Libre 02 HD Lat

VESTI *** PREDSTAVLJAMO *** KORISNI SAVETI *** OSLOBAANJE *** HUMOR
asopis o slobodnom softveru
LiBRE!
Broj: 02
Godina: 2012
Mala kola:
Scribus 1.4
Multimedija:
Digital Audio Workstation Linuks Mint 13 Maya
Re urednika
LiBRE! broj 02
iji je na projekat?
Na naim internet stranicama moete proitati da je inicijativa za pokretanje ovog projekta potekla iz LUGoNS i Ubuntu Srbija zajednica. Od samog starta, ekipa okupljena oko ove ideje je bila svesna da projekat ne moe dugorono da opstane ako ostane samo u okviru ove dve zajednice. Inicijalna ekipa asopisa je dala sebi zadatak da projekat postavi na noge i da mu da ton i infrastrukturu. Dugorono ne bi bilo dobro da ova ekipa bude i jedina odgovorna za sadraj i ureivaku politiku asopisa. U ne ba tako skorijoj budunosti, ali u jednom trenutku svakako, ova bi ekipa iscrpela svoja znanja i ideje i to bi bio kraj projekta. Zato projekat nee i ne sme biti odgovornost ni samo jednog lica pa ak ni samo odreenih zajednica. Nama je jasno da ne moemo sami. Jo nam je ostalo da i sve one kojima je slobodan softver u srcu uverimo da je ovo i njihov projekat. LiBRE! asopisu je u interesu da bude to interesantniji, raznovrsniji, da pokriva to vie oblasti in-
teresovanja i tako na najbolji nain promovie ideju slobodnog softvera. Interes zajednica slobodnog softvera je promocija aktivnosti, slobodnog operativnog sistema ili programa oko koga su se okupili. Ovi interesi su meusobno saglasni i prirodni. Istina je da zajednice mogu opstati bez LiBRE! asopisa ali LiBRE! asopis ne moe dugo trajati bez zajednica. Samo po jedan lanak meseno iz svake registrovane aktivne zajednice slobodnog softvera iz Srbije ili regiona bi asopisu omoguio da poraste na 1 00 strana, da bude aktuelan i raznovrstan. Napor ne bi bio veliki a rezultati bi bili vidljivi. Autori ovako uestvuju u ureivanju asopisa doprinosei da asopis doive kao svoj, ba kao i FLOSS projekte na kojima rade. To je krajnji cilj ovog projekta, da postane vlasnitvo srpske a moda i regionalne opensource zajednice. Ovo ne znai da se ovom projektu ne mogu prikljuiti i nezavisni pojedinci. tavie, oni su sada nosioci ovog projekta, a novi su uvek dobrodoli. Do pisanja i itanja, LiBRE! tim
Broj: 02 Periodika izlaenja: mesenik Glavni i odgovorni urednik: Nikola Hardi Izvrni urednik: Aleksandar Stanisavljevi Glavni lektor: eljko ari Lektura: Aleksandar Stanisavljevi Marko Kosti Romeo Mlinar Redakcija: Bojan Bogdanovi Goran Meki Gavrilo Prodanovi Marko Matoevi Stefan Noini eljko Popivoda Mihajlo Bogdanovi Grafika obrada: eljko Pavkov Dejan Maglov Kontakt: IRC: #floss-magazin na irc.freenode.org E-pota: libre@lugons.org Mo slobodnog softvera:
3
Ovo delo je licencirano pod uslovima licence Creative Commons Autorstvo-Nekomercijalno-Deliti pod istim uslovima 3.0 Srbija.
2 LiBRE! asopis o slobodnom softveru Jun 2012
LiBRE! sadraj
LiBRE! vesti
LiBRE! broj 02
str. 6
vesti
Puls slobode
Zapoinjemo seriju tekstova o Scribusu. Stono izdavatvo nije bauk, a zahvaljujui slobodnom softveru nije vie ni skupa igraka. Nauite osnove rada u Scribusu i upustite se u avanturu izrade sopstvenih publikacija.
ta je to IPv6? emu slui? Proitajte na naim stranama.
DAW ili Digital Audio Workstation je, prosto reeno, raunar na kome radite obradu audio signala. Signal moete obraditi u realnom vremenu ili ne. Od ovog broja zapoinjemo priu o alatima koji e vam omoguiti da uradite taj posao.
Mobilni kutak
str. 8
Dozvole nad datotekama u Linuksu, 2. deo

Oslobaanje
str. 22
Youtube i Linuks
str. 36
str. 44 str. 44 str. 46 str. 47
Android i custom ROM-ovi Android Instagram Tegra igre, aplikacije i animirane pozadine
Sound And Visions 2012 str. 8

Predstavljamo
str. 25
str. 25
str. 1 0
str. 1 0
Upravnik prozora
Slobodni profesionalci
Slobodni softver u nauci:
Linuks Mint 1 3 Maya
str. 30
Praat i digitalna analiza govora

Linuks Mint 1 3, kodnog imena Maya je objavljen 23. maja tekue godine. U ovoj recenziji baciemo jedan pogled na verziju sa MATE desktop okruenjem.
str. 30
Jo otkako je Adobe rekao da vie nee izdavati flash plejer za Linuks, osim uz Google Chrome, to ini da njemu budunost na Linuksu nee biti puna svetlosti i blagodati. Veina korisnika flash player upotrebljava samo da bi pregledala po koji video na YouTube-u. Opisujemo alternative vezane za ovaj servis.
Sam svoj majstor
Smene strane
str. 48
str. 38
str. 38 str. 40
FLOSS Media Playeri

Kako da?
str. 1 5
str. 1 8
str. 1 8
Mala kola Scribusa, 1 . deo
Analiza govora je oblast kojom se bavi nekoliko disciplina: fonetika, medicina, raunarske nauke, forenzika... Predstavljamo vam najkorieniji i najpopularniji otvoreni program za analizu zvunih zapisa govora: Praat.
Internet, mree i komunikacije
Programiranje
Egzotini C kompajleri
Multimedija
Digital Audio Workstation,

1 . deo
str. 34
str. 34
Jun 2012 5
IPv6
4
LiBRE! asopis o slobodnom softveru
LiBRE! vesti
Objavljen je Geany 1 .22
1 8. jun 201 2 Geany je mali, lagan, GTK2 tekst editor namenjen programerima. Preveden je na 1 8 jezika ali naalost ni na jedan jezik sa ovih prostora. Moe se instalirati i na GNOME i na KDE desktop okruenje samo to zahteva GTK2 runtime biblioteke. Koristan link: http://www.geany.org/Main/HomePage *** tu diskova i zadacima spasavanja podataka. Koristan link: http://distrowatch.com/?newsid=0731 5 ***
Firefox OS mobilni telefoni

02. jul 201 2 Mobilni telefoni e koristiti Firefox OS ali najverovatnije tek sledee godine. Programi e biti bazirani na HTML5. Oekuje se da se prvi mobilni sa Firefox OS-om pojavi sledee godine u Brazilu. Prva serija bie u mobilnim telefonima Sprinta, Deutsche Telecoma, Telecoma Italia, Telefonice, Telenora... Koristan link: http://www.omgubuntu.co.uk/201 2/07/firefox-os-powered-smartphones-launching-early-next-year?utm_source=feedb urner&utm_medium=feed&utm_campaign=Feed%3A+d0od+%28OMG!+Ubuntu!%29&utm_content=FeedBurner ***
Nova nadogradnja Chakra-e

03. jul 201 2 Objavljena je poslednja nadogradnja Chakra-e iz serije Archimedes. Za naredno izdanje Chakra-e su najavljene znatne promene ukljuujui i promenu kodnog imena. Chakra je nezavisni Arch fork nemakog porekla kojeg odlikuje prijateljski korisniki interfejs, automatsko prepoznavanje i konfigurisanje hardvera, KDE desktop i preinstalirani mnogobrojni alati i dodaci. Isporuuje se kao Live CD za i686 i x86_64 platforme. Koristan link: http://distrowatch.com/?newsid=07324 ***
Izaao je Bluefish 2.2.3

28. jun 201 2 Nova verzija donosi mnogo manjih ispravki i poboljanja. Od veih promena tu su: dodat je lorem ipsum generator, GUI je restruktuiran u nekim podrujima, dodate su neke nove preice sa tastature, u web frontend-u je dodat djalog za HTML5. Koristan link: http://bluefish.openoffice.nl/index.html ***
Clonezilla Live 1 .2.1 2-67

27. jun 201 2 Objavljena je nova stabilna verzija Clonezilla Live 1.2.1267. Clonezilla Live je specijalizovani softver namenjen zadacima kloniranja diskova i particija. Baziran je na Debian sid-u. Koristan link: http://distrowatch.com/?newsid=0731 6 ***
Objavljen je novi Ultimate Edition 3.4

01 . jul 201 2 Ultimate Edition 3.4 je gejmerska distribucija koja je sada bazirana na Ubuntuu 1 2.04 Precise Pangolin. Iako je sav softver u potpunosti nadograen na najnoviju verziju i dalje je zadrano GNOME 2.6 desktop okruenje. Koristan link: http://distrowatch.com/?newsid=0731 9 ***
Steam podrka na Linuksu

03. jul 201 2 Izvrni direktor Valve, Gabe Newell je potvrdio da Linuks dobija podrku Steam motora. Koristan link: http://www.omgubuntu.co.uk/201 2/07/ valves-gabe-newell-reiterates-steam-linux-support?utm_source=feedburner&utm_medium=feed&utm_campaign =Feed%3A+d0od+%28OMG!+Ubuntu!%29&utm_content=FeedBurner ***
Evropski parlament protiv ACTA-e

04. jul 201 2 Evropski parlament je odbacio ACTA sporazum. lanovi parlamenta su ubedljivom veinom (478 protiv 39) odbacili problematini sporazum o kojem je bilo rei u proteklih 6 meseci. Koristan link: http:tech.slashdot.org/story/1 2/07/04/ 1 25021 8/acta-rejected-by-european-parliament
Parted Magic 201 2_06_26

27. jun 201 2 Objavljen je nov Parted Magic. Ovo je jo jedna specijalizovana iva Linuks distribucija namenjena menadmen6
Jun 2012
Puls slobode
Sound and Visions 2012
Aktivizam:
Sound and Visions 2012
Multimedijalni festival Sound and Visions u Majdanpeku predstavio se, u treem izdanju od 29. 66 01 . 07. 201 2
obrada audio datoteka ( audacity), snimanje spoljnog zvuka - mono i stereo ( audacity), viekanalno ( ardour, muse, traverso), kreacija - samo audio ( ardour, muse, traverso), audio+ MIDI ( muse). Takoe, prikazan je i radni tok Doni Promisa, majdanpekog autora koji je i odrao ovu prezentaciju za svoju pop pesmu Intermezzo - entre dos burbujas sa jo neobjavljenog albuma. ema radnog toka je prikazana na slici.
kometrani film prikazano je osam filmova iz regiona bive Jugoslavije. Nagradu za najbolji film osvojio je film Mezanin Dalibora Matania iz Hrvatske. Odluku o pobedniku doneo je trolani iri u sastavu: Puria orevi, Saa Radojevi i Petar Mitri. Program Vizuelne intervencije predstavio je beogradske umetnike: Aleksandriju Ajdukovi, Gorana Micevskog, Ivana Petrovia i Ivana ujia. Oni su u toku festivala realizovali svoje umetnike radove u javnom prostoru. Petroviev Fototapet i ujieve Zlatne poluge postavljeni su u O 1 2. septembar. Micevski je rad Zlatne ribice postavio u gradskom parku, dok je rad Niti realizovao u prostoru izmeu hotela Golden Inn i Samakog hotela. Aleksandrija Ajdukovi je poklonila seriju fotografija Tigrice odabranim javnim ustanovama od drutvenog znaaja - O 1 2. septembar i Centru za kulturu Majdanpek. U muzikom programu su svakog dana od 22 asa svirala dva benda. Nastupili su: Nahty iz Nia, Ana Never iz Suboti-
Autor: Doni Promis ultimedijalni festival Sound and Visions u Majdanpeku predstavio je, u treem izdanju od 29. 06 01 . 07, raznovrstan program: kratkometrani igrani film, vizuelne intervencije, prezentacije o slobodnom softveru i njegovoj upotrebi u pravljenju umetnikih dela, kao i koncerte aktuelnih predstavnika srpske alternativne scene. I ove godine bila je odrana jedinstvena turistika tura kroz pogone rudnika bakra Majdanpek, tzv. industrijski turizam.
digitalnom domenu. Kao i do sada, dvodnevni program bio je podeljen u tematske dane: Otvoreni sadraji i FLOSS i kreativnost, gde su obraene teme: Creative Commons u svetu digitalnog zvuka i Audio produkcija uz pomo slobodnog softvera.
Prezentacije o slobodnom softveru i slobodnoj kulturi odrane su u okviru programa Open source i kreativnost u
8
Na predavanju o audio produkciji, pored opteg uvodnog dela o slobodnom softveru, objanjen je audio sistem u GNU/Linux operativnom sistemu kojeg ine hijerarhijski sistem zvunih servera i odgovarajui driver u zavisnosti od toga koja se zvuna kartica koristi ( firewire, USB, PCI). Zatim, prikazani su radni tokovi sa upotrebljenim softverom za zadatke: transkodovanje ( ffmpeg, lame),
Crvene strelice na emi predstavljaju audio signal, dok zelene strelice predstavljaju MIDI poruke. Vidimo da Promis koristi firewire zvunu kartu za snimanje i monitoring zvuka te je stoga prisutan ffado driver. MIDI komunikacija se obavlja preko alsa drivera. Centralno mesto radnog toka je DAW program MusE u kome se nalaze sve audio i MIDI trake. On je povezan audio i MIDI vezama sa spoljnim softverskim instrumentima, samplerom linuxsampler i sintisajzerom yoshimi. Za audio efekte koristi spoljni program guitarix i prikljuke iz porodice calf. Sve audio veze izmeu programa kao i sa ffado driverom realizovane su preko audio servera JACK. U okviru takmiarskog programa KratJun 2012
ce i Supernaut, Presing, Neni Dalibor i Kazna za ui iz Beograda. Koristan link: http://www.savfest.com/

9
Predstavljamo
Linuks Mint 13 Maya
Autor: Aleksandar Stanisavljevi inuks Mint 1 3, kodnog imena Maya, objavljen je 23. maja tekue godine. Baziran je na Ubuntuu 1 2.04 i, kao i Ubuntu, predstavlja izdanje sa viegodinjom podrkom. Radi se o LTS (engl. Long Term Support) verziji koja je podrana do aprila 201 7. godine. Linuks Mint 1 3 je dostupan u dve verzije. Jedna koristi MATE 1.2 desktop okruenje ( GNOME 2.3.x fork), a druga verzija sadri Cinnamon 1.4 okruenje ( GNOME Shell fork). U ovoj recenziji e biti rei samo o verziji koja koristi MATE.
Linuks Mint 13 "Maya"

Linuks Mint 1 3, kodnog imena Maya, je objavljen 23. maja tekue godine. U ovoj recenziji e biti rei samo o verziji koja koristi MATE desktop okruenje.
nje na sistem). Linuks Mint 1 3 koristi novi MDM display manager umesto GNOME display managera ( GDM). Novi MDM display manager je baziran na GDM 2.20 display manageru koji je bio jedan od poslednjih uz GNOME 2. MDM obezbeuje alate za konfigurisanje grafikog prikaza ekrana za prijavu, mogunost za biranje tema, daljinsko, automatsko i vremenski definisano prijavljivanje, mogunost izvravanja skripti i izbor jezika, i trenutno predstavlja najfunkcionalniji dostupni display manager.
Linuks Mint 1 3 MATE

Instalacija Linuks Minta 1 3 MATE isporuuje se u obliku DVD ISO slike koja se moe preuzeti sa zvaninog sajta: http:blog.linuxmint.com/?p=2031 . Iako instalacija dolazi kao DVD ISO slika, ne zauzima puno memorijskog prostora (oko 900 MB). Proces instalacije traje svega desetak minuta. Korisniki interfejs instalera je veoma jednostavan pa e se u njemu gotovo svi veoma lako snai. Nakon to uspeno instalirate novi Linuks Mint i restartujete raunar, doekae vas ekran za prijavu na sistem (pod uslovom da prethodno niste ukljuili automatsko prijavljiva10
Slika 2. Postavke prozora za prijavu

Nakon to se prijavite na sistem doekae vas meni dobrodolice u kojem moete nai najbitnije stavke za uspean poetak sa novim Linuks Mint operativnim sistemom.
Jun 2012 11
Slika 1 . Linuks Mint 1 3 MATE

ekran za prijavu na sistem
Predstavljamo
im zemljama: SAD, Kanada, Ujedinjeno Kraljevstvo, Irska, Nemaka, Francuska, Italija i panija. U ostalim zemljama se i dalje koristi DuckDuckGo kao glavni pretraiva u Firefoxu. Dobra osobina koju caja poseduje jeste mogunost presluavanja audio datoteka jednostavnim postavljanjem pokazivaa mia iznad njih. U ovu svrhu se aktivira proces totem-audiopreview.
Linuks Mint 13 Maya
Slika 3. Linuks Mint meni dobrodolice

MATE desktop okruenje je veoma slino GNOME 2 desktop okruenju pa e za one koji su do sada koristili GNOME 2 biti malo novina. Jedna je da i u ovoj verziji Linuks Minta postoji dobro poznati Mint meni. Upravnik datoteka se zove caja a ureiva teksta pluma.
Slika 5. Podrazumevane slike pozadine Linuks Mint 1 3, za razliku od Ubuntua, nije menjao program za reprodukciju muzike pa tako i dalje koristi Banshee. Banshee nije integrisan u meniju za podeavanje zvuka ve postoji posebna ikonica u obavetajnoj zoni, a koja slui i kao meni za kontrolu reprodukcije (pauziranje, prethodna, sledea pesma i slino).
Podrazumevani menader programa je mintInstall 7.3.8 i veoma je jednostavan za korienje poetnicima u svetu Linuksa. Pomou njega jednostavno moete da instalirate ili obriete neki program. Programi su razvrstani u kategorije i potkategorije, a prikazane su i ocene i opisi koje su uneli korisnici.
Banshee 2.4 (2.4.0); Brasero 3.4.1 ; Eye of MATE 1.2.0; Caja 1.2.1 ; Firefox 12.0; GIMP 2.6.12; gnome-mplayer 1.0.5; GParted 0.11.0; gThumb 2.14.3; LibreOffice 3.5.2.2; Totem Movie Player 3.0.1 ; Pidgin 2.10.3 (libpurple 2.10.3); Pluma 1.2.0; mintInstall 7.3.5 Software Manager; Synaptic 0.75.9; System Monitor 1.2.1 ; Thunderbird 12.0.1 ; Transmission 2.51 (13280); VLC media player 2.0.1 Twoflower; XChat 2.8.8 i Linux 3.2.0-23-generic.
Utisci
U ovoj recenziji smo govorili o 32-bitnoj verziji Linuks Minta 1 3 MATE. Ovu Linuks distribuciju smo testirali na sledeoj maini:
Slika 7. Menader programa mintInstall 7.3.8
Procesor: AMD Athlon 64 3000+ 2,01

GHz
Slika 4. Izgled grafikog korisnikog

interfejsa Linuks Minta 1 3 sa MATE desktop okruenjem
Grafika: Sapphire 9600 XT 128 MB

128 bit
Slika 6. Meni za
Podrazumevane slike pozadine su upotpunjene kolekcijom irskog umetnika zvanog masterbutler.

12
podeavanje jaine zvuka
Podrazumevani programi
Uz Linuks Mint 1 3 MATE dolaze podrazumevano sledei programi: APTonCD 0.1.98+bzr117-1.2;
Jun 2012
Matina ploa: MSI MS7030 RAM: 2 GB (1 x Kingston
Linuks Mint 1 3 odabrao je Yahoo kao podrazumevani pretraiva u slede-
KVR400X64C3A/1G, 1GB + 2 x Kingston KVR400X64C3A/512, 512 MB) Hard disk: WDC WD1200JB-00GVA0, 120 GB
13
Predstavljamo
Napajanje: Cooler Master RS-460PMSP-A3, 460 W Zauzee RAM memorije je 350 MB pri uobiajenom optereenju (otvoreni: jedan jeziak u Firefoxu, XChat, Terminal, caja, pluma i system monitor). Ukoliko, na primer, otvorite vie jeziaka u Firefoxu i zauzee RAM memorije e se srazmerno poveati. Mislimo da bi za uobiajene potrebe bila dovoljna i konfiguracija koja ima samo 51 2 MB RAM-a. Odziv programa je na zavidnom nivou, ali nam se ipak ini da i dalje ima mesta za unapreenja. Na primer, programu mintInstall je potrebno malo vie vremena da otvori neku kategoriju programa dok je sa potkategorijama situacija daleko bolja, odnosno, one se dosta bre otvaraju. Sa ostalim programima smo uglavnom imali pozitivna iskustva. Verujemo da e svi oni koji su voleli stari GNOME 2 sa zadovoljstvom koristiti Linuks Mint 1 3 Maya MATE. Mogue je da e sistemski zahtevi u pogledu koliine RAM memorije sada biti vei ali ipak treba imati u vidu da je ovo izdanje Linuks Minta onakvo kako su to mnogi krajnji korisnici eleli da bude, te da ovo izdanje Linuks Minta ima podrku od itavih 5 godina. Zato uopte ne sumnjamo da e Linuks Mint 1 3 distribucija nai put do mnogih korisnika, zaljubljenika u slobodan softver. Korisni linkovi: [1 ] http://www.webupd8.org/201 2/05 /linux-mint-1 3-released-2-editions.html [2] http://www.makeuseof.com/tag/linux-mint-1 3-maya-a-very-stable-release-with-long-term-support/
14 LiBRE! asopis o slobodnom softveru
FLOSS medija plejeri
[3] http://www.linuxmint.com/rel _maya_whatsnew.php [4] http://www.linuxandlife.com/201 2/05 /linux-mint-1 3-maya-mate-editon-review.html

U svetu otvorenog koda postoji zadivljujui broj medija plejera. Konzolni plejeri putaju muziki sadraj ali isto tako i video sadraj. Za vas smo pripremili nekoliko njih.
pod slobodnom licencom, 2001 . je nastao MPG321 kao klon pomenutog plejera sa potpuno istim opcijama. Takav nain razvijanja mu je omoguio da mu MPG123 ustupi mesto, to ga je uinilo veoma popularnim. MPG321 je jednostavan i lagan mp3 plejer sa nekoliko osnovnih opcija. Pomou ovog plejera audio izlaz moete slati na alsa, oss, esd, sun i arts ureaje. Takoe, pesme koje su navedene na komandnoj liniji ili itavu listu, moete izmeati pomou -z ar-
LiBRE! prijatelji
Autor: Gavrilo Prodanovi svetu otvorenog koda postoji zadivljujui broj medija plejera. Obino se mogu podeliti u tri kategorije: konzolni, grafiki i oni koji se startuju kao daemon (server) procesi, pa se kontroliu preko konzolnih ili grafikih klijenata.
Konzolni medija plejeri

Konzolnih medija plejera ima veliki broj, a mi emo navesti samo neke od njih. Konzolni plejeri putaju muziki sadraj ali isto tako i video sadraj. Za vas smo pripremili nekoliko njih.
MPG321
MPG321 je zapoeo svoj ivot veoma davno, negde oko 1 999. godine kao wrapper skripta za MPG123 frontend medija plejera FreeAMP. Poto MPG123 nije bio plejer
Jun 2012 15
Predstavljamo
gumenta. Od ostalih opcija zanimljiva je -t, koja vam omoguava da testirate vreme koje je potrebno za dekodiranje mp3 datoteke. Ako navedete argument -K biete u mogunosti da koristite nekoliko osnovnih interaktivnih tastera: * i / za pojaanje i smanjenje zvuka, n moete koristiti da preskoite opciju, a m kao mute/unmute. Takoe, MPG321 je u mogunosti da vam pokae mp3 oznake koji su zakaene uz mp3 datoteke. Ukratko, MPG321 je odlian izbor ako imate veoma nisku potrebu za kontrolom muzike koju sluate ili ako imate veoma slab raunar, jer on nee uzeti vie od 1MB RAM-a dok putate svoju muziku standardnog kvaliteta. Ako elite da saznate sve opcije MPG321 plejera proitajte kratku man stanicu. slova koje viate pri radu. Takav izlaz gubi mnogo na detaljima ali moe da poslui da pregledate video u terminalu ili preko ssh sesije.
Ovaj plejer moete kontrolisati interaktivno preko tastature ili dojstika ili uz pomo daljinskog upravljaa. Preko interaktivnih kontrola moete pauzirati reprodukciju, preskoiti numeru, smanjiti ili pojaati zvuk, podesiti kontrast, brzinu reprodukcije, prebaciti se u reim punog ekrana i jo mnogo toga. Uz MPlayer dolazi i mencoder koji predstavlja movie encoder. Pomou njega moete konvertovati video iz jednog formata u drugi ili primeniti na njega neki filter kao to je scale koji menja veliinu video datoteke i slino. Mencoder neemo ovde detaljno opisivati da ne bi izali iz tematike. MPlayer predstavlja moan i optimizovan plejer koji e svaki deo vaeg raunara najbolje upotrebiti te kao takav predstavlja ozbiljnu konkurenciju komercijalnim video i DVD plejerima. Ako ste voljni da potroite nekoliko sati prouavajui MPlayer, moete proitati ogromnu man stranicu ili html dokumentaciju kako bi otkrili svaku njegovu mogunost.
Takoe, postoji matrixview koji e uz pomo OpenGL-a da prikae film u vidu zelenih slova koja podseaju na Matriks film. Ako elite saznati sve vrste video izlaza pogledajte: $ mplayer -vo help.
MPlayer
MPlayer predstavlja moan medija plejer koji je u mogunosti da reprodukuje i audio i video sadraje iz razliitih izvora na veliki broj razliitih izlaza. Pomou njega moete posluati mp3, ogg, wav, wma formate ili omiljenu internet radio stanicu, pa ak i talasne radio stanice ako posedujete potrebne ureaje. Svoj audio izlaz moete usmeriti na alsa-u, oss, pulseaudio, jack i jo mnoge audio izlaze po svom izboru (za sve mogunosti moete pogledati: $ mplayer -ao help). Ukoliko odluite da uz MPlayer gledate omiljeni video sadraj moete reprodukovati sve poznate video kodeke. Ako posedujete DVD kolekciju MPlayer je u mogunosti da vam prui uivanje u vaim omiljenim filmovima.
16
Naravno, ako posedujete TV karticu biete u mogunosti da gledate omiljene TV stanice. to se tie video izlaza, MPlayer nudi veoma dugaku listu. Nudi nekoliko X11 video izlaza, OpenGL izlaze a isto tako prua izlaze koji se mogu koristiti za pregled filmova u terminalu bez X-a, kao to su: fbdev za frame buffer terminale ili vesa driver za svaku vesa kompatibilnu grafiku kartu. Postoji i zanimljiva skupina video izlaza koji su tu da donesu odreenu dozu zabave. Ako odluite da koristite caca ili aa video izlaz, dobiete video sastavljen od
MPlayer poseduje podrku za 1 2 formata za titlove! Titlovi su veliki sa senkom to ih ini potpuno ugodnim za itanje. Poseduje podrku za UTF8, pa e naa slova biti prikazana. Postoji nekoliko filtera kao to su: scale koji e da promeni dimenzije video izlaza, flip i mirror koji e da okrenu sliku naglavake i jo mnogi drugi. Takoe, tu postoji i nekoliko audio filtera, a osnovni meu njima su: software volume i equalizer.
Jun 2012 17
Kako da?
Mala kola: Scribus 1.4
Mala kola
Scribus 1.4 - 1. deo

Stono izdavatvo (engl. Desktop Publishing DTP) kao nova delatnost javlja se sredinom osamdesetih godina (1 985) prolog veka i svojom pojavom radikalno transformie rad u izdavako-tamparskim institucijama, ali takoe sve vie omoguava da se i pojedinci na svojim kunim raunarima upuste u avanturu zvanu DTP.
utor: Dejan Maglov obavi kompletnu pripremu teksta i slike za realizaciju (tampu), ukljuujui i prelom, i da na ekranu monitora vidi izgled kompletne stranice u konanom obliku. Tehnoloki proces (oblikovanje) vri se na raunaru u specijalnom softveru za kombinovanje teksta i grafike, a sa ciljem izrade dokumenta za tampu na laserskom tampau ili tamparskoj maini. Stono izdavatvo je proces koji se odvija u vie faza i u kome se koriste razliite vrste programskih softvera i opreme. Originalni tekst i ilustracije se obino proizvode pomou programa za obradu teksta, programa za slikanje i crtanje, opreme za skeniranje fotografija i ureaja za digitalizaciju. Gotov proizvod se zatim prenosi u program za ureivanje stranica, a to je softver koji veina ljudi smatra praJun 2012
Uvod: Stono izdavatvo

tono izdavatvo (engl. Desktop Publishing - DTP) kao nova delatnost javlja se sredinom osamdesetih godina (1 985) prolog veka i svojom pojavom radikalno transformie rad u izdavako-tamparskim institucijama, ali takoe sve vie omoguava da se i pojedinci na svojim kunim raunarima upuste u avanturu zvanu DTP. Pojava raunara i razvoj elektronike krajem XX veka inoviraju i pojednostavljuju dotadanja dostignua u grafikoj proizvodnji. Novine se, u prvom redu odnose na obradu teksta i slike pomou grafikih programa i ureaja. Autoru ili operateru na raunaru je novom tehnologijom omogueno da
vim softverom za stono izdavatvo. Za doradu delova dokumenata ovi programi, pored mogunosti rasporeivanja elemenata, imaju mogunost obrade teksta i grafike. U zavrnoj fazi, gotov dokument se tampa na laserskom tampau ili, ako je potreban bolji kvalitet, na tamparskoj opremi, dok je u sluaju elektronskog izdavatva krajnji proizvod PDF. DTP podrazumeva i jak hardver i skup softver: Operativni sistem, Programe za obradu teksta, takozvane tekst procesore, kao to su: MS Office ili WordPerfect, Programe za obradu slika, kao to su: Photoshop ili Corel Photo-paint, Programe za vektorsku grafiku, kao to su: Corel Draw ili Adobe Ilustrator i Programe za prelom, kao to su: QuarckXPress ili InDesign.
19
18
Kako da?
Scribus
Scribus je najpoznatiji program za stono izdavatvo otvorenog koda. Scribus je multiplatformski alat dostupan za sve najee koriene operativne sisteme, Mac OS X, Windows, Linuks i BSD. Koristi se za pripremu za tampu, pripremu PDF asopisa, ili pripremu grafikog materijala za tampanje. On je alternativa komercijalnim programima za stono izdavatvo kao to su: Corel Ventura, prvi paket programa za stono izdavatvo ija prva verzija darira jo iz 1 986, QuarkXPress, prvi WYSIWYG program ( What You See Is What You Get), bukvalan prevod na srpski: ta vidi to e i da dobije i trenutno najpopularniji Adobe InDesign. Neki bi rekli da je uporeivanje InDesigna i Scribusa ak priblinije nego uporeivanje Photoshopa i GIMP-a. Verovatno je to zbog toga to je izlaz iz Scribusa pribliniji po kvalitetu izlazu iz InDesigna nego to je to izlaz iz GIMP-a u odnosu na izlaz iz Photoshopa. tor Graphic ( CVG), Mecintosh PICT ( PICT), Kivio Stencils ( SML) i DiaShapes ( SHAPE), Omoguen je uvoz vektorskih formata SVG ali i AI iz Adobe Ilustratora, Uvedena su poboljanja u manipulaciji tekstom i Na kraju, ali najvanije za ovaj tekst, je to da je u ovoj verziji poboljan i pojednostavljen sistem pomoi a pristup internet dokumentaciji je sada omoguen direktno iz programa.
Mala kola: Scribus 1.4
Sreom, postoje GNU/Linux alternative za sve ove komercijalne pakete, pa DTP nije ostao samo privilegija profesionalaca.
Slobodni softver za DTP

Nijedan od ranije navedenih komercijalnih programa nema svoju varijantu za operativne sisteme otvorenog koda kao to su Linuks ili BSD. Obzirom na sve veu popularnost operativnih sistema otvorenog koda, sve je vie kvalitetnih alternativa komercijalnim programima. DTP kao sloena disciplina zahteva vie takvih alternativa. Kao alternativa komercijalnim tekst procesorima preporuuje se Libre Office, za obradu rasterske grafike GIMP, za izradu vektorske grafike Inkscape i na na kraju, ali i najvaniji deo DTP-a na slobodnom softveru, Scribus.
Verzija 1 .4
Prvi Scribus objavljen je 2001 . godine. Aktuelna verzija je 1 .4. Najnovija verzija donosi: Novi grafiki interfejs zasnovan na Qt4 bibliotekama, Lake i preciznije rukovanje objektima, Podrku za Windows metafile ( WMV), Xfig ( FIG), Calamus Vek-
njega. Veina tutorijala je ipak na engleskom jeziku pa se logino namee potreba da se napravi jedna mala kola Scribusa na srpskom jeziku. Jo jedan je motiv presudio u korist pravljenja ovakvog tutorijala. Naime, primetili smo da autori koji piu za na asopis nisu ba upoznati sa tehnikim detaljima pravljenja asopisa pa evo prilike da se i sadanji i budui autori malo upoznaju sa ovom tematikom. Logino je da e mala kola biti na primeru pravljenja jednog PDF asopisa. Time emo malo uprostiti tutorijal jer neemo morati da vodimo rauna o tehnologiji tampanja. PDF dokument e biti na konani proizvod.
21
O LiBRE! maloj koli Scribusa

Obzirom da je Scribus slobodan softver, na internetu je mogue nai mnotvo pisanih i video tutorijala za
Jun 2012
20
Kako da?
Ovog puta upoznali smo se sa osnovnim pojmovima. U sledeem broju upoznaemo se sa korisnikim interfejsom Scribusa i krenuti sa konkretnim formiranjem jednog PDF asopisa. Za nestrpljive koji ne mogu da saekaju novi broj i ele odmah da se upoznaju sa osnovama rada u Scribusu, evo i par internet lokacija koje im mogu pomoi da se sami upoznaju sa ovim programom. Korisni linkovi: [1 ] http://www.scribus.net/canvas/Scribus [2] http://wiki.scribus.net/canvas/TutorialEN [3] http://wiki.scribus.net/canvas/Help:TOC [4] http://wiki.scribus.net/canvas/Your_first_PDF_form_with_Scribus [5] http://wiki.scribus.net/canvas/Scribus_Video_Tutorials [6] http://showmedo.com/videotutorials/series?name=NfUrduNov [7] http://www.youtube.com/user/HumpyCreature007
Dozvole nad datotekama u Linuksu, 2. deo
Dozvole nad datotekama u Linuxu - 2. deo

Autor: Aleksandar Stanisavljevi
ma, esta kolona predstavlja datum i vreme poslednje izmene datoteke i, konano, sedma kolona pokazuje ime datoteke. Prva kolona (tip datoteke i njene dozvole) podeljena je u etiri zasebne grupe.
ri o dozvolama za vlasnika datoteke, trea o dozvolama za grupu kojoj datoteka pripada dok etvrta grupa ukazuje na dozvole za sve ostale korisnike. Meutim, ta znae pojedini karakteri u grupama o dozvolama datoteke? r dozvola itanja w dozvola pisanja x dozvola izvravanja - dozvola ne postoji Pokazaemo sada na dva primera kako se itaju dozvole koje datoteka odnosno fascikla ima.
drwxr-xr-x 3 nana writers 80 2005-09-20 21:37 dir
Pregled dozvola koje datoteka ima

rava pristupa koje odreena datoteka ima moete videti korienjem komande za listanje sadraja fascikle u dugakom formatu ls -l. Evo jednog primera kako izlaz ove komande izgleda:
Ukoliko ne moete da pristupite nekoj datoteci na vaem operativnom sistemu Linuks, to je verovatno zbog loe podeenih prava pristupa koje ta datoteka ima.
~/Muzika$ ls -l ukupno 144 -rw-rw---- 1 nana writers 141301 2011-1121 00:07 Domaca_muzika_odabrano.xspf drwxrwxr-x 6 nana writers 4096 2012-0314 22:52 Jamendo_2012
ta izlaz komande ls -l zapravo znai? Prva kolona govori o tipu datoteke i njenim dozvolama. Druga kolona pokazuje broj linkova (jedinice fascikle koje se odnose na datoteke), trea kolona pokazuje ko je vlasnik datoteke, a etvrta kolona govori o grupi kojoj data datoteka pripada. Peta kolona pokazuje veliinu datoteke u bajtovi22 LiBRE! asopis o slobodnom softveru
Slika 1 . Logike grupe kolone koja pokazuje tip datoteke i njene dozvole Prva grupa sadri samo jedan karakter koji pokazuje tip datoteke. Ukoliko ovde stoji znak -, to znai da se radi o datoteci, slovo d oznaava fasciklu, a ukoliko stoji slovo l re je o simbolikom linku. Druga grupa govoJun 2012
Slovo d kojim ispis poinje govori nam da je u pitanju fascikla. Vlasnik ove fascikle je korisnik nana i ova fascikla pripada grupi writers. Druga grupa karaktera, rwx, govori nam da vlasnik fascikle, u ovom sluaju nana, ima pun pristup fascikli. To znai da nana moe da pristupa datotekama u toj fascikli, kao i da ih menja. Sledea grupa karaktera, r-x, kazuje da svi korisnici koji pripadaju grupi writers imaju pravo itanja i izvravanja u fascikli dir. Poto nemaju pravo pisanja ne mogu izmeniti sadraj te fascikle. I na kraju, poslednja grupa karaktera, r-x, govori na da svi korisnici koji nisu nana i koji ne pripadaju grupi korisnika writers imaju pravo itanja i izvravanja u fascikli dir.
-rw-r----- 1 nana writers 8187 2005-09-19 13:35 file
U ovom primeru znak - kojim poi23
Kako da?
nje ispis govori nam da je u pitanju datoteka. Ova datoteka je u vlasnitvu korisnika nana i grupe korisnika writers. Druga grupa karaktera, rw-, govori nam da vlasnik datoteke nana ima dozvolu za itanje i promenu datoteke ali ne i za njeno izvravanje. Trea grupa karaktera, r--, ukazuje na to da korisnici koji pripadaju grupi writers mogu itati datoteku ali je ne mogu izmeniti niti pokrenuti (izvriti). I na kraju, etvrta grupa karaktera --- znai da ostali korisnici nemaju postavljene dozvole za ovu datoteku. korisnike ( -rwxrwxrwx). Obriite sve dozvole i dodajte samo dozvolu za itanje svim korisnicima: $ chmod a=r testfile Nakon ove komande, dozvole datoteke e biti -r--r--r--. Dodajte dozvolu izvravanja za grupu: $ chmod g+x testfile Dozvole datoteke e nakon toga biti -r--r-xr--. Dodajte dozvolu pisanja i dozvolu izvravanja za vlasnika datoteke. Imajte na umu da moete postaviti vie od jedne dozvole istovremeno. $ chmod u+wx testfile Dozvole datoteke e nakon toga biti -rwxr-xr--. Uklonite dozvolu izvravanja i za vlasnika i za grupu. Ne zaboravite da moete postaviti dozvole za vie od jedne grupe korisnika istovremeno. $ chmod ug-x testfile Dozvole datoteka e nakon toga biti -rw-r--r--. Nastavie se...
Oslobaanje
Upravnik prozora
Postavljanje dozvola za datoteku simboliki reim

Dozvole za datoteku moete postaviti koristei chmod komandu. I root korisnik i vlasnik datoteke imaju mogunost da podese dozvole datoteke. Komanda chmod ima dva reima: simboliki i brojevni. Simboliki reim je veoma jednostavan za pamenje. Prvo je potrebno da odluite da li ete postaviti dozvole za korisnika, (engl. user) [u], za grupu korisnika, ( group) [g], za sve ostale korisnike ( other) [o], ili za apsolutno sve korisnike ( all) [a]. Nakon toga moete da dodate dozvolu [+], oduzmete dozvolu [-], ili obriete sve prethodno podeene dozvole i dodate novu dozvolu [=]. Dalje, moete postaviti dozvolu za itanje [r], dozvolu za pisanje [w] ili dozvolu za izvravanje [x]. I na kraju, potrebno je da odredite datoteku kojoj elite da promenite dozvole. Postavljanje dozvola emo pokazati na nekoliko primera. Za ove potrebe emo koristiti datoteku koja se zove testfile i koja ima sve dozvole za sve
24
Autor: Aleksandar Stanisavljevi pravnik prozora (engl. window manager) je sistemski program koji kontrolie poloaj i izgled prozora u okviru prozorskog sistema ( window system) u grafikom korisnikom interfejsu ( graphical user interface). Kako prozorski sistem obezbeuje samo osnovne primitive za izgradnju grafikog korisnikog interfejsa, kao to je iscrtavanje i pomeranje prozora po ekranu, upravnik prozora ima zadatak da kontrolie sve ostalo vezano za prozore: njihov izgled i njihovu funkcionalnost.
Jun 2012
Upravnik prozora (engl. window manager) je sistemski program koji kontrolie poloaj i izgled prozora u okviru prozorskog sistema (window system) u grafikom korisnikom interfejsu (graphical user interface).
25
Oslobaanje
Mogunosti upravnika prozora
Razliiti upravnici prozora poseduju razliite mogunosti ali svi oni imaju za cilj da korisniko iskustvo u radu sa prozorima uine lakim i ugodnijim. slike u root prozoru (prozoru koji se prikazuje preko celog ekrana i koji je na najviem nivou u hijerarhiji prozora). nel sa menijima je slian traci sa menijima ali se pojavljuje kao pokretan panel umesto horizontalne ili vertikalne trake. Moe da sadri uobiajene objekte kao to su: start taster, traka sa zadacima i sistemska kaseta.
Upravnik prozora
samo u obliku naslovne trake.
Naslovna traka je komponenta deko-
Preuzimanje
fokusa omoguava programima koji nisu u fokusu da odjednom dobiju to obeleje i time privremeno ukradu unos koji je namenjen programu koji je prethodno bio fokusiran. Mogunost ikonica dozvoljava korisnicima da pokrenut program minimiziraju u obliku ikonice na radnoj povri ili u obliku ikonice unutar trake sa zadacima.
Fokus miem odreuje kako pokazi-
vaki ureaj utie na fokus za unos u okviru upravnika prozora. Fokus model odreuje koja komponenta grafikog korisnikog interfejsa je trenutno izabrana da prima ulaz sa pokazivakog ureaja dok se pokaziva pomera po ekranu. Upravnik prozora moe da obezbedi i vie radnih povri to omoguava prebacivanje izmeu nekoliko root prozora radne povri. Ovo onemoguava prenatrpanost root prozora jer programi mogu da rade na razliitim radnim povrima.
racije prozora koju obezbeuju neki upravnici prozora a koja se nalazi na vrhu svakog prozora. Obino se koristi da prikae ime programa ili ime otvorenog dokumenta a moe da obezbedi i tastere za minimiziranje, maksimiziranje, namotavanje i zatvaranje prozora programa.
Automatsko sakrivanje omoguava

traci sa menijima da nestane nakon to se pokaziva mia pomeri dalje od ivice na ekranu. I vice predstavljaju vrstu dekoracije prozora koju obezbeuju pojedini upravnici prozora a koja se pojavljuje oko trenutno aktivnog prozora. Pojedini upravnici prozora omoguuju ovu vrstu dekoracije i za prozore koji trenutno nisu aktivni (prozore u pozadini). Neki upravnici prozora obezbeuju i padajui meni koji se pojavljuje nakon desnog klika na neku od komponenti okruenja.
Neki upravnici prozora omoguuju funkcije na tastaturi koje su ekvivalentne funkcijama mia.
Traka sa menijima obezbeuje po-
kretanje programa putem menija a moe da sadri i dodatne objekte kao to su: start taster, traka sa zadacima i sistemska kaseta.
Neki upravnici prozora obezbeuju pager, mogunost za izmenu radnih povri biranjem jedne od njih pri emu su sve one prikazane istovremeno na ekranu unutar jednog prozora ili u obliku gedeta ( gadget) na traci za zadacima.
Neki upravnici prozora omoguuju traku sa zadacima na kojoj su prikazani pokrenuti programi. Na ovoj traci mogu da budu prikazani svi pokrenuti programi bez obzira da li su prikazani na radnoj povri ili su minimizirani i bez obzira na kojoj se radnoj povri zapravo nalaze. Traka sa zadacima moe da bude ugraena unutar trake sa menijima kod nekih upravnika prozora.
Start taster je videt (widget) koji
obezbeuje meni programa koji tim putem mogu da se pokrenu. Obino se nalazi na traci sa menijima na dnu ekrana.
Pozadina radne povri predstavlja

mogunost prikazivanja pozadinske
26
Panel sa menijima obezbeuje pokretanje programa putem menija. Pa-
Namotavanje prozora omoguava

da prozori budu namotani i prikazani
Jun 2012
Obavetajna zona se koristi za pri-
kaz ikona sistemskih i programskih funkcija koje nemaju prikaz u obliku

27
Oslobaanje
prozora. U njoj se uglavnom prikazuju ikone koje predstavljaju informacije o statusu nekog programa ili obavetenja o dolasku novog elektronskog pisma. Neki sistemi mogu da pokazuju i sat u obavetajnoj zoni. risnik moe da prebacuje.
Upravnik prozora
X upravnici prozora
Upravnik prozora u X-u ( X Window System) je samo jo jedan klijent program to nije deo X-a iako uiva posebne privilegije, pa samim tim X nema prethodno definisani upravnik prozora koji bi u njega bio ugraen. Umesto toga, postoje mnogi programi, upravnici prozora, koji na razliite naine omoguuju interakciju sa krajnjim korisnikom a sve u cilju obezbeivanja eljenog izgleda prozora. Postoji mnogo upravnika prozora zato to je upravnik prozora poseban program koga je relativno lako napisati u skladu sa time kako elite da izgledaju prozori, kako elite da se oni ponaaju, gde elite da budu i slino. Neki
Tipovi upravnika prozora Compositing upravnik prozora doputa da svi prozori budu napravljeni zasebno a nakon toga ih prikazuje zajedno u razliitim 2D i 3D okruenjima.
upravnici prozora su relativno jednostavni i runi, kao to je twm, neki su odlini, kao to su: Enlightenment, Kwin, ili Compiz a izmeu su svi ostali, kao to su: fvwm, Blackbox, Fluxbox, Openbox, Metacity, Mutter i mnogi drugi. Sa pravom se moe rei da postoje upravnici prozora za svaiji ukus. Korisni linkovi: [1 ] http://en.wikipedia.org/wiki/Window_manager [2] http://en.wikipedia.org/wiki/X_window_manager [3] http://www.tuxfiles.org/linuxhelp/xwtf.html [4] http://www.tldp.org/HOWTO/XWindow-Overview-HOWTO/windowmanagers.html
[5] http://en.wikipedia.org/wiki/Compositing_window_manager [6] http://en.wikipedia.org/wiki/Tiling_window_manager [7] http://en.wikipedia.org/wiki/Stacking_window_manager [8] http://en.wikipedia.org/wiki/Re-parenting_window_manager [9] http://en.wikipedia.org/wiki/Dynamic_window_manager [1 0] http://en.wikipedia.org/wiki/Comparison_of_X_window_managers
Tiling upravnik prozora boji sve pro-
zore ne ekranu odjednom postavljajui ih jedan pored drugog ili jedan iznad ili ispod drugog, tako da ne postoji preklapanje prozora. Svi upravnici prozora koji imaju mogunost preklapanja prozora jedan preko drugog i koji ne pripadaju tipu compositing upravnika prozora su stacking upravnici prozora.
Re-parenting upravnik prozora je X

upravnik prozora koji usvaja sve prozore. tiling upravnik prozora sa vie prethodno podeenih rasporeda koje ko28
Dynamic upravnik prozora je zapravo

LiBRE! asopis o slobodnom softveru Jun 2012 29
Slobodni profesionalci Slobodan softver u nauci:
Praat analiza govora

Analiza govora je oblast kojom se bavi nekoliko disciplina: fonetika, medicina, raunarske nauke, forenzika... Predstavljamo vam najkorieniji i najpopularniji otvoreni program za analizu zvunih zapisa govora: Praat.
ssiveexposure.mp3_ch1 i odaberite View & Edit. Oznaite deo signala i kliknite na traku iznad da ujete odabrani deo zvuka. Nama e u ovom primeru koristiti signal izmeu 7,2 i 9,5 sekundi, u trajanju od oko 2 sekunde (rei: fom excessive exposure to this sound). Potom odaberite File Extract selected sound (time from 0). Ovim smo u glavnom prozoru dobili jo jedan zvuni objekat preimenujte ga u Primer i sauvajte ( Save Save as WAV file... ).
Pregled zapisa
mogu ga instalirati pomou sudo aptget install praat. Na zvaninoj prezentaciji nalazi se i izvorni kod. Praat je sloen program velikih mogunosti, te emo se mi u ovom lanku skoncentrisati na primere merenja frekvencije osnovnog tona, formanata (dominantnih rezonantnih frekvencija u samoglasnicima) i glasnosti (intenziteta). Kliknite na objekat Primer i zatim na dugme View & Edit. Novootvoreni prozor sadri dva dela: oblik signala (gore) i spektrogram (dole). Meutim, pre nego pokaemo kako vrednosti iitati i iscrtati, moramo podesiti program u skladu sa potrebama. Pre toga potrebno nam je da znamo neto o akustikim odlikama ljudskog glasa. U naoj analizi zanimaju nas dominantne frekvencije (formanti), koji se razlikuju kod samoglasnika i pomau u prepoznavanju zvuka. Formanti zavise od rezonantnih odlika govornih organa, a oblik i duina govornih organa od pola. Zbog toga vrednosti u Praatu moramo prilagoditi tako da program na svakih 1 1 00 Hz oekuje jedan formant (za muke govornike ta vrednost iznosi 1 000 Hz). To emo podesiti u prozoru Formants For31
Uitavanje datoteke
Suelje (interfejs) ovog programa je neuobiajeno. Nakon pokretanja saekae vas dva prozora, jedan za rad sa objektima, drugi za iscrtavanje grafika. Zatvorimo drugi prozor ( Praat Picture) i skoncentriimo se na prvi prozor. Kao primer za zvuni signal (audio datoteku) koristiemo datoteku sa sajta Freesound [1 ]. Vi, naravno, moete koristiti ta elite. Bitno je da snimak sadri glas bez dodatnih signala (muzike, umova). Praat podrava nekoliko formata, pa tako i mp3. Odaberite Open Read separate channels from sound file... , pronaite datoteku 33711__acclivity__excessiveexposure.mp3 i uitajte je. Praat je zapis podelio na dva kanala i postavio ih u delu za objekte. Kanale smo uitali odvojeno jer nam za analizu treba samo mono zapis, dok je zvu-
Autor: Romeo Mlinar naliza govora je oblast kojom se bavi nekoliko disciplina: fonetika, medicina, raunarske nauke, forenzika... Predstavljamo vam najkorieniji i najpopularniji otvoreni program za analizu zvunih zapisa govora: Praat. Trudiemo se da prikaemo samo neke osnovne mogunosti ovog sloenog programa, uz kratka teorijska objanjenja bez kojih je teko razumeti namenu Praata. Praat je dostupan na Linuksu i moe se preuzeti sa zvanine prezentacije http://www.fon.hum.uva.nl/praat/. Korisnici Debijan (Ubuntu) distribucija
na datoteka u stereo formatu. Kliknite na 2. Sound i Praat e prikazati sve komande dostupne za objekat zvuk. Odaberite Remove da uklonite drugi mono zapis.
Izdvajanje dela zapisa

Kliknite na 33711__acclivity__exceJun 2012
30
Slobodni profesionalci
mants settings Maximum formants (Hz) 5500, za vrednost od 5 formanata. Da bismo sve frekvencije formanata videli na e kranu podesiemo spektrogram: Spectrum Spectrogram settings View range 0 5500 Hz. Konano, ukljuiemo izraunavanje i prikaz formanata: Formant Show formants. Vidimo da raspored pet redova crvenih taaka (pet na mestima gde je program uspeo izraunati sve vrednosti) zavisi od vrste izgovorenog glasa, te od uticaja susednih glasova. Da bismo videli delove zapisa u kojem je zabeleeno treptanje glasnica ukljuiemo Pitch Show pitch. Plava linija preko spektrograma oznaava periode za koje je Praat izraunao da verovatno odgovaraju treperenju. Tako vidimo da su svi samoglasnici zvuni, a da je, na primer, glas /s/ bezvuan. To se primeti u poslednjoj frazi izdvojenog zapisa (this sound). Pitch vrednosti odgovaraju frekvencijama osnovnog tona, pa tako vidimo da u ovom delu glasne ice trepere uestanou od 1 1 7 Hz do 260 Hz. Konano, da bismo videli intenzitet, odaberimo Intensity Show intensity. uta linija preko spektrograma pokazuje vrednosti u decibelima. tno iz zvunog zapisa (a ne izdvajanjem posebnih objekata). Posluiemo se delom zapisa koji smo ve odabrali ( Primer) i koji smo otvorili pomou View & Edit. Za poetak, odaberite frazu this sound i kliknite na dugme sel u donjem desnom uglu ovim e se odabrani deo proiriti na itav ekran. Prvo emo iscrtati spektrogram: odaberite Spectrum Paint visible spectogram i potvrdite sve opcije. Otvorie se novi prozor sa iscrtanim delom spektrograma. Sliku je mogue suziti ili proiriti promenom dela prozora koji Praat koristi za crtanje: povucite miem preko grafika i napravite neto ui deo za sliku. Potom se vratite u prethodni prozor i ponovite proceduru. Ne menjajui deo za crtanje, sada emo na grafik dodati i pitch vrednosti: Pitch Draw visible pitch contour... i iskljuiti sve opcije. Sliku moemo sauvati putem File menija.
Analiza
ta nam dobijeni grafici pokazuju i ta iz njih moemo zakljuiti? Prvi grafik ilustruje prisustvo treperenja glasnih ica (crna linija na slici, plava u programu) u intervalu koji odgovara samoglasnicima. Ovo je oekivano, poto su samoglasnici glasovi kod kojih postoji zvunost, pa se zvuk dobijen glasnim icama oblikuje u govornom aparatu iznad grkljana i rezonuje dajui formante. Ako elimo, moemo saznati i koje su dominantne frekvencije (formanti) prisutne u pojedinanim glasovima u nekom trenutku zapisa ( Formant Formant listing). U naem primeru, u delu gde je izgovoren glas /a/ vrednosti su F1 = 735.2 Hz, F2 = 1 685.85 Hz i F3 = 2792.72 Hz. Ako bismo sintetizovali ovaj samoglasnik nakon opsenijih merenja posluili bismo se slinim brojkama. Druga zanimljivost na prvom grafiku jeste sredinji deo, koji ne samo da ne pokazuje treperenje glasnica, ve poseduje samo visoke frekvencije one iznad 3000 Hz, to je suprotno od onoga to smo videli kod samoglasnika. Kako ovo objasniti? Re je o glasu /s/ koji je bezvuan, to je odJun 2012
govor na prvo pitanje. Drugi deo odgovora, o dominantnim frekvencijama, tie se nastanka ovog frikativa. Kao to mu naziv govori, nastaje frikcijom (trenjem) a dobijeni glas lii na um. Odatle visoke frekvencije kod ovoga glasa. Razlike u frekvencijama jasno se vide ako analiziramo samo deo glasa /s/ i pogledamo spektar (presek frekvencija). Moete li zakljuiti koji grafik se odnosi na glas /s/? Jo jedno pitanje: da pred sobom imate samo spektrogram koji pokazuje visoke neureene frekvencije iznad dela spektra u kojem se oekuju samoglasnici, uz prisutnu zvunost koji bi glas to mogao biti?
Mali poetak
Ovaj tekst je izuzetno skroman uvod u mogunosti Praat programa, koji se koristi u naunoj i medicinskoj zajednici. Pored analize zvunih zapisa, automatizacije procesa merenja, Praat omoguava i sintezu glasova, kao i manipulaciju glasovima. Mogunosti su zaista velike ali njihova realizacija zavisi od teorijskog poznavanja oblasti. Mi smo se ukratko osvrnuli na zvune i bezvune glasove te na razliku izmeu frikativa i samoglasnika. Koristan link: [1 ] http://www.freesound.org/people/acclivity/sounds/3371 1 /
33
Grafici i merenja
Praat je mogue automazitovati putem jednostavnog skript jezika. Time se analizira velika koliina unapred pripremljenih podataka, a rezultati se sauvaju u formatu koji je pogodan za analizu u tabelarnim i statistikim programima. Meutim, mi emo ovde pokazati kako napraviti grafike u programu direk32
U sledeem primeru emo broj formanata smanjiti na 3 i graninu vrednost postaviti na 3300 Hz. Spektrogram emo podesiti tako da prikazuje vrednosti izmeu 0 i 8000 Hz. Cilj nam je izdvojiti deo ..s so... u frazi this sound. Na novi grafik ubaciemo spektrogram, formante ( Formant Draw visible formant contour... ) i pitch.
IPv6
IPv6
Autor: Mario Goljak ijekom XX stoljea kljune tehnologije su bile u vezi sa sakupljanjem, procesiranjem i distribuiranjem informacija. Glavni elementi razvoja u tom periodu su postavljanje telefonske mree diljem svijeta, izum radija i televizije, raanje i poseban razvoj raunalne industrije i lansiranje komunikacijskih satelita. Mada je raunalna industrija mlada u usporedbi s ostalim industrijskim granama, raunala su veoma napredovala u kratkom razdoblju. U poetku su raunalni sustavi bili visokocentralizirani, obino u okviru jedne velike sobe. Spajanje raunala i komunikacija imala je veliki utjecaj na nain na koji su raunalni sustavi organizirani. Stari model jednog raunala koji obavlja sve potrebe organizacije zamijenjen je velikim brojem odvojenih ali povezanih raunala koji obavljaju posao. Kao to telefoni koriste sustav telefonskih brojeva kako bi uspostavili poziv, svaki ureaj povezan na internet dobiva jedinstven broj zvan IP adresa koji ga spaja sa globalnom online mreom. Tu nastaje problem s prostorom na internetu. Trenutni internet sustav adresiranja IPv4 ima mjesta za samo 4 milijarde IP adresa to nije ni priblino dovoljno za sve ljude na svijetu, a kamoli za sve ureaje koji su trenutno i koji e tek biti u budunosti spojeni: raunala, telefoni, TV, automobili, itd...
Dana 6. 6. 201 2. bio je svjetski dan pokretanja IPv6 koju je organiziralo Internet drutvo (Internet Society) te su tog dana velike web stranice i davatelji internet usluga (ISP) trajno omoguili IPv6 i poeli tranziciju iz IPv4.
Internet radi na principu prijenosa podataka izmeu klijenata ( host) u paketima koji su usmjeravani uzdu mree po pravilima routing protokola. Ti paketi zahtijevaju ablonu adresiranja poput IPv4 ili IPv6 kako bi naveli polazite i odredite. Stoga, kako bi mogao komunicirati, svakome klijentu spojenom na internet treba dodijeliti adresu. Rastom interneta dolo je do potrebe za vie adresa nego to omoguuje IPv4, koji koristi 32 bita za IP adrese i stoga ima 2 32 (4 294 967 296) moguih adresa. Kako bi se rijeila dugo oekivana iscrpljenost IPv4 adresa Radna ckupina internet inenjera ( Internet Engineering Task Force) razvila je IPv6. Sistem IPv6 koristi 1 28-bitno adresiranje, te tako ima 2 1 28 (priblino 3,4 x 1 038) adresa. Ovo proirenje moe primiti znatno vie ureaja i korisnika na internetu te pruiti veu fleksibilnost u dodjeljivanju adresa i uinkovitosti za usmjeravanje prometa. Sve ovo je opisano u dokumentu internet standarda RFC 2460, izdanom u dvanaestom mesecu davne 1 998. godine. Adrese u IPv6 se zapisuju kao 8 grupa po etiri 1 6-bitnih heksadecimalnih vrijednosti odvojenih dvotokama. Na primjer: 2001:3447:0000:0000:1235:85a2:FE 29:2DB8 Ako je jedna od grupa od 4 znamenke 0000, te se nule u prikazu mogu ispustiti i prvotni zapis e izgledati ovako: 2001:3447::1235:FE29:2DB8 Nije doputeno imati vie puta dvije dvotoke zaredom, jer bi to potencijalno dovelo do problema.
Jun 2012
Dana 6. 6. 201 2. bio je svjetski dan pokretanja IPv6 koju je organiziralo Internet drutvo ( Internet Society) te su tog dana velike web stranice i davatelji internet usluga ( ISP) trajno omoguili IPv6 i poeli tranziciju iz IPv4. Tranzicija e potrajati sve dok sve internet stranice i davatelji usluga ne preu na IPv6. U meuvremenu e oba sustava raditi zajedno, dok IPv4 vie ne bude bio potreban. Mi se, kao korisnici, ne moramo nita posebno pripremati; svi nai programi i ureaji e raditi kao i prije. Kao to vidimo, promjena sa starog IPv4 na novi i veoma preoireni IPv6 potrebna je kako bismo internet koristiti u budunosti ba kao to ga koristimo i danas.
Korisni linkovi: [1 ] [2] [3] [4] http://en.wikipedia.org/wiki/IPv6 http://www.google.com/intl/en/ipv6/ http://hr.wikipedia.org/wiki/IPv6 http://tools.ietf.org/html/rfc2460
34
35
YouTube Linuks
Youtube i Linuks
Od kada je kompanija Adobe saopitila da e Flash plejer za Linuks dolaziti samo ugraen u Google Chrome, to se budunost Flash dodatka iz originalne komanije ne ini svetlom na ovom slobodnom OS-u. Poto mnogo korisinika Flash koristi za povremeno gledanje videa na YouTube-u. U lanku emo opisati alternative vezane za ovaj servis.
ciran pod GPL licencom bez problema se nalazi u riznicama veine distribucija. Moe se koristiti kao samostalan plejer ili kao plugin za va omiljeni ita. Reprodukuje flash sadraj, ali se u testu sa YouTube-om nije naroito pokazao: kontrole koje treba da budu na dnu prikaza bile su postavljene na pogrenom mestu, to je ometalo gledanje videa. Verujemo da, za sada, gnash nije dorastao YouTube izazovu.
uvek u fazi testiranja. Trenutno, HTML5 plejer za razliku od Adobeovog plejera, nudi dodatni niz opcija kojima moemo kontrolisati brzinu reprodukcije (na primer, za duplo usporiti prikaz radi boljeg pregleda omiljene scene). Reklame se ne vide u HTML5 plejeru, ve samo u flashu; meutim, YouTube je naveo da e taj nedostatak brzo reiti. Ako ste voljni da isprobate YouTube HTML5 plejer, uitajte ovu stranicu: http://www.youtube.com/html5/. HTML5 standard e nas moda ubudue zaseniti svojim mogunostima no, ipak nam preostaje da ekamo i vidimo da li e se to zaista desiti.
medija plejeru na raunaru (kao to je MPlayer). Ovaj program moe da preuzme video svih dostupnih veliina (koje se biraju putem /-f/ argumenta), a podrazumevano preuzima onaj u najboljem kvalitetu. Takoe, za unetu vezu do YouTube videa, YouTube-dl e prikazati neke korisne informacije poput opisa videa. Spomenimo jo i korisnu opciju /--extract-audio/ koja, kako joj ime govori, iz videa izdvaja audio zapis.
Minitube
Pomou Minitube-a moete da pretraujete YouTube, pronaete omiljeni sadraj i da ga zatim pregledate direktno iz ovog programa. Minitube ne zahteva flash plejer, a bez problema
Autor: Gavrilo Prodanovi ak i novajlije u Linuks svetu mogu primetiti da Flash plejer radi slabije nego na Windowsu. Od kada je kompanija Adobe saoptila da e ovaj softver za Linuks dolaziti samo ugraen u Google Chrome, to se budunost Flash dodatka iz originalne kompanije ne ini svetlom na ovom slobodnom OS-u. Poto mnogo korisnika Flash koristi za povremeno gledanje videa na YouTube-u, u ovom lanku predstavljamo vam neke od slobodnih programa koji omoguavaju pregled video sadraja u Flashu na popularnom Google-ovom sajtu.
Minitube
Gnash
Gnash stie kao GNU-ova alternativa za Flash plejer, pa emo ukratko da je spomenemo. Kako je Gnash licen36
YouTube-dl
YouTube-dl je korisna konzolna alatka kojom moete na brzinu preuzeti sadraj sa YouTube-a. Tako preuzet video klip moete pregledati u nekom
Jun 2012
YouTube HTML5
YouTube pored standardnog Flash plejera nudi i HTML5 plejer koji je jo
reprodukuje video u punoj HD rezoluciji. Sadri standardne opcije za deljenje sadraja preko Fejsbuka ili Tvitera, a tu je i opcija za preuzimanja video sadraja na raunar.
37
Sam svoj majstor - Programiranje
Kada govorimo o kompajlerima na Linuksu, veina e prvo pomisliti na GNU C kompajler ili na Clang koji se mnogo koristi na BSD sistemima, ali oni nikako nisu jedini. Ima ih jo dosta koje vredi pomenuti.
pravi kompajler, ali je veoma koristan alat. Naalost, ovaj kompajler nije ni pod jednom open source licencom. Meutim, pored komercijalne profesionalne verzije postoji i besplatna verzija za studente. Ako biste voleli shell u kome moete kuckati C/C++ kod, onda e vam se ovako neto veoma svideti.
LCC
LCC (Local C Compiler, Little C Compiler) je mali kompajler od oko 20 000 linija koda. Dostupan je za besplatnu upotrebu ali ne spada u grupu free softvera. Ovo znai da ga moete besplatno koristiti ali njegov izvorni kod (engl. source code) nije objavljen javno i ne moete imati uvid u izvorni kod kao ni menjati isti. Prednosti ovog kompajlera jesu dobra dokumentacija i jednostavnost korienja. Moramo napomenuti da je ovaj kompajler mnogo lake portovati na neku novu platformu nego GCC, ali je GCC ipak bolji po broju optimizacija.
70-tih godina prolog veka. Jedan je od prvih kompajlera koji su mogli kompajlirati izlazni program za vie arhitektura. Dugo je bio u starim verzijama BSD-a sve dok 1 994. nije bio zamenjen sa GCC-om u 4.4 BSD. I danas se PCC razvija pod BSD licencom, a koristi se u OpenBSD-u i drugim sistemima. Programeri upozoravaju da PCC jo nije spreman da zameni GCC i da to za sada nije prioritet; meutim, vano je napomenuti da PCC moe kompajlirati x86 OpenBSD kernel sliku. U svakom sluaju, ovaj kompajler vredi probati jer ima dugu i zanimljivu prolost.
Tiny C Compiler
Tiny C Compiler ( TCC) je jedan od najlakih i najmanjih kompajlera. Osmiljen je od strane Fabrice Bellarda kao x86 i x86_64 kompajler za spore kompjutere. Dostupan je pod GNU Lesser General Public licencom ( LGPL). Zanimljivo je rei da je TCC toliko mali da njegova x86 izvrna datoteka zauzima tek oko 1 00 kB memorije. Evo jo malo poreenja TCC-a i GCC-a: Lynx pregleda se 9 puta bre kompajlira sa TCC-om. Ovo je velika razlika, zar ne? Loa strana TCC-a je ta to je, uprkos njegovoj velikoj brzini kompajliranja, broj otpimizacija manji u poreenju sa GCCom. To znai da e program kompajliran TCC-om raditi vidno sporije nego isti program kompajliran GCC-om. Dakle, zakljuak je: ako vam treba da brzo kompajlirate program radi testa onda koristite TCC, a ako vam treba program za svakodnevni rad onda koristite GCC.
Autor: Stefan Noini osta nas koji se bavimo programiranjem, pa i krajnji korisnici, znaju ta je kompajler i emu on slui. Kada govorimo o kompajlerima na Linuksu, veina e prvo pomisliti na GNU C kompajler ili na Clang koji se mnogo koristi na BSD sistemima, ali oni nikako nisu jedini. Ima ih jo dosta koje vredi pomenuti. Za poetak da kaemo po emu se GCC i CLang toliko izdvajaju od konkurencije. Za veinu sluajeva moe se rei da licenca i funkcionalnost igraju glavnu ulogu u vaganju prednosti i odabiru. GCC je GNU-ov kompajler i moe se portovati na vie razliitih platformi. Pored C jezika ima podrku za jo nekoliko, na primer C++ , Ada... Dobro je dokumentovan i veoma jednostavan za korienje. Clang je razvijen pod BSD licencom i najee se koristi na BSD sistemima. Takoe podrava vie jezika pored C-a. Najee se na nekom slo-
bodnom sistemu koristi GCC ili Clang.
Amsterdam Compiler Kit

Amsterdam Compiler Kit odnosno ACK je native MINIX-ov kompajler to jest toolchain. MINIX se moe nazvati pretkom dananjeg Linuksa. ACK je veoma lagan. Autori ovog kompajlera su Andrew Tanenbaum i Ceriel Jacobs. U poetku razvoja ovaj je kompajler bio zatvorenog koda, sve do 2003, kada je objavljen pod BSD licencom. Kompajlira C, Pascal, BASIC, Modula-2 i Occam kod. Zanimljivo je da je ovo jedan od kompajlera koji nema verziju za Windows.
Open64
Open64 odnosno Pro64, kako mu je bio i prvi naziv, je kompajler optimizovan za x86_64 arhitekturu. Prvo izdanje datira iz 2000. godine pod GPL licencom. Trenutna verzija je 5.0. Prednosti ovog kompajlera jesu te da sadri mnogo interproceduralnih optimizacija. Iako je dizajniran pre svega za x86_64 platformu, podrava i i386 i IA-64 arhitekture.
Ch
Ch je kompajler koji je portovan na mnogo platformi, ukljuujui i Linuks. Zapoeo ga je Harry H. Cheng. Dizajniran je da bude kao svojevrstan interpreter za C/C++, odnosno da omogui pisanje skripti u C/C++ sintaksi. Dakle, ovo nije
Portable C Compiler (PCC)

Jedan od najstarijih C kompajlera. Napisao ga je Stephen C. Johnson sredinom
Jun 2012
38
39
Sam svoj majstor - Multimedija
Digital Audio Workstation
Autor: Goran Meki AW ili Digital Audio Workstation je, prosto reeno, raunar na kome radite obradu audio signala. Signal moete obraditi u realnom vremenu ili ne. U svakom sluaju, trebaju vam alati koji e vam omoguiti da uradite taj posao. Za poetak, da vidimo ta je to zapravo DAW. Ponimo od jednostavne situacije: imate elju da napravite pesmu, najbolje to moete. Ono to vam obino treba su: bubanj, gitara, bas i glas. Primetite da namerno nisam krenuo od elektronske muzike, poto je sa stanovita programa, gitarska muzika jednostavnija. Ono to vam treba je simulator pojaala za gitaru i bas, efekti za glas, sempler za bubnjeve i program koji e to sve objediniti i snimiti. Naravno, postoje razne alternative ak i u GNU/Linux svetu. Neki od programa se koriste kao dodaci (engl. plugin) drugim programima, dok drugi mogu da rade samostalno, bez uitavanja u druge programe. Kada se pomenu dodaci u Windows audio svetu, obino se misli na VST ( Virtual Studio Technology). U GNU/Linux svetu se obino misli na LV2. VST kao i LV2 je standard za pisanje dodataka za audio programe. Dodaci mogu biti efekti, kao to su: reverb, chorus, delay i slino ili emulacija instrumenata. Dodaci vam omoguavaju dostupnost simulacije efekta ili instrumenta u vie programa koji priaju VST ili LV2 standardom, pa vae iskustvo nije uzaludno ako menjate program u kome radite - iskustvo u vezi sa tim dodacima. U daljem tekstu, ako je re o dodatku, u pitanju je LV2. Krenimo, dakle, od
GNU/Linux DAW - 1 . deo

DAW ili Digital Audio Workstation je, prosto reeno, raunar na kome radite obradu audio signala. Signal moete obraditi u realnom vremenu ili ne. U svakom sluaju, trebaju vam alati koji e vam omoguiti da uradite taj posao.
Gitara/Bas
Od samostalnih programa, za gitaru je veoma popularan Guitarix, pri emu se moe veoma fino koristiti i za bas. Dobra osobina Guitarixa je to moe da se koristi i kao dodatak u drugim programima, kao i to to moe da uita emulacije drugih pojaala, o emu e vie rei biti u nekom od narednih brojeva. Od samostalnih gitarskih/bas programa, sigurno ete poeleti da probate i Rakarrack. Na
Jun 2012
benda. Podeliemo programe po instrumentima za koje su namenjeni.
alost, Rakarrack ne postoji kao dodatak.
Bubnjevi
Za bubnjeve, ako ste poetnik, se preporuuje Hydrogen. Veoma je intuitivan i, ako je ritam sve to vas zanima, to je sav program koji vam je potreban. Na alost, ni on ne postoji kao dodatak. Ukoliko ste napredniji korisnik, potreban vam je i napredniji sempler. Profesionalno reenje, u tom sluaju, predstavlja LinuxSampler. Poto ne postoji kao dodatak, verovatno e vam biti komplikovan na po41
40
Sam svoj majstor - Multimedija

etku, ali jednom kada nauite osnovne stvari, njime se veoma lako rukuje. generalno, u svakom od navedenih programa moete uraditi apsolutno isti posao, sa manje ili vie napora. Do vas je da se odluite za jedan koji vam najvie odgovara.
Distrowatch
Pregled popularnosti GNU/Linux/BSD distribucija za mesec maj
Distrowatch
1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 13 14 15 16 17 18 19 20 21 22 23 24 25 Mint Mageia Ubuntu Fedora openSUSE Debian SolusOS Arch Zorin Sabayon Snowlinux CentOS PCLinuxOS Puppy Pinguy Lubuntu Ultimate Bodhi Pear Slackware Vector Mandriva Deepin PureOS 2X 31 1 8< 2296< 1 831 > 1 61 3< 1 296< 1 1 99< 1 083< 987< 887> 878> 81 0< 793< 726< 702< 650> 591 > 554> 542< 534< 501 < 476< 474< 468> 466> 461 >
Vokal
Efekata za glas, kao to su: delay, reverb ili chorus, ima pregrt, ali bih izdvojio LV2 setove dodataka koji su se meni svideli: invada i calf. Naravno, postoji itav niz drugih setova, ali ova dva su svakako za preporuku. Posebnu panju bih vam skrenuo na jednu injenicu, a to je da DAW ponekad oznaava program koji "objedinjuje" sve prethodno navedene programe. Naime, obino imate jedan program koji kontrolie sve ostale dodatke i programe, pa samim tim zauzima centralno mesto u audio produkciji. uete da ih zovu audio/midi sekvencerima, rekorderima i slinim imenima. Ako ste ikada radili sa Cubase, Sonar ili Nuendo programima, znate o emu je re. Postoji vie alternativa, a trenutno najpopularniji je Ardour. Meni lino, omiljeni je OpenOctave, ali nisu za zanemariti ni Muse, Traverso i QTractor. Svi oni odlino rade sa dodacima, rutiranjem audio signala i generalno procesiranjem audio i midi signala. Razlike su vizuelne, funkcionalne ili je u pitanju samo subjektivni oseaj, ali
42
To bi bilo toliko za uvodni deo. U narednim brojevima e biti opisano u vie detalja kako raditi sa gore pomenutim programima. Korisni linkovi: [1 ] http://guitarix.sourceforge.net/ [2] http://rakarrack.sourceforge.net/ [3] http://www.hydrogen-music.org/hcms/ [4] http://www.linuxsampler.org/ [5] https://launchpad.net/invada-studio/ [5] http://calf.sourceforge.net/ [6] http://ardour.org/ [7] http://www.openoctave.org/ [8] http://www.muse-sequencer.org/ [9] http://www.traverso-daw.org/ [1 0] http://qtractor.sourceforge.net/qtractor-index.html
Pad < Porast > Isti rejting = (korieni podatci sa Distrowatcha)

Jun 2012 43
Mobilni kutak
Android i custom ROM-ovi
Android i custom ROM-ovi

Autor: Marko Matoevi
Uvod o Androidu
ndroid je relativno nov operativni sistem za mobilne ureaje (uglavnom mobilne telefone i tablet raunare) koji je ubrzo uspeo da zauzme mesto jednog od vodeih operativnih sistema za mobilne platforme, gde je velika konkurencija popularnom iOS-u. Prva stabilna verzija Androida pod imenom Android 1 .0 objavljena je 23. septembra 2008. godine i radila je na telefonu HTC Dream. Od tada se koristi na stotinama razliitih ureaja.
tema preko Cyanogenmod opcija za promenu izgleda. Teme ne kreira samo Cyanogenmod razvojni tim, ve i zajednica korisnika, tako da je mogunost za prilagoavanje velika. Trenutno Cyanogenmod (skraeno CM), postoji u dve stabilne verzije: - CM 7.1 Baziran na Android verziji 2.3.x ( Gingerbread) - CM 9 Baziran na Android verziji 4.0.x ( Ice Cream Sandwich) Tu su i eksperimentalne nightly build verzije koje se auriraju svakodnevno. Za vie informacija o ovom ROM-u, kao i o listi podranih ureaja, posetite sajt: http://www.cyanogenmod.com.
prvi pogled, MIUI uopte ne izgleda kao tipian Android ROM i upravo ta razlika ga izdvaja od drugih custom ROM-ova. Ba kao i Cyanogenmod, MIUI ima svoje teme koje pravi istoimena zajednica. MIUI-jev interfejs je dosta istiji i jednostavniji za navigaciju i pravo je osveenje u odnosu na zvanian izgled. Ako elite da probate neto novo ili vam je dosadio klasini Android izgled, onda je ovo primeren ROM za vas. Iako MIUI zvanino podrava samo nekolicinu Android ureaja postoji nekoliko nezvaninih portova od strane zajednice. Baziran je na Android verzijama 2.3.x i 4.0.x. Aurira se svakog petka i dostupan je na vie jezika (mada trenutno ne i na srpskom). Vie informacija o ovom ROM-u nalazi se na sajtu: http://en.miui.com.
na), lista ROM-ova za odreene ureaje na sledeem sajtu: http://theunlockr.com/downloads/android-downloads/android-roms/.
Prednosti i mane custom ROM-ova Prednosti custom ROM-ova zavise
od njihovih funkcija, ali autor lanka veruje da uglavnom ine ureaj stabilnijim, brim i slobodnijim. Takoe e vas vie pribliiti principu rada Android ureaja i nauiti vas neemu novom o njima i njihovim mogunostima. Mane custom ROM-ova su: veoma komplikovan postupak instaliranja, pogotovo za poetnike; svako rootovanje, overklokovanje i ostala nezvanina podeavanja ponitavaju garanciju ; ako odluite da ubacite jedan ovakav ROM, dobro proitajte uputstvo za instalaciju, a ako ipak negde zapnete, slobodno se obratite zajednici na vaem omiljenom Android forumu ili kontaktirajte programere lino. Ako elite da znate da li va Android ureaj podrava ovaj ili bilo koji drugi ROM, potraite listu podranih ureaja na zvaninom sajtu.
Cyanogenmod ROM
Ostali custom ROM-ovi

Cyanogenmod pre svega nudi izuzetno poboljanje performansi ureaja; sadri brojne nove mogunosti koje zvanini Android ROM-ovi ne poseduju, a jedna od najboljih jeste mogunost ubrzanja takta procesora ( overclock). Prua i vei broj opcija za podeavanje izgleda svakog dela sis44
MIUI
Jo jedan custom ROM vredan pomena je MIUI. Za razliku od Cyanogenmoda koji gura performanse ureaja do maksimuma, MIUI se vie oslanja na izgled i prilagoavanje. Na
Naravno, navedena dva ROM-a nisu jedina. Jedini problem je to veina takvih ROM-ova nema svoj zvanini sajt, nego su razbacani po forumima irom interneta. Jedan od najveih foruma koji poseuju Android programeri i korisnici je XDA forum http://forum.xda-developers.com/. Takoe postoji i (naalost nedovreJun 2012
45
Mobilni kutak
Tegra igre, programi i animirane pozadine
Android Instagram
Zato j e In stag ram p o p u l a rn i j i o d n a j b ol j e g foto -ed i tora za An d roi d (i iOS) , Pixlr-o-matica? I zato g a j e Fej sbu k ku pi o za m i l i j ard u d ol ara?
Instagram nalog. Ukoliko nemate Instagram nalog moete besplatno da ga napravite. Prilikom slikanja fotografija mogue je ukljuiti/iskljuiti blic i izabrati kameru (zadnju/prednju). Slike je mogue provui kroz 1 7 filtera od kojih 1 5 imaju ram (koji moe da se iskljui). Tu su i linearna i radijalna Tilt-Shift zamuenja. Zatamnjenje je jo jedna dobra mogunost, dok je rotiranje standardna mogunost. Pre otpremanja slike moete dodati i komentar na vau sliku kao i lokaciju (sistem funkcionie uz pomo Foursquare-a). Takoe, moete da podelite vau sliku sa javnou na Tviteru, Fejsbuku, Foursquare-u i Tumblru (najavljena je opcija deljenja na Flickru). Tu su i delovi Popular (sa popularnim slikama), News (sa obavetenjima) i Profil (gde moete videti i podesiti svoj profil).
Tegra igre, programi i animirane pozadine
Autor: Zlatan Vasovi ndroid ima mnogo dobrih programa za obradu slika od kojih je i dalje najbolji neprikosnoveni Pixlr-o-matic. Ali zato je onda Instagram popularniji od najboljeg foto editora za Android (i iOS) i zato ga je Fejsbuk kupio za milijardu dolara?
Autor: Zlatan Vasovi vidia tegra procesori su do sada postigli veliki uspeh svojom pojavom na velikom broju Android ureaja, ali ih i dalje neki proizvoai odbijaju zbog nedostatka podrke za LTE. Ovi procesori se izdvajaju po odlinim grafikim mogunostima zbog kojih postoje i THD (engl. Tegra High Definition) igre. Sve tegra igre, programe i pozadine moete pronai u programu TegraZone. U njemu se mogu nai i vesti o tegra procesorima i softveru za njih kao i vesti iz NVISION-a.
imaju posebne opcije koje veina klasinih igara nema. Sve jae igre imaju opcije upravljanja putem beinog ili optikog kontrolera i 3D prikaza na monitoru ili TV-u ( 3D Stereo). teta to Android ureaji sa opcijom prikaza 3D sadraja nemaju tegra procesore u sebi. Trenutno jedini program sa podrkom za tegra 3 procesore je NVISION koji je u beta fazi. Ovo je Nvidia-jin program za istoimeni magazin o igricama i spravicama tj. gedetima i tehnologiji. Od pozadina, tu su Skyrim i Mass Effect 3, animirane pozadine koje mogu biti veoma privlane igrakoj populaciji prethodno spomenutih igrica. Sa pravom moemo da kaemo da Nvidia ima najzreliju igraku platformu za Android.
Pixlr-o-matic
Ono to izdvaja Instagram od ostalih programa ove namene je lep interfejs i odline drutvene mogunosti u koje spada i istoimena drutvena mrea. Za korienje programa morate imati
46
Igre koje su raene samo za tegra procesore (npr. Shadowgun za tegra 2 procesore) i THD igre (npr. Shadowgun THD za tegra 3 procesore)
Jun 2012
47
Smene strane
Urednik rubrike: Marko Kosti tista za kartice sa Vaingtonskog Univerziteta (takvi statisti su bili ljudi koji su drali obojene kartice i time stvarali slike. Reporter je tano saznao kako statisti funkcioniu i da e upravnik uvee izai na veeru. Dok je upravnik jeo, studenti (koji su sebe nazivali Zla etrnaestorica) su uzeli klju i ukrali praznu direkcionu tabelu za kartice koje su statisti dizali. Onda su odtampali 2300 praznih kopija. Sledei dan su uzeli klju i ukrali glavne planove za statiste tj. uzeli su velike tabele sa grafikim papirom koji je sadrao slike. Koristei njih kao uputstvo, napravili su nove slike na praznim duplikatima. Na kraju, upali su jo jednom i zamenili ukradene planove i hrpu sa instrukcionom tabelom iz originalne postavke. Ishod ove akcije je bio da su tri slike bile potpuno drugaije. Umesto rei VAINGTON pojavile su se rei KALTE. Druga slika je prikazala re HASKIS, nadimak Vaingtona ali napisan sa desna nalevo. I umesto slike haskija je prikazan dabar (Kalte i MIT su koristili dabra, graditelja iz prirode kao maskotu). Posle igre, predstavnik vaingtonske ekipe je rekao: Neki su smatrali da je in genijalan dok drugi nisu imali komentara na ovo. Predsednik vaingonskih studenata je rekao: Nije bilo ljutnje ali je u tom trenutku delovalo nestvarno. Bili smo zapanjeni. Ovo se smatra hakerskim klasikom, delimino jer je menjanje direkcionih tabela predstavljalo vrstu programiranja.
argon datoteka - ria
argon datoteka pria

Znaenje rei hak
Re hak nema 69 razliitih znaenja, prema reima MIT hakera Fila Agrea (engl. Phil Agre). U stvari, hak ima samo jedno znaenje koje je toliko suptilno i duboko da se protivi izgovoru. Znaenje rei zavisi od konteksta na sline duboke naine. Sline osobine se mogu pripisati i drugim hakerskim reima, naroito rei nasumino. Hakovanje se moe opisati kao eljena tvorevina genijalnosti. Bez obzira na to da li je ishod brza i prljava zakrpa ili paljivo napravljeno umetniko delo, mora se diviti otroumnosti koja je postala deo rezultata. Drugo vano znaenje haka je matovita praktina ala. Ova vrsta haka se lake objanjava nehakerima nego onima iz programerske brane. Naravno, neki hakovi sadre obe prirode. Pogledaj unose pseudo i kgbvax u engleskoj argon datoteci. U nastavku u izneti primer istih praktinih ala koje opisuju duh hakovanja. Studenti sa Kaltea ( Caltech California Insitute of Technology) su 1 961 . godine hakovali Rose Bowl ragbi utakmicu i to na sledei nain: jedan od studenata se predstavio kao reporter i intervjuisao upravnika sta48
Ovaj poduhvat je imao sve odlike savrenog haka. Iznenaenje, publicitet, genijalnu upotrebu tehnologije i bezbednost. Korienje runog upravljanja je omoguilo pokretanje ureaja Evo jo jednog od klasinih hakova: po elji i time omoguilo neometano utakmice (ureaj je pokre20. novembra 1 982. je MIT hakovao odvijanje nut izmeu poluvremena tako da nije ragbi utakmicu izmeu Harvarda i Ya- imao uticaj na krajnji ishod utakmice). le-a. Otprilike pre drugog touchdowna Izvoai su ak paljivo mislili unau prvoj etvrtini je mala crna lopta is- pred i stavili cedulju balon na kojoj koila iz zemlje na liniji od etrdeset je pisalo da ureaj na nije opasan i da jardi i postajala sve vea. Re MIT ne sadri eksplozivne supstance. je bila napisana na lopti. Dok su igrai i zvaninici u udu gledali, lopta je Predsednik Harvarda, Derek Bok je porasla est stopa u preniku i prokomentarisao: Imaju mnogo paonda je eksplodirala sa pra- metnih ljudi tamo dole na MIT-u i opet skom i u oblaku belog di- su to uradili. Predsednik MIT-a je rema. kao: Apsolutno nisu tane glasine da ja imao neto sa tim ali bih voleo Bostonska Planeta je sam da jesu. kasnije objavila: Istini za volju, MIT je Tanost gore navedenih hakova mopobedio. emo potvrditi. Mnoge druge klasine sa MIT-a i drugih mesta ne Za ovaj dogaaj je hak-prie moemo, jer iako deluju kao istorijski zasluno MIT-ovo dogaaji, one imaju osobine onoga Delta-Kapa-Epsilon to bi Jan Brunvand nazvao urbani bratstvo nakon ne- folklor (pogledaj unos FOAF u endelja paljivog plani- gleskoj argon datoteci). Moda je ranja. Ureaj se jedna od najpoznatijih legendi sastojao od vremen- vanje trolejbuskih kola. To je biohakoinciskog balona, hidrauli- dent gde su studenti inenjerstva nog rama napajanog zavarili kola za ine koristei freonom, da bi se balon izdigao navodno termite. Brojne ove prie su iznad zemlje, i od motora usisivaa zabeleene odvarijante etrdesetih godina koji se koristio za naduvavanje balo- prologa veka pa do sada. Radnja na. Napravili su osam pojedinanih veine ovih pria ukljuuje MIT i baizleta na harvardski stadijum izmeu rem jedna ukljuuje CMU ( Carnegie jedan i pet ujutru i naili na nekori- Mellon University). eno kolo od 1 1 0 volti na stadijumu, i ice iz kola tik do linije od 40 jardi. Tu su zakopali ureaj. Kada je dolo vreme da se ureaj pokrene, dva lana bratstva su samo pritisnuli prekida za kolo i prikljuili kolo na izvor napajanja.
***
Jun 2012
49
Smene strane argon datoteka pojam

droid
[Od rei android, pojam iz naune fantastike koji se koristi za ovekolikog robota koji je u osnovi bioloke grae (nasuprot mehanikim/elektronskim konstrukcijama)]. Osoba (naroito nii birokrata tj. inovnik ili neki drugi radnik na nekom klasinom servis-biznis poslu) koja pokazuje dosta od sledeih odlika: (a) naivno verovanje u mudrost roditeljske organizacije ili u mudrost sistema; (b) sklonost ka slepom verovanju gluposti koje iskazuju nadleni, autoritativni entiteti (ili raunari!); (c) mentalitet osobe koja potuje pravila, jedinka koja ne eli ili koja nije sposobna da gleda izvan zakona u vanrednim trenucima; (d) paraliui strah od zvanine opomene ili jo gore, sindrom if Procedures are not followed No Matter What; i na kraju, (e) krajnja nezainteresovanost za teme izvan njegove/njene uskoshvaene nadlenosti, tanije manjak elje za popravljanjem onoga to je pokvareno i stav To nije moj posao, tebra. Tipina radna mesta droida su radnica u supermarketu i slubenik u banci. Ova pojava se moe esto primetiti i meu niim slubenicima u dravnim institucijama. Na osnovu svega navedenog, ako droida posmatramo kroz programerski okvir, moemo zapaziti da se on izvrava na osnovu pravila i zvaninih procedura. Problemi nastaju sa ovakvim programom kada on nije propisno debago50
Strip
van tj. popravljen. Izraz droidski mentalitet se takoe koristi da se opie stanje uma iza ovakvog drutvenog ponaanja. Uporedi ovaj pojam sa pojmovima odelo ( suit), market-droid ( marketdroid) u engleskoj argon datoteci. Takoe, pogledaj - oid u engleskoj argon datoteci. U Engleskoj postoji istovetan mejnstrim sleng. Izraz je jobsworth. Ovaj pojam oznaava birokratu (uniformisani varijetitet u odelu) koji smeta i koji radi u skladu sa pravilima, gospodine. Kovanica je nastala zbog navike engleskih slubenika da odbiju razuman zahtev tako to sisajui svoje zube izgovore: Uf, pa... Izvinite ali ne mogu da Vam pomognem. To je vie nego za ta me plaaju. ( ...that's more than my job's worth... ). Nastavie se...
nivou i pie bri kod. Zaboga, ovaj majmun kota 150 000 dinara! TA ON RADI?! -Uf. Nisam nikada video da taj majmun neto radi, ree vlasnik, ali ga svi ostali majmuni zovu menaderom projekta.
Strip
***
treberski vic
ovek je uao u radnju za kune ljubimce i vidi da su oni veoma skupi. Pokazao je na majmuna i upita vlasnika radnje: -Ovaj majmun kota 70 000 dinara! Zato je toliko skup? A da... To je poseban majmun zato to moe da programira u Javi. Dobar je za biznis i web stvari. - ree vlasnik. ovek je ponovo pogleda unaokolo i vidi jednog skupljeg majmuna. -Ovaj kota 100 000 dinara? ta on radi? -To je C++ majmun. Napredniji majmun koji radi stvari na niem
Jun 2012 51
***

Libre 02 HD Lat

Cargado por

Información del documento

Título original

Derechos de autor

Formatos disponibles

Compartir este documento

Compartir o incrustar documentos

Opciones para compartir

¿Le pareció útil este documento?

¿Este contenido es inapropiado?

Copyright:

Formatos disponibles

Libre 02 HD Lat

Cargado por

Copyright:

Formatos disponibles

VESTI *** PREDSTAVLJAMO *** KORISNI SAVETI *** OSLOBAANJE *** HUMOR

asopis o slobodnom softveru

Digital Audio Workstation Linuks Mint 13 Maya

ta je to IPv6? emu slui? Proitajte na naim stranama.

Dozvole nad datotekama u Linuksu, 2. deo

str. 44 str. 44 str. 46 str. 47

Sound And Visions 2012 str. 8

Linuks Mint 1 3 Maya

Praat i digitalna analiza govora

FLOSS Media Playeri

Mala kola Scribusa, 1 . deo

Digital Audio Workstation,

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Firefox OS mobilni telefoni

Nova nadogradnja Chakra-e

Izaao je Bluefish 2.2.3

Clonezilla Live 1 .2.1 2-67

Objavljen je novi Ultimate Edition 3.4

Steam podrka na Linuksu

Evropski parlament protiv ACTA-e

Parted Magic 201 2_06_26

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Sound and Visions 2012

Sound and Visions 2012

ce i Supernaut, Presing, Neni Dalibor i Kazna za ui iz Beograda. Koristan link: http://www.savfest.com/

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Linuks Mint 13 Maya

Linuks Mint 13 "Maya"

Linuks Mint 1 3 MATE

Slika 2. Postavke prozora za prijavu

Slika 1 . Linuks Mint 1 3 MATE

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Linuks Mint 13 Maya

Slika 3. Linuks Mint meni dobrodolice

Slika 7. Menader programa mintInstall 7.3.8

Procesor: AMD Athlon 64 3000+ 2,01

Slika 4. Izgled grafikog korisnikog

Grafika: Sapphire 9600 XT 128 MB

Podrazumevane slike pozadine su upotpunjene kolekcijom irskog umetnika zvanog masterbutler.

podeavanje jaine zvuka

Matina ploa: MSI MS7030 RAM: 2 GB (1 x Kingston

Linuks Mint 1 3 odabrao je Yahoo kao podrazumevani pretraiva u slede-

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

FLOSS medija plejeri

[3] http://www.linuxmint.com/rel _maya_whatsnew.php [4] http://www.linuxandlife.com/201 2/05 /linux-mint-1 3-maya-mate-editon-review.html

FLOSS medija plejeri

Konzolni medija plejeri

FLOSS medija plejeri

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Scribus 1.4

Scribus 1.4 - 1. deo

Uvod: Stono izdavatvo

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Mala kola: Scribus 1.4

Slobodni softver za DTP

O LiBRE! maloj koli Scribusa

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

Dozvole nad datotekama u Linuksu, 2. deo

Dozvole nad datotekama u Linuxu - 2. deo

Pregled dozvola koje datoteka ima

U ovom primeru znak - kojim poi23

Postavljanje dozvola za datoteku simboliki reim

LiBRE! asopis o slobodnom softveru

VESTI * PREDSTAVLJAMO * KORISNI SAVETI * OSLOBAANJE * HUMOR