Anatomija medijskog samopovreivanja Zoran irjakovi Hibris je gadna boljka.

Njeni simptomi su odvojenost od realnosti, nedostatak poniznosti i ekstremna arogancija. Prepoznali su je jo stari Grci i predstavili je, poput mnogih drugih vanih ivotnih lekcija, kroz mit. Boginja Hibris "zavodi ljude da ine djela koja im najposlije dou glave", pie Darko Miloi, koji bloguje kao "Gospon profesor". Sirotinju od hibrisa obino uva injenica da sebi ne moe da priuti luksuz da predugo radi u korist svoje tete. Zato ovaj virus, kako podsea mudri zagrebaki profesor, obino napada "diktatore, demagoge, lidere, voe, Oeve nacije, vojskovoe" Hibris je pokosio mnogo monika. Zbog njega su brojni, po mnogo emu razliiti ljudi doiveli tuan kraj Miloi navodi Moamera Gadafija, Ratka Mladia i Iva Sanadera. Jedna od esto hvaljenih knjiga o "politikim mahinacijama Bele kue" za vreme ratoborne i arogantne vladavine Dorda Bua (mlaeg) zove se "Hibris: insajderska pria o spinu, skandalima i uvaljivanju rata u Iraku". Listi onih koji su zbog sopstvenog hibrisa "malo ili nimalo" nauili iz istorije, psihologije i antike mitologije treba dodati Slobodana Miloevia i Borisa Tadia. Ako bi jednom reju trebali da opiemo poslednje godine vladavine Tadievog kabineta, ini mi se da od hibrisa nema bolje. Mogli smo da ga prepoznamo na televizijama ije su informativne emisije esto liile na instant itije hiperkinetikog predsednika. Jo jedan mandat je tada delovao izvesno, a vladanje je za Tadia postala rutina, i to, izgleda, jedna prilino dosadna rutina. Malo veseli seljak, tu i tamo Brisel ili Sarajevo, po koji nasmejani radnik, poneka beba, par histerinih kokoaka, srena srpska krava... i tako iz dana u dan. Predsednik je, moda samo zato da bi ubio dosadu, poeo da se ali, a hibris je uinio da ne vidi da onima koji se izvetaeno smejulje tu odavno nita nije smeno. Mnogo je primera takve odvojenosti od realnosti. Jedna od antologijskih scena je kada nasmejani Tadi, pred ojaenim i zabrinutim ljudima na obali nabujale Pinje, meditira o mentalnom zdravlju ivine: "Je l' im bilo zima tokom poplave, kokokama?... Stres je za njih, to su iva bia, pa naravno... Jesu se smirile sada?... Ne dajete im sedative neke?... Kokoiji sedativ, to je." Drugi nezaboravni kadar je bivi predsednik snimio u poslednjim sekundama neoekivano uspene i dugotrajne politike karijere: "Vidimo se u nekom novom filmu". Tadiev film je bio krai nego to je zamiljao, ali mnogo dui nego to su lepukastom sinu uticajnog oca svojevremeno predviali ovdanji analitiari. Ovaj srednjokolski profesor psihologije je imao ogromnu korist od toga to su ga potcenjivali sve dok sam nije poeo da pokazuje loe kamuflirani, cinini prezir i prema svojim rivalima i prema graanima koji treba da ga biraju. Ako se drimo nesreno odabranih filmskih metafora

od kojih suvonjavi bivi voa odbija da odustane u demokratiji je vlast koprodukcija u kojoj reira onaj ko obezbedi podrku veine statista. U Tadievom viskobudetnom filmu vanu ulogu su imali mediji. Naravno, u toj balkanskoj melodrami hibris nije izmontirao samo predvidivo neslavan kraj. On je presudno uticao na rad nekolicine marketinkih profesionalaca i male grupe lojalnih i ambicioznih amatera koji su efikasno uspostavili kontrolu nad medijima onima navodno nezavisnim i onima koji su bili transparentno zavisni kakva se retko via u demokratijama. Na primer, tadanja vlast je urednika jednog tabloda prvo zatvorila, a zatim prikaila na neke od aparata koji ga u najboljoj dravnoj bolnici u Srbiji, navodno, odravaju u ivotu. Hibris je omoguio tim monicima da pomisle da klju elije i dugme na aparatu kao i tabliod koji ide u paketu nikada nee kontrolisati neki drugi kabinet. Hibris je, takoe, rezultirao time da gospoa Jasmina "Desi" Stojanov, efica Tadieve pres-slube, postane strah i trepet beogradskih redakcija. Svemona panevaka "Desi" nije primenjivala samo pristup jako stroge i nestrpljive medijske uiteljice, ve se ponaala kao iskusna televizijska kritiarka i samouverena arbitarka estetskih vrednosti koja je, izgleda, poverovala da je u njenom kabinetskom mozgu sjedinjena pamet Slavoja ieka, Marala Makluana i Bogdana Tirnania. Stepen kontrole koji se "demokratama" danas obija o glavu ilustruje i primer Tadieve "desne ruke", to je i ranije esto bio sinonim za efa kabineta. Naime, da li neko stvarno veruje da je bilo lake fotografisati nage grudi budue britanske kraljice nego slikati Miodraga "Mikija" Rakia? Moni Google se godinama muio da nam prikae par majunih fotografija drugog najmonijeg oveka u Srbiji. Gospodin Raki je u meuvremenu prestao da bude ef kabineta postao je, i zvanino, visoki partijski funkcioner, i ubrzo je progovorio za jedan "proevropski" tabloid. "Svoj posao nisam koristio za dnevno prisustvo u medijima", tvrdi novoizabrani potpredsednik Demokratske stranke. Nadam se da emo uskoro saznati ta stvarno znae rei "prisustvo u medijima". Na primer, da li to podrazumeva odsustvo Tadievog kabineta iz procesa proizvodnje razliitih medijskih sadraja ili se samo radi o odsustvu iz konanog proizvoda koji su graani Srbije mogli da kupe na kioscima ili pogledaju na televizijama? U svakom sluaju, teko je razumeti ureivake politike koje su ignorisale postojanje oveka koji je, zapravo, komandovao svim monim slubama. Nezahvalno je suditi o motivima urednika, razlozima zato su se opredelili za samocenzuru i odluili da ignoriu neke od temeljnih principa novinarstva. Moda se zaista nisu plaili gospodina Rakia? Moda su samo verovali da za Srbiju nema boljih od "Bokija", "Mikija" i "Srkija", pa su ih zato toliko tedeli i uvali? Moda su stvarno strahovali od srpskog nacionalizma i eeljevih vojvoda?

Ili su se, moe biti, neki od urednika ranije jednostavno zaleteli i uzeli previsok kredit za stan u centru Beograda (a ne ide im se nazad kod mame u Blok 61, Zrenjanin ili abac)? Moda su, posle nekoliko slasnih godina na izdanim marektinko-promotivnim sisama nekog od javnih preduzea, stekli istanan ukus, skupe navike i pogled na svet olien stavom "zasluio sam" ili "a ko ne bi, ako moe"? Moda su, uljuljkani antinacionalistikim minulim radom iz devedesetih ili opinjeni dodirom kabinetske moi, i sami podlegli hibrisu? ta god da je u pitanju, mora da je mnogo jak oseaj kada na ekranu mobilnog telefona ugledate "Mikijev" broj. Za razliku od gospodina Rakia, neki ljudi su bili esta tema, uglavnom izuzetno negativnih tekstova i priloga u medijima. Mnogi vlasnici i urednici su svoju "evropsku orijentaciju", koja je bila glavno opravdanje za propagandistiku "preicu" na dugom (i krajnje neizvesnom) putu u EU, izgleda razumeli kao blanko dozvolu za zaobilaenje brojnih, ne samo novinarskih, etikih normi. (Naalost, nije sve u "evropskim" zakonima, ima neto i u moralu.) Glavni specijalitet su bila medijska, "karakterna ubistva". Ona su, ako je suditi po rezultatima izbora, bila manje uspena i korisna nego to su verovali njihovi izvrioci kojima se urilo u briselsku Uniju ili najblii Boss-ov butik, ko e ga znati. Dugo vremena je glavna politika meta kabinetsko-medijske samovolje bio Vojislav Kotunica i brojni poznati ljudi iz okruenja lidera DSS-a. Voa takozvane "kombi stranke" se ve dizao iz (politiki) mrtvih, pa je, slutim, trebalo medijski "overiti" politiki "le" biveg predsednika. Istini za volju, treba napomenuti da jedan broj medijskih poslenika veruje da je Kotunica, ili neko od njegovih najbliih saradnika, bio umean u ubistvo Zorana inia i da zato, kada se radi o DSS-u, nita nije sveto i da nema mesta za bilo kakve obzire. Slabosti, greke i lopovluci Kotuniinih saradnika su u nekim naim informativnim redakcijama doekivani na nain koji je, bez previe preterivanja, liio na slavlje kojim je ostatak Srbije doekivao okovieve pobede. tavie, sumnjam da bi omraeni i, u jednom broju medija, praktino "nacifikovani" Emir Kusturica u nekim beogradskim nedeljnicima i televizijama zasluio pohvalan tekst ili prilog ak i kada bi dodelu Oskara iz "Kodak teatra" premestio na Meavnik. Na kraju su "Kotunjavi" i "njegovi" nekako preiveli medijski lin. Danas je, ini mi se, glavno pitanje da li e uskoro lanstvo jedne druge stranke moi da stane u posprdni kombi. Da jedan kabinet nije kontrolisao i ureivao skoro sve medije u Srbiji na Tadievog partijskog naslednika ne bi se sruila lavina korupcionakih afera i svedoanstava o bahatosti koja se taloila dugi niz godina. Da su mediji prethodnih godina bili slobodniji, loe vesti bi curkale i "demokrate" bi imale mnogo vie vremena da se dovedu u red i polako otarase mangupa u svojim redovima. Ovako e ilas platiti cenu Tadievog hibrisa, kome je, istini za volju, i sam predugo doprinosio. Naime, Beograd nije dobio samo "most na Adi", ve i neke od najvie kontrolisanih medija. Talenat i ogromno profesionalno iskustvo sa antireimske strane ratova

devedesetih neki od urednika i direktora su iskoristili za prikrivanje pristrasnosti i poslunosti "demokratskim" monicima. ak i najbolji spin se, ranije ili kasnije, sudari sa onom realnou koje nema na televizijskim ekranima. Za bivu vlast su poeli mamurni i neveseli dani, kakvi obino slede posle zabave. Dok gledam gradonaelnika Beograda kako crveni objanjavajui nezadovoljnoj naciji razliku izmeu 100.000 i 54.000 evra, pitam se treba li saaljevati monike koji se samopovreuju? Teko je izbei zluradost, ali je, s druge strane, Srbiji potrebna opozicija. Zato odgovor na ovo pitanje nije jednostavan. Na izborima e ilasovoj stranci presuditi ljudi koje od ovih, za imunog gradonaelnika izgleda malo vanih, 46.000 evra deli dvadesetak godina mukotrpnog rada. Ali, ne treba zaboraviti da glasanja verovatno nee biti u bliskoj budunosti, kao i to da su ovdanji birai politiarima ranije pratali i nekoliko desetina puta skuplje gafove. Ono to ilasa treba mnogo vie da brine jeste da e Dai, Vui i Nikoli verovatno nastaviti da jadan drugog vraaju u realnost i tako se meusobno lee od hibrisa koji je Borisa Tadia pretvorio u patetinog palog anela. Vrtoglavica je najopasnija kada ovek poleti mnogo u visinu. Zagrebaki "gospon profesor" podsea da je Ivan Gunduli hibris (i odgovarajui tuan kraj) davno opevao u "Osmanu": "tko bi gori, eto je doli / a tko doli gori ustaje sad na carstvo rob se uzvisi / a tko car bi, rob je sada." Ali, ko danas ima vremena za dubrovakog pesnika arhainog stila i zapetljane antike mitove? Za Dragana ilasa bi bilo dobro da nekako nae vremena u svojoj pretrpanoj korporativno-partijsko-gradonaelnikoj agendi. U suprotnom, samopovreivanje e se nastaviti i novog predsednika Demokratske stranke eka filmski kraj nalik onome u kome je nedavno nastupio Boris Tadi, poslednji srpski car. Boginja Hibris je nezasita.