Valjevska gimnazija Seminarski rad iz istorije

LJUBAVNI IVOT KATARINE VELIKE

Uenik: Bojana Petrovi Profesor: Milorad Beli Datum: 21.11.2010.

UVOD

Sofija Frederika Augsta rodjna je 2.maja 1729. u tetinu1,dananja Poljska. Njen otac,knez Kristijan August se u svojoj trideset osmoj godini oenio Sofijinom majkom, princezom Johanom Elizabetom Holtajn Goltorp, koja je tada imala samo 17 godina. Kristijanu su u ivotu bile vane samo dve stvari,luterska vera2 i pruska vojksa. Zbog toga je i vrlo esto umeo da bude drzak i okrutan prema Sofiji. Sofijino rodjenje ga je posebno razoaralo,jer je oekivao da njegovo prvo dete bude muko.Elizabeta, verovatno mlada i nespremna da ima decu, nije pruala Sofiji dovoljno majinske ljubavi i nenosti. esto je odlazila u posetu svojoj familiji i ostavljala Sofiju samu na due vreme. Osoba koja je Sofiji nadoknadila bar deo onoga to joj majka nije pruala bila je gospodjica Kardel Babet, Sofijina uiteljica iz Francuske. Kardel je govorila da je Sofija jako talentovana i vredna. Od malih nogu Kardel joj je itala dela velikih francuskih pisaca. Kada je Sofija napunila 7 godina oduzete su joj sve lutke, a roditelji su je primoravali na jos vise uenja i itanja. Tada je ona zabeleila: ' Ne verujem da je u ljudskoj moi da zapamti sve ono to sam ja morala da uim napamet' .3 Volela je francuski jezik i da ita Molijera4 i la Fontena5. Nemaki jezik je jako brzo zamrzela, verovala je da joj je mesto u Francuskoj i da je to njena domovina. Uila je i teologiju i lepo pisanje, a muziku je oduvek mrzela. U svom dnevniku je zapisala: ' Retko kad je muzika za moje usi nesto drugo osim buke' . Sofiju su kao malu odmila zvali ' Fikhen' ili ' Fike' , to znai smokvica. Imala je sitno lice izduenog oblika sa isturenom bradom. Bila je to mrava devojica tamnokestenjaste boje kose,rumenih usta. Bila je i fino vaspitana, gradjanski.

1 2 3 4 5

Poljski grad na obali Baltikog mora koji je u prolosti bio deo Nemake drave Vera osnovana od strane Martina Lutera, nemakog teologa, koji je govorio d aje Biblija jedini pravi izvor znanja Vladarice, Katarina Velika, Darija Olivije,Nardona knjiga, 2005., 8 Francuski glumac i pisac iz epohe klasicizma Najpoznatiji francuski fabulista iz 17. veka

Kristijan i Elizabeta su ono malo svoje panje i roditeljske ljubavi posveivali ostaloj deci, ali ne i Sofiji. Sofija je imala dva brata i jednu sestru. Njen brat Kristijan Fridrih rodjen je godinu dana posle Sofije,a umro je u dvanaestoj godini, 1742. Drugi brat, Fridrih August rodjen je 1743. godine, a sestra Elizabeta Augusta 1744. Elizabeta Augusta je umrla nakon samo 3 godine ivota. Sofija je jo kao mala pokazivala svoju drsku i hladnu liost. Verovatno je oevo i majino ponaanje prema njoj presudno uticalo na formiranje njene linosti. Omiljena zabava joj je bila da skuplja decu iz viih stalekih slojeva i igra se sa njima. Ve tada u igri dolazi do izraaja njen zapovedaki duh i talenat.

IVOT SA PETROM III

Dalji rodjak Sofijine majke Johane, Karl Fridrih fon Holtajn, oenio se starijom erkom cara Petra Velikog6. Od tada su Johanu zanimali iskljuivo Rusija i ruski dvor za njenu erku. Iz ovog braka 1728. rodio se Karl Petar. Sofija i Petar su se prvi put sreli kada je ona imala 10, a on 11 godina, u Ojtinu7, na prijemu koji je priredio budui vedski kralj. Ovo prvo vidjanje nije ostavilo ba neki utisak na Sofiju, ali je ona ipak u svom dnevniku zapisala da joj se Petar Fjodorovi 8 inio lepim, ljubaznim i lepo vaspitanim. Sofija je u svojoj kui esto sluala o carskoj, bogatoj i monoj Rusiji, pa je i sama elela i verovala da je Petar pravi suprug za nju. Carici Jelisaveti9,koja je tada bila na prestolu u Rusiji, svidela se mlada Sofija. elela ju je za enu svog sestrica i budueg naslednika. Tada je Sofijinoj majci Oto fon Brimer10 poslao pismo: Prema izriitom i specijalnom naredjenju Njenog velianstva carice Jelisavete Petrovne duan sam da vas obavestim, gospodjo, da ova vladarka eli da Vae visoanstvo, u pratnji princeze, svoje erke,

6 7

Petar Veliki ili Petar I Aleksejevi je ruski car koji je vladao Rusijom od 1682. do 1725. Grad u Nemakoj u okrugu Ostholtajn 8 Tada je obiaj u Rusiji bio da se na svoje ime uzima i ime oca,ali poto ime Petrovog oca, Karl Fridrih nije bilo pravoslavno on je izabrao Fjodor. 9 Jelisaveta I Petrovna je ruska carica,vladala je Rusijom od 1741. do 1762. i bila je derka Petra Velikog i Katarine I 10 Hotajnski grof

dodje to je pre mogue, i ne gubei vreme, u ovu zemlju, u grad u kome bi se tada dvor mogao nalaziti' .11 Sfoija je bila spremna na sve ve sa 15 godina kako bi dobila carsku krunu. Posvetila se prvoslavnoj veri i obiajima, kao i uenju ruskog jezika. Petar je bio njena suta suprotnost. Bio je slav, bledunjav, upalih obraza. Odgajen je na vojniki nain, a posle oeve smrti odgajio ga je jedan maral. esto ga je kanjavao, ostavljao bez hrane ili terao da klei na graku. Zbog toga je Petar vrlo rano poeo da pati od nervnih kriza, a i da pije kriom. Gubio je elju za svojom verom, jezikom i uenjem, dok je Sofija mrzela lutersku veru i potencirala na pravoslavnoj. Tako je ona 28. juna 1744. uprkos oevom protivljenju prela u pravoslavnu veru. Od tada vie nije imala kontakt sa ocem. I dalje je postojalo pravilo da se na svoje ime dodaje i oevo, a poto je Katarina Augusta zvualo previe germanski odlueno je da to bude Aleksejevna. Ve sutradan Katarina i Petar su se verili. Njih dvoje se nikako nisu voleli, ta vie ak su se gadilo jedno drugome. U medjuvremenu, pred venanje, Petar se razboleo od boginja i tada Katarini izgleda jo gadnije i runije. Venanje je bilo zakazano za poetak 1745. Ali kada je carica primetila ta se deava, ubrzala je pripreme za venanje. Venanje je odrano 21. avgusta 1745. Sveanosti su trajale 10 dana. Oboje su bili odeveni u srebro i drago kamenje. Petar se nakon venanja ponovo razboleo, i trebalo mu je dugo vremena da se potpuno oporavi. Petar se stalno igrao sa svojim vojnicima i donosio ih u krevet pred spavanje. Bio je opsednut vojskom. Terao je Katarinu da sa poslugom radi vojnike vebe pored kreveta. Stalno je gledao kako da je ponizi, a interesovanja za svoju suprugu nestala su jako brzo. Savreno sam osetila koliko je malo zainteresovan za mene i koliko mi je bio malo naklonjen, moje samoljublje i moja sujeta su sasvim tiho jauknuli, ali bila sam suvie ponosna da se poalim, smatrala bih ponienjem da je prema meni iskazao zanimanje koje bih mogla smatrati za saaljenje. Medjutim, kada sam bila sama, u tiini sam ronila suze i brisala ih, a onda ila da se ludiram sa enama12 , zapisala je Katarina u svom dnevniku.

11 12

Vladarice, Katarina Velika, Darija Olivije,Nardona knjiga, 2005.,11 Ruski carevi, dr. Darko Fajfrid, Sremska Mitrovica, 2008. , 353

Problem je nastao posle 9 meseci braka, kada Katarina jo uvek nije bila trudna. Jeslisaveta je za sve krivila Katarininu runou. Na to je Katarina odgovorila: Da je veliki knez pokazao elju za ljubavlju, meni to ne bi palo teko. Ja sam po svojoj prirodi naklonjena i naviknuta da ispunjavam svoje dunosti .13 Carici je nedostajala ljubav, tada i poinje niz njenih mnogobrojnih ljubavnika. Ipak carica je uspela da ostane u drugom stanju i posle 2 pobaaja rodi naslednika Pavla. Dugo se polemisalo da li je Pavle uopte Petrov sin znajui za Katarinine ljubavnike. Svi su ga na kraju prihvatili kao Petrovog sina jer je, kau bio ruan kao on. Katarina je u dnevniku zapisala da je otac deteta Sergej Saltikov14.Zvanian sukob ovog branog para bio je na veeri 1762. kada je Petar pred 500 ljudi nazvao Katarinu budalom. Tada se carica obraa brai Orlov15 koji poinju da skupljaju Katarinine pristalice. U medjuvremenu carica Jelisaveta je umrla, a Petar je stalno odlago krunisanje za naslednika. Katarina je to iskoristila i poslala ga u letnjikovac na odmor, a ona se 28. juna 1762. proglasila jedinom i apsolutnom vladarkom. Kada je Petar saznao on kuka i plae jer zna da vie nista ne moe da uradi. Katarina ga je zatvorila u tamnicu. Petar je ubijen 6. juna 1762. Smatra se da je ubistvo izvrsio Aleksej Orlov16 bez Katarininog znanja. Ne zna se tacno da li je otrvan ili ugusen. Katarina se potom krunisala 22. septembra 1762. u Moskvi, u svojoj 33. godini ivota.

KATARININI LJUBAVNICI

Poto je bila nezadovoljna svojim ljubavnim ivotom sa muem Petrom, carica je praktikovala ljubavnike jo od 1750. Kau da je imala 21 zvaninog ljubavnika, a bilo ih je preko 80 nezvanino. Carica je udela za mladim muskarcima i oajniki je elela ljubav. Govorila je da je seks svakodnevna potreba i da je normalno i potrebno imati odnode bar 6 puta dnevno. Katarinu ubrajaju u najvee svetske ljubavnike.
13 14 15 16

Katarina Velika, Kazimir Valievski, Narodno delo, Beograd, 53 Tadanji i prvi Katarinin ljubavnik Brada jednog o njenih mnogobrojnih ljubavnika, Grigorija Orlova Jedan od brade Orlov

U svojoj sobi je imala kutak ogradjen zavesom gde je boravila sa svojim ljubavnicima. Imala je po nekoliko ljubavnika u isto vreme od kojih se oekivalo da ispunjavaju njene potrebe kad god je to potrebno. Svoje ljubavne romanse odravala je sve do smrti 1769. Ako ljubavnici ne bi uspevali da je zadovolje izbacivala ih je napolje, ali im je prethodno davala neto novca. Svi njeni ljubavnici su paljivo birani i proveravani zbog bolesti. Prvo bih ih pregledao dvorski lekar, a onda su ili na interviju kod gospodjice Bruce.17 Ona ih je i informisala o tome ta carica voli u krevetu, a ta ne. Potom bi ih Bruce ' isprobavala da bi se uverila da li carica dobija sve to joj je obeano. Zatim bi ljubavnivi dobijali 100 000 rublja kao nagradu za obavljeni posao. Iste veeri ljubavnici se predstavljaju carici, a ako joj se svide ona ih u 22h uvodi u svoju sobu. Vremenom su zidovi Katarinine sobe bili prekriveni malim portretima svih njenih ljubavnika. Petru nikada nije smetalo to Katarina ima ljubavnike jer je i on imao svoje ljubavnice I prostitutke. Katarina je imala je 2 mia i 11 omiljenih ljubavnika. Sama je sebi izabrala 5 od njih, a ostale je birao Potemkin.18 Njeni omiljeni I njaznaajniji ljubavnici bili su: 1752. 1756. 1758. 1772. 1774. 1776. 1777. 1778. 1780. 1783. 1786. 1789. Sergej Saltikov Stanislav Ponjatovski Grigorij Orlov Aleksandar Vaikov Grigorij Potemkin Petar Zavadovski Simeun Zori Ivan Rimski- Korsakov Aleksandar Lanski Aleksandar Ermolov Aleksandar Mamonov Plato Zubov

Prvi veliki ljubavnik bio joj je Sergej Saltikov jo pre nego to se Pavle rodio. Sa njim je poela da se vidja 1752. Oseala je veliku privlanost i idealizovala je njegovu lepotu. Bio je dvoranin, a njegova porodica je bila
17 18

Jedna od caricinih dvorkinja i pomodnica pri odabiru ljubavnika Ljubavnik sa kojim je zapoeka aferu 1774. , a ostvario je najjai uticaj na Katarinu i njenu vladavinu i ivot

jedna od najstarijih i najuglednijih u to vreme. Bio je lep kao dan i demon ljubavi 19 , govorila je Katarina. Svidjao se enama i bio je svestan toga. Katarina je tada imala 23, a Sergej 26 godina. Posle 8 godina nevinosti u braku Katarina je odluila da se konano preda Sergeju. Bio je oenjen caricinom dvorkinjom, Matrenom Pavlovnom. Sergej je dosta putovao i tako imao dosta lepih manira to se carici jo vie svidelo. Veruje se da je Sergej namerno poslat carici iz dinastikih razloga, kako bi Rusija konano dobila naslednika. Nekako ba u to vreme kada se carica vidjala sa Saltikovim, Petar je hiruki sredio svoje probleme i konano bio u mogunosti da Katarini podari naslednika. Kao to je ve spomenuto, posle 2 pobaaja uspela je da na svet donese deaka Pavla, 20. 09. 1754. Po rodjenju deteta carica Jelisaveta poslala je Sergeja kao poslanika u Hamburg. Katarini je srce bilo slomljeno kad je otiao. Bila je usamljena, tuna i melanholina. Tada je obeala sebi da vie nikad nee dozvoliti da je neki mukarac povredi.

Katarina se 1756. upoznala sa Stanislavom Ponjatovskim. Stanislav je bio poljak. U to vreme Katarina je opet zatrudnela. Poto je Petar sumnjao da li je on otac deteta, Stanislav je za svaki sluaj pogubljen 1759. Bio je 3 godine mladji od Katarine. Bili su ljubavnici 5 godina. Katarina je sa njim rodila erku Jelisavetu. Stanislav joj se stalno slao pisma i eleo ju je za svoju enu. Budite uvereni da celog svog ivota, danju i nou, jedino mislim na koji bih nain mogao da budem blizak i koristan u vaoj slubi. Biu vam veran, nemajui obzira ni prema kome drugom, bilo to i po cenu svog ivota,20 pisao je Ponjatovski. Grigorij Orlov u Katarinin ivot uao je 1758. Bili su ljubavnici skoro 13 godina. Grigorij je bio obinog porekla, bio je gubernator Novogorda. U 59oj godini onio se jednom plemkinjom i sa njom je imao 9- oro dece, od kojih je 5 ostalo u ivotu. Katarina je sa ovim ljubavnikom imala sina Alekseja. Nakon Petrovog ubistva on je eleo da se oeni Katarinom, ali to niko nije odobrio. Kada je Orlov imao smelosti da zavede Katarininu 13- ogodinju rodjaku Katarina ga je poslala u penziju i isterala sa dvora 1773. U svom dnevniku je zapisala da je posle njegove smrti najvie alila. U ovo vreme je i umrla carica Jelisaveta, pa je Petar hteo da pokua da se otarasi Katarine i

19 20

Katarina Velika, Kazimir Valievski, Narodno delo, Beograd, 71 Vladarice, Katarina Velika, Darija Olivije,Nardona knjiga, 2005. , 60

vena se tadanjom ljubavnicom. Katarina ga je uz pomo Orlovih preduhitrila. Posle Orlova carica je 1772. Zapoela vezu sa 28-godinjim Aleksandrom Vaikovim. On je bio mladi oficir, a veza je trajala oko godinu dana.

Ubrzo je posle Aleksandra na red doao najznaajniji mukarac u njenom ivotu, Grigorij Potemkin. Bila je to strasna veza. Ona je tada imala 45. Godina, a on 35. Jedno drugom piu tajna pisama. Poinje da vodi poslove sa Katarinom, da dobija imanja i titule. Zbog toga je on imao i najsnaniji utisak kako ne njenu vladavinu i odluke tako i na ljubavni ivot. Kau da su se ak i tajno venali 1744. u crkvi Sv. Simpsona. Veza je pukla kad je carica shvatila da Potemkin previe utie na njenu vladavinu. Nije dozvoljavala da joj ljubavni ivot utie na vladavinu. Stoga je poslala Potemkina na ratite u Poljsku, a zatim na crnomorske obale. Potemkin je odluio da carici nameta i bira ljubavnike. Prvi od njih je bio Petar Zavadovski. Ali ovo je trajalo samo nekoliko meseci. Zatim je tu bio Simeun Zori. I ova veza je kratko trajala, 11 meseci. Izazvao je Potemkina na dvoboj i tako izgubio caricino poverenje. Tako se veza i zavrila. Jo jedan od izabranih bio je i Ivan Rimski- Korsakov. Katarina ga je zatekla u zagrljaju jedne grofice i time je veza zavrena.

Veza sa Lanskim je trajala oko 5 godina. On je bio njen najmladji ljubavnik i gajila je prema njemu skoro majinska oseanja. Lanski je pao sa konja i umro 1784. Katarina je naredila da se na njegovom grobu sagradi crkva. Osam meseci nakom smrti Lanskog, Potemkin joj je predloio novog ljubavnika Aleksandra Ermolova. Zatim se pojavljuje novi ljubavnik Aleksandar Mamonov. Posle 4 godine veze on trai od Katarine da se oeni jednom njenom dvorkinjom. Katarina je to odobrila i poklonila im jedan zemljini posed. Njen poslednji ljubavnik bio je Plato Zubov. Plato je bio sa njom sve do njene smrti. Ovo su samo neki, najuticajniji od njenih mnogobrojnih ljubavnika. Katarina je oduvek odravala dobro odnose sa mukarcima. Ne samo ljubavne ve i prijateljske i poslovne. Sigurno je da su za njen ivot 2
8

najvanija mukarca Orlov i Potemkin. Orlov jer joj je pomogao da dodje na vlast i da se tu uvrsti, a Potemkin iz ve pomenutih razloga. Katarina je umrla od sranog udara koji je doivela u kupaonici, 5. novembra 1796. Sahranjena je u katedrali Petra i Pavla. I danas postoje legende o Katrininoj smrti koje su krenule kao glasine neposredno posle njene smrti. Polo joj je za rukom da ak 34 godine uspeno vlada Rusijom, vodi uspean ljubavni ivot i odrava porodicu. To su samo neki od razloga koji opravdavaju nadimak Velika .

LITERATURA:

Vladarice, Katarina Velika, Darija Olivije,Nardona knjiga, 2005. Katarina Velika, Kazimir Valievski, Narodno delo, Beograd

Ruski carevi, dr. Darko Fajfri, Sremska Mitrovica, 2008. www.fascinantinghistory.blogspot.com www.historychannel.com

Icons of power- Empress of Ambition, Catherine the Great, National Geographic (2006)

10