9.

Barok u Engleskoj - XVII vek na samom poetku - smrt Elizabete I (vreme njene vladavine je bilo razdoblje relativnog mira i prosperiteta, smirene su strasti izmeu protestanata i katolika) -barokna arhitektura prodrla je sa nosiocima kontrareformacije; prvi domadi arihitekta bio je Inigo Hones (ili Jones); stvarao je pod uticajem renesanse arhitekture, naroito Paladia - poar u Londonu 1666. posle njega, u toku obnove dolo je do zamene unitenih crkava i palata novim, prema planu Kristofera Rena - Inigo Jones unosi novi ton u arhitekturu; dva puta je boravio u Italiji, video je Paladijeve gradnje. Time je poloen temelj engleskog paladijanizma, koji je vladao sve do XIX veka - posle smrti Elizabete I, na presto dolazi Dejms I (iz dinstije Stjuarta) - pojavi baroka u Engleskoj prethodila je verzija manirizma jufjuizam (po liku Jufju iz romana Anatomija duha D. Lilia iz 1579.) odlikuje se neobinim obrtima, sloenim metaforama (esto preuzete iz prirodnih nauka), aliteracijama, antitezama - Engleska u ovom periodu bogata, razvijena zemlja, sa razvijenom trgovinom. Postojao je i parlament stran Dejmsu I, koji je bio protestant i imao planove o apsolutistikoj vladavini, prezirao je parlament i zbog toga je bio neomiljen vladar. - nasledio ga je arls I 1629.raspustio je parlament i 11 godina vladao sam, apsolutistiki. Za vreme njegove vladavine izbio je i Prvi episkopski rat, a sukobi arlsa I i parlamenta doveli su graanskog rata. arls I je javno pogubljen 1649. - engleska renesansa je pun procvat doivela za vreme Elizabete I i Dejmsa I. Elizabeta je svojom inteligencijom, kulturom i sklonodu ka sjaju i raskoi bila ivi simbol preporoda i stvorila je uslove za njega elizabetanski duh - XVII vek je jedno od najburnijih doba engleske istorije, obeleeno borbom parlamenta i kralja, to je podelilo naciju na dva tabora: 1. Anglikanci i katolici (uvari kraljevog apsolutizma) 2. puritanci (zalagali se za versku i politiku slobodu) - dolazi do pobede puritanaca i zavodi se diktatura Olivera Kromvela, posle njegove smrti dolazi do obnove monarhije - raa se nova knjievnost pod uticajem francuske knjievnosti - iako je puritanizam teorijski neprijatelj svakog estetskog i bilo kakvog drugog uivanja, ipak je nadahnuo dve najznaajnije linosti te epohe Dona Banjana i Dona Miltona - javljaju se kavaljerski pesnici, koji su verni elizabetanskoj knjievnoj tradiciji, a u politici su protivnici puritanaca. S druge strane su puritanski pesnici, koji nadahnude crpe iz svojih strogih verskih osedaja (Marvel, Milton) - stvaraju i metafiziki pesnici oni nisu pripadali ni jednoj odreenoj koli, sledili su tradiciju uene poezije; zaetnik je Don Don. Oni tragaju za najsloenijim pesnikim slikama, a njihove omiljene teme su ljubav, vera i smrt. Don Milton po verskom i politikom opredeljenju je bio puritanac. 20 godina je bio na strani Olivera Kromvela, pisao je pamflete, aeropagitike (o slobodi tampe), naslednik je elizabetanske tradicije. Izgubljeni raj pie za vreme restauracije obrauje temu iskuenja i pada naih praroditelja u raju; pokuava da potvrdi boje provienje i opravda puteve gospodnje; moda i nesvesno se poistoveduje sa likom pobunjenog satane. Njegov stih je slobodan, ali oseda se grko i latinsko poreklo. Don Banjan takoe puritanac, a njegove jedina lektira bila je Biblija. Napisao je Poklonikovo putovanje alegorijsku priu od putovanju hridanina i njegove ene ka nebeskom gradu.

-povratak monarhije povratkom arlsa II na presto znaio je osloboenje od puritanske diktature. Sve su edi napadi na puritance, a osnovni knjievni anr postaje satira - javlja se nov duh, proet francuskim uticajima, to de kasnije dovesti do klasicizma Aleksandra Poupa -pisce vie ne nadahnjuje elizabetanski duh ili metafizike teme, ved satira i satiriki duh -javljaju se pretee klasicizma, dolazi do razvoja nauke i racionalistike empiristike filozofije