P. 1
Astrologija i Antropologija

Astrologija i Antropologija

4.5

|Views: 1.740|Likes:
Publicado porpismo

More info:

Published by: pismo on Feb 13, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/12/2013

pdf

text

original

OSEĆANJA

UMNE PREDSTAVE

RADOST

DOBITAK, PRAVDA, SAZNANJE

STRAH

OPASNOST

GNEV

NEPRAVDA

TUGA

GUBITAK

GAĐENJE

PRLJAVO, NEZDRAVO

razmišljanje. Da bismo na pravi način odgovorili na potrebe života nije do-
voljno samo da razumemo koje su potrebe života i da imamo psihofizičke
sposobnosti da ih ispunimo. Da bismo odgovorili na potrebe života, potre-
bno je da imamo dobru volju tj. motivda ih ispunimo. Ako ne bismo imali
pokretačkih motiva, naše sposobnosti ne bi imale nikakvu funkciju, naša
egzistencija bi bila ugrožena i naš smisao života ne bi mogao biti ostvaren.
Iako naše sposobnosti daleko prevazilaze puke potrebe naše egzistencije,
našu prirodu odlikuju sklonosti ka motivima ponašanja koji su nesvrhoviti na-
šoj egzistenciji. Mi pokazujemo sklonost da ugrozimo svoju egzistenciju radi
umnog (sujetnog), emotivnog ili telesnog užitka. Na primer, sujetan čovek će
žrtvovati život zbog povređene časti, kao što će poročan čovek ugroziti život
svojom štetnom poročnom navikom, svojom neumerenošću i izopačenošću.
Takođe, mi pokazujemo sklonost ka destruktivnim motivima i postupcima -
mržnji, nasilju i agresiji, koji ugrožavaju druge ljude, a koji mogu da dovedu
do naše sopstvene autodestrukcije. Naše iracionalno ponašanje nema svoj iz-
vor u okolnostima, već ima izvorište u našem unutrašnjem nezadovoljstvu,
dok su različite životne okolnosti, njegove prilike i neprilike, samo povodi da
se ono manifestuje.

Unutrašnje nezadovoljstvo menja funkciju naših čulnih, umnih i emo-
tivnih doživljaja, pa umesto da nas ona čine svesnim potreba života, ona
postaju izvor satisfakcije našeg unutrašnjeg nezadovoljstva. Mi pokuša-
vamo da ugušimo svest o svom unutrašnjem nezadovoljstvu, i ta potreba
rezultuje izopačavanjem funkcije naših doživljaja. Isto unutrašnje nezado-
voljstvo koje rezultuje traženjem naše satisfakcije kroz sebične motive po-
našanja (kroz potragu za čulnim, umnim i emotivnim užitkom), rezultuje i
našom potrebom da to nezadovoljstvo izrazimo kroz destrukciju (gnevlji-
vost, mržnju, agresivnost, itd) ili možda neki suptilniji oblik psihičkog praž-
njenja (zloupotrebu muzike, sporta, meditacije, itd).

19

Psihološka analiza

Naravno, ukoliko je čovek u svojoj biti zadovoljen, on niti ima potrebu
da traži sreću (jer je već ima) niti ima potrebu da se psihički prazni jer nema
potrebe da izražava nezadovoljstvo (jer ga u svojoj biti nema). Rasterećen
od različitih manifestacija svog unutrašnjeg nezadovoljstva on je slobodan
da se posveti realnim (egzistencijalnim i stvaralačkim) potrebama života.
Od pokoravanja motivima koji su plod unutrašnjeg nezadovoljstva i
koji su nesvrhoviti stvarnim potrebama naše egzistencije, čuvaju nas ra-
zum, savest i volja.

Razum analizira smisao naših motiva i postupaka, a savest od nas traži
da se svojom voljom odupremo onim motivima i postupcima koje je razum
raskrinkao kao besmislene i nesvrhovite našem i tuđem dobru.
Ukoliko čovek svoju volju ipak pokorava iracionalnim motivima, sa-
vest ga opterećuje krivicom i njegovim lošim iracionalnim motivima daje
moralni sud, proglašavajući ih grehom.
Zbog svoje sposobnosti razumnog uvida smisla svojih postupaka i spo-
sobnosti volje da vlada sobom, odrastao čovek se smatra odgovornim za
svoje postupke.

You're Reading a Free Preview

Descarga
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->