih palata, spremnih da svojim sjajem zadive svetsku elitu. Upravo to se i dogodilo. Putin je pozvao sve svetske lidere u Sankt Peterburg, a u gradu su bahato prefarbane stare fasade. Na starca iz Irkutska, kao i na sve starce iz Sankt Peterburga, zaboravili su svi, ukljuujui i Putina. Pazi, da je umro u Moskvi..., govorili su prestoniki mudraci, aludirajui da bi u takvom sluaju izbio skandal i da bi vlasti ipak morale da zamene cevi pre naredne zime. reder, Bu, irak, Bler i mnoge druge VIP-zvanice dole su u nau severnu prestonicu i praktino promovisale Putina kao sebi ravnog. Doekani su pompezno i sveano. Pretvarali su se da Putina gledaju s potovanjem, i niko nije ni pomislio na starog gospodina Ivanova niti na milione ruskih penzionera koji jedva sastavljaju kraj s krajem. Putinova vladavina je neprimetno dostigla vrhunac. Odluio je da svoju vlast zasniva iskljuivo na oligarsima, milijarderima koji poseduju ruska izvorita nafte i gasa. Putin je sa nekim oligarsima bio u prijateljskim odnosima, a sa nekima u ratu, i to se zvala dravnika mudrost. U ovakvoj postavci nema mesta za narod. Moskva je centar, svetlost i toplota koja daje ivot, a unutranjost Rusije je njena bleda senka. Rusi koji ne ive u Moskvi, mogli bi slobodno da ive i na Mesecu. Kamatka: borba za opstanak Kamatka je najudaljenija taka u Rusiji. Let od Moskve do Kamatke traje vie od deset sati. Avioni koji lete za Petropavlovsk Kamatski prilino su obini i podstiu vas da razmiljate o tome kako je ogromna naa komplikovana zemlja i kako samo manjina naih graana ivi u Moskvi, igrajui svoje velike politike igre, uzdiui i ruei svoje idole, i verujui da time kontrolie ovu ogromnu zemlju. Kamatka je pravo mesto da se shvati koliko su ruske oblasti daleko od glavnog grada. U stvari, razdaljina nema nita s tim. U oblastima se ivi drugaije, die se drugaiji vazduh, i tu se moe videti prava Rusija. Na Kamatki ima mornara koliko i ribara, moda ak i vie. Uprkos velikom

144

145

Jp pria...

smanjenju budeta oruanih snaga, osnova vlasti je i dalje ostala ista: za koga god da glasa flotila Kamatke koja pripada Pacifikoj floti, taj pobeuje na izborima. Kao to se moe i oekivati u priobalnom gradu, svuda preovladavaju crna i ultramarin: tesni mornarski kaputi, mornarska odela, zaobljene kape. Jedino to nedostaje je legendarna elegancija ove flote. Kaputi koje danas vidite pohabani su, odela su isprana, a kape izbledele. Aleksej Diki je komandant nuklearne podmornice-lovca Viljuinsk. On predstavlja elitu nae flote, kao i njegova podmornica, koja je deo oruanih snaga flotile Kamatke. Diki je stekao izvanredno obrazovanje u Lenjingradu dananjem Sankt Peterburgu a zatim je briljantno napredovao u karijeri kao veoma nadareni oficir. Do trideset etvrte godine ve je bio izuzetno kvalifikovani podmorniar. Da se izrazimo renikom meunarodnog trita vojne radne snage: svaki mesec u slubi podizao mu je vrednost za nekoliko hiljada dolara. Danas, meutim, Aleksej Diki, kapetan prve klase, ivi jednim bednim ivotom. Nema drugog naina da se to kae. Dom mu je uasni oficirski hostel sa dotrajalim stepenitem, napola naputen i zlokoban. Svako ko je mogao, ve je napustio ovo mesto i otiao na kopno, putajui svoju vojnu karijeru niz vodu. Prozori mnogih danas nenastanjenih stanova su mrani. Ovo je hladan, gladan, negostoljubiv teren. Ljudi su pobegli, uglavnom zbog siromatva. Kapetan Diki mi kae da po lepom vremenu ide na pecanje sa ostalim viim oficirima, kako bi makar namakli pristojan obrok. Na sto u svojoj kuhinji stavio je ono ime naa otadbina plaa za besprekorno lojalnu slubu. Diki je, u jednom od starih flotinih arava, upravo doneo kapetansko meseno sledovanje sa svoje podmornice. Sledovanje se sastoji od dva pakovanja neoienog graka, dva kilograma heljde i pirina u papirnim kesama, dve konzerve najjeftinijeg konzervisanog graka, dve konzerve haringe i flae biljnog ulja. Je li to sve? Da. To je sve. Diki se ne ali, samo potvruje injenino stanje. On je snaan i iskren ovek. Tanije reeno, pravi Rus. Navikao na oskudicu. Odan je otadbini, a ne nekom ko se obreo na mestu njenog voe u ovom trenutku. Kad bi sebi dozvolio da razmilja na neki drugi nain, odavno bi otiao odatle. Kapetan zna da se sve moe dogoditi, ukljuujui i glad, na ta i podsea njegovo sledovanje. Ove konzerve i papirne kese sadre mesene zalihe za tri lana porodice kapetana Dikija. Ima enu, Larisu, koja je radiohemiarka. Diplomirala je na prestinom moskovskom Institutu za tehniku i fiziku, ije diplomce pravo iz klupa vrbuju i odvode u razne kompjuterske firme iz Silicijumske doline u Kaliforniji.

Larisa je, meutim, nezaposlena, poto ivi sa muem u zatvorenom vojnom naselju Pacifike flote. Taj detalj nema nikavog znaaja za tab mornarice ili za daleko Ministarstvo odbrane. Kadrovska politka taba znai da oni odbijaju da vide njenu vrednost. Larisa ak ne moe da dobije ni posao nastavnice u koli za decu podmorniara. Sva mesta su popunjena, a postoji i lista ekanja. Stopa nezaposlenosti nevojnog osoblja ovde dostie 90 odsto. Trei lan porodice kapetana Dikija je Alisa, njegova erka, uenica drugog razreda. Ni njen poloaj nije zavidan. U ovom vojnom naselju nema niega ime bi deca mogla da razvijaju svoje sposobnosti. Nema sportskog centra, ni plesnih podijuma, niti kompjutera. Garnizonska deca imaju na raspolaganju samo sumorno, prljavo dvorite i zgradu, video-rikorder i nekoliko crtaa. Kamatka je zaista na kraju nae zemlje i na krajnjoj taki bezdunosti drave. S jedne strane ovde imamo najnoviju tehnologiju za oduzimanje ljudskog ivota, a s druge strane trogloditsku egzistenciju za one koji tu tehnologiju nadgledaju. Sve bez izuzetka poiva na entuzijazmu i rodoljublju personala. Nema novca, nema slave, nema budunosti. Mesto na kojem Diki ivi zove se Ribarevo. Nalazi se na sat vonje od Petropavlovska Kamatskog, glavnog grada poluostrva Kamatke. Ribarevo je moda najpoznatije svetsko zatvoreno vojno naselje, sa 20.000 stanovnika. Ono je simbol i avangarda ruske nuklearne flote. Naselje je prepuno najmodernijeg naoruanja. Tu je smeten ruski nuklearni tit koji gleda na istok, i tu ive oni koji ga uvaju i odravaju. Podmornica kapetana Dikija jedan je od najvanijih inilaca ovog nuklearnog tita, iz ega sledi da je i sam Diki njegov kljuni inilac. Njegova podmornica je tehnoloki savren komad oruja, kakav se ne moe nai nigde drugde na svetu. Moe da uniti itavu povrinsku flotilu i najbolje podmornice svetskih sila, ukljuujui i SAD. Pod Dikijevom komandom nalazi se jedinstveno oruje sa nuklearnim projektilima i impresivnim nizom torpeda. Dokle god budemo imali takvu odbrambenu sposobnost, Rusija nee biti ozbiljno ugroena, bar ne sa strane Tihog okeana. Meutim, kapetan Diki lino, krajnje je ugroen i to uglavnom sa strane drave kojoj slui. Ali, on retko razmilja na taj nain. Poput mnogih drugih oficira, vet je u preivljavanju bez novca. Plata mu je mala i neredovna, esto kasni i po est meseci. Kada nema novca, Diki izbegava da jede na podmornici (mada oficiri imaju pravo da se tamo hrane). Odnosi kui svoje sledovanje u obliku spakovanog obroka i deli ga sa porodicom. Nema drugog naina da ih prehrani. Zbog toga je Diki prava senka od oveka. Nezamislivo je mrav. Lice mu ima nezdravu boju, a jasno je i zato: kapetan centralnog inioca ruskog nuklearnog tita je jednostavno neuhranjen.

Jp pria...

Ana Politkovska

146

147

Ana Politkovska

Naravno, neprestani boravak u zoni radijacije takoe uzima svoj danak. U prolosti je to imalo i dobru stranu, poto su podmorniari bili na visokoj ceni meu devojkama za udaju, ali sada se sve promenilo. Danas devojke gledaju na drugu stranu, kada naiu oficiri mornarice. U stvari, nije pravi problem u siromatvu, kae Diki. On je asketa, romantiar bez prebijene pare, oficir do sri svog bia, gotovo svetac u ovom naem vremenu u kojem se sve vrednosti mere cininim jezikom dolara. Vi zapravo ne ivite u siromatvu sve dok imate jasan cilj i razumljive operativne zadatke. Naa prava nesrea je kritino stanje nuklearne flote ove zemlje, oseaj beznadenosti. ini se da u Moskvi ne razumeju da se ovo naoruanje mora shvatiti ozbiljno. Ako se odri ovakav nivo finansiranja, ili nee biti niega u Ribarevu, ili e NATO toiti gorivo u naim pristanitima. Da bi pobegao od beznaa s kojim se svakodnevno suoava, Diki je odluio da nastavi studije na akademiji pri Generaltabu. eli da napie disertaciju o stanju ruske nacionalne bezbednosti na kraju dvadesetog i poetku dvadeset prvog veka. Nada se da e, kada bude zavrio svoje istraivanje, moi da prui nauni odgovor na pitanje koje ga mui: u ijem interesu je bilo da se podrije ruska nacionalna bezbednost? Njegovi privremeni zakljuci nisu povoljni po Moskvu, ali kapetan nije ni neprijateljski raspoloen ni uvreen onim to se dogaa. Smatra da je strano to se Moskva ponaa tako kako se ponaa, ali tu se nita ne moe uiniti. Osim da se dalje ovrsne, jer smo snaniji i pametniji od svojih nadreenih. Dikijev posao podrazumeva da njegov ivot ne pripada njemu. On ne moe da radi stvari koje svi drugi mogu. Da bi mogao da stigne na podmornicu u roku od pet minuta, nikad nigde ne moe da ide. Mora uvek da bude dostupan. Ne moe tek tako da ode van grada, da bere borovnice, peurke ili da proeta sa prijateljima. Mora da ivi na mestu koje je prihvatio i ne moe da ga preda nikom drugom. Mora da bude sa svojim oficirima, da se ne bi demoralisali u ova teka vremena. Mora da nae vremena da oinski nadgleda kasarnu, kako bi znao kako razmisljaju obini mornari. Diki je veoma zauzet ovek. Mnogi vojni oficiri, koji ive kao prosjaci ba kao i kapetan Diki, mogu barem da izau i zarade neto novca od poslova sa strane, posle radnog vremena, kako bi mogli da prehrane porodicu i kupe joj odeu, ili, kao i veina oficira, kupe ak sebi i uniformu. U ono malo vremena koje mu preostane nakon posla, od Dikija se bukvalno zahteva da se opusti, da odspava malo due, da obnovi snagu da bi ostao staloen. Kada stupi na podmornicu, mora da bude potpuno miran. To zahteva posao. Posledice nervoze mogu biti pogubne.

kako u sutra prehraniti enu i erku. Kaete da morate. Meni se ini da je takav pogled na situaciju potpuno pogrean. Vi sluite dravi, i sigurna sam da je na dravi da stvori prave uslove da vi doete na posao smireni. Diki se prilino pokroviteljski smei, i nisam sigurna prema kome je ovaj udni, vrsti, posebni ovek snishodljiviji: prema meni koja postavljam ovakva pitanja, ili prema dravi koja mamuza one koji joj najbolje slue. Ispada da je prema meni. Drava nije u stanju da to uradi u ovom trenutku, kae kapetan konano. Nije, i taka. Kakva je svrha u traenju neega ega prosto nema? Ja sam realista i ne besnim lako. Svi sentimentalni i naprasiti ljudi odavno su otili odavde. Napustili su mornaricu. Ipak i dalje ne razumem zato i vi niste otili? Vi ste inenjer specijalista za nuklearnu energiju. Sigurno moete da pronaete neki pristojan posao. Ne mogu da odem zato to ne mogu da napustim svoj brod. Ja sam zapovednik, nisam obian mornar. Nema ko da me zameni. Kad bih otiao, oseao bih se kao izdajnik. Izdajnik ega? Drava je, bez sumnje, izdala vas? Vremenom e se drava urazumiti. Sada samo treba da budemo strpljivi i da sauvamo svoju nuklearnu flotu. To je ono to pokuavam da uradim. ak i ako Ministarstvo odbrane nastavi sa svojom izdajnikom politikom, mene obavezuje Rusija. Ja branim ruski narod, a ne dravnu birokratiju. Ovo vam je portret ruskog podmornikog oficira naeg vremena. Zaglavljen je tamo u najdaljem kutku nae zemlje, i u skladu sa svojom zakletvom svakog dana pokriva pukotine svojim telom, jer nema ime drugim. Da bi ispunio svoje obaveze u ovoj veoma dubokoj finansijskoj krizi u kojoj su se nale oruane snage, od zapovednika se zahteva potpuna posveenost. Odlazi iz kue tano u 7h20 svakog jutra i vraa se u 22h40 svake veeri. Na podmornici provodi po deset asova i vie. To je jedini nain. Mornarica se raspada na nae oi, a sa tehnologijom koja se ne odrava kako treba moe doi do incidenta u svakom trenutku, pa ak i do velike nesree. Jedino to se nije nimalo promenilo jeste podizanje zastave. Taj ritual se izvodi svakog dana u 8h ujutru, pa bio napolju uragan, meava, neka nesrea ili smena vlade. Diki ide peice od svoje kue do mesta na kojem je Viljuinsk usidren. Za to mu je potrebno tano 40 minuta. Ne ide peice zato to je to dobra telesna veba,

Jp pria...

148

Moram da budem smiren i staloen na poslu, objanjava Diki, kao da sam upravo doao sa odmora, kao da je sve u redu i kao da ne moram da brinem

149

ve zato to nema novca za automobil i zato to mornarica ne obezbeuje nikakav prevoz. U stvari, ona je u reimu tednje. Druga flotila, kojoj Viljuinsk pripada, muke mui sa gorivom, kao i ostatak Kamatke. Ni kola ni autobusi ne voze do pristanita. Mornarica nema dovoljno benzina. Nema benzina u zemlji koja prodaje naftu kome god stigne! Ali, to je najmanji problem. ta ako ostanu bez hleba? Garnizon stalno duguje lokalnoj pekari, koja snabdeva brodove na veresiju. Moete li da poverujete u to? Ljudi koji odravaju nuklearni tit jedne meunarodne supersile hrane se zahvaljujui milostinji! Pitam se kako se predsednik osea kada ode na samite G8. Dobro, svi oficiri u Ribarevu idu peice na posao svakog jutra. Na putu oficirski korpus amori poput roja ljutitih pela. Raspravljaju o svemu to im je na umu: koliko jo mogu da podnesu ovakvu situaciju? Prema kakvom to ambisu srljaju? Njihove vrue politike rasprave dodatno se rasplamsavaju onim to vide. Koraajui prema pristanitu br. 5, na primer, u kojem je Viljuinsk usidren, vidi se ostrvo Hlebalkin, na kojem se nalazi naputena luka za remont brodova. Pre dve ili tri godine, na Hlebalkinu je u svakom trenutku bilo po 1516 podmornica na servisu. Danas je povrina vode ravna poput ogledala, i ne moe se videti nijedno bolesno plovilo. Oficiri su obaveteni da je i servisiranje podmornica stavljeno na reim ozbiljne tednje. To je straan prizor, kae Diki. Znamo tano ta to znai. Naa tehnologija mora propisno da se odrava. Ne moete da srljate dalje i dalje oekujui uda. Podmornice nisu kao ivahni starii kojima nikada ne treba doktor. Nesree su neizbene. Takav raspad je potpuno demoralisao mnoge oficire u Ribarevu. Ostale je oterao u pijanstvo. Svata se moglo videti u ovom garnizonu u poslednje vreme: krajnji poremeaji ponaanja i samoubistva. Oficiri su ogoreni zbog ovakve situacije, kae mi Diki. Zato ja tako uporno insistiram na tome da svi budu tu kad se podie zastava u 8h ujutru. Ljudi treba da vide oi svog zapovednika i da u njima proitaju kako je sve u redu, nita se nije poremetilo, nastavljamo da vrimo svoju dunost, bez obzira na situaciju. Uprkos situaciji. Obino oficirsko duvakanje! Zamazivanje oiju budalama! Mnogi italac ovih redova mogao bi da prokomentarie Dikijeve rei na ovaj nain. I donekle bi bio u pravu. Ovo zaista jesu uzviena oseanja, ali oficiri koji jo nisu napustili Pacifiku flotu u raspadanju nastavljaju da vre svoju dunost samo

Ana Politkovska

zato to su ove lepe rei njihovo sidro. Oni su ljudi sa idealima i principima. Zbog toga su u mornarici. Dobrovoljno su se prijavili u slubu na podmornici, zbog prestia, oekujui blistave vojne karijere sa visokim platama. Znali su za drugaija vremena i oekuju da se ona vrate. Poto stvarni ivot nije tako saet kao film ili roman, uzvieno u Ribarevu veoma sreno koegzistira sa apsurdnim i rutinskim. Nemogue je iveti onako kako va mu ivi! Ponekad je oveku potrebno da se malo posveti sebi! Larisa Diki je nasmejana lepotica roena u itomiru u Ukrajini, ena koja je rtvovala svoj ivot i ivi na ivici gladi da bi njen mu mogao da obavlja svoju dunost. Nestano se nasmejala odgovorivi: Pa, svia mi se to stvari tako stoje. Bar uvek znam gde mi je mu! Nema gde da se sakrije od mene, tako da sam poteena svih onih ljubomornih scena! Diki stoji pored nas. Smei se nekako udno, kao kolarac kojem je upravo izjavila ljubav najlepa devojica u odeljenju. Tad shvatam da je kapetan stidljiv. Pocrveneo je. Ja sam na ivici suza. Jasno vidim da se ogromno breme odgovornosti koje na pleima nosi ovaj komandant nuklearne podmornice nimalo ne uklapa, jednostavno ne ide ne samo uz njegov ivotni standard i nain ivota, ve ni uz njegove godine i izgled. Kod kue, bez uniforme, Aleksej Diki, kapetan prve klase, izgleda kao neki deko, najbolji u razredu, mrav i melanholian. Po moskovskim kriterijumima, gde mladi ljudi sazrevaju prilino kasno, situacija je ba takva. Dikiju je, ne zaboravite, tek 34 godine. Ali, ve si sakupio 32 godine staa u mornarici. Vreme je da se penzionie!, kae Larisa. Stvarno bih mogao, kae kapetan, ponovo pocrvenevi. Kako to mislite? Poeli ste da radite u floti sa dve godine? Poput sina iz neke plemike porodice koji bude prijavljen u puk po roenju, pa kad odraste ve ima dobar slubeni dosije i epolete?, pourujem ga da odgovori. Kapetan se smei. Vidim da se raduje onome to e mi upravo ispriati. Otac mu je zaista bio mornariki oficir, i sada je, naravno, u penziji. Diki je odrastao u Sevastopolju, mornarikoj bazi na Crnom moru. to se tie mog tridesetdvogodinjeg staa za 34 godine ivota..., poinje, ali ga nestrpljivo prekine njegova ivahna ena. To znai da je ceo svoj slubeni ivot proveo u najteem sektoru, to jest u

150

151

Jp pria...

Ana Politkovska

podmornikoj floti, u neposrednoj blizini reaktora i nuklearnog oruja. Ima beneficirani sta, jedna godina u slubi rauna mu se kao tri. Zar ne smatrate da je samo zbog toga drava odavno morala da vas obaspe zlatom?, uporna sam. Zar niste uvreeni zbog toga to morate ak i veeru da delite, kao da ste studenti? Ne, nisam uvreen, odgovara mirno i ubeeno. Bilo bi nerazumno da podmorniari stupe u trajk. U naem zatvorenom gradu svi ive kao ja. Opstajemo zato to pomaemo jedni drugima da opstanemo. Neprestano pozajmljujemo hranu i novac jedni od drugih. Ako nekome roaci poalju paket sa hranom, ta porodica e odmah napraviti gozbu, kae mi Larisa. Poseujemo se u krug, da se prehranimo. Eto tako ivimo. Da li vama roditelji alju pakete iz Ukrajine? Naravno. I onda mi nahranimo nae jednako gladne prijatelje. ivahno se smeje. Kao to ree jedan na pisac, mogli biste da pravite eksere od ovih ljudi. Zanimljivo je to to godine prolaze ve nas mnogo vremena deli od pada Komunistike partije a neke navike ipak ostaju nepromenjene. Prva meu njima je patoloki nedostatak potovanja vlasti prema svojim graanima, naroito prema onima koji, uprkos svemu, posveeno i nesebino rade, koji zaista veruju u ideju kojoj slue. Vlast nikada nije nauila da kae hvala ljudima koji predano slue naoj zemlji. Radite naporno? Ba lepo, samo tako nastavite sve dok ne crknete ili dok vam ne slomimo srce. Vlasti iz dana u dan postaju sve bestidnije, slamajui volju najboljih svojih graana. Manijakalnom predanou ulau svoj novac u ono najgore. Nema sumnje da je komunizam bio uasan za Rusiju, ali ovo to danas imamo moda je jo i gore. Nastavljam svoju raspravu o uzvienim stvarima sa kapetanom Dikijem na centralnoj kontrolnoj taki podmornice Viljuinsk. Ribarevo je potpuno zatvoreno za ljude iz spoljnog sveta i radoznalce, a ak je i enama oficira zabranjen pristup na pristanita. Za mene je, meutim, Vojna obavetajna sluba neoekivano nainila izuzetak.

pramcu, na crnoj pozadini, nalazi se zastraujue umetniko delo: iskeena glava kita ubice. U elji da naini udovite to stranijim, mornariki umetnik mu je nacrtao mnogo vie zuba nego to ih kit ima u prirodi. Slika kita tu nije sluajna. Od dana kada je sagraena, podmornica se zvala Kasatka Kit ubica, i tek je nedavno preimenovana. Oficiri ne znaju zbog ega, ali im ne smeta. Obilazak podmornice omoguava mi veoma vaan uvid u stvari, zbog ega mi je verovatno i odobren pristup na podmornicu. Prolazim pored otvora zastraujueg vulkana ne daj boe da neko pogrei prilikom odravanja! Atomski reaktor i nuklearni projektili eksplozivna su meavina. Podmornica je prepuna nuklearnog oruja, ekonomija je u krizi, a oruane snage u rasulu. ta bi moglo biti gore od toga? Dok nastavljamo obilazak, Diki me ubeuje u svoja shvatanja, prilino je krut po ideolokim pitanjima. Ne sme biti kompromisa u okviru oruanih snaga, bez obzira na to kakve se promene dogaale u drutvu. Kategorino odbacuje mogunost odbijanja poslunosti u sluaju naredbe koja sadri krivino delo, to je ideja koja tvrdoglavo krui po vojnim jedinicama jo od 1991. Smatra da bi se, ako bi se ustupilo i za milimetar, ako bi se dozvolilo podreenom vojniku da ne izvri nareenje zato to ga smatra glupim ili nepodesnim, itav sistem raspao usled domino-efekta. Vojska je piramidalna struktura s kojom ne moete rizikovati na taj nain. Uviam da i kapetan Diki i drugi koji se ukljuuju u na razgovor, svi do jednog aktivni oficiri ije su uniforme ukraene nagradnim lentama za herojske podmornike pohode koji traju po nekoliko meseci, prave razliku izmeu dva pojma. Tu je otadbina kojoj slue, i tu je Moskva sa kojom su u sukobu. Postoje, kako kau, dve odvojene drave: Rusija i njena prestonica. Oficiri su iskreni. Gledano sa Kamatke, nita od onoga to se deava u Odseku za oruane snage nema nekog naroitog smisla. Zato Ministarstvo odbrane tvrdoglavo odbija da finansira odravanje flote nuklearnih podmornica, kada odlino zna da je ne samo nemogue, ve i najstroe zabranjeno da se flota sama time pozabavi, koristei lokalnu radnu snagu i sopstvena sredstva? Zato nemilosrdno otpisuju deset do etrnaest godina stara plovila koja bi mogla biti u upotrebi jos dugi niz godina? Zato, u stvari, sistematino pretvara svoj nuklearni tit, stvoren zahvaljujui naporima cele nacije, u buno reeto? I to u vreme kada postoji prava pretnja, prvenstveno u obliku velikog broja kineskih nuklearnih podmornica koje se neprestano unjaju u blizini ruske teritorije? Mom istraivanju podmornice Viljuinsk prisustvuje i najvanija osoba ovog kraja, Valerij Dorogin, viceadmiral Kamatke i zapovednik Severoistone grupe armija. Dorogin e ubrzo zavriti svoju vojnu karijeru i postati poslanik Dravne Dume. Oficiri govore otvoreno u njegovom prisustvu, nimalo ih ne

Jp pria...

152

Predatorski, borbeni duh podmornice Viljuinsk uoljiv je ve sa obale. Na

153

Ana Politkovska

sputava njegov poloaj i rang. Ne osea se nikakav hijerarhijski pritisak ili barijera izmeu inova, to bi inae bilo uobiajeno u vojsci. To je tako u velikoj meri zato to je Dorogin srce srca Ribareva. Oficiri i zapovednik nikada nita nee sakriti jedni od drugih. Dorogin slui u ovom zatvorenom mornarikom naselju ve gotovo 20 godina. Dugo je, poput Dikija, bio komandant nuklearne podmornice. Sada njegov stariji sin, Denis Dorogin, slui u Ribarevu. Ba kao i svi drugi, zapovednik svakog jutra ide peice do pristanita. Kao i svi drugi, posmatra raspad svega oko sebe. Kao i svi drugi, i on je bez ikakvih sredstava za opstanak, eka da ga prijatelji nahrane. Severoistona grupa armija, koja pored Kamatke pokriva oblasti ukotke i Magadana, ponovo je osnovana nakon ogromnih smanjenja trokova. Slina grupacija postojala je kako pre revolucije iz 1917. tako i pod boljevicima tridesetih godina. U svakoj grupaciji jedna kategorija trupa neizbeno dominira. Na Kamatki, sreditu nuklearnog tita, to su naravno podmornice i zbog toga je njihov zapovednik viceadmiral. Shodno tome, on pod svojom komandom ima i peadiju i obalske trupe, avijaciju i snage protivvazdune odbrane. U poetku je zbog toga bilo pomalo previranja i neslaganja, ali onda se sve smirilo i to u velikoj meri zahvaljujui Doroginovom uticaju. On je legenda na Kamatki. Viceadmiral je proveo 33 godine u mornarici. Njegov ukupan radni sta iznosi 48 godina, zbog vremena koje je proveo na podmornicama. Meutim, legenda o Doroginu nije zasnovana samo na njegovoj vojnikoj prolosti, ve i na sadanjosti. ivi u Petropavlovsku Kamatskom. Donedavno je plata ovog vojnog lica odgovornog za ogromnu teritoriju, koji je po rangu odmah iza gubernator tri najvee ruske oblasti, iznosila 3.600 rubalja, ili neto vie od 100 dolara. Sve u svemu, kako mi to u Rusiji kaemo, zajedno sa penzijom, koju je odavno zaradio, prima neto manje od 5.000 rubalja meseno. Poreenja radi, voza gradskog autobusa u Petropavlovsku Kamatskom zarauje meseno 6.000 rubalja. Dorogin ivi u vojnom stanu u ulici Morska, u potpuno istim uslovima kao i ostali njegovi oficiri. Nema tople vode, hladno mu je, neudobno i konstantno duva promaja. Zato ne kupite obian bojler? Sad nemamo novca. Ako doemo do para, kupiemo ga.

asketskim ivotom. Stan mu nije prazan, ali ni na koji nain ne prilii admiralu. Njegove najvee dragocenosti nalaze se u njegovoj radnoj sobi. To su nautike sprave sa brodova koji su nekada sluili na ruskom Dalekom Istoku. Njegova najvea pasija je istorija mornarice. A ta je sa vaom kuom na selu? Sigurno imate dau? Svaki admiral u Rusiji ima dau. Imam, naravno, odgovara Dorogin. I to kakvu dau. Boe moj! Sutra emo otii da je vidite, inae mi ne biste poverovali. Sutradan gledam komad zemlje zasaen krompirom i krastavcima na obodima Petropavlovska Kamatskog. To povre e hraniti admiralovu porodicu tokom zime. Rashodovani elezniki vagon stoji na ciglama usred bate: daa. Ako ga uporedimo sa moskovskim oekivanjima po pitanju ivotnog standarda vojnog zapovednika, admirala, moemo samo da kaemo sramota. Kamatka, kao to smo videli, nije Moskva. Ovde je sve neposrednije i dobrodunije. Neki ribari mi poklanjaju vreu sa crvenom ribom koju su upravo ulovili. Dajem ribu Galini, viceadmiralovoj eni, oseajui se pomalo neprijatno, ubeena da eni glavnog zapovednika Kamatke donose na tone ovakve ribe pred vrata, ali prosto nema naina da je sama pripremim. Na moje veliko iznenaenje, Galina mi burno zahvaljuje i brizne u pla. U svom siromatvu ona na ovu ribu gleda kao na veliki poklon. Sprema veeru, poziva goste, ak i kiseli ribu za kasnije. Kruna svega je da, ludom sreom, u nekim od riba nalazi pravo blago: crveni kavijar. Galina Dorogina mi kae da, iako su ene viih oficira ceo ivot provele na ovom poluostrvu, nisu mnogo videle od egzotine Kamatke. Nai ivoti su proli u obukama i pohodima naih mueva, kratkim susretima i dugoj razdvojenosti, kae ona. Galina ne ali ni zbog ega, ak ni zbog onoga na ta su zaista bile protraene te godine. Istina je da se nita nije promenilo za ene oficira. Pre 20 godina smo se smrzavale i bile gladne, seam se da sam morala da ekam u redu po itav dan za kutiju jaja, sa rednim brojem napisanim na ruci, a danas je jedina razlika u tome to uopte nemamo novca. Jaja ima u prodavnicama, ali oficiri nemaju novca da ih kupe. Razmiljanja Dorogina su jedan ideoloki bukuri, sklop komunistikih i kapitalistikih pojmova. Tako neto se verovatno moe oekivati od oveka koji je proveo gotovo ceo ivot pod sovjetskim reimom, bio lan Komsomola i Komunistike partije, a danas mora da se saivi sa realnou slobodnog trita. Sa moje take gledita, njegove ideje su zastarele; to je ustajala ideologija koja

Jp pria...

154

Stvar je u tome da je Doroginu u ivotu najvie stalo do njegovog ugleda. ivi

155

Ana Politkovska

je izgubila vrednost sa raspadom SSSR-a. Uprkos tome, admiral u potpunosti razume demokratske tenje i zato su one neophodne. Koji od ovih ideolokih polova zaista privlai njegovo srce i u kojoj se od ovih dimenzija on zaista osea komotno? To nije lako odgonetnuti, ali odluujem da pokuam. Dorogin je odgovaran za sve na Kamatki, od podmornica do stanja u kojem se nalazi vojni muzej. Evo samo jedne epizode iz njegovog ivota. Meu jedinicama Severoistone grupe armija nalazi se 22. motorizovana jedinica apajev. Nosi to ime zato to je to ista divizija koju je u regionu Volge 1918. osnovao Vasilij apajev, legendarni heroj Graanskog rata. Upravo u toj diviziji, borila se i njegova devojka, boljevik Anka, lik koji se pojavljuje u stotinama masnih sovjetskih viceva. Nakon Drugog svetskog rata, divizija apajev bila je rasporeena na Daleki Istok, a i danas je slavna na Kamatki zbog injenice da se u njenoj prvoj eti uva vojniki krevet za Vladimira Iljia Lenjina, vou svetskog proletarijata. Lenjin je 1922. proglaen za poasnog vojnika Crvene armije u ovoj diviziji i u skladu s tim mu je dodeljen i krevet. Od 1922, gde god bi divizija bila rasporeena, po tradiciji se sa ostalom opremom prenosio i taj Lenjinov krevet. ak i danas taj krevet zauzima najbolji poloaj u celoj kasarni. Uredno je nameten, a okolni zidovi predstavljaju Lenjinov ugao, sa crteima na temu Voloa je bio dobar student!. Svi ti crtei su registrovani u dnevniku koji se uva na tajnoj lokaciji u diviziji. Komanadant Prve Lenjinove ete, kapetan Igor apoval, 26 godina, smatra da Lenjinov duh dri njegove vojnike na visini zadatka. Ozbiljno to mislite? Da. Vide njegov uredno nameten krevet, pa pokuavaju da ga oponaaju. Mislim da je ovo smeno, ali onda otkrijem da ni admiral Dorogin nije nita manje od kapetana apovala uveren u uzvienu ideoloku ulogu Lenjinovog kreveta. Novim regrutima je to u poetku pomalo udno, ali onda i oni ponu da ga potuju., kae Dorogin. Kada je demokratija pobedila u Moskvi, na Kamatki su neki pokuali da se otarase Lenjinovog kreveta, ali smo uspeli da ga spasemo. Teko da spada u istu kategoriju kao va spomenik erinskom u Lubjanki.

da budete previe pametni da bi ste unitili spomenik osnivaa boljevike tajne policije. Takoe smatra da bi, poto je Lenjinov ugao ustanovljen specijalnom rezolucijom Saveta narodnih komesara, bila potrebna u najmanju ruku direktiva ruske Vlade, sa potpisom premijera, da se ovaj krevet otpravi na deponiju. Sada priamo o tome iji bi primer morali da slede vojnici na Kamatki. Sadanji komandant divizije, potpukovnik Valerij Olejnikov, nedvosmisleno kae: Treba slediti primer onih koji su se borili u eeniji i Avganistanu. Prethodni komandant Prve Lenjinove ete zaista se borio u eeniji. Porunik Jurij Bunev dobio je odlikovanje Heroj Rusije za uee u borbama u Groznom. Nastavljamo raspravu o uzorima, i primeujem da obrazovanje vojnika na primeru onoga to se deavalo u eeniji teko da moe biti dobra ideja. Dorogin ne uestvuje u raspravi, to je potpuno logino za jednog vieg oficira. On slui svojoj zemlji, dri do principa da njegovi politiki, privatni stavovi ne treba nikoga da zanimaju. Ali, voljan je da raspravlja o budunosti. Ideologija je jedno, a smanjenje vojnih trokova neto sasvim drugo. Naime, oficiri se oseaju kao da sede na buretu baruta. Na neki nain oekujemo da, u bilo kom trenutku, drava moe dati veoma nepovoljnu ponudu onima koji su joj odano sluili, kae Aleksandar evenko, naelnik divizije. Ostali oficiri slau se s njim, ukljuujui i Dorogina. Nijedan od onih koji e verovatno pri tom biti penzionisan nema civilne kvalifikacije koje bi odgovarale njegovom inu i statusu u vojsci, a naravno, nee imati ni gde da ivi. Ako budu morali da napuste oruane snage, izgubie svoje domove, zato to sada svi ive u vojnim stanovima. Igor apoval je inenjer koji odrava vojna vozila. Vet je u hladnoj obradi metala, pa e tako, kad vie ne bude oficir, moi s radou da popravlja traktore ili da slui civilnom stanovnitvu u kiosku za narezivanje kljueva. Tokom dve od tri godine studija koje je proveo u Moskvi, na Artiljerijskoj akademiji, zaraivao je radei kao uvar u podrumu cveare, smenjujui se na tom poslu sa jo tri studenta oficira. Na Kamatki se smatra da Ministarstvo odbrane ne shvata da bi jedan oficir u principu morao da se posveti samo svojim vojnim dunostima, a ne da trai vreme na poslove sa strane. U sadanjoj situaciji, lako je uvui oveka u neke nezakonite aktivnosti, kae admiral. I meni je bilo ponueno 2.000 dolara u koverti. To je uradila osoba koju je na mene uputio jedan prijatelj. Ponudio je mito na veoma obziran nain: Vama i vaoj eni potreban je novac za leenje. U tom trenutku je bio sasvim u pravu. Uslov je bio da odobrim ugovor za prodaju starog gvoa pod uslovima nepovoljnim za vojsku, ne za 700 dolara po toni, ve za 450. Moj potpis je bio poslednji u nizu potpisa viih vojnih lica. Mogao sam prosto da izbacim tog oveka napolje, ali pozvao sam tuioca. Mislio sam da bi to moglo da poslui kao primer drugima.

Jp pria...

156

Dorogin ne veruje u promene radi promena. Istorija je to to jeste, i niste morali

157

Ana Politkovska

Naravno, Dorogin je na mnogo naina pravi svetac. Poput mnogih drugih oficira, on ne slui svojoj zemlji zbog novca, ve iz oseanja dunosti. Samo ovde, na najdaljoj taki kopna, mogu se pronai takvi, duhom zdravi ljudi. Koliko e trajati strpljenje Dikija, Dorogina i ostalih ne zna niko, pa ni oni sami. Danas mornarica zavisi od starije i srednje generacije mornarikih oficira. Gotovo da nema mladih ljudi. Oni ne dolaze ovamo. Malobrojni koji dou, nisu voljni da prihvate ideju po kojoj bi svu svoju snagu morali da posvete mornarici, a da zauzvrat ne dobiju nita. Kakvi e oficiri preostati mornarici za nekoliko godina? Patriotizam? Kiselo se smei mladi kapetan druge klase iz Ribareva. On je oficir na podmornici Omsk. Patriotizam je neto to mora da se plati. Vreme je da se stavi taka na ovu besmislicu, na ovu predstavu sa glumljenjem siromaha. Moramo da stanemo na svoje noge, a ne da hramljemo kroz ivot kao Diki. On je komandant, a nosi jeftine patike i pije jeftinu rakiju. Nain na koji se flota tretira nije u redu, i jedino kako na to moete da odgovorite jeste da nametnete sopstvena pravila. Kako to mislite? Pod nametanjem sopstvenih pravila ovaj mladi oficir podrazumeva da treba da zarauju za ivot kako znaju i umeju. Kae da svi oficiri njegovih godina tajno trguju svime ega se doepaju ispod tezge. U moju kuu se sada donosi riba i kavijar, kae ponosno. Pre dve godine sam trgovao alkoholnim piima koja sam krao sa broda i ljudi me tada nisu potovali. Za mlade oficire dobar ivotni standard poinje da bude glavni razlog za slubovanje u mornarici, ali se admiral Dorogin. Po njegovom miljenju svaka pomisao da se na nebrigu drave odgovori nametanjem sopstvenih pravila podjednako je fatalna za svakoga u slubi kao i preispitivanje komandantovih nareenja. Starice i novorusi Dve starice, Marija Savina, biva ampionka u mui krava, i Zinaida Fenoina, biva odgajivaica krava, takodje ampionka, ljutito vitlaju podignutim tapovima u pravcu buldoera. On breke punom snagom, a one viu koliko ih grlo nosi da ih svi uju: Odlazi! Vuci se odavde! Koliko emo jo morati da trpimo ovakve stvari?

Iza drevnog drvea izranjaju mrzovoljni radnici obezbeenja i okruuju ih kao da hoe da kau: Odlazite dok jo moete, ili emo pucati. Nikolaj Abramov penzionisani veteran, seoski stareina i organizator demonstracija iri ruke. Hoe da nas oteraju sa nae zemlje. Braniemo je do smrti. ta drugo preostaje? Pozornica dogaaja nalazi se na obodima sela Pervomajskoe u okrugu Narofomin, u Moskovskoj oblasti. Epicentar je imanje koje je nekada pripadalo porodici Berg. Datira iz 1904, pod zatitom je drave i ima status kulturnog naslea. Kada su se malo smirili, ovi stari ljudi tuno odmahuju glavama. Eto, pod stare dane smo se prikljuili Zelenima. ta smo drugo mogli? Samo mi moemo da branimo svoj park od ovih nitarija. Niko drugi nee. Nitarije su novorusi koji su unajmili bezdune graevince da podignu 34 kue usred sto godina starog parka Berg. Marija i Zinaida su lanice specijalne ekoloke grupe koju je osnovala skuptina sela Pervomajskoe kako bi organizovala direktnu akciju protiv unititelja prirodne sredine. Ne obraajui panju na aktiviste, kamioni nastavljaju da voze, a traktori da breku izmeu dragocenog starog drvea. Nakon jednog sata prosekli su stazu kroz umu. To treba da bude sredinja avenija u buduem naselju. Cevi, ice i betonske ploe lee svuda okolo. Izgradnja je u punom jeku i zaista se izvodi kao da za cilj ima nanoenje to je mogue vee tete prirodnom okruenju. Ve je 130 kubnih metara drveta odvezeno, a retke vrste su poseene. Gde god pogledate, u kedrove i jele urezani su znakovi koji ih obeleavaju za budue seenje. Mainerija bestidno unitava okolinu, iskopavajui ilovau iz dubina i bezduno zakopavajui duboko ispod nje ekosistem umskog zemljita koji je nastajao godinama. Jeste li uli za vajmutov bor?, pita Tatjana Dudenus. Ona je elnica ekoloke grupe i istraiva na jednom od medicinskih instituta iz ovog kraja. Pet primeraka je raslo u ovom naem parku. Jedini su u celoj Moskovskoj oblasti. Berg se posvetio gajenju retkih vrsta. Tri vajmutova bora sada su poseena samo zato to su graevinci eleli da proseku ulicu za njihovo novo naselje ba tu gde su oni rasli. I druge dragocene vrste su ugroene: sibirska srebrna jela i ari, beli jablan, beli kedar, zapadna tuja jedini primerak u celoj Moskovskoj oblasti. Samo u poslednja tri dana izgubili smo vie od 60 stabala. Ne bi bilo toliko loe da unitavaju manje izuzetne ili bolesne primerke, ali oni imaju sasvim drugaiji pristup. Odlue gde ele da proe ulica i seku sve to im se nae na putu. Odlue gde ele da sagrade kuu i oiste celu okolinu ne vodei rauna o retkom drveu koje unitavaju. Sve to u ovoj umi raste spada u takozvanu prvu grupu, to zapravo znai da je protivzakonito dirati ovo drvee.

158

159

Jp pria...

Ana Politkovska

Da biste dobili dozvolu da ga oborite, morate da dokaete postojanje posebnih okolnosti i da uz svoju prijavu priloite preporuku Dravne ekoloke inspekcije. Za svaki takav hektar morate da dobijete dozvolu Federalne vlade. Kada se odluivalo o sudbini parka Berg, nita od gorenavedenog nije uraeno. Zeleni iz Pervomajskog podneli su tube narofominskom sudu kako bi doveli u red bestidne nouveaux riches. Zatraili su od sudije Jelene Golubjeve, kojoj je dodeljen sluaj, da izda sudsku zabranu kako bi se do roita zaustavili dalji graevinski radovi, poto u suprotnom, nakon to drvee ve bude oboreno, presuda u njihovu korist ne bi imala nikavog smisla. Meutim, kao to smo videli, ovo je doba oligarha u Rusiji. Svaki ogranak vlasti razume samo jezik njihovih utavih novanica. Sudija Golubjeva nije ak ni razmotrila izdavanje sudske zabrane radi zaustavljanja graevinskih radova i, kad su oni ve dobrano uznapredovali, namerno nije odrala ni roite. Gotovo svako retko drvo je oboreno. Valeri Kulakovski se pojavljuje iza gomile straara. On je zamenik direktora kompanije Promilstroj, koja sebe naziva graevinskom zadrugom. Kulakovski mi savetuje da se ne meam u ovo. Kae da su neki veoma uticajni ljudi zaintesesovani za ovo imanje: nameravaju da ive ovde. To je ubrzo potvreno. Otkrivam da je zadruga uspela da se doepa vlasnikih prava nad hektarima bergskog parka, koji je po zakonu u vlasnitvu naroda. To je u potpunosti nezakonito. Kulakovski samo slee ramenima i pokuava da razjasni svoj poloaj u svemu tome. Veoma smo umorni od ovih beskrajnih demonstracija seljana. ta oekujete da uradim sada kada sam uloio toliko novca u sve ovo, kupio zemlju, poeo gradnju? Ko e to, po vaem miljenju, da mi nadoknadi? Takoe kae da ne planira da povue radnike. I nisu se povukli. Park Berg je prestao da postoji. Sea naih najlepih uma u interesu oligarh i njihovih kompanija odvija se diljem zemlje. Nedugo nakon to su starice iz Pervomajskog krenule u oajniku odbranu svog starog parka, Vrhovni sud Rusije principijelno je razmotrio ovaj problem, poznat kao umsko pitanje, i razreio ga na nivou cele Rusije. Treba da imate na umu interese vlasnika. Oni su kupili zemlju, sagradili kue, a vi sada elite sve da vratite na poetak. Advokat Vrhovnog suda ponovio je ono to je Kulakovski rekao gotovo od rei do rei.

drutva kao celine od hirova novorusa, imale su drugaiji pogled na stvar: Svaki graanin ima pravo da ivi i uiva u nacionalnom nasleu. Ako smo zaista graani Rusije, onda je naa dunost da osiguramo da budue generacije ne dobiju nita manje nacionalnog naslea nego to imaju dananje generacije. U svakom sluaju, kako moemo ozbiljno da shvatimo vlasnika prava koja su steena na nezakonit nain? Sutina umskog pitanja bila je u sledeem: ruski ekolozi, na elu sa moskovskim Institutom za ekoloka zakonska pitanja Eco-Juris, koji je pokrenuo sluaj, zahtevali su ukidanje 22 nareenja Vlade kojima se ume od prvostepenog znaaja, ume iz tzv. prve grupe, prebacuju u kategoriju nepoumljenog zemljita. Jer, to je omoguilo seu vie od 34.000 hektara prvorazrednih uma u Rusiji. Ruske ume su podeljene u tri kategorije. U prvu grupu spadaju one koje se smatraju izuzetno znaajnim bilo za drutvo, bilo za prirodno okruenje. To su ume sa veoma vrednim vrstama, stanitima retkih ptica i ivotinja, zatim rezervati i parkovi, kao i gradski i prigradski zeleni pojasevi. Shodno tome Zakon o umama Ruske Federacije priznaje ume svrstane u prvu grupu kao nacionalno naslee. Park Berg je spadao u ovu kategoriju. Formalni podnosilac zahteva za gorepomenutu promenu kategorije, kao i za pravo na seu ume koje iz toga sledi, bila je, zamislite, umarska komisija Ruske Federacije, Rosleshoz. To je telo koje ima pravo da premijeru podnosi na potpis dokumente koji se odnose na zakonski status uma. Dvadeset dva nareenja koja ekolozi osporavaju izdata su bez statutarne dravne ekoloke inspekcije, a rezultirala su time da je nacionalno naslee postalo plen kratkoronih interesa. ume su poseene da bi bile zamenjene benzinskim pumapama, garaama, industrijskim zemljitem, trnim centrima, deponijama i naravno stambenim naseljima. Ekolozi smatraju da je ova poslednja opcija najnespornija, ali samo ako se novi vlasnici kua odgovorno ponaaju prema predivnim umama koje ih okruuju i ako ne unitavaju korenje drvea kada uvode kanalizaciju. Dok se umsko pitanje razmatralo, a sudije lagano razmiljale, jo 950 hektara najkvaltitenijije ume osueno je na unitenje, na osnovu novih nareenja koja je potpisao premijer. Najvea teta nainjena je u autonomnim okruzima Hanti-Mansijski i Jamalo-Nenecki, gde je drvee unitavano u korist naftnih i gasnih kompanija. I Moskovska oblast je pretrpela tetu: ono to se dogodilo sa parkom Berg rezultat je namernog odugovlaenja suda. Dok su sreivani papiri i niko nije imao hrabrosti da se pobrine za sve zakonske detalje, bitka za umu u Pervomajskom se rasplamsala. Kada je, na zahtev tuilatva, ekoloka grupa dola da video-kamerama zabelei varvarske rezultate graevinskih radova, dovedeno je policijsko pojaanje. Izbila je tua, kamera

Jp pria...

160

Advokati ekologa, Olga Aleksejeva i Vera Mienko, koje su branile interese

161

Ana Politkovska

je polomljena, a aktivisti su pretueni, iako su svi bili ljudi u godinama. Naravno, ne elimo da poinjemo rat, ali nije nam ostavljena nikakva druga mogunost, objanjava Nikolaj Abramov, seoski stareina. Ovaj park je bio poslednje mesto u selu gde smo mogli da odemo u etnju. Tamo su uglavnom odlazili stariji ljudi i majke sa decom u kolicima. Tamo se nalazi kola za 300 aka, i obdanite. Sve ostalo je namenjeno kuama za novoruse. Postariji borci za ouvanje ivotne sredine svesni su da su u ratu sa superbogatima, ljudima koji barataju sumama novca kakve oni nikada u ivotu nisu ni videli. Ali su uli odjek tog novca: Aleksandar Zaharov, predsednik Saveta pervomajskog seoskog okruga, otvoreno je izjavio na seoskoj skuptini da su sume novca koje su ovde u igri toliko velike, da ne postoji nikakva mogunost da se situacija promeni. Evo ta je Igor Kulikov, predsednik Ekolokog saveza Moskovske oblasti, napisao oblasnom tuiocu Mihailu Avdjukovu: Predsednik saveta je lanovima ekoloke grupe, koje je izabrala skuptina, javno izjavio kako je njihova imena i adrese dao mafiji koja e se pobrinuti za njih ukoliko ne prekinu proteste. Aleksandar Zaharov je bez sumnje jedan od sredinjih likova u ovoj mranoj prii. Da je on zauzeo vrst stav, nijedna daa ne bi nikla na zemljitu parka Berg. Na dokumentima kojima se konano dozvoljava sea drvea u Pervomajskom, u suprotnosti sa zakonom i protivno rezoluciji seoske skuptine, stoji Zaharovljev potpis. Scenario je poznat. Prvi zahtev za prebacivanje uma Prvog stupnja u kategoriju nepoumljenog zemljita podnet je visokim krugovima u Moskvi. Ubrzo potom izdata je naredba sa potpisom premijera. Sea uma poinje onda kada, sprovodei premijerovo nareenje, lokalni umarski zvaninici i elnik okrunog saveta daju znak za poetak. Nisu zakoni u Rusiji tako loi. Radi se o tome da nema mnogo ljudi spremnih da ih potuju.

Nord-ost...

Nord-ost: Najnovija pria o unitenju

Moskva, 8. februar 2003. Ulica Dubrovska br. 1, sada celom svetu poznata kao Dubrovka. U prepunom pozoritu ija je slika pre samo tri meseca osvanula u svim svetskim novinama, asopisima i na televizijskim kanalima, vlada prava gala atmosfera. Crne kravate, veernje haljine, itav politiki beau monde okupio se tamo. Uzdasi i grimase, poljupci i zagrljaji, lanovi Vlade, poslanici Dume, voe poslanikih klubova i stranaka, velianstveno posluenje... Proslavljaju konanu pobedu nad meunarodnim terorizmom u naem glavnom gradu. Proputinovski orijentisani politiari uveravaju nas da ponovno postavljanje mjuzikla Nord-Ost na ruinama terorizma nije nita manje od toga. To je prva predstava u ovom pozoritu nakon 23. oktobra 2002, kada je nebranjeno pozorite, glumce i publiku tokom veernje predstave otelo i 57 sati kao taoce dralo tuce terorista iz eenije. Nadali su se da e primorati predsednika Putina da okona Drugi eenski rat i da povue trupe iz njihove republike. Nisu uspeli. Niko se nije povukao ni sa jednog poloaja. Rat se nastavio kao i ranije, bez nepotrebnog troenja vremena na sumnje o legitimnosti njegovih metoda. Sve to se promenilo bilo je da je 26. oktobra ujutru puten gas na sve one koji su se nalazili u zgradi pozorita, nekih 800 ljudi, kako terorista tako i talaca. Tajni vojni gas odabrao je predsednik lino. Nakon napada gasom u zgradu su upale antiteroristike jedinice, a tokom njihovog napada ubijeni su svi teroristi i gotovo 200 talaca. Mnogi ljudi su umrli u nedostatku medicinske pomoi, a vrsta gasa je drana u tajnosti ak i od lekara koji su bili zadueni za spasavanje ivota. Ve te iste veeri predsednik je odluno izjavio da je to bila pobeda Rusije nad snagama meunarodnog terorizma.

162

rtve ove ubistvene akcije spasavanja jedva da su pomenute na gala-predstavi, 8. februara. To je bilo tipino pomodno moskovsko okupljanje, na kojem

163

su mnogi izgleda zaboravili emu su to nazdravljali. Pevali su, plesali, jeli, mnogi su se napili, a svi su izgovorili gomilu besmislica, koje su izgledale jo cininije jer je proslava upriliena na mestu masakra, ma koliko da je to mesto bilo renovirano u rekordnom vremenu. lanovi porodica poginulih u Nord-Ost tragediji odluno su odbili da prisustvuju proslavi smatrajui je svetogrem. Predsednik takoe nije mogao da prisustvuje, ali je poslao estitku. Zato je poslao estitku? Zato to niko nije mogao da nas slomi. Njegova poruka je sadrala tipinu sovjetsku retoriku i proistekla je iz tipino sovjetskih vrednosti: naravno, teta je to su ljudi poginuli, ali interesi drutva moraju da budu ispred svega. Producenti su se toplo zahvalili predsedniku na razumevanju njihovih komercijalnih problema i poruili gledaocima da ih eka prava poslastica ako se vrate u pozorite. Mjuzikl je dobio novi kreativni podstrek. A sada: druga strana medalje, ona strana na kojoj su ljudi, ijim ivotima je predsednik uvrstio svoje lanstvo u meunarodnoj antiteroristikoj koaliciji. Hajde da se pozabavimo onima ijim ivotima dogaaji vezani za mjuzikl Nord-Ost nisu dali nikakav kreativni podstrek, ve su ih, naprotiv, unitili. Hajde da malo obratimo panju na rtve koje dravna mainerija ne samo da zduno pokuava da zaboravi, ve pokuava svim sredstvima i nas da navede da ih zaboravimo. Hajde da se malo bavimo i etnikim ienjem do kojeg je dolo nakon teroristikg akta, a i novom dravnom ideologijom koju je najavio Putin. Neemo gledati na cenu. Neka niko u to ne sumnja. ak i ako je ta cena veoma visoka. Peti Jaroslav Fadejev, deko iz Moskve, sada je prvoimenovani na zvaninom spisku onih koji su poginuli tokom napada na pozorite. U zvaninoj verziji dogaaja insistira se na tome da su na etvoro talaca koji su poginuli od vatrenog oruja pucali teroristi, a da specijalna jedinica FSB-a, Putinove slube, nikada ne grei i prema tome nije pucala ni na jednog taoca. Ne moe se, meutim, pobei od injenice da je Jaroslavu metak proao kroz glavu, mada njegovo ime nije na spisku onih etvoro koje su upucali teroristi. Jaroslav je peti koji je poginuo od metka. U rubrici Uzrok smrti u zvaninom formularu koji je dostavljen njegovoj majci Irini za potrebe sahrane, stoji samo povlaka. Jaroslav, koji je bio u drugom razredu moskovske srednje kole, napunio bi 16 godina 18. novembra 2002. Trebalo je da se odri velika porodina proslava. Stojei pored kovega sada venog petnaestogodinjaka, njegov deda,

Ana Politkovska

moskovski lekar, primetio je: Eto, nismo uspeli da se obrijemo zajedno ni jedan jedini put. etvoro ih je otilo da gledaju mjuzikl: dve sestre, Irina Fadejeva i Viktorija Kruglikova, i njihova deca, Jaroslav i Nastja. Irina je bila Jaroslavljeva majka, a Viktorija je bila majka devetnaestogodinje Nastje. Irina, Vikotija i Nastja su preivele, a Jaroslav je poginuo pod okolnostima koje nikada nisu razjanjene. Nakon teroristikog napada i napada gasom, Irina, Viktorija i Nastja su u nesvesnom stanju prevezene iz pozorita u bolnicu. Jaroslav je nestao bez traga. Nije ga bilo ni na jednom od privremenih spiskova. Nije bilo nikakve precizne zvanine informacije o njemu. Telefonska linija za obavetenja o napadu, koju su vlasti pominjale na radiju i televiziji, nije funkcionisala. Roaci talaca razmileli su se po celoj Moskvi, a meu njima su bili i prijatelji ove porodice. Preeljali su grad pokrivajui mrtvanice i bolnice po sektorima. Konano su u mrtvanici u ulici Holzunov pronali telo br. 5714, koje je po opisu odgovaralo Jaroslavu, ali nisu mogli da potvrde da je to zaista on. U depu su mu pronali paso na ime njegove majke, Irine Vladimirovne Fadejeve, ali je na stranici namenjenoj deci pisalo: Mukarac. Jaroslav Olegovi Fadejev, 18. 11. 1988. Pravi Jaroslav je bio roen 1986. Irina je kasnije objasnila: Stavila sam svoj paso u dep pantalona svog sina. Nije imao nikakvih dokumenata kod sebe. Poto je bio veoma visok i izgledao je kao da mu je 18, plaila sam se da ga zbog visine eeni nee pustiti ako iznenada budu poeli da putaju decu i adolescente. Tako sam se tamo u sali sakrila ispod sedita i upisala Jaroslavljeve podatke u svoj paso, promenivi mu godinu roenja kako bih ga jo podmladila. Sergej, Irinin prijatelj, doao je kod nje u bolnicu 27. oktobra i rekao joj da je pronaeno telo br. 5714. Rekao joj je za paso u depu pantalona i za slinost sa Jaroslavom. Uprkos mrazu, Irina je istrala iz bolnice, pravo kroz rupu u ogradi, obuena samo u ono to je tog trenutka imala na sebi. Taoci koji su preiveli, i nakon to su preveeni u bolnice, zapravo su i dalje drani kao taoci. Po nareenju obavetajnih slubi bilo im je zabranjeno da se vrate kuama. U bolnici im nije bilo dozvoljeno da telefoniraju niti da primaju posete porodice. Sergej je uspeo da ue u bolnicu tako to je podmitio svakoga na koga je naleteo: sestre, uvare, bolniare, policajce. Naa korupcija otvara ak i najzabravljenija vrata. Irina je iz bolnice otrala pravo u mrtvanicu. Tamo joj je pokazana fotografija na monitoru, na kojoj je prepoznala Jaroslava. Traila je da vidi njegovo telo, paljivo ga prepipala i otkrila dve rane od metka na glavi, ulaznu i izlaznu.

164

165

Nord-ost...

Obe su bile zaptivene voskom. Sergeja, koji je bio sa njom, iznenadila je njena prividna smirenost. Nije jecala niti histerisala. Ponaala se potpuno logino i nije pokazivala emocije. Bilo mi je zaista laknulo to sam ga konano pronala, kae mi Irina. Dok sam leala u bolnici, o svemu sam ve bila razmislila i razmotrila sam sve mogunosti. Odluila sam kako u se ponaati ako mi je sin mrtav. U mrtvanici, kada sam videla da je to zaista Jaroslav i da je samim tim moj ivot zavren, prosto sam uradila ono to sam ranije odluila. Mirno sam zamolila sve prisutne da napuste salu u koju je njegovo telo doneto iz komore. Rekla sam da elim da budem sama sa svojim sinom. Odluila sam ranije da u to rei. Znate, pre nego to je umro, neto sam mu obeala. Dok smo bili zarobljeni, rekao mi je pri kraju poslednjeg dana, tokom noi, nekoliko sati pre gasa: Mama, verovatno se neu izvui. Ne mogu jo mnogo da izdrim. Mama, ako se neto desi, kako e to izgledati? Rekla sam mu: Nemoj se niega plaiti. Uvek smo bili zajedno, i uvek emo biti zajedno, i tamo. Rekao je: Mama, kako u te prepoznati tamo? Rekla sam mu: Tvoja ruka je uvek u mojoj, tako da emo se tamo nai zajedno, drei se za ruke. Neemo se pustiti. Samo ne putaj moju ruku, vrsto je dri. Ali, vidite kako je ispalo. Oseala sam da sam ga prevarila. Nikada se nismo mnogo razdvajali dok je bio iv. Nikada. Zbog toga sam bila tako mirna: bili smo zajedno u ivotu, pa emo i tamo, u smrti, i dalje biti zajedno. U svakom sluaju, kada sam ostala sama sa njim u mrtvanici, rekla sam mu: Eto, nita ne brini. Pronala sam te i dolazim da budem sa tobom. ... Nikada ga nisam prevarila... Zato sam bila tako mirna. Otila sam do sporednih vrata da se ne bih srela sa prijateljima koji su me ekali i zamolila sam osoblje da me puste na slubeni ulaz. Kada sam izala, zaustavila sam neka kola, otila do najblieg mosta na reci Moskvi i skoila. Ali, nisam se udavila. Po reci su plutale sante leda, pa sam pala meu njih. Ne znam da plivam, ali nisam potonula. Videla sam da ne tonem, pa sam pomislila: Pa, mogao bi bar da me uhvati gr u nozi, ali se ni to nije dogodilo. Neka bolesna sudbina je htela da me neki ljudi izvuku. Upitali su: Odakle ste? Zato sada plivate? Rekla sam im: Upravo sam dola iz mrtvanice, ali molim vas, nemojte da me prijavite. Dala sam im broj telefona i Sergej je doao po mene. Naravno, dajem sve od sebe da nekako ivim, ali ja sam mrtva. Ne znam kako mu je tamo bez mene. Kada je tog 26. oktobra u bolnici dola k svesti, Irina je shvatila da je potpuno naga pod ebetom. Sve ene taoci oko nje imale su odeu, a ona je imala samo malu ikonu oko ruke. Kad je uspela da progovori, zamolila je sestre da joj vrate bar neto od odee, ali su joj one objasnile da je sva odea koju je imala na sebi kad su je doneli iz pozorita unitena po nareenju agenata obavetajnih slubi zato to je bila natopljena krvlju. Ali zato? I ija je to krv bila? Irina se onesvestila u pozoritu steui sina u naruju. Osoba kojoj je ta krv pripadala sigurno je ubijena tako da je krv iknula po njoj. Dakle, mogla je da bude samo Jaroslavljeva.

Ta poslednja no je poela veoma napeto, prisea se Irina. Teroristi su bili nervozni, ali onda je Mocart, kako smo ga zvali, Movsar Barajev, kolovoa, objavio da moemo da se opustimo do 11h ujutru. Pojavio se traak nade. eeni su poeli da nam dobacuju sokove. Nisu nam dozvoljavali da ustanemo sa sedita. Ako vam je neto bilo potrebno, morali ste da podignete ruku, pa bi vam oni dobacili malo soka ili vode. Kada je poeo napad vladinih snaga i kada smo videli da teroristi tre na scenu, rekla sam sestri: Pokrij Nastju svojom jaknom, a ja sam snano zagrlila Jaroslava. Nisam shvatila da su pustili gas, samo sam videla da su teroristi veoma uznemireni. Jaroslav je bio vii od mene, tako da je on u stvari titio mene dok sam ga ja drala. Onda sam se onesvestila. U mrtvanici sam videla prostrelnu ranu i shvatila sam se ja oigledno nala iza njega. Njegovo telo je zatitilo mene. Spasao me je, iako je moja jedina elja za tih 57 sati zarobljenitva bila da ja zatitim njega. Ali, iji je to bio metak? Da li je uraen balistiki test? Da li je sa odee uzet uzorak krvi kako bi se utvrdilo kome ta krv pripada? Niko u porodici ne zna odgovore na ova pitanja. Sve informacije povezane sa ovim sluajem strogo su poverljive, i dre se u tajnosti ak i od majke. U registru mrtvanice kao uzrok smrti navedena je rana od metka, ali je to upisano obinom olovkom. I ovaj registar kasnije je proglaen strogo poverljivim: To su, naravno, izbrisali, kae porodica ubeeno. Najpre sam pomislila da je to uradila jedna od eenki, pria Irina. Dok smo bili zatoeni, neprestano je bila u blizini. U jednom trenutku je rekla, zurei u Jaroslava: Moj sin je tamo u eeniji. Nita nam se nije desilo nakon toga, ali sam oseala da nas posmatra sve vreme, gde god da se nalazila. Tako da je ona moda ubila Jaroslava. Jo uvek ne mogu da spavam. Vidim njene oi, uzanu traku njenog lica. Prijatelji su Irini kasnije objasnili da veliina ulazne rane na Jaroslavljevom telu ukazuje na to da se ne radi o metku iz pitolja, a eenke su imale samo pitolje. Tako da ostaje pitanje: iji je to bio metak? Mora da su to uradili nai, kae Irina. Naravno, sedeli smo na veoma nezgodnom mestu, odmah pored vrata. Svako ko je uao, obreo se tano tu, kod 11. reda. Kada su teroristi upali u gledalite, mi smo bili prvi ljudi koje su ugledali, ba kao to smo se nali i neposredno ispred naih vojnika, im su uleteli u salu. Irina moe do sudnjeg dana da analizira ta se i kako dogodilo. To ta ona smatra ili zamilja vlast ne zanima. Zvanina verzija i dravna linija kae da je vatrenim orujem ubijeno etvoro ljudi, i nijedan vie. Jaroslav, peta osoba, ispada iz zvanine verzije dogaaja. I zaista, Jaroslav nije zvanino ni svrstan

Nord-ost...

Ana Politkovska

166

167

Ana Politkovska

meu rtve u Krivinom sluaju br. 229133, koji dodeljen istranom timu iz moskovskog gradskog tuilatva. Zaista me jako pogaa to se ... vlasti pretvaraju da takva osoba nije postojala, mrmlja Irina. Jo gore je, meutim, to to je Irina pozvana u tuilatvo im se drznula da podeli svoje dileme i zakljuke sa novinarima. Istraitelj je bio ljut. Oko ega diete toliku galamu? Shvatate li da je nemogue da je imao ranu od metka? Uinio je sve to je u njegovoj moi da nasmrt zaplai ovu nesrenu majku, koja je ve bila u kritinom stanju: Ili ete odmah napisati izjavu u kojoj kaete da nita niste rekli tim novinarima i da su oni sve to sami izmislili, na osnovu ega e protiv njih biti podnete krivine tube za klevetanje obavetajnih slubi, ili emo raskopati grob vaeg sina bez vaeg odobrenja i izvriti post mortem pregled!13 Irina nije popustila pod ovim podmuklim pokuajem ucene. Umesto toga je, nakon etvorosatnog maltretiranja, napustila tuilatvo i otila pravo na groblje da uva grob svoga sina. Bio je pozni novembar kada je u Moskvi ve uveliko zima. Ponovo su je od smrti spasli prijatelji koji su je, kad se te noi nije vratila kui, traili po celom gradu. Jaroslava su smatrali mirnim, marljivim dekom. Zavrio je muziku kolu dok su njegovi vrnjaci jo divljali po ulicama loui pivo i vebajui svoje nabrekle miie. Mnogo je patio zbog toga. eleo je da bude estok, da bude prodoran, hrabar i neustraiv. Vodio je dnevnik, poput veine nas u tim godinama. Irina ga je proitala nakon dogaaja u pozoritu. Preispitivao se, vagao sopstvene prednosti i mane. Napisao je: Mrzim to sam takva kukavica, to se plaim svega i to sam neodluan. A kakvi biste eleli da budete?, pitao je dnevnik. eleo bih da budem estok. Imao je drugove u koli, ali to nisu bili momci koji su vaili za estoke i koji su se dopadali devojkama. Kod kue je imao smisla za humor, znao je da pokae od ega je sazdan, da bude hrabar i prodoran. Meutim, napolju su poinjali problemi. Irina je uasno tuna jer neke stvari nikada nije kazala Jaroslavu i to mu nikada nije na pravi nain objasnila koliko mu se divi.

Ljudi mene, na primer, smatraju snanom osobom, kae mi Viktorija, Jaroslavljeva tetka. Ali, tamo sam bila potpuno rastrojena. Tamo smo sedele nas tri pored njega, najmlaeg meu nama, i on je nas hrabrio, poput odraslog mukarca. ivci moje erke bili su potpuno popustili. Tresla se i jecala. Mama, hou da ivim. Mama, ne elim da umrem. A on je bio smiren i hrabar. Teio je Nastju, podravao nas je, pokuavao je da preuzme sve na sebe, kao pravi mukarac. Na primer, jedna eenka je videla da smo stavile decu izmeu sebe u pokuaju da ih zatitimo... Irina i ja smo mislile da ih prekrijemo svojim telima ako pone neki napad. Onda je ta ena dola do nas nosei runu bombu. Dodirnula je Nastjinu nogu. Rekla sam: Da li biste bili ljubazni da se udaljite?, ali ona je pogledala u Nastju i rekla: Nemoj da se plai. Ako ja budem stajala pored tebe, nee boleti. Umree trenutno, a oni koji sede dalje patie mnogo vie. Onda je eenka otila, a Nastja mi je rekla: Mama, zamoli je da ostane sa nama, zamoli je. Rekla je da nas nee boleti. Nastja je bila slomljena. Znala sam savreno dobro da ne bismo imali sree kad bi ta eenka stajala pored nas, a da makar neka nada postoji ako se udalji... Drugi put su nas teroristi zastraivali rekavi da e poeti da nas ubijaju ako niko ne doe da pregovara, i da e prvi stradati oni koji imaju veze sa policijom ili vojskom. Naravno, mnogi ljudi su brzo bacili svoje vojne iskaznice, ali teroristi su ih pokupili i prozivali su imena sa pozornice. Najednom smo uli: Viktorija Vladimirovna, roena 1960. To sam bila ja. Samo je prezime bilo pogreno... Situacija je bila veoma loa. Niko se nije javio. Teroristi su poeli da idu od reda do reda. Doli su do mene. Irina je rekla: Ii emo zajedno. Teroristi su traili da ovi koji su imalu vojne iskaznice pou negde sa njima i svi smo mislili da e biti pobijeni. Rekla sam Irini da jedna od nas mora da preivi kako nai roditelji ne bi ostali potpuno sami... Teroristi su pronali Viktoriju Vladimirovnu koju su traili, ali dok je sve jo bilo nejasno, Jaroslav je doao i seo pored mene. Uzeo me je za ruku i rekao: Tetka Viki, nemoj da se plai. Ako se neto dogodi, ja u poi sa tobom. Oprosti mi za sve. Oprosti mi. Rekla sam mu: U redu je, sve e biti u redu. ... Ne znam gde je pronaao toliko hrabrosti. Mislili smo da je dete... Bilo je zaista zastraujue. Putali su nam da ujemo ta se o nama govori na radiju. Tako smo znali da predsednik ne eli da pregovara, i da je irinovski na svoj tipini zadrti nain rekao kako nema svrhe da Duma trai vreme na ovaj teroristiki napad. Nije bio vredan rasprave zato to je sve to bila prevara... Nakon to smo pregurali prvi dan, pomislili smo da bismo mogli da sedimo tamo i nedelju dana samo da ostanemo ivi i da vlasti pronau nekakvo reenje

Nord-ost...

168

Ovo je bila moralna ucena smiljena da slomi enu u stanju ekstremnog stresa. Po ruskim zakonima, kao to je istraitelj morao znati, ekshumacija se moe odobriti samo nakon sudskog roita. Kada se ekshumacija odobri, moe se izvriti samo u prisustvu majke, oca ili bliskih roaka koje sud odredi kao one koji su trpeli zbog smrti dotine osobe. Istraitelj koji je pokuao da uceni Irinu premeten je na drugo radno mesto zbog svog ponaanja. Kasnije je otputen bez mnogo buke.
13

169

Ana Politkovska

koje ne ukljuuje napad na pozorite. Bilo je veoma teko. Bilo je teko ostati pribran. Ali, Jaroslavu je to polo za rukom. Irinin ivot se potpuno promenio. Sada ne radi. Nije mogla da podnese da odlazi svakog dana na posao na kojem je radila dok je Jaroslav jo bio iv. Njene kolege su bile vesela druina. Dobro su se poznavali i proslavljali bi svaki ispit koji je Jaroslav poloio, svaku najbolju ocenu koju je dobio. Nije mogla da podnese ni da hoda po moskovskim ulicama, zato to je svim tim ulicama hodala sa svojim sinom i gde god bi krenula, seanja su navirala. Pogledajte, ovo su karte za noni voz do Sankt Peterburga, za 2526. oktobar, ba kada je poginuo. Nameravali smo da idemo na teniski turnir, samo nas dvoje. Dugo sam ekala da negde putujem vozom sa njim, zato to sam uvek imala oseaj da ne razgovaramo dovoljno, a u vozu emo biti samo nas dvoje, pa emo moi da otvorimo srca. Nije nam se dalo. Zato kaete da ste oseali da ne razgovarate dovoljno? Ne znam... Mnogo smo razgovarali, ali istovremeno mi se inilo da nije tako. elela sam da neprestano razgovaram sa njim... Svi oko Irine pokuavaju da joj pomognu i da je podre. Ima sree to je vole oni koji su joj najblii, ali svejedno je teko. To je bilo previe ak i za svetenika kojeg je potraila kako bi olakala duu. Kada je uo njenu priu, slomio se. Oprostite mi, rekao je, prosto je previe bolno. Otila sam da pitam svetenika ta da uradim. Ja sam nagovorila Jaroslava da idemo na Nord-Ost. Bila je to moja ideja. Njemu se uopte nije ilo, kae Irina. Na fotografijama koje su snimljene pre teroristikog napada ona je lepa, samouverena, veoma mlada ena koja sija od sree, moda malo bucmasta. Sada je zborana i ispijena, sa oajem u mutnim oima. Ne izgleda nimalo mlada u svom venom crnom kaputu, s crnom kapom, crnim cipelama i arapama, uvek drhtei i ne skidajui kaput ni u zatvorenom prostoru. Jaroslav i ja smo mnogo ili u pozorite. Te veeri smo imali karte za jednu drugu predstavu, u drugom pozoritu, nastavlja Irina. Ve smo se bili obukli za izlazak. Viktorija i Nastja su dole po nas, i tada smo, stojei u hodniku, shvatili da su te karte bile za prethodni dan. Jaroslavu je bilo drago. eleo je da ostane kod kue, ali ja sam bila uporna: Hajde da pogledamo NordOst, to nam je blizu ... Odvukla sam ga tamo, a onda ga nisam zatitila... Poslednje to mi je rekao bilo je: Mama, toliko elim da te pamtim, ako se neto desi...

Ne. Iz nekog razloga tada smo razgovarali poslednji put. Znate, dok sam imala Jaroslava, ponekad bih se probudila ujutru sa oseajem da sam najsrenija ena na svetu... Sada mislim da oveku prosto nije dozvoljeno da bude toliko srean... Dovela sam Jaroslava do tako uasnog kraja. Za esnaesti roendan sam mu poklonila ogradu oko groba. Niste mu vi to uinili. To je rat. Ovde se vodi rat, ponavlja Viktorija. A sada smo mi postali njegove rtve. Br. 2551: neidentifikovan Pre nego to vam ispriam ovu priu, moram neto da objasnim. Re je o nainu na koji ivimo u Rusiji nakon dogaaja u pozoritu, i o stanju ruskog pravosudnog sistema pod Putinom. Ono to elim da kaem je da nai sudovi nikada nisu bili onoliko nezavisni koliko bi se to moglo pomisliti na osnovu naeg Ustava. U dananje vreme, meutim, pravosudni sistem veselo mutira u stanje potpune podreenosti izvrnoj vlasti. Sve to se uzdie do ranije nepoznatih nivoa pasivne pozvononosti. Ovom reju oznaavamo jednu estu pojavu u Rusiji: sudija izrie neku presudu na osnovu uputstava koja su mu u telefonskom razgovoru (zvonok) saoptili predstavnici izvrne vlasti. Pozvononost je svakodnevna pojava u Rusiji. Sintagmom rtve Nord-Osta ljudi u Rusiji oznaavaju porodice koje su izgubile nekog bliskog tokom napada, kao i taoce koji su obogaljeni usled napada gasom. Ove rtve su poele da podnose tube protiv drave, traei naknadu za duevne bolove koji su im naneti, i navodei gradsku vlast Moskve kao okrivljenog. rtve tvrde da gradski zvaninici, ne elei da raspravljaju sa Putinom i FSB-om, nisu organizovali pravovremenu medicinsku pomo rtvama. Podnosioci tube smatraju da je krivica grada Moskve utoliko vea to je Jurij Lukov, gradonaelnik Moskve i glavna linost gradske izvrne vlasti, bio jedan od onih koji su pourivali predsednika da upotrebi hemijsko oruje protiv graana Rusije. Prve tube su podnete Meuoptinskom sudu Tverski u Moskvi (okruni sud) u novembru 2002. Do 17. januara 2003, tek to je federalni sudija Marina Gorbaeva uspela da razmotri prve tri tube kako bi utvrdila njihovu osnovanost, broj je ve narastao na 61. Nadoknada koju su podnosioci tubi traili iznosila je ukupno 60 miliona dolara u rubljama, jer je, po njihovim

Nord-ost...

170

Jeste li tamo mnogo razgovarali na taj nain?

171

reima, to bila cena dravne lai. Oni su najpre eleli da saznaju istinu o tome zato su njihovi blinji poginuli. Pokazalo se da je to nije mogue saznati zato to je FSB sve to je bilo povezano sa oktobarskim teroristikim aktom proglasio strogo poverljivim. Poto je u ceo sluaj bio umean Putinov FSB, pripremanje za roite odvijalo se pod baranom vatrom propagande koju su protiv podnosilaca albi vodili dravni mediji, optuujui ih za bestidan pokuaj peljeenja dravne kase i izvlaenje koristi iz smrti svojih najbliih. Svi poznatiji moskovski advokati zazirali su od zastupanja nord-ostista, jer su se plaili gneva Kremlja. Igora Trunova, koji je pristao da ih zastupa, tampa je zasipala gomilama gadosti i uvreda. Vlasti su dale sve od sebe da se na svaki nain izvuku od ovih tubi. Koristili su svu raspoloivu PR-maineriju i municiju, kao da nisu okrivljena ve oteena strana. I tako je 23. januara 2003. sudija Gorbaeva, kao pravi telefonski sudija14, zasnivajui svoju odluku na tehnikim smicalicama, odbacila tube prve trojice podnosilaca. Federalni Zakon o borbi protiv terorizma mogao se tumaiti na razne naine, a neka od tumaenja bila su protivrena. Jedno od njih se moglo shvatiti kao da kae da drava nema obavezu da obeteti rtve teroristikog akta kakav god da su gubitak pretrpele. U stvari, sudija je uradila mnogo vie od prostog odbacivanja tubi. Njeno obrazloenje odluke bilo je propraeno tiradom o zloupotrebi tragedije, jednako bestidno kao i vlasti koje su, bez sumnje, i traile od nje da to uini. Roita su se razvila u niz neoprostivih uvreda i ponienja za podnosioce tubi. Evo nekih primera sa roita od 23. januara. Karpove, sedite. Rekla sam da sednete! Ali, moram neto da kaem... Sudija Gorbaeva prekida Sergeja Karpova, podnosioca tube, usred reenice. On je otac Aleksandra Karpova, popularnog moskovskog pevaa, pesnika i prevodioca, koji se uguio tokom napada gasom. Karpove, sedite ili u vas udaljiti. Propustili ste priliku da podnesete pismeni zahtev pre roita. Nisam propustio priliku. Niko me nije ni obavestio o tome.
14

Ana Politkovska

Pa, ja kaem da ste propustili. Sedite ili u vas udaljiti. elim da podnesem zahtev... Neu prihvatiti nita od vas! Sudija ima histerian izraz lica. Pogled joj je prazan i ona zvui kao ulini preprodavac. Dok grdi podnosioce tubi, isti prljavtinu ispod noktiju. Ogavan prizor. Nastavlja da maltretira Sergeja Karpova: Karpove, ne podiite ponovo ruku. Traim da mi se objasne moja prava. Niko vama nita nee objanjavati! Sudnica dugo nije poiena. Krcata je. Svim novinarima je zabranjeno da koriste diktafone. Ali zato? Kakve e se to dravne tajne ovde razotkriti? rtve su na mukama. Nerado priate sa njima jer odmah ponu da plau. Roaci i prijatelji su doli da ih podre za sluaj da im pozli u toku suenja. Predstavnica pravosua nastavlja, meutim, da se valja u svojoj vulgarnosti. Hramcova, V. I; Hramcova, I. F; Hramcov, T. I. Jeste li prisutni? Ne? Sudija nie imena bez imalo pristojnosti i saoseanja. Ja sam prisutan, odgovara visoki, mravi mladi. Hramcov! Moete da govorite! Iz njenog tona mogli biste pomisliti da kae: Evo ti rublja, drukane, a sad brii! Aleksandar Hramcov je izgubio oca koji je svirao trubu u orkestru mjuzikla Nord-Ost. Poinje da govori, ali s mukom zadrava suze. Moj otac je sa raznim orkestrima putovao po celom svetu, ali i kao solista. Svuda je predstavljao nau zemlju i ovaj grad. Njegova smrt je nenadoknadiv gubitak. Zar nimalo niste svesni toga? Vi ste pustili teroriste unutra, vi, moskovski gradski elnici. Neometano su etali okolo. Naravno da niste vi odgovorni za sam napad, ali zato je 400 talaca odvezeno u Bolnicu br. 13 kada je tamo na dunosti bilo samo 50 ljudi i nisu mogli da ih zbrinu kako treba? Neki su umrli pre nego to im je ukazana pomo. Tako je umro i moj otac. Gospoa u sudijskoj odori koja sedi na sudijskoj fotelji, izgleda kao da nije prisutna. Lenjo premeta papire s mesta na mesto kako bi nekako ubila vreme. Mrzovoljna je i povremeno pogleda kroz prozor, namesti kragnu, ogleda se u tamnom staklu prozora. Izgleda da je ulja minua. ee se po uhu.

Nord-ost...

172

Telefonsko pravo je termin preostao jo iz sovjetskih vremena, kojim se oznaavao neformalni sistem upravljanja zasnovan na linom poznanstvu. Zvaninici telefoniraju sudijama direktno, a ovi fabrikuju zahtevane presude. Telefonsko pravo funkcionie i u svim drugim sferama ivota, kao to se moe videti iz izreke to se ne moe uraditi, moe se uraditi telefonom.

173

Ana Politkovska

Sin nastavlja. Mahinalno se okree ka trojici optuenih za stolom sa strane. To su predstavnici Moskve, slubenici pravnih odeljenja moskovske gradske vlade. Sudija sada zagleda svoje nokte. Zato niste dozvolili bar studentima medicine da uu u zgradu, ako nije bilo dovoljno lekara i medicinskog osoblja? Ili u autobuse kojima su taoci prevoeni u bolnicu? Mogli su da se pobrinu za nae rtve na putu do bolnice. Ljudi su se guili i umirali zato to su leali na leima. Hramcove!, osorno ga prekida Gorbaeva, poto je primetila kome se obratio. U koga to gledate? Sve svoje primedbe morate uputiti meni. U redu. Aleksandar vraa pogled prema sudijskoj stolici. Guili su se u autobusima. Guili! Plae. Ko bi mogao da ostane ravnoduan? Valentina Hramcova, njegova obudovela majka, sedi odmah iza mesta za svedoke i takoe plae. Obuena je u crno. Gorbaeva ne moe da je ne vidi. Do nje sedi Olga Milovidova, ije lice je skriveno maramicom, a ramena su joj se zailjila kao dve grbe, ali svejedno zadrava suze da ne bi ometala sud. Svi podnosioci tubi znaju da ne smeju da naljute sudiju, poto bi onda mogla isprazniti sudnicu pa bi morali napolju da odstoje nekoliko napornih sati. Olga je u sedmom mesecu trudnoe. Njena etrnaestogodinja erka Nina poginula je u publici. Olga joj je kupila kartu za mjuzikl. Zato neprestano pokuavate da nas ponizite?, uzvikuje Tatjana Karpova, majka pokojnog Aleksandra Karpova, Sergejeva ena. ime smo to zasluili? Danil ernecov, moskovski student uguen gasom, imao je 21 godinu i zaraivao je deparac kao razvodnik u pozoritu. Njegova majka, Zoja ernecova, ustaje i izlazi iz sudnice. uje se kako jaue s druge strane vrata. Radovala sam se unucima, vie kroz pla. Njegova trudna ena pobacila je devet dana nakon sahrane. A sada me vreaju u lice usred sudnice. U ovoj naoj zemlji je uoljiv nedostatak bilo kakve pristojne pravosudne tradicije. Znamo kakav je poloaj sudije Gorbaeve. Ljudi za koje radi smatraju da joj platu isplauju upravo oni, a ne mi, poreski obveznici. Mogli bi da uklone i nju i njene slubene povlastice, koje su zaista znaajne i zbog kojih je njen ivot laki od ivota obinog graanina sa niskom platom. Hajde da pretpostavimo da ona zaista ne moe da uradi nita do da odbaci svaki zahtev ovih nesrenih rtava. Ali, zato mora da bude toliko gruba? Odakle potreba za tim ismevanjem i uvredama? Da li zaista uiva u utiranju onih koji su ve pali? Ko je uopte sudija Gorbaeva, koja tako gorljivo staje u odbranu interesa moskovske optinske kase?

Mislite da je u tampi ili na televiziji pod kontrolom drave bilo ko na ovaj nain pisao ili govorio o ovim roitima? To su pusti snovi! Iz dana u dan mediji su obavetavali graane da Vlada podrava sudiju Gorbaevu u odbrani interesa drave, koji moraju imati priroitet nad linim interesima. Takva je naa nova ruska ideologija, Putinova ideologija. I ne moe se pobei od istine da je najpre isprobana u eeniji. Upravo je u trenutku Putinovog uspona na kremaljski tron i uz zvuke bombardovanja s poetka Drugog eenskog rata rusko drutvo nainilo traginu i potpuno nemoralnu greku zbog svoje tradicionalne nevoljnosti da razmilja. Nae drutvo je ignorisalo ono to se stvarno deava u eeniji, injenicu da nisu bombardovani teroristiki kampovi ve gradovi i sela, te da su pobijene stotine nevinih ljudi. U tom trenutku je veina stanovnitva eenije osetila, kao to osea i danas, potpunu beznadenost svoje situacije. U trenutku kada su odvodili njihovu decu, oeve i brau ko zna kuda i ko zna zato, vojne i civilne vlasti su neuvijeno poruile (i poruuju i dalje): Prestanite da kukate. Samo prihvatite da ovo zahtevaju vii interesi u ratu protiv terorizma. Gotovo celo rusko drutvo muki je utalo tri godine. Veina je preutno prelazila preko takvog ponaanja u eeniji i ignorisala one koji su predviali da e joj se to vratiti da je proganja, poto se Vlada kojoj je doputeno da se u jednom delu zemlje tako ponaa nee zaustaviti na tome. rtve iz pozorita i porodice onih koji su poginuli maltretirani su na potpuno isti nain. Prestanite da kukate, reeno im je. To mora da se obavi. Interesi drutva su ispred linih interesa. Pa, moda se Vlada prema njima ponaa neto bolje, nekih 50.000-100.000 rubalja bolje, poto je ovoga puta uspela toliko da iscedi iz sebe da im bar plati sahrane. A ta je sa reakcijom ruskog naroda? Nije pokazano mnogo saoseanja, saoseanja kao politiki znaajnog impulsa koji Vlada ne bi smela da ignorie. Bilo je u stvari sasvim suprotno. Iskvareno drutvo eli za sebe udobnost, mir i tiinu, a ne mari koliko to kota u ivotima drugih ljudi. Ljudi bee od Nord-Ost tragedije i radije veruju dravnoj maineriji za ispiranje mozga nego svojim oima. Sat nakon osuujueg govora Aleksandra Hramcova, sudija Gorbaeva je smandrljala svoju presudu, presudivi u korist moskovske Vlade. Sudnica se ispraznila, a ostali su samo pobednici: Jurij Bulgakov, advokat u gradskoj Upravi prihoda, Andrej Rastorgujev i Marat Gafurov, savetnici u pravnom odeljenju prestonike vlasti15.
15

174

To su primetile oaloene porodice, ali i novinari koji su pratili roite.

175

Nord-ost...

Ana Politkovska

Pa, slavite li?, nisam mogla da ih ne pitam. Ne, tuno su odgovorila sva trojica. I mi smo ljudi. Vidimo ta se deava. Sramota je to se naa drava ovako ponaa prema tim ljudima. Pa, zato onda ne prestanete da se bavite tim sramotnim poslom? utali su. Rastali smo se i otili u mrano moskovsko vee, neki toplim domovima ispunjenim smehom porodica, a drugi u stanove koji su zauvek ispranjeni 23. oktobra 2002. Poslednji je otiao pogureni, sedokosi ovek sa izraajnim oima. Na roitu je sa tihim dostojanstvom sedeo u uglu. Kako se zovete?, uzviknula sam za njim. Tukaj Hazijev. Jeste li i vi bili talac? Ne. Moj sin je tamo poginuo. Moemo li da se naemo, da porazgovaramo? Tukaj Hazijev mi je nerado dao svoj broj telefona. Ne znam ta e moja ena rei o svemu ovome. Morate da razumete, to je neto o emu uopte ne eli da govori. Ali, moete da pozovete za nedelju dana. Razgovarau sa njom. Hazijevi, moskovska porodica, zaista prolaze kroz specifino ruski pakao. Ne samo da su izgubili svog dvadesetsedmogodinjeg sina Timura, muziara u orkestru mjuzikla Nord-Ost, ve su na svojoj koi osetili upravo onu ideologiju koja je sada tako rairena i koja je, bez preterivanja, Timurov pravi ubica. Zar je Putinu bilo tako teko da pronae nekakav kompromis sa eenima, teroristima?, neprestano je ponavljao Tukaj Hazijev. Kome je bila potrebna ta njegova nesalomivost? Nama sigurno nije. Tukaj je jedina osoba u ovoj kui na Volgogradskom prospektu u Moskvi koja moe da pria o ovoj temi a da ne zaplae. Njegova ena Roza, Timurova udovica Tanja i osamdesetsedmogodinja baka ne mogu da obuzdaju svoju tugu. Timurova trogodinja erka, svetlokosa Sonjeka, trkara okolo. Njen tata nije bio na proslavi njenog treeg roendana, zato to je proslava bila nakon Nord-Osta.

tatu. To je tatina olja. Ne sme da je koristi!, upozorava tonom koji ne trpi pogovora. Baka Roza joj je objasnila da je tata sada na nebu, ba kao i Rozin tata, i da vie ne moe da se vrati. Ali, devojica je premala i zaista ne vidi zato on ne moe da se vrati kada ona, njegova voljena Sonjeka, to toliko eli. Verovao sam u dravu, kae Tukaj Hazijev. Gotovo do samog kraja opsade verovao sam u dravu. Mislio sam da e obavetajne slube neto smisliti, da e sklopiti neki sporazum, neto obeati, izvrdati neke stvari i da e se sve dobro zavriti. Zaista nisam oekivao da e uraditi ono to je irinovski predloio dan pre napada. Seam se da je rekao kako sve treba da omamimo gasom. Spavae nekoliko sati; onda e se probuditi i prosto otii. Samo se, eto, nisu probudili, i nisu nikuda otili. Ceo ivot Timura Hazijeva vrteo se oko muzike i Doma kulture u ulici Dubrovska br. 1. Od detinjstva je pohaao tamonji muziki studio Lira. Tamo je i potpisao ugovor sa orkestrom Nord-Osta, koji je iznajmljivao prostorije u Domu kulture. I tamo je umro. Njegovi roditelji, Tukaj i Roza, nekada su imali sobu u zajednikom stanu blizu Doma kulture, a oba njihova sina, Eldar, stariji, i Timur, tamo su uili da sviraju harmoniku. Uitelji su preporuili da Timur nastavi sa uenjem. Bio je nadaren deko i, kada je nakon drugog razreda srednje kole morao da odlui ime e se baviti, za samo godinu dana je izvanredno zavrio predispitni kurs za udarake instrumente i to uz jedinu pomo svog uitelja harmonike. Upisao se na koled za duvake instrumente, koji je zavrio za tri godine umesto za etiri, a zatim i prestinu Muziku akademiju Gnesins o kojoj je dugo matao. Uitelj ga je zvao rafinad, kocka eera, zbog prefinjenog naina na koji je drao bubnjarske palice. Bio je suptilan, inteligentan i veoma uljudan perkusionista. Timur je kombinovao studiranje na akademiji Gnesins sa sviranjem u duvakom i simfonijskom orkestru Ministarstva odbrane. Bio je na turneji po Norvekoj sa vojnim orkestrom, a ekala je ga je i turneja po paniji nakon 23. okrobra. Evo, pripremila sam mu ovu uniformu, i sveano odelo za koncerte, kae Roza odseno da je ne bi preplavile emocije dok otvara ormar. Oni iz Ministarstva odbrane nee ni da dou po nju. Sonjeka, prozujavi pored na, odmah grabi kapu sa sjajnom rozetom, stavlja je na glavu i tri po sobi: Tatina kapa! Tatina kapa! Tanja saginje glavu i brzo izlazi iz sobe. Kada je diplomirao na akademiji Gnesins, Timur je pozvan da svira u orkestru

Nord-ost...

176

Sedaju za sto i Sonjeka se penje na stolicu. Uzima najveu olju. Ovo je za

177

Ana Politkovska

Nord-Osta. To mu je bio trei posao, ali ga je prihvatio. Bio je oenjen, i imao je erku koja raste. Tanja, koja je diplomirala na Akademiji za euritmike umetnosti i bila glumica i producent, radila je kao vaspita u vrtiu, za odgovarajue mizernu platu. Nije moderno verovati u misticizam i predoseanja, ali mesec dana pre opsade pozorita, Timur je imao problema sa spavanjem. Probudila bih se pred jutro, pria mi Tanja, a on bi sedeo budan. Upitala bih ga ta radi, pozvala ga da se vrati u krevet, ali on bi rekao: Neka nervoza se uvukla u mene. Njegova porodica je pretpostavljala da je Timur samo premoren. Dan mu je poinjao rano, kad bi odvezao Sonjeku i Tanju u vrti. Odmah nakon toga odlazio je u stan svojih roditelja, gde je drao instrumente, da veba. U poslednje vreme je radio na poboljanju leve ruke i bio je veoma zadovoljan kad ju je doveo u red. Za nekoliko godina, rekao je Tanji, bie zaista dobar perkusionista. Kada bi zavrio s vebanjem, uskoio bi u kola i odvezao se na probu vojnog orkestra. Nakon toga bi dovezao enu i erku iz vrtia kui i otiao na izvoenje predstave Nord-Ost. Doao bi kui pred pono, a narednog jutra bi sve poinjalo iz poetka. Izgledalo je kao da mu se veoma uri da ivi. Zato? Uostalom, bilo mu je tek 27 godina. Niko nije znao odgovor na to pitanje, niti zna zato je tog 23. oktobra Timur uopte bio na predstavi. Bila je sreda, kae mi Tanja. Imali smo pravilo da je sredom nae slobodno vee, rezervisano za porodicu. Neki drugi perkusionista je svirao sredom, ali tog dana je zamolio Timura da ga zameni, zato to je njegova devojka insistirala da to vee provede sa njom. Ta devojka je spasla ivot svom deku, ali po cenu ivota mog mua. Nikada nije znao da kae ne, i zbog toga je izgubio ivot. Niko ne voli da se stvari koje pripadaju nekom vama bliskom vuku okolo, zar ne?, upitala je Roza retoriki. Zato smo otili tamo [u pozorite]. Naravno, nije bilo ni traga od njegovog mobilnog telefona. Timur je bio poeo da zarauje malo vie novca, pa je kupio mobilni. Nije bilo traga ni od njegove nove odee. U pozoritu je Roza dobila nervni slom kada je videla njegove stvari. Roditeljima je vraena samo njegova stara jakna sa otiskom vojnike izme na leima, i njegova koulja. To je bilo sve. Izgleda da smo u poslednjih nekoliko godina postali veoma prizemni, ak prilino niski. To je sve primetnije kako se rat na Kavkazu nastavlja, a srueni tabui sve vie postaju svakodnevne ivotne injenice. Ubijanje? Dogaa se svakog dana. Pljaka? Pa ta. Maroderstvo? Savreno zakonito u ratu. Ne samo da sudovi ne osuuju zloine, ve to ne radi ni samo drutvo. Ono to je u prolosti smatrano neprihvatljivim, sada se jednostavno prihvata.

U tim stranim oktobarskim danima kada su taoci bili zarobljeni, inilo se da se cela zemlja udruila u navali saoseanja, pitajui se kako moe da pomogne, molei se, nadajui se i ekajui. Ali, nita mi nismo mogli da uradimo. Obavetajne slube nisu dozvolile nikome da prie, uveravajui nas da sve dre pod kontrolom. Da li moemo da se pomirimo sa injenicom da je meu malobrojnima kojima je bio dozvoljen pristup bilo i onih koji su iskoristili priliku da neto ukradu? Pokrali su sve to je bilo novo i lepo. Sve to im je pristajalo. Nema drugog objanjenja za nestanak odee i linih stvari talaca. Porodice poginulih nikada se nee osloboditi oseaja iz tih dana. I kad bi Vlada iznenada odluila da im svima d obeteenje od po milion dolara, te uspomene ne bi nestale. Sudei po koulji koja im je vraena, Timur je leao napolju, na otvorenom. Roza sa nje nikako nije mogla da opere nau uvenu moskovsku prljavtinu, meavinu benzina i ulja. Kada je Timur poslednji put otiao na posao, u depu je imao desetak raznih linih dokumenata sa fotografijom, dokumenata koji su govorili o tome da je bio muziar u orkestru mjuzikla Nord-Ost i u orkestru Ministarstva odbrane. Tu je bio i njegov paso, zatim vozaka dozvola i adresar sa brojevima telefona svih njegovih prijatelja i roaka. Uprkos tome, njegovo telo je 28. oktobra vraeno porodici sa etiketom koja je bila gumicom prikaena za njegov runi zglob na kojoj je pisalo: Br. 2551 Hamijev, nepoznat. Kako je to moglo da se desi?, pita Roza Abdulovna. Zato Hamijev umesto Hazijev? [Na ruskom ova re ima uvredljiv prizvuk, poto ham znai podlac i cinkaro.] Pa, ako i zanemarimo to to su ga nazvali Hamijev, ta znai ovo nepoznat? I zato smo morali tako dugo da ga traimo? Mogli su jednostavno da otvore njegov adresar, pozovu bilo koji broj iz njega i da upitaju onoga ko se javi poznaje li Timura Hazijeva. Odmah bi dobili na broj telefona. Timurova majka govori o danu nakon napada, dugom danu 26. oktobra, koji porodica Hazijev nikada nee zaboraviti. Od jutra do 4h popodne njegovo ime nije nigde pomenuto, nije ga bilo ni na jednom od spiskova talaca koje su vlasti sainile, sea se Tukaj Hazijev. Kad smo ve bili obili sve mrtvanice i bolnice, najednom se pojavilo. Postojao je jedan kratak spisak, sa nekih 20 ljudi, i Timur je bio na njemu. Tamo je pisalo da je iv i da je u Bolnici br. 7. Pozvao sam enu i rekao joj da je sve u redu. Plakali smo od sree. Prijatelji su nam estitali. Tanja i ja smo otili u tu bolnicu najbre to smo mogli. Na ulazu je, meutim, stajao straar koji nikoga nije putao unutra. Rekao je

178

179

Nord-ost...

Ana Politkovska

da je tuilatvo zabranilo da se ulazi. Tanja je poela da plae, a straar je, saalivi se, Tukaju apnuo da je loa vest to je va doveden ovde. To je znailo da nema nade. Tanja je to ula i poela je da ga preklinje da je pusti. Straar je popustio i otvorio kapiju. Izgledalo je da su bolniki hodnici prazni sve dok im nije priao policajac sa pukom priljubljenom uz ogromni stomak. Znate, jednostavno, ovek bez srca. Ni rei upozorenja. Ni: Pripremite se za loe vesti. Samo mi je rekao, pravo u lice: Mrtav je. Odlazite odavde. Naravno da sam histerisala 20 minuta, i zbog toga su dotrali neki lekari. Ko vas je pustio da uete?, pitali su. Kada se Tanja malo pribrala i zatraila da vidi Timurovo telo pre autopsije, odbijena je. Preklinjala je i preklinjala, ali policajac je samo rekao: Idi i pitaj Putina za dozvolu. Pojavila su se trojica zvaninika iz tuilatva: Zato toliko urite?, upitali su. Imaete vremena da zakucate poklopac na njegovom kovegu. Onda su rekli: Prezime? Hazijev? een? Ispostavilo se da je to upropastilo Timura Hazijeva. Snage reda i zakona su od njegovog tatarskog prezimena pomislile da je eensko, a nakon toga je automatski usledilo sve ono to je u skladu sa preovlaujuom ideologijom u ovoj zemlji. Porodica je sada uverena da je uzrok Timurove smrti to to mu je uskraena medicinska pomo, budui da su ga smatrali eenom. Kada su mukarci iz porodice Hazijev preuzeli njegovo telo iz mrtvanice, na grudima mu je krupnim brojevima bilo napisano 9:30, dakle vreme njegove smrti u Bolnici br. 7. Na njegovom telu nije bilo znakova infuzije, injekcije ili upotrebe aparata za disanje. Odozgo su stigla uputstva da se unite svi eeni, tako da Timur, budui grekom smatran jednim od njih, nije imao pravo na reanimaciju. Vie od etiri sata nakon napada samo je leao i umirao. Timura je ubila ideologija. Nemamo nikakvih prava u roenoj zemlji. Mi smo obino ljudsko smee. Zato se sve to desilo mom Timurki, rekla mi je Tanja na rastanku. Dok su Tanja i Tukaj stajali ispred bolnike kapije tog 26. oktobra, u stan u kojem su iveli mladi Hazijevi pokualo je da ue oko dvadesetak ljudi, neki u uniformama, neki u civilu. Komija je brzo intervenisao i uspeo je da ih sprei. Tanji su rekli da su doli po dojavi iz bolnice kako tu ivi neki een. ta je trebalo da uini porodica Hazijev? Da prihvati ponienje i pogne glavu?

sea se Tukaj, Gorbaeva se pretvarala da ne razume o emu priamo. Bila je sigurna da je svima, bez izuzetka, ukazana medicinska pomo. Hazijevi, naravno, imaju umrlicu, ali u njoj se ne pominje uzrok smrti. Rubrika predviena za to je prazna. Nema ni naznaka da je dolo do teroristikog napada. Osim dravne ideologije, koja ga je ubila, Timur i njegova porodica protiv sebe imaju sistem koji izbegava iznoenje dokumentovanih dokaza. Verujem da ste pitali zvaninike i tuilatvo zato nije naveden uzrok smrti. Naravno, 28. oktobra. Uveravali su nas da je to samo formalnost, da nam taj papir treba da bismo poeli sa pripremama za sahranu. Rekli su da e tek nakon to budu gotovi rezultati post mortem analiza moi da unesu pravi podatak. Jesu li? Ne, naravno da nisu. Ovo je prosvetljujui odgovor. Od vlasti niko ne oekuje poteno ponaanje. Vlasti su, u najboljem sluaju, izvor nevolja, uprkos svom zvanino visokom rejtingu. Nedavno je predsednikov kabinet osnovao posebno odeljenje za stvaranje ispravne slike o zemlji i predsedniku u inostranstvu. Ideja je da se umanji irenje negativnih informacija kako bi Rusija izgledala bolje u oima stranaca. Bilo bi jo bolje, naravno, kada bi Vlada osnovala posebno odeljenje za poboljanje slike o zemlji i predsedniku u oima njegovih sopstvenih graana. Zar Putin zaista nije mogao da se povue? Zar nije mogao prosto da kae: Staviu taku na ovaj rat? Nai voljeni bi danas bili ivi, neprestano ponavlja Tukaj. Sve to elim da znam jeste ko je odgovoran za nau tragediju. Nita vie od toga. Tanja je nedavno kupila Kirjuu i Frosju, kornjau i maku, da bi imala drutvo kad se vrati kui. Sonjeka je premala da shvati ta se dogodilo njenom tati, ali ne voli da se vraa kui iz vrtia bez njega. Porodicu su nedavno pozvali producenti obnovljenog mjuzikla Nord-Ost i ponudili im besplatne ulaznice. Odbili su, ali im je reeno da kad god poele... Izgleda da smo zaista izgubili smisao za uljudnost. Siradi, Jaha i njihovi prijatelji Samo bi ludak mogao da zavidi enima koji danas ive u Rusiji. Godinama je ve njihov poloaj nezavidan, ali od napada na pozorite mainerija rasno zasnovane dravne odmazde je u punom zamahu. Rasno motivisani napadi i

Nord-ost...

180

Kada smo kao podnosioci tube govorili o svemu ovome u sudu u Tverskoj,

181

istke pod nadzorom policije postali su opte mesto. Ljudski ivoti se unitavaju u trenutku, ljudi u trenutku gube smetaj, posao, sve vrste socijalne pomoi, i to iz samo jednog razloga: jer su eeni. Njihov ivot u Moskvi i mnogim drugim gradovima gori je od nepodnoljivog: u depove im podmeu drogu, oruje im se na silu uvaljuje u ruke, i onda ih po kratkom postupku strpaju u zatvor na nekoliko godina. Sasvim otvoreno su pretvoreni u parije. Obreli su se u slepoj ulici iz koje nemaju izlaza. To je nain ivota koji nikog ne ostavlja neozleenim, bez obzira na ivotno doba. Kada su prekinuli drugi in i poeli da govore na eenskom, shvatila sam da su stvari ozbiljne i da e biti jo gore. Nekako sam to odmah veoma jasno uvidela. Jaha Neserhajeva je etrdesettrogodinja Moskovljanka, po zanimanju ekonomista. Ona je eenka roena u Groznom, ali se odavno preselila u prestonicu. Tog 23. oktobra otila je da gleda Nord-Ost. Njena prijateljica Galja poznaju se godinama potie iz grada Uhta na severu Rusije. Kupila je karte za 13. red partera i preklinjala je Jahu da poe sa njom, iako ova nije bila veliki ljubitelj mjuzikla. Jeste li rekli otmiarima da ste eenka? Ne. Bila sam preplaena. Nisam znala da li je bolje da im kaem ili ne. Mogli su da me ubiju to sam eenka koja je dola da gleda mjuzikl. Jaha nije videla gas, mada su mnogi taoci primetili bele oblake u vazduhu. Tamo gde je sedela, samo je ula da ljudi viu: Pustili su gas!, i nekoliko sekundi kasnije se onesvestila. Osvestila se u Bolnici br. 13, u koju su odvezene mnoge rtve, ukljuujui i Irinu Fadejevu, Jaroslavovu majku, onog deka koji je ubijen iz vatrenog oruja. Jaha se oseala veoma loe. Nije imala predstavu o tome ta se oko nje dogaa. Uskoro se pojavio jedan inspektor. Pitao me je za ime, prezime, zatim gde ivim, gde sam roena i ta sam radila u pozoritu. Onda su dole dve ene, uzele mi otiske prstiju i odnele moju odeu na forenziko ispitivanje. Inspektor se vratio uvee i rekao: Imam loe vesti za vas. Prvo to sam pomislila bilo je da je poginula prijateljica sa kojom sam otila na predstavu, ali on je rekao: Hapsim vas kao sauesnicu terorista. Bila sam u oku, ali sam ustala i krenula za inspektorom u bolnikim papuama i spavaici. Prvo su me na dva dana odveli u Bolnicu br. 20 [obezbeena bolnica za posebne namene], gde me niko nita nije pitao, niti sam primala bilo kakvu terapiju. U stvari, nijednom nisam dobila nikakvu terapiju. Drugog dana uvee ponovo se pojavio inspektor. Fotografisali su me i snimili su mi glas. Nekoliko minuta kasnije doneli su mi kaput i poluduboke muke izme, stavili su mi lisice i rekli: Potrebno ti je leenje u drugaijoj bolnici. Stavili su me u policijski auto, odvezli me u tuilatvo na deset minuta, a zatim u Marjino

Ana Politkovska

[enski istrani zatvor u Moskvi]. I tako sam sedela tamo u tri broja veim izmama na bosim nogama, u prljavom mukom kaputu, nakon nedelju dana nekupanja i neeljanja. Odveli su me u eliju, i sve to je nadzornica rekla bilo je: Ti, kugo jedna... Jesu li vas esto sasluavali dok ste bili u samici? Nisu me uopte sasluavali. Samo sam sedela tamo i zapitkivala uvarku o sastanku sa inspektorom. Jaha govori tiho, lagano, bez emocija. Izgleda kao da nije prisutna. Njeno lice je lice mrtve osobe, oi su joj razrogaene, pogled upravljen u jednu taku, miii nepokretni. Fotografija u njenom pasou kao da prikazuje nekog drugog, poto je na njoj lice ponosne i lepe ene. Jaha pokuava da se nasmei, ali izgleda da su nakon dve nedelje u zatvoru njeni miii zaboravili kako se to radi. Mislila je da je s njom gotovo i da nita nee moi da je spase. Situacija je bila loa da loija ne moe biti. Policajci koji su je prebacili iz Bolnice br. 20, jedini ljudi koji su mogli neto da joj kau o njenoj budunosti, obavestili su je da e odgovarati za sve njih, poto su svi ostali teroristi likvidirani, a ona je jedina preostala. Kao to se normalno deava u mjuziklima, meutim, Jahina pria je imala srean kraj. Njeni prijatelji su se razmileli okolo i brzo su angaovali advokata koji je nekim udom uspeo da proe kroz naizgled neprobojan obru oko Jahe Neserhajeve. Putena je iz zatvora nakon deset dana. Iznenauje to to su u ova rasistika vremena istraitelji tuilatva koji su radili na incidentu u pozoritu naprosto uradili pristojnu stvar, budui da nisu mogli da pronau nita ime bi mogli da optue Jahu. Nisu pokuali nita da joj podmetnu. Nisu pokuali da skroje optunicu po njenoj meri, da podmetnu dokaze, nisu je zlostavljali niti su je ismevali. Nisu pokuali da se osvete eenki samo zato to je eenka. Danas je i to velika stvar. Otili su jo i dalje. Kada su saoptili Jahi da je slobodna, izvinili su joj se i odvezli je kui. Za to treba da zahvali viem istraitelju i advokatu prve klase V. Prihoihu. Takoe treba da zahvali Odeljenju unutranjih poslova iz Bogorodskog. Oni su Jahinoj sestri Maliki, koja je dojurila iz Groznog u Moskvu da pomogne Jahi da nakon svega stane na noge, izdali posebnu dozvolu da moe ostati u glavnom gradu na osnovu toga to je lanu njene porodice potrebna neprestana nega. Izdali su dozvolu zato to su znali da bez nje nijedan een u Moskvi ne moe da izae iz kue a da ne bude odmah uhapen.

182

183

Nord-ost...

Aelita idajeva ima 31 godinu. I ona je eenka. Od poetka sadanjeg rata ivi sa roditeljima i erkom Hadiat u Moskvi. Aelita je uhapena na radnom mestu, u kafeu pored stanice metroa Marjino. Pria mi svoju priu mirno i uzdrano, bez suza i histerije, ljubazno se smeei. Mogli biste pomisliti da joj se nije desilo nita naroito, kad ne biste znali da se onesvestila odmah nakon to su je konano pustili iz policijske stanice Marjino nakon sedam sati nemilosrdnog sasluavanja. Sve je bilo prilino uvrnuto. Prvo je jedan policajac veerao u naem kafeu. Nita neobino, oni esto jedu kod nas. Policijska stanica je udaljena sto metara od nas. Nikada nisam krila od njih da sam eenka koja je pobegla iz Groznog zbog rata. U svakom sluaju, taj policajac je zavrio s jelom i izaao, a onda je odjednom gomila njih utrala u kafe. Bilo ih je petnaestak, a predvodio ih je na lokalni pozornik Vasiljev. I on me veoma dobro poznaje. Sve su nas postrojili uza zid, pretresli su nas, a mene su priveli. I ta su vas pitali? Kakve su moje veze sa teroristima. Rekla sam im: Svi ste me gledali svojim oima. Bila sam vam pred nosom dvanaest sati dnevno, od 11h pre podne do 11h uvee! ta su odgovorili? S kojim teroristom si ila u restoran? Nikad nisam bila ni u jednom restoranu u Moskvi. Ja ne idem po restoranima. Rekli su da e mi podmetnuti drogu ili oruje ako ne priznam veze sa teroristima. Sasluavali su me na smenu. Neki ljudi, koji su izgledali kao prevaranti u uniformama, prolazili su i zurili u mene. Inspektor je rekao da e me, ako ne priznam veze sa teroristima, dati tim momcima i da e me oni pojesti ivu. Rekao je da jedva ekaju da me se doepaju poto oni svakoga znaju da nateraju da progovori. Aelitu su u policijskoj stanici obavestili da je otputena s posla. Tuilac je rekao da su naredili vlasniku kafea da je otpusti ako ne eli da mu zatvore lokal. Pustili su Aelitu samo zato to je njena majka Maka, ruska profesorka stranih jezika, bila zagrieni borac za ljudska prava. Po reima policajaca iz stanice Marjino, rastrubila je po celoj Moskvi ta se dogodilo. Maka je pozvala radio stanicu Eho Moskve, angaovala advokata Abdulaha Hamzajeva i mnoge druge, i, uprkos tome to je policija neprestano ponavljala da Aelita nije u policijskoj stanici, na kraju ih je primorala da je puste. Aelita vie nije u oku. U potpunosti razume situaciju i kae da samo eli da ode iz Moskve.

Ana Politkovska

Ne, u inostranstvo. Maka je protiv te ideje. Ne eli da njena erka odvede njenu unuku negde daleko: Hadiat mora da ide u kolu, uprkos onome to su Movsar Barajev i njegove pristalice uinili u Dubrovki, i uprkos posebnom interesovanju moskovske policije za mlade eenke. Maka odbija da ide. Ne moe da zamisli da ivi bilo gde osim u Rusiji, ali isto tako ne moe da zamisli ta to Rusija eli od Aelite, nje i Hadiat. Jedna je ena u godinama koja je provela vei deo ivota u SSSR-u. Druga je mlada ena koja nikada nije ivela punim ivotom, koja zna samo za beanje iz mesta u mesto, iz rata u rat. Trea je veoma mlada osoba koja paljivo slua i gleda svet oko sebe i za sada nita ne govori. Hadiatina uiteljica je upravo pozvala Aelitu i s bolnom neprijatnou u glasu joj saoptila da treba da donese formular kojim se potvruje njen status samohrane majke. Ko izdaje takve formulare? Svi ostali papiri su savreno u redu, ali ako ne donese taj formular, ona, uiteljica, prosto ne zna ta da radi. ele da izbace Hadiat iz kole. Nakon 26. oktobra, u petom razredu moskovske kole br. 931 nema mesta za eensku devojicu koju je porodica dovela ovamo da ui. Ne mogu ak ni da dokuim, kae Aelita, da li to to sam samohrana majka ide Hadiat u prilog ili ne. Kome moete da verujete?16 Abubakar Bakrijev je nekada zauzimao skroman tehniki poloaj u kompaniji po imenu Prva republika banka. Sada je, meutim, razreen takvih dunosti. Sve se odigralo veoma jednostavno i nedramatino. Abubakara je pozvao zamenik direktora za obezbeenje, koji je rekao: Nemoj ovo pogreno da shvati, ali imaemo problema zbog tebe. Napii pismo u kojem dobrovoljno daje otkaz. Abubakar najpre nije mogao da veruje svojim uima, ali onda je zamenik direktora dodao kako oni ele da to pismo bude sa nekim ranijim datumom, na primer 16. oktobrom, da bi sve izgledalo kako treba i da ih niko ne bi mogao optuiti da je njegov otkaz deo antieenske kampanje nakon incidenta u pozoritu. I eto, to je to: delati te ubiju (a za svakog eena otkaz danas znai kraj: nema naina da on ili ona nau novi posao), ali se nadaju da e razumeti koliko im je to bilo neugodno. Jedna od posebnosti dananjih vremena jeste to to ubica prie rtvi i bez uvijanja kae: Ubiu te, i to ne zato to sam lo ovek, ve zato to sam prisiljen na to. Zamolio bih te, meutim, da se pobrine da sve izgleda kao da nisi ubijen.
16

Nord-ost...

184

Nazad u eeniju?

Moskovsko tuilatvo sprovelo je istragu o hapenju Aelite idajeve nakon to je uloila albu. Nijedan od policajaca koji su uestvovali u tome nije kanjen.

185

Ana Politkovska

Tog dana je i jedan slubenik Dagestanac dobrovoljno dao otkaz u istoj banci, a na njegovu linu odluku takoe je stavljen raniji datum. Zauzimao je skroman poloaj, ali je takoe poien na etnikoj osnovi da bi se izbeglo postavljanje bilo kakvih nezgodnih pitanja o ljudima kavkaskog porekla koji rade u toj banci. Prva republika banka je poiena, kae Abubakar. Obavetajne slube sada mogu mirno da spavaju. Imam 54 godine. Ne znam kuda u. Policija je tri puta dolazila kod mene u kuu da vidi kako ivim sa svoje troje dece. Pretvarate nas u neprijatelje. Morate da shvatite da sada nemamo drugog izbora nego da traimo nezavisnost, zato to nam je potrebna zemlja, mesto na kojem moemo da ivimo u miru. Dajte nam bilo koje mesto na svetu po vaem izboru, i otii emo tamo da ivimo. Isita irgizova i Nataa Umatgarjeva su eenke koje ive u privremenom smetaju za izbeglice u selu Serebrjaniki u Tverskoj oblasti. Srele smo se u policijskoj stanici u Moskvi. Isita je upravo brisala mastilo sa ruku nakon uzimanja otisaka prstiju. Nataa je neuteno plakala. Tog trenutka su putene iz pritvora, to je udo u dananje vreme. Policija se saalila na njih. Ujutru 13. novembra 2002. ove ene su podvrgnute tipinom tretmanu. Dole su u Moskvu prvim jutarnjim vozom da uzmu humanitarnu pomo od jedne organizacija koja se bori za ljudska prava. Uhapene su na stanici, nekoliko metara od ulaza u tu organizaciju, zato to Nataa hramlje. Ona je dijabetiar i na nozi ima otvorenu ranu, zbog ega se odmah moglo posumnjati da je ranjeni borac. Isita je u sedmom mesecu trudnoe, to znai da ima veoma oiglednu izboinu pod jaknom, ba na onom mestu na kojem bombai samoubice nose pojaseve sa bombama. Ovako je bar major Ljubeznov, koji je bio na dunosti u Policijskoj stanici br. 14, objasnio razloge njihovog hapenja. Ljubeznij na ruskom znai ljubazan, ali major se pokazao veoma neljubaznim. Naime, da bi zatitio Rusiju od teroristike pretnje, oseao se lino obaveznim da opipa Isitinu eensku izboinu, kako bi se uverio da je njen uzrok zaista trudnoa. Isitina i Nataina pria se dobro zavrila. Policajci su samo mnogo pretili ovim enama. Vi ubijate nas, ubijaemo i mi vas. Major Ljubeznov nije imao vremena da se jo vie osramoti, a osim toga, to je omoguilo da se urade stvari koje su veoma vane u ovakvim sluajevima. Na prvom mestu, uspela sam da presretnem ove dve ene u policijskoj stanici pre nego to su odvedene u izolaciju i sobu za sasluavanje. Drugo, uspela sam da ubedim Vladimira Makina, naelnika Policijske stanice br. 14 (a bio je potpuno otvoren za ubeivanje) da ljudi ponekad dolaze po humanitarnu pomo samo zato to su siromani, nemaju mogunost da nau posao ili sopstveni dom.

Vlasnik male pijace doao je kod nje i rekao: Od sutra vie nemoj da dolazi na posao jer si eenka. Zara sama izdrava porodicu koja se sastoji od troje dece i mua bolesnog od tuberkuloze. Zato je policiji potrebno da se mea u takve situacije? Aslan Kurbanov je proveo Prvi eenski rat u atorskom izbeglikom kampu u Inguetiji. Tog leta je otiao da se upie na fakultet u Saratovu, a onda se preselio u Moskvu da ivi sa svojom tetkom Zurom Movsarovom, postdiplomkom na moskovskom Vazduhoplovno-tehnikom institutu. Pronaao je posao i zvanino je registrovano da ima prava da ivi u glavnom gradu. Policajci iz Odeljenja za kriminalistike istrage policijskog okruga br. 172 (Bratejevo) doli su u njegov dom 28. oktobra 2002. Zuri su prethodnog dana uzeti otisci prstiju na zahtev lokalne policije, tako da niko nije nita posumnjao kada su policajci rekli da ele da Aslan poe sa njima kako bi i njemu uzeli otiske prstiju. Aslan je obukao kaput i uao u policijska kola. Tri sata kasnije Zura se unervozila. Neak joj se jo nije vratio, tako da je otila do policijske stanice. Tamo su je obavestili da je Aslan uhapen zbog posedovanja droge. Kakva je to budalatina? Ustao je, obukao kaput, stavio malo droge u dep i otiao da se preda policiji? Aslan je uspeo da dovikne Zuri da su ga odveli u neku sobu, izvadili neto kanabisa ispod stola i rekli mu: Ovo mora da je tvoje. Neemo ustupiti ni milimetar pred eenima. Sve emo vas ovako srediti. Aslan ne pui ak ni cigarete. Svoj 22. roendan proslavio je 30. oktobra u zatvoru Matroska tiina. Dana 25. oktobra ujutru policija je upala u stan moskovske eenske porodice Gelagojev. Alihanu, vlasniku stana, stavljene su lisice i odveden je. Njegova ena Marek urno je potraila pomo u policijskoj stanici Rostokino, ali rekli su joj da nijedan policajac nije naputao stanicu. Nazvala je Radio Slobodu, koji je izvestio o otmici Alihana Gelagojeva, tako da je do veeri puten. Pritisnula je pravo dugme. Alihan mi je rekao da su mu u policijskim kolima stavili vreu na glavu i da su ga tukli celim putem do Petrovke, ulice gde se nalazi Centralna policijska uprava Moskve. Vikali su: Mrzite nas i mi mrzimo vas. Ubijate nas i mi ubijamo vas. Kada su stigli u Petrovku, meutim, prestali su da ga tuku i nekoliko asova su pokuavali da ga ubede da potpie priznanje u kojem kae da on stoji iza napada na pozorite. Upravo ovakve stvari su se deavale u Staljinovo vreme. Priznanje je ak bilo napisano unapred, kao to je bila praksa i u ono vreme. Alihan je samo imao da se potpie u dnu papira.

Nord-ost...

186

Zara je radila kao prodavaica povra pored stanice metroa River Station.

187

Ana Politkovska

Odbio je, ali da bi bio osloboen, morao je da potpie izjavu da je dobrovoljno doao u Centralnu policijsku upravu i da nema nikakve primedbe na ponaanje policajaca. Rasizam? Da. Pakao? Naravno. To je, meutim, i cinina imitacija borbe protiv terorizma. Ne verujem u statistike koje objavljuje policija o napretku njihove antiteroristike Operacije Vihor, u kojima obznanjuju svetu koliko su sauesnika terorista uhvatili. Ovo je lana policija koja proizvodi lane izvetaje zasnovane na lanim istragama. A gde su teroristi? ta smeraju? Ko zna? Policija nema vremena da razmilja o tome. Putin rukovodi vraanjem metoda sovjetske lane aktivnosti namesto istinskog reavanja problema. Policijski istraitelji su zvuali veoma uteno, kae mi tridesetestogodinji Zelimhan Nasajev. Ne brini, rekli su, dobie tri ili etiri godine i onda e izai. Mogu da te osude i uslovno. Samo potpii ovde. Olakaj sebi. Zelimhan ve dugo ivi u Moskvi. Njegova porodica se preselila ovamo da bi pobegla od Drugog eenskog rata, idui stopama njegove starije sestre Ine. Jesu li vas tukli u policijskoj stanici? Naravno. Probudili su me u 3h ujutru i rekli: Vreme je za pritisak. Tukli su me preko neke tvrde povrine [oigledno tehnika koja omoguuje da ne ostanu spoljni tragovi povreivanja] po bubrezima i jetri kako bi me naterali da potpiem priznanje, ali ja nisam hteo. Rekao sam: Pritisnite me onda. ak i ako me ubijete, neu vam dati da mi bilo ta prikaite. Neprestano su ponavljali: ta jedan een kao ti radi ovde? Tvoja zemlja je eenija. Idi tamo i nastavi da ratuje. Rekao sam im: Moja zemlja je Rusija, i ja sam u svom glavnom gradu. Veoma su se ljutili zbog toga. Da bih izgubio kontrolu nad sobom, jedan policajac je rekao: Evo ba malopre sam ti jebo majku. Da je taj agent iz stanice Niegorodski samo znao iju majku je tvrdio da je silovao, koga je tukao i pokuao da primora da prizna zloin koji nije poinio, a da bi uveao rejting policije u kampanji slamanja eenskog zloina u Moskvi, pokrenutoj nakon napada na pozorite! Ali, moda je bolje to nije znao. Roza Nasajeva je unuka, a Zelimhan praunuk, legendarne ruske lepotice Marije-Marjam iz porodice Romanov, roake ruskog cara Nikolaja II koja se strastveno zaljubila u Vahua, eenskog oficira Carske vojske. Pobegla je s njim na Kavkaz, preobratila se u islam, uzela ime Marjam, rodila Vahuu petoro dece, deportovana je sa njim u Kazahstan i, nakon njegove smrti, vratila se u eeniju. Tu je i umrla ezdesetih godina, uivajui gotovo svetaki status. Ova divna pria o rusko-eenskom prijateljstvu i ljubavi poznata je irom

Kavkaza, ali nije od velike pomoi u ovom trenutku jer nita nije moglo da spasi Zelimhana od dananje moskovske policije. ak i da mu je venama tekla krv deset careva, ponaali bi se prema njemu isto kao to se ponaaju prema svakom drugom eenu. Ima delova Moskve u koje zaista ne elite da zaete. To su sumorna mesta u zaleu fabrika, u industrijskim zonama ili ispod visokonaponskih vodova, i tamo ete pronai eene koji i dalje pokuavaju da preive u naem glavnom gradu. Frezerski put je jedna od takvih lokacija, mrka traka asfalta koja vodi od Rjazanskog prospekta, pored jedva nastanjivih petospratnih oronulih zgrada do industrijskih etvrti koje su veoma daleko od ivota metropole. U stvari, ove zgrade nisu ni bile namenjene za stanovanje. Zvanino su to jo radionice jedne valjaonice bakra koja je, kao rtva perestrojke, odavno prestala da postoji. Njeni radnici su se razili a dananji fabriki efovi zarauju za ivot tako to iznajmljuju naputene radionice i druge prostorije. U jednoj takvoj prljavoj, opljakanoj fabrici, 1997. se obrela prva grupa eenskih izbeglica. Pobegli su od kriminalne anarhije koja je vladala izmeu Prvog i Drugog eenskog rata i uglavnom su bili lanovi porodica koje su se suprotstavljale tadanjim eenskim liderima Mashadovu i Basajevu. Direktori valjaonice su dozvolili izbeglicama da renoviraju radionice, da ih pretvore u prostorije za ivot i da za to plaaju nadoknadu efovima. eeni tamo ive i dan-danas, a meu njima i Nasajevi kao jedna od 26 porodica. Lokalna policija ih sve savreno dobro poznaje. Niko ne bei niti se krije, zato to niko ni ne eli to da radi, a i nema kuda da pobegne. U trenutku krize sa taocima u pozoritu, policija iz stanice Niegorodski uputila se pravo ovamo, objanjavajui da imaju nareenje da uhapse kvotu od po 15 eena u svakom kvartu. Uhapeni su svi mukarci iz svih 26 porodica i odvezeni autobusima na uzimanje otisaka. Zelimhan Nasajev-Romanov imao je nesreu da ne bude kod kue u to vreme. Otiao je da isporui turu nalivpera koje porodica sklapa kod kue i da uzme delove za sledeu turu. Policija se ubrzo vratila u daaru u kojoj ivi potomstvo carske porodice. Bili su im potrebni Zelimhanovi otisci prstiju, rekli su, te ga je Roza bez buke pustila da ode. Porodica je poela da brine kada se nije vratio nakon nekoliko asova. Onda su majka i otac otili u policijsku stanicu gde im je reeno na tipino glupav nain: Va sin je imao runu bombu u depu. Uhapsili smo ga. Uzviknula sam: Nemate pravo to da radite! Vi ste ga odveli. Od kue je otiao sa vama i nije imao nita u depovima. Imam mnogo svedoka za to, pria mi Roza. Policajci su samo rekli: Ovde se eeni ne broje kao svedoci.

188

189

Nord-ost...

Ana Politkovska

Bila sam tako uvreena. Znai li to da vie nismo graani? Kada se Zelimhanova majka narednog jutra vratila u policijsku stanicu, rekli su joj: Tvoj sin takoe diluje marihuanu. Ne moe mu pomoi. Stigli smo tamo i odveli su me u jednu kancelariju, pria mi Zelimhan. Rekli su: Ti diluje heroin! Policajac sa viim inom drao je paketi u ruci i objavio je: Ovo je sada tvoje. Imao sam lisice na rukama. Stavili su mi paketi u dep. Poeo sam da se bunim. Tada su mi rekli: U redu, dodaemo i upalja kaikare, i video sam da onaj policajac ve brie upalja krpom da bi uklonio otiske drugih ljudi. Gurnuo mi ga je u ruku i nainio beleku. Ponovo sam uzviknuo: Nemate prava ovo da radite! A oni su mi rekli: Imamo nareenja. Imamo sva prava i ako ne bude dobar i ne pristane da nam pomogne tako to e priznati zloin, i tvoji roaci e doi na red. Sada idemo da pretresemo tvoju kuu i tamo emo nai drugi deo ove iste kaikare. Potpii priznanje. Zelimhan je odbio da potpie bilo ta. Pretukli su ga i rekli da e nastaviti da ga tuku toliko da nee moi da se vidi ni sa jednim advokatom. Pustili su ga samo zato to su se novinari i Aslambek Aslahanov, poslanik Dume, zauzeli za njega. Sada Zelimhan sedi kod kue u svojoj daari, u dubokoj depresiji. Trza se kad god neko pokuca na vrata. Depresija je karakteristino raspoloenje svih eena koji ive meu nama. Ni meu starima ni meu mladima ne moe se pronai ni jedan jedini optimista. Bar ja nisam uspela da ga naem. Svako sanja da emigrira, da se utopi u neku kosmopolitsku sredinu i da ne mora vie da se izjanjava o svojoj nacionalnosti. Mi prisustvujemo orgiji sistematskog policijskog uznemiravanja eena u Rusiji, tvrdi Svetlana Ganukina, direktorka Dravnog komiteta za graansku pomo izbeglicama i raseljenim osobama. To je komitet kojem se obraaju ljudi u nevolji: eeni iji su roaci uhapeni, kojima su uzeti otisci, a droga i oruje podmetnuti; eeni koji su otputeni s posla ili im je preeno deportacijom (za ime Boje, kuda se deportuju ruski graani iz glavnog grada Rusije?). Dou kod Svetlane Ganuine jer nemaju kome drugom da se obrate. Signal za ovaj novi talas sumanutog dravnog rasizma, zvanino nazvanog Antiteroristika operacija Vihor, nastavlja Svetlana, dat je odmah nakon upada u pozorini kompleks Dubrovka. eene isteruju odasvud. Glavni problem je kada ostanu bez posla ili ih isteraju iz stana. To je razraunavanje sa celim narodom u znak odmazde za nedela pojedinaca. Glavni metod za njihovu diskreditaciju jeste lairanje krivinih dela podmetanjem droge ili oruja. Policajci smatraju da izgledaju cool kada upitaju svoje rtve: ta biste hteli: drogu ili oruje? Izbavili su se jedino oni koji imaju majke poput Make idajeve. Ali, ta emo sa ostalima?

Jedna eenska porodica ima tri erke. Jedna je poloila prijemnji ispit i upisala se u muziku kolu, a druge dve nisu. Roditelji su zamolili nastavnicu svoje uspenije erke da daje privatne asove klavira i njenim sestrama. Nastavnica je odbila. Direktor muzike kole u kojoj svako, naravno, gleda tua posla, odbio je da joj dozvoli da nastavi sa asovima, rekavi da je dobio takvo nareenje od Odeljenja za kulturu. Ako nastavnica produi da poduava eene, obavetajne slube e se zainteresovati i za nju. To je neto u ta smo aktivno umeani mi, ruski narod. Veina nas se slae sa ksenofobijom drave i ne osea potrebu da protestuje. Zato ne? Zvanina propaganda je veoma uspena, a veina deli Putinovo uverenje da itav eenski narod mora poneti breme kolektivne krivice za zloine koje je poinila nekolicina. Niko, meutim, jo ne zna, uprkos ratu koji traje godinama, uprkos teroristikim aktima, katastrofama i rekama izbeglica, ta vlasti, u stvari, hoe od eena. Da li ele da oni ive u okviru Ruske Federacije ili ne? U zakljuku, evo jedne prie o obinim ljudima koji ive u Rusiji i trpe zbog histerije koju je drava izazvala. Da li te mnogo grde u koli? Da. Siradi uzdie. S dobrim razlogom? Da. Ponovo uzdie. Pa ta si to nevaljalo radio? Trim u hodniku i neko me udari i ja mu odmah vratim da ne pomisli da moe da me tue, i onda me uitelji pitaju: Jesi li ga udario?, a ja uvek govorim istinu i kaem: Da, ali drugi ne govore istinu i onda ja dobijem grdnju. Moda ni ti ne treba da kae istinu? Onda nee upasti u nevolju. Ne mogu. Uzdie veoma duboko. Nisam ja devojica. Ako sam uradio, kaem: Uradio sam. Znate, on saplie nau decu, tako da mlai mogu da udare glavom. I da umru. Za ime milog boga! Ovo sad ne govori Siradi o samom sebi, ve to odrasli govore o njemu. Ne o agentu za specijalne operacije obuenom da unitava teroriste, ve o sedmogodinjem eenskom deaku po imenu Siradi Digajev.

Nord-ost...

190

I kakav smo to narod, mi Rusi?

191

Ana Politkovska

Ovo je javno izneseno gledite lanice roditeljskog saveta odeljenja 2b kole br. 155 u Moskvi, koju Siradi pohaa. Znate, moje dete se stalno ali: Siradi nikad nema nita, a ja imam, pa onda moram da mu pozajmljujem. Ovo su rei druge majke iz istog saveta. Na ta se ovo dete ali? Pa, mora da pozajmi nekome ono to ti ima a on nema! On svima smeta. Morate to da shvatite. Sin mi je rekao da nije zapisao ta ima za domai zato to je Siradi pravio toliku buku da nije mogao da uje uiteljicu. Siradija ne moete da kontroliete. Kao ni ostale eene. Morate to da shvatite!, smatrala je druga majka. Razgovor se nastavlja dok sedimo u praznoj uionici. Deca iz drugog razreda otila su kuama i sada savet roditelja raspravlja kako da oisti kolu od malog eena tako da naa deca ne ue loe stvari od mogueg budueg teroriste. Sigurno mislite da sve ovo izmiljam. Naalost, ne. Nemojte pogreno da nas shvatite. Nema veze to je een, ne diskriminiemo mi nikoga na nacionalnoj osnovi. Samo elimo da zatitimo svoju decu. Od ega? U novembru je savet roditelja odeljenja 2b sazvao sastanak kako bi upozorio Siradijeve roditelje da e od direktora kole br. 155 zatraiti da ga izbaci ako ga ne dovedu u red do Nove godine, i ako, uprkos tome to je een, ne pone da se ponaa u skladu sa onim to savet roditelja smatra prikladnim ponaanjem. Samo mi, molim vas, objasnite zato svi oni dolaze u Moskvu? Meutim, pravi razlozi izranjaju kada, nedelju ili dve kasnije, lan saveta pokua da objasni zato su usvojili takvu odluku. A zato oni ne bi dolazili u Moskvu? Jesu li stanovnici ovog grada toliko posebni da blizina drugih stanovnika Rusije ima negativan uticaj na njihova oseanja? Zato kaete da je njima teko?, jo jedan roditelj gotovo krikne. Pita li neko nas da li je nama teko? Zato mislite da je naoj deci lake nego njemu? Zato? Pa, Siradi je roen u eeniji 1995. Dok je njegova majka Zulai bila trudna, granate i bombe su padale svuda oko nje. Pobegla je zato to nije imala drugog izbora kada je poeo Prvi eenski rat. Danas Zulai obuzmu pomeana oseanja kada vidi da se njen sin i dalje plai vatrometa i grmljavine, mada su se u Moskvu preselili jo 1996, te je on Moskovljanin gotovo itavog svog ivota. Krije se i plae, a ni sam ne zna zato.

Oh, to je zato to se ovde jo ne oseaju kao kod kue, dopire pacovski glas jo jednog lana roditeljskog saveta. Oni, dakle, misle da mi treba da igramo kako oni sviraju? Nee moi! Iritiranost je izazvana time to je Alvi, Siradijev otac, doao na sastanak, sasluao ta su imali da mu kau, a zatim je uzeo re i usudio se da govori o svojim problemima, o tome kako su ga pred decom psovali policajci koji su mu u cokulama umarirali u sobu i kako on, otac porodice, nije povodom toga mogao da uradi nita. Deca su sve to gledala. Alvi im je takoe rekao da je glavni razlog boravka njegove porodice u Moskvi a ne u eeniji, uprkos tome to im je ovde jako neugodno, elja da im deca idu u kolu na mestu na kojem nema rata. Zulai je po struci nastavnica matematike, ali je morala da radi kao ulina prodavaica u Moskvi, u emu se nije ba najbolje snalazila. Veeri su provodili pravei rolovane pilee grudi koje je ona sutradan prodavala. Sve to su on i Zuali radili bilo je za dobrobit njihove dece. Pazi sad to! Uvlae se pravo u centar Moskve! I oekuju da im se da stan od 500 dolara! Ovo je bila reakcija roditeljskog saveta na Alvijev apel. Ne elim da moj sin/erka sedi u istom razredu sa takvima! Takva presuda je izreena Alviju i Zulai na roditeljskom sastanku. Ko kae da nismo u pravu?, pitaju lanovi saveta roditelja. Pa, niko ne kae. Naravno. Vredi se podsetiti neega to je poelo na slian nain u prolom veku, ali je imalo drugaiji zavretak. Kada su faisti uli u Dansku, svim Jevrejima je bilo nareeno da stave ute zvezde na odeu da bi bili lako prepoznatiljivi. Svi Danci su ubrzo priili ute zvezde, kako bi spasli Jevreje, ali i kako bi sebe spasli od pretvaranja u faiste. Pridruio im se i danski kralj. U Moskvi je danas situacija potpuno suprotna. Kada su vlasti udarile na eene koji su nai susedi, nismo priili ute zvezde iz solidarnosti sa njima. Avaj, uradili smo neto potpuno suprotno. Postarali smo se za to da Siradi nikada ne izgubi oseaj da je parija. Na moj zahtev, pokazuje mi radnu svesku za ruski jezik. Ocene mu se kreu od slabih dvojki do prosenih trojki. Siradijev rukopis je neuredan, na ta ga Jelena Dmitrijevna podsea na gotovo svakoj stranici. Ona je njegova uiteljica i svoje prekore ispisuje uvebanom rukom kaligrafa. Uiteljica je ve punih 35 godina, i sve ih je provela u osnovnoj koli.

192

193

Nord-ost...

Ana Politkovska

Jelena Dmitrijevna nije podrala savet roditelja u njihovoj kampanji protiv eenskog deaka, ali nije ni priila utu zvezdu. Nije odluno odbila da bude deo cele prie, iako je mogla. A da je to uradila zaustavila bi progon porodice Digajev od famoznog ruskog javnog mnjenja. Siradi pocupkuje. Vidim da ba nema elju da mi pokazuje svoju radnu svesku iz ruskog. Lukavo pokuava da mi skrene panju na vebanku iz matematike, gde je situacija mnogo bolja. Siradi je obian deak koji ne moe da sedi mirno. Ali, arko eli da izgleda dobro. Zato bi i bio drugaiji, zato bi bio skromni deak koji saginje glavu onako kako bi to eleo roditeljski savet, ne bi li im izgledao manje een? ak mu i sveska iz matematike ubrzo dosadi. Obeavi da e nacrtati ma i oveka, odlazi veoma urno. Sve radi veoma urno. Ubrzo se vraa sa papirom na kojem je nacrtan obris snagatora sa ogromnim miiima iz Gospodara prstenova, i lagana sablja koju predstavlja vrljotina ute boje. Znate, samo smo hteli ono to je najbolje za njega, kau sada roditelji iz odeljenja 2b, jer su shvatili da su se novinari, na poetku histerije oko NordOsta, doepali prie o njihovoj kampanji protiv eenskog deaka. Samo najbolje... Hoe li Siradi poverovati u ono to oni misle da je najbolje za njega? On se zaista tue kad je vreme za igru. Na asovima likovnog razmazuje boju po zidovima. Saplie svoje drugare iz razreda, i to ee to ini, to mu oni vie stavljaju do znanja da ne pripada odeljenju 2b. Ovo je ivot u Rusiji nakon Nord-Osta17. Proli su meseci, i postepeno postaje sve oiglednije da je ova uasna tragedija pronala svoju praktinu primenu. Uistinu, mnogim ljudima je postala veoma korisna i to iz mnogo razliitih razloga. Prvi u nizu je svakako predsednik Putin sa svojim uroenim narodskim cinizmom. Poeo je otvoreno da izvlai korisne meunarodne dividende iz tog uasa i njegovog smrtonosnog ishoda. Takoe nije oklevao da iskoristi tuu krv za svoj PR u Rusiji.

Na dnu tog niza nalaze se prepirke unutar roditeljskih saveta ili podmetaine obinih policijaca koji su jedva doekali da poboljaju svoje antiteroristike rezultate pre Nove godine kako bi se kvalifikovali za bonuse. Sumanuti antieenski ovinizam i rasno motivisani napadi iz onih dana nakon prepada na pozorite pretvorili su se u jedan pragmatian, stabilan rasizam. Da onda uzmemo oruje?, pitaju neki eeni. Moete uti kako krguu zubima od nemoi. Ja ovo vie ne mogu da trpim, gunaju drugi. To je znak slabosti, naravno, koja im uopte ne pristaje, naroito zato to ih posmatraju njihova deca. Ali, ta da rade?

Nord-ost...

194

Talas rasizma (ne samo antieenskog, ve usmerenog i protiv svih ljudi neslovenskog izgleda) preplavio je Rusiju nakon dogaaja u pozoritu. Mnoge albe se razmatraju u ruskim organizacijama za ljudska prava, prvenstveno u Moskovskom helsinkom odboru, Memorijalnom centru za graanska prava i Odboru za graansku pomo izbeglicama. Predsedniku su mnogobrojne peticije i apele poslali Amnesti interneenel i Hjuman rajts vo. Bez ikakvog rezultata. Niko nije kanjen. Ove meunarodne intervencije nisu zaustavile talas rasizma uglavnom zato to ruske vlasti nisu nita preduzele. Rasistiki napadi i ubistva se nastavljaju i ne pokazuju znake opadanja.
17

195

je svojevremeno stajao u kordonu kada su prolazile VIP-povorke automobila Akakije Akakijevi Putin paradirati crvenim tepihom kremaljske prestone dvorane kao da je zaista gospodar. Oko njega e blistati uglaano carsko zlato, sluge e se ponizno smekati, a njegovi drugovi po oruju, mali broj odabranih sa niim inovima koji su mogli da dosegnu visoke poloaje samo pod Putinom, nadimae se od sopstvene vanosti. Verovatno bi i Lenjin tako nadmeno paradirao okolo, kao oholi bogata, kada je 1918. godine nakon revolucije stigao u osvojeni Kremlj. Zvanine komunistike prie nemamo drugih uveravaju nas da je on u stvari paradirao veoma skromno. Ali njegova je skromnost, ja verujem, bila obesna. Pogledajte me, malog i poniznog! Mislili ste da sam niko i nita, ali sam sada uspeo. Slomio sam Rusiju, ba kao to sam i nameravao. Prisilio sam je da mi se pokori. Sutra e pijun iz KGB-a, koji ak ni u tom svojstvu nije ostavio neki utisak, paradirati kroz Kremlj ba kao to je to radio Lenjin. Paradirae, i svetie se. Hajde, meutim, da malo vratimo toak vremena. Putinovu pobedu su predviali i u Rusiji i irom sveta, naroito nakon ubistvenog poraza onih liberalnih i demokratskih partija kakve je zemlja imala na parlamentarnim izborima 7. decembra 2003. Shodno tome, nema mnogo onih koje su iznenadili rezultati od 14. marta. Imali smo meunarodne posmatrae, ali sve je bilo nekako prigueno. Dan izbora je bio savremeni rimejk autoritarne, birokratske, sovjetolike igre izraavanja narodne volje, koje se mnogi jo suvie dobro seaju, ukljuujui i mene. U to vreme procedura je nalagala da odete na birako mesto i da ubacite glasaki listi u kutiju ne marei za to koja su imena na njemu, jer je o rezultatima ionako ve unapred bilo odlueno. Kako su ljudi reagovali ovoga puta? Da li je paralela sa sovjetskim vremenima pokrenula nekoga iz umalosti 14. marta 2004? Nije. Posluno su otili na biraka mesta, ubacili svoje glasake listie u kutije i slegnuli ramenima: ta mi tu moemo? Svi su ubeeni da se Sovjetski Savez vratio, i da vie nije vano ta mi mislimo. Tog 14. marta stajala sam ispred birakog mesta u svojoj ulici Dolgorukog u Moskvi. Ranije se zvala ulica Kaljajeva, ali ime joj je promenjeno kada je Jeljcin doao na vlast. Kaljajev, terorista u vreme carstva, kasnije je smatran herojem. Postala je ulica Dolgorukog u ast kneza koji je tu imao svoje imanje u Kaljajevljevo vreme, pre dolaska boljevika. Razgovarala sam sa ljudima koji idu na glasanje i koji su brzo izlazili nakon uea u toj aradi. Bili su apatini, potpuno ravnoduni prema izborima Putina za predsednika po drugi put. Je li to je ono to oni ele da uradimo? U redu. Nita strano. Tako se veina oseala. Manjina se alila: Moda e je sada ponovo nazvati ulicom Kaljajeva.

Akakij Akakijevi...

Ana Politkovska

Akakije Akakijevi Putin II

esto sam se pitala zato sam se ovako obruila na Putina? ta je to to mi se kod njega toliko ne svia da me je pokrenulo da napiem knjigu o njemu? Nisam jedan od njegovih politikih protivnika ili suparnika, ve samo ena koja ivi u Rusiji. Sasvim jednostavno, ja sam etrdesetpetogodinja Moskovljanka koja je posmatrala Sovjetski Savez u njegovom najsramotnijem razdoblju sedamdesetih i osamdesetih. Zaista ne elim da se u to vratim. Zavravam ovu knjigu 6. maja 2004. Nije bilo udesnog osporavanja rezultata predsednikih izbora od 14. marta. Opozicija je legla na rudu. U skladu s tim, sutra emo videti poetak Putina II, ponovo izabranog neverovatnom veinom od 70 posto glasova. ak i ako odbijemo 20 odsto na friziranje (tj. izbornu krau), opet je dobio dovoljno glasova da obezbedi sebi mesto predsednika. Za nekoliko asova e Putin, tipini potpukovnik sovjetskog KGB-a, dvojnik Akakija Akakijevia, heroja Gogoljeve prie injel, malog oveka i nieg inovnika, jo jednom sesti na ruski tron. Njegovi svetonazori su uski, provincijalni, ba onakvi kakve nagovetava njegov in; ima neprivlanu linost potpukovnika koji nikad nije postao pukovnik, i ponaanje pripadnika sovjetske tajne policije koji pijunira ak i sopstvene kolege. Osvetoljubiv je: nijedan politiki protivnik nije pozvan na inauguracionu ceremoniju, kao ni bilo koja politika partija koja je na bilo koji nain izvan glavne linije. Brenjev je bio lik dostojan prezira, a Andropov krvoedan, mada je bar imao masku demokrate. ernjenko je bio mutav, a Rusi nisu voleli Gorbaova. Jeljcin nas je povremeno navodio da se krstimo pri pomisli kuda bi njegovi postupci mogli da nas odvedu.

196

Evo njihove apoteoze. Sutra e njihov telohranitelj iz ealona 25 ovek koji

197

Ana Politkovska

Povratak sovjetskog sistema sa uvrivanjem Putinove vlasti oigledan je. Mora se rei da to nije omoguila samo naa ravnodunost, apatija i zamor nakon previe revolucionarnih promena. To se odigralo uz horsko ohrabrenje sa Zapada, prvenstveno od Silvija Berluskonija, koji se izgleda zaljubio u Putina. On je glavni Putinov pobornik u Evropi, ali Putin uiva i Blerovu, rederovu i irakovu podrku, a izgleda da ga ne obeshrabruje ni prekookeanski Bu mlai. I tako, nita nije stajalo na putu povratka KBG-ovog oveka u Kremlj, ni Zapad niti bilo kakva ozbiljna opozicija u Rusiji. Tokom cele takozvane predizborne kampanje, od 7. decembra 2003. do 14. marta 2004, Putin se otvoreno izrugivao birakom telu. Glavno obeleje njegovog prezira bilo je odbijanje da raspravlja sa bilo kime o bilo emu. Odbijao je da se pozabavi bilo kojim oblikom sopstvene politike u protekle etiri godine. Njegov prezir se nije protezao samo na predstavnike opozicionih partija, ve i na sam koncept opozicije kao takve. Nije davao nikakva obeanja u vezi sa buduom politikom, a kampanja bilo koje vrste bila mu je ispod asti. Umesto toga, ba kao u vreme sovjetskog reima, svakog dana se pojavljivao na televiziji primajui vrhovne zvaninike u svojoj kremaljskoj kancelariji i delei svoje visokokompetentne savete o tome kako treba da vode ministarstvo ili odsek iz kojeg su doli. U javnosti je, naravno, bilo kikotanja: ponaao se ba kao Staljin. I Staljin je istovremeno bio prijatelj dece i prvi uzgajiva svinja u zemlji, najbolji rudar, drug sa sportistima i vodei filmski stvaralac. Meutim, nita od toga nije otilo dalje od kikotanja. Svaka prava emocija iscurela je u nepovrat. Nije bilo istinskih protesta zbog Putinovog odbijanja da raspravlja o bilo emu. Poto nije naiao na otpor, Putin je, naravno, postao jo odvaniji. Velika je greka pomisliti da on nita ne primeuje, da nikada ne reaguje i samo gura napred u potrazi za moi, kao to nas ohrabruju da verujemo. On obraa mnogo panje na ono to vidi, i sve uzima u obzir. I dri na oku ovu zemlju koju kontrolie. U tom pogledu on se ponaa ba kao pripadnik Lenjinove tajne policije, eke. To je pristup oficira KGB-a. Prvo se informacija kao probni balon pusti preko uskog kruga pojedinaca. U dananjoj Rusiji, to je politika elita glavnog grada, iju reakciju treba testirati. Ako reakcije nema, ili je bleda i spora kao pu, sve je u redu. Putin mirno moe da gura dalje sa svojom politikom, da iri svoje ideje ili da se ponaa kako smatra da treba, bez osvrtanja na druge.

javnosti. Putin ima pomagae i saradnike, ljude koji su veoma zainteresovani za njegov drugi uspon na tron, ljude koji su sada koncentrisani u predsednikovom kabinetu. To je institucija koja danas zaista vlada zemljom, a ne tamo neka vlada koja sprovodi predsednikove odluke, niti parlament koji overava sve zakone koje predsednik eli da progura. Njegovi ljudi prate reakcije drutva veoma paljivo. Potpuno je pogreno misliti da njih to ne zanima. Mi smo odgovorni za Putinovu politiku. Pre svega mi, a ne Putin. To to je naa reakcija na njega i njegovo cinino manipulisanje ruskom dravom i drutvom svedena na obino traarenje u kuhinji, omoguilo mu je da uradi sve ono to je uradio u protekle etiri godine. Drutvo je pokazalo bezgraninu apatiju, i to je Putinu dalo slobodu koja mu je i bila potrebna. Na njegove postupke i govore nismo reagovali samo apatino, ve i plaljivo. Kada su se ekisti ustoliili na vlasti, pustili smo ih da osete na strah, i stoga se njihova potreba da nas tretiraju kao stoku samo jo dodatno pojaala. KGB potuje samo one jake. Slabe on prodire. Mi bismo morali to da znamo bolje od svih. Hajde sada da se vratimo na kraj februara 2004. U jednom trenutku su agencije Kremlja za ispitivanje javnog mnjenja upozorile da javnost poinje da biva zamarena Putinovim neumoljivim odbijanjem da o bilo emu raspravlja ili da vodi kampanju, kao i odsustvom bilo kakve prepoznatljive predizborne kampanje. Kako bi ojaao oslabljeno birako telo, Kremlj je objavio da je Putin odluio da sprovede vrste mere. Pokazalo se da se tu radi o reorganizaciji Vlade tri nedelje pred izbore. Ljudi su najpre bili istinski zapanjeni. To je izgledalo kao potpuno ludaki in. Prema Ustavu, cela Vlada ionako podnosi ostavku nakon izbora. Novoizabrani predsednik objavljuje ime novog premijera, koji pak predsedniku predlae ministre. Kakvog smisla ima imenovanje novih ministara sada, kada e svejedno morati ponovo da se imenuju nakon inauguracije? Koja je bila svrha itavog ovog blesavog postupka koji je samo mogao dodatno da paralie funkcionisanje Vlade ogrezle u korupciji, koja je i bez toga troila dobar deo radne nedelje na brigu o sopstvenim ekonomskim interesima? Meutim, iako je promena Vlade mesec dana pre nego to to zahteva Ustav bila u potpunosti idiotska, ona je zaista doprinela jaanju izbornog procesa. Politika elita se uskomeala, nagaanja o tome koga e Putin imenovati okupirala su sve televizijske kanale, politikim analitiarima je data tema za raspravljanje, a tampa je konano mogla da pie o predizbornoj kampanji. Ali, ova ivost u politikom ivotu trajala je u najboljem sluaju nedelju dana. Putinovi spin-doktori svakog dana su ponavljali na televiziji da je predsednik to uradio samo zato to je eleo da bude apsolutno iskren prema svima, nije eleo da ue u izbore sa makom u daku (to je oigledno oznaavalo

Akakij Akakijevi...

198

Ovde emo napraviti kratku digresiju, ne toliko o Putinu, koliko o nama, ruskoj

199

Ana Politkovska

potovanje ustavne procedure za promenu Vlade posle izbora). eleo je da svoj budui politiki kurs predstavi pre 14. marta. Avaj, mora se rei da su mu ljudi poverovali: verovatno neto preko polovine birakog tela. Polovina koja je nasela i pozdravila ovu neasnu, apsrudnu argumentaciju ima jednu vanu karakternu crtu. To su ljudi koji vole Putina i veruju mu bezrezervno, iracionalno, nekritiki, fanatino. Oni veruju u Putina. Kraj prie. U nedelji koja je prethodila imenovanju novog premijera mediji su bili prepuni one poznate ljubavi prema Putinu. Oni koji veruju u iskrenost njegovih razloga za promenu Vlade ignorisali su nekoliko oiglednih non sequitur. Zaista morate bezrezervno da mu verujete, kao da ste se prvi put zaljubili, pa da vas odmah ne pogodi oigledno pitanje: zato Putin nije odabrao manje dramatian nain nego to je smena cele Vlade da bi predstavio svoj budui politiki program? Imao je razne naine da to uradi. Mogao je, na primer, da uestvuje u televizijskim debatama. Ali ne. U nedelji nakon smene Vlade videli smo do sada neviene oblike cinizma. Ruskom narodu koji je gledao televiziju u stvari je reeno da nema veze ta e se destiti 14. marta. Sve je ve unapred bilo odlueno. Putin e biti car. Spin-doktori su, u stvari, govorili: Hoe da vam unapred pokae svoj politiki kurs zato to je to jedini izbor koji imate. Dan kada je trebalo da bude objavljeno ime novog premijera bio je sav svean i ceremonijalan, ba kao u operi kada glavni junak treba da izae na scenu i otpeva svoju prvu ariju. Predsednik e nam sutra ujutru objaviti njegovo ime. Za dva sata. Za jedan sat. Jo deset minuta. tavie, onaj ije ime treba da bude otkriveno mogao je, uveravali su nas na televiziji, da bude predsednikov naslednik 2008. U Rusiji je veoma vano da ne ispadnete smeni. To moe da se zavri loe po vas. Ljudi onda izmisle svakakve viceve i pretvorite se u Brenjeva. Kada je Putin objavio sastav svoje nove Vlade, poele su da se smeju ak i njegove najtvrdokornije pristalice. Svima je bilo jasno da Kremlj izvodi veoma lou farsu. To nije bilo nita vie od bednog svoenja rauna, mada je, naravno, bilo podvrgnuto beskrajnom spinovanju i skrivano iza upljih fraza i retorikih ukrasa kojima je zazivana veliina Rusije. Ali, u stvarnosti je bilo: tresla se gora, rodio se mi. Praktino svi stari ministri ostali su na svojim mestima. Smenjen je samo premijer, Mihail Kasjanov. On je ve nekoliko meseci iao Putinu uz nos, i u malim i u velikim stvarima. Pripadao je nasleu Jeljcinovog doba. Kada je uzdizao drugog ruskog predsednika na tron, prvi ruski predsednik ga je zamolio da ne uklanja Kasjanova.

se suprotstavio hapenju liberalnog oligarha Mihaila Hodorkovskog i postepenom unitavanju njegove kompanije Jukos. Jukos je bila kompanija sa najtransparentnijim poslovanjem u ovoj naoj korumpiranoj zemlji, prva koja je funkcionisala u skladu sa meunarodno prihvaenim finansijskim normama i praksom. Radila je na belo, kako se to kae u Rusiji, a osim toga, donirala je 5 odsto svog godinjeg bruto prihoda za finansiranje jednog velikog univerziteta, domova za nezbrinutu decu i jednog openog programa za dobrotvorni rad. Ali, Kasjanov je ustao u odbranu oveka koga je Putin ve neko vreme ubrajao meu line neprijatelje, zbog toga to je Hodorkovski davao velike novane priloge demokratskoj opoziciji, u prvom redu partiji Jabloko i Savezu desnih snaga. Po Putinovom shvatanju politikog ivota to je bila velika lina uvreda. Mnogo puta je javno pokazao da je savreno nesposoban da shvati koncept rasprave, naroito u politici. Neko koga Putin smatra niim od sebe ne sme da dozvoli sebi da mu odgovori, a onaj koji to sebi dozvoli smatra se automatski neprijateljem. Putin nije odabrao da se tako ponaa. Nije on roen kao tiranin i despot; prosto je vaspitan da razmilja u kategorijama koje je u njega usadio KGB, organizacija koju on smatra idealnim modelom, kao to je izjavio vie nego jednom prilikom. Zbog toga Putin, im se neko ne sloi sa njim, odluno zahteva da se prekine sa histerijom. Zbog toga on odbija da uestvuje u predizbornim debatama. Debata nije njegov teren. On ne zna kako se vodi dijalog. Njegov anr je monolog u vojnikom stilu. Dok ste podreeni, drite jezik za zubima. Kada postanete glavni, govorite u monolozima, a dunost vama podreenih jeste da se pretvaraju kako se sa vama slau. To je politika verzija ponaanja oficira u vojsci koja povremeno, kao sa Hodorkovskim, dovede do sveopteg rata. Ali, da se vratimo na reogranizaciju Vlade. Kasjanov je izbaen. Ministri su dobili svoje prvobitne portfelje, a Putin je na mesto novog premijera ceremonijalno ubacio Mihaila Fradkova. U poslednje vreme Fradkov je mirno uivao na mestu u birokratskoj hijerarhiji, kao predstavnik Ruske Federacije u evropskim institucijama u Briselu. Neupadljiv, ljubazan, lako zaboravljiv gospodin uskih ramena i velike zadnjice. Veina Rusa je saznala da imamo federalnog ministra po imenu Fradkov tek kada je objavljeno da e biti imenovan za premijera, to nam, u skladu sa ruskom lekcijom, govori da je Fradkov niskoprofilni predstavnik iste one slube kojoj je Putin posvetio vei deo svog radnog veka. Zemlja se grohotom smejala kada je ula za Fradkovljev uzlet, ali Putin je bio uporan, ak je poeo da objanjava svoj principijelni izbor time to je eleo da bude otvoren prema birakom telu i da ue u izbore tako da ljudi unapred znaju s kim e se on udruiti u borbi protiv ruskih glavnih nevolja, korupcije i siromatva.

Akakij Akakijevi...

200

Premijer Kasjanov, usamljen meu glavnim akterima u ruskoj politici, odlu-no

201

Ruski narod nije prestajao da se smeje. Ni ona polovina koja podrava Putina, ni ona koja ga ne podrava. Kremaljska farsa se nastavila. Zemlja u celini nije znala za Fradkova, ali ga se poslovna zajednica veoma dobro seala. On je tipini sovjetski pripadnik birokratske nomenklature, koji je tokom cele karijere premetan tamo-amo na razne birokratske poloaje nezavisno od profesionalnog zalea i znanja. On je tipian ef kojem nije previe vano ta vozi sve dok se nalazi na mestu vozaa. Dok je bio direktor Federalne poreske policije, ona je bila na glasu kao najkorumpiranija sluba u Rusiji. Njene birokrate su uzimale mito bukvalno za sve, za svaki formular koji su izdali i za svaki savet koji su pruili. Sluba je nakon toga ugaena, a za Fradkova su se pobrinuli, u skladu sa neumrlom tradicijom sovjetske nomenklature. Ponovo je zbrinut, ovoga puta u Brisel. Premijer Fradkov je urno doleteo u Moskvu iz Brisela, izazvavi jo vee veselje. U svom prvom intervjuu u novom svojstvu, ve na aerodromu, priznao je da u stvari ne zna kako da bude premijer. Ne, nije imao planove, sve je ovo dolo kao grom iz vedra neba. ekao je da vidi kakvi su dogovori napravljeni i kakva su dalja uputstva. Rusija je zemlja u kojoj se mnogo toga odvija iza scene i mnogi ljudi imaju kratko pamenje. Uprkos tome to nije znao nita o dogovorima i nije imao uputstva od Putina, koja, uzgred, nikada nisu pomenuta u javnosti, Duma je ubedljivom veinom potvrdila imenovanje Fradkova, pozivajui se na svoju dunost da sprovede volju biraa koji imaju puno poverenje u predsednika Putina. U ovoj Dumi, iji je sastav rezultat izbora od 7. decembra 2003, nema gotovo nikakve opozicije Putinu i pod vrstom je kontrolom Kremlja. Stigao je 14. mart. Sve je prolo u skladu sa kremaljskim scenarijom. ivot se nastavio kao i ranije. Birokrate su se vratile neumornom pljakanju. U eeniji su se nastavila masovna ubistva, koja su se bila malo stiala tokom izbora da bi se neto nade dalo i onima koji se ve pet godina nadaju miru. Drugi eenski rat je poeo sredinom 1999, uoi prvog izbora Putina za predsednika. U skladu sa azijatskom tradicijom, ba pre nego to je drugi put izabran, dvojica eenskih ratnih komandanata poloila su oruje pred noge velikog vladara. Njihovi roaci su oteti i drani su u zatoenitvu dok komandanti nisu izjavili da od sada podravaju Putina i da su se odrekli tenje za nezavisnou. Oligarh Hodorkovski je poeo da pie Putinu pokajnika pisma iz zatvora. Jukos je ubrzano postajao sve siromaniji. Berluskoni nam je doao u posetu, a prvo pitanje njegovom ortaku Vladimiru bilo je: ta da uradi da i on obezbedi 70 odsto glasova na izborima? Putin mu nije dao nikakav odreen savet, a i da jeste njegov prijatelj Berluskoni ga ne bi razumeo. Berluskoni je ipak Evropljanin. Otili su na put u provincijski Lipeck, otvorili su proizvodnu liniju za vemaine i prisustvovali vojnom aeromitingu. Putin je nastavio da na televiziji grdi birokrate na visokim poloajima. Tako ga najee vidimo, ili kako prima raporte od zvaninika u svojoj kremaljskoj kancelariji, ili kako komada nekog

Ana Politkovska

od njih u svojim ljutim monolozima. Snimanje je metodino pripremljeno, govorei PR renikom. Nema reklama, nita se ne preputa sluaju. Putin se ak narodu prikazao i za Uskrs, umesto uskrslog Hrista. Sluba je odrana u crkvi Hrista Spasa, moskovskoj katedrali koja je sagraena od betona na mestu gde se u sovjetsko vreme nalazio otvoreni bazen. Prolo je gotovo mesec dana od njegovog ponovnog izbora. Na poetku jutarnje slube stajali su, rame uz rame sa Putinom kao na vojnoj paradi, premijer Fradkov i Dmitrij Medvedev, nova kremaljska siva eminencija, ef predsednikovog kabineta, ovek niskog rasta i ogromne glave. Ta trojica su se nespretno i klovnovski krstila. Medvedev je krstei se dodirivao prstima elo, a zatim genitalije. Da umre od smeha. Medvedev se nakon Putina rukovao sa patrijarhom, kao da su drugari, umesto da mu poljubi ruku kao to zahtevaju crkveni propisi. Patrijarh je preao preko te greke. Spin-doktori u Kremlju su efikasni, ali su, naravno, prilino nepismeni u ovim stvarima i nisu rekli politiarima ta treba da rade. Pored Putina je bio gradonaelnik Moskve Jurij Lukov, koji je stajao iza izgradnje te katedrale, i koji je jedini znao kako da se prekrsti. Patrijarh se obratio Putinu sa Vaa najvia ekscelencijo, to je lecnulo ak i one koje takve stvari ne zanimaju previe. S obzirom na brojne bive oficire KGB-a koji zauzimaju visoke poloaje u vlasti, uskrnja liturgija je sada zamenila prvomajsku paradu na mestu glavnog obaveznog nacionalnog rituala. Poetak jutarnje slube bio je jo kominiji od rukovanja sa patrijarhom. Oba dravna kanala uivo su prenosila litiju oko katedrale, koja je prethodila slubi. Patrijarh je uestvovao u tome, iako je bio bolestan. Televizijski komentator, koji je bio vernik i teoloki potkovan ovek, objasnio je gledaocima da po pravoslavnoj tradiciji vrata crkve moraju da budu zatvorena pre ponoi zato to simboliu ulaz u peinu u koju je poloeno Hristovo telo. Nakon ponoi pravoslavni vernici koji uestvuju u litiji sveano ekaju otvaranje crkvenih vrata. Patrijarh staje na stepenite na elo kolone i on e prvi ui u prazni hram gde se ve odigralo Hristovo vaskrsenje. Kada je patrijarh izgovorio prvu molitvu posle ponoi na vratima hrama, ona su otvorena i na njima se ukazao Putin, na skromni predsednik, rame uz rame sa Fradkovim, Medvedevim i Lukovim. Nismo znali da li da se smejemo ili da plaemo! Humoristiki program u svetoj uskrnjoj noi. I zaista, ta moe da vam se svidi na ovom oveku? To to oskrnavi sve to dotakne? Negde u to vreme, 8. aprila, u eeniji su devetomesene bliznakinje proglaene ehidima muenicama palim za veru. Poticale su sa siunog eenskog majura Rigah i ubijene su pre nego to su prohodale. Bila je to uobiajena pria. Nakon izbora 14. marta nastavljene su nemilosrdne vojne operacije u eeniji. Vojska je, u obliku Regionalnog operativnog taba za koordinaciju

202

203

Akakij Akakijevi...

antiteroristike operacije, objavila da pokuava da zarobi Basajeva: U toku je sveobuhvatna vojna operacija u cilju unitavanja pripadnika oruanih formacija. Nisu uspeli da zarobe Basajeva, ali je 8. aprila oko 2h po podne, u sklopu vojne operacije, bombardovan majur Rigah. Pobijeni su svi prisutni: majka i njeno petoro dece. Scena sa kojom se suoio Imar-Ali Damajev, otac porodice, preobratila bi i najtvrdokornijeg militanta u doivotnog pacifistu, ili u bombaa-samoubicu. Njegova dvadesetdevetogodinja ena Majdat leala je mrtva, drei u vrstom zagrljaju etvorogodinju Danati, trogodinjeg Daradata, dvogodinjeg Umar-Hadija i siunu devetomesenu Zaru. Majin zagrljaj nije spasao nijedno od njih. Sa strane je lealo malo telo Zure, Zarine sestre bliznakinje. Majdat nije imala mesta, a oigledno ni vremena da razmilja o nainu na koji e i peto dete prekriti svojim telom, a beba Zura nije imala vremena da prepuzi ta dva metra. Imar-Ali je sakupio fragmente i uspeo je da rekonstruie broj projektila ubice: 350 F 8-90. Nije bilo teko, broj je bio lako itljiv. Poeli su da sahranjuju tela, a mula, uenik medrese iz susednog sela, proglasio je sve one koji su masakrirani muenicima. Sahranjeni su iste veeri, neopranih tela, bez odee za sahranu, u onome to su nosili kada je smrt dola po njih. Zato toliko ne volim Putina? Zato to godine prolaze. Ovo leto e biti peto od poetka Drugog eenskog rata, a nema znakova da e se taj rat zavriti. U vreme poetka rata, bebe koje su proglaene ehidima jo nisu bile roene, ali nijedno ubistvo dece u bombardovanjima i ienjima terena 1999. nije razreeno, niti su o njima sprovodile istragu snage reda i zakona. Decoubice nikada nisu sele tamo gde treba na optueniku klupu; Putin, taj veliki prijatelj dece, nikada tako neto nije ni zatraio. Vojska nastavlja da divlja po eeniji, kao to je divljala i na poetku rata, kao da se njene operacije izvode na poligonu na kojem nema ljudi. Masakriranje nevinih nije pokrenulo lavinu protesta u Rusiji. Nijedna televizija nije prikazala slike petoro malih eena koji su pobijeni. Ministar odbrane nije podneo ostavku. On je lini Putinov prijatelj i ak je vien za njegovog mogueg naslednika 2008. elnik avijacije nije smenjen. Vrhovni komandant nije izjavio sauee. Oko nas se, naime, sve odvijalo uobiajeno. Ubijali su taoce u Iraku. Narodi su zahtevali da njihove vlade i meunarodne organizacije povuku trupe kako bi se spasli ivoti ljudi koji vre svoju dunost. Ali, u Rusiji je sve bilo tiho. Zato toliko ne volim Putina? Eto upravo zato, ne volim ga zbog injeninog stanja goreg od zloina, zbog njegovog cinizma, zbog njegovog rasizma, zbog gasa koji je upotrebio u pozoritu, zbog masakriranja nevinih tokom celog njegovog prvog mandata.

obavljeno stvaranjem novog proputinosvkog omladinskog pokreta po uputstvima iz Kremlja. Zamenik efa Putinovog kabineta je izvesni Vladislav Surkov, priznati PR-doajen u Rusiji. On spinuje mree koje se sastoje od iste prevare, od lai umesto istine, od rei umesto dela. Danas je veoma moderno stvarati lane politike pokrete po direktivi iz Kremlja. Ne elimo da Zapad posumnja da imamo jednopartijski sistem, da nemamo pluralizam i da klizimo u autoritarizam. Najednom se pojavljuju grupe po imenu Marirajmo zajedno, ili Pevajmo zajedno, ili Za stabilnost, ili nekakve moderne verzije pionirskog pokreta Sovjetskog Saveza. Prepoznatljiva odlika ovih proputinovskih kvazipolitikih pokreta jeste neverovatna brzina kojom ih, bez uobiajene birokratske petljavine, registruje Ministarstvo pravde, koje je obino veoma oprezno kada se radi o pokuaju stvaranja bilo ega politikog ili nevladinog. Prvi javni in novog pokreta obino bude saoptenje u kojem se kae da e pokuati da osigura produenje mandata naeg voljenog predsednika. Putin je dobio ba takav poklon za inauguraciju 7. maja. Krajem aprila su pripadnici pokreta Za stabilnost pokrenuli proceduru za produenje njegovog mandata. Njihov osnovni princip jeste da je Putin garant stabilnosti. Istovremeno su pripadnici ovog depnog pokreta traili da se pokrene istraga o rezultatima privatizacije. To je pokazalo da su protiv Hodorkovskog, to znai da su Putinovi prijatelji. Moskovska Gradska izborna komisija pourila je da prihvati zahtev mladih pripadnika pokreta Za stabilnost za pokretanjem procedure odravanja referenduma o produenju predsednikovog mandata. Takvo je bilo stanje na dan inauguracije 7. maja 2004. Putin se sluajno doepao ogromne moi i iskoristio ju je postigavi katastrofalne rezultate. Ne volim ga zato to on ne voli narod. Prezire nas. Vidi nas kao sredstvo za ostvarenje svojih ciljeva, sredstvo za sticanje i ouvanje svoje line moi, nita vie od toga. Shodno tome, on smatra da sa nama moe da radi ta mu je volja, da se igra sa nama ako mu se hoe, ili da nas uniti ako mu se hoe. Mi smo niko, a on, koji je pustom sreom uspeo da se uzvere na vrh gomile, on je danas i car i bog. U Rusiji smo i ranije imali voe takvog profila. To je dovodilo do tragedija, do krvoprolia ogromnih razmera, do graanskih ratova. Ne elim da se to ponovi. Zato toliko ne volim ovog tipinog sovjetskog ekistu koji paradira crvenim tepihom u Kremlju na putu do trona Rusije.

Akakij Akakijevi...

Ana Politkovska

204

Tako ja to vidim. Drugi imaju drugaija gledita. Ubijanje dece nije spreilo ljude da pokuaju da produe Putinov mandat na jo deset godina. To je

205

sestrinske firme Jukosa. Niko nije sumnjao u to da je bivi zamenik ministra za ekonomski razvoj ubaen iz jednog jedinog razloga, da koordinira prebacivanje Jukosa u ruke onih koji su u Putinovoj milosti. Trite je uzburkano, investitori pokuavaju da se izvuku, a svi iole uspeni poslovni ljudi za koje znam proveli su maj i jun ove godine pokuavajui da pronau nain za prebacivanje svog kapitala na Zapad. Bili su veoma mudri. Ispred bankomata su se napravili kilometarski redovi 8, 9. i 10. jula. Bilo je potrebno da vlasti samo nagoveste da bi neke banke mogle imati problema, pa da ljudi iz Alfa banke, jedne od najstabilnijih, podignu dvesta miliona dolara za samo sedamdeset dva sata.

Putinova Rusija

Ana Politkovska

Post Scriptum
Deseti jul samo je jo jedan dan u kalendaru Rusije. Ali, ispostavilo se da je to dan za unoenje nenadanih promena u ovu knjigu. Kasno sino ubijen je u Moskvi Pol Hlebnjikov, glavni urednik ruskog izdanja magazina Forbs. Pokoen je dok je izlazio iz redakcije. Hlebnjikov je bio uven po pisanju o tajkunima, o strukturi ruskog gangsterskog kapitalizma i ogromnim sumama novca kojih su se lako doepali neki nai graani. Takoe sino, raznesen je u Vladivostoku runom bombom Viktor erepkov. On je bio lan naeg parlamenta, Dravne Dume, i bio je uven po borbi za najslabije i najsiromanije u ovoj zemlji. erepkov se nadmetao za mesto gradonaelnika u svom rodnom Vladivostoku, najvanijem gradu na Dalekom Istoku Rusije. Uspeno je proao drugi krug i izgledalo je da ima velike anse da bude izabran. Dok je izlazio iz svog izbornog taba raznela ga je protivpeadijska mina aktivirana uz pomo ice. Da, stabilnost je stigla u Rusiju. To je udovina stabilnost u kojoj niko ne trai pravdu na sudovima koji se ponose svojom pokornou i pristrasnou. Niko zdrave pameti ne trai zatitu od institucija koje bi trebalo da odravaju zakon i red, zato to su one potpuno korumpirane i uruene. Zakon lina je dnevna zapovest, i u ljudskim umovima i u njihovim postupcima. Oko za oko, zub za zub. Sam predsednik je dao primer tako to je unitio nau veliku naftnu kompaniju Jukos, nakon to je u zatvor strpao njenog vlasnika Mihaila Hodorkovskog. Putin je smatrao da ga je Hodorkovski omalovaio, pa mu se osvetio. Ne samo da se osvetio Hodorkovskom lino, ve je nastavio da unitava koku koja nosi zlatna jaja u ruski dravni budet. Hodorkovski i njegovi partneri ponudili su svoje akcije Vladi na poklon, preklinjui je da ne unitava kompaniju. Vlada je rekla: Ne, mi zahtevamo svoje. Putin je 9. jula silom postavio svog odanog pristalicu Muhameda Cikanova na mesto potpredsednika Jukosa-Moskva,

Bio je potreban samo nagovetaj. Zato to svako oekuje da e drava igrati prljavo. Povlaenje ovih dvesta miliona dolara za sedamdeset dva sata kae nam sve to treba da znamo o trenutnoj ruskoj stabilnosti. Ako pogledamo zvanina istraivanja javnog mnjenja, koja sprovode firme koje ne ele da izgube ugovore sa predsednikovim kabinetom, Putinov rejting je dobar da ne moe biti bolji. Ima podrku veine u ruskoj javnosti. Svi mu veruju. Svi odobravaju ono to radi.

206

207

Vlasti su provele 1. septembar i prvu polovinu 2. septembra u neoprostivom stanju oka i rasula. Nije bilo pokuaja da se pregovara, budui da Kremlj tako neto nije odobrio. Niko nije pokuao da postavi temelj za pregovore, a oni koje su banditi pozvali da istupe i pregovaraju predsednik Inguetije Zjazikov, predsednik Severne Osetije Dasohov, Putinov savetnik za eeniju Aslanbek Aslahanov i dr Leonid Roal (koji je posredovao u prethodim opsadama) pognuli su glave ili su pobegli iz zemlje, pokazavi kukaviluk u trenutku kada je hrabrost bila neophodna. Svaki od njih je nakon toga imao spreman izgovor, ali nepobitna injenica je da nijedan od njih nije uao u zgradu. Suoivi se sa kukavilukom zvaninika, roaci talaca su se uplaili da e Vlada i ovde ponoviti taktiku koju je primenila prilikom opsade pozorita u Moskvi iz 2002, kada su izveli napad iji je ishod bio ogroman broj nevinih rtava. Ruslan Auev, bivi predsednik Inguetije, uao je u opsednutu kolu 2. septembra. Budui da ga je Kremlj poniavao zbog toga to je neprestano pozivao na mirovne pregovore i politiko razreenje krize u eeniji, Auev je svojevremeno bio primoran da dobrovoljno podnese ostavku u korist FSBovog generala Zjazikova, kandidata kojeg je podavao Kremlj. Kada je stigao u Beslan, Auev je zatekao oajnu situaciju, kako je kasnije priao. Otkrio je da, dan i po nakon to je kola zauzeta, niko iz taba Operacije oslobaanja talaca nije smeo da odlui ko e uestvovati u pregovorima. ekali su uputstva iz Kremlja i bili su paralizovani od straha da e izgubiti Putinovu naklonost, to bi bio znak da je doao kraj njihovim politikim karijerama. Oigledno su takve misli nadvladale brigu za poloaj stotina talaca. Za smrt talaca uvek su se mogli okriviti teroristi, dok bi sukob sa Putinom bio politiko samoubistvo. Hajde da nedvosmisleno kaemo da su svi predstavnici ruske Vlade u Beslanu u to vreme bili zabrinutiji za odnos sa Putinom nego to su eleli da nau nain za razreenje udovine situacije u koli. Kada je Putin govorio, niko se nije usudio da protivrei. Dasohov je, na primer, rekao Auevu da ga je Putin lino pozvao telefonom i rekao mu da ne ulazi u kolu ako ne eli da se smesta suoi sa krivinim optubama. Dasohov se nije pomerio s mesta. Ni dr Roal nije otiao nita dalje. Iako je bio pedijatar, propustio je da ovoga puta spasi ikoga osim sebe, budui da ga je neimenovani obavetajni izvor upozorio da ga teroristi zovu za posrednika samo da bi ga ubili. Ni on se nije pomerio s mesta. Svi zvaninici u operativnom centru uspeli su da spasu svoje karijere, ali nisu uspeli da spasu decu. ak i pre obrauna od 3. septembra bilo je oigledno da Putinov vertikalni sistem vlasti, zasnovan na strahu i potpunoj pokornosti

Putinova Rusija

Ana Politkovska

Nakon Beslana
Prvog septembra 2004. u Rusiji je izveden po uasu do tada neprevazien teroristiki akt, i od sada e se ime malog grada Beslana u Severnoj Osetiji povezivati sa komarom koji nadilazi ak i holivudsku matu. Tog 1. septembra ujutru, multinacionalna razbojnika banda preuzela je kontrolu nad kolom br. 1 u Beslanu, zahtevajui da se odmah zavri rat u eeniji. Banditi su upali u kolu tokom odravanja godinje proslave po imenu linejka, to je proslava poetka kolske godine koja se potuje u celoj Rusiji. Po tradiciji, tom prilikom u kolu dou cele porodice: bake i deke, strievi, strine, tee, tetke, ujaci, ujne, a naroito porodice najmlae dece koja tek polaze u kolu. Tako je u taoce pretvoreno gotovo 1.500 ljudi: dece, njihovih majki i oeva, brae i sestara, njihovih nastavnika i dece njihovih nastavnika. Sve to se dogodilo u periodu od 13. septembra, a nakon toga i u celoj Rusiji, u potpunosti je predvidiva posledica injenice da Putinov reim sistematski namee vlast pojedinca na tetu zdravog razuma i line inicijative. Tog 1. septembra obavetajne slube, a za njima i vlasti, objavile su da, u stvari, i nema tako mnogo ljudi u koli: samo 354 sve u svemu. Pobesneli teroristi su rekli taocima: Kada budemo zavrili sa vama, stvarno e vas ostati samo 354. Roaci koji su se okupili oko kole rekli su da vlasti lau: unutra je bilo zarobljeno vie od hiljadu ljudi. Niko nije uo ta kau roaci, zato to niko nije ni sluao. Pokuali su da svoju poruku poalju vlastima preko izvetaa koji su se sjatili u Beslan, ali su novinari naprosto nastavili da ponavljaju zvaninu brojku. U tom trenutku su neki roaci poeli da tuku neke novinare.

208

209

Ana Politkovska

jednom oveku, to jest njemu, ne funkcionie. Taj sistem nije bio u stanju da spasava ivote kada je to bilo potrebno. Suoen sa ovakvom situacijom, Auev je upotrebio jednu izjavu Aslana Mashadova koju je naao na internetu, u kojoj Mashadov, voa eenskog otpora u ije ime su razbojnici tvrdili da deluju, kae da je kategorino protiv uzimanja dece za taoce. Auev je uzeo ovu izjavu i otiao da razgovara sa teroristima. Ispostavie se da je on bio jedini koji je vodio bilo kakve pregovore tokom beslanske katastrofe. Kremlj je otro osudio te njegove napore i optuio ga je za saradnju sa teroristima. Odbili su da razgovaraju sa mnom na vajnahu, sea se Auev, iako su svi bili eeni i Ingui. Hteli su da razgovaraju iskljuivo na ruskom. Traili su da sa njima pregovara u najmanju ruku neki ministar, na primer Fursenko, ministar obrazovanja, ali niko nije eleo da ue tamo bez odobrenja Kremlja. Auev je proveo u koli oko jedan sat i na svojim rukama je izneo tri bebe. Dozvoljeno je da sa njim poe jo dvadeset estoro dece. U 2h po podne, 3. septembra, pokrenut je napad, a borbe su se nastavile u gradu do duboko u no. Mnogi teroristi su ubijeni, ali mnogi drugi su se probili kroz obrue i pobegli. inovnici su poeli da broje koliko je talaca poginulo, i broje ih do dana dananjeg. Jedno polje na obodima Beslana je preorano i pretvoreno u ogromno groblje sa stotinama novih grobova. U trenutku kada ovo piem, vie od stotinu talaca je prosto nestalo: zavedeni su kao nestali bez traga. Neki ljudi misle da su ih oteli teroristi koji su uspeli da pobegnu, drugi da su su ih spalile bojeve glave protivoklopnog raketnog sistema Bumbar kojima su jedinice za specijalne operacije bile opremljene. Neposredno nakon Beslana dolo je do dodatnog zatezanja politikih rafova. Putin je objavio da je ova tragedija bila akt meunarodnog terorizma, poriui vezu sa eenijom i okrivivi za sve Al Kaidu. Auevljeva hrabra intervencija je ocrnjena, a masovni mediji su po instrukcijama Kremlja poeli da ga oslikavaju kao glavnog sauesnika terorista, a ne kao jedinog heroja tog uasnog dogaaja. Ta uloga je, naime, bila namenjena dr Roalu, poto su masama potrebni heroji kojima e se diviti. U politikom pogledu, Beslan nije naveo Kremlj da analizira i ispravi spostvene greke. Naprotiv, Kremlj je nakon Beslana krenuo u politiko divljanje. Putinov omiljeni slogan nakon Beslana bio je Rat je rat. Njegov sveobuhvatni autoritarizam morao se ojaati. Znao je bolje od bilo koga drugog ko iza ega stoji, i samo ukoliko on bude drao uzde, Rusija e ubudue biti bezbedna od teroristikih akata. Kremlj je poslao Dumi na usvajanje predlog zakona o ukidanju neposrednih izbora za oblasne gubernatore, jer je Putin smatrao da je to bio razlog koji ih je navodio da se neodgovorno ponaaju.

Nijedna re se nije ula o tome da su se tokom cele beslanske krize sa taocima upravo predsednici Zjazikov i Dasohov, Putinovi izabranici, poneli kao kukavice i laovi. Pokazali su onoliko vostva koliko bi jarac dao mleka. Predloenu reformu sistema za izbor gubernatora pratila je kampanja ideolokog ispiranja mozga u kojoj se tvrdilo da su se vlasti tokom beslanske katastrofe sve vreme besprekorno ponaale. Nije se moglo nita drugo uraditi, nita ne bi bilo efikasnije. Radi stvaranja dimne zavese, komisija za istrage ruskog Saveta federacije (Gornjeg doma ruskog parlamenta) poela je da istrauje taj sluaj. Predsedavajueg te komisije, Aleksandra Torina, u Kremlju je primio Putin i otpravio ga je sa nekoliko predsednikih saveta. Ukratko, komisija nije prekoraila liniju. Ljudi u Beslanu su poeli da oseaju da su zanemareni. Televizijske reportae su se usredsredile na dobre vesti: pomo koju su taoci dobijali, brda slatkia i igraaka koje su im poslate. Niko se nije bavio time ta se zapravo desilo sa svima onima koji su nestali bez traga. Tradicionalna etrdesetodnevna alost je prola i odrani su zvanini pomeni. Nikakav prostor u etru nije posveen nepodnoljivom bolu porodica. A onda je doao 26. oktobar, druga godinjica napada na pozorite u Moskvi, kada je grupa terorista otela publiku i glumce usred predstave. Nakon dva i po dana opsade, obavetajne slube su izvele napad koristei nepoznati hemijski gas koji je ubio 130 talaca. Sve to su vlasti uradile nakon toga bilo je da opravdaju svoje postupke i da dodele sebi ordenje za zasluge. Ne samo da niko nije pokuao da pronae reenje za Drugi eenski rat, ve se situacija pogoravala. Pokrenuta je kampanja unitavanja ili neutralisanja svakoga ko bi mogao dovesti do mirovnog sporazuma, ili bi mogao da sprei da eenska kriza dovede do ponovnog irenja terorizma u regionu. To je bio predvidljiv odgovor na dravni terorizam ruskih antiteroristikih operacija usmerenih protiv naroda eenije i Inguetije. Antiteroristiki teror bio je glavna odlika ivota u Rusiji u periodu izmeu Nord-Osta i Beslana. Mi smo samo praina izmeu dva rvnja: terora i antiterora. Broj teroristikih zloina rastao je geometrijskom progresijom, a staza koja je vodila od Nord-Osta do Beslana jasno se razaznaje. Tog 26. oktobra 2004. u 11h pre podne, na stepenitu pozorita u Dubrovki okupili su se svi oni iji su voljeni poginuli i oni iji su ivoti uniteni nakon dogaaja u tom pozoritu: taoci, roaci i prijatelji onih koji su poginuli. Ranije tog jutra, obili su grobove svojih dragih, kao to je i tradicija u Rusiji, a pomen u pozoritu bio je zakazan za 11h. Udruenje za pomo Nord-Ost, dakle udruenje onih koji su pogoeni ovom tragedijom, javilo je o ovom dogaaju preko uobiajenih kanala. Obaveenje o pomenu najavljeno je na

210

211

Putinova Rusija

Ana Politkovska

lokalnom radiju. Poslate su pozivnice u kabinet moskovskog gradonaelnika i u predsednikov kabinet, i stigla su uveravanja da e se pojaviti njihovi predstavnici. Ali, svetenik je ekao, a sat je otkucavao 11h 20, 11h 30, 11h 50. Zaista je bilo krajnje vreme da se pone. Ljudi su poeli da mrmljaju meu sobom: Nije valjda da se niko nee pojaviti? Onda je otkucalo podne. Ljudi su se unervozili. Mnogi su tu bili sa decom, siroiima onih koji su poginuli. Hoemo da razgovaramo sa vlastima, doli smo da im postavimo neka pitanja, licem u lice. I konano, jo ljutitije: Hitno nam je potrebna pomo, ignoriu nas, naa deca vie nemaju besplatne lekarske usluge! I dalje ni traga ni glasa od zvaninika. Nije bilo svrhe da se due eka: niko ba toliko ne kasni. Jesu li se plaili da pogledaju svojim rtvama u oi? Istraga o dogaajima u pozoritu nije odvela nikuda. Istina o toj katastrofi i o gasu koje su vlasti upotrebile ostala je veoma poverljiva informacija. Ili se tu dogaalo neto drugo? Trg oko pozorita zapeatila je policija, obini mladi momci koji su bili poslati da se postaraju da sve strasti ostanu pod kontrolom. Mogli su da uju ta ljudi govore, i nisu izgledali presreno. Konano je jedan policajac objasnio rtvama da su predstavnici vlasti ve bili tu i da su otili. Doli su na svoj udobni, zvanini pomen dok su porodice bile na grobljima, kako se ne bi suoili sa rtvama svojih postupaka. Naime, u 10 asova, moskovski gradonaelnik i ceo predsednikov kabinet doli su u Dubrovku da obave svoj pomen za kamere svih glavnih televizijskih stanica. Poloeni su zvanini venci, poasna straa je funkcionisala kao sat, odrani su prikladni govori koje su pripremile i odobrile vie instance. Sve je bilo veoma dolino: nije bilo suza, ni preteranog pokazivanja tuge, i itava ta sterilna arada prikazivana je iznova i iznova na svim televizijskim kanalima 26. oktobra uvee. Rusija je i dalje mogla da bude sigurna da su vlasti propisno obazrive prema ovom traginom dogaaju, i da su se svi sloili da rade pravu stvar. Zvanina nacionalizacija ruskog seanja na ove dogaaje uklopila se uredno u samo nekoliko minuta. Naravno, nita nije spreilo gomilu prijatelja i roaka, nekadanjih talaca i brojnih stranih novinara da odaju potu poginulima. Upaljene su svee na stepenitu na kojem su oni koji su napadnuti gasom leali jedva ivi, i gde su mnogi od njih i izdahnuli pre nego to je stigla medicinska pomo. Sto trideset portreta mrtvih osvetljeno je drhtavim plamenom divno rasporeenih svea. Padala je kia, ba kao to je padala i dve godine ranije, i meala se sa naim suzama, ba kao to se meala i tada.

novijoj istoriji nije bilo nedvosmislenijeg odgovora drave na ogromnu ljudsku nesreu, i to jo na mestu na kojem su rtve izgubile svoje ivote. Oigledan prezir vlasti prema sopstvenim graanima potie zapravo od njihovog straha od nas. Ne mogu da se suoe sa naim bolom, ne mogu da priznaju svoju ogranienost niti da priznaju odgovornost za mnogobrojne rtve tolikih teroristikih akata, protiv kojih ne znaju da se bore, jer nemaju ni strategiju za to. Takva je, avaj, budunost koja eka one u Beslanu. Postojae zvanina verzija tragedije koja se bitno razlikuje od one nezvanine. Tuga e biti dozvoljena, ali u granicama, i niko nikada nee rei istinu. Niko nee eleti da uje ta imaju da kau oni koji su bili tamo. Neka via instanca odluie ta treba da se radi nakon toga. Spontane emocije su nepoeljne, ba kao i u sovjetsko vreme. Ideoloki stav usvojen nakon tragedije od 1. septembra glasi: nita ne sme prikazati vlast kao nekompetentnu (to je ona, bez ikakve sumnje, bila). Suze su dozvoljene, ali samo umereno, poto je sve, napokon, zadovoljavajue i pod kontrolom. Tragedija ne sme da se zaboravi, ali ne smeju se ni oseanja preterano pokazivati jer bi neko to mogao shvatiti kao oaj. Nema mesta za to u zemlju Sovjeta, zato to Putin bdi nad nama i bolje od nas zna ta treba raditi. Postoji svetlo na kraju tunela, svi smo borci u ratu protiv meunarodnog terorizma, i, osim toga, ujedinjeni smo kao nikada pre. Duma je 29. oktobra ogromnom veinom izglasala Putinov novi zakon po kojem e on imenovati kandidate za mesto gubernatora, a lokalni parlamenti mogu samo da overe jedno jedino ime koje im bude dostavljeno. Ako lokalni parlamentarci budu toliko drski da dva puta odbiju Putinov predlog, smatrae se da je neposluni parlament ukazao nepoverenje predlogu i bie rasputen po direktivi, dabome, opet Putina. Ovo najobinije ismevanje Ustava pokazuje potpuni prezir prema ruskim graanima, ali ruski graani su to veoma mirno prihvatili. Opozicija je odrala nekoliko mitinga, ali to su bile mirne, lokalne demonstracije na koje niko nije obratio panju. Putin je postigao ono to je hteo. To se zove postbeslanska Rusija na delu. Pa, kakva je situacija nakon Beslana? Partija i narod su jedno, glasio je stari sovjetski slogan. U stvarnosti ovaj jaz svakim danom postaje sve vei, dok slike na televiziji odaju sasvim drugaiji utisak. Sovjetska birokratija je sve brojnija i sve jaa, i sa sobom donosi starovremensku politiku okotalost. Ovde nema tragova globalnog zagrevanja. Rusija je progutala lai o tome kako se okonala opsada pozorita, i sada ne zahteva ni pravdu niti istragu o Beslanu. Dve godine nakon Nord-Osta, veina stanovnitva mirno je hrkala u svojim krevetima, ili se zabavljala po diskotekama, povremeno se prenuvi taman toliko da ode i glasa za Putina. Upravo smo mi dozvolili da se Beslan dogodi na nain na koji se dogodio. Naa apatija nakon dogaaja u pozoritu i nedostatak saoseanja i brige za rtve bili su prelomni trenutak. Vlasti su uvidele da su nas vratile

Putinova Rusija

212

Kia, meutim, nije mogla da spere lo oseaj koji je ostavio ideoloki cinizam. U

213

Ana Politkovska

pod svoju apu pa su se ponovo prepustile samozadovoljstvu koje je izrodilo Beslan. Ne moemo samo da sedimo i gledamo kako politika zima dolazi u Rusiju na jo nekoliko decenija. Ljudi bi da ive. Ljudi arko ele da naa deca budu slobodna, da se nai unuii rode slobodni. Zato toliko udimo za skorim otapanjem, ali samo mi moemo da promenimo politiku klimu u Rusiji. ekati da iz Kremlja stigne novo otopljenje, kao to se dogodilo pod Gorbaovim, sada je budalasto i nerealno, a ni Zapad nam nee pomoi. On jedva da reaguje na Putinovu antiteroristiku politiku, i smatra da je mnogo toga u dananjoj Rusiji ba po njegovom ukusu: votka, kavijar, gas, nafta, medvedi koji pleu, samosvojni ljudi... Egzotino rusko trite ponaa se ba kako Zapad oekuje, a Evropa i ostatak sveta savreno su zadovoljni time kako se stvari odvijaju na ovoj naoj estini svetske kopnene mase. Sve to ujemo iz spoljnog sveta jeste Al Kaida, Al Kaida, to je bedna mantra kojom se odbacuje odgovornost za sve krvave tragedije koje e se tek dogoditi, primitivni napev za uspavljivanje drutva koje ni ne eli nita drugo do da bude uspavano.

214