Ispitna pitanja iz porodine medicine

1. Hronini bronhitis karakterie(1): a) kaalj i iskaljavanje najmanje 3 meseca godinje tokom dve uzastopne godine, b) epizode kratkotrajnih opstrukcija disajnih puteva, c) destrukcija plunog parenhima d) napadi guenja sa sviranjem u grudima i suv kaalj. 2. Dominantan kliniki simptomi u emfizemu plua su (1): a) iznenadni napadi guenja sa sviranjem u grudima, b) dispneja pri naporu, c) bolovi u grudima koji se pojaavaju pri disanju, d) kasalj sa obilnim iskaljavanjem u jutarnjim satima 3. Lekovi prvog izbora u leenju HOBP su (1): a) antibiotici, b) antiholinergici, c) kortikosteroidi, d) teofilinski preparati. 4. Koja od nabrojanih grupa lekova ne pripada bronhodilatatorima: a) beta 2 agonisti, b) antiholinergici, c) inhalacioni glikokortikoidi, d) metilksantini 5. Zaokrui tanu tvrdnju. a) Aerozagadjenje na otvorenom prostoru je najznaajniji faktor rizika za nastanak hronine opstrukcijske bolesti plua (HOBP), b) Puai imaju veu prevalencu respiratornih simptoma i poremeaja plune funkcije, vei godinji pad FEV1 i vei mortalitet od hronine opstrukcijske bolesti plua (HOBP) nego nepuai. c) Puai imaju veu prevalencu respiratornih simptoma i poremeaja plune funkcije, manji godinji pad FEV1 i vei mortalitet od hronine opstrukcijske bolesti plua (HOBP) nego nepuai. d) Veruje se da genetski faktori nemaju ulogu u nastanku HOBP 6. Svakom bolesniku kod koga se posumnja na hroninu opstrukcijsku bolest plua (HOBP) potrebno je uraditi: a) Radiografiju grudnog koa b) Spirometriju c) Laboratorijske analize krvi d) Scintigrafiju plua

7. Zaokrui tanu tvrdnju: a) Ako se FEV1 po primeni bronhodilatatora vrati u okvir normalnih vrednosti, verovatno je da se radi o bronhijalnoj astmi b) Ako se FEV1 po primeni bronhodilatatora vrati u okvir normalnih vrednosti, verovatno je da se radi o hroninoj opstrukcijskoj bolesti plua. c) Ako se FEV1 po primeni bronhodilatatora vrati u okvir normalnih vrednosti, verovatno je da se radi o bolesti malih disajnih puteva. d) Ako vrednosti FEV1 po primeni bronhodilatatora ostanu nepromenjene, verovatno je da se radi o bronhijalnoj astmi. 8. Merenje gasova u arterijskoj krvi bi trebalo uraditi: a) Kod svih bolesnika s FEV1< 40% predvidjene vrednosti, b) Kod svih bolesnika s FEV1< 70% predvidjene vrednosti, c) Kod svih bolesnika s FEV1< 80% predvidjene vrednosti, d) Kod svih bolesnika s FEV1>40% predvidjene vrednosti. 9. Zaokrui netanu tvrdnju: a) Najei uzroci akutne egzacerbacije hronine opstrukcijske bolesti plua su traheobronhijalne infekcije i aerozagadjenje, b) Uloga bakterijskih infekcija nije bitna u egzacerbaciji hronine opstrukcijske bolesti plua. c) Insuficijencija desnog i/ili levog srca je est uzrok egzacerbacije hronine opstrukcijske bolesti plua, d) Plune embolije i pneumotoraks esto uzrokuju egzacerbaciju hronine opstrukcijske bolesti plua. 10. Prvi korak u leenju akutne egzacerbacije HOBP u kunim uslovima podrazumeva: a) Uvesti ili pojaati bronhodilatacionu terapiju inhalacionim putem, b) Primeniti bronhodilatacionu terapiju u infuziji, c) Primeniti Aminofilin intravenski u trajanju od 10 minuta, d) Primeniti kortikosteroide parenteralno 11. Dugotrajna oksigenoterapija u kunim uslovima podrazumeva: a) Primenu kiseonika due od 15 sati dnevno sa protokom 1-2 l/min, b) Primenu kiseonika manje do 15 sati sa protokom od 3l/min, c) Primenu kiseonika povremeno u zavisnosti od disajnih smetnji, d) Kontinuiranu primenu kiseonika samo u budnom stanju. 12. Jedna od ovih tvrdnji ne karakterie bronhijalnu astmu. a) hronina inflamacija disajnih puteva, b) kaalj sa iskaljavanjem u duem vremenskom periodu, c) hiperreaktivnost disajnih puteva, d) lokalizovana opstrukcija disajnih puteva.

13. Za procenu teine akutnog pogoranja bronhijalne astme u kunim uslovima koristi se: a) Merenje FEV1 pomou spirometra, b) Merenje vrnog ekspirijumskog protoka (PEF) pomou pik-floumetra, c) Merenje respiracijskih gasova u arterijskoj krvi, d) Merenje otpora u disajnim putevima. 14. Merenje vrnog ekspirijumskog protoka (PEF) omoguava: (zaokrui netanu tvrdnju) a) Dijagnostiku astme kod pojedinih bolesnika b) Praenje efikasnosti terapije c) Identifikaciju pokretaa astme d) Direktnu procenu hiperreaktivnosti bronhija 15. Zaokrui netanu tvrdnju. a) Merenje PEF-a se preporuuje dva puta u toku dana, ujutru nakon ustajanja(pre upotrebe kratkodelujueg beta 2 agonista) i oko 18 h. b) Dugotrajno dnevno praenje PEF-a se preporuuje za procenu efekta dugotrajne terapije odravanja astme, c) Vrednost PEF-a nia od 50% ukazuje na teko pogoranje astme, d) Varijabilnost PEF-a od 10-20% ukazuje na teko pogoranje astme. 16. Lekovi za brzo otklanjanje simptoma astme su: a) Kratkodelujui beta 2 agonisti, b) Dugodelujui beta 2 agonisti, c) Sporooslobadjajui teofilin, d) Antihistaminici 17. Zokrui netanu tvrdnju: a) Neeljena dejstva primene lekova putem aerosola su malobrojna i veoma retka, b) Za efikasnu inhalacionu terapiju neophodna je pravilna tehnika inhalacije, c) Sistemske pojave i neeljena dejstva su esta nakon primene inhalacionih beta 2 agonista, e) Za efikasnu inhalacionu terapiju neophodno je da su disajni putevi prolazni. 18. Jedan od sledeih uredjaja ne omoguava pravilnu primenu lekova u obliku inhalacije: a) Rasprivai aerosola (dozirani aerosol-pumpica), b) Inhalatori koji sadre lekove u obliku suvog praha (turbohaler, rotahaler i diskhaler), c) Koncentratori kiseonika, d) Aparati za stvaranje aerosola- nebulizatori.

19. Da bi se prevazili problemi u vezi sa nepravilnom primenom doziranog aerosola(pumpica) koriste se: a) Komore za inhalaciju (spejseri), b) Preporuuje se primena lekova u obliku tableta, c) Preporuuje se primena lekova u obliku infuzija, d) Preporuuje se kontinuirana oksigenoterapija. 20. Za leenje egzacerbacije astme u trudnoi ne treba koristiti: a) Sistemske glikokortikoide, b) Beta 2 agoniste inhalacionim putem, c) Tetracikline, d) Teofilinske preparate 21. Koji uzronik pneumonije najee stvara obimnu nekrozu plunog tkiva uz formiranje apscesa: a) Streptococcus pneumoniae b) Haemophyllus influenzae c) Staphylococcus aureus d) Mycoplasma pneumoniae 22. U leenju atipninih pneumonija lekovi izbora su: a) Pnicilini b) Makrolidi c) Aminoglikozidi d) Cefalosporini tree generacije 23. Najei uzronik atipinih pneumonija je : a) Proteus mirabilis b) Mycoplasma pneumoniae c) Virus influenzae d) Pseudomonas aeruginosa 24. Najei nain nastanka apscesa plua je : a) Hematogena diseminacija, b) Aspiracija iz orofaringsa, c) Trauma grudnog koa, d) Bronhopleuralna fistula. 25. Zaokrui netanu tvrdnju: a) Uzimanje sputuma predstavlja osnovni nain utvrdjivanja etiolokog agensa bakterijske pneumonije, b) Invazivni dijagnostiki postupci se primenjuju kod osoba kod kojih se uzorak ne moe dobiti iskaljavanje, c) Bronhoskopija je kontraindikovana kod bolesnika sa tekom pneumonijom, d) Bolesniki materijal bi trebalo uzeti pre zapoinjanja antibiotske terapije.

26.Neke karakteristike pneumonije u starijih osoba su: a) Kaalj i ekspektoracija su obavezni simptomi, b) Poviena temperatura se javlja kod 40% obolelih, c) Poviena temperatura je prisutna kod svih obolelih, d) Delirijum i akutna konfuzna stanja se javljaju u 50% obolelih 27. Za bakterioloku dijagnostiku u pulmologiju se ne koristi: a) Mikroskopiranje direktnih preparata, b) Kultivisanje bolesnikog materijala, c) Seroloka dijagnostika, d) Odredjivanje citokina 28. Za procenu efikasnosti inicijalne terapije u leenju pneumonija vano je pratiti: a) Povoljan kliniki odgovor (pad temperature, poboljanje opteg stanja) b) Brzinu sedimentacije eritrocita, c) Radiografiju grudnog koa, d) Smanjenje broja leukocita 29. Kriterijumi za teku pneumoniju koja se lei u bolnikim uslovima su: a) ivotno doba 65 godina starosti, b) Disajna frekfenca < 30 respiracija u minuti, c) Dijastolni krvni pritisak < 60mmHg, d) Vrednosti hemoglobina <100gr/L 30. Zaokrui tanu tvrdjnu: a) U starijih osoba virusi gripa predisponiraju nastanak pneumonije izazvane Staphylococcusom aureusom. b) Virus gripa kod starijih osoba pogoduje nastanku pneumonija izazvanih Mycoplasmom pneumoniae c)Vakcina protiv gripa se ne preporuuje starijim osobama sa hroninim bolestima d) Virus gripa ne pogoduje nastanku bakterijskih pneumonija 31 Tuberkuloza pripada grupi: a) Sistemskih bolesti poznate etiologije b) Sistemskih bolesti nepoznate etiologije c) Granulomatoznih bolesti, sistemskog karaktera, poznate etiologije d) Granulomatoznih bolesti, sistemskog karaktera, nepoznate etiologije 32.Najea lokalizacija tuberkuloznog procesa je u: a) Bubregu b) Pluima c) Perifernim limfnim lezdama d) Kostima i zglobovima

33.Vogralikov (epidemioloki) lanac infekcije obuhvata: a) Izvor zaraze i ulazno mesto b) Izvor zaraze, puteve irenja i ulazno mesto c) Izvor zaraze, sposobnost bacila da izazove infekciju i sklonost organizma ka oboljevanju d) Izvor zaraze, puteve irenja, ulazno mesto, sposobnost bacila da izazove infekciju i sklonost organizma ka oboljevanju 34. Najei izvor zaraze je: a) Sputum oveka obolelog od aktivne tuberkuloze plua b) Sekret fistuliziranih tuberkulozno izmenjenih limfnih lezda c) Urin kod tuberkuloze bubrega d) Stolica kod tuberkuloze creva 35.irenje infekcije je najee: a) Kapljinim putem, preko respiratornog sistema-aerogena transmisija b) Preko zaraene hrane c) Preko zaraene vode d) Preko zaraenih stvari 36.Dijagnoza tuberkuloze se postavlja na osnovu: a) Klinike slike i radiografije plua b) Pozitivne tuberkulinske probe c) Kompijuterizovane tomografije grudnog koa d) Nalaza bacila tuberkuloze u sputumu ili drugom biolokom materijalu mikroskopskim pregledom i/ili patohistoloke potvrde tuberkuloze u biolokom materijalu dobijenom biopsijom 37.Eksudativni pleuritis specifine etiologije( zaokruiti netaan odgovor): a) Ima biohemijske karakteristike eksudata sa limfocitnom citolokom dominacijom b) Dijagnostikuje se patohistolokim nalazom granuloma sa kazeoznom nekrozom c) Predstavlja oblik aktivne tuberkuloze i lei se po principima njenog leenja d) Uvek se spontano povlai i ne zahteva terapiju 38. Najei neeljeni efekat antibiotika-Rifadina koji se primenjuje u terapiji a) Tuberkuloze je: b) Periferna neuropatija c) Toksino oteenje akustinog nerva d) Lezija jetre sa povienim vrednostima transaminaza e) Retrobulbarni neuritis sa posledinim trajnim oteenjem otrine vida

39. Tuberkuloza u trudnoi se lei: a) Veinom antituberkulotika osim Streptomycina b) Veinom antituberkulotika osim Rifadina c) Veinom antituberkulotika osim Isoniazida d) Veinom antituberkulotika osim Pyrazinamida 40.Mantoux proba - metoda tuberkulinskog testiranja( zaokruiti netaan odgovor) a) se aplikuje iskljuivo intradermalno i interpretira nakon 72 sata od aplikacije b) se procenjuje na osnovu prenika induracije koji je trasverzalan u odnosu na dugu osovinu podlaktice c) je negativna ako je prenik indurata jednak ili manji od 5mm d) se koristi za procenu rairenosti tuberkuloze u organizmu

Prof dr Zorica Lazic

Predavanja: PORODINA MEDICINA Prof.dr Dragoljub DJOKI ISPITNA PITANJA 1. Kako se, u sociolokom smislu, moe definisati porodica 1.1. kao drutvena grupa 1.2. kao drutveni odnos 1.3. kao drutvena institucija 1.4. svi odgovori su tani 2. ta identifikuje porodinu strukturu 2.1. individualne karakteristike lanova porodice 2.2. kulturni stil 2.3. ideoloki stil 2.4. svi odgovori su tani 3. ta identifikuje porodine interakcije 3.1. ponasanje medju lanovima porodice, nivo kohezije, adaptabilnost, komunikacije 3.2. komunikacije, nivo kohezije 3.3. adaptabilnost, nivo komunikacije, nivo kohezije 3.4. nijedan odgovor nije taan 4. Porodine funkcije su: 4.1. nain ponaanja unutar porodice, koji je obino konstantan i koji opisuje, objasnjava i omogucava predvidjanje naina na koji jedna porodica reaguje na unutranje i spoljanje izazove i rizike. 4.2. proizvod porodinih interakcija kojim se zadovoljavaju potrebe lanova porodice 4.3. uloge i zadaci lanova porodice u obezbedjenju njenog sveukupnog funkcionisanja 4.4. uloge i zadaci porodice na ouvanju i unapredjenju zdravlja 5. Najvanije porodine funkcije su bioloke, ekonomske, fizike, odmor i oporavak, socijalizacija, samodefinisanje, afekti, vodjstvo, edukacija, zanimanje. Navedena tvrdnja je 5.1. Potpuno tana 5.2. Delimicno tana 5.3. Potpuno netana 6. Porodina rutina 6.1. nain ponaanja unutar porodice, koji je obino konstantan i koji opisuje, objasnjava i omogucava predvidjanje naina na koji jedna porodica reaguje na unutrasnje i spoljanje izazove i rizike. 6.2. proizvod porodinih interakcija kojim se

zadovoljavaju potrebe lanova porodice 6.3. ni jedan od ponudjenih odgovora ne definie porodinu rutinu 6.4. oba odgovora definiu porodinu rutinu 7. Koji zdravstveni problemi, po definiciji, pripadaju zdravstvenim problemima porodice 7.1. svi zdravstveni problemi oveka, u veoj ili manjoj meri, povezani su sa porodicom, u etiolookom i/ili patogenetskom smislu 7.2. bolesti u korelaciji s nepovoljnim ekonomskim stanjem 7.3. genetska oboljenja 7.4. emocionalni poremeaji 8. Znaaj porodice za zdravlje i zdravstvenu zatitu, u kontekstu njihovog savremenog odredjenja proistie iz njenog odredjenja kao 8.1. jedinice bioloke reprodukcije, socijalne jedinice, ekonomske jedinice, jedinice zdravlja, epidemioloke jedinice, jedinice brige i nege, jedinice drutvene brige, jedinice socijalne zatite 8.2. jedinice bioloke reprodukcije, jedinice zdravlja, epidemioloke jedinice, jedinice brige 8.3. jedinice zdravlja, epidemioloke jedinice, jedinice brige i nege 8.4. ni jedan od ponudjenih odgovora nije taan 9. Procena porodinog zdravlja moze se izvesti 9.1. kvalitativno 9.2. kvantitativno 9.3. kvalitativno i kvantitativno 9.4. ni jedan odgovor nije taan 10. Kvalitativna procena porodinog zdravlja izvodi se 10.1. procenom porodine rutine 10.2. izvodjenjem porodine dijagnoze 10.3. oba ponudjena odgovora su tana 10.4. ni jedan nod ponudjenih odgovora nije taan 11. Kvantitativna procena porodinog zdravlja izvodi se 11.1. korienjem indikatora porodinog zdravlja 11.2. korienjem indikatora i indeksa porodinog zdravlja 11.3. korienjem indeksa porodinog zdravlja 11.4. ni jedan od ponudjenih odgovora nije taan 12. Porodina dijagnoza podrazumeva 12.1. identifikaciju onih karakteristika porodice za koje se zna da su od uticaja na zdravlje i bolest u

njoj 12.2. untvrdjivanje naina na koji zdravlje individue moe biti ugroeno od strane ostalih lanova i ukupne porodine situacije 12.3. oba prethodno ponudjena odgovora su tana 12.4. ni jedan od ponudjenih odgovora nije taan. 13. Karakteristike porodice od uticaja na zdravlje i bolesti u njoj su: 13.1. porodina struktura i kompozicija, izvravanje uloga 13.2. medjusobni odnosi i ponaanje u vezi sa zdravljem 13.3. materijalni status i korienje i raspodela resursa 13.4. svi ponudjeni odgovori su tani 14. Zdravstveni problemi porodice nastaju kao rezultat: 14.1. genetskih i hromozomskih anomalija 14.2. nepovoljnog ekonomskog stanja, niskog nivoa opte i zdravstvene kulture, nepovoljnih higijenskih prilika, genetskih anomalija, emocionalnih defekata, socijalne patologije 14.3. niskog nivoa opte i zdravstvene kulture i nepovoljnih higijenskih prilika 14.4. ni jedan od ponudjenih odgovora nije u potpunosti taan 15. Najvazniji indikatori porodinog zdravlja (SZO) 15.1. karakteristike porodice (veliina, struktura), dogadjaji u porodici (smrt, razvod), funkcionisanje (komunikacije, podela posla, aktivnosti), rizici (okolinski, ishrana, genetski), indikatori zdravlja (rast i razvoj dece, ind.pozitivnog zdravlja, sistematski pregledi), indikatori bolesti (incidenca i prevalence bolesti, korienje slubi, odsustvo s posla), indikatori planiranja porodice (broj dece, starost majke pri prvom porodjaju, gubitak dece, pobaaji) 15.2. indikatori zdravlja (rast i razvoj dece, ind.pozitivnog zdravlja, sistematski pregledi), indikatori bolesti (incidenca i prevalence bolesti, korienje slubi, odsustvo s posla) i indikatori planiranja porodice (broj dece, starost majke pri prvom porodjaju, gubitak dece, pobaaji) 15.3. indikatori zdravlja (rast i razvoj dece, ind.pozitivnog zdravlja, sistematski pregledi) i indikatori bolesti (incidenca i prevalence bolesti, korienje slubi, odsustvo s posla) 15.4. nijedan od ponuenih odgovora nije taan

16. Koji zdravstveni problemi, po definiciji, pripadaju zdravstvenim problemima porodice 16. nijedan od ponuenih odgovora nije taan 16.2. bolesti u korelaciji s nepovoljnim ekonomskim stanjem 16.3. genetska oboljenja 16.4. emocionalni poremeaji 17. Znaaj porodice za zdravlje i zdravstvenu zatitu, u kontekstu njihovog savremenog odredjenja proistie iz njenog odredjenja kao 17.1. nijedan od ponuenih odgovora nije taan 17.2. jedinice bioloke reprodukcije, jedinice zdravlja, epidemioloke jedinice, jedinice brige 17.3. jedinice zdravlja, epidemioloke jedinice, jedinice brige i nege 17.4. ni jedan od ponudjenih odgovora nije taan 18. Porodina dijagnoza podrazumeva 118.1. identifikaciju onih karakteristika porodice za koje se zna da su od uticaja na zdravlje i bolest u njoj 18.2. untvrdjivanje naina na koji zdravlje individue moe biti ugroeno od strane ostalih lanova i ukupne porodine situacije 18.3. nijedan od ponuenih odgovora nije u potpunosti taan 18.4. ni jedan od ponudjenih odgovora nije taan. 19. Karakteristike porodice od uticaja na zdravlje i bolesti u njoj su: 19.1. porodina struktura i kompozicija, izvravanje uloga 19.2. medjusobni odnosi i ponaanje u vezi sa zdravljem 19.3. materijalni status i korienje i raspodela resursa 19.4. nijedan od ponuenih odgovora nije u potpunosti taan 20. ta identifikuje porodine interakcije 20.1. nijedan od ponuenih odgovora nije u potpunosti taan 20.2. komunikacije, nivo kohezije 20.3. adaptabilnost, nivo komunikacije, nivo kohezije 20.4. nijedan odgovor nije taan

Predavanja: PORODINI LEKAR Prof.dr Dragoljub DJOKI ISPITNA PITANJA 1. Ustavna naela zdravstvene zatite porodice nisu 1.1. porodica uiva drutvenu zatitu, brak i pravni odnosi u braku odredjuju se zakonom, reguliu se pitanja, prava ii dunosti roditelja i dece 1.2. odredjuju se naini drutvene zatite nezbrinutih, socijalno ugroenih lica 1.3. utvrdjuje se posebna zatita na radu za osetljive kategorije populacije 1.4. svi ponudjeni odgovori su tani 2. Koji tranzicioni fenomeni su imali najsnaniji efekat na zdravlje i potrebe za zdravstvenom zatitom porodice 2.1. porast broja ena/majki koje se koluju i/ili rade 2.2. porast stope razvoda i porast radjanja dece izvan braka 2.3. pad fertiliteta, smanjenje veliine porodice i porast broja starih ljudi u porodici 2.4. svi ponudjeni odgovori su tani 3. Koje zajednike karakteristike treba da ima porodina medicina 3.1. opta, pristupana, poverljiva i zastupajua 3.2. timska, koordinisana i kontinuirana 3.3. holistika, usmerena na linost, orjentisana na porodicu i zajednicu 3.4. svi ponudjeni odgovori su tani 4. Koji su najvaniji uslovi za razvoj porodine medicine 4.1. strukturalni 4.2. organizacioni 4.3. struni 4.4. svi ponudjeni odgovori su tani 5. Najvaniji struni (profesionalni) uslovi za razvoj porodine medicine su 5.1. adekvatno obrazovanje i priznanje adekvatnog zvanja 5.2. uee u naunoistraivackom radu i aktivnostima strunih udruenja 5.3. osiguranje kvaliteta i struni nadzor 5.4. svi ponudjeni odgovori su tani 6. Najvaniji organizacioni uslovi za razvoj porodine

medicine su 6.1. problemski orjentisana medicinska dokumentacija 6.2. timski rad 6.3. odgovarajua oprema, prostorije, saradnici i organizacija 6.4. svi ponudjeni odgovori su tani 7. Najvaniji strukturalni uslovi za razvoj porodine medicine su: 7.1. slobodan izbor porodinog lekara i pravo na promenu istog, nagradjivanje 7.2. zdravstvena zatita svim kategorijama i uslovi koji obezbedjuju pristupanost 7.3. odgovarajuci referalni sistem i nagradjivanje prema ishodu 7.4. svi ponudjeni odgovori su tani 8. "Povelja za lekara opte prakse/porodinog lekara u Evropi " (SZO) insistira na 8.1. prihvatljivosti zdravstvene zatite, njenoj pristupanosti i ravnopravnosti u distribuciji resursa 8.2. integrisanom i koordinisanom pruanju komprehenzivne preventivne i kurativne zatite i unapredjenju zdravlja 8.3. racionalnom korienju tehnologija, sekundarne zatite i povecanju kost-efektivnosti 8.4. svi ponudjeni odgovori su tani 9. Porodina medicina treba da bude 9.1. ravnopravna medicinska disciplina 9.2. sastavni deo mree institucija zdravstvene zatite 9.3. bazini deo sistema zdravstvene zatite 9.4. centralna medicinska disciplina oko koje se organizuju sve druge institucije i nivoi zatite 10. Koji termin se koristi u strunoj literaturi kao sinonim za porodinu medicinu 10.1. opta praksa 10.2. socijalna medicina 10.3. primarna zatita 10.4. ni jedan od ponudjenih odgovora nije taan

Ispitna pitanja za Visoku medicinsku kolu iz Oblasti gastroenterologije sa hepatologijom 1. Gde se nalazi epigastrijum a. pod levim rebarnim lukom b. iznad linije koja tangencijalno spaja ivice rebarnih lukova c. iznad linije koja prolazi kroz pupak. d. U uglu rebarnih lukova 2. Gde se nalazi desni hipohondrijalni region a. Iznad pupka gore i desno b. U desnom slabinskom predelu i pozadi c. Upolje od medioklavikularne linije gde see rebarni luk d. Cela desna polovina trbuha 3. Disfagija je a. oseaj oteanog gutanja b. nagona na povraanje c. tucanje d. bol iza grudne kosti 4. Vomitus je a. gubitak apetita b. goruica c. nepodnoenje mesa d. povraanje 5. U desnom inguinalnom predelu se nalaze sledei organi a. slepo crevo, cekum, treminalni ileum b. beika desni bubreg c. eludac, una kesa d. slezina, tanka creva 6. Hematemeza je a. gubitak apetida b. munina c. crna stolica d. povraanje krvi 7. Singultus je a. tucanje b. bukanje u elucu c. grevi creva d. nepodnoenje mleka

8. Povraanje sa olakanjem posle izbacivanja eludanog sadraja ukazuje na oboljenje: a. une kese b. pankreasa c. kolona d. eluca 9. Ulkusna bolest duodenuma daje simptome: a. diarea b. bol posle ponoi do jutra c. svrab po koi d. utilo koe 10. Penetraci ulkusa duodenuma daje simptome a. nema simtoma ni bolova b. samo povraanje c. tupi bol d. bol kao udar noem 11. Defans miia je a. ruptura miia b. atrofija miia c. hipertrofija miia d. znak peritonealnog nadraaja 12. Melena je a. bela aholina stolica b. crna stolica zatvora c. crna prolivasta stolica d. svea krv u stolici 13. Okultno krvarenje je a. pojava svee krvi u stolici b. resorpcija krvi c. neprimetno krvarenje e. akutno obilno krvarenje 14. Bol tipa kolike je a. uvijajui bol sa pojaanjem,slabljenjem i periodom bez bolova b. trenutni bol na pokret c. noni bol d. konstantan bol 15. Ulkus duodenuma se dijagnostikuje a. gastroskopijom b. nativnom skopijom abdomena c. irigografijom

d. laboratorijskim analizama 16. Meteorizam je a. poveana koliina gasova u upljim organima b. gubitak apetita. c. Bol u lenom predelu d. Povraanje 17. Infestacija je a. prisustvo bakterija u crevima b. prisustvo virusa u crevima c. prisustvo parazita u crevima d. prisustvo stranih masa u crevima 18. Mekelov divertikulum je a. aberantno slepo crevo b. promene na kolonu kod starijih ljudi c. proirenje na jednjaku d. embrionalni ostatak vitelinskog kanala 19. Volvulus creva je a.Uvrtanje crevnih vijuga b. opstrukcija creva tumorom c. ruptura crevne vijuge e. uvlaenje gornjeg dela u nii lumen creva 20. Jedan od kljunih simptoma ileusa je a. zastoj stolice i vetrova b. bol u leima c. proliv d. gubitak apetita 21. Ikterus se najbolje uoava na a. leima b. rukama c. trbuhu d. sklerama 22. Hemolitiki ikterus je a. bledo-ikas b. uto zelen c. crvenkaso ut d. bronzano zelen 23. Promena mokrae u ikterusu je a. obilna mokraa

b. oskudna mokraa c. nono mokrenje d. tamna mokraa 24. Spajder nevus je a. starake pege b. paukasti angiom proirenih kapilara c. maligni melanom d. keratoza prstiju 25. Ascit je a. gasovi u trbuhu b. slobodna tenostu u trbuhu c. otok ruku i nogu d. Slobodna tenost u perikardu. 26. Insuficijencija jetre daje a. neuropsihike poremeaje b. poremeaj vida c. razreenje kostiju d. hronini bronhitis 27. U cirozi jetre fetor ex ore oznaava a. promene na koi b. hroninu nesanicu c. hronino povraanje d. zadah iz usta bolesnika 28. Tipian pankreasni bol je a. slabinski bol sa irenjem u preponu b. pojasni epigastrini bol sa irenjem u lea c. bol po dnu stomaka d. bol na samom pupku. 29. Prinudni poloaj bolesnika kod akutnog pankreatitisa je a. Sedei naslonjen na dva jastuka b. Leei na leima. c. Bez prinudnog poloaja d. Koleno lakatni "a la vach" 30. Marphy-eva taka oznaava a. mesto ulkusa bulbusa duodenuma b. projekciju hepatine fleksure kolona c. mesto palpacije slezine d. projekcija dna une kese na rebarnom luku

31. Mc Burneova taka je a. mesto bolne osetljivosti akutnog pankreatitisa b. mesto bolene osetljivosti ulkusa eluca c. projekcija rave aorte u trbuhu d. projekcija apendixa 32. Kod stenoze pilorusa bolesnik a. povraa hranu od prethodnog dana b. ima diareu c. naglo dobija na teini d. ima nagon na povraanje ali ne povraa. 33. Tenezmi su a. zastoj stolice b. sluz u stolici c. nona stolica d. lani pozivi na stolicu 34. Akutno oboljenje jetre pre pojave utice manifestuje se a. pospanou b. crevnim grevima c. prolivom d. izrazita malaksalost 35. Karminski - malinasti jezik uoava se kod a. ulkusa eluca b. kamenja u unoj kesi c. hroninog pankreatitisa d. ciroze jetre 36. Variksi jednjaka i eluca mogu izazvati a. obilno krvarenje b. gubitak apetita c. poremeaj ritma sna d. nedostatak B 12 vitamina 37. Black Morova sonda se koristi za a. biopsiju sluznice tankog creva b. zaustavljanje variksnog krvarenja c. za dilataciju jednjaka kod tumora d. za ishranu bolesnika kod karcinoma eluca 40. Krozbijeva sonda se koristi za a. biopsiju sluznice tankog creva b. zaustavljanje variksnog krvarenja c. za spoljanju ishranu bolesnika kroz trbuni zid

d. za vaenje stranih tela iz eluca 41. U sedimendu abdominalnog punktata se gledaju a. tuberkulozni bacili b. prisustvo Klebsiela c. koliina belanevina u punktatu d. prisustvo malignih elija 42. Za pripremu za kolonoskopiju koristi se a. glicerin b. parafin c. nitrati d. gorka so 43. Ultrazvuk koristi a. jonizujue zraenje b. elektromagnetne talasime c. zvune talase visokuh frekvencija d. zvune talase niskih frekvencija 44. Ultrazvuni pregled se a. moe ponavljati vie puta u istom danu b. sme se raditi samo jednom dnevno c. sme se raditi jednom nedeljno d. sme se raditi jednom meseno 45. Hepatitis C virus se prenosi a. parenteralno iglama, endoskopima, operativno b. kapljino vazduhom u zatvorenom prostoru c. dodirom bolesnika tokom pregleda d. izluevinama bolesnika, prljavim rukama Pitanja sainio Doc Dr elikovi Dragan Internista Gastroenterolog KBC Kragujevac Interna Klinika 30. 5. 2004.

PORODINA MEDICINA

ISPITNA PITANJA Prof dr Jasmina Kneevi

RAST I RAZVOJ ZAOSTAJANJE U FIZIKOM RAZVOJU ADOLESCENCIJA I ADOLESCENTNA KRIZA AKUTNE I HRONINE BOLESTI KOD DECE

1. Za procenu rasta i razvoja najbolji parametar u odojakom periodu je porast u telesnoj visini porast u telesnoj teini porast u telesnoj duzini 2. Svako dete ima svoju krivulju rasta u okviru percentilnih krivulja da ne delimino 3. Krivulju opteg rasta prati rast sledeih organa i sistema obim lobanje kostur i muskulatura jetra, bubrezi, kostur i muskulatura 4. Da li mozak pokazuje pubertetsko ubrzanje rasta da ne delimino 5. Obim glave u u I godini ivota moe da se normalno povea do 5 cm 12 cm 10 cm 6. Do kraja prve godine odoje treba normalno da udvostrui telesnu teinu na roenju utrostrui teinu na roenju dobije 10 kg 7. U prvoj godini ivota normalno porast u telesnoj visini iznosi do 20 cm do 25 cm do 15 cm 8. Za procenu kotane zrelosti koristi se rendgen leve ake izmerena telesna teina i visina hormonske analize 9. Najvei uticaj na linearni rast imaju sledei hormoni insulin hormon rasta androgeni

10. Najvei utiocaj na sazrevanje kostiju imaju sledei hormoni hormon titne lezde, androgeni i estrogeni, insulin hormon rasta 11.Broj mlenih zuba je 10, 20, 22 12. Prenatalni period je vreme od zaea do roenja period emriogeneze perod od navrena 3 meseca trudnoe do poroaja 13. Odojaki period traje od roenja do kraja 3. meseca ivota od kraja prvoj meseca do kraja prve godine 6. do 12. meseca ivota 14. Novoroene je dete u prva tri meseca ivota u prvih mesec dana ivota u prvih 6 meseci 15. Pubertet poinje u 10,5 god kod devojica i 11 god kod deaka u 9,5 godina kod devojica i 10,5 god kod deaka u 12 god kod devojica i 13 god kod deaka 16. Odoje poinje da dri glavu sa 3 meseca 2 meseca 6 meseci 17. Odoje poinje samostalno da sedi od 5 meseci 6 meseci 10 meseci 18. Mali rast trebe ispitivanti kada je dete ispod 5 percentila i raste manje od 4 cm godinje dete ispod 10 percentila i raste manje od 3 cm godinje dete ispod 20 percentila i raste manje od 6 cm godinje 19.Tarnerov sindrom se karakterie malim rastom kod deaka malim rastom kod devojica i izostankom sekundarnih seksualnih karakteristika vosokim rastom i izostankom sekundarnih seksualnik karakteristika kod devojica 20. Adolescencija je period od pojave znakova puberteta do zavretka rasta od nastupa polne zrelosti do zavretka rasta od 16. godine ivota 21. Mentalna anoreksija (anorexio mentalis) oznaava poremeaj ponaanja kada dete prekomerno uzima hranu odbija hranu uzima samo jednu vrstu hrane

22. Bulimija je slabo uzimanje hrane prekomerno uzimanje hrane uzimanje samo odreene vrste hrane 23. Enuresis nocturna je nevoljno nono mokrenje posle 5. godine ivota nevoljno nono mokrenje posle 4. godine ivota nevoljno nono mokrenje do 7. godine 24. Enkopreza je nekontrolisano defeciranje izostanak stolice ucestale vodene stolice


. 1. : ) b) c) d) 2. : ) b) c) d) 3. : ) b) c) d) 4. : ) b) c) d) 5. : ) b) c) d) 6. Diabetes insipidus : ) b) c) d) 7. : ) b) c) d)

8. Basedow : ) b) c) d) 9. : ) b) c) Favistan-om, Propiltiouracil-om . d) 10. : ) , b) c) d) 11. : ) 4-6 b) (Favistan .) c) d) 2-3 12. , : ) 5% b) 10% c) 25% d) 50% 13. : ) b) c) d) 14. : ) b) c) c) 15. : a) b) c) d)

16. Cushing-ov : ) b) , c) d) 17. Addison-ova : ) b) c) d) 18. : ) b) c) d) 19. Diabetes mellitus : ) b) c) d) 20. : ) b) c) d) 21. : ) b) c) d) 22. : a) 1-2% b) 2-5% c) 5-8% d) 8-10%

23. 1 ( ) : ) b) c) d) 24. 2 ( ) : ) b) c) d) 25. : ) b) c) d) 26. : ) b) c) d) 27. : ) 30%, 40%, 30% b) 55%, 30%, 15% c) 40%, 40%, 20% d) 65%, 20%, 15% 28. : ) b) c) d) 29. 2: ) b) c) d) 30. : ) ( ) b) c) ( ) d)

TEST PITANJA ZA VM
PORODINA MEDICINA I KUNA DIJALIZA
1. Hemodijaliza predstavlja (1): a) metodu lenja poviene ureje i kreatinina kod bolesnika sa oteenom funcijom bubrega b) metodu lenja kod bolesnika sa anurijom i povienom azotemijom izmenom sastava plazme i dijalizata c) izmenu sastava bolesnikove plazme i dijalizata sa ciljem da se koriguje poremeeni elektrolitski sastav plazme d) predstavlja nain leenja koji ima za cilj da ukloni oteenim bubrezima neeliminisane zavrne produkte metabolizma i da koriguje poremeen hidro-elektrolitski sastav plazme 2. Tehnike hemodijalize se prema razliitim kriterijumima mogu podeliti na sledei nain (1): a) telesna i vantelesna, kuna i u dijaliznom centru, akutna i kontinuirana b) telesna i vantelesna, kuna i u dijaliznom centru, privremena i trajna c) telesna i vantelesna, kuna i u dijaliznom centru, manuelna i automatska d) telesna i vantelesna, kuna i u dijaliznom centru, acetatna i bikarbonatna 3. Fiziki principi dijalize su (1): a) difuzija, ultrafiltracija, sekrecija i absorpcija b) difuzija, osmoza, ultrafiltracija i adsrpcija c) difuzija, konvekcija i osmoza d) difuzija, ultrafiltracija i absorpcija 4. Osnovne pretpostavke za sprovoenje vantelesne hemodijalize podrazumevaju (1): a) krvni prostor, dijalizatni prostor, dijalizator, tehniku podrku-aparat b) krvnu pumpu, dijalizatnu pumpu, dijalizator, tehniku podrku-aparat c) ultrafiltracioni segment, krvni segment, tehniku podrku-aparat d) dijalizator, A-V linije, krvna pumpa, dijalizatna pumpa, alarmi 5. Osnovne pretpostavke za sprovoenje telesne hemodijalize podrazumevaju (1): a) transfer sistem, rastvore glikoze razliite osmolarnosti, cikler, greja za kese b) peritoneumski kateter, dijalizatni rastvor, transfer sistem, greja za kese c) transfer sistem, dijalizatni odeljak, cikler, greja za kese d) peritoneumske kateter, rastvore glikoze razliite osmiolarnosti, greja za kese 6. Jaina krvnog i dijalizatnog protoka na vantelesnoj dijalizi treba da bude (1): a) 150-200 mL/min odnosno 300 mL/min. b) 250-300 mL/min odnosno 400 mL/min. c) 200-250 mL/min odnosno 500 mL/min. d) 200-300 mL/min odnosno 600 mL/min. 7. Jaina krvnog i dijalizatnog protoka na telesnoj (CAPD) dijalizi moe da bude (1): a) 40-60 mL/min odnosno 6-10 L/dn. b) 50-80 mL/min odnosno 2-6 L/dn. c) 20-50 mL/min odnosno 5-10 L/dn. d) 20-30 mL/min odnosno 6-12 L/dn. 8. Broj izmena krvi u toku jedne dijalizne seanse na vantelesnoj dijalizi moe da bude (1): a) 1225 b) 100120 c) 1215 d) 6080

2
9. Broj izmena krvi u toku jedne kompletne seanse na telesnoj (CAPD) dijalizi moe da bude (1): a) 1225 b) 100120 c) 180 200 d) 1214 10. Prednosti kune vantelesne dijalize su: (1) a) due trajanje,samostalni izbor termina, podrka porodice, radna angaovanost ree virusne i druge infekcije, bolji kvalitet ivota b) due trajanje,efikasnija dijaliza, podrka porodice, radna angaovanost ree virusne i druge infekcije, bolji kvalitet ivota c) due trajanje,samostalni izbor termina, podrka porodice, radna angaovanost ree virusne i druge infekcije, jeftinija d) samostalni izbor termina, podrka porodice, radna angaovanost ree infekcije, bolji kvalitet ivota, jeftinije 11. Nedostaci kune vantelesne dijalize su: (1) a) tee je doi do donora bubrega za transplantaciju, improvizacije, komplikacije za koje bolesnik ''nije dovoljno struan'' b) ee virusne infekcije, improvizacije, komplikacije za koje bolesnik ''nije dovoljno struan'' c) neredovne kontrole u matinom centru, nedostatak transfuzioloke slube, komplikacije za koje bolesnik ''nije dovoljno struan'' d) neredovne kontrole u matinom centru, improvizacije, komplikacije za koje bolesnik ''nije dovoljno struan'' 12. Bolesnicima straijim od 65 god, psihini nestabilnim, sa nestabilnom sranom funkcijom i onima sa lokomotornim poremeajima kuna vantelesna hemodijaliza se: (1) a) uopte ne preporuuje b) ne preporuuje se acetatna hemodijaliza c) preporuuje se hemodijafiltracija d) preporuuje se samo u posebnim sluajevima 13. Prednosti peritoneumske dijalize u odnosu na vantelesnu hemodijalizu su: (1) a) bra eliminacija uremijskih toksina, manje potrebnih uslova, vea ''mobilnost bolesnika'', bolja kontrola krvnog pritiska i anemije, slobodniji reim ishrane b) manje potrebnih uslova, vea ''mobilnost bolesnika'', bolja kontrola krvnog pritiska i anemije, slobodniji reim ishrane c) bra eliminacija uremijskih toksina, vea ''mobilnost bolesnika'', bolja kontrola krvnog pritiska i anemije, slobodniji reim ishrane d) kontinuirana eliminacija uremijskih toksina, manje potrebnih uslova, vea ''mobilnost bolesnika'', bolja kontrola krvnog pritiska i anemije, slobodniji reim ishrane 14. Nedostaci peritoneumske dijalize u odnosu na vantelesnu hemodijalizu su: (1) a) infekcije trbune duplje, potreban je vei stepen higijenskih navika, manja odgovornost bolesnika u fazi obuke i leenja b) infekcije izlaznog mesta katetera, potreban je vei stepen higijenskih navika, vea odgovornost bolesnika u fazi obuke i leenja c) infekcije trbune duplje, potreban je vei stepen higijenskih navika, vea odgovornost bolesnika u fazi obuke i leenja d) infekcije izlaznog mesta katetera, potreban je vei stepen higijenskih navika, manja odgovornost bolesnika u fazi obuke i leenja. 15. Leenje bolesnika dijalizom u porodinom ambijentu treba da se: (1) a) razmotri od sluaja do sluaja b) da se sprovodi nakon propisane obuke c) da se uvek preporui kao mogunost za koju e se bolesnik naknadno opredeliti d) da se uvek razmotri postoji li prednost peritoneumske nad vantelesnom dijalizom

3
Reenja I: 1. c 2. b 3. d 4. a 5. b 6. d 7. a 8. c 9. d 10. a 11. d 12. a 13. d 14. c 15. a

II HRONINE BOLESTI BUBREGA

1. Osnovne elije glomerula su (1): a) endotelske, mezangijalne i tubulske b) endotelske, podociti i mezangijalne c) mezangijalne, tubulske i epitelske d) mezangijalne, fibroblasti, endotelske i glatke miine elije 2. Glomerulske bolesti (GN) se po nastanku-etiologiji dele na (1): a) primarne i sekundarne b) imunokompleksne i citotoksine c) sa ueem komplementa i bez uea komplementa d) neproliferativne i proliferativne GN 3. Nefrotski sindroim (NS) se karakterie (1): a) albuminurinom hipoalbuminemijom, hiperlipidemijom i smanjenom JGF b) proteinurinom hipoproteinemijom veom od 3,5 g/d, otocima, hipotenzijom 2 c) proteinurinom (> 3,5 g/d/1.73m ) hipoalbuminemijom (< 25g/L), hiperlipidemijom i edemima d) smenjenjem serumskih proteina (< 50g/L), hiperlipidemijom, oligurijom, otocima 4. Najei nefrotski sindrom kod dece je (1): a) bolest minimalnih promena b) mezangijalni GN c) membranozni GN d) membranoproliferativni GN 5. Najee komplikacije nefrotskog sindroma su (1): a) refrakterni edemi, progresija bubrene insuficijencije, arterijska hipotenzija b) generalizovani edemi, tromboembolijski dogaaji, hiperlipidemija, arterijska hipertenzija c) arterijska hipertenzija, gubitak transportnih proteina, edemi d) refrakterni edemi, arterijska hipotenzija, hiperlipidemija, infekcije 6. Za nefrotski sindrom su karakteristini (1): a) hladni, gravitacioni edemi, posebno lica i nadlanica b) topli testati edemi: lica, nadlanica, stopala i presakralne regije c) topli testasti edemi potkolenica i donjih onih kapaka d) hladni i bledi testatsti edemi celog tela-anasarka 7. Asimptomatske abnormalnosti urina podrazumevaju (1): a) progresivno ali lagano smanjenje JGF sa pojavom vidljive hematurije, i/ili znaajna proteinurija b) progresivno ali lagano smanjenje JGF sa pojavom vidljive hematurije posle respiratornih infekcija c) normalnu funkciju bubrega sa vidljivom hematurijom d) hematurija i/ili proteinurija bez znaajnog pogoranja bubrene funkcije

8. Asimptomatska hematurija-M. Berger je (1): a) glomerulska bolest sa rekurentnom hematurijom sa ili bez proteinurije sklona ka progresiji b) tubulointersticijki poremeaj praen povremenom makrohematurijom posle respiratornih infekcija c) vrsta nefrotskog sindroma blaeg toka povremeno praena hematurijom posle crevnih ili respiratornih infekcija d) hronina glomerulska bolest koja vodi u terminalnu hroninu bubrenu insuficijenciju 9. Tubulointersticijske bolesti mogu biti (1): a) akutne - hronine, kateter-zavisne/nezavisne, visoke-niske, metabolike-nemetabolike b) akutne - hronine, kateter-zavisne/nezavisne, visoke-niske, imunoloke-neimunoloke c) akutne - hronine, kateter-zavisne/nezavisne, visoke-niske, simptomatske-asimptomatske d) akutne - hronine, kateter-zavisne/nezavisne, visoke-niske, endogene-egzogene 10. Bakterioloka definicija uroinfekcije oznaava (1): 4 a) Urinokultura sa brojem klica 10 /mL 5 b) Urinokultura sa brojem klica 10 /mL 3 c) Urinokultura sa brojem klica 2 x 10 /mL 5 d) Urinokultura sa brojem klica 2 x 10 /mL 11. Najei bakterijski uzroci G-negativnih urioinfekcija su (1): a) Proteus mirabillis, Staphylococcus epidermidis, Lactobaciullus b) Escherichia coli, Naiseria gonnorhae, Proteus mirabillis c) Escherichia coli, Proteus mirabillis, Klebsiella d) Escherichia coli, Proteus mirabillis, Klebsiella, Enterobacteriae 12. Najei bakterijski uzroci G-pozitivnih urioinfekcija su (1): a) Staphylococcus saprofiticus, Proteus mirabillis b) Lactobaciullus, Streptococcus c) Enterococcus, Staphylococcus aureus d) Staphylococcus saprofiticus, Enterococcus 13. Pogodujui inioci za nastanak uroinfekcije su (1): a) uroopstrukcija, vezikouretralni refluks, trudnoa, kateterizacija b) uroopstrukcija, endemska nefropatija, cistina bolest bubrega c) uroopstrukcija, vezikouretralni refluks, prehlade d) uroopstrukcija, trudnoa, sistemske bolesti 14. Mokrane infekcije udruene sa noenjem katetera se karakteriu (1): a) estim recidivima i hematurijom b) subfebrilnim temperaturama i piurijom c) veom smrtnou bolesnika d) pogoranjem bolesti zbog koje je kateter plasiran 15. Analgezina nefropatija nastaje ako bolesnik u odreenom vremenskom periodu upotrebi (1): a) 3 kg aspirina, 2,5 kg kofeina, 4 kg fenacetina b) 7 kg aspirina, 1 kg kofeina, 3 kg fenacetina c) 5 kg aspirina, 3 kg kofeina, 2 kg fenacetina d) 5 kg aspirina, 2 kg kofeina, 4 kg fenacetina Reenja II: 1. b 2. a 3. c 4. a 5. d 6. b 7. d 8. a 9. c 10. b 11. c 12. d 13. a 14. c 15. d

TEST PITANJA IZ HEMATOLOGIJE

Doc.dr.Neboja Anelkovi 1. Zaokrui tanu reenicu: a) eritrociti ive 12 dana, b) retikulociti su vei od eritrocita za oko 20 %, c) eritrociti su elije veliine od 6 do 8 mm sa krupnim jedrom, d) retikulociti su prve elije eritocitne loze koje imaju jedro, 2. Zaokrui tanu reenicu: a) proeritroblast je predhodnik bazofila, b) proeritroblast je predhodnih retikulocita, c) proeritroblast je predhodnik eritrocita d) proeritroblast je prva elija crvene krvne loze. 3. Tokom sazrevanja eritrocita: a) uveava se jedro, b) smanjuje se jedro, c) ne menja se veliina elija, d) gubi se jedro. 4. Eritropoetin je hormon koji: a) stimulie eritropoezu, b) inhibira eritropoezu, c) stimulie granulocitopoezu, d) stimulie trombocitopoezu. 5. Sintezu eritropoetina stimulie: a) hipoksija, b) metabolika alkaloza, c) proliferacija elija, d) respiratorna alkaloza. 6. Eritropoetin se stvara u: a) CNS-u, b) bubrezima, c) gonadama, d) slezini. 7. Zaokrui tanu reenicu: a) tokom sazrevanja eritrocita poveava se veliina elije, b) tokom sazrevanja granulocita gubi se jedro, c) tokom sazrevanja eritrocita gubi se jedro, d) tokom sazrevanja trombocita smanjuje se broj elija. 8. Zaokrui tanu reenicu: a) B i T limfociti postoje samo u kostnoj sri, b) B i T limfociti sazrevaju u kostnoj sri, c) B i T limfocit su cirkuliue elije u krvi,

d) B i T limfociti imaju isto mesto sazrevanja. 9. Zreli cirkuliui limfociti su: a) krupne ovalne elije sa granulama, b) elije koje sekretuju citokine, c) elije koje imaju veliki sadraj citoplazme i bisagasto jedro, d) elije koje imaju mali sadraj citoplazme i bisagasto jedro. 10. Bazofilni leukociti: a) su najmanje elije meu leukocitima, b) su najvee elije meu leukocitima, c) imaju velike i krupne granule u citoplazmi, d) su najvaniji fagociti u organizmu. 11. Monociti su elije koje: a) imaju segmentovano jedro, b) imaju bubreasto jedro c) ovalno jedro, d) nemaju jedro. 12. Zaokrui tanu reenicu: a) monociti prelaskom iz krvi u tkivo postaju makrofazi b) makrofazi prelaskom iz krvi u tkivo postaju monociti, c) monociti prelaskom iz krvi u tkivo se transformiu u eozinofilne leukocite. d) makrofazi prelaskom iz krvi u tkivo se transformiu u eozinofilne leukocite. 13. Mijeloblasti su: a) prekursori limfocita, b) prekursori granulocitne loze, c) prekursori eritrocita, d) prekursori trombocita. 14. Trombociti nastaju : a) fragmentacijom megakariocita, b) sazrevanjem proeritroblasta, c) proliferacijom mijelocita, d) proliferacijom monoblasta. 15. Trombociti u cirkulaciji obino ive: a) 4 godine, b) 120 dana, c) 6-8 dana, d) 15-30 dana. 16. Trombociti su elije koje: a) imaju jedro, b) nemaju jedro, c) nemaju granule u citoplazmi, d) imaju dva jedra.

17. Retikulocitna kriza predstavlja: a) izrazito poveanje broja retikulocita u perifernoj krvi, b) potpuni nedostatak retikulocita u perifernoj krvi, c) pojavu funkcijski izmenjenih retilulocita, d) postoji stalno. 18. Retikulocitna kriza se obino javlja: a) posle akutne hemoragije, b) posle infekcije, c) posle transfuzije krvi, d) u aplastinoj anemiji. 19. Retikulocitna kriza: a) je udrueno smanjenje broja retikulocita i eritrocita u krvi, b) je posledica infekcije, c) postoji kod hemoliznih anemija, d) je posledica inhibicije eritropoeze. 20. Nedostatak gvoa u organizmu uzrokuje: a) mikrocitnu anemiju, b) makrocitnu anemiju, c) leukocitizu, d) leukopeniju. 21. Nedostatak folata u organizmu uzrokuje: a) mikrocitnu anemiju, b) makrocitnu anemiju, c) leukocitizu, d) leukopeniju. 22. Najznaajniji uzrok nastanka megaloblastnih anemija je: a) nedostatak vitamina B12 ili folata, b) nedostatak gvoa, c) nedostatak vitamina C, d) nedostatak kobalta. 23. Hemolitike anemije se karakteriu: a) ubrzanom eritropoezom, b) usporenom eritropoezom, c) usporenom granulocitopoezom, d) nema efekta na eritropoezu. 24. Schilling-ov test se koristi za ispitivanje: a) apsorpcije vitamina B12, b) apsorpcije gvoa, c) apsorpcije folata, d) brzine eritropoeze.

25. MCV (srednja zapremina eritrocita) je smanjen kod: a) nedostatka gvoa, b) smanjene apsorpcije folata, c) smanjene apsorpcije vitamina B12, d) akutnih krvavljenja. 26. Hipohromna anemija se karakterie: a) koncentracijom gvoa u serumu obino manjom od 8 mmol /L, b) koncentracijom gvoa u serumu obino veom od 29mmol/L, c) normalnom koncentracijom gvoa u serumu, d) smanjenjem serumske koncentracije vitamina B12. 27. Fragmentirani eritrociti se javljaju kod: a) nedostatka gvodja, b) hemoliznih anemija, c) nedostaka vitamina C, d) nedostatka folata. 28. Nedostatak vitamina B12 moe nastati kod: a) srane insuficijencije, b) gastrektomije, c) bubrene insuficijencije, d) oboljenja CNS-a. 29. Limfocitoza je: a) smanjenje broja limfocita u krvi, b) poveanje broja limfocita u krvi, c) prisustvo retikulocita u krvi, d) pojava atipinih limfocita. 30. Zaokrui tane reenice: a) eozinofilija postoji kod parazitarnih infekcija, b) eozinopenija je povezana sa parazitskim infekcijama, c) eozinofilija postoji kod bubrene insuficijencije, d) eozinopenija postoji kod bubrene insuficijencije. 31. Neutropenija postoji kod: a) infekcije stafilokokama, b) deficita vitamina B12 i folne kiseline, c) primene kortikosteroida, d) srane insuficijencije. 32. Neutrofilija nastaje kod: a) reumatske groznice, b) nasledne agranulocitoze, c) malih boginja, d) demijelinizacione bolesti.

33. Poveanje broja neutrofilnih granulocita u krvi nastaje u sluaju: a) virusnih infekcija, b) bakterijskih infekcija, c) parazitarnih infekcija, d) dejstva ultravioletnih zraka.

34. Monocitoza postoji usled: a) deficita vitamina C, b) infekcije bacilom tuberkuloze, c) pneumokokne infekcije, d) alergijskih bolesti. 35. Apsolutna limfocitoza postoji kod: a) alergijskih bolesti, b) tuberkuloze, c) sindroma steene imunodeficijencije (AIDS-a). d) pneumokokne infekcije. 36. Zaokrui tanu reenicu: a) monocitoza postoji kod tireoiditisa, b) monocitoza postoji kod infekcije rikecijma, c) monocitoza postoji kod insuficijencije srca, d) monocitoza postoji kod insuficijencije bubrega. 37. Trombocitoza (trombocitemija) je: a) poveanje broja trombocita iznad 450 x 109/l krvi, b) poveanje broja trombocita iznad 450 x 1012/l krvi, c) izmena funkcijskih karakteristika trombocita uz njihov normalan broj u perifernoj krvi, d) smanjenje broja trombocita u perifernoj krvi. 38. Trombocitoza je moe nastati kao posledica: a) splenektomije, b) splenomegalije, c) hipoplazije kostne srI, d) intoksikacije barbituratima. 39. U hipovitaminozi C postoji sklonost ka krvarenju usled: a) poremeaja sinteze kolagena u zidu krvnog suda, b) inaktivacije proteina C i S, c) inaktivacije heparina, d) smanjenja broja trombocita. 40. Sekundarna (reaktivna) trombocitoza moe se javiti kod: a) nekih malignih bolesti (posebno plua, jetre i kolona), b) autoimunih bolesti, c) splenomegalije, d) deficita vitamina C.

41. Trombocitopenija je: a) smanjenje broja trombocita ispod 150 x 1012/l krvi, b) smanjenje broja trombocita ispod 150 x 109/l krvi, c) izmena morfolokih odlika trombocita uz njihov normalan broj u perifernoj krvi, d) nita od navedenog nije tano. 42. Trombocitopenije mogu nastati kao posledica: a) smanjenog stvaranja i poveane razgradnje trombocita, b) splenektomije, c) nedostatka vitamina B1, d) prekomerne koliine folata. 43. Patoloka razgradnja trombocita prouzrokovana lekovima moe biti posledica: a) oteenja slezine prouzrokovanih lekom, b) reakcije preosetljivosti prouzrokovane imunskim kompleksima, c) oteenja bubrega prouzrokovanih lekom, d) aplazije kostne sri uzrokovane korienim lekom. 44. Hemofilija A podrazumeva: a) nedostatak ili smanjenu funkcijsku aktivnost faktora VII, b) nedostatak ili smanjenu funkcijsku aktivnost faktora IX, c) nedostatak ili smanjenu funkcijsku aktivnost faktora VIII, d) nedostatak von Willebrand-ovog faktora koagulacije. 45. Hemofilija A je: a) nasledna bolest koja se prenosi autozomno-recesivno, b) nasledna bolest koja se prenosi genom na X hromozomu, c) steena koagulopatija koja nastaje usled poveane potronje faktora VII, d) steena koagulopatija koja nastaje usled poveane potronje faktora IX. 46. Najznaajniji uzrok nastanka megaloblastnih anemija je: a) nedostatak vitamina B12 ili folata, b) nedostatak gvoa, c) nedostatak vitamina C, d) nedostatak kobalta. 47. MCV (srednja zapremina eritrocita) je smanjen kod: a) nedostatka gvoa, b) smanjene apsorpcije folata, c) smanjene apsorpcije vitamina B12, d) akutnih krvavljenja. 48. Monocitoza postoji usled: a) deficita vitamina C, b) infekcije bacilom tuberkuloze, c) pneumokokne infekcije, d) alergijskih bolesti.

49. Hipohromna anemija se karakterie: a) koncentracijom gvoa u serumu obino manjom od 8 mmol /L, b) koncentracijom gvoa u serumu obino veom od 29mmol/L, c) normalnom koncentracijom gvoa u serumu, d) smanjenjem serumske koncentracije vitamina B12. 50. Fragmentirani eritrociti se javljaju kod: a) nedostatka gvodja, b) hemoliznih anemija, c) nedostaka vitamina C, d) nedostatka folata. 51. Nedostatak vitamina B12 moe nastati kod: a) srane insuficijencije, b) gastrektomije, c) bubrene insuficijencije, d) oboljenja CNS-a.

52 Limfocitoza je: a) smanjenje broja limfocita u krvi, b) poveanje broja limfocita u krvi, c) prisustvo retikulocita u krvi, d) pojava atipinih limfocita.

53 Schilling-ov test se koristi za ispitivanje: a) apsorpcije vitamina B12, b) apsorpcije gvoa, c) apsorpcije folata, d) brzine eritropoeze. 54.Mijeloblasti su: a) prekursori limfocita, b) prekursori granulocitne loze, c) prekursori eritrocita, d) prekursori trombocita.

55 Mijeloblasti su: a) prekursori limfocita, b) prekursori granulocitne loze, c) prekursori eritrocita, d) prekursori trombocita.

56.Eritropoetin se stvara u : a) CNS-u, b) bubrezima, c) gonadama, d) slezini 57 Zreli cirkuliui limfociti su: a) krupne ovalne elije sa granulama, b) elije koje sekretuju citokine, c) elije koje imaju veliki sadraj citoplazme i bisagasto jedro, d) elije koje imaju mali sadraj citoplazme i bisagasto jedro. 58.Monociti su elije koje: a) imaju segmentovano jedro, b) imaju bubreasto jedro, c) ovalno jedro, d) nemaju jedro.

59. Trombociti su elije koje: a) imaju jedro, b) nemaju jedro, c) nemaju granule u citoplazmi, d) imaju dva jedra. 60.Tromocitoza moe nastati kao posledica: a) splenektomije, b) splenomegalije, c) hipoplazije kostne srI, d) intoksikacije barbituratima. 61. Zaokrui tanu reenicu: a) eritrociti ive 12 dana, b) retikulociti su vei od eritrocita za oko 20 %, c) eritrociti su elije veliine od 6 do 8 mm sa krupnim jedrom, d) retikulociti su prve elije eritocitne loze koje imaju jedro, 62.Tokom sazrevanja eritrocita: a) uveava se jedro, b) smanjuje se jedro, c) ne menja se veliina elija, d) gubi se jedro.

63.Zaokrui tanu reenicu: a) tokom sazrevanja eritrocita poveava se veliina elije, b) tokom sazrevanja granulocita gubi se jedro, c) tokom sazrevanja eritrocita gubi se jedro, d) tokom sazrevanja trombocita smanjuje se broj elija. 64.Nedostatak gvoa u organizmu uzrokuje: a) mikrocitnu anemiju, b) makrocitnu anemiju, c) leukocitizu, d) leukopeniju. 65. Trombociti u cirkulaciji obino ive: a) 4 godine, b) 120 dana, c) 6-8 dana, d) 15-30 dana.

66. Zaokrui tane reenice: a) eozinofilija postoji kod parazitarnih infekcija, b) eozinopenija je povezana sa parazitskim infekcijama, c) eozinofilija postoji kod bubrene insuficijencije, d) eozinopenija postoji kod bubrene insuficijencije.

67. Neutrofilija nastaje kod: a) reumatske groznice, b) nasledne agranulocitoze, c) malih boginja, d) demijelinizacione bolesti. 68. Poveanje broja neutrofilnih granulocita u krvi nastaje u sluaju: a) virusnih infekcija, b) bakterijskih infekcija, c) parazitarnih infekcija, d) dejstva ultravioletnih zraka.

69. Trombocitoza (trombocitemija) je: a) poveanje broja trombocita iznad 450 x 109/l krvi, b) poveanje broja trombocita iznad 450 x 1012/l krvi, c) izmena funkcijskih karakteristika trombocita uz njihov normalan broj u perifernoj krvi, d) smanjenje broja trombocita u perifernoj krvi.

70. Sekundarna (reaktivna) trombocitoza moe se javiti kod: a) nekih malignih bolesti (posebno plua, jetre i kolona), b) autoimunih bolesti, c) splenomegalije, d) deficita vitamina C.

71. Trombociti nastaju : a) fragmentacijom megakariocita, b) sazrevanjem proeritroblasta, c) proliferacijom mijelocita, d) proliferacijom monoblasta. 72. Sintezu eritropoetina stimulie: a) hipoksija, b) metabolika alkaloza, c) proliferacija elija, d) respiratorna alkaloza. 73. Zaokrui tanu reenicu: a) monociti prelaskom iz krvi u tkivo postaju makrofazi, b) makrofazi prelaskom iz krvi u tkivo postaju monociti, c) monociti prelaskom iz krvi u tkivo se transformiu u eozinofilne leukocite. d) makrofazi prelaskom iz krvi u tkivo se transformiu u eozinofilne leukocite.

74. U hipovitaminozi C postoji sklonost ka krvarenju usled: a) poremeaja sinteze kolagena u zidu krvnog suda, b) inaktivacije proteina C i S, c) inaktivacije heparina, d) smanjenja broja trombocita. 75. Zaokrui tanu reenicu: a) B i T limfociti postoje samo u kostnoj sri, b) B i T limfociti sazrevaju u kostnoj sri, c) B i T limfocit su cirkuliue elije u krvi, d) B i T limfociti imaju isto mesto sazrevanja. 76.Izaberi tane odgovore (3): a/U pravoj policitemiji(PRV) buja samo eritrocitna loza b/U pravoj policitemiji poveana je eritrocitna masa i viskoznost krvi c/U PRV vredost eritropetina je poviena d/Eritrocitafereza je znaajna u leenju prave policitemije e/U 5% bolesnika sa PRV nastaje evolucija u akutnu mijeloblastnu leukemiju

77.Za esencijalnu mijelofibrozu ne vai jedna konstatacija: a/U esencijalnoj mijelofibrozi postoji proliferacija svih elija hematopeze b/Proliferacija veziva nije uvek prisutna u kostnoj sri c/Splenomegalija je veoma izraena d/Uz anemiju i trombocitopeniju prisutna je esto i leukocitoza e/Indeks alkalne fosfataze u leukocitima je ispod 20 78.Izaberi oboljenje koje nema karakteristike ostalih: a/esencijalna trombocitemija b/eritrocitoza c/esencijana mijelofibroza d/hronina mijeloidna leukemija 79.Izaberi pravilne odgovore izmeu sledeih pet(4): a/Morfologija matinih elija hematopoeze odgovara limfoidnoj eliji b/Matine elije se dele, samobnavljaju i diferentuju c/Multipotentna matina elija ne daje matinu eliju limfoidne loze d/IL-1,IL-3, CSF-GM su najznaajniji faktori rasta hematopeze e/Faktori rasta su glikoproteini 80.Izaberi stubi sa elemetima karakteristinim za aplastinu anemiju: a/isezavanje pluripotentne matine elije b/hipercelularna kostna sr c/trombocitopenija d/leukopenija e/splenomegalija f/imunosupresivana terapija nema efekta g/transplantacija kostne sri ima prioritet kod mlaih od 45 godina starosti, koji imaju identinog davaoca A B C D E A a a a a B c b d c C e d f d D g e g g

81.Izaberi pravilne odgovore izmeu sledeih pet (3): a/histoloki tipovi i kliniki stadijumu Hodgkinove bolesti su u meusobnoj korelaciji b/Hodgkinova elija je presudna za dijagnozu Hodgkinove bolesti c/Histoloki tip limfocitne deplecije ima najgoru prognozu d/zahvaenost limfnih vorova sa obe strane dijafragme odgovara IV stadijumu bolesti e/mehloretamin je najznaajniji lek u Hodgkinovoj bolesti 82.Koje su konstatacije tane za imunu trombocitopenijsku prpuru(ITP)(4): a/akutni ITP se javlja u dece nakon virusne infekcije b/hronina ITP je autoimno oboljenje sa antitelima na trombocite

c/vreme krvarenja je normalno u ITP d/u leenju akutne ITP najznaajniji je kortizol i IgG i.v. e/splenektomija je terapija izbora u hroninomITP-u 83.Izaberi pravilan odgovor izmeu sledeih pet tvrdnji(4): a/hemofilija je nasledna koagulopatija od koje boluju mukarci b/sve keri hemofiliara u braku sa zdravom enom su konduktorke c/hemartroze nisu karakteristine za hemofiliju d/poremaaj hemostaze u hemofiliji karakterie produeno aPTT e/korekcija hemostaze u hemofiliara najuspenije se provodi davanjem koncentrata F-VIII odnosno F-IX inioca koagulacije 84.Za dve tvrdnje povezane jer postoji 5 moguih odnosa.Izaberite pravilan odgovor. U diseminovanoj intravaskulnoj koagulaciji krvarenje se javlja jer postoji trombocitopenija (1): a/prva idruga tvrdnja su tane ali nisu uzrono povezane b/prva tvrdnja je tana a druga netana c/prva i druga tvrdnja su tane i uzrono su povezane e/obe tvrdnje su netane 85.Izaberi pravilne tvrdnje za Von Willebradndovu bolest(3): a/Prenoenje bolesti je recesivno vezano za X hromozom b/poremeaj hemostaze karakterie produeno vreme krvarenja c/ nivo faktora VIII koagulacije je snien u tipu III VWB d/adhezivnost trombocita je smanjena e/krvarenja u zglobove su uvek prisutna

86.Izaberi pravilne odgovore izmeu datih pet(4): a/u patogenezi arterijskih tromboza najznaajnija je poveana agregabilnost trombocita b/hiperkoagulabilnost krvi zbog poveane aktivnosti inilaca koagulacije ili smanjene aktivnosti inhibitora koagulacije uslovljava pojavu venskih tromboza c/u prevenciji arterijskih tromboza znaajni su antiagregacioni lekovi d/male doze heparina nisu efikasne u prevenciji venskih tromboza e/u leenju venskih tromboza koriste se dikumarol i hepatin 87.Izaberi pravilne odgovore izmeu sledeih pet. Kompenzatorni mehanizmi u tekoj anemiji hroninog toka su(3): a/poveani afinitet hemoglobina prema kiseoniku b/poveanje krvotoka u tkivima preraspodela krvi c/povean srani rad d/poveano stvaranje eritropoetina e/poveana viskoznost krvi 88.Izaberi pravilne odgovore izmeu datih. U hemoglobinopatije spadaju(4): a/drepanocitza

b/thallasemia c/HbM d/hemoglobini sa nenormalnim afinitetom za kiseonik e/nestabilni hemoglobini 89.Izaberi pravilne odgovore. Homozigotni oblik anemije srpastih eritrocita karakterie(4): a/hronina hemolizna anemija b/vazookluzivne krize c/sklonost ka infekciji d/cijanoza e/hronino oteenje organa 90.Izaberi pravilne odgovore izmeu sledeih est. Najei uzroci deficita gvoa su(4): a/nedovoljno unoenje gvoa u organizam b/smanjena apsorpcija gvoa c/poveano gubljenje gvoa d/poveane potrebe organizma za gvoem e/smanjeno unoenje i poveano gubljenje gvoa f/smanjeno unoenje i poveane potrebe organizma za gvoem

TEST PITANJA SA ODGOVORIMA ZA PORODINU TERAPIJU Prof.dr Slavica uki-Dejanovi

1. Godina ivota u kojoj poinju da se razvijaju kretanje i govor deteta je: a. prva b. druga c. trea d. etvrta 2. Dete pokazuje tenju da uestvuje u grupi igrom od: a. 1. god. b. 2. god. c. 3.god. d. polaska u obdanite nezavisno od godina 3. Psiholoko ugradjivanje vrednosti roditelja u dete je: a. transfer b. empatija c. introjekcija d. identifikacija 4. Prva mogunost samokritinosti razvija se: a. u 7. godini b. u 18. godini c. u 20. godini d. sa prvim radnim obavezama 5. Pojam kasno detinjstvo odnosi se na godine od: a. 3 . do 7. b. 7. do 14. c. 10. do 14. d. preko l4. 6. Od 3. do 7. godine otac se od deaka doivljava kao: a. nebitan b. rival c. ideal d. rival i ideal

7. Odrasliji uzrast deteta je u godinama od: a. 7. do l0. b. l0. do 12. c. l2. do 14. d. preko l4.

8 . Mentalna anoreksija se javlja u uzrastu:

a. b. c. d. 9.

novorodjeneta malog deteta mladalakog doba a, b,c

Od 12 do 15 godina adolescencije osoba je u: a. prepubertetu b. sreditu adolescencije c. pubertetu d. mladjem maloletnitvu

10. Elektra kompleks se onosi na vezanost: a. deaka za oca b. devojice za oca c. deaka za majku d. devojice za majku

11. Edipov kompleks se odnosi na vezanost: a. deaka za oca b. devojice za oca c. deaka za majku d. devojice za majku

12. Na problemima identiteta radio je: a. Frojd b. Adler c. Jung d. Erikson 13. Poremeaj identiteta se najee javlja u: a. ranoj adolescenciji b. ranom detinjstvu c. kasnoj adolescenciji d. a, b, c

14. Do kasne adolescencije mladi imaju potrebu da ih roditelji: a. tite b. podravaju c. usmeravaju d. a, b, c

15. Poremeaj polnog identiteta u adlescenciji moe biti: a. znak mentalnog poremeaja b. prolazna manifestacija c. a. i b. je tano d. znak teatralnosi i agresije

16.

Genealoko statistikim metodom se ispituje: a. stepen naslednih optereenosti b. stepen nauenih poremeaja ponaanja c. porodino stablo osobe d. a, b, c

l7. Da pol odredjuje sudbinu oveka tvrdio je: a. Hipokrat b. Adler c. Frojd d. Jung

18. Prvi objekat ljubavi deteta je: a. majka b. otac c. brat d. sestra

19. Bolesti zavisnosti se ee javljaju u porodicama: a. potpunim b. nepotpunim c. a i b je tano d. dijabetiara

20. Majke se uobiajeno kada imaju hendikepirano dete najjae vezuju za: a. supruga b. zdravo dete c. bolesno dete d. nema uticaja

21. Porodina terapija je jedna od metoda: a. psihosocioterapije b. farmakoterapije

c. d.

radiks terapije tradicionalne terapije

22. Da bi se primenila porodina terapija njeni lanovi treba najpre da znaju da su u: a. dobroj instituciji b. dobroj komunikaciji sa terapeutom c. krizi d. posebno dobroj intelektualnoj formi

23. Porodicu u naoj kulturi u drutvu predstavlja a. otac b. majka c. najstariji lan d. najmudriji lan

24. Za primenu porodine psihoterapije vano je da njeni lanovi budu: a. obrazovani b. sugestibilni c. uporni u elji da pomognu obolelog d. a, b, c 25. Valjan rad u porodinom tretmanu prevashodno podrazumeva rad svakog lana na: a. obolelom b. na svim drugim, ne na sebi c. samom sebi, da se bolje osea d. sebi , kako bi pomogao i drugima

26.

Termini ID, EGO, SUPEREGO pripadaju teoriji: a. biheviorizma b. getalt c. psihoanalize d. radiks

27.

Termini EGO stanje dete, odrasli i roditelj koriste se u terapiji: a. getalt b. psihoanalize c. transakcionoj d. grupnoj na telo usmerenoj Prilagodjavanje porodine terapije jednoj teoriji je: a. mogue i poeljno

28.

b. c. d.

mogue poeljno praktino nemogue i ne preporuuje se

29.

Balintove grupe su oblik: a. porodine terapije b. dinamski orijentisane grupne terapije c. grupne terapije osoba obolelih od iste bolesti d. tano je a,b i c

30.

Kod branih problema preferira se: a. porodina terapija b. brana terapija, uvek c. ako je problem samo branog para,brana terapija d. nikada samo brana terapija

TANI ODGOVORI 1. b 2. c 3. c 4. a 5. a 6. d 7. b 8. d 9. c 10. b 11. c 12. d 13. c 14. d

15. c 16. c 17. c 18. a 19. b 20. c 21. a 22. c 23. a 24. a 25. d 26. c 27. c 28. d 29. c 30. c

U skladu sa planom odrala sam nastavu i pripremila 30 ispitnih test pitanja sa tanim odgovorima ,to dostavljam rukovodiocu predmeta.

Prof. Dr Slavica Djuki Dejanovi