Tehnoloko-metalurki fakultet Univerzitet u Beogradu

2012.

Netretirane industrijske i komunalne otpadne vode, procedne vode iz deponija kao i drenane vode iz poljoprivrede predstavljaju kljune izvore zagaenja voda u Srbiji. Svakodnevno izbacivanje otpadnih voda najrazliitijeg sastava ima za posledicu sve prisutniju pojavu zagaenja povrinskih i podzemnih voda, koje predstavlju izvore pijae vode. Procese preiavanja otpadnih voda prati nastanak mulja, iji sastav je uslovljen karakteristikama otpadnih voda koje se prerauju.

Tabela 1. Potencijalni ekoloki uticaji kljunih industrijskih sektora u Srbiji Hemijski (organski i neorganski) Sektor Voda korienje vode u procesu i hlaenju emisije organskih hemikalija, teki metali (kadmijum, iva), suspendovane materije, organske materije, fenoli, PCB, cijanidi rizici izlivanja korienje vode za hlaenje emisije hidrokarbonata, merkaptana, sode, ulja, fenola, hroma korienje voda u procesu emisije organskih materija, katrani i ulja, suspendovane materije, metali, benzen, fenoli, kiseline, sulfidi, sulfati, amonijak, cijanidi, fluoridi, olovo, cink > efekat na kvalitet voda emisije vode iz proizvodnog procesa zagaene uljima i tekim metalima otpadne vode sadre metale

Rafinerije i naftni proizvodi Gvoe i elik

Proizvodnja cementa, stakla i keramike Proizvodnja ostalih metala

Rezervoar gasa

Biogas

Anaerobna digestija predstavlja proces mikrobioloke razgradnje bez prisustva vazduha. U ovom procesu se prerauje visoko vlana organska materija. Razgradnjom se dobija gas koji se prvenstveno sastoji od metana i ugljen dioksida.
Razmenjiva toplote Toplota

ienje gasa Reciklirana tenost Anaerobni digestivni reaktor Organska kaa Procesno usitnjavanje Organski materijal Ostali procesi Separacija Nesortirani otpad Metal, staklo, plastika, papir Postrojenje za izdvajanje materijala vrst talog Izdvajanje vode Postrojenje za kompostiranje

vrsta materija

Otpad

vrsti otpad

Slika 1: a) ematski prikaz postupka anaerobne digestije

Efluent

Biogas

Influent Slika 1: b) ematski prikaz postupka anaerobne digestije

1200 1000 800 600 400 200 0

Kao tehnologija se moe smatrati CO2 neutralnom, zato to nema dodavanja CO2 u atmosferu. Hibridni reaktor sa visokim optereenjem mogao bi biti klju za razvoj potencijala anaerobne digestije, kao postupka upravljanja otpadom. Proces se odvija u zatvorenim reaktorima (fermentorima) pa je irenje neugodnog mirisa iz otpadne vode ili mulja ili produkata razgradnje spreeno.

1978

1981

1984

1987

1990

1993

1996

Postrojenja za anaerobnu digestiju u industriji (Izvor: Franklin, 2001).

Slika 2. Rezervoari za fermentaciju

1999

Reaktor razlae otpad proizvodei biogas i ubrivo koje ima visok sadraj hranljivih materija (azota, fosfora i kalijuma).

Da bi se iskoristio potpuni potencijal otpada neophodno ja da industrija upravljanja otpadom bude u mogunosti da razvije trite za sve nastale nusproizvode.

Slika 3. Anaerobne bakterije

Prednosti anaerobnih procesa: proizvodnja biogasa, proces koji troi jako malo energije 0,05 do 0,1 kWh/m3 (0,18 do 0,36 MJ/m3), kontrola irenja neprijatnih mirisa, insekata i glodara, reava se i problem zatite ivotne sredine.

Biogas se moe primeniti za svako tehniko reenje namenjeno zemnom gasu te se koriste sledei motori/generatori: gasne turbine, mikroturbine, motori sa unutranjim sagorevanjem i gorivne elije.

Slika 4. Postrojenje za dobijanje elektrine energije iz metana

Anaerobna digestija ima znaajan potencijal za industrije sa organskim tokovima otpada. Dobit od proizvodnje energije (toplotne, elektrine). Digestat, se moe koristiti kao ubrivo, hrana za ribe, pesticid, kompost. Smanjenje trokova plaanja za isputanje otpadnih voda. Mane su veliki kapitalni trokovi, nesigurno trite i skladitenje proizvoda.

Hvala na panji!