P. 1
Astrologija i Antropologija

Astrologija i Antropologija

4.5

|Views: 1.740|Likes:
Publicado porpismo

More info:

Published by: pismo on Feb 13, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/12/2013

pdf

text

original

"Centralna Italija je me-
šavina mediteranaca i al-
pida sa nordidima i dru-
gim strujama." (Bertil
Lundman) Kelti centralne
Evrope su sa sobom
povlačili alpide i na
razna druga područja
svoje ekspanzije. Jedna takva njihova mešavina nordida i alpida je pod en-
titetom Gala u antičko vreme naselila centralno područje Male Azije. Je-
dna poslanica apostola Pavla u Novom zavetu upućena je na njihovo ime.
Ako je pogledamo, prepoznaćemo da je upućena upravo alpidima. Apostol
Pavle iznosi kritiku njihovog iskušenja - tipične sklonosti alpida da se op-
terećeni krivicom iskupljuju pred svojom savešću držanjem određenih pra-
vila ponašanja i religioznih običaja.
Možda nam deluje neshvatljivo da tip Device, koji odgovara alpidima,
jeste sklon religiji, zato što astrolozi tvrde da je Devica skeptična prema
svemu što ne može sebi naučno da dokaže. Kao i kod većine pripadnika
žute rase, tako je i kod alpida dominantna leva hemisfera mozga, koja je
odgovorna za obraćanje pažnje na sitnice, imenovanje, analitičnost, itd.
Desna hemisfera je kod njih zapostavljena, verovatno zbog adaptacije na
hladnu klimu, da se ne bi u otežanim uslovima opstanka bavili interesova-
njima i aktivnostima koji bi mogli njihov opstanak da ugroze. Naime, dok
je leva hemisfera više odgovorna za puko preživljavanje, desna je odgo-
vorna za imaginaciju, celovitost, sveobuhvatnost, i razne kreativne spo-
sobnosti koje najviše dolaze do izražaja u ostvarenju višeg smisla čoveko-
vog života, u koji spada i domen religije.
Otuda alpida zbunjuje i plaši sve što prevazilazi njegovo čulno isku-
stvo i što od njega zahteva filozofsko razmišljanje o opštem smislu i poza-
dini onoga što se vidi. On je sposoban da egzaktno proveri, razume i prak-
tično primeni naučno otkriće, ali nije sposoban da do samog naučnog otkrića
dođe, jer bi to zahtevalo da on kod sebe aktivira moć imaginacije. Alpid je
zbunjen kada čita biografije naučnika koji su dali najveći doprinos nauci, jer
očekuje da od njih čuje samo kako su marljivo skupljali informacije i radili
njihove analize, obrade i proračune, da bi na kraju došli do traženog otkrića.
Međutim, on iznenađeno čita kako su im iz “vedra neba” otkrića padala na
pamet, kako su se u laboratoriji molili Bogu (Luj Paster), kako su dobijali

157

Antropološka analiza

otkrića u obliku vizije (Nikola Tesla), a ključna uloga leve hemisfere im je
bila potrebna tek onda kada su trebali da otkriće naučno provere, definišu i
u praksi primene. Iz istog razloga alpid teško razlikuje naučnu istinu - pro-
verljivu eksperimentom, od naučne hipoteze - proverljivu analizom njenog
smisla. Njega izluđuje postojanje više različitih naučnih hipoteza, jer takav
stres od njega traži da on preuzme na sebe odgovornost da misli i na osnovu
analize smisla hipoteze prosuđuje njenu ispravnost ili neispravnost. On bi
jako rado voleo da jednu hipotezu proglasi za dogmu, ostale da zabrani i da
o tome više ne diskutuje. Alpid jako voli da koristi dogme, jer ga one oslo-
bađaju od potrebe da misli. Sasvim je svejedno da li su to religiozne ili nau-
čne dogme. Ako on nije čovek koji slepo veruje u dogmu o nepogrešivosti
pape, verovatno će isto tako slepo da veruje u dogmu evolucije, stavljajući
znak jednakosti između eksperimentom proverljive naučne istine i hipo-
teze. Uzrok njegove rigidnosti mišljenja nije u samoj pukoj dominantnosti
leve moždane hemisfere, već u nedostatku zdravih pokretačkih motiva.
Ukoliko je čovek pokrenut ljubavlju, sama ljubav će mu biti motiv da
pokrene sve one sfere moždanih aktivnosti koje su mu potrebne radi uspe-
šnog odgovora na potrebe života i njegovog višeg neegzistencijalnog smi-
sla postojanja. Ali ako je pokrenut lošim motivima (krivicom, sujetom, se-
bičnošću, telesnošću), čovek će biti žrtva bilo formalizma i sitničarenja leve
hemisfere, bilo imaginarnosti i apstraktnosti desne hemisfere. Dok su "ima-
ginarni" tipovi skloni da beže od stvarnosti u svoj imaginarni svet, "egzak-
tni" tip Device je sklon da se ograničava svojim neposrednim čulnim isku-
stvom i da reaguje paranoidnim strahom u susretu sa potrebom života koja
od njega zahteva da na sebe samog preuzme odgovornost da misli svojom
glavom i da razume pozadinu i dublji smisao onoga što vidi. Umesto da
sam misli svojom glavom, sklon je da hrli pravilima i autoritetima koji će
da misle umesto njega samog.
Opterećenost krivicom svakako najviše ometa alpida da dublje prei-
spituje smisao svoga postupanja, i da se slobodom uma i razuma uzdigne iz-
nad ograničenosti svojih čula u svet imaginacije, filozofije i religije.
Alpida odlikuje mehanicističko shvatanje religije koje jasno vidimo u
njegovoj interpretaciji katoličanstva, gde se Bog predstavlja kao kakva ma-
šina koja posle dovoljnog broja napamet izgovorenih ili pročitanih molitvi
odgovora automatskim izlivanjem svojih blagoslova. Svoj krajnje pragma-

You're Reading a Free Preview

Descarga
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->