P. 1
Astrologija i Antropologija

Astrologija i Antropologija

4.5

|Views: 1.740|Likes:
Publicado porpismo

More info:

Published by: pismo on Feb 13, 2009
Copyright:Attribution Non-commercial

Availability:

Read on Scribd mobile: iPhone, iPad and Android.
download as PDF, TXT or read online from Scribd
See more
See less

05/12/2013

pdf

text

original

osnovnim računskim operacijama). Ženska deca više vole da se igraju po-
rodičnih odnosa, sa lutkama koje hrane, paze i maze, dok se muška deca
više interesuju za igre tehnike, konstrukcije, moći, uspostavljanja uticaja,
borbe i osvajanja. Dok je žena više obdarena emocionalnom inteligencijom
koja otkriva njenu sferu odgovornosti i starateljstva - a to su osobe sa ko-
jima je neposredno bliska, dotle muškarca više odlikuje apstraktna inteli-
gencija - pitanja od opšteg značaja koja ga navode da bude izvor sigurno-
sti njegove žene i porodice, i izvor pravde u ljudskoj zajednici. Zato, sasvim
svrhovito njihovom mestu pod suncem - ženi je važnije kako se oseća, a
muškarcu je važnije da li je to što on radi vredno, moćno, značajno i pra-
vedno. Da ne bi muškarac u svojoj odgovornosti bio dekoncentrisan onim
odgovornostima koje prevashodno odgovaraju ženskom polu, njegova emo-
tivnost kao i sposobnost da radi više stvari istovremeno, blokirana je u raz-
voju muškim hormonom testosteronom. Sposobnosti muškog i ženskog
pola se međusobno komplementarno nadopunjuju. Na jednu istu stresnu si-
tuaciju žena će pre da reaguje emocijom straha i defanzivno (da bi saču-
vala decu), dok će ofanzivnost prepustiti muškom polu koji je za agresivnu
odbranu porodice i društva osposobljen svojim psihofizičkim posebnostima.

RAZLIKE U ŽIVOTNOJ DOBI

Razlike u životnoj dobi su posledica različitih vrsta i nivoa odgovor-
nosti koje ljudsko biće od svoje rane mladosti pa sve do kasne starosti može
na sebi da ponese. U najranijoj mladosti odgovornosti deteta su usmerene
na obavljanje njegovih sopstvenih fizioloških funkcija neophodnih za op-
stanak, u vreme puberteta dolazi do njegovog naglog psihofizičkog razvoja
i preusmeravanja interesovanja sa sebe samog ka drugim ljudima, posebno
ka osobi suprotnog pola, a u vreme muževnosti kod čoveka se budi odgo-
vornost da na sebe u najvećoj mogućoj meri ponese odgovornost za svoju
porodicu i dešavanja u društvu. Svaki viši nivo odgovornosti je propraćen
hormonalnim aktiviranjem razvoja sposobnosti koji omogućavaju čoveku
da ispuni odgovornosti koje na njega stavljaju potrebe života.
U vreme puberteta dolazi do najvećeg skoka nivoa polnih hormona.
Kod oba pola primećujemo maksimalno ispoljavanje polnih posebnosti u
njihovom izgledu i psihi. Kod muškog pola telo postaje mišićavije (mu-
škarac treba da bude izvor sigurnosti), a kod ženskog - sa naslagama sala na

59

Antropološka analiza

grudima, kukovima i stomaku (žena treba da bude sposobna za staratelj-
stvo nad decom). Glas muškarca postaje dubok, a žene visok. Višak hor-
mona rezultuje podizanjem telesne temperature i pojavom specifičnog te-
lesnog mirisa. Dolazi i do pojačane čulnosti, što se manifestuje kroz
povećanu potrebu za hranom, što je adekvatno potrebama ubrzanog psiho-
fizičkog razvoja, i kroz seksualnu zainteresovanost, koja je svrhovita nala-
ženju bračnog saputnika. U vreme puberteta dolazi do buđenja potrebe ljud-
skog bića da se osamostali i da na sebe preuzme svoju životnu odgovornost.
Kod žene se javlja snažna potreba da ima decu, dok kod muškarca tek mi-
ris bebe aktivira potrebu za očinskim starateljstvom. Različite sposobnosti
se aktiviraju i stoje čoveku na raspolaganju, a od njegovog izbora i intere-
sovanja u velikoj meri zavisi koje će se od njih sačuvati i zatim dalje raz-
vijati.

Oko tridesete godine dolazi do novog (ali veoma blagog) skoka hor-
mona koji ima za cilj aktiviranje onih sposobnosti koje su adekvatne najvi-
šem nivou čovekove odgovornosti prema porodici i društvu. Pošto su oba-
vili svoju razvojnu funkciju, nivoi hormona se zatim smanjuju.

RAZLIKE IZMEĐU RASA

Razlike između ljudi, koje su posledica njihovog različitog genetskog
porekla, uglavnom su posledica njihove adaptacije na različite klimatske
uslove. Za razliku od bele rase koja je adaptirana za umerenu klimu, pri-
padnike žute rase odlikuje usporen metabolizam, sklonost gojaznosti, zde-
pasto telo, suva koža, uske i uvučene oči, instinktivna sklonost ka pravlje-
nju zaliha i mnoštvo ostalih atributa koji su izraz njihove adaptacije na
hladnu polarnu klimu. Crnu rasu odlikuju atributi adaptacije na toplu i osun-
čanu klimu tropskog i subtropskog pojasa.
"Već smo rekli da je zdepasto telo sa kratkim ekstremitetima više pri-
mereno za očuvanje toplote: upravo to vidimo kod pravih žutih ljudi,
Tunguza, Mongola (ujedno: tungida) i sibirskih naroda (sibirida). Šaka
i stopala su izuzetno mali. ... Okrugle glave sa najmanje delova koji
strče nudili su najmanje površine za hlađenje, za smrzavanje. ... Glava
tungida je uglavnom sa glatkim čelom. Nos je nizak i uzak, jagodice su
široke i izbočene; ovim lice postaje okruglije, naročito ako ga pokriva

You're Reading a Free Preview

Descarga
scribd
/*********** DO NOT ALTER ANYTHING BELOW THIS LINE ! ************/ var s_code=s.t();if(s_code)document.write(s_code)//-->